DESET ZAKONA LOGORA 14

1. Ne pokuavaj da pobegne.
2. Zabranjeno okupljanje vie od dva zatvorenika.
3. Ne kradi.
4. uvarima se mora bezuslovno povinovati.
5. Svako ko vidi begunca ili sumnjivu osobu mora odmah to
da prijavi.
6. Zatvorenici moraju da motre jedni na druge i da odmah
prijave svako sumnjivo ponaanje.
7. Zatvorenici moraju da prebace zadatu dnevnu normu.
8. Van radnog mesta ne sme biti meanja meu polovima.
9. Zatvorenici se moraju iskreno pokajati zbog svojih greaka.
10. Zatvorenici koji prekre zakone i propise logora bie
odmah streljani.

BLEJN HARDEN

BEKSTVO IZ LOGORA 14
NEVEROVATNA ODISEJA JEDNOG OVEKA OD
SEVERNE KOREJE DO SLOBODE NA ZAPADU

Za Severnokorejce koji su ostali u logoru

Ne postoji pitanje ljudskih prava u ovoj zemlji jer svi vode veoma
dostojanstven i srean ivot.
[Severno] Korejska novinska agencija, 6. mart 2009. Godine

PREDGOVOR

POUAN PRIMER

ogubljenje je njegovo prvo seanje.

Do itnog polja u blizini reke Tedong, gde su uvari okupili nekoliko hiljada
zatvorenika, iao je s majkom. Uzbuen zbog gomile, deak je izmeu nogu
odraslih dopuzao do prvog reda i ugledao uvare kako vezuju oveka za drveni
stub.
etvorogodinji in In Gun bio je isuvie mali da bi razumeo govor koji je
uo neposredno pre izvrenja kazne. Narednih godina, na desetinama
pogubljenja, sluao bi nadzornika kako govori okupljenima da je zatvoreniku
koji e biti pogubljen bilo ponueno ,,iskupljenje kroz teak rad, ali je on odbio
velikodunost vlade Severne Koreje. Da bi spreili zatvorenika da psuje dravu
koja e mu upravo oduzeti ivot, uvari su njegova usta napunili ljunkom a
onda bi mu stavili kapuljau na glavu.
Na tom prvom pogubljenju, in je gledao tri uvara kako ciljaju. Svaki je
pucao tri puta. Prasak njihovih puki preplaio je deaka i on bi pao unazad.
Ipak, na vreme se uspravio da vidi kako uvari odvezuju mrtvo telo isprskano
krvlju, umotavaju ga u ebe i ubacuju u kolica.
U Logoru 14, zatvoru za politike neprijatelje Severne Koreje, bilo je
zabranjeno okupljanje vie od dva zatvorenika, osim zbog pogubljenja. Svi su
morali da im prisustvuju. Radni logor koristio je javna smaknua i strah koji se
tada javljao kao pouan primer.
inovi uvari u logoru bili su njegovi uitelji oni su ga i odgajili. Oni su
mu odabrali majku i oca. Oni su ga nauili da zatvorenici koji kre pravila
logora zasluuju smrt. Na padini brda blizu njegove kole bio je postavljen
slogan: SVE PO PRAVILIMA I PROPISIMA. Deak je nauio deset pravila
logora, Deset Zapovesti kako ih je kasnije zvao, koje i dan-danas zna
napamet. Prvo pravilo bilo je: Svako ko bude uhvaen u pokuaju bekstva bie
odmah streljan.
Nakon deset godina od prvog pogubljenja, in se vratio na to polje. Ponovo,
uvari su okupili veliku gomilu. Ponovo bio je tu i drveni stub poboden u
zemlju. Takoe, napravljena su i improvizovana veala.
Ovog puta, in je doao na zadnjem seditu automobila koji je vozio uvar.
Imao je lisice na rukama i povez preko oiju napravljen od krpe. Njegov otac,
takoe u lisicama i sa povezom preko oiju, sedeo je pored njega u kolima.
Posle osam meseci bili su puteni iz podzemnog zatvora u Logoru 14. Kao
uslov za oslobaanje potpisali su dokumenta koja ih obavezuju da nikada ne
govore o onome to im se deavalo pod zemljom.

U tom zatvoru unutar zatvora, uvari su pokuali da muenjem iznude

inovo i oevo priznanje. Zanimalo ih je neuspelo bekstvo njegove majke i
brata. uvari su skinuli ina, vezali mu kanapom zglobove na rukama i nogama
i obesili ga o kuku na plafonu. Sputali su ga iznad vatre. Onesvestio se kada je
meso poelo da mu gori.
Ali nita nije priznao. Nije imao ta da prizna. S majkom i bratom nije
kovao zaveru o bekstvu. Verovao je u ono emu su ga uvari od roenja u
logoru uili: Nikada nee moi da pobegne i mora da potkae svakog ko o tome
govori. ak ni u snovima in nije razmiljao o ivotu napolju.
uvari ga nikada nisu nauili onome to svaki severnokorejski kolarac
naui: Amerikanci su ,,kopilad koja namerava da napadne i ponizi domovinu.
Juna Koreja je ,,kuka amerikih gospodara. Severna Koreja je divna zemlja
kojoj ceo svet zavidi na hrabrim i izvanrednim voama. U stvari, on nita nije
znao o Junoj Koreji, Kini i Sjedinjenim Dravama.
Za razliku od svojih zemljaka, nije odrastao sa sveprisutnom slikom
Dragog Voe, kako zovu Kim Dong Ila. Nije video ni fotografije ni kipove
Kimovog oca, Kim Il Sunga, Velikog Voe koji je osnovao Severnu Koreju i
koji je i dalje doivotni predsednik bez obzira na to to je umro 1994.
Iako nije bio isuvie vaan da bi mu isprali mozak, in je bio nauen da
potkae lanove svoje porodice i drugove. Kao nagradu dobijao je hranu i
pridruivao se uvarima u prebijanju dece koju je izdao. Njegovi drugovi su
zauzvrat cinkarili njega i prebijali ga.
Kada mu je uvar skinulo povez sa oiju, kada je video guvu, drveni stub i
veala, in je verovao da e biti pogubljen. Mada, nisu mu napunili usta
ljunkom. Skinuli su mu lisice. uvar ga je odveo do prvih redova. On i njegov
otac trebalo bi da budu gledaoci.
uvar je dovukao sredovenu enu do veala i vezao mladia za drveni
stub. Bila je to inova majka i njegov stariji brat.
uvar je zategao omu oko majinog vrata. Traila ga je pogledom. Bio je
zagledan u daljinu. Kada je prestala da se trza na kraju konopca, tri straara
pucala su u inovog brata. Svaki je opalio tri puta.
Dok ih je gledao kako umiru, inu je laknulo jer to nije bio on. Bio je ljut
na majku i brata to su planirali bekstvo. Iako to nee nikome da prizna jo
petnaest godina, znao je da je odgovoran za njihovo pogubljenje.

UVOD

NIKADA NIJE UO RE ,,LJUBAV

evet godina nakon to su mu obesili majku, in se provukao kroz

elektrinu ogradu i pobegao kroz sneg. Bio je 2. januar 2005. godine. Do
tada, niko ko je roen u severnokorejskom politikom zatvoru nikada nije
pobegao. Koliko je poznato, in je jo uvek jedini kome je to polo za rukom.
Imao je dvadest i tri godine i nije poznavao nikoga iza ograde.
U Kini se naao za manje od mesec dana. Naredne dve godine iveo je u
Junoj Koreji. etiri godine kasnije, nastanio se u junoj Kaliforniji i bio je vii
ambasador u amerikoj grupi za ljudska prava Sloboda u Severnoj Koreji
(LiNK).
U Kaliforniji je biciklom iao na posao, navijao za Klivlend indijans (zbog
junokorejskog udaraa, in-a Su ua) i jeo je dva ili tri puta nedeljno u In-enaut burgeru, smatrao je, najbolji hamburger na svetu.
Njegovo ime je sada in Dong-hjak (severnokorejska imena nemaju crticu,
junokorejska imaju). Promenio ga je kada je stigao u Junu Koreju,
pokuavajui da pone ivot iznova kao slobodan ovek. On je zgodan mladi,
ivih, opreznih oiju. Zube koje nije mogao da pere u kampu sreivao mu je
stomatolog iz Los Anelesa. Fiziki on se odlino osea. Ipak, njegovo telo
izgleda kao mapa koja oslikava puteve tekoa kroz koje je prolazio tokom
odrastanja u radnom logoru za koji vlada Severne Koreje odbija da prizna da
postoji.
Zakrljao usled pothranjenosti, nizak je i tanak sto ezdeset i sedam
centimetara, oko pedeset i etiri kilograma. Ruke su mu povijene od rada u
detinjstvu. Donji deo lea i zadnjica su u oiljcima nastalim od vatre muitelja.
Na koi stidne kosti je oiljak od kuke koja ga je drala iznad vatre. Zglobovi na
nogama su u oiljcima od okova kojima je bio naglavce okaen u samici. Srednji
prst desne ruke odseen je kod prvog zgloba kazna uvara jer mu je ispala
maina za ivenje u logorskoj fabrici tekstila. Cevanice, od lanaka do kolena na
obe noge, osakaene su i unakaene oiljcima opekotina od ograde od elektrine
bodljikave ice koja nije uspela da ga zadri u Logoru 14.
in je otprilike istih godina kao i Kim Dong Un, bucmasti trei sin i
zvanini naslednik Kim Dong Ila. Kao savremenici, oni su olienje sutih
suprotnosti: privilegije i oskudice u Severnoj Koreji, navodno besklasnom
drutvu gde, u stvari, rod i poreklo odluuju o svemu.
Kim Dong Un je roen kao komunistiki princ i odgajan iza zidova palate.
Obrazovao se pod lanim imenom u vajcarskoj i vratio u Severnu Koreju da
studira na elitnom univerzitetu koji nosi ime njegovog dede. Zbog svog porekla,
on je iznad zakona. Za njega, sve je mogue. Imenovan je za generala sa etiri

zvezdice u Korejskoj narodnoj armiji 2010. godine iako nema nikakvo vojno
iskustvo. Godinu dana kasnije, nakon iznenadne oeve smrti izazvane sranim
udarom, dravni medij u Severnoj Koreji opisao ga je kao drugaijeg lidera
poslatog s neba. Meutim, njegovu diktaturu morae da podre i predvode
roaci i vojska.
in je roen kao rob i odgajan iza ograde od elektrine bodljikave ice
visokog napona. Osnovno obrazovanje da ita i broji stekao je u koli logora.
iveo je ispod zakona jer je njegova krv uprljana navodnim zloinima oeve
brae. Nije imao nikakva prava. Putanja njegove karijere koju mu je drava
naloila bila je teak rad i prevremena smrt od bolesti koje su posledica hronine
gladi sve to bez optubi ili suenja ili albe, i sve u tajnosti.
U priama o preivljavanju u koncentracionim logorima postoji utvren tok
radnje. Protagonista je iz skladne porodice i njega iz udobnog doma odvode
snage bezbednosti. On se odrie moralnih principa da bi preiveo, potiskuje
oseanja prema drugima i prestaje da bude civilizovano bie.
U najpoznatijoj od ovakvih pria, moda, No Elija Vizela dobitnika
Nobelove nagrade, trinaestogodinji narator objanjava svoju muku opisom
normalnog ivota koji je postojao pre nego to su se on i njegova porodica
ukrcali u vozove spremne da krenu prema nacistikim logorima smrti. Vizel je
svakodnevno prouavao Talmud. Njegov otac je imao prodavnicu i uvao
njihovo selo u Rumuniji. Deda je uvek bio prisutan kada su se proslavljali
jevrejski praznici. Ali kada je deakova cela porodica stradala u logorima, Vizel
je ostao ,,sam, uasno sam u svetu bez Boga, bez oveka. Bez ljubavi ili
milosti.
inova pria o preivljavanju je drugaija.
Majka ga je tukla, gledao je na nju kao na konkurenciju za hranu. Otac,
kojem su uvari dozvoljavali da spava sa njegovom majkom samo pet noi
godinje, ignorisao ga je. Brat mu je bio stranac. Deca u logoru nisu bila
dostojna poverenja i bila su nasilna. Pre nego to je nauio bilo ta drugo, in je
nauio da preivljava potkazujui sve njih.
Ljubav, milost i porodica bile su rei bez znaenja. Bog nije nestao ili
umro. in nikada nije ni uo za njega.
U predgovoru za No Vizel je napisao da znanje adolescenta o smrti i zlu
treba da bude ogranieno na ono to se otkriva u knjievnosti.
U Logoru 14 in nije ni znao da knjievnost postoji. U logoru je video
samo jednu knjigu, gramatiku korejskog jezika u rukama uitelja koji je nosio
uniformu uvara, revolver oko pojasa i koji je u osnovnoj koli tapom za
pokazivanje pretukao na smrt jednu njegovu drugaricu.
Za razliku od onih koji su preiveli koncentracioni logor, in nije bio
otrgunt iz civilizovanog ivota i primoran da sie u pakao. On je tamo roen i
odgajan. Prihvatio je njegove vrednosti. Zvao ga je domom.

Severnokorejski radni logori postoje duplo due od sovjetskih gulaga i oko

dvanaest puta due od nacistikih koncentracionih logora. Nema dileme oko
toga gde se ovi logori nalaze. Satelitske fotografije visoke rezolucije koje su
preko Google Earth-a dostupne svakome ko ima internet pokazuju prostran,
ograen prostor koji se prua kroz stenovite planine Severne Koreje.
Junokorejska vlada procenjuje da se oko sto pedest i etiri hiljade
zatvorenika nalazi u logorima dok Ministarstvo inostranih poslova Sjedinjenih
Drava i nekoliko grupa za ljudska prava procenjuju da njihov broj dostie i
dvesta hiljada. Nakon decenije prouavanja satelitskih slika kampova, Amnesti
interneenel 2011. Godine izvetava o novim konstrukcijama unutar kampova i
postaje zabrinut to se broj zatvorenika poveava, moda da se prevaziu nemiri
dok se mo premeta sa Kim Dong Ila na njegovog mladog i neiskusnog sina.1
Prema Junokorejskoj obavetajnoj agenciji i nekim grupama za ljudska
prava, postoji est logora. Najvei je dugaak pedeset i irok etrdeset
kilometara, podruije vee od Los Anelesa. Elekrtine ograde sa bodljikavom
icom sa straarskim tornjevima i patrolama naoruanih ljudi okruuju vei
deo logora. U dva logora, 15 i 18, postoje oblasti za prevaspitavanje gde neki
zatvorenici srenici dobijaju dopunska predavanja o uenjima Kim Dong Ila i
Kim Il Sunga. Ako zatvorenici pokau visok nivo znanja o ovim uenjima i
ubede uvare da su lojalni, mogu da budu puteni ali ih do kraja ivota nadgleda
dravna bezbednost.
Ostali logori su oblasti pod potpunom kontrolom gde se zatvorenici, koje
nazivaju ,,neiskupljivi2, izrabljuju do smrti.
inov logor, broj 14, oblast je pod potpunom kontrolom. Ima reputaciju
najgoreg od svih zbog svojih naroito brutalnih uslova za rad, opreznih uvara i
nepratajueg stava drave prema ozbiljnosti zloina koje su poinili njegovi
zatvorenici, od kojih su mnogi svrgnuti zvaninici iz vladajue partije, vlade i
vojske, zajedno sa svojim porodicama. Osnovan 1959. godine u centralnom delu
Severne Koreje Kaon, provincija Juni Pjongan Logor 14 procenjeno je da
ima petnaest hiljada zatvorenika. Oko etrdeset i osam kilometara dug i dvadeset
i etiri kilometra irok, poseduje farme, rudnike i fabrike protkane kroz strme,
planinske doline.
Iako je in jedini koji je roen u radnom logoru a uspeo da pobegne i
ispria svoju priu, ima bar dvadeset i est drugih oevidaca iz radnih logora
koji su sada u slobodnom svetu.3 Meu njima je bar petnaest Severnokorejaca

Amnesty International, Images Reveal Scale of North Korean Political Prison Camps, 3.
maj 2011, http://www.amnesty.org/en/news-md-updates/ images-revealscale-north-koreanpolitical-prison-camps-2011-05-03.
2
Kang Chol-hwan, Pierre Rigoulot, The Aquariums of Pyongyang (Akvarijumi Pjortgjanga),
(New York Basic Books, 2001), 79.
3
Oevice, ukljuujui i ina, intervjuisao je Dejvid Houk, istraiva SAD komiteta za ljudska
prava u Severnoj Koreji. Njihove prie i satelitske fotografije logora mogu se nai u
Houkovom periodino auriranom izvetaju The Hidden Gulag: Exposing North Koreas

koji su bili zatvoreni u vaspitnoj oblasti Logora 15, osvojili svoje putanje na
slobodu i kasnije se pojavili u Junoj Koreji. Nekadanji uvari iz drugih logora
takoe su nali put do June Koreje. Kim Jong, bivi severnokorejski
potpukovnik privilegovanog porekla iz Pjongjanga, proveo je est godina u dva
logora pre nego to je pobegao vozom koji prevozi ugalj.
Korejska advokatska komora u Seulu analizirala je njihova svedoenja i
dala detaljnu sliku svakodnevnog ivota u logorima. Svake godine javno se
likvidira nekoliko zatvorenika. Drugi su pretueni na smrt ili su ih kriom ubili
uvari koji imaju odreene ruke da zlostavljaju i siluju zatvorenike. A veina
njih uzgaja useve, kopa ugalj, ije vojne uniforme ili pravi cement dok ivi
gotovo izgladnjujui se jer jede samo kukuruz, kupus i so. Ispadaju im zubi,
desni pocrne, kosti oslabe i poviju se u struku kada zau u etrdesete. Odea im
se daje jednom ili dva puta godinje, obino rade i spavaju u prljavim ritama,
ive bez sapuna, arapa, rukavica, donjeg rublja i toaletnog papira. Radni dan
koji traje od dvanaest do etrnaest sati obavezan je sve dok zatvorenik ne umre,
obino pre pedesete godine od bolesti koja je povezana sa neuhranjenou.4 Iako
je nemogue dobiti taan broj, zapadne vlade i grupe za ljudska prava
procenjuju da je stotine hiljada ljudi istrebljeno u ovim logorima.
Veina Severnokorejaca poslata je u ove logore bez bilo kakvog sudskog
procesa, a mnogi tamo i umru ne saznavi za ta su optueni. Otima ih iz
njihovih domova, obino nou, Bovibu, Nacionalna bezbednosna agencija,
policijska mainerija sa otprilike 2.700 zaposlenih.5 Krivica za sauesnitvo je
legalna u Severnoj Koreji. Vinovnik zla je esto zatvoren sa svojim roditeljima i
decom. Kim Il Sung 1972. godine doneo je zakon: ,,Ko god da su [ne]prijatelji
stalea, njihovo seme mora se zatrti kroz tri generacije.
ina sam prvi put sreo u zimu 2008. godine na jednom ruku. Sastali smo se u
korejskom restoranu u centru Seula. Govorljiv i gladan, halapljivo je pojeo
nekoliko porcija pirina i govedine. Dok je jeo, ispriao je mom prevodiocu i
meni kako je to bilo gledati veanje sopstvene majke. Krivio ju je to su ga
muili u kampu i preterao je kada je rekao da je jo uvek ljut na nju. Rekao je da
nije bio dobar sin ali nije hteo da objasni zato.
Rekao je da tokom boravka u logoru nijednom nije uo re ,,ljubav,
svakako ne od svoje majke, ene koju je nastavio da prezire ak i mrtvu. uo je
za koncept oprotaja u severnokorejskoj crkvi. Zbunjivao ga je. Moliti za
oprotaj u Logoru 14, rekao je, znailo je preklinjati da ne bude kanjen.
Prison Camps (Skriveni gulag: razotkrivanje severnokorejskih zatvorskih kampova) koji je
prvi put objavljen 2003. godine.
4
Korean Bar Association, White Paper on Human Rights in North Korea 2008 (Zvanian
stav vlade o ljudskim pravima u Severnoj Koreji), (Seul: Korea Institute for National
Unification, 2008).
5
Ken E. Gause, ,,An Examination of the North Korean Police State (Ispitivanje
severnokorejske tajne policije), (Washington D.C.: Committee for Human Rights in North
Korea, 2012) 17,27,37.

Napisao je memoare o logoru, ali oni nisu privukli naroitu panju u Junoj
Koreji. Bio je bez posla, bez novca, kasnio je sa kirijom i nije bio siguran ta
dalje da radi. Pod pretnjom pogubljenja, pravila Logora 14 spreavala su ga da
bude intiman sa enom. Sada bi eleo da nae pristojnu devojku ali je rekao da
ne zna kako da je trai.
Posle ruka me je odveo u mali, tuan stan u Seulu koji nije mogao da
priuti. Iako me nije gledao u oi, pokazao mi je svoj odseen prst i oiljke na
leima. Dozvolio mi je da ga slikam. Uprkos svim tegobama koje je izdrao,
imao je lice deteta. Imao je dvadeset i est godina tri godine van Logora 14.
U vreme tog nezaboravnog ruka imao sam pedeset i est godina. Kao
dopisnik Vaington posta u severoistonoj Aziji vie od godinu dana tragao sam
za priom koja bi mogla da objasni represiju koju Severna Koreja koristi kako bi
opstala.
Politike implozije su postale moja specijalnost. Skoro tri decenije bio sam
izveta Posta i Njujork tajmsa o propadanju drava u Africi, kolapsu
komunizma u Istonoj Evropi, raspadu Jugoslavije i laganom slabljenju
vojskovoa u Burmi. Spolja je Severna Koreja delovala zrelo u stvari prezrelo
za propast koju sam drugde ve imao prilike da vidim. U delu sveta gde su se
skoro svi drugi bogatili, njen narod je bio sve vie izolovan, siromaan i gladan.
Ipak, Kim Dong Il je drao vrata zamandaljena. Totalitarna represija je
odravala njegovu bespomonu dravu.
Nisam imao dovoljno dokaza da to stanje i dokaem. Neke druge drave u
svetu gde vlada represija nisu uvek uspevale da zatvore svoje granice. Mogao
sam slobodno da radim u Mengistuovoj Etiopiji, Mobutuovom Kongu i
Miloevievoj Srbiji, i da kao turista uem u Burmu i piem o njoj. Severna
Koreja je bila mnogo obazrivija. Stranim novinarima, naroito Amerikancima,
retko je bilo dozvoljeno da uu. Posetio sam Severnu Koreju samo jednom,
video sam ono to sam eleo i malo saznao. Ako bi novinari uli ilegalno u
zemlju, rizikovali bi da mesece ili godine provedu u zatvoru kao pijuni. Da bi
izali odatle, nekada im je bila potrebna pomo biveg amerikog predsednika.6
S obzirom na ova ogranienja, veina izvetaja iz Severne Koreje bili su hladni i
turi. Pisane iz Seula, Tokija ili Pekinga prie su poinjale opisom poslednje
provokacije Pjongjanga, kao to je potapanje broda ili ubistvo turiste. Onda su
sledili ustaljeni novinski izvetaji: ameriki i junokorejski zvaninici
meusobno su se vreali. Kineski zvaninici pozivali su na uzdravanje. Vojni
strunjci izjanjavali su se o tome. Napisao sam i vie nego to je trebalo takvih
izvetaja.
Meutim, in je poljuljao te ustaljene izvetaje. Njegov ivot je otkljuao
vrata dozvoljavajui neupuenima da vide kako porodica Kim uspeva da se
6

Amerike TV novinarke Laura Ling i Juna Li provele su skoro pet meseci u

severnokorejskom zatvoru jer su nelegalno ule u zemlju 2009. godine. Osloboene su kada je
bivi predsednik Bil Klinton odleteo u Pjongjang i slikao se sa Kim Dong Ilom.

odri izrabljivanjem dece i ubistvima. Nekoliko dana poto smo se sreli, inova
zanimljiva slika i pria bile su veoma upadljive na prvoj strani Vaington posta.
Vau, napisao je Donald E. Grejam, predsedavajui kompanije
Vaington post, jednom rei u mejlu koji sam primio sledeeg jutra po
objavljivanju prie. Videvi toga dana priu u novinama, nemaki producent
koji je obilazio Memorijalni muzej holokausta u Vaingtonu odluio je da snimi
dokumentrac o inovom ivotu.7 Vaington post objavio je komentar urednika u
kojem pie da je brutalnost koju je in izdrao bila strana ali podjednako je
strana i ravnodunost sveta prema postojanju radnih logora u Severnoj Koreji.
Srednjokolci u Americi raspravljaju o tome zato predsednik Frenklin D.
Ruzvelt nije bombardovao pruge koje su vodile do Hitlerovih logora, stajalo je
u zakljuku urednikovog komentara. Njihova deca e se moda pitati zbog ega
Zapad nita nije preduzeo iako je imao satelitske snimke Kim Dong Ilovih
logora.
inilo se da se inova pria uvukla pod kou prosenih italaca. Pisali su
pisma i slali mejlove, nudili novac, smetaj i molitve.
Brani par iz Kolumbusa u Ohaju video je lanak, pronaao ina i platio
njegov put u SAD. Louel i Linda Daj poeleli su da budu inovi roditelji koje
nikada nije imao.
Mlada Amerikanka korejskog porekla iz Sijetla, Harim Li, proitala je
priu i zaklela se da e upoznati ina. Kasnije ga je pronala u junoj Kaliforniji,
gde su se i zaljubili jedno u drugo.
Moj lanak je samo zagrebao povrinu inovog ivota. Palo mi je na pamet
da bi dublja pria otkrila tajnu maineriju koja sprovodi totalitarnu vladavinu u
Severnoj Koreji. Takoe, moglo bi da se prikae kroz detalje inovog
neverovatnog bega kako se deo te tlaiteljske mainerije kvari kad je dozvolio
neiskusnom, mladom beguncu da neopaeno luta po policijskoj dravi i pree u
Kinu. Isto tako vano, svako ko bi proitao knjigu o deaku kojeg je odgajila
Severna Koreja da bi ga izrabljivala radom do smrti, ne bi vie mogao da
ignorie postojanje logora.
Pitao sam ina da li je zainteresovan. Trebalo mu je devet meseci da
odlui. Tokom tih meseci aktivisti za ljudska prava u Junoj Koreji, Japanu i
SAD podsticali su ga da sarauje govorei mu da bi knjiga na engleskom uticala
na svest ljudi iz celog sveta, poveala meunarodni pritisak na Severnu Koreju,
a moda i ubacila neto preko potrebnog novca u njegov dep. Nakon to je
pristao, in je imao intervjue na sedam razliitih strana, prvo u Seulu, onda u
Torensu, Kaliforniji i konano u Sijetlu. in i ja smo se dogovorili da podelimo
zaradu po pola, kolika god bila. Ipak, na dogovor mi je omoguio da
kontroliem ta e biti napisano.
in je poetkom 2006, oko godinu dana posle bekstva iz Severne Koreje,
poeo da pie dnevnik. Nakon to je u Seulu bio hospitalizovan zbog depresije,
7

Bekstvo iz Kampa 14: apsolutno kontrolisana oblast, film Marka Visa, premijerno prikazan
2012. na Filmskom festivalu u Torontu.

nastavio je da ga pie. Dnevnik je postao osnova za njegove memoare na

korejskom jeziku Bekstvo u spoljanji svet, koje je u Seulu 2007. Godine
objavilo Centar baze podataka za ljudska prava Severnokorejaca. Memoari su
bili polazna taka za nae intervjue. Takoe, bili su i izvor mnogih direktnih
citata koji su u ovoj knjizi pripisani inu, njegovoj porodici, prijateljima i
zatvorskim uvarima tokom vremena kada je bio u Severnoj Koreji i Kini. Ali
svaka misao i postupak na ovim stranicama koji su pripisani inu zasnovani su
na brojnim intervjuima sa njim tokom kojih je on proirio i, u mnogim kritinim
sluajevima, ispravio svoje korejske memoare.
ak i kada je saraivao, inilo se da se in plai da razgovara sa mnom.
esto sam se oseao kao zubar koji bui bez anestezije. Buenje je, sa
prekidima, trajalo due od dve godine. U nekim fazama nae saradnje bio je
rastereen, a zbog mnogih drugih bio je depresivan.
Opirao se da mi veruje. Odmah priznaje mui se da veruje bilo kome. To
je neizbean deo njegovog vaspitanja. uvari su ga uili da potkazuje svoje
roditelje i prijatelje, i on pretpostavlja da e svako koga sretne i njega izdati.
Piui ovu knjigu, i sam sam se ponekad upinjao da mu verujem. U naem
prvom intervjuu obmanuo me je o ulozi koju je imao u vezi sa smru svoje
majke i nastavio je to da radi i u mnogim narednim intervjuima. Kada bi
promenio priu, brinuo sam ta je sve jo mogao da izmisli.
U Severnoj Koreji nemogue je proveriti jpjenice. Strana lica nisu posetila
njihove politike zatvore. Opisi onoga to se u njima dogaa ne mogu biti
nezavisno provereni. Mada su slike iz satelita uveliko doprinele saznanju o
logorima, begunci ostaju osnovni izvor informacija, a njihovi motivi i
kredibilitet nisu bez mrlje. U Junoj Koreji i drugde esto oajniki ele da
zarade za ivot, spremni su da potvrde predrasude aktivista za ljudska prava,
antikomunistikih misionara i desniarskih ideologa. Neki od njih odbijaju da
govore ako im se unapred ne plati u keu. Drugi ponavljaju sone anegdote koje
su uli ali nisu lino uestvovali u njima.
Dok je in i dalje bio oprezan sa mnom, odgovarao je na svako pitanje o
svojoj prolosti koje sam mogao i da zamislim. Njegov ivot moda izgleda
neverovatno ali odjekuje iskustvima drugih bivih zatvorenika u logorima, kao i
opisima nekadanjih uvara u logorima.
Sve to je in rekao u skladu je sa onim to sam uo o logorima, rekao je
Dejvid Houk, strunjak za ljudska prava koji je intervjuisao ina i vie od
ezdeset drugih bivih zatvorenika u radnim logorima za Skriveni gulag:
razotkrivanje severnokorejskih zatvorskih logora, izvetaj koji povezuje opise
preivelih sa objanjenim slikama snimljenim satelitski. Prvi put ga je objavio
Komitet SAD za ljudska prava u Severnoj Koreji 2003. godine i auriran je jer
je dostupno sve vie svedoenja i satelitskih slika visoke rezolucije. Houk mi je
rekao da in, zbog toga to je roen i odrastao u logoru, zna stvari koje drugi
koji su preiveli logor ne znaju. inovu priu tumaila je Korejska advokatska
komora koja je autor Zvaninog stava vlade o ljudskim pravima u Severnoj
Koreji 2008. godine. Oni su vodili opsene intervjue sa inom, kao i sa drugim

preivelima iz logora koji su bili voljni da govore. Kako je Houk napisao, jedini
nain da Severna Koreja opovrgne, porekne ili poniti svedoenja ina i
drugih preivelih iz logora bio bi da dozvoli stranim ekspertima da posete
logore. U suprotnom, tvrdi Houk, njihovo svedoenje je odrivo.
Ako Severna Koreja doivi slom, inova predvianja su moda tana da e
njene voe, strahujui od suenja za ratne zloine, sruiti logore pre nego to bi
istraitelji mogli da dou do njih. Kao to je Kim Dong Il objasnio: Moramo
obaviti nau ivotnu sredinu gustom maglom da bi spreili neprijatelje da
saznaju bilo ta o nama.8
Da bih nadoknadio one delove koje nisam mogao da vidim, bezmalo tri
godine izvetavao sam o vojsci Severne Koreje, rukovodiocima, ekonomiji,
nestaicama hrane i krenju ljudskih prava. Intervjuisao sam veliki broj
begunaca iz Severne Koreje ukljuujui i tri biva zatvorenika iz Logora 15, i
biveg uvara logora, i vozaa koji je radio u etiri radna logora. Razgovarao
sam sa naunicima iz June Koreje i tehnokratama koji redovno putuju kroz
Severnu Koreju i dao sam kritiki prikaz sve veeg broja naunih istraivanja i
linih memoara o logoru. U SAD sam vodio proirene intervjue sa
Amerikancima korejskog porekla koji su postali inovi najbolji prijatelji.
Procenjujui inove prie treba imati na umu da su mnogi drugi u logorima
izdrali sline ili gore nevolje, prema tvrenju An Mjeong ala, biveg uvara u
logoru i vozaa. in je imao relativno udoban ivot u odnosu na standarde
druge dece u logorima, rekao je An.
Vlada Severne Koreje izazvala je stanje pune borbene gotovosti na Korejskom
poluostrvu eksplozijama nuklearnih bombi, napadima na Junu Koreju i
odravanjem reputacije ratoborne zemlje lake na obarau.
Kada bi se Severna Koreja udostojila da ue u meunarodnu diplomatiju,
uvek je uspevala da skrajne ljudska prava sa bilo kog pregovarakog stola.
Krizni tab, obino fokusiran na nuklearno oruje i projektile, kontrolisao je
odnose Amerike sa Severom.
Radni logori bili su na poslednjem mestu.
,,S njima je bilo nemogue razgovarati o logorima, rekao mi je Dejvid
Straub koji je radio u Ministarstvu inostranih poslova za vreme Klintona i Bua
kao vii oficir odgovoran za politiku Severne Koreje.Polude kada to
spomene.
Logori jedva da su dodirnuli kolektivnu svest na planeti. Uprkos novinskim
lancima, neznanje o njihovom postojanju ostaje rasprostranjeno u Sjedinjenim
Dravama. U Vaingtonu se godinama svakog prolea na Nacionalnoj aleji
okupljala nekolicina begunaca iz Severne Koreje i preivelih iz logora zbog
govora i mareva. Vaingtonska tampa obraa malo panje. Jedan od razloga je
8

Hyn-sik Kim, Kwang-ju Son, Documentary Kim Jong Il (Seul: Chonji Media, 1997), 202,
kao to je citirano kod Ralph Hassing, Kong-dan Oh, The Hidden People of North Korea
(Skriveni Ijudi Severne Koreje), (Lanham, Md.: Rowman & Littlefild, 2009), 27.

jezik. Veina begunaca govori samo korejski. Podjednako bitno, u medijskoj

kulturi koja se hrani slavnim linostima, nijedna filmska zvezda, pop idol ili
dobitnik Nobelove nagrade nisu istupili sa zahtevom da se neupueni emotivno
zaloe za jedva primetno pitanje kome nedostaje slika.
Tibetanci imaju dalaj-lamu i Riarda Gira, Burmanci imaju Ang San Su
Kjia, Darfurijanci Miju Farou i Dorda Klunija, rekla mi je Suzan Solti,
dugogodinja aktivistkinja koja dovodi preivele iz logora u
Vaington.Severnokorejci nemaju nikog takvog.
in mi je rekao da on ne zasluuje da govori u ime desetina hiljada koji su
jo uvek u logorima. Sramota ga je zbog onog to je uradio da bi preiveo i
pobegao. Opirao se da naui engleski, delom i zbog toga to ne bi morao da
pria svoju priu iznova i iznova na jeziku koji bi mogao da ga uini bitnim. Ali,
on oajniki eli da svet razume ono to je Severna Koreja marljivo pokuavala
da sakrije. Njegovo breme je teko. Niko drugi ko je roen i odgajen u logorima
nije uspeo da pobegne da bi objasnio ta se tamo dogaalo ta se i dalje
dogaa.

POGLAVLJE 1

DEAK KOJI JE POJEO RUAK

SVOJE MAJKE

in i njegova majka iveli su u najboljim zatvorskim stambenim prostorijama

koje je Logor 14 imao da ponudi: radniko naselje pored vonjaka,
prekoputa polja na kome je ona kasnije obeena.
U svakoj od etrdeset prizemnih zgrada u selu bile su smetene po etiri
porodice. in i njegova majka imali su svoju sobu gde su spavali jedan pored
drugog na betonskom podu. etiri porodice delile su zajedniku kuhinju koja je
imala samo jednu sijalicu. Struje je bilo dva sata dnevno, od etiri do pet ujutru i
od deset do jedanaest uvee. Prozori su bili od sive plastike, nedovoljno
providne da bi se kroz nju videlo. Sobe su bile zagrejane na korejski nain
naloenim ugljem u kuhinji sa cevima koje prolaze ispod poda spavae sobe.
Logor je imao svoj sopstveni rudnik i ugalj za grejanje bio je lako dostupan.
Nije bilo kreveta, stolica i stolova. Nije bilo tekue vode. Ni kupanja ili
tuiranja. Zatvorenici koji su eleli da se kupaju ponekad bi se tokom leta
iunjali do reke. Oko trideset porodica delilo je bunar sa pijaom vodom.
Takoe, delili su i poljski klozet koji je bio pregraen napola, za ene i
mukarce. Pranjenje creva i uriniranje tu je bilo obavezno, jer je ljudski otpad
korien kao ubrivo na farmi u logoru.
Ako bi inova majka odradila dnevnu kvotu zadataka, mogla je da donese
kui hranu za to vee i za sutradan. U etiri ujutru bi pripremala doruak i ruak
za svog sina i sebe. Svaki obrok je bio isti: palenta, kiseli kupus i supa od
kupusa. in je ovo jeo skoro svakog dana dvadeset i tri godine, osim ako mu je
za kaznu hrana bila uskraena.
Kada je bio previe mali za kolu, majka ga je esto celog jutra ostavljala
samog u kui i vraala se sa polja u podne za ruak. in je stalno bio gladan i
pojeo bi svoj ruak im bi majka otila ujutru na posao.
Takoe, pojeo bi i njen ruak.
Kada bi se u podne vratila i ne bi nala nita za jelo, pobesnela bi i tukla
sina motikom, bilo ime to bi joj se nalo pri ruci. Neka od tih prebijanja bila su
podjednako nasilna kao ona koja e kasnije doiveti od uvara.
Ipak, in je i dalje od svoje majke uzimao hrane koliko je mogao i kad god
je mogao. Nije mu padalo na pamet da e ona ostati gladna ako joj pojede ruak.
Mnogo godina kasnije, kada je ona ve mrtva a on ivi u Sjedinjenim Dravama,
rei e mi da je voleo svoju majku. Ali to je bilo retrospektivno. To je bilo
nakon to je nauio da civilizovano dete treba da voli svoju majku. Kada je bio u
logoru i zavisio od nje za svaki svoj obrok, krao joj hranu, dobijao batine od
nje video ju je kao konkurenciju za opstanak.

Zvala se Dang Hje ang. in je pamti kao nisku i pomalo punaku enu
snanih ruku. Kosa joj je bila kratka, kao i svim enama u logoru, i morala je da
pokriva glavu belim suknom savijenim u trougao, vezanim ispod potiljka. in je
otkrio njen datum roenja 1. oktobar 1950. iz dokumenta koji je video tokom
svog ispitivanja u podzemnom zatvoru.
Nikada nije priala sa njim o svojoj prolosti, porodici ili zbog ega je bila
u logoru, a on je nikada nije ni pitao. Njegovo postojanje kao njenog sina bilo je
udeeno od strane uvara. Izabrali su nju i oveka koji je postao inov otac da
jedno drugom budu nagrade u dogovorenom braku.
Slobodni mukarci i ene spavali su u spavaonicama odvojenim po
polovima. Osmo pravilo Logora 14, kako je in morao da ga zapamti, glasilo je:
Ako doe do seksualnog kontakta bez prethodnog odobrenja, izvrioci e
odmah biti streljani.
Pravila su bila ista i u drugim radnim logorima u Severnoj Koreji. Kako
sam saznao u intervjuima sa bivim uvarem iz logora i nekoliko bivih
zatvorenika ako bi usled nedozvoljenog seksa dolo do trudnoe ili roenja,
ena i njena beba obino bi bile streljane. Rekli su mi i to da ene koje bi imale
seks sa straarima, kako bi pokuale da dou do vie hrane ili lakeg posla, znale
su da mnogo rizikuju. Ako bi ostale trudne, nestale bi.
Nagradni brak bio je jedini bezbedan nain da se zaobie pravilo da nema
seksa. Brakom je mahano ispred noseva zatvorenika kao najveom premijom za
naporan rad i pouzdano potkazivanje. Mukarci su bili podobni za enidbu u
dvadeset petoj godini, ene u dvadeset treoj. uvari su objavljivali brakove tri
ili etiri puta godinje, obino za prigodne datume kao to je Nova godina ili
roendan Kim Dong Ila. Ni mlada ni mladoenja nisu odluivali o tome s kim
e da se venaju. Ako bi neko od njih smatrao da je onaj drugi neprihvatljivo
star, okrutan ili ruan, ponekad su straari otkazivli brak. Ako bi do toga i dolo,
ni mukarac ni ena ne bi imali drugu priliku za brak.
inov otac, in ang Sub, rekao je inu da su mu uvari dali Dang kao
isplatu za njegovu vetinu u radu za mainskim strugom u radionici logora. inu
majka nikada nije rekla zato je ba njoj pripala ta ast da se uda.
Ali za nju, kao i za mnoge mlade u logoru, brak je bio neka vrsta
unapreenja. Uz to je iao malo bolji posao i bolji smetaj u radnikom naselju
gde su bili i kola i dispanzer. Ubrzo potom, prebaena je tamo iz prepune
spavaone za ene u tekstilnoj fabrici logora. Dang je dobila i primamljiv posao
na oblinjoj farmi, gde je bilo mogunosti za krau kukuruza, pirina i zelenog
povra.
Posle venanja paru je bilo dozvoljeno da spavaju zajedno pet noi
zaredom. Nakon toga, inovom ocu koji je nastavio da ivi u spavaonici gde je i
radio, bilo je dozvoljeno da poseti Dang nekoliko puta godinje. Dva sina bila
su plod njihove veze. Stariji, He Gun, roen je 1974. godine. in je roen osam
godina kasnije.

Braa su se jedva poznavala. Kada se in rodio, njegov stariji brat provodio

je deset sati dnevno u osnovnoj koli. Kada je in napunio etiri godine, njegov
brat se iselio iz kue u spavaonu (u obaveznom uzrastu od dvanaest godina).
to se oca tie, in se sea da se ponekad pojavljivao nou i odlazio rano
ujutru. Malo je obraao panju na deaka i in je bio ravnoduan prema njemu
tokom odrastanja.
Godinama nakon bekstva iz logora in je nauio da veina ljudi toplinu,
sigurnost i naklonost povezuju sa reima ,,majka, ,,otac, ,,brat. On to nije
iskusio. uvari su nauili njega i drugu decu iz logora da su svi oni zatvorenici
zbog ,,grehova svojih roditelja. Deci je reeno da iako bi uvek trebalo da se
stide svoje izdajnike krvi, ipak mogu daleko da napreduju u proienju
svojih nasleenih grehova tekim, napornim radom, povinovanjem uvarima i
potkazivanjem roditelja. Deseto pravilo Logora 14 glasilo je da zatvorenik
zaista mora da smatra svakog uvara za svog uitelja. in je verovao da je to
imalo smisla. Kada je bio dete i tinejder, njegovi roditelji su bili iscrpljeni,
hladni i nekomunikativni.
in je bio mravo, nezainteresovano dete i uglavnom bez prijatelja, ija su
jedina utoita bila uvareva predavanja o iskupljenju kroz potkazivanje. Mada
je njegovo razumevanje ispravnog i pogrenog esto bilo narueno susretima
njegove majke i uvara kojima je prisustvovao.
Jedne veeri, kada je imao deset godina, in je napustio kuu i otiao da
trai svoju majku. Bio je gladan i bilo je vreme da mu pripremi veeru. Otiao je
do oblinjeg polja pirina gde je radila i pitao neku enu da li ju je videla.
isti sobu boviidauna, rekla mu je mislivi na kancelariju uvara koji
je zaduen za farmu pirina.
in je otiao da uvareve kancelarije i video da su ulazna vrata zakljuana.
Provirio je kroz prozor koji je bio sa bone strane zgrade. Njegova majka je na
kolenima istila pod. Boviidaun mu je zaklonio pogled. Priao je inovoj majci
otpozadi i poeo da je pipa. Nije se opirala. Oboje su skinuli odeu. in je
posmatrao kako upranjavaju seks.
Nikada nije pitao majku o onome to je video i nikada to nije spomenuo
ocu.
Iste godine, uenicima iz njegovog razreda ponueno je da se dobrovoljno
prijave da pomau svojim roditeljima na poslu. Jednog jutra pridruio se majci
da zajedno sade pirina. inilo se da joj nije bilo dobro i zaostajala je s poslom.
Neto pre odmora za ruak, uvarevom oku nije promakla njena tromost.
,,Kuko, viknuo je na nju.
,,Kuko je bio standardan nain obraanja uvara prema zatvorenicama.
uvari su obino nazivali ina i ostale mukarce u zatvoru kukin sine.
Kako moe da dere kad ne moe da sadi pirina? pitao je uvar.
Izvinila se ali je uvar sve vie besneo.
,,Ova kuka nee da radi, vikao je.
Dok je in stajao pored majke, uvar je izmislio kaznu za nju.

Idi da klei na onom uzvienju tamo i podigni ruke. Ostani tako dok se ne
vratim sa ruka.
inova majka je kleala na uzvienju na suncu sat i po vremena sa rukama
podignutim ka nebu. Deak je stajao blizu nje i gledao. Nije znao ta da joj kae.
Nita nije rekao.
Kada se uvar vratio, naredio je inovoj majci da se vrati na posao. Slaba i
gladna, onesvestila se sredinom popodneva. in je otrao do uvara i molio ga
za pomo. Ostali radnici su odvukli njegovu majku u hladovinu gde je povratila
svest.
Te veeri in je otiao sa majkom na sastanakideoloke borbe,
obaveznog okupljanja radi samokritike. Na sastanku, inova majka ponovo je
pala na kolena dok je etrdeset njenih kolega radnika na farmi sledilo
boviidauna i grdilo je jer nije uspela da ispuni radnu normu.
Tokom letnjih veeri, in i jo neki deaci iz njegovog sela uunjali bi se u
vonjake severno od bloka betonskih stanova u kojima su iveli. Brali su nezrele
kruke i krastavce i jeli ih najbre to su mogli. Kada bi ih uhvatili, uvari su ih
tukli palicama i uskraivali im ruak u koli na nekoliko dana.
Inae, uvari nisu marili za to ako bi in i njegovi prijatelji jeli pacove,
abe, zmije i insekte. Na mahove ih je bilo mnogo u logoru koji se irio i
koristio malo pesticida, oslanjao se na ljudski izmet kao ubrivo i nije
obezbeivao vodu za pranje intimnih delova ili kupanje.
Pacovi ne samo da su punili prazne stomake ve su bili od sutinske
vanosti za preivljavanje. Njihovo meso moglo je da sprei pelagru, nekad
fatalnu bolest koja je bila esta poast u logoru, naroito zimi. Zatvorenici koji
bi oboleli od pelagre, posledica nedostatka proteina i nijacina u ishrani, patili su
od malaksalosti, dermatitisa, dijareje i demencije. To je bio est uzrok smrti.
Hvatanje i peenje pacova postali su inova strast. Hvatao ih je u svojoj
kui, u poljima i u poljskim klozetima. Uvee bi se nalazio sa prijateljima kod
svoje osnovne kole gde je bio rotilj od uglja. in im je gulio kou, vadio
iznutrice, solio ono to bi ostalo a ostatak vakao meso, kosti i mala stopala.
Takoe, nauio je i da stabljikama trave bodljikavog praseta kao kopljem
probada skakavce, dugoglave skakavce i vilinske konjice koje je, u kasno leto i
jesen, pekao iznad vatre. U planinskim umama, gde su esto slali grupe uenika
da sakupljaju drva, in je jeo pregrt divljeg groa, ogrozda i korejske maline.
Tokom zime, prolea i ranog leta nije bilo toliko toga za jelo. Glad je
gonila njega i njegove prijatelje iz detinjstva da isprobavaju strategije za koje su
stariji zatvorenici iz logora tvrdili da mogu da ublae nelagode praznog stomaka.
Prema teoriji da tenost ubrzava varenje i oseaj bola u stomaku od gladi, obroci
su bili bez vode ili supe. Pokuavali su i da se uzdravaju od pranjenja creva
verujui da e tako da oseaju sitost i budu manje opsednuti hranom.
Alternativna tehnika borbe protiv gladi bila je i imitiranje krava, izbaciti obrok
iz usta i ponovo ga jesti. in je ovo probao nekoliko puta ali ni to nije pomoglo
da se ublai glad.

Letnji period, kada su deca slata na polje da pomognu u saenju i

plevljenju, bilo je najbolji period za pacove i poljske mieve. in se sea da ih je
jeo svakog dana. Trenuci u detinjstvu kada je bio najsreniji, najzadovoljniji, bili
su kada mu je stomak bio pun.
Problem ishrane, kako je esto nazivan u Severnoj Koreji, nije ogranien
samo na logore. Zbog njega su zakrljala tela miliona ljudi irom zemlje. Tokom
poslednje decenije, deaci u pubertetu koji su pobegli iz Severne Koreje u
proseku skoro trinaest centimetara su nii i jedanaest kilograma laki od deaka
koji odrastaju u Junoj Koreji.9
Prema Nacionalnom obavetajnom savetu, istraivakoj instituciji koja je
deo obavetajne zajednice SAD, mentalna retardacija prouzrokovana
neuhranjenou u ranom detinjstvu diskvalifikuje oko etvrtinu potencijalnih
regruta za vojsku u Severnoj Koreji. Njihov izvetaj pokazuje da e
intelektualna zaostalost meu mladima izazvana glau verovatno onesposobiti
ekonomski rast ak i ako bi se zemlja otvorila prema svetu ili ujedinila sa
Jugom.
Od 1990. godine Severna Koreja ne moe da uzgaji, kupi ili isporui
dovoljno hrane da nahrani svoje stanovnitvo. Glad je sredinom devedesetih
godina prolog veka verovatno ubila milion Severnokorejaca. Slina stopa
mortaliteta, u Sjedinjenim Dravama odnela bi oko dvanaest miliona ivota.
Nestaica hrane na Severu ublaena je krajem 1990-ih jer je vlada
prihvatila meunarodnu pomo u hrani. Sjedinjene Drave su postale najvei
donator pomoi Severnoj Koreji ali su i ostale njihov najvei neprijatelj.
Severna Koreja svake godine mora da proizvede vie od pet miliona tona
pirina i ita da bi nahranila svojih dvadeset i tri miliona ljudi. Skoro uvek
proizvede manje, obino za oko milion tona. Budui da su zime duge i planine
visoke, nedostaje zemlje pogodne za obraivanje, vlada ne moe da podstie
poljoprivrednike i da omogui gorivo za modernu poljoprivrednu opremu.
Zahvaljujui pomoi iz Moskve, oko etiri godine nije bilo katastrofalnih
nestaica hrane. Kada se raspao Sovjetski Savez, pomo je prestala da stie i
ugasila se planirana ekonomija Severne Koreje. Nije bilo besplatnog goriva za
njihove stare fabrike, nije bilo sigurnog trita za njihovu robu loeg kvaliteta i
nije bilo pristupa jeftinom vetakom ubrivu koje se proizvodilo u Sovjetskom
Savezu a od koga su dravna poljoprivredna dobra postala zavisna.
Juna Koreja nekoliko godina je pomagala da se to nadoknadi, dajui
Pjongjangu pola miliona tona ubriva godinje kao deo svoje Politike Sunca,
pokuavaji da se ublae tenzije izmeu Severa i Juga.
Kada je 2008. godine novo rukovodstvo u Seulu ukinulo besplatno ubrivo,
Severna Koreja pokuala je na nacionalnom nivou da uradi ono to je ve
9

Autorov intervju sa un ang-he, glavnom sestrom u Hanavonu, centru za ponovno

naseljavanje u Junoj Koreji. Centar koji finansira vlada, od 1999. godine meri visinu i teinu
begunaca iz Severne Koreje.

decenijama bila praksa u radnim logorima. Narodu je reeno da napravi toibi,

ubrivo od pepela pomeanog sa ljudskim izmetom. Poslednjih nekoliko zima
zamrznut ljudski izmet uziman je iz javnih toaleta u manjim i veim gradovima
irom zemlje. Prema podacima budistike dobrotvorne organizacije Dobri
prijatelji i izvetaa iz Severne Koreje, fabrikama, javnim preduzeima i
naseljima bilo je nareeno da proizvedu dve tone toibia. U prolee su to suili na
sveem vazduhu pre nego to bi prevezli na dravna poljoprivredna dobra. Ali
organskog ubriva nema ni priblino toliko da bi bilo dovoljno da zameni
hemikalije od kojih su dravna dobra decenijama zavisila.
Izolovan iza elektrine ograde tokom devedesetih, in nije bio svestan da su
milioni njegovih zemljaka oajniki udeli za hranom.
Ni on ni njegovi roditelji (koliko je in znao) nisu uli da se vlada bori da
nahrani vojsku, ni da ljudi umiru od gladi u svojim stanovima u
severnokorejskim gradovima, ukljuujui i prestonicu.
Nisu znali da je na desetine hiljada Severnokorejaca napustilo svoje
domove i krenulo prema Kini u potrazi za hranom. Niti su oni bili ti koji su
dobili pomo u hrani vrednu milijardu dolara koja se slivala u Severnu Koreju.
Tokom tih haotinih godina, dok se osnovno funkcionisanje vlade Kim Dong
Ila susretalo s velikim problemima, istraivaki centri na Zapadu pisali su knjige
sa kataklizminim naslovima kao, na primer, Kraj Severne Koreje.
Kraj nije bio ni blizu to se tie Logora 14, koji je sam sebi bio dovoljan
ako se izuzmu povremeni vagoni soli.
Zatvorenici su sami gajili kukuruz i kupus. Kao robovi, proizvodili su
jeftino voe i povre, uzgajali ribu i svinjetinu, ili uniforme, pravili cement,
grnariju i staklariju za privredu iza ograde koja se raspadala.
in i njegova majka bili su bedni i gladni sve to vreme ali ne vie nego to
su ve navikli. Deak je nastavio po starom, lovio je pacove, krao hranu od
majke i esto trpeo njene batine.

POGLAVLJE 21

KOLSKI DANI

itelj je iznenada izvrio pretres. Ispreturao je inove depove, kao i ostalih

etrdesetoro dece u njegovom razredu. Kada je zavrio, u ruci je imao pet
zrna kukuruza. Svih pet pripadalo je devojici koja je bila niska, tanka i, kako se
in sea, izuzetno lepa. Ne sea se njenog imena ali sve ostalo to se desilo tog
dana u koli, juna 1989. godine, duboko je urezano u njegovom seanju.
Uitelj je bio loe volje i krenuo je da im pretresa depove. Planuo je kada
je pronaao kukuruz.
Kuko, ukrala si kukuruz? Hoe da ti odseku ruke?
Naredio je devojici da istupi ispred razreda i rekao joj da klekne.
Zamahujui dugakim, drvenim tapom za pokazivanje udarao ju je po glavi
iznova i iznova. Dok su in i njegovi drugovi iz razreda nemo posmatrali, na
njenoj glavi oticale su voruge. Krv joj je curila iz nosa. Sruila se na betonski
pod. in i jo nekoliko drugova iz razreda su je podigli i odneli kui na farmu
svinja nedaleko od kole. Umrla je kasnije te noi. lan tri treeg pravila Logora
14 glasi: Svako ko ukrade ili krije bilo ta od namirnica odmah e biti streljan.
in je nauio da uitelji obino ne shvataju ovo pravilo previe ozbiljno.
Ako bi u depu nekog uenika pronali hranu, ponekad bi udelili nekoliko
nasuminih udaraca tapom. Veoma esto, uopte ne bi ni reagovali. in i ostali
uenici obino bi rizikovali. Iz inovog ugla gledanja, lepa, mala devojica
jednostavno nije imala sree.
Straari i uitelji nauili su ga da veruje da je svaki put kada ga tuku to i
zasluio zbog izdajnike krvi koju je nasledio od svojih roditelja. Devojica je
bila ista takva. in je smatrao da je njena kazna bila opravdana i pravedna i
nikada se nije naljutio na svog uitelja to ju je ubio. Verovao je da njegovi
drugovi iz razreda misle isto.
Sledeeg dana u koli niko nije pominjao prebijanje. Nita se nije
promenilo u uionici. Koliko je inu bilo poznato, uitelj nije bio disciplinski
kanjen zbog svog postupka.
Svih pet godina osnovne kole in je proveo u razredu sa istim uiteljem
koji je imao tridesetak godina, nosio uniformu i pitolj u futroli oko pojasa. Za
vreme odmora izmeu asova dozvoljavao je uenicima da igraju kamen, papir,
makaze. Subotom im je ponekad dozvoljavao da na sat-dva trebe vake jedni
drugima. in nikada nije saznao njegovo ime.
U osnovnoj koli in je nauio da stoji uspravno, pokloni se svojim uiteljima i
da ih nikada ne gleda u oi. Na poetku kolovanja data mu je crna uniforma:

pantalone, koulja, potkoulja i par cipela. Dobijao je novu svake druge godine,
mada bi poela da se raspada kroz mesec ili dva.
Uenici su ponekad dobijali sapun kao specijalnu nagradu za naporan rad.
in se nije isticao marljivou i retko kada je i dotakao sapun. Pantalone su mu
bile tvrde kao karton od prljavtine i znoja. Ako bi zagrebao svoju kou noktom,
prljavtina bi se ljutila sa nje. Kada je bilo previe hladno da se okupa u reci ili
da stoji napolju na kii, in i njegova majka i drugovi iz razreda smrdeli su kao
ivotinje. Zimi su skoro svima kolena bila crna od prljavtine. inu je majka od
rita ila donji ve i arape. Posle njene smrti nije nosio ve i muio se da nae
krpe da bi ih nosio u cipelama.
kola, blok zgrada lako vidljiv na fotografijama iz satelita, bila je na oko
sedam minuta etnje od inove kue. Prozori su bili od stakla, ne od vinila. To je
bila jedina dekoracija. inova uionica, kao i kua njegove majke, bila je od
betona. Uitelj je stajao na podijumu ispred jedne kolske table. Deaci i
devojice su sedeli odvojeno, levo i desno od prolaza u sredini. Portreti Kim Il
Sunga i Kim Dong Ila glavni ukrasi svake uionice u Severnoj Koreji nije
ih nigde bilo.
Umesto toga, decu su u koli uili osnovama pismenosti i matematike,
presliavali ih pravila logora i podseali stalno na njihovu grenu krv. Uenici
osnovne kole pohaali su nastavu est dana nedeljno. U srednju kolu ilo se
sedam dana nedeljno, jedan dan meseno bio je slobodan.
Morate da se oistite od grehova vaih majki i oeva, radite naporno!
govorio im je direktor kole na skupovima.
kolski dan poinjao je tano u osam, sastankom koji se zvao onghva. to
znai potpuna harmonija, ali je to bila prilika da uitelj kritikuje uenike za ono
to nisu dobro uradili prethodnog dana. Prisustvo se proveravalo dva puta
dnevno. Bez obzira na to koliko je uenik moda bolestan, odsustvovanje nije
bilo dozvoljeno. in je s vremena na vreme pomagao svojim drugovima iz
razreda da nose bolesnog aka u kolu. Ali on je retko bio bolestan, ne
raunajui prehladu. Vakcinu je primio samo jednom, protiv velikih boginja.
in je nauio da ita i pie korejski vebajui na hrapavom papiru
napravljenom u logoru od kukuruzovine. Svakog polugodita dobijao je jednu
svesku od dvadeset i pet listova. Umesto olovke esto je koristio naotren tap
nagaravljenog drveta. Nije znao da postoje gumice za brisanje. Vebanje itanja
nije bilo mogue jer je uitelj jedini imao knjigu. Na pismenim vebama
uenicima je bilo nareeno da objasne zato nisu radili dovoljno naporno i zbog
ega nisu potovali pravila.
in je nauio da sabira i oduzima ali ne i da mnoi i deli. Do dana
dananjeg, kada treba da pomnoi, on sabira kolone brojeva.
Fiziko obrazovanje podrazumevalo je tranje napolju i igranje na
gvozdenim ipkama u kolskom dvoritu. Ponekad su uenici ili do reke i
skupljali pueve za uitelja. Nije bilo igara loptom. in je prvi put video loptu za
fudbal kada je imao dvadeset i tri godine, posle bega u Kinu.

Dugoroni ciljevi kole uenicima nisu bili jasni po pitanju toga to se

uitelji nisu ni trudili da predaju. inu su rekli da je Severna Koreja nezavisna
drava i da postoje automobili i vozovi. (Ovo nije bilo neko otkrovenje za ina
jer je video uvare kako voze automobile, a u jugozapadnom delu logora
postojala je eleznika stanica.) Ali uitelji nisu govorili nita o geografiji
Severne Koreje, njenim susedima, istoriji ili voama. in je samo povrno znao
o tome ko su Veliki Voa i Dragi Voa.
Postavljati pitanja u koli nije bilo dozvoljeno. Razbesnela bi uitelje i
prouzrokovala batine. Uitelji su govorili, uenici su sluali. Ponavljanjem in
je nauio pismo i osnovna gramatika pravila. Nauio je kako da izgovara rei
ali esto nije znao ta one znae. Uitelj mu je usadio strah od traenja
,,suvinih informacija.
in nikada nije doao u kontakt sa drugom koji je bio roen van logora.
Koliko se njemu inilo, kola je bila rezervisana za decu kao to je on, nakot iz
nagradnih brakova, koji je odgajan u logoru. Reeno mu je da deci koja su
roena negde drugde i koja su dovedena u logor sa svojim roditeljima nije
dozvoljeno kolovanje i da su zatvorena u najudaljenijim delovima logora,
Dolinama 4 i 5.
Kao rezultat svega toga, njegov uitelj je mogao da oblikuje umove i
vrednosni sistem uenika bez protivurenih informacija dece koja moda znaju
neto o onome to postoji sa druge strane ograde.
Nije bilo nikakve tajne oko toga ta eka ina i njegove drugove. Osnovna i
srednja kola su ih pripremale za naporan rad. Zimi su deca istila sneg, obarala
drvee i lopatala ugalj za grejanje kole. Svi uenici (njih oko hiljadu) bili su
mobilisani da iste klozete u selu Bovivon gde su iveli uvari, neki od njih sa
enama i decom. in i njegovi drugovi iz razreda ili su od kue do kue i
skupljali smrznute fekalije motikama i utovarivali otpad golim rukama (nije bilo
rukavica za zatvorenike u logoru) na police. Vukli su izmet do oblinjih polja ili
ga nosili na leima.
Nakon popodnevnog zavretka kole, tokom toplijih i srenijih dana inov
razred bi ponekad odmarirao u brda i planine iza kole da sakuplja hranu i
lekovite trave za svoje uvare. Iako je bilo protiv pravila, esto bi trpali u
uniforme bujad, osmund i druge paprati i nosili ih kui majkama da ih skuvaju
kao varivo. Sakupljali su muhare u aprilu i ampinjone u oktobru. Tokom ovih
dugih, popodnevnih etnji deci je bilo dozvoljeno da meusobno razgovaraju.
Strogo odvajanje izmeu polova bi olabavilo i deaci i devojice bi se kikotali i
igrali jedni sa drugima.
in je krenuo u prvi razred sa jo dvoje dece iz svog sela deakom Hong
Sung Doom i devojicom Mun Sung Sim. Pet godina su zajedno peaili do
kole i sedeli u istoj uoionici. U srednjoj koli zajedno su proveli jo pet godina
u istom drutvu.

Hong Sung Do bio je inov najbolji drug. Igrli su se piljaka za vreme

odmora u koli. Majke su im radile na istoj farmi. Ali nijedan od njih dvojice
nikada nije pozvao onog drugog u svoju kuu da se igraju.
Poverenje meu prijateljima bilo je ugroeno stalnim nadmetanjem za
hranu i pritiskom da se potkazuje. Pokuavajui da dobiju dodatna sledovanja
hrane deca su odavala uvarima ta su njihove komije jele, nosile i govorile.
Kolektivna kazna u koli takoe je okretala drugove jedne protiv drugih.
inov razred esto je dobijao dnevnu normu za saenje drvea ili skupljanje
irova. Ako ne bi uspeli da ispune oekivanja, svi u njegovom razredu bili bi
kanjeni. Uitelji bi naredili inovom razredu da svoju porciju ruka (za taj dan
a ponekad i nedelju) ustupe razredu koji je ispunio svoju normu. U radnim
zadacima in je obino bio spor, uglavnom poslednji.
Kako su in i njegovi drugovi odrastali, njihovi radni zadaci zvani tenja
da se bude bolji postajali su sve dui i tei. Tokom borbe plevljenja koja je
bila izmeu juna i avgusta, uenici osnovne kole radili su od etiri ujutru do
sumraka upajui korov iz kukuruza, pasulja i eerne trske.
Kada su in i njegovi drugovi krenuli u srednju kolu, jedva da su bili
pismeni. Ali tada je obuka u uionicama zavrena. Uitelji su postali nadzornici.
Srednja kola je bila mesto za planiranje radnih zadataka u rudnicima, poljima i
umama. Kraj dana bio je rezervisan za duge sastanke posveene samokritici.
in je prvi put uao u rudnik kada je imao deset godina. On i jo pet
njegovih drugova iz razreda (tri deaka i tri devojice ukljuujui i njegovu
kominicu Mun Sung Sim) sili su strmim oknom do rudnika. Njihov posao je
bio da ubacuju ugalj u tovarna kola od dve tone i guraju ih uzbrdo uskom
prugom do mesta za prikupljanje. Da bi ispunili dnevnu normu, morali su etiri
puta da doguraju tovar do vrha.
Prva dva tovara su gurali celo jutro. Posle palente i usoljenog kupusa za
ruak, iscrpljena deca sa licima i odeom pokrivenim ugljenom prainom
krenula bi nazad do okna nosei svee u mraku gde se nije video prst pred
nosom.
Jednoga dana dok su gurali drugi tovar, Mun Sung Sim je izgubila
ravnoteu i stopalo joj je skliznulo pod elini toak. in, koji je stajao pored
nje, uo je vrisak. Pokuao je da pomogne devojici koja se previjala od bola i
vritei vapila da joj skine cipelu. Palac na nozi bio je smrskan i liptala je krv.
Jedan uenik joj je vezao pertlu oko lanka kao nekakav steznik.
in i jo dva deaka podigli su Mun u prazna tovarna kola i odgurali je do
vrha rudnika. Onda su je odneli do bolnice logora gde je njen osakaen prst bio
amputiran bez anestezije i tretiran slanom vodom.
Pored teeg fizikog rada, uenici srednje kole mnogo vremena provodili
su pronalazei mane sebi i drugima. Beleili su ih u svojim sveskama od
kukuruzovine pripremajui se za sastanke samokritike koji su se odravali posle
veere. Svake veeri desetak uenika moralo je neto da prizna.
in je pokuavao da se nae sa svojim drugovima pre ovih sastanaka kako
bi se dogovorili ko e ta da prizna. Izmiljali bi grehe koji e da zadovolje

uitelje ali ne i da izazovu drakonske kazne. in se sea da je priznao da je pojeo

kukuruz koji je naao na zemlji i da je dremnuo kada niko nije gledao. Ako bi
uenici dobrovoljno priznali dovoljno prestupa, kazna bi obino bila udarac u
glavu i upozorenje da napornije rade.
Tesno zbijeni, dvadeset i pet deaka spavalo je na betonskom podu u
srednjokolskoj spavaoni. Najsnaniji deaci su spavali blizu ali ne preblizu
cevi koja je prolazila ispod poda a grejana je ugljem. Slabiji deaci, ukljuujui i
ina, spavali su dalje i esto su drhtali cele noi. Neki nisu imali izbora osim da
pokuaju da spavaju na vrhu cevi gde su rizikovali teke opekotine kada bi se
sistem za grejanje razbuktao.
in se sea gordog dvanaestogodinjaka snane grae po imenu Rja Hak
al. On je spavao gde god je hteo i bio je jedini deak koji se usuivao da bude
drzak prema uitelju.
Rja je jednog dana napustio svoj radni zadatak i njegov nestanak je brzo
bio prijavljen. Njegov uitelj je poslao inov razred da nae nestalog deaka.
Zato si stao sa radom i pobegao?, pitao je uitelj kada su pronali Rjaa i
doveli ga do kole.
Na inovo zaprepaenje, Rja se nije izvinio.
Ogladneo sam pa sam otiao da jedem, hladnokrvno je odgovorio.
I uitelj je bio zapanjen.
,,Je l to ovaj kukin sin meni odgovara?, pitao je uitelj.
Naredio je uenicima da veu Rjaa za drvo. Skinuli su mu koulju i vezali
ga icom.
Tucite ga dok se ne opameti, rekao je uitelj.
Bez premiljanja, in se pridruio svojim drugovima u mlaenju Rjaa.

POGLAVLJE 3

VIA KLASA

ada mu je severnokorejski sistem kasta nakodio, in je imao devet godina.

U rano prolee on i jo oko trideset njegovih drugova iz razreda ili su
prema eleznikoj stanici, tamo ih je poslao uitelj da pokupe ugalj koji je ispao
sa vagona tokom utovara. Stanica je bila blizu jugoistonog dela Logora 14 i da
bi od kole stigli dotle, uenici su morali da prou ispod ograenog prostora
Bovivona koji je na strmoj obali reke Tedong. Deca uvara tamo ive i pohaaju
kolu.
Dok su in i njegovi drugovi iz razreda prolazili tuda, deca uvara su
odozgo vikala na njih.
Dolaze reakcionarni kukini sinovi.
Decu zatvorenike obasule su kamenice veliine pesnice. Sa rekom ispod i
strmom obalom iznad, nisu imali gde da se sakriju. Kamen je pogodio ina u
lice, tano ispod levog oka pravei duboku posekotinu. in i njegovi drugovi su
vritali i uurili se na blatnjavom putu pokuavajui rukama da zatite glave.
Drugi kamen pogodio je ina u glavu, oborio ga na zemlju i oamutio.
Kada mu se razbistrilo, kamenovanje je prestalo.
Mnogi njegovi drugovi su jeali i krvarili. Mun, njegova kominica i
drugarica iz razreda koja e kasnije izgubiti palac u rudniku, bila je u nesvesti.
Voa inovog razreda, Hong Do Hjan, koji je trebalo da bude nekakav
nadzornik na tom radnom zadatku, takoe se onesvestio.
Ranije tog jutra u koli, uitelj im je rekao da poure do eleznike stanice i
ponu sa radom. Rekao je da e on doi kasnije.
Kada je uitelj konano stigao i pronaao svoje uenike krvave ispruene
po putu, razbesneo se.
ta radite tu umesto da ste na poslu?, vikao je.
Uenici su plaljivo pitali ta da rade sa onima koji su jo u nesvesti.
Stavite ih na lea i nosite, naredio je uitelj. Sve to treba da radite je da
prionete na posao.
Godinama kasnije, kada bi in video decu iz Bovivona bilo gde u logoru,
otiao bi u suprotnom pravcu ako je mogao.
Deca iz Bovivona imala su razlog da bacaju kamenje im vide ina. Njegova
krv izdanka neiskupljivih grenika bila je uprljana na najgori mogui nain.
Meutim, deca iz Bovivona su dolazila iz porodica ija je loza bila odana
Velikom Voi.

Da bi identifikovao i izolovao one koje je smatrao svojim politikim

neprijateljima, Kim Il Sung 1957. Godine stvorio je neofeudalnu hijerarhiju
zasnovanu na krvi. Vlast je klasifikovala i do odreenog stepena podelila
celokupnu populaciju Severne Koreje na osnovu odanosti njihovih roditelja ili
predaka. Severna Koreja sebe je smatrala Rajem za radnike, ali iako je
propovedala vernost komunistikim idejama jednakosti, stvorila je jedan od
najstroih kastinskih sistema na svetu.
Stvorene su tri velike klase sa pedeset i jednom podgrupom. Na vrhu,
lanovi vie klase mogli su da dobiju poslove u vladi, Korejskoj radnikoj
partiji, oficirske inove u vojsci i obavetajnim slubama. lanovi vie klase bili
su zemljoradnici, porodice vojnika ubijenih u Korejskom ratu, porodice trupa
koje su sluile pod Kim Il Sungom u borbi protiv japanske okupacije i radnici u
vladi.
Sledei nivo bila je nestalna, neutralna klasa koja je ukljuivala vojnike,
tehniare i uitelje. Na dnu je bila neprijateljska klasa u kojoj su bili oni koji se
sumnjie da se protive vlasti. To su bili bivi zemljoposednici, roaci Koreanaca
koji su prebegli u Junu Koreju, hriani i oni koji su radili za japansku
kolonijalnu vladu koja je kontrolisala Korejsko poluostrvo pre Drugog svetskog
rata. Njihovi potomci danas rade u rudnicima i fabrikama. Nije im dozvoljeno da
pohaaju univerzitete.
Pored toga to je odreivao mogunosti neije karijere, sistem je oblikovao
i geografsku sudbinu jer je vioj klasi bilo dozvoljeno da ivi u Pjongjangu i oko
njega. Mnogi lanovi neprijateljske klase preseljeni su u udaljene provincije uz
granicu sa Kinom. Neki lanovi nestalne klase mogli su da napreduju u sistemu
pristupanjem u Korejsku narodnu armiju, da pomou sree i veza osiguraju sebi
nii rang u vladajuoj partiji.
Takoe, brz rast privatnog trita omoguio je da se obogate trgovci iz
nestalne i neprijateljske klase dozvoljavajui im da kupovinom i mitom dou do
boljih ivotnih standarda od nekih iz politike elite.10
Za poslove u vladi, ipak, poreklo je bilo presudno u svemu ukljuujui i
to ko ima pravo da gaa ina kamenjem.
Jedini Severnokorejci koji su bili dostojni poverenja da postanu uvari u
politikim zatvorima bili su ljudi kao to je An Mjeong al, sin
severnokorejskog obavetajnog oficira.
Bio je regrutovan u Bovibu sa devetnaest godina, nakon dve godine vojne
slube. Kao deo procesa, bila je proverena lojalnost cele ire porodice. Takoe,
morao je da potpie da nikada nee otkriti postojanje ovih logora. ezdeset posto
od dve stotine mladia koji su sa njim regrutovani da budu uvari takoe su bili
sinovi obavetajnih oficira.
10

Intervjui autora sa beguncima u periodu 2007-2010. godine. Andrej Lankov takoe je dobro
opisao sistem u North of the DMZ (Severno od demilitarizovane zone), Jefferson, N. C.:
McFarland & Company, 2007, 67-69; kao i Hassig i Oh u The Hidden People of North Korea
(Skriveni ljudi Severne Koreje), 198-99.

An je sedam godina radio kao uvar i voza u etiri radna logora (ne
raunajui Logor 14) krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina
prolog veka. Pobegao je u Kinu 1994. godine kada je njegov otac, koji je
nadgledao regionalnu distribuciju hrane, doao u sukob sa svojim nadreenima i
izvrio samoubistvo. Kada je uspeo da stigne do June Koreje, An se zaposlio
kao bankar u Seulu i oenio se Junokorejkom. Imaju dvoje dece. Takoe,
aktivista je za ljudska prava.
Nakon bekstva, saznao je da su mu brat i sestra poslati u radni logor, gde je
njegov brat kasnije i umro.
Tokom veere uz kinesku hranu u Seulu 2009. godine, kada smo
razgovarali, An je nosio tamnoplavo odelo, belu koulju, kravatu na pruge i
naoare sa bruenim staklom. Izgledao je uspeno i govorio tihim, opreznim
glasom. Jo uvek je ovek zastraujue veliine, velikih ruku i ramena
odbrambenog igraa.
Kada je pohaao obuku za uvara, uio je korejsku borilaku vetinu
tekvondo, tehnike za suzbijanja nereda i da ne brine ako postupanje sa
zatvorenicima prouzrukuje povrede ili smrt. U logoru je navikao da udara
zatvorenike koji nisu ispunjavali svoje norme. Sea se da je pretukao grbavog
zatvorenika.
Bilo je normalno da bijemo zatvorenike, rekao je objanjavajui da su ga
instruktori uili da se nikada ne osmehuje i da o zatvorenicima misli kao o
psima i svinjama.
Uili su nas da o njima ne razmiljamo kao o ljudskim biima, rekao je.
Instruktori su nam govorili da ne pokazujemo saaljenje. Rekli su: Ako
pokae saaljenje, postae zatvorenik.
Iako je saaljenje bilo zabranjeno, bilo je jo nekih direktiva kako postupati
sa zatvorenicima. An je rekao da je posledica toga bilo to da su uvari mogli
slobodno da se prepuste svojim apetitima i ekscentrinostima, esto napadajui
atraktivne mlade zatvorenice koje bi obino pristajale na seks kako bi imale bolji
tretman.
Ako bi posledica toga bile bebe, ene i njihove bebe bile su ubijane,
rekao je An naglaavajui da je lino video gvozdenim palicama nasmrt
isprebijanu novoroenad. Sutina logora je bila oistiti tri generacije porodica
neistomiljenika. Tako da je bilo nedosledno dozvoliti da se rodi nova
generacija.
uvari su mogli da budu nagraeni upisom na fakultet ako bi uhvatili
zatvorenika u pokuaju bekstva podsticajan sistem koji su uvari prihvatili.
Omoguili bi zatvorenicima da pokuaju da pobegnu, rekao je An, i ubijali ih
pre nego to bi stigli do ograde koja okruuje logore.
Ipak, najee, rekao je An, tukli su zatvorenike do smrti zbog toga to im
je bilo dosadno ili su bili mrzovoljni.

Iako zatvorski uvari i njihova zakonita deca po krvi pripadaju klasi jezgra, oni
su marginalni funkcioneri koji vei deo svojih ivota provode daleko u hladnim
ruralnim oblastima.
Jezgro vie klase ivi u Pjongjangu u velikim stanovima ili kuama za
samo jednu porodicu ogradama odvojenim od komija. Oni izvan njih sigurno
ne znaju koliko je ove elite u Severnoj Koreji. Ali junokorejski i ameriki
naunici veruju da je to mali broj, izmeu sto i dvesta hiljada od ukupno oko 23
miliona stanovnika.
Talentovanim lanovima elite kojima se moe verovati povremeno se
dozvoljavalo da izau iz zemlje kao diplomate i trgovci u kompanijama koje
su u vlasnitvu drave. Tokom poslednje decenije, vlada Sjedinjenih Drava i
kriminalistike agencije irom sveta iznele su dokaze o nekim Severnokorejcima
koji su umeani u kriminalne radnje vercovanja vrste valute u Pjongjang.
Oni su povezani sa falsifikovanjem novanica od 100 dolara,
sajberterorizmom, trgovinom droge od heroina do vijagre i vercom brendiranih
cigareta visokog kvaliteta (ali falsifikovanih). Krei rezolucije Ujedinjenih
nacija, Severnokorejci su, prema miljenju zvaninika UN, takoe prodavali
rakete i tehnologiju nuklearnog oruja zemljama kao to su Iran i Sirija.
Jedan lan severnokorejske elite koji je mnogo putovao rekao mi je kako je
zaraivao za ivot istovremeno osiguravajui sebi podrku i naklonost Kim
Dong Ila.
Njegovo ime je Kim Kvan in i odrastao je u Pjongjangu kao lan elite
plave krvi. Studirao je britansku knjievnost na Kim Il Sung univerzitetu koji je
rezervisan za decu najviih zvaninika. Njegova profesionalna vetina pre
nego to je prebegao u Junu Koreju 2003. godine bila je pronevera osiguranja
koje je drava organizovala. Neka od najveih osiguravajuih drutava u svetu
zgrnula su stotine miliona dolara na osnovu lanih vetaenja u vezi sa
industrijskim nesreama i prirodnim katastrofama unutar Severne Koreje.
Najvei deo novca iao je Dragom Voi.
Najvaniji dogaaj ove prevare za tu godinu odigrao se nedelju dana pred
Kim Dong Ilov roendan, 16. februara. Izvritelji Korejske nacionalne
osiguravajue kompanije u inostranstvu, one koja je sprovela prevaru pod
patronatom drave, pripremili su specijalan roendanski poklon.
Iz svoje kancelarije u Singapuru, Kim Kvan in poetkom februara 2003.
godine gledao je kako njegove kolege trpaju dvadeset miliona dolara u keu u
dva daka i alju ih preko Pekinga u Pjongjang. Meunarodne osiguravajue
kompanije isplatile su taj novac i to nije bio prvi put. Tokom pet godina
provedenih u dravnoj osiguravajuoj korporaciji u Pjongjangu, vree novca
stizale su uvek na vreme za voin roendan rekao je Kim. Stizale su iz
vajcarske, Francuske, Austrije, kao i iz Singapura.
Posvedoio je da je novac odnoen u Kancelariju 39 Centralnog komiteta
Korejske radnike partije. Ovu ozloglaenu kancelariju ili biro stvorio je Kim
Dong Il 1970. godine da bi skupljao vrstu valutu i da bi imao bazu moi
nezavisnu od njegovog oca koji je tada vladao zemljom. Prema Kimu (i

podacima drugih begunaca i objavljenih izvetaja), Kancelarija 39 kupuje

luksuznu robu da bi osigurala lojalnost severnokorejske elite. Takoe, finansira
kupovinu u inostranstvu komponenti za rakete i druge oruane programe.
Kako mi je Kim objasnio, prevara s osiguranjem funkcionisala je ovako: za
dravnog monopolistu u osiguranju menaderi u Pjongjangu izdavali bi polise
koje pokrivaju skupe ali este katastrofe u Severnoj Koreji, kao to su nesree u
rudniku, eleznike nesree, manjak prinosa usled poplava. Glavna stvar kod
reosiguranja jeste ta da oni zarauju na katastrofama, rekao je. Kad god se
desi neka katastrofa, to postane izvor vrste valute za vladu.
Kim i drugi operativci osiguravajue kompanije Severne Koreje u
inostranstvu bili su odaslati po celom svetu kako bi pronali posrednike pri
osiguranju koji bi prihvatili primamljivo visoke osiguravajue premije da
nadoknade tetu Severnoj Koreji prouzrokovanu ovim katastrofama.
Reosiguranje je industrija vredna nekoliko milijardi koja rizik koji je
procenila jedna osiguravajua kompanija deli sa brojnim kompanijama irom
sveta. Svake godine, rekao je Kim, Severna Koreja se maksimalno trudila da sve
najboljeposlove vrti izmeu glavnih reosiguravajuih kompanija.
Premetali smo je unaokolo, rekao mi je. Jedne godine je to moda bila
kompanija Lojd (iz Londona). Sledee godine, Svis Re.
Delei relativno mali gubitak izmeu mnogih velikih kompanija, Severna
Koreja je drala u tajnosti koliki je taj rizik bio. Njena vlada je pripremala
precizno dokumentovane zahteve, brzo ih sprovodila kroz svoje marionetske
sudove i zahtevala trenutnu isplatu. Ali esto je ograniavala mogunost onih
koji reosiguravaju da poalju istraitelje da potvrde zahteve. Kako je smatrao
ekspert za industrijska osiguranja iz Londona, Severna Koreja je zloupotrebila
geografsko neznanje i politiku naivnost nekih reosiguravajuih kompanija i
njihovih posrednika. Mnogi od njih mislili su da sarauju sa firmom iz June
Koreje, rekao je strunjak, dok drugi nisu ni bili svesni da je Severna Koreja
zatvorena totalitarna drava sa lanim sudovima i bez meunarodne
odgovornosti.
S vremenom su se kompanije za reosiguranje opametile po pitanju estih i
skupih polisa za eleznike nesree i potapanja trajekta koje nije bilo mogue
ispitati. Advokati nemakog osiguravajueg giganta Alijanc global investorsa,
Lojda iz Londona i nekoliko drugih kompanija za reosiguranje podneli su tubu
londonskom sudu protiv Korejske nacionalne osiguravajue korporacije.
Optuili su ih zbog polise za helikopter koji se sruio 2005. godine na vladino
skladite u Pjongjangu. U sudskim dokumentima kompanije su navele da je
nesrea bila iscenirana, da je odluka suda Severne Koreje da podri polisu
nametena i da Severna Koreja rutinski koristi prevare u osiguranju da sakupi
novac za line potrebe Kim Dong Ila.
Ipak, kompanije za reosiguranje odustale su od zahteva i pristale na
poravnanje koje je bilo skoro potpuna pobeda za Severnu Koreju. To su uradili,
kau pravni analitiari, zbog toga to su budalasto potpisali ugovore u kojima
pristaju da se povinuju zakonima Severne Koreje. Posle poravnanja advokati

koji su zastupali Severnu Koreju kau da je bilo zapanjujue pretpostaviti da

se zemlja upustila u prevaru sa osiguranjem. Ali, nastali publicitet alarmirao je
industriju reosiguranja u celom svetu da izbegavaju Severnu Koreju, te se
prestalo s prevarama. Kada je Kim Kvan in pomogao pri slanju dakova sa
dvadeset miliona dolara kea iz Singapura u Pjongjang, rekao je da je Kim
Dong Il bio ushien.
Primili smo pismo zahvalnosti i nastalo je veliko slavlje, rekao je,
naglaavajui da je Kim Dong Il sredio da on i njegove kolege dobiju poklone
narande, jabuke, DVD plejere i ebad.
Voe, kuna tehnika i ebad.
Ovo oskudno ispoljavanje zahvalnosti diktatora govori mnogo. ivotni
standardi vie klase u Pjongjangu su na visokom nivou samo prema standardu
zemlje u kojoj je treina stanovnitva hronino gladna.
Elita ima relativno velike stanove i pristup pirinu. Takoe, garantovano im
je i pravo prvenstva izbora uvozne luksuzne robe kao to su voe i pie. Ali za
stanovnike Pjongjanga struje ima na mahove, u najboljem sluaju, vrue vode
retko kada, a putovanje van zemlje je teko, osim za diplomate i biznismene za
koje drava garantuje.
Elitna porodica u Pjongjangu ne ivi ni priblino dobro u smislu
materijalnih dobara, udobnosti i mogunosti zabave kao porodica sa
prosenom platom u Seulu, rekao mi je Andrej Lankov, politikolog roen u
Rusiji koji je pohaao koled u Pjongjangu i sada predaje na Kukmin
univerzitetu u Seulu. Proseni dohodak po glavi stanovnika u Junoj Koreji je
petnaest puta vei nego na Severu (1.900 dolara 2009. godine). ak je i u
Sudanu, Kongu i Laosu prosean lini dohodak vii nego u Severnoj Koreji.
Izuzetak je, naravno, porodica Kim Dong Ila. Na satelitskim snimcima
sumornog pejzaa Severne Koreje jasno se istiu porodine rezidencije. Prema
navodima njegovog biveg glavnog kuvara i telohranitelja, Kim ima bar osam
imanja. Bioskopi, tereni za koarku i strelita nalaze se skoro na svakom od njih.
Na nekima su zatvoreni bazeni i centri za zabavu sa kuglanama i dvoranama za
voenje rolua. Satelitske slike pokazuju stazu za konjske trke u punoj veliini,
privatnu elezniku stanicu i akva-park.
Kimova privatna jahta koja ima bazen od pedeset metara sa dva tobogana
fotografisana je u blizini njegove kue u Vonsanu mesto na poluostrvu sa
belim peanim plaama i veruje se da je to omiljeno mesto njegove porodice.
Bivi telohranitelj tvrdi da je Kim esto tamo iao da lovi srne, fazane i divlje
guske. Sve njegove kue opremljene su nametajem iz Japana i Evrope.
Govedinu za porodicu odgajaju telohranitelji na specijalnim ranevima za stoku

a organski gajene jabuke stiu im iz vonjaka gde se eer, retka i skupa roba na
Severu, dodaje u tlo da bi zasladio voe.11
Nasledne privilegije su uobiajene u porodici Kim. Kim Dong Il je
nasledio diktatorsku kontrolu nad Severnom Korejom od svog oca 1994. godine
prva nasledna suksecija u komunistikom svetu. Druga takva sukcesija
obavljena je u decembru 2011. godine, nakon smrti ezdesetdevetogodinjeg
Kima. Druga takva sukcesija obavljena je u jesen 2010. godine kada je odrana
najvea politikakonferencija u Severnoj Koreji u poslednje tri decenije na kojoj
je Kimov najmlai sin, Kim Dong Un, promovisan u generala sa etiri zvezdice
i lana Centralnog komiteta vladajue Radnike partije.
Osim to je odgovarajue krvi, kvalifikacije su mu bile slabe. Pohaao je
kolu na nemakom u Libefeldu u vajcarskoj gde je bio plejmejker u
koarkakom timu i satima olovkom crtao velikog igraa ikago bulsa Majkla
Dordana.12 Vratio se u Pjongjang u sedamnaestoj godini da pohaa Kim Il
Sung univerzitet. Malo je poznato ta je tamo studirao.
Pripreme za drugi transfer moi sa oca na sina postale su vidljive u
Pjongjangu ubrzo poto je Kim Dong Il doiveo log 2008. godine. Od tada
ezdesetestogodinji Dragi Voa primetno hramlje i to je oznailo izlazak
njegovog treeg sina iz anonimnosti.
Na predavanju koje je 2009. godine odrano u Pjongjangu samo za
odabrane, Kim Dong Un je opisan kao genije literarne umetnosti i patriota
koji radi bez sna i odmora kako bi promovisao Severnu Koreju kao nuklearnu
supersilu. Propagandna pesma Koraci kruila je vojnim bazama da pripremi
kadar za dolazak dinaminog Mladog Generala. On zaista jeste mlad, nema ni
trideset godina, roen je 1983. Ili 1984. godine.
Na njegovom debiju septembra 2010. svetu je zvanino pokazano lice
Mladog Generala po prvi put.
Strani novinari kojima je obino bio zabranjen pristup Severnoj Koreji bili
su zapanjeni: pozvani su na veliku vojnu paradu na Trgu Kim Dong Ila i
omogueno im je da snime i fotografiu mladia koji je izgledao svee nasuprot
ocu koji je delovao iznureno. Bio je slika i prilika svog pokojnog dede Kim Il
Sunga, Velikog Voe.
Ta neverovatna slinost, poto je Kim Dong Un krenuo da uvrsti vlast
posle smrti svoga oca, inila se orkestriranom. Imao je istu odeu i frizuru
maoistika odela i kratko vojniki podian kao i njegov deda kada je 1945.
preuzeo kontrolu nad Severnom Korejom. U Junoj Koreji se ukalo da su se
sluili plastinom hirurgijom da postignu takvu slinost ne bi li predstavili
mladia kao neku vrstu Velikog Voe II.
11

Detalji o ivotnom stilu Kim Dong Ila sakupljeni su u Hassig i Oh, 27-35. Pogledati i
fotografije sa Google Earth-a koje je sakupio Curtis Melvin na svom blogu North Corean
Economy Watch, http://www. nkeconwatch.com/201 l/06/10/friday-funkim-jong-ils-train/.
12
Andrew Higgins, ,,Who Will Succeed Kim Jong Il (,,Ko e naslediti Kim Dong Ila),
Washington Post, 16. jul 2009. godine, Al.

Ako je novi voa eleo da uspostavi isto tako jaku kontrolu u zemlji
svakako je morao da zadobije javnu podrku kao i pomo vojske. Njegov otac,
Kim Dong Il, moda nikada nije bio popularan, ali je imao skoro dvadeset
godina da naui kako da dominira meu starijima od sebe. Sam je odabrao
nekoliko kljunih generala i ve je efikasno vodio zemlju kada je 1994. umro
njegov otac.
Kim Dong Un, koji jo nije napunio ni tridesetu, i imao je samo tri godine
da naui da vlada, nije imao tu prednost. Nekoliko meseci po preuzimnju vlasti,
on i ljudi koji su bili zadueni za kreiranje njegovog imida oblikovali su novu
priu o diktatoru. Ona je prikazivala mladog vou kao srenog, blagog
porodinog oveka. Dravna televizija je otkrila njegovu do tada nepoznatu
enu, Ri Sol Ju. Biva pevaica u svojim ranim dvadesetim godinama, drugarica
Ri se oblaila kao mlada direktorka u Samsungu. esto se osmehivala, stajala
blizu svog mua i nekada ak i dodirivala njegovu ruku u javnosti.
Ovo je bila velika promena. Ostale ene i supruge Kim Dong Ila bile su
dravna tajna; traariti o njima bilo je opasno.13 Ali ena Kim Dong Una
postala je eksponat odobren od strane drave, izigravajui Kejt Midlton u
,,dioru. Pred kamerama su razgovarali sa dobro uhranjenom decom, obilazili
fitnes centre, pregledali supermarkete. Prisustvovali su ivom nastupu Mikija
Mausa. Podignutim palevima aminovao je koncertno izvoenje teme iz filma
Roki.
Neobino intrigantni snimci ovih isceniranih dogaaja, emitovani u
emisijama Entertainment Tonight, iznenada su se pojavili u svetu i prikazali
porodinu dinastiju Kim u novom ruhu. Odjednom je Kim Dong Un bio ,,u
trendu na Svetskoj mrei. Izvinite dame, va omiljeni severnokorejski diktator
vie nije na tritu, glasio je provokativan naslov na MSN Now.
Novi voa je poeo brzo da sprovodi reforme. Dozvolio je enama da nose
pantalone na javnim dogaajima. Smenio je strogog generala. inilo se da je
smanjivao neogranienu mo vojske. Kada je raketa dugog dometa eksplodirala
ubrzo po lansiranju, priznao je neuspeh. Rekao je da bi promena u ekonomiji
mogla da rei nestaicu hrane i poslao je zvaninike da prouavaju kineski
kapitalizam. Bilo je izvetaja da je seljacima koji su ispunili dravne kvote bilo
dozvoljeno da zadre i prodaju hranu. Ljudi koji dugo prate Severnu Koreju
spekulisali su da je prava ekonomska reforna moda i mogua.
Ipak, po pitanju ljudskih prava inilo se da se nita nije promenilo. U junu
2012. godine Ujedinjene nacije su procenile da je ak dve treine stanovnitva
pothranjeno. Politiki radni logori su ostali otvoreni. Poricanje i ratobornost su
se nastavili. Zvanine dravne novinske agencije oznaile su begunce koji su
priali o logorima kao ljudski ljam.

13

Zloin Kim Joung Sun bilo je prijateljstvo sa prvom enom Kim Dong Ila. Zbog toga je
provela osam godina u Logoru 15. Po posrednoj krivici njenih etvoro dece i roditelji, takoe
su poslati u logor. Da je traarila o Dragom Voi i njegovim enama, rekao joj je zvaninik
obezbeenja, nikada ne bi bila putena iz logora.

POGLAVLJE 4

MAJKA POKUAVA DA POBEGNE

in je obuvao cipele u kolskoj spavaoni kada je uitelj doao po njega. Bila

je nedelja ujutru, 6. april 1996. godine.
Hej, ine, izai odmah, rekao je uitelj.
Zbunjen zbog poziva, in je pourio da izae iz spavaone u kolsko
dvorite. Tamo su ga pored dipa ekala tri oveka u uniformama. Stavili su mu
lisice, vezali preko oiju povez od crnog platna i gurnuli ga na zadnje sedite
dipa. Odvezli su ga odatle bez ijedne rei.
in nije imao pojma gde ga vode i zato. Ali posle pola sata truckanja na
zadnjem seditu, uplaio se i poeo da drhti.
Onda je dip stao, ovek je izveo ina napolje i uspravio ga. uo je zvuk
tekih metalnih vrata kako se otvaraju i zatvaraju a onda cviljenje mainerije.
uvari su ga ugurali u lift koji je poeo da se sputa. Uao je u podzemni zatvor
unutar logora.
Kada je izaao iz lifta, odveli su ga niz hodnik u veliku, praznu sobu bez
prozora gde su mu uvari skinuli povez sa oiju. Kada je otvorio oi, video je
vojnog oficira u uniformi sa etiri zvezdice. Oficir je sedeo za stolom. Dva
uvara u uniformama boje peska stajali su pored. Jedan od njih naredio je inu
da sedne na stolicu.
,,Ti si in In Gen?, pitao je oficir sa etiri zvezde.
,,Da, jesam, odgovorio je in.
in ang Sub je ime tvog oca?
,,Da.
Dang Hje ang je ime tvoje majke?
,,Da.
in He Gun je ime tvog brata?
,,Da.
Oficir je buljio u ina oko pet minuta. in nije mogao da shvati kuda je ilo
ovo ispitivanje.
Da li zna zbog ega si ovde?, konano je pitao oficir.
Ne znam.
Treba li onda ja da ti kaem?
in je potvrdno klimnuo glavom.
Danas u zoru tvoja majka i tvoj brat uhvaeni su u pokuaju bekstva. Zbog
toga si ovde. Razume? Da li si znao za to ili nisi?
Ja... nisam znao.

in je bio toliko okiran veu da mu je bilo teko da govori. Nije bio

siguran da li je budan ili sanja.
Oficirov bes i neverica su rasli.
Kako je mogue da ti ne zna da su tvoji majka i brat pokuali da
pobegnu?, pitao je. Ako eli da ivi, trebalo bi da ispljune istinu.
,,Ne, stvarno nisam znao, rekao je in.
,,A tvoj otac nita nije spomenuo?
Odavno nisam bio kod kue, odgovorio je in. Kada sam bio pre mesec
dana, nita nisam uo.
Kakve pritube ima tvoja porodica kad rizikuje bekstvom?, pitao je
oficir.
Stvarno nita ne znam.
in je ovu priu ispriao kada je krajem leta 2006. godine stigao u Junu Koreju.
Priao ju je dosledno, priao ju je esto i priao ju je dobro.
U Seulu su poeli da ga ispituju agenti vladine Nacionalne obavetajne
slube (NOS). Opsene intervjue sa svakim beguncem iz Severne Koreje vodili
su iskusni ispitivai istrenirani i da otkriju plaene ubice koje je vlada Kim
Dong Ila povremeno slala na Jug.
Posle NOS-a, in je ispriao svoju priu savetnicima i psihijatrima u
vladinom centru za ponovno naseljavnanje, potom aktivistima za ljudska prava i
sauesnicima beguncima, kao i lokalnim i meunarodnim medijima. Pisao je o
tome u svojim memoarima na korejskom jeziku iz 2007. godine, a ispriao je i
meni kada smo se prvi put sreli u decembru 2008. Devet meseci kasnije, tokom
nedelju dana celodnevnih intervjua sa mnom u Seulu detaljno mi je izloio celu
priu.
Naravno, nije bilo naina da se dokae ono to je govorio. in je bio jedini
izvor informacija kada je re o njegovoj ranoj mladosti. Majka i brat vie nisu
meu ivima. Njegov otac je i dalje bio u logoru ili je moda i on mrtav. Vlada
Severne Koreje teko da moe da razjasni neto budui da porie postojanje
Logora 14.
Ipak, pria je bila kritiki procenjivana i zvuala je istinito preivelima iz
drugih radnih logora, naunicima, advokatima za ljudska prava i vladi Severne
Koreje. Ja sam verovao u to i stavio sam to u lanak koji se pojavilo u Vaington
postu. Napisao sam da je in bio preplaen kad je to uo jer mu majka nije
rekla za plan bekstva.
Jednog oblanog jutra u Torensu u Kaliforniji, in se ponovo vratio na tu priu i
promenio je.
Radili smo na knjizi ve oko godinu dana sa prekidima, a tokom prethodne
nedelje sedeli smo jedan prekoputa drugog u mojoj slabo osvetljenoj sobi hotela
Best vestern, polako ispitujui dogaaje iz njegove rane mladosti.

Dan pre sastanka in je rekao da ima neto novo i vano da obelodani.

Insistirao je da naemo novog prevodioca. Takoe, pozvao je i Hanu Song da
slua, njegovog biveg efa i tutora. Songova je bija izvrni direktor Slobode,
grupe za ljudska prava u Severnoj Koreji koja mu je pomogla da doe u
Sjedinjene Drave. Dvadesetdevetogodinja Amerikanka korejskog porekla
pomagala je inu da se snae s novcem, vizama, putovanjima, zdravstvenom
zatitom i ponaanjem. U ali je opisivala sebe kao inovu mamu.
in je skinuo svoje sandale i uukao bosa stopala na hotelskoj sofi.
Ukljuio sam diktafon. Buka jutarnjeg saobraaja ulazila je u sobu sa Torens
bulevara. in se vrpoljio tipkajui po mobilnim telefonom.
,,Pa, u emu je stvar?, pitao sam.
in je rekao da je lagao o bekstvu svoje majke. Izmislio je tu la pre nego
to je stigao u Junu Koreju.
Bilo je mnogo stvari koje sam morao da sakrijem, rekao je. Plaio sam
se da mi se to ne obije o glavu, da e me ljudi pitati: Da li si ti uopte ljudsko
bie?
Bilo je teko drati ovo u sebi. U poetku nisam mnogo razmiljao o toj
lai. Namera mi je bila da slaem. Sada elim da budem iskren zbog ljudi koji
me okruuju. Zbog njih elim da budem moralniji. U tom smislu, oseam da
moram da kaem istinu. Sada imam prijatelje koji su iskreni. Poeo sam da
razumem ta je potenje. Oseam uasnu krivicu zbog svega.
Bio sam odaniji uvarima nego svojoj porodici. Svi smo pijunirali jedni
druge. Znam da e me ljudi gledati sa prezirom ako kaem istinu.
,,Oni koji nisu bili tamo ne znaju ba mnogo o kampu. Nisu nas samo
vojnici tukli. Ima netrpeljivosti meu zatvorenicima. Nema oseaja zajednice. Ja
sam jedan od tih zlih zatvorenika.
in je rekao da ne oekuje oprotaj za ono to se spremao da otkrije. Rekao
je da sam sebi nije oprostio. Takoe se inilo kao da pokuava da uradi neto
vie od okajavanja greha. eleo je da objasni u smislu da bi priznanje moglo
da kodi njegovom kredibilitetu kao svedoka kako je logor izvitoperio njegov
karakter.
Rekao je da ako bi oni koji nisu bili u njemu mogli da razumeju ta su
politiki logori uradili i ta i dalje rade deci koja su roena iza ograde to bi
bilo iskupljenje za njegovu la i njegov ivot.

POGLAVLJE 5

MAJKA POKUAVA DA POBEGNE,

DRUGA VERZIJA

va pria poinje dan ranije, u petak popodne, 5. aprila 1996.

Kako se kolski dan zavrio, uitelj je iznenadio ina. Rekao mu je da ne
mora da provede no u spavaoni. Moe da ide kui i veera sa majkom.
Uitelj je nagradio ina za dobro ponaanje. Posle dve godine provedene u
spavaoni, poeo je da shvata neke stvari. Manje je zaostajao, manje su ga tukli,
ee je cinkario.
in nije imao naroitu elju da provede no kod majke. To to su iveli
razdvojeno nije poboljalo njihov odnos. I dalje nije imao poverenja u nju; ona
je i dalje izgledala napeto u njegovom prisustvu. Ali ipak, uitelj mu je rekao da
ide kui. Tako da je i otiao.
Koliko god da je za njega bilo neoekivano da ga poalju kui, kada je
stigao tamo, ekalo ga je jo vee iznenaenje. I njegov brat, He Gun, doao je
kui. On je radio u fabrici cementa koja se nalazila na nekoliko kilometara
udaljenom jugoistonom delu logora. in je jedva poznavao i retko viao He
Guna koji je ve deceniju iveo van kue i sada je imao dvadeset i jednu godinu.
Sve to je in znao o svom bratu bilo je da on ba i nije vredan radnik.
Retko kada je dobijao dozvolu da ode iz fabrike da vidi svoje roditelje. Kad je
on doao kod majke, mislio je in, sigurno je napokon uradio neto kako treba.
inova majka nije bila oduevljena kada se njen mlai sin neoekivano
pojavio na veeri. Nije mu poelela dobrodolicu niti mu je rekla da joj je
nedostajao.
O, doao si kui, rekla je.
Onda je kuvala koristei svoje dnevno sledovanje od sedamsto grama
kukuruznog brana da napravi palentu u jedinoj erpi koju je imala. Ona i njeni
sinovi jeli su kaikama iz inija na podu u kuhinji. Kada je zavrio sa jelom, in
je otiao u drugu sobu da spava.
Probudili su ga glasovi iz kuhinje. Provirio je kroz vrata spavae sobe
radoznao ta smeraju njegova majka i brat.
Majka je kuvala pirina. Za ina, ovo je bio amar u lice. Njemu je dala
vodnjikavu supu od kukuruza, istu, bezukusnu kau koju je jeo svaki dan svog
ivota. A sada njegov brat dobija pirina.
Teko da moe da se pretera kada se opisuje znaaj pirina u severnokorejskoj
kulturi. On oznaava bogatstvo, budi bliskost u porodici i osvetava pristojan
obrok. Zatvorenici u radnim logorima skoro nikada ne jedu pirina i njegovo

odsustvo je svakodnevni podsetnik na normalan ivot koji oni nikada nee moi
da imaju.
I van logora, hronine nestaice uklonile su pirina iz dnevne ishrane
mnogih Severnokorejaca, naroito onih u neprijateljskim klasama. Kada
tinejderi begunci sa Severa stignu u Junu Koreju, priali bi vladinim
savetnicima da stalno sanjaju isti san: kako sede za stolom sa svojom porodicom
i jedu vru pirina. Meu elitom u Pjongjangu jedan od najpoeljnijih statusnih
simbola je elektrino kuvalo za pirina.
Dok je in gledao majku kako kuva, pretpostavio je da je ukrala pirina,
zrno po zrno, sa farme na kojoj je radila i da ga je krila u kui.
in je puio u sobi.
I prislukivao je.
Uglavnom je priao njegov brat. in je uo da He Gun nije dobio slobodan
dan. Bez dozvole je otiao iz fabrike cementa gde je izgleda neto zgreio.
in je shvatio da je njegov brat u nevolji i da e verovatno biti kanjen kada
ga uvari uhvate. Majka i brat su razgovarali ta treba da rade.
Bekstvo.
in je bio zaprepaen to uopte uje tu re. Njegov brat ju je izgovorio.
Planirao je da bei. Majka mu je pomagala. Njena dragocena zaliha pirina bila
je hrana za beg.
in nije uo majku da i ona namerava da poe sa njim. Ali nije nagovarala
starijeg sina da ostane iako je znala da, ako on pobegne ili u pokuaju bekstva
pogine, ona i ostali u porodici bie mueni i verovatno ubijeni. Svaki zatvorenik
znao je prvo pravilo Logora 14, lan 2: Svaki svedok pokuaja bekstva koji ga
ne prijavi odmah e biti streljan.
Njegova majka nije zvuala uznemireno. Ali in jeste bio. Srce mu je
lupalo. Bio je ljut to ona rizikuje njegov ivot za dobrobit starijeg sina. Plaio
se da e on biti upetljan u bekstvo i streljan.
I bio je ljubomoran to njegov brat dobija pirina.
Na podu majine sobe, dok se uvreeni trinaestogodinjak borio da obuzda
strah, bio je obuzet instinktima oveka odgajanog u logoru: mora da kae
uvarima. Ustao je sa poda, otiao u kuhinju i krenuo ka vratima.
Gde e?, pitala je majka.
,,U toalet, rekao je.
in je otrao do kole. Bio je jedan sat posle ponoi. Uao je u kolsku
spavaonu. Njegov uitelj je otiao kui u Bovivon selo zatvorenog tipa.
Kome da kae?
U prepunoj spavaoni u kojoj je spavao njegov razred in je pronaao svog
druga Hong Sung Doa i probudio ga.
Ako je ikome verovao, verovao je tom deaku.
in mu je rekao ta njegova majka i brat planiraju i pitao ga za savet. Hong
mu je rekao da kae kolskom nonom uvaru. Otili su zajedno. Dok su ili ka

uvarevoj kancelariji u glavnoj kolskoj zgradi, in je smislio kako da profitira

od ove informacije.
uvar je bio budan i u uniformi. Rekao je deacima da uu u kancelariju.
Moram neto da kaem, rekao je in uvaru kojeg nije poznavao. Ali
pre nego to kaem, hou da dobijem neto za to.
uvar je uverio ina da e da pomogne.
elim vie hrane, rekao je in.
Njegov drugi zahtev bio je da bude imenovan za vou razreda u koli,
pozicija koja bi mu dozvolila da manje radi i da ga ne tuku toliko esto.
uvar je garantovao inu da e njegovi zahtevi biti odobreni.
Prihvatajui straarevo obeanje in je objasnio ta su njegova majka i brat
planirali i gde se nalaze. uvar je telefonirao svojim pretpostavljenima. Rekao je
inu i Hongu da se vrate nazad u spavaonu i naspavaju se. On e se za sve
pobrinuti.
Jutro posle izdaje majke i brata, uniformisani ljudi doli su u kolsko dvorite po
ina.
Ba kao to je napisao u svojim memoarima, ba kao to je rekao svima u
Junoj Koreji, bio je u lisicama, sa povezom preko oiju gurnut na zadnje
sedite dipa i odvezen u tiini u podzemni zatvor u logoru.
Ali in je znao zbog ega je pozvan. I oekivao je da su uvari zadueni za
Logor 14 znali da je on otkucao.

POGLAVLJE 6

NEEMO TAKO, KUKIN SINE!

a li zna zbog ega si ovde?

,,
in je znao ta je uradio; drao se pravila logora i spreio bekstvo.
Ali oficir nije znao ili ga nije bilo briga to je in bio savestan
potkaziva.
,,U osvit zore, tvoja majka i tvoj brat su uhvaeni u pokuaju bekstva. Zbog
toga si ovde. Razume? Da li si znao za to ili nisi? Kako je mogue da nisi znao
da su tvoji majka i brat pokuali da pobegnu? Ako eli da ivi, treba da
ispljune istinu.
Zbunjen i sve vie uplaen, inu je bilo teko da govori. On ih je prijavio.
Nije razumeo zbog ega ga ispituju kao sauesnika.
in je konano shvatio da je noni uvar u koli sve zasluge za otkrivanje
plana bekstva pripisao sebi. U izvetaju svojim nadreenima nije spomenuo
inovu ulogu.
Ali tog jutra u podzemnom zatvoru, nita mu nije bilo jasno.
Trinaestogodinji deak bio je zbunjen. Oficir sa etiri zvezde stalno ga je
ispitivao kako, zato i kada, sve detalje vezane za plan bekstva njegove
porodice. in nije bio u stanju da kae bilo ta povezano.
Konano, oficir je gurnuo neke papire preko stola.
,,U tom sluaju, kopile, proitaj ovo i udari svoj otisak palca pri dnu.
Dokument je bio dosije porodice. Nabrajao je imena, godita i zloine
inovog oca i njegovih jedanaestoro brae.
Najstariji brat, in Tae Sub, bio je prvi na listi. Pored njegovog imena bila
je godina: 1951, druga godina Korejskog rata. U istom redu in je video zloine
svog strica: remeenje javnog reda, nasilniko ponaanje i bekstvo na Jug. Isti
prekraji bili su navedeni pored imena inovog strica drugog po starosti.
Nekoliko meseci bilo je potrebno inu da shvati ono to mu je bilo
dozvoljeno da vidi. Dokumenti su objasnili zbog ega je porodica njegovog oca
bila zatvorena u Logor 14.
Neoprostiv zloin koji je inov otac poinio bio je to to je bio brat dva
mladia koji su pobegli na Jug tokom bratoubilakog rata koji je sravnio vei
deo Korejskog poluostrva i podelio stotine hiljada porodica. inov neoprostiv
zloin bio je to to je sin svoga oca. inu nikada nita od ovoga nije objasnio.
Otac mu je kasnije priao o danu te 1965. godine kada su celu porodicu
odvele snage bezbednosti. Pre zore upali su u kuu koja je pripadala inovom
dedi u okrugu Mundok, u provinciji Juni Pjongan. To je plodno, poljoprivredno
podruje na oko pedeset i est kilometara severno od Pjongjanga. Spakujte
svoje stvari, vikali su naoruani ljudi. Nisu objasnili zbog ega je porodica

uhapena ni gde ih vode. U praskozorje se pojavio kamion koji je doao po

njihove stvari. Porodica je putovala ceo dan (razdaljina od oko 72 kilometra
planinskim putevima) pre nego to je stigla u Logor 14.
Kao to mu je nareeno, in je stavio otisak palca na dokument.
uvari su mu ponovo stavili povez preko oiju, izveli ga iz sobe za
ispitivanje i sproveli niz hodnik. Kada su skinuli povez, in je ugledao broj
sedam na vratima elije. uvari su ga gurnuli unutra i bacili mu zatvorsku
uniformu.
Hej, kukin sine, presvuci se u ovo.
Uniforma je bila za krupnu, odraslu osobu. Kada ju je in obukao na svoju
nisku grau, nestao je u neemu nalik daku od atorskog platna.
inova elija je bila betonska kocka jedva dovoljno velika da on u njoj
legne. Imala je WC olju u uglu i lavabo sa tekuom vodom. Sijalica koja je
visila sa plafona gorela je kada je in uao u eliju i nije mogla da se iskjlui.
Bez prozora, in nije razlikovao no od dana. Na podu su bila dva tanka ebeta.
Nita mu nisu dali da jede i nije mogao da spava.
Misli da je to ve bio sledei dan kada su uvari otvorili vrta, stavili mu
povez na oi i odveli ga u drugu sobu za ispitivanje gde su ekala dva nova
oficira. Naredili su inu da klei i navaljivali da objasni zbog ega je njegova
porodica elela da pobegne. Kakav bes je njegova majka gajila? O emu je
priao sa njom? Kakve su bile namere njegovog brata?
in je rekao da nema odgovor na njihova pitanja.
Nisi ni poiveo mnogo, jedan od uvara mu je rekao.
Samo priznaj i idi i ivi. Da li bi voleo da umre ovde?
,,Ja... stvarno ne znam nita, odgovorio je.
Bio je sve vie uplaen, gladan, i dalje se muio da razume kako uvari
nisu znali da je on taj koji je otkucao.
uvari su ga poslali nazad u eliju.
Treeg dana ujutru, jedan od ispitivaa i jo tri uvara uli su u inovu
eliju. Okovali su mu glenjeve, vezali konopac za kuku na plafonu i obesili ga
natrake. Onda su otili i zakljuali vrata sve bez ijedne rei.
Stopala skoro da su mu dodirivala plafon. Glava mu je visila na oko
ezdeset centimetara od poda. Pruajui ruke, koje uvari nisu vezali, in nije
mogao da dohvati pod. Koprcao se i njihao pokuavajui da se uspravi ali nije
mogao. Vrat mu se grio i glenjevi su ga boleli. Na kraju su mu noge utrnule.
Glava, u koju se slila sva krv, svakog sata bolela ga je sve vie.
uvari se nisu vratili do veeri. Odvezali su ga i otili, opet bez rei. Hranu
koju su mu doneli u eliju bilo je nemogue i da okusi. Nije mogao da pomera
prste. Glenjevi su mu krvarili, a bili su odrani otrim ivicama elinih okova.
etvrtog dana ispitivai su nosili civilnu odeu, ne uniforme.

Kada su mu stavili povez preko oiju i sproveli ga iz elije, in se sastao sa

njima u slabo osvetljenoj sobi sa visokim plafonom. Liila je na mainsku
radionicu.
Lanac je visio sa ekrka na plafonu. Kuke su na zidovima drale eki,
sekiru, kleta i batine razliitih oblika i veliina. Na irokom stolu u radionici
in je video velika kleta, alat koji se koristi za hvatanje i noenje vrueg
metala.
Kako je biti u ovoj sobi?, pitao je jedan od ispitivaa.
in nije znao ta da kae.
Pitau te samo jo jednom, rekao je glavni ispitiva. ta su tvoj otac,
majka i brat planirali da rade posle bekstva?
Stvarno ne znam, odgovorio je in.
Ako sad kae istinu, spasiu te. Ako ne kaa, ubiu te. Razume?
in se sea konfuzije u glavi koja ga je paralisala.
,,Do sada sam bio blag prema tebi zato to si dete, rekao je ispitiva. ,,Ne
iskuavaj moje strpljenje.
in opet nije uspeo da odgovori.
Neemo tako, kukin sine!, viknuo je glavni ispitiva.
Zamenici glavnog ispitivaa okruili su ina i skinuli mu odeu. Stavili su
mu okove oko glenjeva i vezali ih za lanac koji je visio sa plafona. Pokrenuo se
ekrk koji je ina oborio s nogu. Glava mu je udarila o patos tupim udarcem.
Ruke su mu bile vezane kanapom koji je bio provuen kroz kuku na plafonu.
Kada je razapinjanje bilo gotovo, telo mu je bilo u poloaju slova ,,u, lice i
stopala okrenuti prema plafonu, a gola lea prema podu.
Glavni ispitiva postavljao je jo pitanja viui. in se sea da nije dao
nikakav razumljiv odgovor. Glavni je rekao jednom od svojih ljudi da dohvati
neto.
Kada puna gorueg uglja dovuena je ispod ina. Jedan od ispitivaa
kovakim mehom je raspirivao vatru. ekrkom su spustili ina prema plamenu.
Nastavi dok ne progovori, rekao je glavni.
in, lud od bola, oseajui miris svog mesa kako gori, uvijao se to dalje od
plamena. Jedan od uvara uzeo je ribarsku kuku sa zida i proburazio deaka u
predelu donjeg stomaka drei ga iznad vatre dok nije izgubio svest.
Probudio se u svojoj eliji. uvari su mu obukli onu njegovu preveliku
zatvorsku uniformu koju je uprljao izmetom i urinom. Nije imao pojma koliko
dugo je leao na podu bez svesti. Donji deo lea mu je bio u plikovima, lepljiv
od gnojnih sokova. Meso oko njegovih glenjeva bilo je sastrugano.
in je dva dana morao da puzi po svojoj eliji i tako da jede.
uvari su mu donosili cele barene klipove kukuruza zajedno sa palentom i
supom od kupusa. Ali kako su opekotine bivale sve vie inficirane, pojaavala se
i groznica, izgubio je apetit i shvatio da skoro uopte ne moe da se kree.

Kada je video ina sklupanog na podu, uvar je viknuo kroz zatvorski

hodnik: Mali prcvoljak je stvarno ilav.
in pretpostavlja da je do njegovog poslednjeg ispitivanja prolo deset
dana. Odigralo se u njegovoj eliji jer je bio previe slab da ustane sa poda. Ali
vie se nije plaio. Po prvi put pronaao je rei da se odbrani.
Ja sam taj koji je prijavio, rekao je. Uradio sam ono to treba.
Ispitivai mu nisu verovali. Ali umesto da mu prete ili da ga povreuju,
postavljali su pitanja. Ispriao je sve to je uo u majinoj kui i ono to je rekao
nonom uvaru u koli. Molio je svoje ispitivae da razgovaraju sa Hong Sung
Doom, drugom iz razreda koji moe da potvrdi njegovu priu.
Nita nisu obeali i otili su iz elije.
inova groznica se pogoravala. Plikovi na leima otekli su od gnoja.
elija mu je toliko smrdela da uvari nisu hteli da uu.
Posle nekoliko dana (mada se ne zna tano koliko vremena je prolo jer je
in bio u bunilu) uvari su otvorili vrata njegove elije i naredili dvojici
zatvorenika da uu. Podigli su ga i odneli niz hodnik u drugu eliju. uvari su
ga zakljuali unutra. U eliji je bio jo jedan zatvorenik.
inu je bilo odobreno pomilovanje. Hong je potvrdio njegovu priu. in
nikada vie nee videti kolskog nonog uvara.

POGLAVLJE 7

SUNCE OBASJAVA I MIIJE RUPE

rema standardima Logora 14, inov cimer u eliji bio je prilino star, negde
oko pedeset godina. Odbijao je da objasni zbog ega je zatvoren u
podzemnom zatvoru logora ali je rekao da je tu ve godinama i da mu sunce
mnogo nedostaje.
Bleda, smeurana koa visila je preko njegovih suvih kostiju. Zvao se Kim
in Mjung. Zamolio je da ga zovu ,,ika.
Nedeljama in nije bio u stanju da kae bilo ta. Zbog groznice je bio
sklupan na hladnom podu gde je mislio da e umreti. Nije mogao da jede i
rekao je svom cimeru da uzme i njegovu hranu. ika je to i inio ali samo dok se
deakov apetit nije vratio.
U meuvremenu, ika je preuzeo ulogu inove bolniarke sa punim
radnim vremenom.
Pretvorio je vreme za obroke u medicinske tretmane koristei tri puta
dnevno drvenu kaiku da iscedi inove zagnojene plikove.
Ovde ima mnogo gnoja, rekao je inu. Ukloniu ga, izdri.
Da bi dezinfikovao rane, trljao ih je usoljenim kupusom. Masirao mu je
ruke i noge da miii ne bi atrofirali.
Da urin i izmet ne bi doli u dodir sa deakovim ranama, donosio je inu
nonu posudu i podizao ga da bi mogao da je koristi.
in pretpostavlja da je ova intenzivna nega trajala oko dva meseca. Imao je
utisak da je ika ve ranije radio ovo, sudei po njegovoj spretnosti i smirenosti.
Jednom prilikom in i ika mogli su da uju vritanje i jecanje zatvorenika
koji su mueni. inilo se da je soba sa ekrkom i batinama tik niz hodnik.
Zatvorska pravila zabranjivla su zatvorenicima da priaju. Ali u njihovoj eliji,
koja je bila taman toliko velika da in i ika legnu jedan pored drugug, mogli su
da apuu. in je kasnije otkrio da su uvari znali za ove razgovore.
inu se inilo da ika ima poseban tretman kod uvara. Skraivali su mu
kosu i davali makaze da podia bradu. Vodu su mu donosili u oljama. Govorili
su mu koliko je sati kada je pitao. Dobijao je i dodatnu hranu koju je esto delio
sa inom.
Deko, ivot je pred tobom, rekao je ika. Kau da sunce obasjava i
miije rupe.
Stareve medicinske vetine i brine rei odravale su deaka u ivotu.
Groznica je prolazila, um mu se razbistrio i opekotine su zarasle u oiljke.
in se po prvi put susreo s istinskom dobrotom i bio je zahvalan da se
reima ne moe opisati. Ali to ga je takoe i zbunjivalo. Nije verovao majci da

e ga spasti gladovanja. U koli nikome nije verovao, s izuzetkom Hong Sung

Doa, moda, i sve je potkazivao. Oekivao je zlostavljanje i izdaju zauzvrat. U
eliji sa ikom to se polako menjalo. Starac je rekao da je usamljen i delovalo je
da je zaista srean to svoj prostor i obroke deli s nekim. Nijednom se nije
naljutio na ina ili ga uplaio ili ugrozio njegov oporavak.
Rutina zatvorskog ivota koja je usledila posle inovog ispitivanja i
muenja ako se zanemari vritanje koje je ponekad odzvanjalo zatvorskim
hodnikom bila je neobino podnoljiva.
Iako je hrana bila bezukusna, uvari su je donosili u dovoljnim koliinama
da in i ika preive. Nije bilo opasnog rada napolju, nije bilo iscrpljujuih
radnih normi. Prvi put u ivotu od ina se nije oekivalo da radi bilo kakav
fiziki posao.
Osim toga to je negovao deaka, ika je uivao u dokolici. Vebao je
svakog dana u svojoj eliji. Sekao je inu kosu. Zabavno je priao i njegovo
znanje o Severnoj Koreji oduevljavalo je ina, naroito kada je hrana bila tema.
iko, ispriaj mi neto, rekao bi in.
Starac je opisivao hranu s one strane ograde, kako je izgledala, mirisala i
kakvog je ukusa bila. Zahvaljujui njegovim, punim ljubavi, opisima peene
svinjetine, barene piletine i jedenja koljki na obali, inov apetit se potpuno
povratio.
Kako mu se zdravlje popravljalo, uvari su poeli da ga pozivaju da izae
iz elije. Sad su bili veoma svesni da je in cinkario svoju porodicu. Pritiskali su
ga da potkae starca.
Vas dvojica ste tamo unutra zajedno, rekao je uvar inu. O emu
pria? Nemoj nita da sakrije.
Nazad u eliji, ika je eleo da zna: ta su te pitali?
Pritisnut izmeu svog bolniara i tamniara, in je izabrao da svima kae
istinu. Rekao je iki da su ga uvari pitali da bude dounik. To nije iznenadilo
starca. Nastavio je da zabavlja ina dugim priama o lepim stvarima za jelo. Ali
nije otkrivao detalje iz svoje biografije. Nije hteo da pria o svojoj porodici.
Svoja miljenja o vladi nije iznosio.
in je pretpostavljao po onome kako je ika govorio da je on nekada
bio vaan i veoma obrazovan ovek. Ali to je bila samo pretpostavka.
Iako je bio zloin razgovarati o beanju iz Logora 14, nije bilo protiv
pravila fantazirati o tome kakav bi ivot bio kada bi te vlada oslobodila. ika je
rekao inu da e jednog dana obojica biti puteni. Do tada, rekao je, imaju svetu
obavezu da budu jaki, da ive to je mogue due i nikada ne razmiljaju o
samoubistvu.
ta misli?, ika bi onda pitao ina. ,,Da li misli da u i ja da izaem?
in je sumnjao u to ali nita nije rekao.
uvar je otkljuao vrata inove elije i dao mu kolsku uniformu koju je nosio
onog dana kada je stigao u podzemni zatvor.

Obuci ovu odeu i brzo kreni, rekao je uvar.

Dok se in presvlaio, pitao je iku ta e da se desi. Starac ga je uverio da
e biti bezbedan i da e se napolju ponovo sresti.
Daj da te zagrlim jednom, rekao je hvatajui vrsto obe inove ruke.
in nije eleo da ode iz elije. Nikada nikome nije verovao nikog nije
voleo. U godinama koje e uslediti, mnogo ee mislie na starca u mranoj
sobi i sa vie naklonosti nego to je mislio o roditeljima. Ali kada su ga straari
izveli iz elije i zakljuali vrata, nikada vie nije video iku.

POGLAVLJE 8

IZBEGAVANJE MAJINIH OIJU

oetkom aprila odveli su ina u veliku, praznu sobu gde su ga prvi put
ispitivali. Sada je bio kraj novembra, in je tek napunio etrnaest godina.
Nije video sunce vie od pola godine.
Ono to je zatekao u sobi uplailo ga je: njegov otac je kleao ispred dva
ispitivaa koji su sedeli za stolom. Delovao je mnogo starije i izmuenije nego
ranije. Doveden je u podzemni zatvor otprilike u isto vreme kada i in.
Dok je kleao pored njega, in je video da mu je desna noga iskrivljena
prema spolja na neprirodan nain. Muili su i in nang Suba. Kosti nogu su
mu bile slomljene ispod kolena i zarasle su pod udnim uglom. Ta povreda
okonae njegov relativno udoban posao mehaniara i strugara u logoru. Sada e
morati da hramlje unaokolo kao nekvalifikovan radnik sa graevinskom ekipom.
Tokom boravka u podzemnom zatvoru uvari su rekli inovom ocu da je
njegov mlai sin prijavio plan bekstva. Kada je in kasnije imao priliku da pria
sa svojim ocem o ovome, taj razgovor je bio napet. Otac mu je rekao da je bolje
to je priznao uvarima nego da je rizikovao da ga optue za prikrivanje plana.
Ali njegov zajedljiv ton zbunjivao je ina. Zvuao je kao da je znao da je
sinovljev prvi instinkt bio da potkae.
Proitaj i potpii otiskom prsta, rekao je ispitiva dodajui po jedan
dokument inu i njegovom ocu.
Bio je to formular o zabrani otkrivanja informacija, koji je obavezivao oca i
sina da nikome nee rei ta se deavalo u zatvoru. Ako progovore, pisalo je u
dokumentu, bie kanjeni.
Nakon to su ostavili otiske prstiju na formularima, stavljene su im lisice,
povez preko oiju i izvedeni su napolje do lifta. Iznad zemlje, i dalje sa lisicama
i povezima, odvedeni su do zadnjeg sedita malog automobila i odvezeni.
U kolima je in mislio da e on i njegov otac biti puteni nazad meu
stanovnitvo logora. uvari ih ne bi terali da potpiu da se obavezuju na utanje
a onda ih streljali. To nije imalo smisla. Ali kada je automobil stao posle
otprilike trideset minuta i njegov povez skinut, uspaniio se.
Gomila se skupila na praznom polju ita blizu kue njegove majke. Na tom
mestu bilo je dva-tri pogubljanja godinje kojima je jo kao malo dete
prisustvovao. Bila su napravljena improvizovana veala i drvena motka bila je
zabodena u zemlju.
in je sada bio siguran da e on i njegov otac biti pogubljeni. Postao je
bolno svestan vazduha koji je ulazio i izlazio iz njegovih plua. Rekao je sebi da
su to njegovi poslednji udasi u ivotu.
Panika se smanjila kada je uvar uzviknuo oevo ime.

Hej, ang Sube. Idi sedi skroz napred.

inu je reeno da ide sa ocem. uvar im je skinuo lisice. Seli su. Oficir koji
je nadgledao pogubljenje poeo je da govori. Dovukli su inovu majku i brata.
in ih nije video niti je o njihovoj sudbini ita uo od kada je izaao iz
majine kue one noi kada ih je izdao.
Pogubite Dang Hje ang i in He Guna, izdajnike naroda, rekao je
pretpostavljeni oficir.
in je pogledao u svog oca. Otac je tiho plakao.
Sramota koju in osea zbog ovog pogubljenja poveavala se tokom
godina zbog lai koje je u Junoj Koreji poeo da pria.
,,Ne postoji nita u mom ivotu to moe da se uporedi sa ovim teretom,
rekao mi je in jednog dana u Kaliforniji kada je objasnio kako i zato je
skrivajui istinu govorio o svojoj prolosti.
Ali nije se stideo na dan pogubljena. Bio je ljut. Mrzeo je svoju majku i
brata surovom jasnoom povreenog mladia kome je naneta nepravda.
On je to ovako video: muili su ga skoro do smrti, a njegov otac je
obogaljen zbog njihovih glupih, sebinih planova.
I samo par minuta pre nego to ih je video na mestu pogubljenja, in je
verovao da e biti streljan zbog njihove nesmotrenosti.
in je video da je njegova majka bila naduvena kada su je uvari dovukli
do veala. Naterali su je da stane na drvenu kutiju, zapuili joj usta, vezali ruke
iza lea i zategli omu oko vrata. Nisu prekrili njene oteene oi.
Pogledom je pretraila gomilu i pronala ina. Odbio je da je pogleda u oi.
Kada su uvari izvukli kutiju, oajniki se trzala. Dok je gledao svoju
majku kako se bori, in je mislio da ona zasluuje da umre.
inov brat je izgledao ispijeno i slabo dok su ga uvari vezivali za drveni
stub. Tri uvara pucala su iz puki tri puta. Meci su presekli kanap koji je drao
elo za stub. Bilo je mnogo krvi i delova smrskanog mozga, prizor koji je zgadio
i uplaio ina. Ali je takoe smatrao da je njegov brat to i zasluio.

POGLAVLJE 9

REAKCIONARNI KUKIN SIN

ogubljenje roditelja zbog pokuaja bekstva nije bilo neuobiajeno u Logoru

14. in im je prisustvovao mnogo puta i pre i posle majinog veanja. Mada,
nije ba bilo jasno ta se deavalo sa njihovom decom koju su ostavili u logoru.
Koliko je in mogao da utvrdi, nikome od te dece nije bilo dozvoljno da ide u
kolu.
Osim njemu.
Moda su ga vlasti logora poslale nazad u kolu zbog toga to se dokazalo
da je potkaziva. Ali njegov povratak nije bio lak.
Nevolje su poele im je in otiao sa mesta pogubljenja u kolu gde je
imao privatni sastanak sa svojim uiteljem. in je poznavao tog oveka dve
godine (iako nikada nije saznao njegovo ime) i smatrao ga je za relativno
pravinog, bar prema standardima logora.
Ipak, na tom sastanku uitelj je kipeo od besa. eleo je da zna zato je in
obavestio kolskog nonog uvara o planu za bekstvo.
Zato prvo nisi doao kod mene?, vikao je.
Hteo sam ali nisam mogao da vas naem, odgovorio je in
objanjavajui da je bilo kasno nou i da je zatvorenicima bilo zabranjeno da
ulaze u deo za uitelje.
Mogao si da saeka do jutra, rekao je uitelj.
Uitelj nije dobio nikakvo priznanje od svojih pretpostavljenih za
otkrivanje plana za bekstvo. Krivio je ina za ovu nepravdu i upozorio ga da e
platiti zbog te nepromiljenosti. Kada se inov razred, njih oko trideset i petoro,
kasnije okupio u uionici, uitelj je pokazao na ina i viknuo: Izai ispred svih.
Klekni!
in je kleao na betonskom podu skoro est sati. Kada se mekoljio da
ublai nelagodu, uitelj ga je udarao tapom.
Drugog dana po povratku u kolu, in je iao sa svojim razredom do farme
logora da sakupljaju kukuruzovinu i dovuku je do prostora za vrenje. in je
vukao kolica puna kukuruzovine. Bio je to relativno lak posao u poreenju sa
guranjem kola uglja ali je morao da nosi nekakvu konjsku opremu sa konim
remenom koja se urezivala i pravila plitke oiljke na donjem delu njegovih lea
i repne kosti.
Uskoro mu je krv curila niz noge. Pantalone kolske uniforme koju je nosio
bile su natopljene.

in se nije usuivao da se ali. Uitelj ga je upozorio da e morati da radi

vie od svojih drugova kako bi sprao grehe svoje majke i brata.
U koli i tokom rada u polju svi uenici su morali da trae dozvolu da
uriniraju i isprazne creva. Kada je in prvi put posle izlaska iz zatvora pitao da
ide u toalet, uitelj je rekao ne. in je pokuavao da se suzdri u koli ali bi se na
kraju upikio nekoliko puta nedeljno, obino kada su on i ostali uenici radili
napolju. Kako je bila zima i veoma hladno, radio je u pantalonama koje su bile
ukruene od urina.
in je poznavao veinu drugova iz razreda od svoje sedme godine, kad su
zajedno krenuli u osnovnu kolu. Bio je sitniji od veine deaka u razredu ali su
ga obino tretirali kao sebi ravnog. Sada, ugledajui se na uitelja, poeli su da
mu se rugaju i da ga maltretiraju.
Uzimali su mu hranu, udarali ga u stomak i nazivali ga pogrdnim imenima.
Skoro sva imena su bila razrada na temu reakcionarni kukin sin.
in nije siguran da li su njegovi drugovi znali da je izdao svoju majku i
brata. Veruje da njegov drug iz detinjstva, Hong, nije rekao nikome. U svakom
sluaju, ina nikada nisu zadirkivali to je izdao svoju porodicu. To bi bilo
nepatriotsko i rizino kolsko ruganje jer su svi uenici imali nareenje uitelja i
uvara da prijave svoje porodice i jedni druge.
Pre njegovog boravka u zatvoru, in je uspeo da napravi strateki savez u
uionici. Sprijateljio se sa Hong Du Hjanom, voom razreda. (Taj posao in je
pokuao da dobije one noi kada je prijavio svoju porodicu.) Hong je vodio ake
na radne zadatke i uitelj mu je dao dozvolu da udara i utira svoje drugove iz
razreda koje je smatrao zabuantima. Takoe, bio je i uiteljev najpouzdaniji
potkaziva.
Sam Hong mogao je da bude pretuen ili da mu se uskrate obroci ako je
razred bio nemiran tokom rada u polju i nije uspeo da ispuni kvotu. Njegova
pozicija bila je slina onoj kod odraslih zatvorenika koja se zvala jagubanjatig
ili poslovoa ekipe. uvari su ovim poslovoama, koji su uvek bili mukarci i
obino fiziki nadmoni, davali praktino neogranien autoritet nad
zatvorenicima. Kako su poslovoe morale da odgovaraju za sve neuspehe svoje
ekipe, esto su bili stroi, brutalniji i manje su pratali od uvara u logoru.
Nakon pogubljenja inove majke i brata, Hong je paljivije motrio na
njega. Tokom zadatka popravke puta primetio je da je in natovario previe
kamenja u runa kolica. in je iznova i iznova pokuavao da gura kolica, ali za
mravog deaka ona su bila preteka da ih pomeri.
Kada je in video da mu voa razreda prilazi sa lopatom, prvo to je
oekivao bila je pomo. Mislio je da e Hong da naredi ostalim uenicima da
mu pomognu i poguraju kolica. Umesto toga, Hong je zamahnuo lopatom i
udario ina po leima oborivi ga na zemlju.
Guraj svoja kolica kako treba, rekao je Hong.
utnuo je ina u glavu i rekao mu da ustane. Dok se in muio da se
podigne na noge, Hong je ponovo zamahnuo lopatom i po nosu udario ina koji
je poao da krvari.

Posle tog prebijanja, uenici koji su bili mlai i manji od ina poeli su da
mu vreaju majku. Uitelj ih je ohrabrivao da ga nazivaju pogrdnim imenima i
udaraju.
Zbog pritvora u podzemnoj eliji, in je izgubio vei deo svoje snage i
skoro svu izdrljivost. Vrativi se vieasovnom napornom radu i oskudnim
obrocima u koli skoro da je poludeo od gladi.
U kolskoj kantini stalno ga je mamila prosuta supa od kupusa, umakao bi
ruku u hladnu, prljavu supu s poda i lizao prste. Po podovima, putevima i
poljima tragao je za zrnima pirina i pasulja ili kravljim izmetom u kome su se
nalazila nesvarena zrna kukuruza.
Nekoliko nedelja po njegovom povratku u kolu, radei jednog
decembarskog jutra, in je u gomili kukuruzovine otkrio osuen klas kukuruza i
prodrao ga. Hong Du Hjan je bio u blizini. Pritrao je inu, uhvatio ga za kosu
i odvukao do njihovog uitelja nedaleko odatle.
Uitelju, umesto da radi in samo trai hranu.
Kako je in pao na kolena da moli za oprotaj (ritualno ponienje koje je
instinktivno izvravao), uitelj ga je udario u glavu svojim tapom za hodanje i
pozvao ostatak razreda da pomogne u kanjavanju strvodera.
Doite ovamo i amarajte ga, rekao je uitelj.
in je znao ta mu se sprema. amarao je i udarao mnoge svoje drugove iz
razreda po sistemu tzv. toplog zeca kolektivnog kanjavanja. Uenici su
stali u red ispred ina. Devojice su ga amarale po desnom obrazu, deaci po
levom. in veruje da je prolo pet krugova pre nego to je uitelj rekao da je
vreme za ruak.
Pre njegovog pritvora u tajni zatvor i pre nego to su uitelj i drugovi iz razreda
poeli da ga kinje, in nije razmiljao o tome da bilo koga krivi to je roen u
Logoru 14.
Zbog svog ogranienog iskustva usredsredio se na pronalaenje hrane i
izbegavanje batina. Bio je ravnoduan prema spoljanjem svetu, svojim
roditeljima i prema istoriji svoje porodice. Koliko je verovao u bilo ta, verovao
je da uvari propovedaju o praroditeljskom grehu. Kao potomku izdajnika
njegova jedina ansa za iskupljenje i jedini nain da sprei da umre od gladi
bio je naporan rad.
Kako god, nakon povratka u kolu bio je potpuno ozlojeen. Jo uvek nije
oseao krivicu zbog smrti majke i brata; to e doi mnogo kasnije. Ali meseci
provedeni sa ikom u eliji podigli su, makar malo, zavesu sa sveta iza ograde.
in je postao svestan onoga to nikada nee moi da jede i nikada nee
moi da vidi. Prljavtina, smrad i umalost logora skrhali su njegov duh.
Upoznavi bolje samog sebe, otkrio je usamljenost, aljenje i enju.
Najvie od svega, bio je ljut na oba svoja roditelja. Verovao je da je za svu
njegovu muku krivo majino spletkarenje. Nju je krivio i za zlostavljanje i
poniavanje koje je trpeo od uitelja i kolshih drugova. Prezirao je i majku i

oca to su se sebino razmnoavali u radnom logoru, to su izveli izdanak koji je

osuen da umre iza bodljikave ice.
Izvan polja za pogubljenja, u trenucima posle smaknua majke i brata, otac
je pokuao da utei ina.
Dobro si? Da li si povreen? Da li si tamo video majku?, pitao je njegov
otac nekoliko puta mislei na podzemni zatvor.
in je bio previe ljut da bi odgovorio.
Posle pogubljenja ak mu je bilo odvratno da izgovori re ,,otac. Retkih
dana kada nije iao u kolu oko etrnaest dana godinje od ina se oekivalo
da ode da ga vidi. Tokom poseta in bi esto odbijao da govori.
Njegov otac je pokuao da se izvini.
Znam da ispata zato to ima pogrene roditelje, rekao je inu.Nisi
imao sree jer si roen kao na sin. ta da se radi? Stvari su jednostavno ispale
tako.
Samoubistvo je veliko iskuenje za Severnokorejce kojima je uskraen normalni
ivot i koji su podvrgnuti reimu napornog rada, gladi, prebijanju i uskraivanju
sna u radnim logorima.
Samoubistva nisu bila retka u logoru, napisao je Kang olhvan u svojim
memoarima o deceniji koju je proveo u Logoru 15. Mnoge nae komije otile
su tim putem... Obino su ostavljali za sobom pisma u kojima su kritikovali
reim ili bar njegove snage bezbednosti... Iskreno reeno, neka vrsta kazne
ekala bi porodicu bez obzira na to da li je poruka sa kritikama ostavljena ili
nije. Bilo je to pravilo koje nije doputalo izuzetke. Partija je videla samoubistvo
kao pokuaj da joj se umakne i ako onaj koji je to izveo nije tu da plati zbog
toga, treba pronai nekog drugog.14
Agencija za nacionalnu bezbednost Severne Koreje upozorava sve
zatvorenike da e za samoubistvo njihovi roaci biti kanjeni duim kaznama,
navodi Korejska advokatska komora u Seulu.
U svojim memoarima o est godina u dva logora, Kim Jong, bivi
potpukovnik severnokorejske vojske, kae da ih je samoubistvo neodoljivo
privlailo.
Zatvorenici su bili vie nego gladni tako da su bili u stalnom delirijumu,
napisao je Kim koji kae da je proveo dve godine u Logoru 14 dok nije
premeten na drugu stranu reke Tedong u Logor 18, politiki zatvor gde su
uvari bili manje brutalni a zatvorenici su imali malo vie slobode.
Pokuavajui da okona delirijum u kojem je bio u Logoru 14, Kim kae da
je skoio u rudarsko okno za iskopavaje uglja. Kada je pao na dno rudnika
ozbiljno povreen, vie je oseao razoaranje nego bol: alim zbog toga to

14

Kang, Rigoulot, The Aquariums of Pyortgyang (Akvarijumi Pjongjanga), 100.

nisam mogao da naem bolji nain da stvarno okonam to neopisivo

muenje.15
Koliko god da je posle pogubljenja majke i brata inov ivot postao bedan,
samoubistvo za njega nikada nije bilo vie od prolazne misli.
Prema njegovom vienju, postojala je fundamentalna razlika izmeu
zatvorenika koji su doli iz spoljanjeg sveta i onih koji su roeni u logoru:
mnogi od onih koji nisu roeni u logoru, skrhani kontrastom izmeu udobne
prolosti i teke sadanjosti, nisu mogli da pronau ili odre volju za ivotom.
Jedna od uasnih olakica roenja u logoru bila je totalno odsustvo oekivanja.
Tako da inova patnja nikada nije prelazila u potpuno beznae. Nije imao
nadu koju je mogao da izgubi, prolost za kojom bi alio, ponos koji bi branio.
Nije mu bilo poniavajue da lie supu sa poda. Nije ga bilo sramota da moli
uvara za oprotaj. To su bile samo vetine preivljavanja, ne motivi za
samoubistvo.
Uitelji u inovoj koli retko su menjali poslove. Za sedam godina od kad je
krenuo u kolu, znao je samo za dva uitelja. Oko etiri meseca posle
pogubljenja, in je malo odahnuo. Jednog jutra, nestao je uitelj koji ga je muio
i koji je podsticao njegove drugove da rade to isto.
Njegov zamenik nije davao nikakve naznake da e biti manje nasilan. Kao i
skoro svaki uvar u logoru, bio je bez imena, ovek koji je liio na bika, u ranim
tridesetim godinama i zahtevao da uenici skrenu pogled i pognu glavu kada
razgovaraju s njim. in se sea da je bio isto tako hladan, dalek i ohol kao i
ostali.
Ipak, izgleda da novi uitelj nije eleo da in umre od neuhranjenosti.
Do marta 1997. godine, oko etiri meseca posle njegovog putanja iz
podzemnog zatvora, in je umiranje od gladi video kao realnu mogunost.
Maltretiran od strane uitelja i uenika, nije mogao da nae dovoljno hrane da
odrava svoju teinu. Izgleda da nije mogao da se oporavi od opekotina. Oiljci
su mu i dalje krvarili. Bio je sve slabiji i esto nije uspevao da ispuni svoje radne
zadatke, zbog ega je dobijao vie batina, manje hrane i obilnije je krvario.
Novi uitelj vodio je ina u kantinu posle obroka. Rekao je deaku da
pojede sve ostatke hrane koje moe da nae. Nekada mu je ak i kriom doturao
hranu. Davao mu je i manje naporan posao i pobrinuo bi se da in ima toplo
mesto za spavanje na podu uenike spavaone.
Takoe vano, novi uitelj spreavao je inove drugove iz razreda da ga
udaraju i kradu mu hranu. Prestali su da mu se rugaju zbog njegove mrtve
majke. Hong Du Hjan, voa razreda koji ga je lopatom udario u lice, ponovo je
postao njegov prijatelj. in se malo ugojio. Opekotine na leima su mu konano
zarasle.

15

Kim Yong, Long Road Home (Dug put do kue), (New York: Columbia University Press,
2009).

Moda se uitelj saalio na dete koje svi kinje i koje je gledalo kako mu
majka umire. Takoe je mogue i da su nadreeni uvari u logoru saznali da
nezadovoljan uitelj maltretira pouzdanog potkazivaa. Moda je uitelju na
zameni bilo nareeno da odri deaka u ivotu.
in nikada nije saznao zato se novi uitelj trudio oko njega. Ali je siguran
da bi bez njegove pomoi umro.

POGLAVLJE 10

RADNIK

raktori su svakoga dana prevozili hranu do gradilita, gomilu kukuruznog

brana i bave supe od kupusa koje su se puile.
in je imao petnaest godina i radio je sa hiljadama zatvorenika. Bila je
1998. godina i gradili su hidrocentralu na reci Tedong koja je juna granica
Logora 14. Projekat je bio hitan da bi opravdao punjenje stomaka robovaradnika tri puta na dan. uvari su takoe dozvoljavali radnicima oko pet
hiljada odraslih zatvorenika i nekoliko stotina uenika iz logorske srednje kole
da love ribe i abe iz reke.
Prvi put u svom ivotu, in je dobro jeo tokom cele godine.
Vlada Severne Koreje odluila je da logoru, sa ogradom visokog napona i
fabrikama koje su tancovale vojne uniforme, staklariju i cement, treba pouzdan
izvor struje, i to brzo.
Pazi! Pazi! Pazi! Pada! Pada!
in je glasno upozorio. Teglio je ploe vlanog betona kada je primetio da
je svee izliven betonski zid pukao i poeo da se uruava. Ispod zida, ekipa od
osmoro radnika zavravala je drugi zid.
Vrisnuo je najglasnije to je mogao. Ali bilo je prekasno.
Svi radnici troje odraslih, zajedno sa jo tri petnaestogodinje devojice i
dva deaka od petnaest godina poginuli su. Nekoliko njih smrskano je do
neprepoznavanja. uvar koji je nadgledao nije zaustavio posao posle nesree.
Na kraju smene jednostavno je naredio inu i ostalim radnicima da uklone tela.
Planine Severne Koreje ispresecane su brzim rekama, velikim i malim.
Potencijal hidrosnage je toliki da je pre podele devedeset posto struje na
Korejskom poluostrvu dolazilo sa Severa.16
Ali pod dinastijom Kim, severnokorejska vlada nije uspela da sagradi ili
odri nacionalnu elektrinu mreu povezanu sa hidrocentralama, meu kojima
se mnoge nalaze u udaljenim oblastima. Kada je Sovjetski Savez poetkom
devedesetih godina prolog veka prestao da ih snabdeva jeftinom naftom,
generatori na naffu, uglavnom u gradovima, prestali su da rade. Svetla su se
ugasila u veem delu zemlje. Uglavnom su i dalje ugaena.
Satelitske fotografije Korejskog poluostrva nou pokazuju crnu rupu
izmeu Kine i June Koreje. U zemlji nema dovoljno struje ak ni da svetla
budu upaljena u Pjongjangu, gde vlada pokuava da razmazi elitu. U februaru
16

Andrea Matles Savada, ur., North Korea: A Country Study (Severna Koreja: studija o
zemlji), (Washington, D.C.: GPO for the Library of Congress, 1993).

2008. godine, kada sam putovao do Pjongjanga tri dana i dve noi kao deo
velike delegacije stranih novinara da izvetavam o nastupu Njujorke
filharmonije, vlada je uspela da upali svetla u veem delu grada. Kada su
filharmonija i novinari napustili grad, svetla su se ponovo ugasila.
Onda ima smisla da je gradnja male i srednje hidrocentrale koja bi mogla
da opsluuje lokalnu industriju i sagraena je uglavnom runo, korienjem
osnovne tehnologije bila prioritet od devedesetih godina. Uz natoveanske
napore sagraeno ih je na hiljade.
Pored odlaganja ekonomskog kolapsa, brane su i ideoloki bile bliske
porodici koja vlada zemljom. Kako njegovi hagiografi pripovedaju, najvanije
intelektualno dostugnue Kim Il Sunga njegova briljantna due ideja
afirmie tezu da nacionalni ponos ide ruku pod ruku sa samopouzdanjem.
Kako to Veliki Voa objanjava:
Uspostavljanje due ideja znai, ukratko,
biti gospodar revolucije i
rekonstrukcije sopstvene zemlje. Ovo
znai vrsto drati nezavisnu
poziciju, odbijati zavisnost od drugih,
koristiti svoju pamet, verovati
u sopstvenu snagu, pokazivati
revolucionarni duh zasnovan na samopouzdanju i
tako reavati sopstvene probleme
uz svoju odgovornost u
svim okolnostima.17
Naravno, nita od ovoga ni priblino nije mogue u zemlji kao to je
Severna Koreja kojom se loe upravlja. Uvek je sve zavisilo od milostinje
stranih vlada, i ako bi to prestalo, dinastija Kim verovatno bi propala. Ni u
najboljim godinama nije bilo dovoljno hrane. Severna Koreja nema nafte i njena
ekonomija nikada nije mogla da stvori dovoljno gotovog novca da kupi potrebno
gorivo ili hranu na svetskom tritu.
Severna Koreja izgubila bi Korejski rat i nestala kao drava da nije bilo
pomoi Kineza koji su se do pat pozicije borili sa Sjedinjenim Dravama i
drugim zapadnim silama. Do devedesetih godina prolog veka ekonomija
Severne Koreje veim delom opstajala je zahvaljujui subvencijama Sovjetskog
Saveza. Od 2000. do 2008. godine Juna Koreja je podupirala Sever kupivi
sebi odreen stepen miroljubive koegzistencije velikim poklonima ubriva i
hrane bez ikakvih uslova, zajedno sa dareljivim ulaganjem.
17

Yuk-Sa Li, ur., Juche! The Speeches and Writings of Kim Il Sung (Due! Govori i dela
Kim Il Sunga), (New York: Grossman Publishers, 1972), 157. Citirano u Stanford Journal of
East Asian Affairs 1, no. 1 (prolee 2003. godine), 105.

Od tada, Pjongjang sve vie zavisi od Kine koja im obezbeuje trgovinske

povlastice, pomo u hrani i gorivu. Na sve vei uticaj Kine ukazuje i podatak da
je u nekoliko meseci pre zvaninog pojavljivanja Kim Dong Una 2010. Godine
kao izabranog naslednika Kim Dong Ua, bolestan stari Kim putovao dva puta u
Peking gde je, kako diplomate kau, traio od Kine da blagoslovi njegov plan
sukcesije.
I pored takvog stanja u zemlji, Severna Koreja na stogodinjicu roenja
Kim Sung Ila proklamuje samodovoljnost kao sutinski bitan element, naveliko
propagiran cilj postajanjavelike, prosperitetne i mone nacije do 2012. godine.
Da bi se postigao taj fantastini cilj, vlada redovno namee masama
oajnike zadatke zaodenute plemenitim sloganima. Propaganda moe da bude
prilino kreativna: glad je bila prepakovana u naporan mar, patriotsku borbu
za koju su Severnokorejci ohrabrivani da dobiju uz inspirativni slogan: Jedimo
dva obroka dnevno.
U prolee 2010. godine, kako je oskudica hrane ponovo postala ozbiljna,
vlada je lansirala masovnu kampanju povratak na farme, kako bi ubedila
stanovnike grada da se presele na selo i uzgajaju useve. Stanovnici iz gradova
trebalo je da budu stalno pojaanje u borbi saenja pirina, godinjoj kampanji
koja na dva meseca u prolee i dve nedelje u jesen alje kancelarijske radnike,
studente i vojnike na selo. itelji grada zimi su zadueni da skupljaju sopstveni
izmet (i svojih komija) za prolenu setvu.
Ostali hitni i patriotski zadaci koje su Severnokorejci nosili na svojim
pleima ukljuuju i kampanje Hajde da uzgajamo jo vie ribe koja se masovno
mresti! Hajde da poveamo uzgajanje koza i stvorimo vie panjaka u
saglasnosti sa Partijom! i Hajde da uzgajamo vie suncokreta! U najboljem
sluaju, ove kampanje imale su polovian uspeh, naroito kada je re o veoma
nepopularnoj meri vlade da namami ljude na teak rad na farmama.
Za projekat brane u Logoru 14 nije bilo takvih problema sa motivacijom.
Kao to se i in uverio, im su uvari najavili nove herojske napore da bi
se izgradila hidrocentrala, hiljade odraslih zatvorenika izmarirali su iz fabrika u
improvizovane spavaone podignute blizu severne obale Tedonga. in i njegovi
drugovi iz razreda iselili su se iz svojih kolskih spavaona. Svi su radili, jeli i
spavali na gradilitu brane udaljenom oko deset kilometara jugoistono od
centra logora.
Rad na brani slike iz satelita pokazuju da je u pitanju pozamana
betonska struktura razapeta iznad iroke reke koja turbinama i otvorima za vodu
pokriva njenu severnu obalu odvijao se non-stop. Kamioni su dovlaili
cement, pesak i kamen. Ali, in je video samo jedan bager. Radnici su
iskopavali i gradili uglavnom koristei samo lopate, kofe i gole ruke.
in je i ranije video zatvorenike kako umiru u logoru od gladi, bolesti,
prebijanja i na javnim pogubljenjima ali nikada od posla.
Najvie ljudi stradalo je na brani ubzo po poetku velikih radova. U julu
1998. usled kine sezone nastao je potop na Tedongu koji je zbrisao stotine

radnika i uenika na brani. in je sa skele na renoj obali gde je teglio pesak

gledao kako nestaju. Ubrzo je dobio zadatak da potvruje identitet mrtvih
uenika i da sahranjuje njihova tela.
Treeg dana posle poplave sea se da je na svojim leima nosio naduven
le devojke. U poetku je telo bilo oputeno ali se ubrzo ukoilo, sa rukama i
nogama iskoenim spolja. Da bi telo stalo u uzak grob iskopan rukama, morao je
da gura udove do tela.
Poplava je nekim rtvama strgla odeu. Kada je Hong Du Hjan usred
ruevina od poplave otkrio golog druga iz razreda, skinuo je svoju odeu da
pokrije telo.
Nastavljajui ienje, in i mnogi drugi uenici takmiili su se u
pronalaenju tela. Za svaki le koji bi sahranili uvari su ih nagraivali sa
jednom ili dve porcije pirina.
Tok Tedonga pored Logora 14 bio je previe irok i brz da se zaledi tokom
severnokorejske zime, to je omoguavalo da se graenje brane nastavi tokom
cele godine. U decembru 1998. inu je bilo nareeno da gaca po pliaku reke i
skuplja veliko kamenje. Kako nije mogao da podnese hladou, bez odobrenja
uvara pridruio se nekim uenicima koji su pokuali da ostanu na suvom.
Ako izaete iz vode, svi ete da ostanete gladni, jasno!, viknuo je njihov
uvar.
Nekontrolisano drhtei, in je nastavio da radi.
Pre svega, uenici su radili kao najobiniji radnici. esto su donosili
starijim radnicima eline ipke za ojaavanje koje su povezivali uadima ili
icom kako bi se brana izdizala iz reke sa betonskim blokovima nalik ahovskoj
tabli. Niko od uenika nije imao rukavice i zimi su se nekada njihove ruke lepile
za hladne ipke. Dodavanje eline ipke nekada je znailo kidanje koe sa
dlanova i prstiju.
in se sea da se jedan od njegovih drugova iz razreda, Bjan Sun Ho,
poalio na groznicu i da se ne osea dobro a uvar mu je oitao lekciju o
koristima stoicizma.
Sun Ho, isplazi jezik, rekao je uvar.
Naredio je deaku da pritisne jezik uz ledenu elinu ipku. Skoro sat
vremena kasnije, Sun Ho je sa suzama u oima i ustima iz kojih je curila krv
uspeo da odlepi jezik.
Rad na brani bio je opasan ali je ina i stimulisao.
Glavni razlog bila je hrana. Nije bila naroito ukusna ali iz meseca u mesec
bivalo je sve vie. in se sea vremena za obrok na brani kao najsrenijih
trenutaka svoje mladosti. Povratio je svu teinu i snagu koju je izgubio u
podzemnom zatvoru. Mogao je da prati tempo posla. Poeo je da veruje u svoju
sposobnost da preivi.
ivot pored brane dao je inu i malu dozu samostalnosti. Leti su stotine
uenika spavale napolju pod baldahinima. Kada nisu radili, mogli su da etaju

tokom dana bilo kuda unutar Logora 14. Za svoj naporan rad in je zasluio
proporuku voe razreda da dobije dozvolu da ode sa gradilita i provede etiri
noi kod oca. Kako se nisu pomirili, in je prenoio samo jednu no kod njega.
Kada se bliio kraj njegove srednje kole u maju 1999, ve oko godinu
dana radio je na brani. kola je bila vrlo blizu robovskih odaja odakle su ga
poslali da tegli kamenje, upa korov i radi na brani. Ali u uzrastu od esnaest
godina matura je zanaila da je postao odrastao radnik. Bio je spreman za stalan
posao u logoru.
Oko ezdeset posto inovog razreda bilo je odreeno da radi u rudniku
uglja gde su nesree sa smrtnim ishodom usled uruavanja, eksplozije i trovanja
gasom bile este. Posle deset do petnaest godina rada pod zemljom mnogi rudari
obolevali su od bolesti crnih plua. Veina rudara umirala je sa etrdeset godina
ako ne i pre. Iz inove perspektive, dobiti posao u rudniku bilo je isto to i
smrtna kazna.
Odluku o tome ko gde odlazi donosio je inov uitelj, ovek koji mu je dve
godine pre toga spasao ivot obezbeujui dodatnu hranu i zaustavljajui
drugove iz razreda da ga zlostavljaju. Uitelj je delio zadatke bez objanjenja
kratko govorei uenicima gde e provesti ostatak svojih ivota. im je uitelj
zavrio sa svojim objavama, novi zapovednici predradnici iz fabrika, rudnika i
farmi u logoru doli bi u kolu i odveli uenike.
Hong Do Hjanu uitelj je rekao da ide u rudnike. in ga nikada vie nije
video.
Devojica koja je sa sedam godina izgubila palac na nozi u rudniku, Mun
Sung Sim, bila je rasporeena u fabrici tekstila.
Hong Sung Do, inov prijatelj koji ga je spasao muenja potvrdivi da je
on potkazao svoju majku i brata, takoe je bio poslat u rudnike. Ni njega in
nikada vie nije video.
Ako je i bilo neke logike u toj raspodeli, in je nikada nije razumeo.
Smatra da se sve svodilo na lino nahoenje uitelja koji je bio prilino
nedokuiv. Moda mu je in bio simpatian. Moda ga je saaljevao. Moda mu
je bilo nareeno da pazi na deaka. in jednostavno ne zna.
U svakom sluaju, uitelj mu je ponovo spasao ivot. Dodelio mu je stalan
posao na farmi svinja Logora 14 gde je dve stotine mukaraca i ena brinulo o
osam stotina svinja zajedno sa kozama, zeevima, piliima i nekoliko krava.
Hrana za ivotinje gajena je na poljima koja su okruivala torove za stoku.
in In Gun, odreen si za rad na stonoj farmi, rekao mu je uitelj.
Naporno radi.
Toliko hrane da se ukrade nije bilo nigde drugde u Logoru 14.

POGLAVLJE 11

DREMANJE NA FARMI

in nije naporno radio.

Nadzornici su nekada tukli i njega i druge radnike koji su loe radili ali ne
ozbiljno i nikada na smrt. Farma svinja bila je najbolje mogue mesto za ina u
Logoru 14. ak je povremeno uspevao kriom da dremne sredinom popodneva.
Porcije na farmi koje su dobijane u kantini u vreme obroka nisu bile vee
nego u fabrici cementa, tekstila ili u rudniku. Niti je hrana bila bolja. Ali izmeu
obroka, in je mogao sam da se poslui kukuruznim branom namenjenim
prasiima koje je hranio izmeu novembra i jula. U poljima, gde je plevio i
njeo ito od avgusta do oktobra, uinao je kukuruz, kupus i drugo povre.
Povremeno bi nadzornik doneo na polje lonac za kuvanje i svi su mogli da se
najedu koliko ele.
Farma je bila smetena u brdima, dalje od reke, na oko sat vremena hoda
od inove bive kole i kue u kojoj je iveo sa majkom. ene sa decom
peaile su do farme i natrag do porodinog smetaja, ali veina radnika ostajala
je u spavaoni na farmi.
in je tamo spavao na podu sobe za mukarce. Nasilnitvo nije bilo
problem. Nije morao da se bori za toplo pare betona. Dobro je spavao.
Na farmi je postojala klanica gde su dva puta godinje klali pedesetak
svinja iskljuivo za uvare i njihove porodice. Kao zatvoreniku, inu nije bilo
dozvoljeno da jede svinjetinu, ni meso drugih ivotinja uzgajanih na farmi. Ali
su ponekad on i drugi zatvorenici mogli neto da ukradu. Miris peene svinjetine
na farmi alarmirao bi uvare, to je prouzrokovalo prebijanje i vienedeljne
upola manje porcije tako da su ukradenu svinjetinu jeli sirovu.
in na farmi nije mislio, priao ili sanjario o svetu van logora.
Tamo niko nije spomenuo plan za bekstvo zbog kojeg su njegova majka i
brat pogubljeni. uvari nisu traili od ina da potkazuje svoje kolege radnike.
Bes koji ga je obuzeo odmah nakon majine smrti, potpuno se izgubio. Pre nego
to je bio izloen muenju, zatvoren u podzemni zatvor, i otkrio ikine prie o
svetu s one strane ograde, in nije bio zainteresovan ni za ta osim za svoj
sledei obrok.
Na farmi svinja, pasivna praznina se vratila. in koristi re oputajue da
opie svoje vreme na farmi logora, koje je trajalo od 1999. do 2003. godine.

Tokom tih godina ivot van logora bio je sve samo ne oputajui.
Sredinom devedesetih, glad i poplave skoro da su unitile plansku
centralizovanu ekonomiju. Vladin sistem javne distribucije koji je hranio vei
deo Severne Koreje od sredine pedesetih godina doiveo je slom. Kao

uspaniena reakcija na glad i umiranje od gladi, robna razmena se otrgla kontroli

i privatna trita brojano su se uveala i dobila na znaaju. Devet od deset
domainstava trgovalo je da bi preivelo.18 Sve vie Severnokorejaca tajno je
prelazilo granicu prema Kini zbog hrane, posla, trgovine i bega u Junu Koreju.
Ni Kina ni Severna Koreja nisu objavile brojke ali procena je da tih ekonomskih
emigranata ima izmeu nekoliko desetina hiljada do etiri stotine hiljada.
Kim Dong Il pokuao je da kontrolie haos. Njegova vlada je stvorila
novu mreu centara za hapenje trgovaca koji su putovali bez dozvole. Ali esto
su krekerima i cigaretama mogli da kupe slobodu od gladnih policajaca i
vojnika. eleznike stanice, pijace i sporedne ulice u velikim gradovima postale
su pretrpane gladnim skitnicama. Mnoge siroie koji su se mogli nai na ovim
mestima zvali su ,,vrapci-lutalice.
in jo nije znao za ovo ali samoorganizovani kapitalizam, skitnice-trgovci
i bujanje korupcije stvarali su pukotine u policijskoj dravi koja je okruivala
Logor 14.
Pomo u hrani iz Sjedinjenih Drava, Japana, June Koreje i drugih
donatora ublaila je najgoru glad do kraja devedesetih godina. Ali indirektno i
sluajno, to je osnailo prodavaice i putujue preduzetnike koji e inu pruiti
podrku, skrovite i savete u njegovom bekstvu do Kine.
Za razliku od bilo koje druge vlade na svetu koja prihvata pomo, vlada
Kim Dong Ila insistirala je da iskljuivo ona bude zaduena za transport
dobijene hrane. Taj zahtev razbesneo je Sjedinjene Drave, najveeg donatora
pomoi i osujetio tehnike nadgledanja koje je Svetski program za hranu UN
razvio irom sveta kako bi pratili pomo i da bi se postarali da stigne do onih
kojima je namenjena. Budui da je pomo bila veoma hitna a stopa smrtnosti
visoka, Zapad je preao preko toga i izmeu 1995. i 2003. godine isporuio
Severnoj Koreji hranu u vrednosti veoj od jedne milijarde dolara.
Tokom tih godina, izbeglice iz Severne Koreje stizale su na Jug i
obavetavale vladine zvaninike da su doniran pirina, penicu, kukuruz, biljno
ulje, obrano mleko u prahu, ubrivo, lekove, zimsku odeu, ebad, bicikle i
druge predmete iz pomoi viale u prodaji na privatnim tritima. Na slikama i
video-snimcima napravljenim tamo vide se vree sa itaricama na kojima pie
Poklon od naroda Amerike.
Prema procenama naunika van zemlje i meunarodnim agencijama za
pomo, birokrate, vladini zvaninici, vojni oficiri i mnogi drugi na visokim
poloajima u vladi ukupno su pokrali oko trideset procenata pomoi. Prodavali
su pomo privatnim trgovcima, esto za dolare ili evre a dostavljali su robu
vladinim vozilima.
Iako nisu imale namere to da urade, bogate zemlje, donatori, dale su stimulans
procvatu severnokorejske uline trgovine. Unosna kraa meunarodne pomoi u
18

Stephan Haggard, Marcus Noland, Famine in North Korea (Glad u Severnoj Koreji), (New
York: Columbia University Press, 2007), 175.

hrani uveala je apetit pretpostavljenih za lakom zaradom, ali je i pomogla da se

privatna trita transformiu u glavni pokreta ekonomije u zemlji.
Privatna trita koja danas obezbeuju najvei deo hrane koju jedu
Severnokorejci postala su glavni razlog zbog kojeg veina strunjaka sa strane
kae da se katastrofa kakva se desila devedesetih zbog gladi najverovatnije nee
ponovo dogoditi. Ipak, trita nisu bila ni blizu toga da eliminiu glad i
neuhranjenost. Takoe, prouzrokovali su sve veu neravnopravnost, stvarajui
ponor izmeu onih koji su shvatili kako da trguju i onih koji nisu.
Krajem 1998. godine, nekoliko meseci pre nego to je in premeten na
farmu svinja, Svetski program za hranu sproveo je istraivanje o ishrani dece
koje je obuhvatilo sedamdeset procenata Severne Koreje. Otkrili su da je oko
dve treine dece koja su uestvovala u istraivanju bilo nerazvijeno i
neuhranjeno. Cifre su bile duplo vee od onih u Angoli po zavretku dugog
graanskog rata i vlada Severne Koreje je pobesnela kada su podaci dospeli u
javnost.
Deset godina kasnije, kada su privatna trita na Severu ojaala i nudila sve
od uvoznog voa do CD plejera proizvedenih u Kini, ishrana u institucijama za
decu i stare kojima upravlja drava jedva da se popravila, prema zakljuku
Svetskog programa za hranu vlada je to tolerisala kako bi se stekli uslovi za
dobijanje pomoi.
Deca su izgledala veoma tuno, mravo i jadno, rekla mi je
nutricionistkinja koja je 2008. radila na tom istraivanju. Ona je uestvovala i u
ranijim istraivanjima devedesetih godina i zakljuila je da hronina glad i
ozbiljna neuhranjenost uprkos irenju trita istrajavaju u veem delu Severne
Koreje.
Meunarodna istraivanja o ishrani otkrila su i uticaje geografske
nejednakosti. Glad, zakrljalost i suica su tri do etiri puta vie zastupljene u
udaljenim provincijama Severne Koreje domu neprijateljskih klasa nego u
okolini Pjongjanga.
Kao to je in uvideo u radnom logoru, u sred hronine gladi najsigurnije
mesto za ivot za nemone Severnokorejce je farma. Prema svim pokazateljima,
farmeri su (osim onih ija je zemlja unitena poplavama) prebrodili glad mnogo
bolje nego stanovnici gradova. Iako su radili na kooperativnim farmama gde su
usevi pripadali dravi, bili su u poziciji da kriju i skupljaju hranu, kao i da je
prodaju za novac ili trampe za odeu i druge potreptine.
Posle gladi, kolapsa sistema za distribuciju hrane i posle uspona privatnih
trita, vlada nije imala mnogo izbora nego da ponudi farmerima vie cene i da
podstakne da se uzgaja vie hrane. Privatno ratarstvo na malim posedima
legalizovano je 2002. godine. Ovo je omoguilo razvijanje privatne trgovine
izmeu farmi i pijaca, koja je poveala mo trgovaca i nezavisnost uspenih
farmera.
Ipak, Kim Dong Il nikada nije eleo da reformie trite. Njegova vlada je
to nazivala otrovom koji je preliven medom.

Vano je u startu odluno osujetiti kapitalistike i ne-socijalistike

elemente, kako navode Rodong Sinmun, partijske novine u Pjongjangu. Kada
se jednom istolerie imperijalistika ideologija i kulturno trovanje, ak i
nepoljuljana vera pred bajonetom morae da popusti kao mokar zid od blata.
Kapitalizam koji je procvetao u velikim i malim gradovima u Severnoj
Koreji oslabio je uticaj vladine eline ruke u svakodnevnom ivotu a malo
doprineo bogaenju drave. Kim Don II javno je gunao govorei: Iskreno,
drava nema novca ali pojedinci ga imaju u vrednosti dvogodinjeg budeta.19
Njegova vlada izvrila je protivnapad.
Kao deo vojne pesnice, akcije koju je Kimova vlada zvanino proglasila
1999. godine, Korejska narodna armija sa vie od milion vojnika koje treba
hraniti tri puta dnevno agresivno je krenula da konfiskuje znaajan deo uzgajene
hrane na kooperativnim farmama.
,,U vreme etve vojnici dovoze svoje kamione do farmi i jednostavno
uzimaju, rekao mi je u Seulu Kvon Tae-jin, specijalista sa severnokorejsku
agrikulturu na Korejskom institutu za ruralnu ekonomiju koji je osnovala
severnokorejska vlada.
Na dalekom severu, gde su zalihe hrane hronino male a farmeri se
smatraju politikim neprijateljima, vojska uzima etvrtinu ukupne proizvodnje
itarica, rekao je Kvon. U drugim delovima zemlje, uzima pet do sedam
procenata. Da bi bili sigurni da radnici na dravnim farmama ne zakidaju
vojsku, tokom sezone etve poslali su vojnike na svih tri hiljade farmi. Kada su
desetine hiljada stanovnika grada dovedene na farme da pomognu sa jesenjom
etvom, vojnici su ih nadgledali kako bi bili sigurni da ne kradu hranu.
Stalno angaovanje vojnika na farmama povealo je korupciju. Kvon kae
da upravnici farmi potplauju vojnike koji onda zamure na krau hrane velikih
razmera koja se kasnije prodaje na privatnim tritima. Prema izvetajima grupa
za pomo i brojnim beguncima svae meu grupama korumpiranih vojnika
ponekad dovode do tua i pucnjave. Budistika grupa za pomo Dobri
prijatelji, zajedno sa obavetajcima na Severu, izvestila je 2009. da je u tui
oko kukuruza jedan vojnik na dravnoj farmi izboden srpom.
Zatvoren na farmi svinja, in nije nita uo o ulinoj trgovini, korupciji,
nelegalnom putovanju izmeu gradova koje e mu za manje od dve godine
pomoi da pobegne.
Sakriven na vrhu planine, u nekoj vrsti logora unutar logora, jednolino je
provodio svoje poslednje godine mladosti, drei glavu pognutu, um prazan i
energiju fokusiranu na krau hrane. Njegovo najivopisnije seanje iz tog
perioda bilo je kada su ga uhvatili da pee ukradene svinjske iznutrice. Pretukli
su ga, hrana mu je uskraena na pet dana a porcije u kantini tri meseca dobijao
je upula manje.
19

Wonhyuk Lim, North Koreas Economic Futures, (Washington, D.C., Brookings

Institution, 2005).

Na farmi je napunio dvadeset godina i verovao je da je pronaao mesto gde

e ostariti i umreti.
Ali meuigra na farmi svinja iznenada se zavrila u martu 2003. godine. Iz
razloga koji nikada nisu objanjeni, in je bio prebaen u tekstilnu fabriku u
logoru, pretrpano, haotino i stresno radno mesto gde je dve hiljade ena i pet
stotina mukaraca ilo vojne uniforme.
U fabrici je inov ivot ponovo postao komplikovan. Pritisak je bio
nemilosrdan da se ispune proizvodne norme. Ponovo su traili da se potkazuje.
uvari su meu valjama traili rtve za seks.
Takoe, tamo je bio i novajlija, obrazovani zatvorenik iz Pjongjanga.
kolovao se u Evropi a iveo je u Kini. On e ispriati inu ta je sve propustio.

POGLAVLJE 12

IVENJE I CINKARENJE

okom dvanaestoasovnih smena hiljadu ena sastavljalo je vojne uniforme.

Kada bi se pokvarile njihove ivae maine na papuicu, in ih je
popravljao.
On je bio odgovoran za oko pedeset maina i valja koje su radile na njima.
Ako maine ne bi izbacivale dnevnu kvotu vojnih uniformi, in i valje morali
su da odrade teak, poniavajui posao jo dva sata rada u fabrici, obino od
deset do ponoi.
Iskusne valje mogle su da dre maine u radnom stanju ali one koje su bile
nove, nevete ili vrlo bolesne, nisu. Da bi se popravila pokvarena maina koja je
bila izlivena od gvoa u livnici Logora 14, in i ostali majstori morali su da ih
vuku na leima do radionice za popravku koja je bila na spratu.
Dodatni rad razjarivao je mnoge majstore koji su iskaljivali svoj bes na
valjama hvatali su ih za kosu, udarali njihovim glavama o zid i utirali ih u
lice. Nadzornici u fabrici, zatvorenici koje su izabrali uvari zbog njihove
vrstine, obino su okretali glavu kada bi neko tukao valje. Govorili su inu da
strah podstie produktivnost.
Iako je i dalje bio nizak i mrav, in vie nije bio pasivno, neuhranjeno i
muenjem traumatizovano dete. Tokom prve godine u fabrici dokazao je to sebi
i svojim kolegama sukobljavajui se sa drugim majstorom za popravku maina
za ivenje.
Gong in Su bio je usijana glava. in je video kako ga obuzima bes kada
bi jedna od valji za njegovim stolom slomila osovinu maine za ivenje. Gong
je utirao enu u lice dok se nije sruila na pod.
Kada je Gong traio radilicu glavni deo maine za ivenje koji kontrolie
veliinu tepa i regulie brzinu pomeranja tkanine ka igli od valje koja je
radila za ina, ona je kratko odbila.
Kuko, ako ti majstor trai deo, daje ga, rekao je Gong. ta si zinula?
in je posmatrao kad ju je Gong udario u lice i raskrvario joj nos.
in je izgubio pribranost zaprepastivi i sebe i svoje valje. Zgrabio je
veliki klju i zamahnuo njime najjae to je mogao u nameri da Gongu razbije
glavu. Klju je smrskao njegovu podlakticu koju je podigao taman na vreme da
zatiti glavu.
Gong je vrisnuo i pao na pod. Dojurio je nadzornik smene koji je obuavao
ina. Zatekao je ina sa kljuem u ruci i oima punim besa kako stoji iznad
Gonga na ijoj je krvavoj ruci bilo ispupenje veliine jajeta. Nadzornik je
oamario ina i uzeo mu klju. Od tada se Gong drao podalje.

Tekstilna fabrika je prostran blok od sedam velikih zgrada vidljivih na slikama

iz satelita. Smetena je blizu reke Tedong, njeno zemljite je na ulazu u Dolinu
2, nedaleko od hidrocentrale i fabrike koja proizvodi staklariju i porcelan.
Tokom inovog rada u tekstilnoj fabrici tamo je bila spavaona za dve
hiljade valja i pet stotina mukaraca koji su popravljali ivae maine,
dizajnirali odevne predmete, odravali fabriku i otpremali robu. Samo je
upravnik fabrike bio iz Bovivona. Svi ostali nadzornici bili su zatvorenici,
ukljuujui i ongbanjanga glavnog nadzornika.
Radei u fabrici in je svakodnevno bio u bliskom kontaktu sa nekoliko
stotina ena koje su imale od petnaest do etrdeset godina. Neke od njih su bile
izuzetno privlane i njihova seksualnost stvarala je napetost u fabrici. Delom je
to bilo i zbog uniformi koje nisu bile odgovarajue veliine. Nisu imale
brushaltere a samo neke su nosile ve. Higijenskih uloaka nije bilo.
Kao nevini dvadesetogodinjak, in je bio nervozan u prisustvu ovih ena.
Interesovale su ga ali ga je brinulo pravilo logora koje je nalagalo smrt za
zatvorenike koji su imali seksualne odnose bez prethodnog odobrenja. in je
pazio da se ne uplete ni sa jednom od tih ena. Ali zabrana seksa nita nije
znaila upravniku i nekolicini privilegovanih zatvorenika koji su radili kao
nadzornici.
Upravnik, uvar od tridesetak godina, kretao se meu valjama kao kupac
na stonom sajmu. in je gledao kako svakih par dana bira drugu devojku
nareujui joj da oisti njegovu sobu koja se nalazila u krugu fabrike. valju
koja ne isti upravnikovu sobu maltretirali su glavni i ostali nadzornici u fabrici.
ene nisu imale izbora nego da se povinuju. U tome je bilo neega i za
njih. Ako bi udovoljavale upravniku ili nekom od nadzornika, mogle su da
oekuju manje rada a vie hrane. Ako bi pokvarile mainu za ivenje, nisu ih
tukli.
Jedna valja po imenu Park un Jung redovno je istila upravnikovu sobu,
in ju je znao iz srednje kole i radila je na maini koju je on odravao. Imala je
dvadeset i dve godine i bila je izuzetno lepa. Nakon etiri meseca od kada je
poela da provodi svako popodne u upravnikovoj sobi, in je od jednog druga iz
kole uo da je trudna.
Njeno stanje je drano u tajnosti sve dok stomak nije poeo da joj viri kroz
uniformu. Onda je nestala.
in je nauio kako po zvuku maine moe da utvrdi ta sa njom nije u redu.
Slabije mu je ilo noenje glomaznih maina do radionice za opravke. U leto
2004. godine, dok je na leima nosio jednu uz stepenice, ispala mu je iz ruku.
Maina za ivenje kotrljala se niz stepenice i razbila, da nije bilo mogue
popraviti je.
Njegov prvi pretpostavljeni, nadzornik koji je imao strpljenja sa inom dok
je uio da radi u fabrici, oamario ga je par puta kada je video upropatenu
mainu. Onda je prijavio tetu sledeem u lancu komande. Maine za ivenje

smatrane su vrednijim od zatvorenika i upropastiti neku smatralo se smrtnim

prekrajem.
Nekoliko minuta poto je ispustio mainu, in je bio pozvan u kancelariju
upravnika fabrike zajedno sa glavnim nadzornikom i nadzornikom sprata koji je
prijavio incident.
O emu si razmiljao?, upravnik je vikao na ina. ,,Da li eli da umre?
Kako je mogue da si toliko slab da si je ispustio? Uvek trpa hranu u usta.
Tvoja smrt nam nee vratiti mainu, dodao je upravnik. Tvoja ruka je
problem. Odsecite mu prst!
Glavni nadzornik je zgrabio inovu desnu ruku i drao je na stolu
upravnikove kancelarije. Kuhinjskim noem je isekao inov srednji prst ba
iznad prvog zglavka.
Njegov nadzornik pomogao mu je da ode iz upravnikove kancelarije i
ispratio ga je nazad do dela sa mainama. Kasnije te noi nadzornik je odveo
ina do zdravstvenog centra logora gde je zatvorenik koji je tamo radio kao
bolniar potopio njegov prst u slanu vodu, zaio ga i zavio u platno.
To nije spreilo infekciju. Ali iz boravka u podzemnom zatvoru in je
zapamtio kako je ika utrljavo u njegove rane supu od usoljenog kupusa. Za
vreme obroka in je potapao svoj prst u supu. Infekcija se nije proirila na kost i
za tri meseca nova koa je pokrila odseeni patrljak.
Prva dva dana posle povrede ina je u fabrici menjao njegov nadzornik.
Bio je to neoekivan brian gest koji je pomogao inu da se oporavi. Dobri
nadzornik nije dugo izdrao na tom poslu. Nestao je, zajedno sa svojom enom
nekoliko meseci poto je in ispustio mainu za ivenje. in je uo od drugih
majstora da je nadzornikova ena, dok je radila napolju u umi, nabasala na
tajno pogubljenje u planinskoj klisuri.
Pre nego to je nestao nadzornik je inu doneo poklon.
,,To je pirinano brano, otac ti ga alje, rekao je.
in je pobesneo na sam pomen oevog imena. Iako je pokuao to da
potisne, ozlojeenost koju je oseao prema majci i bratu poveavala se od
njihove smrti. Zatrovala je i njegova oseanja prema ocu. in nije eleo nita da
ima sa njim.
,,Ti to pojedi, rekao je in.
Tvoj otac je to tebi namenio, odgovorio je nadzornik delujui zbunjeno.
Zar ne bi ti trebalo to da pojede?
Uprkos svojoj gladi, in je odbio.
Sa toliko zatvorenika koji su radili blizu jedni drugima, fabrika je bila vie nego
plodno tlo za potkazivanje.
Kolega je izdao ina nekoliko nedelja po njegovom isputanju maine za
ivenje. Njegova smena nije uspela da ispuni dnevnu normu proizvodnje i
morala je da odradi teak poniavajui posao. Zajedno sa jo tri majstora in se
vratio u svoju spavaonu tek posle ponoi.

Svi su bili veoma gladni i jedan je predloio da navale na batu sa povrem

u krugu fabrike gde je bilo kupusa, salate, krastavaca, plavog patlidana i
rotkvica. Padala je kia i nije bilo meseine. Procenili su da su male anse da
budu uhvaeni. Iskrali su se napolje, napunili ruke povrem i doneli ga u svoju
sobu gde su jeli i zaspali.
Ujutru su njih etvorica bili pozvani u upravnikovu kancelariju. Neko je
prijavio njihov pononi obrok. Upravnik je svakog od njih udario tapom u
glavu. Onda je rekao jednom majstoru, Kang Man Boku, da napusti prostoriju.
Cinkaro ume da namirie cinkaroa; in je instinktivno znao da ih je Kang
potkazao.
Upravnik je naredio da obroci za tri preostala radnika budu prepolovljeni
na dve nedelje i izudarao ih je po glavama jo nekoliko puta. Dok su se vraali u
fabriku, in je primetio da ga Kang ne gleda u oi.
Uskoro su od ina traili da pijunira svoje kolege radnike. Upravnik ga je
pozvao u svoju kancelariju i rekao da, ako eli da spere grehe svoje majke i
brata, mora da prijavljuje vinovnike zla. inu je trebalo dva meseca da pronae
jednog.
Dok je jedne noi leao budan na podu, gledao je kako je jedan njegov
cimer, radnik na transportu po imenu Kang al Min koji je imao neto manje od
trideset godina, ustao i krpio svoje radne pantalone. Koristio je uzorak platna za
vojnu uniformu da zakrpi rupu na pantalonama. Izgleda da je ukrao platno sa
poda fabrike.
Sledeeg jutra, in je otiao kod upravnika.
Uitelju, video sam ukradeno pare tkanine.
Stvarno? Kod koga?
Kod mog cimera Kang al Mina.
in je radio do kasno te noi u fabrici i bio je meu poslednjima koji je
doao na sastanak ideoloke borbe u deset sati, obavezan sastanak za
samokritiku.
Dok je ulazio u sobu, video je Kang al Mina. Bio je na kolenima i vezan
lancima. Gola lea su mu bila pokrivena masnicama od bia. Njegova tajna
devojka, valja o kojoj je in uo traeve, kleala je pored njega. I ona je bila u
lancima. Ostali su da klee u tiini tokom celog devedesetominutnog sastanka.
Kada se zavrio, upravnik je naredio svakom radniku da pre nego to izae iz
sobe oamari Kanga i njegovu devojku. in je to uradio.
uo je da su posle bili odvueni napolje i prisiljeni da klee na betonu jo
nekoliko sati. Njih dvoje nikada nisu shvatili ko je prijavio krau platna. in se
trudio najbolje to je mogao da izbegne njihov pogled.

POGLAVLJE 13

ODLUKA DA NE CINKARI

pravnik je imao drugi posao za ina.

Nizak i jak, sa pramenom bele kose, Park Jong al bio je vaan novi
zatvorenik. iveo je u inostranstvu. Njegova ena imala je dobre veze. On je
znao vane ljude u vladi Severne Koreje.
Upravnik je naredio inu da naui Parka kako da popravlja maine za
ivenje i da postanu prijatelji. in je trebalo da raportira upravniku sve to Park
bude priao o svojoj prolosti, politici i svojoj porodici.
Park mora da prizna, rekao je upravnik. Krije neto od nas.
Oktobra 2004. in i Park poeli su da provode zajedno po etrnaest sati
dnevno u tekstilnoj fabrici. Park je utivo i paljivo pratio inove instrukcije o
odravanju maina za ivenje. Podjednako ljubazno je izbegavao pitanja o svojoj
prolosti. in nije mnogo toga saznao.
Onda, posle etiri nedelje skoro potpunog utanja, Park je iznenadio ina
linim pitanjem.
Gospodine, gde je va dom?
Moj dom?, rekao je in. Moj dom je ovde.
,,Ja sam iz Pjongjanga, gospodine, rekao je Park.
Park se obraao inu poasnim imenicama i glagolskim nastavcima. U
korejskom jeziku to naglaava stareinstvo i superiornost ina uitelja nad
Parkom uenikom. Park je bio dostojanstven ovek od etrdesetak godina ali je
lingvistiko sitniarenje nerviralo i zbunjivalo ina.
Mlai sam od tebe, rekao je in. Molim te, prestani da mi persira.
,,Hou, rekao je Park.
,,Usput, pitao je in, gde je Pjongjang?
inovo pitanje zapanjilo je Parka.
Ipak, stariji ovek se nije smejao inu niti je olako shvatio njegovo
neznanje. inilo se da ga je zaintrigiralo. Temeljno je objasnio inu da se
Pjongjang nalazi na oko osamdeset kilometara juno od Logora 14 i da je glavni
grad Severne Koreje, grad u kome ive svi moni ljudi ove zemlje.
Led je probijen inovom naivnou. Park je poeo da pria o sebi. Rekao je
da je odrastao u velikom, udobnom stanu u Pjongjangu i da je pratio putanju
privilegovane obrazovane elite Severne Koreje studirajui u Istonoj Nemakoj i
Sovjetskom Savezu. Kada se vratio kui, postao je direktor centra za treniranje
tekvonda u Pjongjangu. Na tom istaknutom poslu, rekao je Park, upoznao je
mnoge ljude koji su vladali Severnom Korejom.

Dodirujui mainu za ivenje svojom desnom rukom prljavom od ulja Park

je rekao: Ovom rukom sam se rukovao sa Kim Dong Ilom.
Park je izgledao kao sportista. Ruke su mu bile krupne i mesnate. Bio je
strahovito jak iako malo popunjen u struku. Ali ono to je impresioniralo ina
bila je Parkova pristojnost. in se nije oseao glupo pored njega. Strpljivo je
pokuavao da objasni kakav je ivot van Logora 14-i van Severne Koreje.
I tako je poeo jednomeseni seminar jedan na jedan koji e zauvek
promeniti inov ivot.
Dok su etali po fabrici, Park je rekao inu da se ogromna susedna zemlja
zove Kina. Tamo su se ljudi brzinski bogatili. Rekao je da na jugu postoji jo
jedna Koreja. U Junoj Koreji, rekao je, svi su ve bogati. Park je objasnio
pojam novca. Ispriao je inu o postojanju televizije, kompjutera i mobilnih
telefona. Objasnio mu je da je Zemlja okrugla.
in nije razumeo, niti je verovao u to, niti ga je interesovalo, naroito na
poetku, mnogota o emu je Park priao. On nije bio naroito zainteresovan da
sazna kako svet funkcionie. Ono to ga je oduevljavalo za ta je stalno molio
Parka bile su prie o hrani i jelu, naroito kada bi glavno jelo bilo rotilj.
Zbog tih pria in nou nije mogao da zaspi matajui o boljem ivotu.
Delom i zbog iscrpljenosti od rada u fabrici. Obroci su bih oskudni, radno vreme
beskrajno i in je stalno bio gladan. Ali bilo je jo neega neeg u inovom
seanju iz doba kada je imao trinaest godina i borio se da se oporavi od
opekotina u podzemnom zatvoru: njegov sredoveni cimer u eliji raspalio mu
je matu priama o obilnim obrocima. ika je naterao ina da se usudi da sanja
o tome da e jednog dana izai iz logora i jesti ta god poeli. U inovom umu
sloboda je bila samo druga re za rotilj.
Dok je starac mogao dobro da jede u podzemnom zatvoru u Severnoj
Koreji, Parkove ulne pustolovine bile su globalne prirode. Opisao je ari
piletine, svinjetine i govedine u Kini, Hong Kongu, Nemakoj, Engleskoj i
bivem Sovjetskom Savezu. to je in vie sluao ove prie, imao je sve veu
elju da izae iz logora. udeo je za svetom u kojem beznaajna osoba kao to
je on moe da ue u restoran i napuni svoj stomak pirinem i mesom. Matao je
o bekstvu sa Parkom jer je eleo da jede kao on.
Opijen onim to je uo od zatvorenika kojeg je trebalo da izda, in je
moda po prvi put u ivotu doneo sopstvenu odluku. Odluio je da ne cinkari.
To je bio znaajan preokret u njegovim proraunima kako da preivi. Iz
inovog iskustva, cinkarenje bi se isplatilo. Ve ga je spaslo od egzekutora koji
su mu ubili majku i brata. Posle pogubljenja, moda je to bio razlog to je
njegov uitelj u srednjoj koli obezbedio da ima hrane, zaustavio ikaniranje i
dodelio mu lak posao na farmi svinja.
Ipak, inova odluka da opravda Parkovo poverenje nije znaila da je
shvatio razliku izmeu dobra i zla. Gledajui unazad, in u osnovi vidi svoje
ponaanje kao sebino. Da je potkazao Parka, mogao je da zaradi dodatnu
porciju kupusa. Moda bi bio unapreen u nadzornika sa specijalnim
odobrenjem da napastvuje valje.

Ali inu su mnogo vrednije bile Parkove prie. Postale su bitne i podsticale
su ga da se njegova oekivanja za budunost promene i dale su mu volju da je
planira. Mislio je da e da poludi ako ne uje jo tih pria.
Izvetavajui upravnika in je uhvatio sebe da izvanredno lae zbog ega je
oseao nekakvo olakanje. Park, rekao je in, nije imao ta da kae.
Deceniju ranije, u podzemnom zatvoru inov ostareli cimer usudio se da pria o
logorskoj hrani. Ali ika nikada nije priao o sebi ili o svojim politikim
stavovima. Bio je oprezan, sumnjiav i uzdran. Pretpostavio je da je in
dounik i nije mu verovao. in se nije uvredio. Smatrao je to normalnim. Lako
biste mogli da budete streljani verujui nekome.
Ipak, posle poetne uzdranosti Park nije vie bio sumnjiav. Uverivi se
oigledno da je in dostojan poverenja koliko je i neuk, Park mu je ispriao
svoju ivotnu priu.
Rekao je da je 2002. godine izgubio svoj poloaj elnog oveka za
tekvondo u Pjongjangu posle razmirica sa nekim aparatikom koji ga je izgleda
cinkario pretpostavljenima u vladi. Bez posla, Park je sa svojom enom
otputovao na sever do granice, gde su ilegalno preli u Kinu i osamnaest meseci
proveli kod njegovog ujaka. Nameravali su da se vrate u Pjongjang gde su
ostavili dete tinejdera koje je ivelo sa Parkovim roditeljima.
U Kini Park je svakodnevno sluao radio-program koji se emitovao iz
June Koreje. Paljivo je pratio reportae o Hvang Dang Jopu, glavnom
arhitekti severnokorejske ideologije i oficiru najvieg ina koji je ikada pobegao.
Hvang je pobegao 1997. i postao poznata linost u Seulu.
Dok su in i Park odraivali svoje poslove u fabrici tekstila, Park mu je
objasnio da je Hvang kritikovao Kim Dong Ila to je pretvorio Severnu Koreju
u korumpiranu feudalnu dravu. (Kimova vlada 2010. slala je agente da
pokuaju da ubiju Hvanga. Ipak, agenti su uhapeni u Seulu a Hvang je te
godine umro prirodnom smru u osamdeset i sedmoj godini.)
Park je napustio Kinu i vratio se u Severnu Koreju u leto 2003. Zajedno sa
enom i bebom koja je roena u Kini. eleo je na vreme da se vrati u Pjongjang
kako bi u avgustu mogao da glasa na izborima za Centralni narodni komitet,
severnokorejski parlament bez ikakve politike moi.
U Severnoj Koreji izbori su dogaaji bez ikakvog znaaja. Kandidati su iz
Partije korejskih radnika koja nema opoziciju. Ali Park je strahovao da e, ako
ne bude glasao, vlada primetiti njegovo odsustvo, proglasiti ga izdajicom i
poslati njegovu porodicu u radni logor. Glasanje u Severnoj Koreji nije
obavezno ali vlada paljivo prati ko se ne odaziva.
Vlasti Severne Koreje zadrale su Parka i njegovu porodicu na granici.
Pokuao je da ih ubedi da nije begunac, da je iao u Kinu samo da poseti
porodicu i da se vraa da glasa. Vlasti nisu to progutale. Optuili su ga da je
preobraenik u hrianstvo i junokorejski pijun. Posle nekoliko krugova
ispitivanja, Park, njegova ena i sin poslati su u Logor 14. U jesen 2004, Park je
rasporeen u fabriku tekstila.

Kada ga je in upoznao, Park je bio besan na sebe to se vratio u Severnu

Koreju. Njegova glupost ga je kotala slobode i, kako je rekao inu, uskoro e
ga kotati i ene.
Razvodila se od njega. Ona je bila iz istaknute porodice u Pjongjangu,
imala je jake partijske veze i pokuavala je da ubedi uvare logora da je bila
odana i pokorna ena, dok je njen mu taj koji je politiki zloinac.
Uprkos Parkovom besu zbog trulosti Severne Koreje, njegove ene, samog sebe
uvek je bio dostojanstven, naraito kada je bilo vreme za jelo.
inu je to bilo potpuno neverovatno. Svi koje je znao u logoru za vreme
obroka ponaali su se kao uspaniene ivotinje. Park nije, ak i kada je bio
gladan. Kada bi in uhvatio pacova u fabrici, Park je insistirao na strpljenju.Nije
dozvoljavao inu da ih jede pre nego pronau pe ili otvoren plamen gde bi
mogli da razapnu pacova na lopati i ispeku ga kako treba.
Park je ponekad znao da bude veselog duha. in je smatrao da je nekada
ak i preterivao u tome.
Pomenuemo, na primer, Parkovo pevanje.
Usred none smene u fabrici Park bi uznemirio ina poevi iznenada da
peva.
Hej! ta to radi?, pitao je in plaei se da bi nadzornik mogao da uje.
,,Pevam, odgovorio je Park.
Prestani odmah, rekao mu je in.
in nikada nije otpevao nijednu pesmu. Njegov jedini dodir s muzikom na
farmi bio je kada su sa zvunika iz kamiona putali mareve dok su zatvorenici
plevili polja. inu je pevanje delovalo neprirodno i suludo rizino.
Da li bi eleo da peva sa mnom?, pitao je Park.
in je snano vrteo glavom i mahao rukama pokuavajui da uutka Parka.
Ko e da me uje u ovo doba?, rekao je Park. Pevaj za mnom samo ovaj
put.
in je odbio.
Park je pitao zbog ega se toliko plai pesme iako je bio spreman da slua
opasne prie o tome kako je Kim Dong Il lopov a Severna Koreja pakao.
in je objasnio da je tolerisao takve stvari jer je Park paljivo aputao.
Voleo bih da ne peva, rekao je in.
Park je pristao. Ali nekoliko noi posle toga ponovo je poeo da peva i
ponudio je inu da ga naui rei. Iako sumnjiav i uplaen, in je sluao i pevao
sa Parkom, ali tiho.
Rei Pesme o zimskoj dugodnevici, za koju skoranji begunci kau da je
tema popularnog programa na severnokorejskoj dravnoj televiziji, govore o
saputnicima koji istrajavaju kroz tegobe i muke.
Dok svi hodamo dugim, dugim putem ivota,

Ostaemo bliski, saputnici, stojimo suprotstavljeni

udarima vetra i kie.
Na tom putu bie sree i patnje.
Savladaemo; izdraemo sve oluje ivota.
To je i dalje jedina pesma koju in zna.
U novembru, ubrzo nakon to je Park rasporeen u tekstilnu fabriku, etiri
uvara iz Bovivona banula su iznenada na none sastanke zatvorenika za
samokritiku. Dvojicu nije poznavao i in je pomislio da nisu iz logora.
Kada se sastanak zavrio, glavni uvar je rekao da eli da pria o vakama,
hroninom problemu u logorima. Naredio je zatvorenicima da istupe ako su
zaraeni.
Ustali su mukarac i ena koji su bili voe u svojim spavaonama. Rekli su
da u tim kvartovima imaju veliki problem s vakama. uvar je dao svakome po
kofu punu mutne tenosti koja je inu smrdela na poljoprivredne hemikalije. Da
bi pokazao delotvornost tenosti u odstranjivanju vaki, uvar je pitao pet
mukaraca i pet ena iz svake zaraene spavaone da se operu mutnom tenou.
Naravno, in i Park su imali vake ali im nije data prilika da isprobaju lek.
Otprilike, kroz nedelju dana svih deset zatvorenika koji su se prali tom
tenou dobili su ireve na koi. Posle nekoliko nedelja koa je poela da im
truli i ljuti se. Imali su visoku temperaturu zbog koje nisu mogli da rade. in je
video kamion koji je stigao u fabriku i gledao kako bolesne zatvorenike tovare
unutra. Nikada ih vie nije video.
Tada je, sredinom decembra 2004, in doneo odluku da mu je dosta svega.
Poeo je da razmilja o bekstvu.
Zbog Parka su takva razmiljanja postala realna. On je promenio nain na koji se
in odnosio prema drugim ljudima. Njihovo prijateljstvo je razbilo ablon koji je
postojao celog njegovog ivota jo od inovog malignog odnosa sa majkom
ablon nepoverenja i izdaje.
in vie nije bilo tvorevina svojih tamniara. Verovao je da je pronaao
nekoga ko e mu pomoi da preivi.
Njihov odnos je, na mnogo naina, odzvanjao poverenjem i meusobnom
zatitom odravajui u ivotu i duevno zdravim zatvorenike u nacistikim
koncentracionim logorima. U tim logorima, shvatili su istraivai, osnovna
jedinica za preivljavanje bila je par a ne individua.
,,U parovima su zatvorenici odravali u ivotu tragove ljudskosti,
zakljuio je Elmer Lukterhend, sociolog sa Jejla koji je ubrzo posle oslobaanja
intervjuisao pedeset dvoje preivelih iz koncentracionih logora.20
20

Elmer Luchterhand, Prisoner Behavior and Social System in the Nazi Camp (Ponaanje
zatvorenika i socijalni sistem u nacistikim kampovima), lnternational Journal of Psychiatry
13 (1967), 245-64.

Parovi su krali hranu i odeu jedni za druge, razmenjivali male poklone i

planirali budunost. Ako bi se jedan od njih onesvestio od gladi ispred SS
oficira, drugi bi ga pridrao.
Opstanak... moe da bude samo drutveni podvig a ne pojedinana
sluajnost, napisao je Eugen Vajnstok, belgijski borac Pokreta otpora i Jevrejin
roen u Maarskoj, koji je 1943. bio poslat u Buhenvald.21
Smrt jednog iz para esto bi onog drugog osudila na propast. ene koje su
u logoru Bergen-Belsen poznavale Anu Frank relde su da ni glad ni tifus nisu
ubili mladu devojku koja e postati najslavniji pisac dnevnika u doba nacizma.
Rekle su da je pre izgubila volju za ivotom posle smrti svoje sestre Margo.22
Kao i nacistiki koncentracioni logori, i radni logori u Severnoj Koreji
koriste pritvor, glad i strah da bi stvorili neku vrstu Skinerove kutije, zatvorenu,
paljivo regulisanu komoru u kojoj uvari imaju apsolutnu kontrolu nad
zatvorenicima.23 Ipak, dok je Auvic postojao samo tri godine, Logor 14 je
Skinerova kutija24 od pedeset i tri godine, u toku dugog eksperimenta
sprovoenog kod represije i kontrole uma uvari od roenja odgajaju
zatvorenike koje kontroliu, izoluju i hukaju jedne na druge.
Pravo je udo kojom brzinom je inovo prijateljstvo s Parkom raznelo
kutiju.
Parkov duh, dostojanstvo i njegovo podstrekivanje dali su inu neto to je
u isto vreme bilo i oaravajue i nepodnoljivo: kontekst, nain da se sanja o
budunosti.
Odjednom je razumeo gde je i ta proputa.
Logor 14 vie nije bio dom. Bio je odvratan kavez.
A in je sada imao prijatelja koji je mnogo proputovao, i koji e mu
pomoi da izae.

21

Eugene Weinstock, Beyond the Last Path (Iza poslednje staze), (New York: Boni and Gaer,
1947), 74.
22
Ernest Schable, ,,A Tragedy Revealed: Heroines Last Days (Obelodanjena tragedija:
poslednji dani junakinje), Life (18. avgust, 1958), 78-144. Citirao Shamai Davidson u
Human Reciprocity Among the Jewish Prisoners in the Nazi Concentration Camps
(Ljudska recipronost meu jevrejskim zatvorenicima u nacistikim koncentracionim
logorima), The Nazi Concentration Camps (Jerusalem: Yad Vashem, 1984), 555-72.
23
Terrence Des Pres, The Survivor: An Anatomy of Life in the Death Camps (Preiveli:
anatomija ivota u logorima smrti), (New York: Oxford University Press, 1976), 142.
24
Skinerova kutija laboratorijski aparat koji se koristi za eksperimentalnu analizu ivotinjskog
ponaanja. (Prim. prev.)

POGLAVLJE 14

PRIPREME ZA BEG

jihov plan je bio jednostavan i sumanuto optimistian.

in je poznavao logor, Park je poznavao svet. in e da ih prebaci preko
ograde, Park e da ih odvede u Kinu gde bi njegov ujak mogao da im prui
sklonite, novac i pomo da otputuju u Junu Koreju.
in je prvi predloio da pobegnu zajedno. Ali pre nego to je ideju izneo na
videlo, danima je bio zabrinut plaei se da bi Park mogao da bude potkaziva,
da mu nametaju i da e biti pogubljen kao njegova majka i brat. ak i kad je
Park prihvatio ideju, inu je bilo teko da se oslobodi paranoje: on je izdao
sopstenu majku, zato Park ne bi izdao njega?
Ipak, plan za bekstvo, takav kakav je bio, napredovao je kako je inovo
uzbuenje nadvladalo strah. Budio bi se srean poto je sanjao peeno meso.
Vie ga nije iscrpljivalo noenje maina za ivenje uz fabrike stepenice i niz
njih. Po prvi put u svom ivotu, in je imao emu da se raduje.
Kako je Parku bilo nareeno da unaokolo prati ina, svaki radni dan
pretvarao se u maratonsku sednicu na kojoj su aputali o pripremama za bekstvo
i lagarijama inspirisanim izvrsnom hranom koja ih je ekala u Kini. Odluili su
da ako ih uvari uhvate na ogradi, Park e ih srediti koristei tekvondo. Iako su
uvari nosili automatsko oruje, in i Park su ubeivali jedan drugog da imaju
dobre anse da ne poginu.
Prema svim merilima, ova oekivanja bila su apsurdna. Niko nije pobegao
iz Logora 14. Zaista, pored ina, zna se samo za jo dvoje ljudi da su pobegli iz
bilo kog politikog zatvorskog logora u Severnoj Koreji i da su stigli na Zapad.
Jedan je Kim Jong, bivi potpukovnik koji je imao prijatelje na visokim
poloajima po celoj Severnoj Koreji. Ali on nije beao preko ograde. Pobegao je
zahvaljujui onome to on naziva potpuno udesnom prilikom. Tokom
dravnog sloma 1999. godine i propustima u obezbeenju koji su obeleili
vrhunac severnokorejske gladi, sakrio se ispod metalnog poklopca na dnu
rasklimatanog vagona u koji je tovaren ugalj. Kada je voz izaao iz Logora 18,
izaao je i Kim koji je dobro poznavao okolinu i iskoristio je svoje line
kontakte na granici da bi pronaao siguran nain da pree u Kinu.
Drugi begunac je Kim Hje Suk koja je takoe pobegla iz Logora 18.
Zajedno sa svojom porodicom, prvi put je zatvorena u tom logoru 1975. godine
kada je imala trinaest godina. Vlasti su je pustile 2001. ali su je kasnije poslale
nazad u Logor 18. Onda je pobegla i 2009. pronaavi nain da pobegne iz
Severne Koreje u Junu Koreju preko Kine, Laosa i Tajlanda.
Kim Jong je pobegao iz zatvora koji nije bio ni blizu tako dobro uvan kao
onaj u kojem su in i Park planirali svoje bekstvo. Kako je napisao u svojim

memoarima Dug put do kue, nikada ne bi mogao da pobegne iz Logora 14 jer

su se tamo uvari ponaali kao da su na ratitu.25 Pre nego to je premeten u
logor iz kojeg je na kraju pobegao Kim kae da je proveo dve godine u Logoru
14. Opisuje tamonje uslove kao toliko stroge da nisam mogao ni da pomiljam
na mogunost bega.
in i Park nisu bili svesni Kim Jongovog bektva i nisu mogli da procene
anse za izlazak iz Logora 14 ili pronalaenje sigurnog prolaza do Kine. Ali
Park je verovao radio-emisijama iz Seula koje je uo dok je iveo u Kini. Ti
izvetaji bili su fokusirani na neuspehe i slabosti vlade Severne Koreje. Park je
rekao inu da su Ujedinjene nacije poele da kritikuju nepotovanje ljudskih
prava u politikim radnim logorima na Severu. Rekao je i da je uo da e logori
da nestanu u skorijoj budunosti.26
Iako je Park proputovao Severnu Koreju i Kinu, poverio se inu da je malo
znao o strmim, snenim, slabo naseljenim planinama iza ograde. Nije znao
mnogo ni o putevima koji bi mogli bezbedno da ih odvedu do Kine.
in je znao plan logora zbog svih dana koje je proveo sakupljajui drva i
ireve ali nije nita znao o tome kako da preu preko ili kroz ogradu sa visokim
naponom koja je okruivala logor. in nije znao da li e ih dodirivanje ica na
ogradi ubiti, mada je brinuo da hoe.
Takoe, tokom tih nedelja i dana pre bekstva bilo mu je teko da ne misli o
onome to se desilo njegovoj majci i bratu. To to je oseao nije bila krivica.
Ve strah. Plaio se da bi mogao da umre na isti nain kao i oni. Kroz glavu su
mu prolazile slike njihovog pogubljenja. Zamiljao je kako stoji pred streljakim
strojem ili na drvenoj kutiji sa omom oko vrata.
Pravei proraune bez dovoljno informacija i sa previe aspiracija, in je
govorio sebi da ima devedeset posto ansi da se provue kroz ogradu i deset
posto da ga ubiju.
Osnovna priprema pre bekstva bila je da in od nekog zatvorenika ukrade toplu
odeu i nove cipele. Taj zatvorenik spavao je na istom podu spavaone i radio u
fabrici kao tekstilni seka, posao koji mu je dozvoljavao da skladiti komadie
tkanine koje je trampio za hranu i druga dobra. Takoe, bio je veoma pedantan

25

Yong, Long Road Home (Dug put do kue),106.

Park se previe nadao. Ujedinjene nacije 2004. godine odredile su specijalanog izvestioca
za ljudska parava u Severnoj Koreji koji nimalo nije uticao na vladu Pjongjanga. Niti je imao
mnogo uspeha u podizanju meunarodne svesti o logorima. Severna Koreja bila je odluna u
tome da ne dozvoli predstavnicima Ujedinjenih nacija za ljudska prava da uu u zemlju i
osudila njihove godinje izvetaje kao zavere da se svrgne vlada. Izvetaji su bili dosledno
kritike i otro napisane analize o krizi ljudskih prava na Severu. Kada je 2009. godine Vititu
Muntarbhornu istekao estogodinji mandat, rekao je: Eksploatacija obinih ljudi... postala je
opasan prerogativ vladajue elite. Dodao je da je ... situacija sa ljudskim pravima u zemlji i
dalje katastrofalna zbog represivne prirode vlasti: u isto vreme zatvorene, kontroliue i
neosetljive.
26

po pitanju svoje odee. Kao niko drugi u logoru, seka je sakupio ceo dodatni
komplet zimske odee i cipele.
in nikada nije ukrao odeu od drugog zatvorenika. Ali otkad je prestao s
cinkarenjem, sve manje je bio tolerantan prema zatvorenicima koji su nastavljali
da potkazuju svoje komije. Naroito nije voleo sekaa koji bi prijavljivao
svakoga ko bi krao hranu iz bate u krugu fabrike. in je smatrao da zasluuje da
ga opljaka.
Kako zatvorenici nisu imali pristup ormariima ili nisu mogli ni na koji
drugi nain da osiguraju svoje line stvari, in je smatrao da jednostavno treba
da saeka da seka izae iz spavaone, uzme njegovu odeu i cipele i sakrije ih
do bekstva. Kada je odea nestala, seka nije sumnjao na ina. Ukradene cipele
nisu odgovarale inu (cipele u logoru mu skoro nikad nisu odgovarale) ali su
bile relativno nove.
Skoro svakih est meseci logoru je isporuivana odea. Do kraja decembra,
kada su in i Park planirali svoje bekstvo, inove zimske pantalone imale su
rupe na kolenima i zadnjici. Kada je dolo vreme za beg, odluio je da zbog
toplote ispod ukradene odee nosi svoju staru. Nije imao kaput, kapu ili rukavice
da ga zatite od otre hladnoe.
Deo plana bilo je i ekanje na radni zadatak koji e ina i Parka odvesti van
fabrike i omoguiti im izgovor da budu blizu ograde.
ansa se ukazala za Novu godinu, redak praznik kada bi maine u fabrici
utihnule na dva dana. in je krajem decembra saznao da e 2. januara, na drugi
dan obustave rada, njegova ekipa majstora koji popravljaju maine za ivenje i
neke valje napustiti fabriku i biti ispraeni do planinskog grebena na istonom
rubu logora. Tamo e provesti dan potkresujui drvee i slaui balvane.
in je i ranije radio na toj planini. Bila je blizu ograde koja je ila uz vrh
grebena. Obaveten o svemu, Park se sloio da pobegnu 2. januara 2005.
Kada se fabrika zatvorila l.januara,in je nevoljno odluio da poslednji put
poseti svog oca.
Uvek hladan, njihov odnos postao je jo hladniji. in je onih dana kada nije
morao da radi na farmi ili u fabrici retko koristio pravila logora koja su mu
dozvoljavala da ga poseti. Provesti vreme sa ocem za njega je postalo muenje.
Zbog ega je in bio toliko ljut na svog oca, nije bilo jasno,bar ne inu.
inova majka, a ne otac, rizikovala je njegov ivot planirajui bekstvo kad je on
imao trinaest godina. Ona i inov brat bili su sauesnici u pokretanju lanca
dogaaja koji su doveli do njegovog hapenja, muenja i ikaniranja u srednjoj
koli. Njegov otac je bio samo jo jedna rtva.
Ali otac je bio iv i pokuavao je da se pomiri sa inom. Kako obino biva
u odnosima otuenog oca i uvreenog sina, bio je to dovoljan razlog za inov
prezir.
Podelili su sumornu novogodinju veeru u kantini na oevom radnom
mestu jedui palentu i supu od kupusa. in nije spominjao svoj plan za bekstvo.

Dok je iao da se vidi sa ocem, rekao je sebi da e bilo kakvo pokazivanje

emocija, bilo kakav nagovetaj konanog rastanka, ugroziti bekstvo. Nije mu
verovao u potpunosti.
Posle smaknua ene i starijeg sina, otac je pokuao da bude
predusretljiviji. Izvinio se to je bio lo roditelj i to je jednog deaka izloio
divljatvu logora. ak je i ohrabrivao svog sina da, ako ikada bude imao
priliku,vidi kakav je svet. To mlako odobravanje bekstva moda je bilo utivo
formulisano jer ni inov otac nije potpuno verovao svom sinu.
Poto su ga rasporedili u fabriku tekstila, gde su anse da se pronae ili
ukrade dodatna hrana bile male, njegov otac se izuzetno trudio da doe do
pirinanog brana i poalje ga sinu kao poklon od roditelja. in je bio zgaen
oevim poklonom i, iako gladan, prosledio ga dalje.
Sedei sada zajedno u kantini nijedan od njih dvojice nije spomenuo taj
poklon, i kada je in otiao te veeri, nije bilo posebnog opratanja. Oekivao je
da e uvari kada saznaju da je pobegao doi do njegovog oca i odvesti ga
ponovo u podzemni zatvor. Bio je skoro siguran da njegov otac ne zna ta se
sprema.

POGLAVLJE 15

OGRADA

ano sledeeg jutra nadzornik iz fabrike tekstila poterao je ina, Parka i jo

oko dvadeset pet zatvorenika uz planinu. Odreeno im je da rade blizu vrha
na vie od 350 metara. Nebo je bilo vedro i sunce je prilo po tekom snenom
pokrivau, ali bilo je hladno i duvao je vetar. Neki zatvorenici malim sekirama
sekli su grane sa poseenog drvea dok su drugi slagali balvane.
Zadatak sa drvima za ogrev bio je neverovatno srena okolnost. in i Park
postavljeni su na nekoliko koraka od ograde koja je ila uz obod planine. Na
udaljenoj strani ograde teren je strmo iao nadole ali nije bio previe strm da ne
bi mogao da se pree peke. Nedaleko od ograde bio je zaklon od drvea.
Straarski toranj izdizao se iznad ograde na oko etiri stotine metara
severno od mesta na kojem su zatvorenici sekli drva. Idui jedan pored drugog,
uvari su patrolirali unutar ograde. in je primetio dugake intervale izmeu
patrola.
Nadzornik zaduen za radnu grupu takoe je bio zatvorenik i stoga
nenaoruan. U intervalima izmeu straarskih patrola nije bilo nikog u blizini ko
bi mogao da puca na ina i Parka. Pre toga su odluili da e saekati povoljnu
priliku, u sumrak, kada e straarima biti tee da prate njihove tragove u snegu.
Dok je radio i ekao, in je razmiljao o tome kako ostali zatvorenici nisu
svesni ograde i mogunosti koje se kriju iza nje. Bili su kao krave, mislio je,
pasivni preivari, pomireni sa svojim ivotima bez izlaza. On je bio kao i oni
dok nije upoznao Parka.
Oko etiri sata, dok se smrkavalo, in i Park krenuli su postrance prema
ogradi potkresujui drvee dok su se pomerali. inilo se da niko to ne
primeuje.
in se uskoro zatekao ispred ograde koja je bila visoka oko tri metra. Tano
ispred njega bio je sneni nasip do kolena a onda staza koju su ugazili uvari
koji patroliraju. Iza toga bila je ureena peana staza. Na njoj su se videli otisci
stopala ako bi neko tu ugazio. A iza toga bila je ograda razapeta izmeu visokih
stubova koja se sastojala od sedam ili osam snopova bodljikave ice pod
visokim naponom sa razmakom oko trideset centimetara.
Prema svedoenju Kvona Hjaka, begunca koji je radio kao upravnik u
Logoru 22, ograde koje okruuju neke od radnih logora u Severnoj Koreji imaju
i rovove sa iljcima koji su postavljeni da probodu svakog ko na njih padne. Ali
in nije video ni rovove ni iljke.
Razmiljali su da bi bilo dobro kad bi uspeli da prou kroz ogradu a da ne
dodirnu ice. A kako to da urade, nisu bili sigurni. Ipak, kako se bliilo vreme za
bekstvo, in je bio iznenaen time da nije oseao strah.

Ali Park je bio sav pometen.

Kada su uvari tokom svoje popodnevne patrole proli du ograde, in je
osetio strah u Parkovom glasu.
,,Ne znam da li mogu ovo, proaputao je. Zar ne moemo da pokuamo
neki drugi put?
O emu pria?, pitao je in. Ako to ne uradimo sad, nee biti druge
anse.
in se plaio da e proi meseci, moda i godine pre nego to im bude
dozvoljeno da u sumrak budu van fabrike blizu dela ograde koji se ne vidi sa
uvarskog tornja.
Nije mogao nije eleo jo da eka.
,,Beimo!, viknuo je.
Zgrabio je Parkovu ruku i povukao ga prema ogradi. Sekund-dva trajala je
inova agonija jer je morao da vue oveka koji je nadahnuo njegovu elju za
bekstvom. Ipak, Park je ubrzo poeo da tri.
Isplanirali su da in vodi dok ne preu ogradu, ali na ledenoj stazi za
patroliranje okliznuo se i pao na kolena.
Park je prvi stigao do ograde. Padajui na kolena gurnuo je ruke, glavu i
ramena izmeu dve najnie ice.
Nekoliko sekundi kasnije in je video varnice i osetio miris spaljenog
mesa.
Veina elektrinih ograda napravljenih iz bezbednosnih razloga odbija
neeljene posetioce bolnim ali veoma kratkim impulsom struje. Nisu
napravljene da ubiju ve da uplae ivotinje i ljude. Meutim, smrtonosne
elektrine ograde koriste neprekidnu struju od koje ovek moe da se ukoi na
ici jer napon izaziva nehotine miine kontrakcije, paralizu i smrt.
Pre nego to je in mogao da ustane, Park je prestao da se pomera. Moda
je ve bio mrtav. Teina njegovog tela spustila je donju icu zalepivi je za
snegom pokriveno tlo i stvarajui malu rupu u ogradi.
Bez oklevanja, in je otpuzao preko prijateljevog tela koristei ga kao
izolator. Mogao je da oseti struju dok se migoljio kroz ogradu. U tabanima je
oseao kao da ga igle bodu.
in je skoro proao kroz ogradu kada mu se donji deo nogu okliznuo sa
Parkovog torza i kroz dva para pantalona koje je nosio doao je u direktan
kontakt sa donjom icom. Napon iz ice prouzrokovao je ozbiljne opekotine od
glenjeva do kolena. Rane su nedeljama krvarile.
Ali proi e nekoliko sati pre nego to e in videti koliko je ozbiljno
povreen.
Ono ega se najjasnije sea u vezi sa puzanjem kroz ogradu je miris
nagorelog Parkovog tela.
Ljudsko telo je nepredvidivo kada je u pitanju provoenje elektriciteta. Iz
razloga koji nisu ba najbolje objanjeni, mogunost pojedinca da pretrpi i

preivi udare visokog napona veoma varira. To nije pitanje grae ili kondicije.
Gojazni ljudi nemaju veu otpornost od mravih.
Ako je suva, ljudska koa moe da bude relativno dobar izolator. Hladnoa
zatvara pore na koi smanjujui provodljivost. Viestruki slojevi odee takoe
mogu da pomognu. Ipak, znojave ruke i mokra odea mogu lako da ponite
prirodnu otpornost koe na struju. Kada elektricitet visokog napona prodre u telo
koje je dobro uzemljeno (mokre cipele na snegu), tenosti i soli u telu, miii i
kosti odlini su provodnici. Mokri ljudi koji su se drali za ruke zajedno bi
umirali od udara struje.
inov uspeh u provlaenju kroz elektrinu ogadu koja je napravljena da
ubije ini se da je bio puka srea. On ju je imao; Park nije. Da se in nije
okliznuo na snegu, doao bi prvi do ograde i verovatno bi poginuo.
in to nije znao, ali da bi proao kroz ogradu, trebala mu je neka sprava
koja bi skrenula tok struje sa ograde na zemlju. Parkovo telo koje je lealo na
vlanom tlu na donjoj ici bilo je ta sprava.
Sa Parkom koji je izvlaio struju i preusmeravao je u zemlju, nivo napona
kojem je in bio izloen dok je puzao preko tela svog prijatelja verovatno nije
bio ni blizu smrtonosnom. Dodatni slojevi odee koju je nosio verovatno su
takoe pomogli.
Kada je preskoio ogradu, nije imao pojma gde da ide. Na vrhu planine, jedino
je mogao da krene nadole. U poetku je krivudao kroz drvee. Ali kroz nekoliko
minuta stigao je na otvoren prostor jer je nabasao na planinska polja i panjake
koji su bili sporadino osvetljeni polumesecom koji je sijao kroz oblake.
Oko dva sata trao je samo nizbrdo dok nije uao u planinsku dolinu. Tamo
je bilo ambara i ratrkanih kua. Nije uo nikakve alarme, pucnjavu ili viku.
Koliko se njemu inilo, niko ga nije jurio.
Kako je adrenalin od bega poeo da opada, in je primetio da su mu
nogavice pantalona veoma lepljive. Podvio ih je, video je krv kako curi i poeo
da shvata ozbiljnost svojih opekotina. I stopala su mu krvarila. Izgleda da je
nagazio na eksere kada je bio blizu ograde. Bilo je veoma hladno, ispod minus
12. Nije imao kaput.
Park, mrtav na ogradi, nije mu rekao gde bi mogao da nae Kinu.

POGLAVLJE 16

KRAA

urei nizbrdo kroz strnjike kukuruza u ranoveernjoj tami in je naiao na

farmersku upu dopola ukopanu u padinu brda. Vrata su bila zakljuana. Nije
bilo kua u blizini pa je razvalio bravu rukom sekire koju je naao na zemlji.
im je uao, naao je tri klipa osuenog kukuruza i prodrao ih. Tek tada je
shvatio koliko je gladan. Meseina mu je pomogla da pretrai upu,
pokuavajui da nae jo neto za jelo. Umesto toga, spazio je stari par platnenih
cipela i iznoenu vojnu uniformu.
Uniformi ima svuda u Severnoj Koreji, najmilitarizovanijem drutvu na
svetu. Vojna obaveza vai skoro za sve. Mukarci slue deset godina, ene
sedam. Sa vie od milion trupa u aktivnoj slubi, oko pet posto populacije
zemlje je u uniformi, u poreenju sa pola procenta u Sjedinjenim Dravama.
Dodatnih pet miliona ljudi vei deo svog ivota slui kao vojna rezerva. Vojska
je narod, drava, partija kae vlada koja vie sebe ne opisuje kao
komunistiku dravu. Po ustavu njihov vodei princip je prvo vojska.
Uniformisani vojnici vade koljke i lansiraju projektile, beru jabuke i grade
kanale za navodnjavanje, prodaju peurke i nadgledaju izvoz jeftinih kopija
Nintendo igara.
Neizbeno, uniforme zavre u ambarima i upama.
Vojne pantalone i koulja koje je in pronaao bile su prevelike za njega,
kao i platnene cipele. Ali pronai novu odeu za manje od tri sata posle
bekstva iz logora i pre nego to je iko mogao da ga vidi bila je izuzetno srena
okolonost.
Izuo je svoje hladne, mokre cipele i skinuo oba para zatvorskih pantalona.
Od kolena nanie bile su ukruene od krvi i snega. Istrgnutim stranicama iz
knjige koju je pronaao u upi pokuao je da previje opekotine na nogama.
Stranice su se lepile za njegove unakaene cevanice. Obukao je ofucanu,
preveliku uniformu i obuo platnene cipele.
Na prvi pogled neprepoznatljiv kao odbegli zatvorenik, postao je samo jo
jedan loe obuen, loe obuven, neuhranjeni Severnokorejac.
U zemlji u kojoj je treina populacije hronino pothranjena, gde su lokalna
trita i eleznike stanice pretrpane prljavim putujuim trgovcima i gde su
skoro svi sluili u vojsci, in se lako uklopio.
Ispred upe naao je put i pratio ga je do sela u dnu doline. Na svoje
iznenaenje, tamo je video reku Tedong.
Svo to beanje odvelo ga je samo oko tri kilometra uzvodno od Logora 14.

Vest o njegovom bekstvu nije stigla do sela. Ulice su bile mrane i prazne. in
je preao most preko Tedonga i krenuo na istok putem koji je iao paralelno sa
rekom. Krio se od farova kada bi usamljeni automobili proli pored njega. Onda
se popeo do pruge koja je delovala naputeno i nastavio da hoda.
Do kasne veeri preao je skoro deset kilometara i uao na periferiju
Bukanga, rudarskog grada juno od reke sa oko deset hiljada ljudi. Nekolicina
peaka bila je na ulicama ali in nije osetio da je njegovo prisustvo naroito
privlailo panju. Sa fabrikom aluminijuma, rudnicima uglja i velikom
elektranom, grad je moda bio naviknut na radnike koji su se u razliito doba
vraali iz nonih smena.
in je video svinjac, poznat i utean prizor. Preskoio je ogradu, pronaao
neto pirinane slame i smestio se za tu no.
Sledea dva dana in je traio otpatke hrane po predgrau Bukanga jedui
ta god bi naao na zemlji ili u gomilama ubreta. Nije imao pojma ta da radi ni
gde da ide. inilo se da ga ljudi na ulicama ignoriu. Bolele su ga noge, bio je
gladan i bilo mu je hladno. A ipak je bio uzbuen. Oseao se kao vanzemaljac
koji je pao na zemlju.
U mesecima i godinama koje e uslediti in e otkriti sve moderne stvari:
internet i video snimke, blogove i meunarodno putovanje avionom. Savetovae
ga terapeuti i poslovni savetnici. Svetenici e mu pokazati kako da se moli
Isusu Hristu. Prijatelji e ga nauiti kako da pere zube, koristi kreditnu karticu i
igra se smart telefonom. Opsesivno itajui po internetu upoznae se s
politikom, istorijom i geografijom dve Koreje, Kine, Jugoistone Azije, Evrope i
Sjedinjenih Drava.
Ipak, sve to manje je uticalo da razume kako funkcionie svet i kako se
ljudska bia odnose jedna prema drugima tokom prvih par dana van logora.
okiralo ga je da vidi Severnokorejce kako ive svoje svakodnevne ivote a
da ne moraju da sluaju nareenja uvara. Kada im je bilo po volji da se zajedno
smeju na ulicama ili da nose odeu svetlih boja ili da se cenjkaju na pijacama,
on je oekivao da uskoe naoruani ljudi, udaraju po glavama i prekinu te
gluposti.
Re koju in koristi iznova i iznova da opie tih prvih par dana jeste ,,ok.
Njemu nita nije znailo to to je Severna Koreja usred zime runa, prljava
i mrana ili to to je siromanija od Sudana ili to su je, u celini, strane grupe za
ljudska prava videle kao najvei zatvor na svetu.
On je dvadeset i tri godine bio u kavezu na otvorenom koji su vodili ljudi
koji su mu obesili majku, streljali brata, obogaljili oca, ubijali trudne ene,
prebijali decu na smrt, uili ga da izda svoju porodicu i muili ga vatrom.
Oseao se predivno i slobodno i, koliko je mogao da utvrdi, niko ga nije
traio.
Ali bio je slab od gladi i, dok je lutao ulicama, poeo je da trai praznu
kuu u kojoj bi mogao da jede i da se odmori. Na kraju uskog puta naao je
jednu. Pocepao je zadnji prozor od najlona i uao unutra.

U kuhnji je pronaao tri inije kuvanog pirina. Pretpostavio je da ih je

spremio neko ko e se uskoro vratiti kui. Plaei se da bi rizikovao da jede i
spava u kui, sipao je pirina u plastinu kesu i kaikom zagrebao neto paste od
soje koju je naao na polici.
Pretraujui ostatak kue pronaao je par zimskih pantalona obeenih na
vealici i jo jedan par cipela. Pronaao je i ranac i tamnobraon vojni zimski
kaput koji je bio mnogo topliji od svih koje je ikada nosio. Otvorio je i poslednju
fioku u kuhinji i pronaao dak pirina od etiri i po kilograma. Stavio ga je u
ranac i otiao.
U blizini centra Bukanga prodavaica je viknula za njim. Htela je da zna
ta je u rancu, da li ima neto da proda. Trudei se da ostane miran, in je rekao
da ima neto pirina. Ponudila je da ga otkupi od njega za etiri hiljade
severnokorejskih vona, to je po kursu crne berze u vrednosti od oko etiri
dolara.
in je od Parka prvi put uo za novac. Pre nego to je prodavaica viknula
za njim, u udu je gledao kako ljudi koriste male komade papira pretpostavio
je da je to novac da kupe hranu i druga dobra.
Nije imao pojma da li je etiri hiljade vona fer cena za njegov ukradeni
pirina, ali ga je rado prodao i kupio krekere i keks. Preostali novac je stavio u
dep i peke napustio grad. Njegovo odredite bila je Kina, ali i dalje nije znao
gde bi ona mogla da bude.
Na putu je in sreo nekoliko ljudi koji su mu liili na radnike i prislukivao
je njihove razgovore. Traili su posao, snalazili se za hranu, putovali od jedne do
druge uline pijace i trudili se da se dre podalje od policije. Jedan ili dvojica
njih pitali su ina odakle je. Rekao je da je odrastao u oblasti Bukang, to je
skoro bilo tano i inilo se da je zadovoljilo njihovu radoznalost.
in je uskoro uvideo da se ovi ljudi meusobno ne poznaju. Ali plaio se da
postavlja previe pitanja. Nije eleo da osea bilo kakvu obavezu da pria o sebi.
Ljudi koji su u to vreme lutali po unutranjosti Severne Koreje bili su
uglavnom nezaposleni radnici i propali farmeri prema istraivanju koje je
obuhvatilo vie od hiljadu i tri stotine severnokorejskih izbeglica sprovedenom u
Kini krajem 2004. i u 2005.27 Bilo je i studenata, vojnika i tehniara, a
nekolicina njih bili su bivi vladini slubenici.
Istraivanjem je otkriveno da su lutali, prevashodno, iz ekonomskih razloga
nadajui se da e pronai posao ili da trguju u Kini. Njihovi ivoti bili su veoma
teki a odnosi sa vladom zategnuti: skoro etvrtina mukaraca i trideset i sedam
procenata ena reklo je da im je neko iz porodice umro od gladi. Vie od
etvrtine njih bili su uhapeni u Severnoj Koreji a deset procenata je reklo da su
bili poslati u zatvore gde su izgladnjivnja, muenja i pogubljenja bile uobiajene
pojave. Da bi pobegli iz Severne Koreje, vie od polovine izbeglica reklo je da
27

Yoonok Chang, Stephan Haggard, Marcus Noland, Migration Experiences of North

Korean Refugees: Survey Evidence from China (Migraciona iskustva izbeglica iz Severne
Koreje: podaci istraivanja iz Kine), (Washington, D.C.: Peterson Institute, 2008), 1.

su zvaninicima dali mito u keu ili su platili profesionalnim krijumarima da im

pomognu.
in se uklopio sa ovim lutalicama procenjujui da e biti sigurniji u
njihovom drutvu nego da putuje sam. Pokuao je da se po ponaanju ugleda na
ljude koje je sretao na putu. Nije bilo teko. Kao i on, i oni se nosili pohabanu
odeu, izgledali prljavo, smrdeli i oajniki traili hranu.
Kao policijska drava, Severna Koreja ne tolerie meugradske lutalice. Zakoni
strogo zabranjuju graanima da putuju izmeu gradova bez adekvatne dozvole.
Ali posle gladi sa kolapsom ekonomije koju je vodila drava, usponom
privatnih trita i skoro sveprisutnih trgovaca koji po zemlji valjaju robu
prokrijumarenu iz Kine zakoni su esto bih ignorisani. Policija je mogla da se
podmiti; tavie, mnogi su i iveli od mita. Lutalice sa neto novca mogle su da
putuju prema Kini a da ne privuku panju.
Nema pouzdanih brojki onih koji su prebegli u Kinu ili onih koji su u
pokretu i skitaju po unutranjosti Severne Koreje. anse da se izbegne hapenje i
uspeno pree u Kinu izgleda da se menjaju iz godine u godinu. Zavise od toga
da li je vlada Kim Dong Ila skoro naredila pootravanje obezbeenja, koliko su
kineske vlasti dosledne u vraanju begunaca, koliko su uvari na granici voljni
da primaju mito i koliko su oajni Severnokorejci spremni da preu granicu.
Vlada Severne Koreje je stvorila nove radne logore za trgovce i putnike koji
nisu imali sree ili novca da mitom stignu do severa.
Jedan trend je ipak oigledan. Broj Severnokorejaca koji trae azil u Junoj
Koreji poveava se skoro svake godine od 1995. etrdeset i jedan je stigao
1995. godine. Do 2009. taj broj je skoio na skoro tri hiljade. Vie begunaca se
pojavilo na jugu izmeu 2005. i 2011. nego to je pobeglo iz Severne Koreje
tokom itavog perioda posle kraja Korejskog rata 1953. godine.
U januaru 2005, kada je in krenuo prema granici, ini se da su uslovi za
beg bili relativno dobri. Evidentni su dokazi o velikom broju Severnokorejaca
oko etiri i po hiljade koji su stigli u Junu Koreju 2006. I 2007. godine.
Beguncima obino treba godina ili dve da pronau put od Kine do June Koreje.
Propustljivost severnokorejske granice ini se da je vea kada graniari i
lokalni zvaninici mogu da primaju mito bez drakonskih kazni od svojih
pretpostavljenih.
Vie nego ikada, novac bui tamo gde burgija nee, rekao je un Ki-von,
ministar u Seulu koji mi je rekao da je izmeu 2000. i 2008. godine pomogao da
vie od est stotina Severnokorejaca pree u Kinu i stigne u Junu Koreju.
Kada je in proao kroz elektrinu ogradu, ve je postojala dobro
organizovana mrea krijumarenja ljudi sa pipcima koji su se pruali duboko u
Severnu Koreju. un i jo neki operativci ija je baza u Seulu rekli su mi da, ako
bi im dali dovoljno novca, mogli bi praktino svakog Severnokorejca da izvedu
iz zemlje.
Posrednici u Seulu nude planirana bekstva koristei reklamu od usta do
usta. Jeftinija verzija kota manje od dve hiljade dolara. Podrazumeva mesece ili

godine putovanja kroz Kinu preko Tajlanda ili Vijetnama do Seula i mogla bi da
podrazumeva opasne prelaske reka, naporno peaenje i nedelje ekanja u
nehigijenskom tajlandskom kampu za izbeglice.
Planirano bekstvo prve klase, zajedno sa falsifikovanim kineskim pasoem
i avionskom kartom od Pekinga do Seula, prodaje se za deset hiljada dolara ili
vie. Prvom klasom od poetka do kraja, kau posrednici i begunci, to moe da
traje samo tri nedelje.
Svetenici aktivisti iz junokorejskih crkava izmislili su trgovinu bekstvima
krajem devedesetih godina i poetkom dvehiljaditih, angaujui operativce na
granici koji su keom podmazivali severnokorejske uvare. Novac su donirali
parohijani iz Seula. Do trenutka kada je in krenuo na put, sami begunci, mnogi
od njih bivi oficiri severnokorejske vojske i policije, preuzeli su zanat i tiho
vodili profitabilne operacije.
Ova nova vrsta posrednika esto bi bila plaana unapred u keu od strane
junokorejskih imunih porodica ili srednjeg stalea koji su traili oslobaanje
roaka. Nekada su prihvatali da budu plaeni u ratama uzimajui od begunaca ili
njihove porodice malo novca unapred ili ak nisu uzimali nita. Kada bi begunac
za koga bi bilo plaano na rate stigao u Seul i dobio pristup delu sume od vie
od etrdeset hiljada dolara koje vlada June Koreje daje pridolicama sa Severa,
posrednici su obino zahtevali mnogo vie novca nego to je bio osnovni
honorar.
Moj ef je spreman da uloi sav novac da plati mito da bi izbavio nekoga,
rekao je posrednik iz Seula i bivi vojni oficir severnokorejske vojske koji radi
za operacije krijumarenja bazirane u Kini. Ali kada stigne u Seul, mora da
plati duplo za njegove usluge.
Do 2008. mnogi begunci iz Severne Koreje bili su toliko duni
krijumarima da je vlada June Koreje promenila nain davanja novane
podrke. Umesto isplate ukupne sume,novac je isplaivan periodino sa
podsticajima za one koji su nali i zadrali posao. Oko etvrtina novca ila je
direktno za smetaj eliminiui svaku ansu da bude isplaena posredniku.
Koristei svoje line kontakte sa institucijama na Severu, posrednici su
angaovali vodie da prate ljude od njihovih domova u Severnoj Koreji do
kineske granice gde su predavani vodiima koji govore kineski jezik koji su ih
vozili na pekinki aerodrom.
Van Seula razgovarao sam sa enom koja je pobegla iz Severne Koreje i
koja je platila dvanaest hiljada dolara posredniku da prokrijumari njenog
jedanaestogodinjeg sina 2002. godine.
Nisam znala da to moe da ide tako brzo, rekla je majka koja nije elela
da otkrije svoje ime jer su ona i njena braa i sestre u tom trenutku plaali
drugom posredniku da prokrijumari njihovu majku. Trebalo je samo pet dana
da moj sin bude izvuen i preveden preko reke u Kinu. Bila sam zapanjena kada
sam dobila poziv od zvaninika sa seulskog aerodroma koji su mi rekli da je moj
sin tamo.

Na granici i unutar zemlje vlada Severne Koreje pokuala je da razbije ove

operacije krijumarenja i ponekad je uspevala.
Mnoge ljude uhvate, rekao mi je Li Dong Jon, bivi pogranini oficir.
Politika je da se bez izuzetaka pogube svi oni koji budu uhvaeni u pomaganju
beguncima. Lino sam video nekoliko takvih pogubljenja. Uspeni posrednici su
iskusni ljudi sa dobrim kontaktima u vojsci i oni podmiuju uvare, rekao je.
uvari se esto menjaju i novi ljudi moraju da budu podmieni.
Li, iji su identitet potvrdili junokorejski obavetajni zvaninici, tri godine
je radio na granici Kine i Severne Koreje. Nadgledao je tajne agente koji su se
pretvarali da su posrednici i vodii da bi se infiltrirali u krijumarenje ljudima i
prekinuli ga. Posle njegovog bekstva na Jug, Li mi je rekao da je koristio svoje
kontakte na Severu da prokrijumari trideset i etvoro ljudi na slobodu.
in nije imao novac, kontakte, niti je znao da koristi krijumarske mree i
svakako nije imao nekoga van zemlje da angauje profesionalnu pomo u
njegovo ime.
Ali time to je drao zatvorena usta a oi otvorene uao je u tokove
krijumarenja, trgovine i sitnog podmiivanja kakva je postala severnokorejska
ekonomija posle gladi.
Trgovci su mu pokazivali stogove sena u kojima moe da spava, komiluke
u kojima moe da provaljuje u kue i pijace gde moe da trampi ukradeno za
hranu. in je uvee esto delio hranu sa njima kada bi se svi uurili oko vatre
kraj puta.
Dok je tog dana peke izlazio iz Bukanga nosei svoj tek ukradeni kaput i
tek keksa, in se pridruio maloj grupi trgovaca koji su sluajno ili na sever.

POGLAVLJE 17

PUT NA SEVER

in se plaio da e brzo biti uhvaen ako ne ode to dalje i to brzo.

Hodao je skoro petnaest kilometara do malog, planinskog grada koji se zvao
Maengsan, gde su mu trgovci rekli da e u blizini glavne pijace doi kamion. Za
malu nadoknadu vozio je putnike do eleznike stanice u Hamhungu, drugom
gradu po veliini u Severnoj Koreji.
in jo nije dovoljno dobro nauio geografiju da bi znao gde je Hamhung.
Ali nije ga bilo ni briga.
Oajniki je traio neko drugo prevozno sredstvo osim svojih nogu. Prola
su tri dana od kada se provukao kroz elektrinu ogradu a i dalje je bio na samo
oko dvadeset i pet kilometara od Logora 14.
Posle ekanja u redu sa trgovcima, uspeo je da se ubaci u zadnji deo
kamiona. Put je bio lo i putovanje od devedeset i pet kilometara do Hamhunga
trajalo je ceo dan i deo noi. U zadnjem delu kamiona neki ljudi su pitali ina
odakle je doao i kuda je krenuo. Poto nije bio siguran ko su oni ili zato ga to
pitaju, in se pravio da je zbunjen i nije rekao nita. Ljudi su izgubili
interesovanje i ignorisali ga.
Njemu to nije bilo poznato ali tajming je bio odlian.
Putovanje izmeu gradova u Severnoj Koreji nekada je bilo nemogue bez
dozvole za putovanje koja je bila peatirana ili savijena u graansku potvrdu
dokument veliine pasoa po uzoru na stare sovjetske line karte.
Zatvorenicima koji su kao in roeni u logoru nikada nije izdata graanska
potvrda. Severnokorejcima koji ih nisu imali bilo je teko da dobiju dozvole za
putovnje. Dozvole su obino bile izdavane zbog posla ili porodinih razloga koji
su mogli da budu potvreni od strane birokrata, kao to su venanja ili sahrane.
Ali sistematske policijske provere ovih dokumenata u velikoj meri zavrile su se
do 1997, sa izuzetkom za putnike koji idu u Pjongjang i druge zabranjene
oblasti.28 Pravila su postajala labavija kako je glad terala ljude na put u potrazi
za hranom. Od tada, mito dobijeno od trgovaca spreavalo je policajce i druge
slubenike bezbednosti da sprovode zakon. Jednostavno reeno, pohlepa
severnokorejskog kadra gladnog novca izgleda da je omoguila inovo teko
putovanje.
Kamion kojim se vozio najverovatnije je bio vojno vozilo nelegalno
pretvoreno u vozilo za prevoz ljudi za novac. Sistem, poznat kao servi-a, ili
servisni auto, izmislile su krajem devedesetih godina vladina i vojna elita da bi
28

Lankov, North ofthe DMZ (Severno od DMZ-a), 180-83.

izvlaile novac od trgovaca koji su morali da putuju sa svojom robom po zemlji.

Bio je to deo novonastalog transportnog sistema koji je Dejli NK, veb-sajt sa
bazom u Seulu i dounicima na Severu, opisao kao glavno sredstvo prevoza u
zemlji koje je verovatno imalo presudan uticaj na porast privatnih trita.29
U Severnoj Koreji vozila nisu u vlasnitvu pojedinaca ve vlade, partije i
vojske. Razumni prevoznici u ovim organizacijama skretali su kamione i radili u
dosluhu sa krijumarima na uvozu itavog inventara polovnih kola, kombija i
autobusa iz Kine. Iako su vozila bila u dravnom vlasnitvn, angaovani su
privatni vozai koji su lutalicama kao to je bio in nudili jeftin prevoz po skoro
celoj zemlji bez ikakvih pitanja.
Pobunjeniki kapitalizam uplaio je vladu Kim Dong Ila koja je izraavala
javnu zabrinutost o opasnom putu ka promeni reima i katastrofi. Ali povremeni
pokuaji da se disciplinuju oni koji uzimaju mito, ogranie delatnosti trita,
izguraju servi-a vozila sa puta i konfiskuje novac naili su na veliki otpor. Vei
otpor pruali su slabo plaeni dravni funkcioneri ija je zarada zavisila od
iskoriavanja policijskog i administrativnog autoriteta kojim su izvlaili novac
od novopeenih kapitalista.
Da bi primorali trgovce da plate, severnokorejske snage bezbednosti poele
su da koriste radne logore, kao onaj u kojem je in roen, u druge svrhe. Umesto
da dre doivotno politike osuenike, u ovim logorima su na kratko zatvarani
i ponekad mueni trgovci koji nisu platili mito slubenicima obezbeenja.
Slubenici bi ponekad iznenada napadali pijace i hapsili trgovce pod platom
sumnjivih zakona koji su zabranjivali kupovinu i prodaju. Trgovci bi uspevali da
izbegnu straan put do radnih logora samo ako bi platili mito u vrstoj valuti.
Postojanje ovih logora koje je vlada poela da gradi pre inovog bekstva
prvi put je obelodanjeno u izvetaju Ekonomski zloin i kazna u Severnoj
Koreji, zasnovanom na primerima vie od hiljadu i est stotina izbeglica
intervjuisanih u Kini i Junoj Koreji izmeu 2004. i 2008. godine.
Slubenici bezbednosti koristili su logore kao sistem za iznuivanje novca
od ljudi, rekao mi je Markus Noland, ekonomista iz Vaingtona i koautor
izvetaja.Stvano izgleda kao delo bande, nekakvaSoprano drava.
Po ispitivanju izbeglica, oko dve treine onih koji su drani u ovim
kampovima mogli su da idu kui u roku od mesec dana. Prostor je esto bio mali
sa nekoliko uvara i ne mnogo ograda, ali tokom njihovog kratkog boravka
unutra, mnogi Severnokorejci su rekli da su esto prisustvovali pogubljenjima i
umiranju usled muenja i gladi. Efekat ovih masovnih hapenja zbog
ekonomskih zloina irio je strah meu ljudima koji su iveli od trgovine.
Kim Dong Il naredio je policiji da zabrani pijace, ali oni ne rade uvek
ono to im je reeno jer veliki broj policajaca i drugih delova vlasti tako
zarauje novac, rekao je Jiro Iimaru, urednik Rimjin-ganga, novina sa
29

Pogledati Daily NK od 25. oktobra 2010. godine za detaljan opis servia sistema i jo jedan
pokuaj vlade da ga ukine. http://www.dailynk. com/english/read.php?cataId=nkO
1500&num=6941.

seditem u Japanu koje skupljaju izvetaje oevidaca, fotografije i video-snimke

koje su prokrijumarili anonimni reporteri. Ljudi koji su van ne shvataju, ali u
Severnoj Koreji se trenutno deavaju drastine promene.
in je usred noi stigao blizu eleznike stanice u Hamhungu, priobalni grad od
oko sedamsto pedeset hiljada ljudi. Veina ih radi u fabrikama, ili je radila pre
nego to su se zatvorile zbog nedostatka struje i sirovina za proizvodnju.
Tokom gladi devedesetih godina dravni sistem distribucije u Hamhungu
potpuno se uruio ostavljajui radnike bez alternativnih izvora hrane. Prema
izvetajima izbeglica, kao rezultat toga grad je bio tee pogoen nestaicom i
glau od bilo koje naseljene oblasti u Severnoj Koreji.30 Zapadni novinari koji
su 1997. bili u poseti primetili su da su brda koja okruuju grad bila pretrpana
sveim grobovima. Jedan od preivelih je rekao da je deset procenata populacije
grada umrlo dok se procenjuje da je jo deset posto otilo iz grada u potrazi za
hranom.
Kada je 2005. godine in stigao u Hamhung, veina tamonjih fabrika je i
dalje bila zatvorena. Ali najvei deo severnokorejskog eleznikog saobraaja
od severa prema jugu i dalje je prolazio kroz elezniku stanicu Hamhunga za
utovar.
Pod velom tame in se sa ostalim radnicima udaljio od kamiona do dela
stanice gde su bili sklapani i otpremani teretni vozovi. Video je nekoliko uvara
oko stanice ali oni nisu proveravali line isprave i nisu ni pokuavali da udalje
trgovce od teretnih vozova.
I dalje pratei druge mukarce, in se popeo u teretni vagon koji je iao za
ongin, koji je najvei grad na samom severu zemlje i kapija za prugu koja
vodi do kineske granice. Voz je pre svitanja krenuo na put od oko 280
kilometara. Ako sve bude ilo kako treba, stii e za dan, moda dva.
in je uskoro saznao ono to svi ostali u Severnoj Koreji znaju ve
godinama vozovi idu sporo, ako uopte i idu.
Tokom sledea tri dana preao je manje od sto ezdeset kilometara. U
teretnom vagonu sprijateljio se sa mladiem od oko dvadeset godina koji je
rekao da ide kui u Gilju, grad na glavnoj pruzi za ongin od ezdeset i pet
hiljada ljudi. Mladi je rekao da se vraa iz neuspelog pokuaja da pronae
posao; on nema hrane, ni novca, ni zimski kaput. Ali je ponudio inu da ostane
nekoliko dana u stanu njegove porodice gde e mu biti toplo i imae hrane.
inu je trebao odmor. Bio je iscrpljen i izgladneo. Hrana koju je kupio u
Bukangu ve je nestala. Opekotine na nogama su i dalje krvarile. Sa
zahvalnou je prihvatio ponudu mladia.
Predvee su sili na stanici u Giljuu, bilo je hladno i sneg je poinjao da
pada. Na predlog inovog novog prijatelja, koji je znao gde jeftino mogu da

30

Andrew S. Natsios, The Great North Korean Famine (Velika glad u Severnoj Koreji),
(Washington, D.C.: United States Institute for Peace Press, 2001), 218.

jedu, stali su na putu do njegovog stana i od ulinog prodavca kupili vrue

rezance. in je platio obrok poslednjim novcem koji je dobio za ukraden pirina.
Kada su zavrili sa rezancima, mladi je rekao da je stan njegove porodice
tu iza ugla ali da ga je sramota da se u otrcanoj odei pozdravi sa njima. Pitao je
ina da mu pozajmi kaput na par minuta. im ispotuje svoju porodicu, rekao je
mladi, vratie se do tanda sa rezancima i odvesti ina do stana gde mogu da se
ugreju i spavaju.
Od kada je pobegao iz logora, in se muio da naui ta je normalno
ponaanje za Severnokorejce. Ali ni posle nedelju dana nije mnogo toga shvatio.
Pozajmiti kaput prijatelju da bi sauvao obraz pred majkom i ocem moglo je da
bude normalno, mislio je in. Dao je kaput i pristao da saeka.
Prolazili su sati. Sneg je i dalje padao. Njegov prijatelj se nije vraao. inu
nije palo na pamet da ga prati i da vidi u kojoj zgradi je nestao. in je krenuo da
pretrauje oblinje ulice. Od njega nije bilo ni traga. Zbunjen posle nekoliko sati
drhtanja, uvio se u prljavu, plastinu ceradu koju je pronaao na ulici i ekao
jutro.
Narednih dvadeset dana in je lutao po Giljuu. Bez kaputa, novca,
kontakata i bez ideje gde bi trebalo da ide, jednostavno ostati iv bio je teak
zadatak. Prosena temperatura za januar u tom gradu je minus sedam stepeni
celzijusa, daleko ispod take smrzavanja.
Spasla ga je jedna stvar: drutvo i razbojniki saveti gradskih beskunika
od kojih su mnogi tinejderi. Pronaao ili je oko eleznike stanice gde su
prosili, askali i povremeno napadali u oporima u potrazi za hranom.
Ekipa kojoj se in pridruio specijalizovala se za iskopavanje daikona. To
je velika, bela istonoazijska rotkva u obliku argarepe koja se esto stavlja u
kimi, nacionalno ljuto korejsko jelo. Da jesenji rod daikona ne bi izmrzao to
kom hladnih meseci, Severnokorejci ih ponekad zakopavaju u trapove.
Preko dana in je pratio grupe lopova tinejdera do periferije grada u
potrazi za usamljenim kuama sa humkama ubriva u batama. Posle
celodnevnog kopanja i jedenja sirovog daikona in bi se vraao u centar grada s
onoliko njih koliko je mogao da ponese, prodavao ih na pijaci i kupovao uinu.
Kada nije mogao da krade daikone, preturao je po smeu.
Nou je in pratio beskunike do poluzaklonjenih mesta za spavanje koja
su nalazili blizu zgrada sa centralnim grejanjem. Spavao je i u plastovima sena i
pored vatri na otvorenom koje su palili beskunici.
Nije stekao prijatelje i jo uvek je bio oprezan da ne pria o sebi.
U Giljuu, kao i u celoj Severnoj Koreji, in je svuda viao sliku Kim Dog
Ila na eleznikim stanicama, gradskim trgovima i u kuama u koje je ponekad
provaljivao. Ali niko, ak ni skitnice i tinejderi beskunici, nije se usuivao da
kritikuje ili ismejava svog Dragog Vou. Ispitivanja skoranjih dezertera u Kini
otkrila su da ovaj strah i dalje postoji i skoro je univerzalan.

Za ina je i dalje najvea muka bilo pronalaenje dovoljno hrane. Ali pljakanje
zbog hrane bilo je uobiajena aktivnost u Severnoj Koreji.
Krae su uvek bile problem, napisao je arls Robert Denkins u svojim
memoarima iz 2008. Godine o etrdesetogodinjem ivotu u zemlji. Ako ne
pazite na svoje stvari, neko e uvek biti srean da vam ih pokrade.31
Denkins je bio neobrazovan i duboko nesrean vodnik amerike armije
koji je sluio u Junoj Koreji 1965. godine, kada je odluio da je trava zelenija u
Severnoj Koreji. Popivi deset piva nabasao je na najmilitarizovaniju granicu na
svetu i predao svoju M14 puku zaprepaenim severnokorejskim vojnicima.
Bio sam tolika neznalica, priznao mi je. Rekao je da je dezertirao iz
vojske i otiao na dobrovoljnu robiju u ogromni zatvor za ludake.
Ipak, kao ameriki dezerter, Denkins je bio mnogo vie od zatvorenika.
Vlada Severne Koreje pretvorila ga je u glumca koji je uvek igrao zlog belca u
propagandnim filmovima koji su demonizovali Sjedinjene Drave.
inovnici slube bezbednosti dali su mu i mladu Japanku i naterali ga da je
siluje. Ona je bila oteta iz svog rodnog grada u Japanu 12. avgusta 1978,
kidnapovanje mladih Japanki iz priobalnih zajednica bilo je deo dugotrajne i
dugo prikrivane severnokorejske operacije. U sumrak su je tri severnokorejska
agenta zgrabila u blizini plae, strpala u crnu kesu za leeve i odvela brodom.
ena, Hitomi Soga, na kraju se zaljubila u Denkinsa. Venali su se i
podigli dve erke i obe su upisane u kolu u Pjongjangu koja je obuavala
pijune poliglote.
Poetak kraja Denkinsove neobine avanture u Severnoj Koreji doao je
kada je japanski premijer Duniiro Koizumi odleteo za Pjongjang zbog jednog
veoma retkog susreta sa Kim Dong Ilom. Tokom tog sastanka 2002. godine,
Kim je priznao Koizumiju da su njegovi agenti oteli trinaest japanskih civila
tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, ukljuujui i Denkinsovu enu
Hitomi. Odmah joj je bilo dozvoljeno da napusti zemlju Koizuminim avionom.
Kada je japanski premijer doao drugi put u Severnu Koreju 2004. godine, i
Denkinsu i njegovim erkama bilo je dozvoljeno da odu.
Kada sam intervjuisao Denkinsa, on i njegova porodica iveli su na
udaljenom ostrvu Sado gde je njegova ena roena i gde su je kidnapovali
severnokorejski agenti.
Tokom decenija provedenih na Severu, Denkins je imao kuu na selu i
obraivao veliku batu koja mu je pomagala da prehrani porodicu. Dobijao je od
vlade i mesenu pomo dovoljno da ne umru od gladi tokom nestaice. Ipak,
da bi preiveli, on i njegova porodica morali su da se brane od lopova iz
komiluka i vojnika koji lutaju.
Kada je kukuruz sazrevao, za nas je postala rutina da uvamo strau preko
cele noi jer bi vojska sve poistila, napisao je.

31

Charles Robert Jenkins, The Reluctant Communist (Komunista protiv svoje volje),
(Berkeley: University of California Press, 2008), 129.

Krae su bile veoma este tokom nestaice devedesetih godina kada su

bande dece beskunika od koji su mnogi bili siroii poele da se skupljaju
oko eleznikih stanica u gradovima kao to su Gilju, Hamhung i ongin.
Kako su obini Severnokorejci izdrali godine gladi, njihovo ponaanje i
oaj opisani su u knjizi Barbare Demik Nema mesta zavisti (Nothing to Envy).
Na eleznikoj stanici u onginu, napisala je, deca su krala hranu iz ruku
putnika. Radei u timovima, stariji bi prevrnuli tand sa hranom i iskuavali
prodavce da ih pojure. Onda bi na scenu stupala mlaa deca da pokupe prosutu
hranu. Deca su koristila i zailjene tapove da bi buila rupe na dakovima
itarica u sporim vozovima i kamionima.32
Tokom gladi istai su na eleznikim stanicama radili sa drvenim runim
kolicima skupljajui tela sa poda, napisala je Dimikova. irile su se glasine o
kanibalizmu, sa tvrdnjama da su neka deca obitavajui na stanici bila drogirana,
ubijena i iskasapljena zbog mesa.
Iako to nije bila rasprostranjena praksa, Demikova zakljuuje da se
deavalo.
,,Iz mojih intervjua sa dezerterima, ini se da su bila bar dva takva sluaja...
u kojima su ljudi bili uhapeni i pogubljeni zbog kanibalizma.
Kada je u januaru 2005. in bio zaglavljen u Giljuu, situacija sa hranom nije bila
ba toliko loa.
etve irom Severne Koreje bile su relativno dobre prethodne godine.
Juna Koreja doturala je pomo u hrani i ubrivu. Pomo u hrani koju su slali
Kina i Svetski program za hranu takoe se slivala u dravnu riznicu i deo toga
je zavrio na ulinim pijacama.
Beskunici oko eleznike stanice bili su gladni, ali dok je in bio na
ulicama Giljua, nikada nije video nijednog mrtvog ni da je neko umirao od
hladnoe ili gladi.
Pijace u gradu bile su pune velikih zaliha suene, svee i preraene hrane
ukljuujui i samleven pirina, tofu, krekere, kolae i meso. Prodavala se i
odea, kuhinjsko posue i tehnika. Kada bi se in pojavio sa ukradenim
daikonom, ene sa pijace su jedva ekale da mu plate u keu.
Poto se dobro snaao u Giljuu, zaboravio je na bekstvo u Kinu. Beskunici
kojima se pridruio imali su druge planove. Nameravali su da u martu otputuju
na dravnu farmu da sade krompir, posao koji je obezbeivao redovne obroke.
Kako nije imao ta drugo da radi i nije poznavao druge ljude, in je odluio da
im se pridrui. Meutim, njegov plan se ponovo promenio posle jednog veoma
uspenog dana u krai.
Na periferiji grada in je odlutao od svoje ekipe iji su lanovi kopali batu
sa povrem. Sam je otiao do zadnjeg dela prazne kue i provalio kroz prozor.
32

Barbara Demick, Nothing to Envy (Nema mesta zavisti), (New York: Spiegel & Grau,
2009), 159-72.

Unutra je pronaao zimsku odeu, vojnu vunenu kapu i dak pirina od

skoro sedam kilograma. Presvukao se u topliju odeu i u rancu odneo pirina
trgovcu u Gilju koji ga je kupio za est hiljada vona, oko est dolara.
Sa novim svenjem novca za hranu i mito, Kina je ponovo delovala kao
mogunost. in je otiao do dela za utovar na eleznikoj stanici i ukrcao se na
teretni vagon koji je iao ka severu.

POGLAVLJE 18

GRANICA

eka Tumen, koja ini oko treinu granice izmeu Severne Koreje i Kine,
plitka je i uska. Obino se zamrzne tokom zime i prelazak preko nje traje
samo nekoliko minuta. Kineska obala reke veim delom nudi pristojan zaklon;
gusto je poumljena. Kineski graniari su ratrkani.
in je uo za Tumen od trgovaca u vozu. Ali nije imao detaljne informacije
gde da je pree ili koji mito bi bio prihvatljiv severnokorejskim straarima koji
patroliraju junom obalom.
Putovao je teretnim vagonom od Giljua preko ongina do Gomusana,
eleznikog vora na oko etrdeset kilometara od granice, kada je poeo da se
raspituje kod lokalnog stanovnitva.
Zdravo, ba je hladno?, rekao je starijem oveku koji je uao na
stepenicama eleznike stanice u Gomusanu.
in mu je ponudio krekere.
O, hvala mnogo, rekao je ovek. Smem li da te pitam odakle si?
in je smislio istinit ali neodreen odgovor. Rekao je da je pobegao od
kue iz provincije Juni Pjongan, gde je Logor 14, zato to je bio gladan i ivot
je bio teak.
Starac je rekao da je njegov ivot bio mnogo laki kada je iveo u Kini gde
je bilo lako pronai hranu i posao. Pre osam meseci, rekao je ovek, uhapsila ga
je kineska policija i poslala nazad u Severnu Koreju gde je odsluio par meseci u
radnom logoru. Pitao je da li je in razmiljao da ode tamo.
,,Da li iko moe da pree u Kinu?, rekao je in pokuavajui da kontrolie
svoju radoznalost i uzbuenje.
Starcu nije trebalo mnogo. Priao je o Kini vie od pola dana
objanjavajui gde da pree reku Tumen i kako da se ponaa na kontrolnim
punktovima u blizini granice. Veina uvara, rekao je, jedva je ekala mito.
Njegove druge instrukcije bile su: kada uvari trae isprave, daj im nekoliko
cigareta i kutiju krekera uz malo novca. Reci im da si vojnik. Reci im da ide da
poseti rodbinu u Kini.
Rano sledeeg jutra in je uskoio na voz sa ugljem koji je iao u oblinji
Musan, rudarski grad na granici. Upozorili su ga da je grad pun vojnika pa je
iskoio iz voza dok je usporavao da ue u elezniku stanicu u Musanu i krenuo
peke prema jugozapadu. Ceo dan je hodao, skoro trideset kilometara, u potrazi
za delom Tumena koji je bio plitak i lak za prelaenje.
Bez linih dokumenata, in je znao da e biti uhapen ako graniari budu
radili svoj posao. Na prvom kontrolnom punktu uvar mu je traio dokumenta.
Trudei se da sakrije strah in je rekao da je vojnik koji se vraa kui. Pomoglo

je to to su njegova odea i vunena kapa koje je ukrao u Giljuu bili

maslinastozeleni kao vojnike uniforme.
Evo, da ima da zapali, rekao je in dajui straaru dve kutije cigareta.
Straar je uzeo cigarete i pokazao inu da proe.
Na drugom kontrolnom punktu jo jedan straar je pi tao ina za
dokumenta. Opet je ponudio cigarete i kesu krekera. Nastavljajui dalje naiao
je na treeg graniara, i na etvrtog. Bili su mladi, mravi i gladni. Pre nego to
je in mogao ita da kae, traili su mu cigarete i hranu ali ne i dokumenta.
in ne bi mogao da pobegne iz Severne Koreje bez mnogo sree, naroito
na granici. Dok je mitom sebi krio put do Kine krajem januara 2005, sluajno
se ukazala prilika koja je dozvoljavala prelazak preko granice uz relativno malo
rizika.
Vlada Severne Koreje bila je primorana zbog katastrofalne nestaice sredinom
1990-ih i znaaja kineskih namirnica u prehranjivanju stanovnitva da tolerie
poroznu granicu sa Kinom. Ta tolerantnost postala je poluzvanina politika
2000. godine kada je Kim Dong Il obeao da e biti blag prema onima koji su
pobegli iz zemlje u potrazi za hranom. Bilo je to zakasnelo priznanje da je
desetine hiljada glau pogoenih Severnokorejaca ve prelo u Kinu i da zemlja
sve vie zavisi od njihovih poiljki novca. Takoe, do 2000. godine trgovci su
masovno poeli da prelaze granicu tamo i nazad snabdevajui hranom i dobrima
trita koja su skoro zamenila vladin javni sistem distribucije.
Prema Kimovoj odluci, oni koji su uhapeni dok su prelazili granicu
putani su na slobodu posle nekoliko dana ispitivanja ili najvie nekoliko meseci
provedenih u radnim logorima, osim ako bi ispitivai utvrdili da su u Kini bili u
kontaktu sa Junokorejcima ili misionarima.33 Vlada Severne Koreje takoe je
poela da prepoznaje ulogu trgovaca u prehranjivanju stanovnitva i da im
olakava rad. Posle est meseci papirologije i provera, vladini slubenici
naroito ako bi primili mito nekada bi izdavali potvrde trgovcima koje bi im
dozvoljavale da legalno prelaze granicu sa Kinom tamo i nazad.34
Porozna granica menjala je ivote. Redovni putnici ruralnim delovima
Severne Koreje primetili su da mnogo vie ljudi nosi tople zimske kapute i da se
na pijacama prodaju polovni kineski televizori i video-plejeri zajedno sa video
kasetama i CD-ima. (CD-ovi imaju manju memoriju od DVD-ova ali su CD
plejeri jeftiniji od DVD plejera i pristupaniji Severnokorejcima.)
Severnokorejski begunci koji stiu u Seul kau da su im tranzistori kineske
proizvodnje omoguili da sluaju kineske i junokorejske radio-stanice kao i
Radio slobodna Azija i Glas Amerike. Mnogi su priali o tome kako su postali
zavisni od holivudskih filmova i junokorejskih sapunica.

33

Human Rights Watch, Harsher Policies Against Border-Crossers (Stroa policijska

kontrola protiv graninih prelazaka), (mart 2007).
34
Lankov, North of DMZ (Severno od DMZ-a), 183.

Kad god smo gledali filmove o Dejmsu Bondu, navlaili smo zavese i
potpuno smanjivali ton, rekla mi je u Seulu etrdesetogodinja domaica iz
Severne Koreje. Pobegla je iz svog ribarskog sela amcem sa muem i sinom.
Ti filmovi omoguili su mi da saznam ta se deava u svetu, a narodu da shvati
da vlada Kim Dong Ila u stvari ne radi u njihovu korist.
Njen sin mi je rekao da se zaljubio u Sjedinjene Drave, gde se nada da e
iveti jednog dana, gledajui mutne piratske kopije arlijevih anela.
Kako se priliv stranih videa pretvorio u poplavu, severnokorejska policija
se uznemirila i smiljala je nove taktike da uhapsi ljude koji ih gledaju.
Iskljuivali su struju odreenim stambenim blokovima a onda upadali u svaki
stan da vide koje trake ili diskovi su zaglavljeni u plejerima.
U vreme kada su in i Park smiljali svoj plan bekstva, vlada Kim Dong
Ila je zakljuila da je granica postala previe porozna i da predstavlja pretnju
unutranjoj sigurnosti. Pjongjang je naroito bio besan zbog junokorejskih i
amerikih inicijativa da se severnokorejskim beguncima koji su preli u Kinu
olaka da otputuju jo dalje i nastane se na Zapadu. U leto 2004. godine, u
najveem masovnom bekstvu, Juna Koreja prebacila je avionom 468
Severnokorejaca iz Vijetnama u Seul. Severnokorejske novinske agencije
osudile su let kao unapred smiljenu otmicu i terorizam. Otprilike u isto vreme
Kongres je doneo zakon koji prihvata izbeglice iz Severne Koreje radi
naseljavanja u Sjedinjenim Dravama, emu se Sever narugao kao pokuaju
obaranja vlade pod izgovorom da se promovie demokratija.
Iz ovih razloga, pravila na granici poela su da se menjaju krajem 2004.
godine. Severna Koreja je objavila novu politiku kanjavanja za nelegalno
prelaenje granice sa strogim zatvorskim kaznama do pet godina. Amnesti
interneenel je 2006. godine intervjuisao esnaest ljudi koji su preli granicu i
koji su rekli da su nova pravila na snazi i da vlast na Severu plasira informacije
da e ak i oni koji su prvi put uhvaeni pri prelasku granice biti poslati u zatvor
na najmanje godinu dana. Da bi sprovela svoja pravila, Severna Koreja je znatno
pojaala video nadzor du granice. Produili su bodljikavu icu i sagradili nove
betonske prepreke.35 I Kina je pootrila obezbeenje na granici da bi
obeshrabrila Severnokorejce da uu u zemlju koja se pripremala za Letnje
olimpijske igre 2008.
Krajem januara 2005, kada je in iao peke prema Kini sa cigaretama i
grickalicama, bilo je sve manje prilika za prelazak granice uz malo rizika. Ali
imao je sree: nareenja sa vrha jo nisu promenila ponaanje etiri aljkava
vojnika gladna mita koje je in sreo na straarskim mestima uz reku Tumen.
Umirem od gladi ovde, rekao je poslednji vojnik kojeg je podmitio na svom
putu iz Severne Koreje. Izgledao je kao da mu je oko esnaest godina. Zar
nema neto za jelo?
35

Autorski intervju u Seulu zvaninika budistike neprofitne organizacije Dobri prijatelji,

koji imaju dounike u Severnoj Koreji.

Njegovo straarsko mesto bilo je blizu mosta kojim se prelazilo u Kinu. in

mu je dao kobasicu od soje, cigarete i kesu bombona.
,,Da li mnogo ljudi prelazi u Kinu?, pitao je in.
,,Naravno, odgovorio je straar. Prelaze sa blagoslovom vojske i vraaju
se kada zarade mnogo novca.
U Logoru 14 in je esto priao sa Parkom ta e da rade kada preu
granicu. Planirali su da odsednu kod Parkovog ujaka, i taj ujak mu je sada pao
na pamet.
,,Da li bih mogao da posetim ujaka koji ivi u selu s one strane reke?,
pitao je in, mada nije imao pojma gde u stvari Parkov ujak ivi. Kad se
vratim, astiu te.
Naravno, idi, odgovorio je uvar.Ali ja sam na dunosti samo do sedam
veeras. Vrati se pre sedam, u redu?
uvar je kroz umu odveo ina do reke, gde je rekao da e prelazak biti
bezbedan. Bilo je kasno popodne, ali je in obeao da e se vratiti na vreme sa
hranom za straara.
,,Da li je reka zamrznuta?, pitao je in. ,,Da li u biti dobro?
Straar ga je uveravao da je reka zamrznuta i da ak i ako bi probio led,
voda je samo do lanaka.
Bie dobro, rekao je.
Reka je bila oko devedeset metara iroka. in je polako izaao na led. Na
pola puta preko reke probio je led i ledena voda mu je nakvasila cipele. Skoio
je nazad na vrst led i puzao ostatak puta do Kine. Na drugoj obali in je ustao i
okrenuo se da poslednji put pogleda Severnu Koreju.
Pitao se da li je njegov otac ubijen u logoru.
Mladi severnokorejski graniar gledao je inov napredak. Mahnuo je
nestrpljivo rukom pokazujui inu da pouri nazad i nestao u umi.

POGLAVLJE 19

KINA

in se sjurio niz obalu reke i kratko se krio u umi gde su njegova mokra
stopala poela da se smrzavaju. Padala je no i bio je iscrpljen od dugog
dana na hladnoi. Malo je jeo u poslednjih par dana jer je sauvao to malo novca
to je imao za cigarete i grickalice koje je dao graniarima.
Da bi se ugrejao i udaljio od reke, popeo se uz brdo i pratio put kroz polja
pokrivena snegom. U blizini, iza polja, mogao je da vidi grupu kua.
Na putu izmeu ina i kua stajala su dva oveka. Imali su baterijske
lampe i prsluke sa kineskim znakovima na leima. Kasnije je saznao da je to
bila kineska granina patrola. Od 2002. godine, kada su stotine Severnokorejaca
u potrazi za utoitem osramotile Kinu navalivi na strane ambasade, vojnici su
hapsili one koji ilegalno prelaze granicu i silom vraali nazad hiljade njih.36
Vojnici koje je in video gledali su u nebo. Pretpostavio je da broje zvezde. U
svakom sluaju, inilo se da ih ne interesuje inovo prisustvo. Pourio je prema
kuama.
Njegov plan za preivljavanje u Kini bio je dopola razraen, kao i plan za
beg iz Severne Koreje. Nije znao kuda da ide ili koga da kontaktira. Jednostavno
je eleo da odmakne od granice to je dalje mogue. Uetao je u siromaan,
planinski i retko naseljen deo kineske provincije ilin. Najblii vei grad bio je
Helong na skoro pedeset kilometara severno od mesta na kome je preao reku.
Njegova jedina nada bile su glasine koje je uo od putujuih trgovaca u Severnoj
Koreji: etniki Korejci koji ive u kineskoj graninoj regiji moda e mu
ponuditi sklonite i hranu a moda i posao.
Ulazei u dvorite ispred jedne od kua in je izazvao erupciju besnog
pseeg lavea. Izbrojao je da ih ima sedam iznenaujui broj po standardima
Severne Koreje gde je populacija ljubimaca proreena strvoderima od kojih su
mnogi bili siroii, koji su krali, drali i pekli pse tokom godina gladi.37
Kada su se otvorila ulazna vrata, in je zamolio neto za jelo i mesto za
spavanje. Kinez korejskog porekla kazao mu je da se gubi odatle. Rekao je da ga
je ba tog jutra policija upozorila da ne pomae Severnokorejcima. in je
nastavio dalje do oblinje kue od cigli gde je pitao za pomo jo jednog kineza
korejskog porekla. Opet mu je reeno da ide. Ovoga puta grubo.
inu je bilo veoma hladno kada je odlazio iz dvorita. Tu je video ostatke
vatre u rupi za kuvanje iskopanoj u zemlji. Nakon to je iskopao tri tinjajue
36

Chang et al., Migration Experiences of North Korean Refugees (Migraciona iskustva

severnokorejskih izbeglica), 9.
37
Demick, Nothing to Envy (Nema mesta zavisti), 163.

cepanice, odneo ih je u oblinju umu aria, sastrugao sneg sa zemlje, pronaao

neto za potpalu i uspeo je da zapali logorsku vatru. Izuo je mokre cipele i
arape da se osue blizu vatre. Iako nije nameravao, zaspao je.
U zoru se vatra ugasila. inovo lice je bilo pokriveno injem. Zaleen, obuo
je arape i cipele koje su i dalje bile mokre. Hodao je celo jutro po sporednim
putevima za koje se nadao da vode dalje od granice. Oko podneva je u daljini
video policijski kontrolni punkt, skrenuo je sa puta, pronaao jo jednu kuu i
pokucao na vrata.
,,Da li moete da mi pomognete, molim vas?, preklinjao je.
Kinez korejskog porekla nije hteo da ga pusti u kuu. Rekao je da mu je
ena duevno bolesna. Ali je dao inu dve jabuke.
Da bi izbegao kontrolne punktove i udaljio se to vie od granice, in je
pratio vijugavu stazu koja je vodila u planine i hodao vei deo dana. (in nije
siguran kuda je iao tog prvog dana u Kini; na slikama sa Google Earth-a te
regije u blizini granice vide se kao poumljene planine sa nekoliko ratrkanih
kua.) U sumrak, pokuao je u jo jednoj seoskoj kui, novosagraenoj, od
betonskih blokova i okruenoj svinjcima. Pet pasa je zalajalo kada je uao u
dvorite.
Sredoveni ovek bucmastog lica provirio je kroz ulazna vrata.
,,Da li si ti iz Severne Koreje?, pitao je ovek.
in je umorno klimnuo glavom.
Kineski seljak jedva da je znao korejski, pozvao je ina unutra i naredio
mladoj eni da skuva pirina. Farmer je rekao da je jednom zaposlio dva
begunca iz Severne Koreje i da su bili korisni radnici. Ponudio je inu hranu,
smetaj i pet obroka dnevno oko ezdeset centi ako hoe da uva svinje.
Pre nego to je pojeo svoj prvi topao obrok u Kini, in je imao posao i gde
da spava. Bio je zatvorenik, cinkaro, begunac i lopov ali nikada nije bio
zaposlen. Taj posao bio je dobar poetak i ogromno olakanje. Zavrio se
straan, leden mesec u bekstvu. Ceo ivot robovanja odjednom je postao
prolost.
Tokom sledeeg meseca in je konano naao dovoljno hrane u kuhinji
uzgajivaa svinja. Punio je stomak tri puta dnevno peenim mesom o kojem su
on i Park matali u Logoru 14. Kupao se sapunom i toplom vodom. Otarasio se
vaki sa kojima je iveo od roenja.
Seljak je kupio inu antibiotike za opekotine na nogama, toplu zimsku
odeu i izme za rad. in je bacio ukradenu, preveliku odeu koja ga je
identifikovala kao Severnokorejca.
Imao je svoju sobu u kojoj je spavao na podu pokriven sa nekoliko ebadi.
Mogao je da spava i po deset sati nezamisliv luksuz. Devojka u kui in je
saznao da je farmerova ljubavnica kuvala mu je i uila ga osnovnim reima
kineskog.
Radio je od zore do sedam ili osam sati uvee za svojih ezdeset centi
dnevno. Pored uvanja svinja, sa seljakom je lovio divlje veprove u okolnim

planinama. Kada bi ih seljak ubio, in je vukao trupla iz ume koja su nakon

klanja prodavali.
Iako je posao esto bio iscrpljujui, niko ga nije amarao, utirao i udarao i
niko mu nije pretio. Strah je poeo da nestaje, a dovoljno hrane i sna omoguili
su mu da povrati snagu. Kada je policija posetila farmu, gazda mu je rekao da se
pretvara da je nem. Farmer je garantovao da je poten i policija je otila.
Ipak, in je shvatao da je dobrodoao u farmerovoj kui samo zbog toga to
je jeftina radna snaga.
Mogunost kineskog graninog pojasa da prihvati Severnokorejce znaajna je
ali i znaajno potcenjena van Severoistone Azije. Oblast nije toliko strana ili
negostoljubiva emigrantima koji govore korejski.
Kada begunci preu u Kinu, prvi stranci koje sreu obino su etniki
Korejci koji govore isti jezik, jedu slinu hranu i imaju iste kulturne vrednosti.
Uz malo sree mogu, kao in, da nau posao, sklonite i steknu odreenu
sigurnost.
Ovo traje od kraja ezdesetih godina devetnaestog veka kada je glad
pogodila Severnu Koreju i gladni farmeri beali su preko reka Tumen i Jalu u
severoistonu Kinu. Kasnije, vlada carske Kine regrutovala je korejske seljake
da stvore tampon zonu protiv ruske ekspanzije a korejska dinastija oson
dozvolila im je legalno da odu. Pre Drugog svetskog rata Japanci koji su
okupirali Korejsko poluostrvo i severoistonu Kinu gurnuli su desetine hiljada
korejskih seljaka preko granice da bi oslabili kineski uticaj na region.
Skoro dva miliona etnikih Koreajca sada ivi u tri severoistone kineske
provincije sa najveom koncentracijom u ilinu u koju je in uao dopuzavi
zaleenom rekom. U provinciji ilin Kina je stvorila korejsku autonomnu
prefekturu Janbian gde etrdeset procenata populacije ine etniki Korejci, a
vlada subvencionie kole i izdavatvo na korejskom jeziku.
Oni koji govore korejski a ive u severoistonoj Kini predstavljaju
neopevanu snagu kulturnih promena u Severnoj Koreji. Uticali su na te promene
gledajui junokorejske sapunice na kanalima s privatnih satelitskih antena,
snimajui kompakt-diskove loeg kvaliteta i krijumarei stotine hiljada tih
snimaka preko granice u Severnu Koreju, gde se prodaju po niskoj ceni od
petnaest centi, navodi se u Rimjin-gangu, asopisu iz Osake koji ima dounike
na Severu.
Junokorejske sapunice u kojima se prikazuju brza kola, bogate kue i
rastue samopouzdanje June Koreje okarakterisane su kao neisti
nasnimljeni vizuelni materijali i u Severnoj Koreji su ilegalni. Ipak, te sapunice
pridobile su brojne sledbenike u Pjongjangu i drugim gradovima gde policijski
slubenici koji bi trebalo da konfiskuju te video snimke navodo ih i sami gledaju

a tinejderi imitiraju mekan naglasak korejskog jezika kojim govore zvezde iz

viih slojeva u Seulu.38
Ove sapunice unitile su viedecenijsku severnokorejsku propagandu koja
tvrdi da je Jug siromano, represivno i tuno mesto i da Junokorejci ude za
ujedinjenjem pod oinskom rukom dinastije Kim.
U proteklih pola veka, vlade Kine i Severne Koreje zajedniki su koristile
svoje snage bezbednosi da se povremeno odlivanje Korejaca preko granice
nikada ne pretvori u poplavu. Prema junokorejskoj vladi, tajni sporazum po
pitanju granine bezbednosti potpisan je izmeu dve zemlje poetkom
ezdesetih godina prolog veka. Drugi sporazum iz 1986. obavezao je Kinu da
alje begunce iz Severne Koreje kui gde su esto bivali hapeni, mueni i
mesecima ili godinama bili na prinudnom radu.
Pritvaranjem svojih graana unutar zemlje Severna Koreja prkosi
meunarodnom sporazumu koji se obavezala da potuje. Sporazum iz 1966.
kae: Svako ima slobodu da napusti bilo koju zemlju, ukljuujui i svoju.39
Definiui sve begunce iz Severne Koreje kao ekonomske izbeglice i
aljui ih kui da budu gonjeni od strane zakona, Kina kri svoje obaveze kao
potpisnik sporazuma na meunarodnoj konvenciji o izbeglicama iz 1951.
godine. Peking odbija da dozvoli beguncima da trae azil i spreava rad
Kancelarije visokog komesara za izbeglice pri UN du granice sa Severnom
Korejom.
U sutini, meunarodni zakoni su pogaeni stratekim interesima Severne
Koreje i Kine. Masovni egzodus stanovnitva iz Severne Koreje mogao bi
znaajno da smanji broj stanovnika, podrije njen ve nedovoljan kapacitet za
uzgajanje hrane i oslabi ili moda i svrgne vladu. Rizik od takvog egzodusa
poveava se kako Kina ekonomski jaa, Severna Koreja tone i iri se glas da je
ivot u Kini bolji.
Za kinesku vladu, nekontrolisan talas siromanih korejskih izbeglica
nepoeljan je iz nekoliko razloga. Dramatino bi poveao siromatvo u tri
kineske severoistone provincije koje nisu uestvovale u brzom ekonomskom
usponu zemlje. Jo vanije, to bi moglo da ubrza kolaps reima Severne Koreje i
da dovede do ujedinjenja Korejskog poluostrva pod vlau reima u Seulu koji
je blisko povezan sa Sjedinjenim Dravama. U tom procesu Kina bi izgubila
glavni tampon izmeu jedne od svojih najsiromanijih regija i ujedinjene, bogate
i ka Zapadu orijentisane Koreje. To bi zauzvrat moglo da pobudi nacionalna
oseanja meu etnikim Korejcima u kineskom graninom pojasu.
Surevnjivost Pekinga prema severnokorejskim beguncima, a koju u delo
sprovode policija i vojska na granici, dobro razumeju seljaci, nadzornici u
fabrikama i drugi efovi u severoistonim kineskim provincijama.
38

Rimjin-gang: News from Inside North Korea (Vesti iz Severne Koreje), urednik Jiro Iimaru
(Osaka: AsiaPress International, 2010), 11-15.
39
Meunarodni sporazum Ujedinjenih nacija o civilnim i politikim pravima. lanak 12
(2),http://www2.ohchr.org/english/law/ccpr.htm.

Ali, kako je in utvrdio, vrlo rado ignoriu dravne direktive kada su u

pitanju vredni Severnokorejci koji dre usta zatvorena i naporno rade za
ezdeset centi na dan. Kineski poslodavci takoe mogu u svakom trenutku
slobodno da varaju, vreaju ili da se otarase radnika iz Severne Koreje.
U roku od mesec dana inov dogovor sa farmerom se izjalovio.
Uzimao je vodu sa potoka u blizini farme kada je sreo dva begunca iz
Severne Koreje. Bili su gladni, bilo im je hladno i iveli su u naputenoj kolibi u
umi nedaleko od farme svinja. in je pitao svog gazdu da im pomogne, i jeste
im pomogao ali nevoljno i ozlojeeno to in nije odmah primetio.
Jedan od begunaca bila je ena od etrdesetak godina koja je ve ranije
prelazila granicu. Imala je mua Kineza i dete. iveli su u blizini i elela je da ih
kontaktira telefonom. Seljak joj je dozvolio da koristi njegov telefon. Kroz
nekoliko dana ona i drugi begunac su otili.
Ali pruanje utoita trima severnokorejskim beguncima iznerviralo je
seljaka. Rekao je inu da i on mora da ide.
Farmer je znao za jo jedan posao: uvanje stoke u planinama. Ponudio je
inu da ga svojim kolima odveze do tamo. Posle dva sata vonje planinskim
putevima, seljak je ostavio ina na stonoj farmi svog prijatelja. Nije bio daleko
od Helonga, grada od oko osamdeset i pet hiljada ljudi. Ako in bude vredno
radio, rekao mu je farmer, bie velikoduno nagraen.
Tek kada je farmer otiao, in je otkrio da niko na farmi ne govori korejski.

POGLAVLJE 20

UTOITE

ledeih deset meseci in je ostao tamo gde ga je uzgajiva svinja ostavio,

uvao je stoku na planinskim panjacima i spavao na patosu prizemne kue
sa dva mrzovoljna kineska govedara. Mogao je da ode kad god je hteo. Ali nije
znao ni gde da ide ni ta drugo da radi.
Park je trebalo da bude odgovoran za budunost. U Logoru 14 Park je
uveravao ina da e, kad budu stigli u Kinu, srediti prolazak u Junu Koreju.
Park bi zatraio pomo od svog ujaka u Kini. Obezbedio bi im novac,
dokumenta i kontakte. Ali Park je bio mrtav i Juna Koreja izgledala je
beskrajno daleko.
Meutim, ostanak je imao svoje prednosti. Rane na nogama su mu zarasle;
konano su se opekotine od struje pretvorile u oiljke. Od govedara i upravnika
na ranu nauio je da se sporazumeva na kineskom. I po prvi put u svom ivotu
imao je pristup elektrinoj spravi koja stvara snove.
Radiju.
in je skoro svakog jutra vrteo na desetine stanica na korejskom koje su se
svakodnevno emitovale u Severnoj Koreji i severoistonoj Kini. Ove stanice,
finansirane od strane June Koreje, Sjedinjenih Drava i Japana, kombinovale su
vesti iz Azije sa svetskim vestima u kojima su upuivane otre kritike Severnoj
Koreji i Kim Dong Ilu. Fokusirale su se na hronian nedostatak hrane na
Severu, krenje ljudsikh prava, vojne provokacije, nuklearni program i zavisnost
od Kine. Tokom emitovanja programa, mnogo vremena bilo je posveeno
udobnim ivotima begunaca, prema severnokorejskim standardima, koji su
iveli u Junoj Koreji gde su od vlade u Seulu dobijali smetaj i druge
subvencije.
Begunci su upravljali nekim od ovih stanica (uz finansijsku pomo
Sjedinjenih Drava i drugih izvora) i regrutovali reportere u Severnoj Koreji. Ti
reporteri, koji su koristili mobilne telefone i krijumarili zvune i video zapise
na malim memorijskim stikovima, u revolucionarnom duhu izvetavali su o
Severnoj Koreji. Proli su meseci dok je svet saznao za ekonomske reforme
2002. Godine koje su smanjile restrikcije na privatnim tritima. Sedam godina
kasnije, kada je vlada Severne Koreje sprovela katastrofalnu reformu valute koja
je osiromaila i razbesnela desetine hiljada trgovaca, vest je u roku od nekoliko
sati preneo Radio slobodna Severna Koreja.
U Severnoj Koreji kazna za sluanje ovih stanica moe da bude deset
godina u radnom logoru. Ali u poslednjih nekoliko godina zemlja je preplavljena
radio-aparatima od tri dolara prokrijumarenim iz

Kine i prema istraivanju i ispitivanju begunaca, trgovaca i ostalih koji su

preli granicu u Kini, izmeu pet i dvadeset posto Severnokorejaca svakodnevno
slua radio.40 Mnogi od njih su rekli istraivaima da je sluanje stranog radija
znaajna motivacija za naputanje zemlje.41
Sluajui radio na kineskoj stonoj farmi, ina je teilo da uje jezik koji
razume. uo je uzbudljivu, mada godinu dana staru vest da je nekoliko stotina
begunaca iz Vijetnama avionom prebaeno u Seul. Naroito je paljivo pratio
izvetaje o uslovima za prelazak granice, putanjama kojima su begunci putovali
iz Kine do June Koreje i o ivotima koje su vodili kada bi stigli tamo.
Ipak, in se muio da razume veinu onoga to je uo na radiju.
Emisije su bile namenjene obrazovanim Severnokorejcima odraslim uz
dravne medije koji su potovali boanske moi i mudrost dinastije Kim, i bili
upozoreni da Amerikanci, Junokorejci i Japanci spletkare oko toga kako da
zauzmu celo Korejsko poluostrvo. Logor 14 ostavio je ina van ove
propagandne mree i sluao je kontrapropagandu Zapada uima deteta
radoznalo, zbunjeno, nekada mu je bilo i dosadno ali uvek mu je nedostajao
kontekst.
Tokom etiri nedelje koliko je Park uio ina kako svet funkcionie, otro
je kritikovao i vladu Severne Koreje. Ali in se samo pravio da je zainteresovan,
osim kada je Park priao o hrani.
in je bio zbunjen veinom onoga to je izvetavano na radiju o Kim
Dong Ilu. Malo je znao o porodici Kim a jo manje o tome kako ih vide irom
sveta. ak i kada bi uo sone zanimljivosti o ivotima begunaca u Kini i Junoj
Koreji, nije bilo nikoga sa kim bi mogao da ih podeli.
Bez zajednikog jezika kojim bi komunicirao sa nekim, njegova
usamljenost na farmi goveda postala je vea nego to je bila u radnom logoru.
Krajem 2005. godine sa zimom koja se valjala ka planinama, in je odluio da
se pokrene.
uo je na radiju da korejske crkve u Kini ponekad pomau beguncima.
Tako da je smislio povran plan: putovae na zapad i jug pravei to veu
distancu izmeu sebe, Severne Koreje i vojnika granine patrole. Onda e
potraiti prijateljski nastrojene Korejce. Uz njhovu pomo nadao se da e
pronai stalan posao u junoj Kini i iveti skromno. Digao je ruke od toga da
stigne do June Koreje.
Do tada je in nauio dovoljno kineskog da kae upravniku farme goveda
zato odlazi. Objasnio je da e ga policija uhapsiti i silom poslati nazad u
Severnu Koreju ako nastavi da ivi blizu granice.
40

Lee Gwang Baek, Impact of Radio Broadcasts in North Korea (Uticaj radija u Severnoj
Koreji), govor na Meunarodnoj konvenciji za ljudska prava 1. novembra 2010. godine,
http://nknet.org/eng/board/ jbbs_view.
41
Peter M. Beck, North Koreas Radio Waves of Resistance (Radio Pokreta otpora
Severne Koreje), Wall Street Journal (16. april 2010).

Bez mnogo prie upravnik mu je dao est stotina jena ili oko sedamdeset i
dva dolara. Za deset meseci koliko je uvao stoku, svelo se na manje od
dvadeset i pet centi dnevno. Na osnovu zarade od ezdeset centi dnevno koliko
je zaraivao na farmi svinja, in je oekivao da e biti plaen bar duplo vie od
toga.
Bio je prevaren ali kao i svi Severnokorejci koji rade u Kini, nije bio u
poziciji da se buni. Kao oprotajni poklon upravnik farme dao je inu mapu i
odveo ga na autobusku stanicu u oblinji Helong.
U poreenju sa putovanjem u Severnoj Koreji, in je uvideo da je
putovanje u Kini lako i bezbedno. Njegova odea poklon uzgajivaa svinja
napravljena je u okolini i nije privlaila mnogo panje. Kako je putovao sam i
drao jezik za zubima, otkrio je da njegovo lice i ponaanje ne odaju njegov
identitet Severnokorejca u bekstvu.
ak i kada bi u razgovoru sa etnikim Korejcima koje je molio za hranu,
novac ili posao in spomenuo da je iz Severne Koreje, shvatio je da on nije niko
poseban. Mnogi begunci su pre njega doli da prose. Veinu ljudi koje je
susretao Severnokorejci nisu uznemiravali niti su za njih bili zainteresovani.
Bilo im je dosta njih.
Niko nije traio da vidi inova lina dokumenta kada je kupio kartu u
Helongu za vonju autobusom od oko 170 kilometara do anguna, glavnog
grada provincije ilin, ili kada se ukrcao na voz na putovanje od 800 kilometara
do Pekinga ili kada je proputovao vie od 1.600 kilometara autobusom do
engdua, grada od pet miliona ljudi na jugozapadu Kine.
in je poeo da trai posao kada je stigao u engdu, koji je nasumino
izabrao na autobuskoj stanici u Pekingu.
U korejskom restoranu pronaao je asopis koji je imao spisak imena i
adresa nekoliko malih crkava. U svakoj crkvi je traio da razgovara sa pastorom
objanjavajui da je Severnokorejac kojem je potrebna pomo. Pastori etniki
Korejci davali su mu novac, oko petnaest dolara u jenima. Ali niko mu nije
ponudio posao ili smetaj. Takoe su mu govorili da ide odatle. Bilo je
nelegalno pomagati beguncima, rekli su.
Kada je u Kini pitao za pomo, in je bio oprezan da ne kae previe.
Nikome nije rekao da je pobegao iz politikog radnog logora strahujui da bi to
moglo nekog da dovede u iskuenje da ga prijavi policiji. Trudio se da izbegava
duge razgovore. Takoe se drao podalje od hotela jer se plaio da bi mu tamo
traili dokumenta.
Umesto toga, provodio je mnoge noi u PC igraonicama42, sveprisutnim
istonoazijskim internet-kafeima u kojima mladi, uglavnom slobodni mukarci,
igraju kompjuterske igrice i surfuju internetom po ceo dan.

42

Vrsta jeftinih internet-kafea u kojima se iskljuivo igraju video-igrice, onlajn sa drugim

igraima. (Prim. prev.)

in je otkrio da tamo moe da dobije smernice i da se malo odmori, pa ak

malo i da odspava. Izgledao je isto kao i mnogi nezaposleni mladii koji su
provodili vreme na takvim mestima i niko mu nije traio dokumenta.
Kada su ga u engduu u osam crkava odbili, in se posle dugog, tunog
putovanja autobusom vratio u Peking gde je na deset dana preusmerio svoju
potragu za poslom na korejske restorane. Ponekad bi ga vlasnici ili menaderi
nahranili ili mu dali neto novca. Ali niko mu nije ponudio posao.
Ne mogavi da nae posao, in zbog toga nije paniio niti ga je to
obeshrabrivalo. Njemu je hrana znaila mnogo vie nego to znai veini ljudi i
gde god da je iao po Kini bilo je neverovatno mnogo hrane. Na njegovo
zaprepaenje, Kina je bila mesto gde su ak i psi delovali uhranjeno i ako nije
imao dovoljno novca da kupi hranu, prosio je. Znao je da bi mu Kinezi obino
dali neto.
in je shvatio da nikada nee umreti od gladi. To ga je samo po sebi
smirivalo i davalo mu nadu. Nije morao da provaljuje u kue da bi naao hranu,
novac ili odeu.
in je napustio Peking i autobusom preao 112 kilometara do Tijencina,
grada od deset miliona ljudi gde je ponovo pokuao da trai pomo u korejskim
crkvama. Pastori su mu ponovo nudili siu ali ne i posao i smetaj. Autobusom
je preao oko 350 kilometara prema jugu do inana, grada od pet miliona ljudi, i
proveo pet dana pretraujui jo korejskih crkava. I dalje nita od posla.
Opet je krenuo na jug. in je stigao u Hangdou, grad od oko est miliona
ljudi na delti reke Jangce, 6. februara 2006. godine godinu i jednu nedelju od
prelaska u Kinu preko zamrznutog Tumena. Uavi u trei korejski restoran,
vlasnik mu je ponudio posao.
Restoran Korejska kuhinja Hedanghva bio je dobro poseen i in je
tokom dugog radnog vremena prao sudove i istio stolove. Posle jedanaest dana
bilo mu je dosta toga. Rekao je vlasniku da daje otkaz, uzeo svoju platu i ukrcao
se na autobus za angaj, na oko sto etrdeset kilometara juno.
Na angajskoj autobuskoj stanici in je prelistavao asopis na korejskom,
pronaao spisak korejskih restorana i ponovo krenuo u potragu za poslom.
,,Da li mogu da vidim vlasnika ovog lokala?, pitao je in konobaricu u
prvom restoranu sa spiska.
Zbog ega?, odgovorila je konobarica.
,,Ja sam iz Severne Koreje. Samo to sam izaao iz autobusa i nemam gde
da idem, rekao je in. ,,Da li bih mogao da radim u ovom restoranu?
Konobarica je rekla da vlasnik nije tu.
Da li mogu bilo ta da radim ovde?, preklinjao je in.
Nema posla ali onaj tamo ovek to jede kae da je iz Koreje, trebalo bi da
pita njega.
Konobarica je pokazala na muteriju koja je kasno ruala.

Izvinite, ja sam iz Severne Koreje, traim posao, rekao je in. Molim

vas, pomozite mi.
Nakon to je neko vreme prouavao inovo lice, ovek ga je pitao odakle
je. in je rekao da je iz Bukanga, grada u blizini Logora 14 gde je ukrao svoj
prvi dak pirina.
Stvarno si iz Severne Koreje?, pitao je ovek vadei novinarsku
belenicu i poeo da kraba beleke.
in je nabasao na novinara, dopisnika velike junokorejske medijske kue
iz angaja.
Zato si doao u angaj?, pitao je ina.
in je ponovio ono to je rekao pre toga. Da trai posao. Bio je gladan.
Novinar je sve zapisao. in nije bio naviknut na ovakve razgovore. Nikada nije
upoznao novinara. Bio je nervozan zbog njega.
Posle duge tiine ovek je pitao ina da li bi eleo da ide u Junu Koreju
pitanje koje je ina jo vie unervozilo. Kada je stigao u angaj, in je ve
odavno izgubio svaku nadu da e otputovati u Junu Koreju. Rekao je novinaru
da ne moe da ide tamo jer nema novca.
ovek je predloio da zajedno odu iz restorana. Na ulici je zaustavio taksi,
rekao inu da ue i seo pored njega. Posle nekoliko minuta rekao je inu da idu
u konzulat June Koreje.
inova sve vea nelagodnost pretvorila se u paniku kada je novinar dalje
objasnio da e moda biti opasno kada tamo izau iz taksija. Rekao je inu da,
ako ga neko epa, treba da se otrgne i krene da tri.
Kako su se pribliavali konzulatu videli su policijske automobile i nekoliko
uniformisanih policajaca kako krue oko ulaza. Od 2002. godine vlada Pekinga
pokuavala je i to sa uspehom da sprei Severnokorejce da utravaju u strane
ambasade i konzulate traei azil.
in se klonio kineske policije. Plaei se hapenja i deportacije, nikada se
nije usudio da provaljuje u kue zbog hrane ili odee. Trudio se da bude
nevidljiv i uspeo je.
Sada ga je stranac vodio u ozbiljno zatienu zgradu i savetovao ga da
bei ako policija pokua da ga uhapsi.
Kada se taksi zaustavio ispred zgrade sa junokorejskom zastavom, in je
poeo da se gui. Plaio se da, kada izae na ulicu, nee moi da hoda. Novinar
mu je rekao da se osmehuje; zagrlio je ina i privukao ga blizu sebe. Zajedno su
koraali ka kapiji konzulata. Novinar je na kineskom rekao policiji da on i
njegov prijatelj imaju nekog posla unutra.
Policija je otvorila kapiju i pokazala im rukom da uu.
Kada su uli unutra, novinar je rekao inu da se opusti. Ali in nije shvatio
da je na sigurnom. Bez obzira na stalno uveravanje osoblja konzulata, nije
mogao da veruje da je stvarno pod zatitom vlade June Koreje. Njemu
diplomatski imunitet nije imao nikakvog smisla.

Konzulat je bio komforan, junokorejski slubenici predusretljivi, i tamo je

bio jo jedan begunac iz Severne Koreje sa kojim je mogao da pria.
Po prvi put u svom ivotu in se tuirao svakog dana. Imao je novu odeu,
ist ve. Odmoran, oriban i oseajui se sve sigurnije, in je ekao da se sredi
dokumentacija koja e mu dozvoliti da putuje u Junu Koreju.
Od slubenika u konzulatu je uo da je novinar koji mu je pomogao (koji i
dalje ne eli da se objave njegovo ime i novinska organizacija) imao problema
sa kineskim vlastima.
Posle est meseci provedenih u konzulatu in je odleteo u Seul gde se
Junokorejska nacionalna obavetajna sluba neobino zainteresovala za njega.
Tokom ispitivanja koje je trajalo oko dve nedelje, in je ispriao agentima NOSa svoju ivotnu priu. Pokuao je da bude to iskreniji, izostavljajui deo o tome
kako je potkazao svoju majku i brata.
Kada su junokorejski agenti zavrili sa inom, na red je dola amerika
obavetajna sluba. Bilo je to naslee Korejskog rata, protokol star nekoliko
decenija koji je davao amerikim obavetajcima ansu da iz prve ruke saznaju
ta su begunci znali o Severu.
Vodnik Metju E. Makmahon, ispitiva koji je odrastao u Virdiniji i govori
korejski, ispitivao je ina oko sat i po u vojnoj bolnici. Bio je zaprepaen
koliko je in bio traumatizovan, slab i zbunjen.
Borio se da se ne raspadne, sea se Makmahon. Ispriao je svoju priu
bez ikakve promene izraza lica. Mislim da nije bio sasvim svestan ta se deava
ni gde se nalazi. Delovalo je kao da nikada ranije nije priao sa belcem.
Za razliku od ostalih begunaca koje je Makmahon ispitivao, in nije znao
nita o svakodnevnom ivotu u Severnoj Koreji. Nita nije znao ni o Kim Dong
Ilu. Umesto toga, ispriao je priu koju je njegov ameriki ispitiva smatrao
uverljivom i sutinski zapanjujuom. (in mu nije rekao da je cinkario svoju
majku.) Makmahon je brzo napisao iscrpan izvetaj koji je veoma zainteresovao
ameriku obavetajnu slubu, za koju je rekao da nije pridavala mnogo panje
logorima.

POGLAVLJE 21

KUREDIT KARTIS

ada su obavetajci zavrili sa inom, prijavio se u Hanavon, to znai

Kua jedinstva na korejskom. To je vladin centar za ponovno
naseljavanje koji se nalazi u zelenoj, brdovitoj oblasti oko ezdeset kilometara
juno od Seula, rastui velegrad sa vie od dvadeset miliona ljudi. Kompleks
izgleda kao dobro utvrena psihijatrijska bolnica: zgrada od crvene cigle na tri
sprata, okruena visokom ogradom iznad koje su video-kamere i naoruani
uvari koji patroliraju.
Ministarstvo za ujedinjenje je sagradilo Hanavon 1999. godine da bi se
obezbedio smetaj, ishrana i poduavali begunci iz Severne Koreje kako da se
prilagode i preive u izuzetno takmiarskoj, kapitalistikoj kulturi Juga.
Zbog toga centar ima osoblje koje ukljuuje psihologe, poslovne savetnike
i nastavnike iz razliitih oblasti, od istorije sveta do obuke za vozae. Tu su i
doktori, sestre i zubari. Tokom tromesenog boravka begunci ue o svojim
pravima po zakonu June Koreje i idu na izlete u oping centre, banke i u
podzemnu eleznicu.
Svi begunci imaju problema sa prilagoavanjem, rekao mi je Ko oungbin, generalni direktor Hanavona, kada sam posetio to mesto.
U poetku se inilo da se in prilagoava bolje nego veina.
Izleti za njega nisu bili iznenaenje niti su ga plaili. Kako se kretao sam
kroz nekoliko najveih i najprosperitetnijih gradova u Kini, bio je naviknut na
agresivnu guvu, visoke zgrade, moderna kola i elektronske sprave.
Tokom prvih par meseci njegovog boravka dobio je dokumenta i line
isprave sa slikom koje su potvrivale da je dravljanin June Koreje, to vlada
automatski dodeljuje svima koji pobegnu sa Severa. Pohaao je i asove koji su
objanjavali mnoge vladine beneficije i programe za begunce, ukljuujui i
besplatan stan, nadoknadu od osamsto dolara meseno tokom dve godine i
osamnaest hiljada dolara ako bude iao na obuku za posao ili vie obrazovanje.
U uionici sa drugim beguncima saznao je da je Korejski rat poeo kada je
Severna Koreja iznenada, niim izazvana, napala Jug 25. juna 1950. godine. To
je lekcija iz istorije koja zapanji veinu pridolica sa Severa. Od ranog detinjstva
njihova vlada ih ui da je Juna Koreja zapoela rat uz podsticaj i oruanu
pomo Sjedinjenih Drava. U Hanavonu mnogi begunci naprosto odbijaju da
poveruju da je ova fundamentalna osnova severnokorejske istorije la. Postaju
besni. To je reakcija koja moe da se poredi sa nainom na koji bi Amerikanci
mogli da reaguju kad bi im neko rekao da je Drugi svetski rat zapoeo na
Pacifiku kada su Amerikanci kriom napali tokijsku luku.

Budui da in nije nauio skoro nita u Logoru 14, nije mu bilo vano to
je istorija Korejskog poluostrva promenjena iz korena. Mnogo je vie bio
zainteresovan za asove na kojima je uio kako da koristi kompjuter i pronae
informacije na internetu.
Pred kraj prvog meseca, ba kad je poeo da se navikava na Hanavon, in
je poeo da sanja uznemirujue snove. Sanjao je svoju majku obeenu, Parkovo
telo na ogradi, kao i muenje za koje je pretpostavljao da je otac podvrgnut
posle njegovog bekstva. Kako su se none more nastavile, odustao je od kursa
za opravku automobila. Nije iao na obuku za vozae. Prestao je da jede. Muio
se da zaspi. Bio je skoro paralizovan krivicom.
Skoro svi begunci koji dolaze u Hanavon pokazuju klinike simptome paranoje.
apuu i tuku se. Plae se da otkriju svoja imena, godine i mesto roenja.
Njihovo ponaanje esto vrea Junokorejce. Nemaju naviku da kau ,,hvala ili
,,izvini.
Pitanja koja im postavljaju junokorejski blagajnici koje sreu na izletima
kada otvaraju raune u banci esto prestravljuju begunce. Oni sumnjaju u motive
skoro svih ljudi na visokim pozicijama. Oseaju krivicu zbog onih koje su
ostavili iza sebe. Sekiraju se, nekada skoro panino, zbog svoje finansijske i
obrazovne inferiornosti u odnosu na Junokorejce. Stide se naina na koji se
oblae, pa ak i svojih frizura.
,,U Severnoj Koreji paranoja je racionalan odgovor na stvarne uslove i
pomae ovim ljudima da preive, rekla je Kim He-kjang, kliniki psiholog sa
kojom sam razgovarao u njenoj kancelariji u Hanavonu. Ali to ih spreava da
razumeju ta se deava u Junoj Koreji. Zbog toga ne mogu da se prilagode.
Tinejderi sa Severa provode od dva meseca do dve godine u srednjoj koli
Hangjoreh, internatu za oporavak koji finansira vlada a povezan je sa
Hanavonom. Sagraena je 2006. da bi pomogla novim, mladim pridolicama sa
Severa od kojih veina nije sposobna da pohaa dravnu kolu u Junoj Koreji.
Skoro svi oni mue se sa osnovnim nivoom itanja i raunanja. Neki su
mentalno zaostali, verovatno zbog hronine neuhranjenosti kada su bili odojad.
ak i kod najpametnije dece, znanje o svetskoj istoriji u sutini je zasnovano na
osnovu mitskih linih pria Velikog Voe, Kim Il Sunga, i njegovog dragog
sina, Kim Dong Ila.
Obrazovanje steeno u Severnoj Koreji beskorisno je za ivot u Junoj
Koreji, rekao mi je Gvak Dong-mun, direktor Hangjoreha. Kada si previe
gladan, onda ne ide da ui i uitelji ne idu da poduavaju. Mnogi od naih
uenika koji su se godinama krili u Kini nisu imali pristup kolama. Mala deca u
Severnoj Koreji odrastala su jedui koru sa drveta mislei da je to normalno.
Tokom izleta u bioskop mladi begunci se esto uspanie kada se ugase
svetla, plaei se da bi neko mogao da ih kidnapuje. Zbunjeni su korejskim
jezikom koji se govori u Junoj Koreji jer je zaraen amerikanizmima kao to su
sjoping (oping) i kakteil (koktel).
Njima je neverovatno da se novac uva u plastinim kuredit kartis.

Pica, hot-dog i hamburgeri glavne stvari u ishrani tinejdera u Junoj

Koreji stvaraju im probleme sa varenjem. Isti je sluaj i sa previe pirina,
nekada glavni proizvod koji je u periodu posle gladi postao hrana bogatih u
Severnoj Koreji.
Jedna tinejderka je u koli Hangjoreh isprala usta omekivaem za rublje
jer ga je pomeala sa vodicom za ispiranje usta. Druga je koristila praak za ve
kao brano. Mnogi su prestravljeni kada prvi put uju zvuk maine za ve.
Osim to su paranoini, zbunjeni i tehnofobi, begunci su skloni bolestima
koje se mogu spreiti prevencijom i skoro da ne postoje u Junoj Koreji. Glavna
sestra u Hanavonu tokom poslednjih deset godina, un ung-he mi je rekla da
visok procenat ena sa Severa ima hronine ginekoloke infekcije i ciste. Rekla
je da mnogi begunci dolaze zaraeni tuberkolozom koja nikada nije bila leena
antibioticima. Takoe, esto stiu sa hronino loim varenjem i hepatitisom B.
Ali je teko postaviti dijagnozu i za rutinska medicinska oboljenja, rekla je
bolniarka, jer su begunci sumnjiavi prema doktorima i nisu navikli da im
postavljaju lina pitanja i prepisuju lekove. Mukarci, ene i deca imaju ozbiljne
probleme sa zubima koji su posledica pothranjenosti i nedostatka kalcijuma u
ishrani. Polovina novca koji se godinje potroi na zdravstvenu zatitu u
Hanavonu ide na zubne proteze.
Mnogi od njih, ako ne i veina begunaca koji dolaze u Hanavon, pobegli su
iz Severne Koreje uz pomo posrednika iz June Koreje. Posrednici nestrpljivo
ekaju da begunci zavre kolovanje u centru gde su smeteni i ponu da
dobijaju mesenu novanu pomo od vlade. Onda zahtevaju svoj novac.
Nervoza zbog duga mui begunce dok su jo u Hanavonu, rekla mi je glavna
sestra.
in nije morao da brine zbog posrednika i njegovo fiziko zdravlje bilo je
relativno dobro posle pola godine odmora i redovnih obroka u konzulatu u
angaju.
Ali none more nikako da prestanu.
Postajale su sve ee i sve potresnije. Shvatio je da njegov udoban, dobro
zbrinut ivot nema nikakve slinosti sa jezivim slikama iz Logora 14 koje su mu
se vrtele u glavi.
Kako se njegovo mentalno zdravlje pogoravalo, medicinsko osoblje
Hanavona je shvatilo da mu je potrebna posebna nega i prebacili su ga na
psihijatrijsko odeljenje oblinje bolnice gde je proveo dva i po meseca, jedan
deo tog vremena u izolaciji a vei deo na lekovima koji su mu omoguavali da
spava i jede.
Poeo je da pie dnevnik u konzulatu June Koreje u angaju i doktori na
psihijatrijskom odeljenju podsticali su ga da nastavi da ga pie kao deo tretmana
za ono to su oni dijagnostifikovali kao postraumatski stres.
in se ne sea mnogo tog vremena u bolnici osim da su none more polako
prestale.

Posle otputanja preselio se u mali stan koji mu je kupilo Ministarstvo za

ujedinjenje. Bio je u Hvaseongu, gradu od oko pola miliona ljudi u ravnicama
centralnog dela Korejskog poluostrva, blizu utog mora. Hvaseong je na oko
pedeset kilometara od Seula.
Prvih mesec dana in je retko izlazio napolje. Sa prozora svog stana gledao
je kako se odvija ivot u Junoj Koreji. Jednog dana se usudio da izae na ulicu.
in poredi svoj izlazak sa sporim rastom noktiju. Ne moe da objasni kako se to
dogodilo ili zato. Jednostavno se desilo.
Kada je poeo da izlazi u grad, krenuo je na obuku za vozae. Zbog svog
ogranienog renika dva puta je pao na pismenom delu testa. inu je bilo teko
da nae posao koji ga je zanimao ili da zadri posao koji mu je bio ponuen.
Sakupljao je sekundarne sirovine, pravio posude od gline i radio u lokalnoj
prodavnici.
Socijalni radnici u Hanavonu kau da veina Severnokorejaca na slian
nain doivljava egzil. Oni esto zavise od vlade June Koreje pri reavanju
svojih problema i ne prihvataju linu odgovornost za loe radne navike ili
kanjenje na posao. Begunci esto daju otkaz na poslovima koje im pronalazi
vlada i zapoinju poslove koji propadaju. Neke pridolice su zgaene onim to
oni vide kao dekadenciju i nejednakost ivota na Jugu. Da bi pronali
poslodavce koji e da trpe problematino ponaanje pridolica sa Severa,
Ministarstvo za ujedinjenje plaa kompanijama ak do hiljadu i osam stotina
dolara godinje ako preuzmu rizik pri zapoljavanju begunca.
in je mnogo vremena provodio sam, oajniki usamljen u svom jednosobnom
stanu. Pokuao je da pronae svog najstarijeg strica in Tae Suba iji je beg u
Junu Koreju posle Korejskog rata bio zloin zbog kojeg su inov otac i njegova
cela porodica poslati u Logor 14.
Ali in je imao samo ime, a vlada June Koreje mu je rekla da nema
nikakve informacije o njemu. Ministarstvo za ujedinjenje reklo je da moe da
trai samo ljude koji su registrovani jer ele ponovo da se sretnu sa nestalim
lanovima porodice. in je odustao od potrage.
Jedan od psihijatara koji je leio ina u bolnici povezao ga je sa
savetnikom iz Centra baze podataka za ljudska prava u Severnoj Koreji,
nevladinom organizacijom u Seulu koja sakuplja, analizira i objavljuje
informacije o zlostavljanjima na Severu.
Savetnik je ohrabrivao ina da svoj terapeutski dnevnik pretoi u memoare
koje je Centar baze podataka objavio na korejskom 2007. godine. Dok je radio
na knjizi, in je poeo da provodi skoro svo svoje vreme u kancelarijma Centra
u Seulu gde su mu dali mesto za spavanje i gde se sprijateljio sa svojim
urednicima i ostalim osobljem.
Poto se glas o njegovom roenju i bekstvu iz zatvorenog radnog logora
rairio u Seulu, poeo je da upoznaje mnoge vodee aktiviste za ljudska prava sa
Juga i efove organizacija za begunce. Njegovu priu proverili su i ispitali bivi
zatvorenici i uvari iz logora, kao i advokati za ljudska prava, junokorejski

novinari i drugi strunjaci koji znaju mnogo toga o logorima. Njegovo

razumevanje naina na koji logor funkcionie, telo puno oiljaka i pogled koji
ubija bili su ubedljivi dokazi i bio je nadaleko priznat kao prvi Severnokorejac
koji je doao na Jug posle bekstva iz politikog zatvora.
An Mjeong al, uvar i voza u etiri kampa na Severu rekao je
Interneenel herald tribjunu da nema nikakve sumnje da je in iveo u oblasti
totalne kontrole. Kada su se upoznali, An kae da je primetio signale koji odaju:
izbegavanje gledanja u oi i ruke povijene od rada u detinjstvu.43
,,U poetku nisam mogao da verujem inu jer niko pre njega nije uspeo da
pobegne, rekao mi je Kim Tae in 2008. godine.44 On je predsednik
Demokratske mree protiv severnokorejskog gulaga i begunac koji je proveo
deceniju u Logoru 15 pre nego to je puten.
Kada je upoznao ina, Kim koji je o logoru znao iz prve ruke zakljuio je
da je njegova pria bila toliko uverljiva i izvanredna.
Strunjaci za ljudska prava izvan June Koreje poeli su da primeuju ina.
U prolee 2008. bio je pozvan da putuje po Japanu i Sjedinjenim Dravama.
Pojavio se na univerzitetima Kalifornija, Berkli i Kolumbija, i govorio je pred
zaposlenima u Guglu.
Kako je sticao prijatelje meu ljudima koji su razumeli i cenili ono kroz ta
je proao, samopouzdanje mu je raslo i pokuao je da popuni velike praznine
koje je imao u razumevanju sopstvene domovine. Gutao je vesti o Severnoj
Koreji sa interneta i iz junokorejskih novina. itao je o istoriji Korejskog
poluostrva, reputaciji dinastije Kim i statusu svoje zemlje kao meunarodnog
izgnanika.
U Centru baze podataka, gde je osoblje godinama radilo sa
Severnokorejcima, ina su smatrali neotesanim genijalcem.
,,U poreenju sa drugim beguncima brzo je uio i lako se prilagoavao na
kulturnu dezorijentaciju, rekao je Li Jong-ku, tamonji voa ekipe.
in je poeo da ide u crkvu nedeljom ujutru zajedno sa svojim novim
prijateljima, ali nije razumeo koncept Boga koji voli i prata.
Plaio se i nerado je postavljao bilo kakva pitanja. Uitelji u radnom logoru
kanjavali su decu koja su postavljala pitanja. U Seulu, ak i kada je bio okruen
brinim i dobro informisanim prijateljima, inu je bilo nezamislivo da trai
pomo. itao je halapljivo ali nije koristio renik da bi traio rei koje nije znao.
Nikada ne bi pitao prijatelja da mu objasni neto to nije razumeo. Zatvarajui
oi pred onim to ne bi odmah razumeo, njegova putovanja u Tokio, Njujork i
Kaliforniju malo su doprinela buenju oseaja uenja i uzbuenja. in je znao

43

Choe Sang-hun, Born and Raised in a North Korean Gulag (Roen i odgajan u
severnokorejskom gulagu), International Herald Tribune (9. jul 2007).
44
Blaine Harden, North Korean Prison Camp Escapee Tells of Horrors (Begunac iz
severnokorejskog kampa pria o uasima), Washington Post (11. decembar 2008), 1.
http://www.washingtonpost.com/wp-din/ content/article/2008/12/10/AR2008121003855.html.

da je sam kriv za svoju nesposobnost da se prilagodi novom ivotu, ali takoe je

znao i da ne moe da prisiljava sebe da se promeni.

POGLAVLJE 22

JUNOKOREJCI NISU TOLIKO

ZAINTERESOVANI

edini roendani koji su bili bitni u Logoru 14 bili su roendani Kim Dong Ila
i Kim Il Sunga. U Severnoj Koreji to su nacionalni praznici, a ak i u radnim
logorima iz kojih nema izlaza radnici dobijaju slobodan dan.
to se tie inovog roendana, dok je odrastao, niko na to nije obraao
panju, pa ni sam in.
To se promenilo kada je u Junoj Koreji napunio dvadeset i est godina.
etvoro prijatelja mu je napravilo urku iznenaenja u T.G.I. frajdejsu u centru
Seula.
Bio sam dirnut, rekao mi je kada smo se upoznali u decembru 2008.
godine, nekoliko dana posle njegovog roendana.
Ali takve prilike bile su retke, i pored roendanske urke, in nije bio
srean u Junoj Koreji. Neto pre toga dao je otkaz na poslu sa skraenim
radnim vremenom gde je sluio pivo u jednom pabu u Seulu. Nije znao kako e
da plati kiriju od tri stotine dolara za malu sobu u stanu sa cimerima u centru a i
meseni prihod od osam stotina dolara koji je dobijao od Ministarstva za
ujedinjenje je potroio. Ispraznio je svoj raun u banci. alio se da e moda
morati da se pridrui beskunicima na centralnoj eleznikoj stanici u Seulu.
Ni njegov drutveni ivot nije bio u dobrom stanju. Ponekad bi ruao sa
cimerima u njihovom zajednikom stanu ali nije imao devojku ni najboljeg
prijatelja. Odbijao je da se drui i da radi sa drugim Severnokorejcima koji su
bili puteni iz radnih logora. to se toga tie, bio je kao i mnogi begunci iz
Severne Koreje. Istraivanja su pokazala da se oni sporo socijalizuju i esto
izbegavaju kontakt sa drugima dve do tri godine po dolasku na Jug.45
Njegovi memoari doiveli su neuspeh, od tampanih tri hiljade primeraka
prodato je oko pet stotina. in je rekao da nije zaradio od knjige.
Ljudi nisu toliko zainteresovani, rekao je Kim Sang-hun, direktor Centra
baze podataka, za asopis Kristijan sajens monitor nakon to je njegova
organizacija objavila knjigu. Ravnodunost junokorejskog drutva prema
pitanju prava Severnokorejaca je uasna.46

45

Suh Jae-jean, North Korean Defectors: Their Adaptation and Resettlement (Begunci iz
Severne Koreje: njihovo prilagoavanje i ponovno naseljavanje), East Asian Review 14, no.
3 (jesen 2002), 77.
46
Donald Kirk, North Korean Defector Speaks Out (Begunac iz Severne Koreje
progovara), Christian Science Monitor (6. novembar 2007).

Ali in svakako nije prvi ovek sa Severa koji je preiveo logor a koji se
susreo sa kolektivnom nezainteresovanou u junokorejskoj javnosti.
Kang ol-hvan proveo je sa svojom porodicom deset godina u Logoru 15
pre nego to je doneta odluka da su okajali grehe i osloboeni su 1987. godine.
Ali njegova bolna pria koju je napisao sa novinarom Pjerom Riguloom i prvo
objavljena na francuskom jeziku 2000. godine, takoe je privukla malo panje u
Junoj Koreji dok nije bila prevedena na engleski jezik kao Akvarijumi
Pjongjanga jedan primerak stigao je i do predsednika Dorda V. Bua. On je
pozvao Kanga u Belu kuu da razgovaraju o Severnoj Koreji i kasnije opisao
Akvarijume kao jednu od najuticajnijih knjiga koje sam proitao tokom
predsednikovanja.47
Ne elim da kritikujem ovu zemlju, rekao mi je in prvog dana kada smo se
upoznali, ali rekao bih da od ukupne populacije June Koreje samo 0,001 posto
njih je zainteresovano za Severnu Koreju. Njihov nain ivota im ne dozvoljava
da razmiljaju o stvarima van njihovih granica. Tamo nema nieg za njih.
in je preuveliao nedostatak brige Juga za Sever, i imao je opravdan
razlog. To je nepoznanica koja zbunjuje lokalne i meunarodne grupe za ljudska
prava. Poraavajui dokazi o uasima koji se i danas deavaju u radnim
logorima na Severu nisu doprineli buenju javnosti u Junoj Koreji. Kao to je
zabeleila Korejska advokatska komora: Junokorejci koji javno gaje vrlinu
bratske ljubavi iz neobjanjivih razloga su zaglavljeni u dubokom blatu
ravnodunosti.48
Kada je predsednik June Koreje Li Mjang Bak izabran 2007. godine, samo
tri procenta glasaa navelo je Severnu Koreju kao primarni interes zemlje. Tada
su govorili da je njihov primarni interes da imaju vee plate.
Kada je u pitanju zaraivanje novca, Severna Koreja je potpuno gubljenje
vremena. Ekonomija June Koreje je 38 puta vea od ekonomije Severa;
meunarodni trgovinski promet vei je 224 puta.49
Ipak, povremena ratobornost Severne Koreje izaziva erupcije besa na Jugu.
Ono to se zaista dogodilo 2010. godine bilo je da je Severna Koreja kriom
podmornicom napala Jug kada je poginulo etrdeset i est junokorejskih
mornara i potopljen je ,,eonan, ratni brod koji je plovio u teritorijalnim
vodama June Koreje. Sever je osuo i artiljerijsku vatru na malo junokorejsko
ostrvo usmrtivi tada etvoro ljudi. Ali potreba Juga da se osveti ne traje dugo.
Kada su meunarodni istraitelji potvrdili da je severnokorejsJci torpedo
potopio eonan, glasai na Jugu nisu podrali predsednika Lija koji je govorio
47

George W. Bush, Decision points (Trenuci odluke), (New York: Crown, 2010), 422.
Korean Bar Association, White Paper on Human Rights in North Korea 2008 (Zvanian
stav vlade o ljudskim pravima u Severnoj Koreji 2008), 40.
49
Moon Ihlwan, ,,North Koreas GDP Growth Better Than South Koreas (Rast ukupne
domae proizvodnje Severne Koreje je vei od junokorejskog), Bloomberg Businessweek
(30. jun 2009).
48

da vlada Kim Dong Ila treba da plati za to. Nije bilo junokorejske verzije
efekta 11. septembar koji je doveo Sjedinjene Drave u rat sa Avganistanom i
Irakom. Umesto toga, Lijeva stranka izgubila je na vanrednim izborima koji su
pokazali da su Junokorejci vie zainteresovani da odre mir i sauvaju svoj
ivotni standard nego da Severu odre lekciju.
Nee biti pobednika ako izbije rat, topao ili hladan, rekao mi je Lim
Sung-joul, dvadesetsedmogodinji distributer odee. Naa nacija je bogatija i
pametnija od Severne Koreje. Mi moramo da koristimo razum a ne
konfrontaciju.
Junokorejci su proveli decenije kristaliui ta znai razum kao odgovor
na diktaturu u komiluku koja je pomerila oko osamdeset posto svoje ukupne
vojne sile sto kilometara unutar demilitarizovane zone, strogo uvan deo granice
koji razdvaja dve Koreje i koji je nekoliko puta pretio da e Seul (koji je na
pedeset i est kilometara od granice) da pretvori u more vatre. Krvavi
iznenadni napadi sa Severa deavaju se svakih deset do petnaest godina, od
napada iz 1968,. godine, kada je odred plaenih ubica pokuao da likvidira
predsednika June Koreje, do gaanja korejskog putnikog aviona 1987. godine
i propale infiltracije podmornicom komandosa iz specijalnih jedinica 1996, te
potapanja ratnog broda i artiljerijskog gaanja ostrva 2010.
U napadima su stradale stotine Junokorejaca, ali e to tek isprovocirati
birae koji e zahtevati da njihova vlada pokrene ozbiljniji protivnapad. Ni ti
napadi nisu spreili prosenog Junokorejca da bude bogatiji, obrazovaniji i da
zauzme jo bolje mesto u onome to je postalo etvrta ekonomija po veliini u
Aziji, a jedanaesta u svetu.
Junokorejci su paljivo pratili koja je bila cena ujedinjenja Nemake.
Srazmerno tome, teret June Koreje, zakljuila su neka istraivanja, bio bi dva i
po puta vei nego onaj koji je imala Zapadna Nemaka kada je apsorbovala
bivu Istonu Nemaku. Istraivanja su pokazala da bi to moglo da kota vie od
dve bilijarde dolara tokom trideset godina, povea porez za period od est
decenija, a zahtevalo bi i da u dogledno vreme deset posto bruto domaeg
proizvoda Juga bude potroeno na Severu.
Junokorejci ele ujedinjenje sa Severom ali ga ne ele odmah. Mnogi ne
ele da se to desi za njihovog ivota uglavnom zbog toga to bi cena bila
neprihvatljivo visoka.
in i mnogi drugi begunci iz Severne Koreje ale se, opravdano, da ih
Junokorejci vide kao neobrazovane seljake koji ne umeju da govore i da se
obuku kako treba i od ije haotine zemlje imaju vie tete nego koristi.
Postoji mnogo dokaza da drutvo June Koreje oteava beguncima da se
uklope. Stopa nezaposlenosti Severnokorejaca na Jugu je etiri puta vea od
nacionalnog proseka; stopa samoubistava begunaca vie od dva i po puta vea je
od stope Junokorejaca.
Ali i sami Junokorejci imaju mnogo problema da se uklope u svoju
uspehom opsednutu kulturu, u kojoj se drutveni status i obrazovanje veoma

cene. in je pokuavao da pronae svoj put u drutvu koje je posebno iznureno

radom, nesigurno i pod stresom. Prema Organizaciji za ekonomsku kooperaciju i
razvoj (OECD), grupi koja podrava odriv ekonomski rast u trideset i etiri
bogate zemlje, Junokorejci rade vie, spavaju manje i izvravaju vie
samoubistava nego graani bilo koje razvijene zemlje.
Takoe, vrlo su kritini jedni prema drugima. Sopstvena vrednost je usko
definisana prijemom u nekoliko vrlo selektivnih i uglednih univerziteta, dobro
plaenim poslovima za konglomerate kao to su Samsung, Hjundai i LG.
Ovo drutvo ne prata, nemilosrdno je i nadmetanje je konstantno, rekao
mi je Endrju Ungi Kim, profesor sociologije na Korejskom univerzitetu, jednoj
od najelitnijih kola u zemlji. Ako mladi ne dobiju odgovarajue akreditive
oni to zovu prave spec postaju veoma pesimistini. Smatraju da ne mogu da
zaponu ivot. Pritisak da se postigne dobar uspeh u koli poinje, da ne
verujete, u etvrtom razredu i do sedmog razreda postaje uenicima sve u
ivotu.
Trka za pravim spec dovodi do preteranog troenja na kolovanje. Meu
bogatim zemljama, Juna Koreja je prva po troenju na privatno obrazovanje po
glavi stanovnika, to ukljuuje privatne uitelje, kurseve uenja i engleskog
jezika kod kue i u inostranstvu. etvoro od pet uenika od osnovne do srednje
kole pohaa dopunske kursve uenja posle kole. Oko est posto bruto
domaeg proizvoda zemlje troi se na obrazovanje, procenat koji je vie nego
duplo vei u poreenju s trokovima u Sjedinjenim Dravama, Japanu i
Britaniji.
Opsednuta uspehom, Juna Koreja platila je zapanjujue dividende.
Meunarodni ekonomisti esto navode Junu Koreju kao najimpresivniji primer
kako slobodno trite, demokratska vlada i teak rad mogu da transformiu
malu, agrarnu, umalu zemlju u svetsku silu.
Ali ljudska rtva usled iznenadnog bogatstva takoe je bila zapanjujua.
Iako je stopa samoubistava u veini drugih bogatih zemalja dostigla
vrhunac poetkom osamdesetih godina prolog veka, ona nastavlja da raste u
Junoj Koreji, udvostruavajui se od 2000. godine. Stopa samoubistava je
2008. Bila dva i po puta via nego u Sjedinjenim Dravama i znaajno via nego
u oblinjem Japanu gde je samoubistvo duboko ukorenjeno u kulturu. inilo se
da se proirilo kao nekakva zarazna bolest koja je pogorana pritiscima ambicije,
bogatstva, raspadanjem porodice i usamljenou.
Nerado traimo pomo zbog depresije. Plaimo se da drugi ne pomisle da
smo ludi, rekao mi je Ha Kjuseob, psihijatar na Medicinskom fakultetu u Seulu
i ef Korejske asocijacije za spreavanje samoubistva. ,,To je tamna strana naeg
brzog razvoja.
Iako stres usled bogaenja pomae u objanjenju ravnodunosti Junokorejaca
prema beguncima kao to je in, postoji jo jedan vaan faktor: raskol u

miljenju javnog mnjenja o tome kako se izboriti sa rizicima ivota pored

Severne Koreje.
U zavisnosti od toga u kom pravcu duvaju politiki vetrovi, javnost i vlada
u Seulu ljuljaju se izmeu pomirenja zatvorenih oiju i oprezne konfrontacije.
Posle stupanja na vlast 2008. godine, predsednik Li i njegova vladajua
stranka pootrili su stav vlade prema Severnoj Koreji ukidajui skoro svu pomo
i uslovljavajui saradnju progresom u nuklearnom razoruanju i ljudskim
pravima. Ta politika dovela je do nekoliko nervoznih godina lansiranja
projektila, zamrznutih ekonomskih odnosa, pucnjava na granici i povremenih
pretnji Severa totalnim ratom.
Juna Koreja je pre Lija imala potpuno suprotan pristup. Sprovodei
Politiku Sunca predsednici Kim De Dun i Roh Mu-hjan prisustvovali su
samitima u Pjongjangu zajedno sa Kim Dong Ilom, odobravali su velike
poiljke hrane i ubriva i pristajali na velikodune ekonomske dogovore. Ta
politika je skoro ignorisala postojanje radnih logora i nije ni pokuala da
nadgleda ko je u Severnoj Koreji imao koristi od pomoi. Ali, Kim De Dun
dobio je Nobelovu nagradu za mir.
izofrenija koja je vladala na Jugu po pitanju odnosa sa Severom ponekad
je na granici izmeu dve Koreje izgledala kao neko Kabuki pozorite. Tamo
begunci putaju balone prema svojoj domovini sa porukama koje treba da
uvrede Kim Dong Ua. Leci ga opisuju kao oveka koji pije skupa, uvozna vina,
zavodi tue ene, kao ubicu, robovlasnika i ,,avola.
Prisustvovao sam jednom od ovih putanja balona i gledao kako se Lijeva
policija bori da sauva begunca iz Severne Koreje po imenu Park Sang Hak od
gnevnih unionista i univerzitetskih intelektualaca, koja je insistirala na tome da
je saradnja sa Kimovom vladom jedina prihvatljiva politika.
Dok je sve to trajalo, Park je utnuo jednog od kontraprotestanata pravo u
glavu udarac je zvuao kao onaj u bejzbolu pri kontaktu palice s loptom.
unuo je i nekoliko drugih. Pre nego to ga je policija zgrabila, iz jakne je
izvukao pitolj sa suzavcem i ispalio u vazduh. Nije uspeo da sprei svoje
protivnike da pocepaju veinu kesa u kojima su bili leci protiv Severne Koreje.
Na kraju je Parkova grupa uspela da pusti samo jedan od svojih deset
balona i na desetine hiljada letaka bilo je prosuto po zemlji.
in i ja smo se prvi put sreli dan posle debakla sa balonima. On tome nije
prisustvovao. Ulina konfrontacija nije bila njegov stil. Gledao je stare filmove
o saveznikom oslobaanju iz nacistikih koncentracionih logora, sa scenama
buldoera kako iskopavaju leeve koje je slomljeni Trei rajh Adolfa Hitlera
pokuao da sakrije.
Samo je pitanje vremena kada e Kim Dong Il da se seti ovoga, rekao
mi je in. Nadam se da e Sjedinjene Drave, kroz pritisak i nagovaranje, da
ubede Kima da ne poubija sve one ljude u logorima.

in nije imao ideju o tome kako e u Junoj Koreji da plati raune, zaradi
za ivot ili pronae devojku. Ali je odluio ta eli da radi sa svojim ivotom:
bie aktivista za ljudska prava i radie na podizanju meunarodne svesti o
postojanju radnih logora.
Zbog toga je nameravao da napusti Junu Koreju i preseli se u Sjedinjene
Drave. Prihvatio je ponudu neprofitne organizacije Sloboda za Severnu
Koreju, koja je sponzorisala njegovo prvo putovanje u Ameriku. Preselio se u
junu Kaliforniju.

POGLAVLJE 23

SJEDINJENE AMERIKE DRAVE

rohladne veeri kasnog leta u predgrau Los Anelesa pored okeana in je

stajao ispred malobrojne publike amerikih tinejdera korejskog porekla.
Obuen u crvenu majicu, farmerke i sandale delovao je oputeno i ljubazno se
osmehivao deci koja su sedela na plastinim stolicama i sve paljivo pratila. On
je bio glavni govornik u Prvoj prezbiterijanskoj crkvi u Torensu. Njegova tema,
kao i uvek na javnim nastupima, bio je ivot u Logoru 14.
Due od godinu dana njegovi sponzori iz LiNK-a slali su ga na ovakve
dogaaje i savetovali mu da pripremi prigodne komentare. eleli su da odri
potanko pripremljen, emotivno jak govor, poeljno bi bilo na engleskom jeziku,
koji e uz njegovu jedinstvenu priu da prodrma ameriku publiku, motivie
volontere i moda sakupi novac za ljudska prava Severnokorejaca. Kao to mi je
jedan od direktora LiNK-a rekao: in bi mogao da bude izuzetno preimustvo
za nas i ovaj pokret. Rekli smo mu: Ti bi mogao da bude lice Severne
Koreje.
in nije bio ba tako siguran.
Te noi u Torensu nita nije spremio. Kada ga je neko od osoblja LiNK-a
predstavio, rekao je uenicima zdravo na korejskom i pitao, preko prevodioca,
da li imaju neka pitanja. Kada ga je devojka iz publike pitala da objasni kako je
pobegao, bilo mu je nelagodno.
,,To je stvarno lina i osetljiva stvar, rekao je.Trudim se da izbegnem da
priam o tome koliko god mogu.
Nerado je ispriao priu o svom bekstvu koja je bila kratka, povrna,
dezinfikovana i uglavnom nerazumljiva nekome ko nije bio upuen u detalje iz
njegovog ivota.
Moja pria uglavnom izaziva tune emocije, rekao je zavravajui
sastanak otprilike posle petnaest minuta. ,,Ne elim da vas deprimiram.
Uspavao je i zbunio svoju publiku. Jedan deak oigledno zbunjen time
ko je in i ta je radio u Severnoj Koreji postavio je poslednje pitanje. Kako je
to bilo sluiti u vojsci Severne Koreje? in je ispravio deaka odgovarajui da
nije sluio u Korejskoj narodnoj armiji. Nisam bio dostojan toga, rekao je.
Poto sam odgledao njegov nastup u crkvi, pritisnuo sam ina da objasni
ta se deava: Zbog ega eli da svedoi o ljudskim pravima kada se ini da ti
je toliko teko da javno govori o onome to se deavalo u Logoru? Zbog ega
izostavlja delove svoje prie koji bi mogli da uznemire publiku?
Ono kroz ta sam proao je samo moje, odgovorio je ne gledajui me u
oi.Verujem da bi veini ljudi bilo skoro nemogue da razumeju o emu
priam.

Ponovo je imao none more slike njegove majke na vealima nastavile su

da ga proganjaju u snu. Njegovi vrisci su budili cimere u kui u Torensu koju je
delio sa volonterima LiNK-a. Odbijao je besplatno savetovanje sa
psihoterapeutima u Los Anelesu koji su govorili korejski. Odbio je da se upie
na kurseve na kojima je mogao da dobije diplomu koja je bila ekvivalent
srednjokolskoj. Odbio je i da razmisli o koledu.
Nekoliko puta tokom dugih nedelja rezervisanih za nae intervjue
spomenuo je mrtav prostor u sebi zbog kojeg mu je, kae, bilo teko da osea
bilo ta. Nekada se pretvarao da je srean, rekao je, da bi video kako drugi ljudi
reaguju na njega. esto se uopte nije trudio.
inovo prilagoavanje na ivot u Sjedinjenim Dravama nije bilo lako.
Ubrzo po dolasku u Kaliforniju u prolee 2009. godine, in je esto imao jake
glavobolje. Njegove kolege u LiNK-u zabrinule su se da pati od
posttraumatskog stresa. Ispostavilo se da su se glavobolje javljale zbog
pokvarenog zuba. Stomatolog mu je napunio zubni kanal. Glavobolje su
prestale.
Ipak, nisu svi lekovi imali tako brzo dejstvo.
Ne postoji niti e postojati lak nain za ina da se adaptira na ivot sa
ove strane ograde, bilo u Sjedinjenim Dravama ili Junoj Koreji. Njegovi
prijatelji su mi to rekli, a i on sam.
in je i dalje zatvorenik, rekla je Endi Kim, mlada Amerikanka korejskog
porekla koja je pomagala u voenju LiNK-a i neko vreme bila inov prisan
prijatelj. ,,On ne moe da uiva u svom ivotu kada ima ljudi koji pate u
logorima. On sreu vidi kao sebinost.
Endi i in otprilike su istih godina i esto su ruali zajedno u Los
Chilaquiles-u, jeftinom meksikom lokalu u otvorenom trnom centru nedaleko
od kancelarije LiNKa u industrijskom parku Torensa. in je gajio veliku strast
prema hrani i najrazgovorljiviji je bio u korejskim i meksikim restoranima.
Nekoliko meseci Endi se jednom nedeljno sastajala sa inom na sat vremena da
prodiskutuju kako se njegov ivot razvija u Sjedinjenim Dravama.
Neke stvari ile su nabolje. in je postajao priljiv i nestaan u kancelariji.
Zapanjio je Endi i ostale u LiNK-u time to je banuo u njihove kancelarije i
rekao im da ih sve ,,voli. Ali esto nije dobro reagovao na savete tih ljudi i
imao je problem da razlikuje konstruktivnu kritiku od line izdaje. in je sporo
uio kako da barata novcem, ponekad je troio na veere i avionske karte za
prijatelje vie nego to je mogao da priuti. U razgovorima sa Endi mnogo je
plakao opisujui sebe kao bezvredno ubre.
Ponekad sebe vidi oima novog ina a nekad oima uvara u logoru,
rekla je Endi. Malo je ovde, malo je tamo.
Kada sam pitao ina da li je to istina, potvrdno je klimnuo glavom.

Polako od ivotinje postajem ovek, rekao je. Ali to ide veoma, veoma
sporo. Ponekad se trudim da plaem i smejem se kao drugi ljudi samo da bi
video da li u neto da osetim. Ipak, suze ne dolaze. Nema ni smeha.
Njegovo ponaanje dosledno je obrascu koji su istraivai pronali meu
preivelima iz koncentracionih logora u celom svetu. esto ive sa onim to je
psihijatar sa Harvarda Dudit Luis Herman nazvala kontaminiran identitet.
,,Ne samo da pate od klasinog posttraumatskog sindroma ve i od
korenitih promena u svom odnosu sa Bogom, drugim ljudima i samim sobom,
napisala je Hermanova u svojoj knjizi Trauma i oporavak, ispitujui psiholoke
posledice politikog terora. Veina preivelih je zaokupljena stidom,
gnuanjem prema sebi i oseanjem neuspeha.50
Ubrzo po inovom dolasku u Kaliforniju, Kjang Sun ang, pastorova ena
roena u Seulu, poela je da kuva za njega, brinui kao majka i nadgledajui
njegovo prilagoavanje amerikom nainu ivota. Kada je prvi put doao u
njenu kuu na veeru, pritrala mu je i pokuala da ga zagrli. Nije joj dozvolio.
Bilo mu je neprijatno da ga neko dodiruje.
Ali i dalje je dolazio na veeru, delom zbog toga to je voleo kako Kjang
kuva. Takoe je postao i prijatelj sa njenom decom koja su imala oko
dvadesetak godina: Junis, aktivistkinja za ljudska prava koju je upoznao u Seulu,
i njen mlai brat Dejvid, koji je tek diplomirao na Jejlu i takoe bio
zainteresovan za ljudska prava. Porodica koja se sprijateljila sa mnogim
emigrantima iz Severne Koreje ivi u Riversajdu, gradu na devedest i pet
kilometara istono od Torensa. Kjang i njen mu, Dang Kun Kim, vodili su
hriansku sveteniku slubu koja se zvala Ajvi globalna misija.
in je otkrio korejsku porodicu koja je bila otvorena, gostoljubiva i puna
ljubavi. Bio je ljubomoran i pomalo uznemiren koliko su oni brinuli jedni o
drugima i o njemu. Tokom skoro dve godine, svake druge subote veeri je
provodio za stolom gospoe Kjang. Ostao bi da prespava u gostinskoj sobi i
nedeljom je iao u crkvu sa celom porodicom.
Kjang, koja ne govori dobro engleski, poela je da zove ina svojim
najstarijim sinom. Tolerisao je a onda i uzvratio njene zagrljaje. Saznao je da
ona voli zamrznuti jogurt i pre nego to bi doao na veeru svraao je do
supermarketa da ga kupi. Zaikavala ga je govorei: Kada e da mi dovede
snajku? Laskao joj je govorei da je oslabila i da izgleda mlae. Razgovarali su
satima, samo njih dvoje.
Zato si tako dobra prema meni?, pitao ju je in jednom, namrgoenog
lica. Zar ne zna ta sam ja uradio?
Rekao je Kjang da se ,,gadi sam sebe, da ne moe da pobegne od snova o
majinoj smrti, da ne moe sebi da oprosti to je ostavio oca u logoru i da mrzi

50

Judith Herman, Trauma and Recovery (Trauma i oporavak), (New York: Basic Books,
1997), 94-95.

sebe zbog toga to je preao preko Parkovog tela. Rekao je i da se stidi to je

krao pirina i odeu od jadnih Severnokorejaca tokom svog bega iz zemlje.
Kjang veruje da nee biti kraja inovoj krivici. Ali mu je esto govorila da
ima jaku savest i dobro srce. Rekla je i da je on u prednosti u odnosu na druge
Severnokorejce: nije bio zatrovan propagandom i kultom linosti iz dinastije
Kim.
,,U inu ima odreene istote, rekla je.Nisu mu ispirali mozak.
Posle nekoliko godina inovog ivota u Kaliforniji, Junis i Dejvid videli su
neverovatne promene u njegovom samopouzdanju i socijalnim vetinama: bio je
manje stidljiv, lake se osmehivao i postao je neko ko voli da se grli. I mene je
grlio pre i posle nekih intervjua koje sam vodio s njim u Kaliforniji.
Ranije ga je bilo sramota da se susree sa mojim prijateljima iz crkve,
rekla je Junis. Sad zna kako da se naali. Glasno se smeje.
Dejvid se sloio. in pokazuje iskrenu empatiju prema drugima. Ono to
se zove ljubav on je moda ima mnogo u sebi.
inova procena samog sebe nije bila toliko optimistina.
Zbog toga to sam okruen dobrim ljudima trudim se da uradim ono to
dobri ljudi rade, rekao mi je. Ali, veoma je teko. To nije u mojoj prirodi.
U Kaliforniji je in poeo da pripisuje Bogu sve zasluge za svoje bekstvo
iz Logora 14 i sreu to je pronaao put iz Severne Koreje do Kine. Hrianska
vera koju je poeo da prihvata nije bila u skladu sa redosledom dogaaja u
njegovom ivotu. Nije uo za Boga dok nije bilo prekasno za njegovu majku,
brata i Parka. Sumnjao je i da je Bog zatitio njegovog oca od osvete uvara.
Slino tome, in nije razmiljao o krivici u Logoru 14. Kao adolescent bio
je besan na svoju majku to ga je izdala, to je rizikovala bekstvom i bila razlog
za njegovo muenje. Nije bio tuan kada su je obesili. Ali kao odrastao ovek
koji je preiveo, kako se njegova emotivna distanca od logora poveavala, bes je
ustupio mesto krivici i samopreziru. ,,To su oseanja koja su poela polako da
izbijaju iz mene, rekao je. Kada je iz prve ruke video kako se ponaaju
porodice koje se vole, nije mogao da podnese seanje na to kakav je sin on
nekada bio.
in je doao u Torens uveren da moe da pomogne LiNK-u radei sa njegovim
volonterima i govorei na njihovim skupovima. Zauzvrat mu je LiNK
obezbeivao smetaj i novac za ivotne trokove ali ne i platu. LiNK mu je
pomogao da dobije vizu na deset godina sa vie ulazaka u zemlju koja mu je
dozvoljavala da ostane u Sjedinjenim Dravama najvie est meseci po ulasku.
Ameriki imigracioni zakon ima posebne obzire prema izbeglicama iz
Severne Koreje a inov jedinstven status nekog ko je roen i odgajan kao rtva
politikog zatvora daje mu odlinu ansu da dobije trajno prebivalite u
Sjedinjenim Dravama. Ali on nije aplicirao za zeleni karton. Nije mogao da
odlui gde eli da ivi.

Bilo mu je teko da se obavee bilo emu. Upisao se na kurs engleskog

jezika u Torensu ali je odustao posle tri meseca. Najvei deo svog vremena
provodio je u kancelarijama LiNK-a gde je na internetu itao vesti o Severnoj
Koreji i askao sa osobljem koje govori korejski. Nekada je bio zadovoljan time
da brie podove, sortira kutije i nosi nametaj. Rekao je izvrnom direktoru,
Hani Song, da ne treba da ga tretiraju drugaije od ostalih lanova osoblja. Ali
se durio zbog nekih radnih zadataka i dobijao napade besa. Njegov rad je
prekidan svakih est meseci kada je morao da putuje u Junu Koreju na nekoliko
nedelja.
LiNK podstie Severnokorejce kojima pomae da dou u Sjedinjene
Drave da naprave ivotni plan im stignu tamo. To je spisak praktinih,
ostvarivih ciljeva koji mogu da pomognu pridolici da izgradi stabilan,
produktivan ivot; to obino ukljuuje tean engleski jezik, obuku za posao,
savetovanje i asove kako baratati novcem.
in je odbio da napravi ivotni plan i Songova je rekla da su mu ona i drugi
u LiNK-u dozvolili da se izvue sa tim.
Njegova pria je tako snana, rekla je Songova. ,,Osetio je da ima pravo
da bude izuzetak a mi smo mu to pravo priznali. On ima potrebu da nae smisao
u tome to je preiveo logor. Mislim da ga jo uvek nije naao.
Izvan Korejskog poluostrva, nema mesta na svetu kao to je Los Aneles sa
predgraima gde je Korejcu lake da pluta a da ne naui drugi jezik. Vie od tri
stotine hiljada Amerikanaca korejskog porekla naseljeno je u tom gradu i
okolini.
U Torensu i okolnim gradovima in je mogao da jede, kupuje, radi i
bogoslui na korejskom. Nauio je dovoljno engleskog da narui hamburger i
meksiku hranu i da pria o bejzbolu i o vremenu sa svojim cimerima.
Spavao je na krevetu na sprat u etvorosobnoj kui koju je obezbeivao
LiNK, kroz koju je defilovalo ak do esnaest volontera studenata. Onog dana
kada sam doao u posetu u kuhinji je na maini za sudove stajao znak: Molim
te, ne otvaraj. Pokvarena sam i mnogo smrdim. Nametaj je bio ishaban, tepih
izlizan a irok prednji trem pun patika, sandala i papua. in je delio skuenu
spavau sobu sa tri volontera LiNK-a.
Odgovaralo mu je naizgled haotino drugarstvo u spavaoni. Iako su njegovi
cimeri koji su roeni u Americi ponekad bili buni, slabo su govorili korejski i
nikada se nisu dugo zadravali, vie je voleo tu gungulu nego da ivi sam. Bila
je to posledica ivota kakav je vodio u Logoru 14. Bolje je spavao i vie uivao
u hrani kada je bio okruen ljudima, ak i ako su bili stranci. Kada se muio da
zaspi u velikoj etvorosobnoj kui ili kada se budio zbog nonih mora, izvlaio
bi se iz svog kreveta i spavao onako kako je spavao u logoru na golom podu sa
ebetom.
in je biciklom iao na posao. Bilo je to lako putovanje od dvadeset minuta
kroz Torens, suncem okupano industrijsko predgrae koje je bilo meavina vie
kultura. Na trideset je kilometara jugozapadno od centra Los Anelesa, ima finu

plau u zalivu Santa Monika gde je in ponekad iao u etnju. iroke avenije
Torensa osmislio je pre jednog veka Frederik Lo Olmsted Junior koji je
pomogao u projektovanju Vaingtonske aleje. Fasada srednje kole u Torensu
bila je u mediteranskom stilu i koriena je kao pozadina za TV serije Beverli
Hils i Bafi, ubica vampira. U Torensu je i Eksonmobil rafinerija koja muka
veinu goriva za junu Kaliforniju. Pre nego to je poeo da ivi u zajednikoj
kui, in je vei deo svoje prve godine u Torensu proveo u starom, pretrpanom,
trosobnom stanu koji je LiNK iznajmljivao blizu prostranog naftnog depoa koje
se zvalo Konokofilips / Torens tank farma.
LiNK se preselio iz Vaingtona u Torens da bi manje plaao kiriju i
fokusirao se na osnivanje pokreta. Smatrali su da je juna Kalifornija bolje
mesto za regrutovanje i smetanje mladih volontera koje su nazivali
nomadima. Oni su u Torensu obuavani da putuju irom Sjedinjenih Drava,
dre prezentacije i podiu svest o krenjima ljudskih prava u Severnoj Koreji.
Krajem inovog drugog leta u Kaliforniji jedan od tih tek pristiglih
nomada na obuci bila je Harim Li, vitka i veoma privlana devojka koja je
roena u Seulu i preselila se u Sjedinjene Drave sa porodicom kada je imala
etiri godine.
Pohaala je srednju kolu u predgrau Sijetla i bila student druge godine
sociologije na Vaingtonskom univerzitetu kada je prvi put videla ina na videosnimku sa Jutjuba. Obraao se publici u Mauntin Vjuu u Kaliforniji
odgovarajui na pitanja o svom ivotu ljudima koji su bili zaposleni u Guglu.
Nala je i priu o inu u Vaington postu koju sam ja napisao i u kojoj sam
preneo njegove rei da bi voleo da ima devojku ali da ne zna kako da je nae.
Harim, koja govori dva jezika, putovala je nazad u Junu Koreju da bi
kratko vreme radila kao prevodilac za nevladinu organizaciju koja je fokusirana
na Severnu Koreju. Posle tree godine na koledu odluila je da napusti studije i
da se potpuno posveti pitanju Severne Koreje. Na internetu je pronala sve o
LiNK-ovom nomadskom programu. Tek dve nedelje pre nego to je doletela iz
Sijetla i poela da radi za LiNK saznala je da in ivi u Torensu. Tokom leta do
Los Anelesa nije mogla da prestane da misli na ina. Smatrala ga je slavnom
linou i u avionu se molila da ga upozna i zblii se s njim. Uskoro ga je
ugledala u Torensu kako krstari kancelarijama LiNK-a na biciklu i potrudila se
da nae i vreme i mesto gde bi mogli da popriaju. Odmah su se dopali jedno
drugome. On je imao dvadeset i sedam godina a ona dvadeset i dve.
LiNK ima strogo pravilo o zabrani zabavljanja izmeu izbeglica iz Severne
Koreje i staista od kojih su mnogi studenti i daleko od svojih roditelja. Pravilo
je doneseno sa namerom da zatiti i staiste i izbeglice i olaka voenje
nomadskog programa.
in i Harim su ignorisali pravilo. Oboje su bili ljuti kada su ih upozorili da
prestanu da se viaju dok ona ne zavri sa stairanjem. Harim je pretila da e
dati otkaz. Napravili smo frku da bismo pokazali da mislimo da je to pravilo
pogreno, rekla mi je.

in je upozorenje shvatio kao linu uvredu. alio se na duple standarde

zbog kojih se on oseao kao graanin drugog reda i primetio je da njegova
prijateljica Endi Kim izlazi sa staistom. To je zbog toga to su imali loe
miljenje o meni, rekao mi je in. Mislili su da mogu da upravljaju mojim
privatnim ivotom.
Posle putovanja u Junu Koreju i nekoliko meseci premiljanja, in je
napustio LiNK. Njegov odnos sa Harim nije bio jedini razlog. Hana Song je bila
frustrirana to in ponekad izbegava odgovornost, oekuje poseban tretman i ne
trudi se da naui engleski, umanjujui tako korist od njega kao portparola u
Sjedinjenim Dravama. Bilo je i nesporazuma to se tie smetaja. Kako je in
uo, LiNK mu vie nee obezbeivati mesto za ivot. Songova je rekla da je
razgovarala sa inom o tome da e u nekom trenutku morati da nae svoj stan.
Jednom je i to moralo da se desi. Svakako da to nije bilo nita
neuobiajeno. U Junoj Koreji begunci iz Severne Koreje esto daju otkaze
tvrdei da su tretirani drugaije. U Hanavonu, centru za ponovno naseljavanje u
Junoj Koreji, savetnici za posao kau da su paranoja na radnom mestu, burne
ostavke i stalni oseaj da su izdani hronini problemi tokom privikavanja
Severnokorejaca na nov ivot. Mnogi od njih nikada ne stanu na svoje noge.
Obrazac je slian i u Sjedinjenim Dravama. Klif Li, Amerikanac roen u
Koreji koji ivi u Aleksandriji u Virdiniji, u poslednjih par godina obezbedio je
smetaj za nekoliko Severnokorejaca i uvideo obrazac u njihovim problemima
da se prilagode: Znaju da je sve to im je bilo reeno u Severnoj Koreji la i
vrlo im je teko da u Americi veruju bilo emu to neka organizacija saopti.
Songova je bila oajna kada je in odluio da da otkaz. Oseala se krivom
to nije zahtevala od njega da preuzme odgovornost za sebe kada je tek stigao u
Kaliforniju. Rekla je da je najvie brine to to ne zna ta in planira da radi sa
ostatkom svog ivota.

EPILOG

NEMA BEKSTVA

februaru 2011. godine, nekoliko dana posle otkaza u LiNK-u, in je

odleteo na Zapadnu obalu u dravu Vaington. Preselio se kod Harim i
njenih roditelja u Samami, predgrae Sijetla u zapadnom podnoju Kaskadnih
planina.
Njegovo preseljenje me je iznenadilo. Kao i njegovi prijatelji u Los
Anelesu i ja sam bio zabrinut zato to se ponaa impulsivno i bez razloga
spaljuje mostove za sobom. Ali njegovo preseljenje je svakako pojednostavilo
moje susrete s njim. Sluajno sam i ja iz drave Vaington. Kada sam napustio
Tokio i Vaington post, preselio sam se nazad u Sijetl da bih radio na ovoj
knjizi. Kada me je in nazvao i na svom loem engleskom rekao da je postao
moj komija, pozvao sam ga na aj.
Na rad je skoro bio zavren i in je odrao svoju re. Dozvolio mi je
pristup najmranijim delovima njegove prolosti. Ali trebalo mi je jo neto:
bolje da shvatim ono to on eli u budunosti. Dok je sa Harim sedeo na kauu u
mojoj dnevnoj sobi, pitao sam da li mogu da ih posetim u njihovom domu. eleo
sam da upoznam njene roditelje.
in i Harim su bili isuvie pristojni da me odbiju. Umesto toga, rekli su da
im je kua previe neuredna. Morae da provere kada je zgodno vreme za to.
Javie mi se. Iako nisu rekli ne, jasno su stavili do znanja da bi eleli da se moje
dugo ispitivanje zavri i to uskoro.
Harim i on su bili jedine dve osobe koje su inile NGO, nazvanu Mrea za
slobodu Severne Koreje. Da bi je finansirali, nadali su se da e prikupiti novac
od donacija i on je nameravao da odri mnogo govora. Njihova ambiciozna
misija bila je da otvore utoite za begunce koji su preli u Kinu i krijumare
antireimske pamflete u Severnu Koreju. in je rekao da je zbog toga dva puta
putovao u granina podruja u Kini i da planira da ponovo ide tamo. Kada sam
ga pitao da li se plai da bi mogli da ga otmu ili uhapse u Kini, gde je poznato da
agenti iz Severne Koreje love i kidnapuju begunce, rekao je da ga titi
junokorejski paso i da je uvek obazriv. Ali ovaj odgovor nije zadovoljio
prijatelje koji su ga upozoravali da ne ide u Kinu.
Louel i Linda Daj par iz Kolumbusa koji je proitao moju prvu priu o
inu 2008. godine i pomogao da se plati njegov put u Sjedinjene Drave bili
su razoarani i zabrinuti kada su uli da je napustio LiNK i preselio se u Sijetl.
Porodica Daj i porodica Kim u Riversajdu u Kaliforniji rekle su inu da je
stvaranje nove NGO rizina ideja i da bi bio efikasniji kad bi nastavio da radi sa
ve ustanovljenim i dobro finansiranim organizacijama.

in je postao blizak sa Dajovima. Naziva ih svojim roditeljima i ozbiljno

shvata njihovu zabrinutost. Kada se preselio u Sijetl, prihvatio je poziv da
otputuje u Kolumbus i ostane kod njih nekoliko nedelja, dok je Harim ostala kod
kue u Sijetlu.
Porodica Daj elela je da pomogne inu da napravi plan za svoju
budunost. Louel, koji je poslovni savetnik, veruje da mu je potreban agent,
neko ko e da upravlja njegovim novcem, i advokat. Ali u Kolumbusu on i in
nisu ozbiljno razgovarali, delom zbog toga to je in ostao u vremenskoj zoni
Sijetla spavajui dugo i ostajui budan do kasno u no da bi razgovarao sa
Harim preko skajpa.
Kazao nam je da stvarno voli Harim, rekao je Louel. Tako je odluio.
Konano je pronaao sebe. Ona ga ini srenim.
Kada se in vratio u Sijetl, ponovo sam se video sa njima. Rekli su da im je
kua i dalje previe neuredna da bi je ja posetio, tako da smo popili kafu u
Starbaksu. Kada sam pitao kako napreduje njihova veza, Harim je pocrvenela,
osmehnula se i pogledala ina s ljubavlju.
in se nije nasmejao.
Nije eleo da pria o tome.
Podsetio sam ga da mi je nekoliko puta rekao kako smatra da nije sposoban
za ljubav a svakako ne za brak. Da li se predomislio?
Moramo prvo da radimo, pre bilo ega drugog, rekao je. Ali kada posao
bude zavren, ima nade za napredak.
Veza nije opstala. est meseci poto se preselio kod Harim, in me je
nazvao da mi kae da raskidaju. Nije eleo da razgovara o razlozima. Sledeeg
dana je odleteo za Ohajo da ivi sa porodicom Daj. Nije bio siguran kuda e
dalje, moda nazad u Junu Koreju.
Dok je in jo bio u Sijetlu, pozvao me je u korejsko-ameriku pentekostnu
Crkvu Svete Trojice u severnom predgrau. inilo se da naroito eli da ja
doem i sluam. Kada sam se hladne i kine nedeljne veeri pojavio u crkvi
nekoliko minuta ranije, on me je ekao. Rukovao se sa mnom obema rukama,
gledao me u oi i rekao da sednem na klupu napred. Bio je obuen sveanije
nego to sam ga ikada pre video: sivo odelo, plava koulja otkopane kragne,
uglancane crne mokasine. Crkva je bila puna.
Posle pastorove himne i molitve in je krupnim koracima istupio napred i
preuzeo vee. Bez beleki, bez naznaka nervoze govorio je pun sat. Odmah je
privukao panju publike, korejskih emigranata i njihove dece odrasle u Americi,
izjavljujui da je Kim Dong Il gori od Hitlera. Dok je Hitler napadao svoje
neprijatelje, rekao je in, Kim je izrabljivao svoj sopstveni narod do smrti na
mestima kao to je Logor 14.
Kako je pridobio panju skupa, in se predstavio kao krvolona zver koja
je odgojena u logoru tako da potkazuje svoju porodicu i prijatelje bez trunke

kajanja. Samo sam razmiljao o tome kako moram da rtvujem druge za

sopstveni opstanak, rekao je.
in je priznao skupu da, kada je u logoru njegov uitelj na smrt pretukao
estogodinju devojicu iz njegovog razreda zbog toga to je imala pet zrna
kukuruza u depu, on nije mnogo razmiljao o tome.
Nisam znao ta je to saoseanje ili tuga, rekao je. ,,Od roenja su nas
vaspitavali tako da ne budemo sposobni za normalna ljudska oseanja. Sada kad
sam napolju, uim da budem oseajan. Nauio sam da plaem. Mislim da sam
na dobrom putu da postanem ovek.
Ali in je jasno stavio do znanja da jo uvek ima mnogo toga da naui.
Pobegao sam fiziki, rekao je. Nisam pobegao psihiki.
Pred kraj govora in je opisao kako je puzao preko Parkovog tela. Rekao je
da njegovi motivi za beg iz Logora 14 nisu bili plemeniti. Nije udeo za
slobodom ili politikim pravima. Samo je bio gladan mesa.
inov govor me je zapanjio. U poreenju sa snebivljivim, nepovezanim
govornikom kojeg sam video est meseci ranije u junoj Kaliforniji, bio je
neprepoznatljiv. Obuzdao je gnuanje prema sebi samom i upotrebio ga da
optui dravu koja mu je zatrovala srce i ubila porodicu.
Kasnije sam saznao da je njegova ispovest bila rezultat napornog rada. in
je primetio da njegove zbunjujue sesije sa pitanjima i odgovorima uspavljuju
ljude. Odluio je da poslua savet kojem se opirao godinama: skicirao je svoj
govor, prilagodio ga publici i zapamtio ta eli da kae. Sam je u sobi osmislio
svoj nastup.
Priprema se isplatila. Te veeri njegovi sluaoci su se grili u svojim
klupama, na licima im se videla nelagoda, gaenje, bes i ok. Neka lica bila su
uplakana. Kada je in zavrio reima da bi jedan ovek, ako odbije da bude
uutkan, mogao da pomogne da se oslobode desetine hiljada onih koji su ostali u
radnim logorima u Severnoj Koreji, crkvom se zaorio aplauz.
Iako mu to jo nije uspelo u ivotu, bar u tom govoru in je preuzeo
kontrolu nad svojom prolou.

POGOVOR

in je 2011. godine odustao od Sjedinjenih Drava i preselio se nazad u

Junu Koreju, gde je kupio mali stan u Seulu. Tamo se prijatnije oseao
zbog jezika, hrane i drutva male grupe mladih aktivista za ljudska prava. in
je zajedno sa njima pokrenuo emisiju na internetu koja se emitovala jednom
nedeljno pozivajui skoranje begunce da govore o svojim ivotima u Severnoj
Koreji i objasne zato su pobegli.
in je u epizodama InsideNK iji je bio domain, koje su postavljene na
Jutjubu sa engleskim titlovima, nosio moderne naoare sa kojima je izgledao
kao avangardni intelektualac. Pred kamerom je bio staloen, ljubazan i
radoznao. Emisija nije bila o njemu ali njegovi povremeni lini komentari imali
su politiku otrinu. U jednoj emisiji je rekao da je jedini nain da diktatori u
Severnoj Koreji spasu svoje ivote da priznaju svetu brutalnosti koje su poinili
i izvine se pognutih glava...
Kada je Bekstvo iz Logora 14 prvi put objavljeno, novinari su potraili
ina. Zanimalo ih je sve o njegovoj majci. Zato ju je izdao? Zbog ega je lagao
o tome? Zato je odluio da u knjizi iznese istinu?
in je oekivao da e ga sve to pitati. Dao je sve od sebe da odgovori na
njih.
Ranije sam razmiljao kao zatvorenik u radnom logoru i nisam stvarno
razumeo osnovne stvari kao to su prijateljstvo i porodica, rekao je Evanu
Ramstadu i Su-Ah inu, novinarima Volstrit urnala. Bilo je uznemirujue
podseati se toga ali pravi nain da to prevaziem bio je da sve izbacim iz sebe,
ne da krijem. Poeo sam da oseam odgovornost za majinu smrt i da mislim da
je to moj greh. I eleo sam da joj se izvinim iako je pokojna. Ispriao sam ovu
priu sa idejom da tako traim njen oprotaj.51
Nedelju dana po objavljivanju knjige, in je otputovao u Vaington da
govori na meunarodnojkonferenciji o logorima.52 U prostoriji prepunoj
intelektualaca, novinara i vladinih zvaninika iz Sjedinjenih Drava i June
Koreje spomenuo je jo neto to ga je karakterisalo kao bezoseajnog sina koji
je izdao svoju majku. Rekao je da je eleo da svet razume da Severna Koreja i
dalje odgaja i ispira mozak deci robovima u zatvorskim logorima kao to je

51

Evan Ramstad and Soo-Ah Shin, A Conversation with Shin Dong-hyuk (Razgovor sa
inom Dong-hjakom), Wall Street Journal, 26. mart 2012.
52
Hidden Gulag Second Edition: Political Prison Camps Conference (Drugo izdanje
Skrivenog gulaga: konferencija o politikim logorima), Komitet za ljudska prava u Severnoj
Koreji, Vaington, 12. april 2012. Odran na Petersonovom institutu za meunarodnu
ekonomiju, http://www.hrnk.org/events/events-view.php?id=2

Logor 14 i da ta deca, kao i on, ne shvataju nita o ljudskim emocijama.

Njegove rei su izazvale iznenadni muk.
inovi napori da dopre do ire publike urodili su plodom vie nego to se i
nadao. Bekstvo iz Logora 14 postalo je svetski bestseler koji je preveden na
devetnaest jezika, ukljuujui korejski i kineski. Delovi su objavljeni u
Gardijanu, Volstrit urnalu, elektronskom izdanju Atlantika, Monda i pigla. Na
Radio 4 BBC-ja knjiga je nedelju dana itana kao radio-drama. in je potom
imao veoma zgusnut raspored intervjua ponekad i sedam tokom dana za
novine, radio i televizijske stanice iz celog sveta.
Iako je to za njega bilo poniavajue i iscrpljujue, postao je lice gulaga
Severne Koreje. Vani ljudi su uli za njega. Dravna sekretarka Hilari Klinton
spomenula ga je u svom govoru u Memorijalnom muzeju posveenom
holokaustu u Sjedinjenim Dravama, govorei da je on posvetio ivot tome da
skrene panju na stanje u svojoj zemlji.53
Predsednik June Koreje Li Mjang Bak rekao je zakonodavcima u
Sjedinjenim Dravama da je zloupotreba ljudskih prava u Severnoj Koreji
vanija od raketa i nuklearnog oruja.54 Navodei inovu priu, glavni javni
tuilac za ratne zloine na suenju Slobodanu Miloeviu pozvao je Savet
bezbednosti UN da odobri istragu o zloinima Severne Koreje protiv
ovenosti.55 Ekonomist je kritikovao svet i sebe to nije ozbiljno shvatio
Severnu Koreju.
Moda razmera svireposti otupljuje moralni bes, pisalo je u uvodniku
magazina koji je bio podstaknut izdavanjem Bekstva iz Logora 14. Svakako je
lake ismejavati reim uporeujui ga sa vanzemaljskim nakazama nego uhvatiti
se u kotac sa patnjama koje on izaziva (Ekonomist je priznao krivicu). A ipak,
ubistva, porobljavanje, nasilno preseljavanje stanovnitva, muenja, silovanja:
svi ovi uasi u Severnoj Koreji spadaju u zloine protiv ovenosti.56 Kako se
knjiga pojavljivala u prodaji po knjiarama irom sveta, in je putovao od
zemlje do zemlje objanjavajui ta je radio u logoru i podseajui ljude da oni i
dalje postoje, odgajaju robove i koluju cinkaroe. Skoro svakoga dana novinari
su ga pitali da li se plai da e Severna Koreja pokuati da ga ubije.
To nije bilo pitanje bez osnova. Bar tri puta je Pjongjang slao ubice da
likvidiraju begunce koji mnogo priaju. Dva pokuaja su bila neuspena, ali
vlada June Koreje tvrdi da su agenti Severne Koreje ubili Lija Han Junga u

53

Hillary Rodham Clinton, Remarks at the U.S. Holocaust Memorial Museum ForwardLooking Symposium on Genocide Prevention (Komentari u Memorijalnom muzeju
posveenom holokaustu u Sjedinjenim Dravama imajui u vidu Simpozijum o prevenciji
genocida), Vaington, 24. jul 2012. http://www.state.gov/secretary/ rm/2012/07/195409.htm
54
Lee says N. Korea Human Rights More Urgent Than Nukes (Li kae da su ljudska prava
u S. Koreji vanija od nuklearki), Agencija Frans pres, 23. maj 2012, http://bit.ly/Jdcd9L
55
Geoffrey Nice and William Schabas, Put North Korea on Trial (Sudite Severnoj
Koreji), New York Times, 25. April 2012. godine.
56
Never Again? (Nikad ponovo?), The Economist, 21. april 2012.

Seulu 1997. godine. On je bio neak bive ene Kim Dong Ila i javno je
kritikovao Sever.57
Ubrzo po objavljivanju Bekstva iz Logora 14, Severna Koreja je sve
glasnije osuivala kritike na raun ljudskih prava.Vojska i narod [Severne
Koreje] nikada nee dozvoliti da Sjedinjene Drave srue neprikosnoveni
socijalistiki sistem pod izgovorom pitanja ljudskih prava, objavila je
zvanina Korejska novinska agencija.58 Onda su objavili pretnju da e se osvetiti
beguncima i aktivistima za ljudska prava: ,,Oni koji se usude da narue
dostojanstvo vrhovnog vostva [Severne Koreje] nee biti bezbedni bez obzira
na to gde se nalaze i nee moi da izbegnu nemilosrdnu kaznu...59
Odgovarajui na pitanje o svojoj bezbednosti, in nije bio uznemiren. Nije
se bojao. Rekao je da nikada nee prestati da pria o onome to mu se dogodilo
u Logoru 14, sve dok severnokorejski gulag ne bude zatvoren i svi zarobljenici
osloboeni.

57

Choe Sang-hun, South Korea Arrests 2 from North in Alleged Assassination Plot (Juna
Koreja je uhapsila dve osobe sa Severa u navodnoj zaveri atentata), New York Times, 21.
april 2010.
58

KCNA Urges U.S. to Mind Its Own Serious Human Rights Issues (KNA savetuje SAD
da se bavi svojim ozbiljnim pitanjima ljudskih prava), Korejska novinska agencija, 15. maj
2012, http://www. kcna.co.jp/item/2012/201205/newsl5/20120515-llee.html.
59
DPRK Will Take Corresponding Measures Against Terrorism (NDRK e preduzeti
odgovarajue mere protiv terorizma), Korejska novinska agencija, 31. jul 2012,
http://www.kcna.co.jp/ item/2012/201207/news31/20120731-27ee.html.

DODATAK

DESET ZAKONA LOGORA 14

(in je u koli logora morao napamet da naui ovih deset pravila i uvari su ga
esto terali da ih recituje.)
1. Ne pokuavaj da pobegne.
Svako uhvaen u pokuaju bekstvu bie odmah streljan.
Svaki svedok pokuaja bekstva koji to ne prijavi bie odmah streljan.
Svaki svedok pokuaja bekstva mora odmah da obavesti uvara.
Zabranjeno je okupljanje dvoje ili vie zatvorenika da ne bi smiljali plan
ili pokuali da bee.
2. Zabranjeno okupljanje vie od dva zatvorenika.
Svako ko ne dobije dozvolu od uvara za sastanak dva ili vie zatvorenika
bie odmah streljan.
Oni koji nezakonito stupe u selo uvara ili otete dravnu imovinu odmah
e biti streljani.
Nijedan skup ne sme da premai broj zatvorenika koji je dozvolio
odgovorni uvar.
Van posla, nijedna grupa zatvorenika ne sme da se okupi bez dozvole.
Tri ili vie zatvorenika se smeju zajedno pa putuju nou bez dozvole
odgovornog uvara.
3. Ne kradi.
Svako ko bude uhvaen u krai ili da poseduje oruje bie odmah streljan.
Svako ko ne prijavi ili pomae osobi koja je ukrala ili poseduje oruje bie
odmah streljan.
Svako ko ukrade ili krije namirnice bie odmah streljan. Svako ko namerno
oteti bilo koji materijal koji se koristi u logoru bie odmah streljan.
4. uvarima se mora bezuslovno povinovati.
Svako ko gaji neprijateljstvo prema uvaru ili ga fiziki napadne bie
odmah streljan.
Svako ko ne pokae potpuno povinovanje instrukcijama uvara bie odmah
streljan.
Ne sme biti drskog odgovaranja ili albi uvarima. Kada se sastane s

uvarem, svako se mora klanjati sa potovanjem.

5. Svako ko vidi begunca ili sumnjivu osobu mora odmah to da prijavi.
Svako ko prua zatitu ili titi begunca bie odmah streljan.
Svako ko uva ili krije stvari begunca, kuje sa njim zaveru ili ga ne prijavi
bie odmah streljan.
6. Zatvorenici moraju da motre jedni na druge i da odmah prijave svako
sumnjivo ponaanje.
Svaki zatvorenik mora da posmatra druge i bude oprezan.
Razgovor i vladanje drugih moraju biti paljivo posmatrani. Ako bilo ta
izazove sumnju, uvar mora biti odmah obaveten.
Zatvorenici moraju verno prisustvovati sastancima ideoloke borbe i
moraju estoko da osude sebe i druge.
7. Zatvorenici moraju da prebace zadatu dnevnu normu.
Za zatvorenike koji zanemare svoju radnu normu ili ne uspeju da je ispune
smatrae se da nisu zadovoljili i bie odmah streljani.
Svaki zatvorenik mora biti potpuno odgovoran za svoju radnu normu.
Ispuniti radnu normu znai oistiti se od greha, kao i nadoknaditi dravi za
oprotaj koji je pokazala.
Radna norma koju je dodelio uvar ne moe biti promenjena.
8. Van radnog mesta ne sme biti meanja izmeu polova iz linih razloga.
Ako doe da seksualnog kontakta bez prethodnog odobrenja, izvrioci e
biti odmah streljani.
Van radnog mesta zabranjen je razgovor osobama razliitog pola bez
prethodnog odobrenja.
Zabranjene su posete toaletima koji su oznaeni za lanove suprotnog pola
bez prethodnog odobrenja.
Bez posebnih razloga, pripadnici suprotnih polova ne smeju se drati za
ruke ni spavati jedni pored drugih.
Bez prethodnog odobrenja zatvorenici ne smeju posetiti odaje suprotnog
pola.
9. Zatvorenici se moraju iskreno pokajati zbog svojih greaka.
Svako ko ne prizna svoje grehe i umesto toga ih porie ili ima devijantno
miljenje o njima bie odmah streljan.
Svako mora ozbiljno da razmilja o gresima koje je poinio protiv svoje
zemlje i drutva i da tei da se oisti od njih.

Samo kada zatvorenik prizna svoje grehe i ozbiljno razmisli o njima, moe
da pone iz poetka.
10. Zatvorenici koji prekre zakone i propise logora bie odmah streljani.
Svi zatvorenici moraju ozbiljno da shvataju svoje uvare kao uitelje i
potovanjem ovih deset zakona i propisa logora da se predaju napornom
radu i disciplini da bi se oistili od greaka iz prolosti.

ZAHVALNICE

Naravno, ova knjiga ne bi mogla da bude napisana bez hrabrosti, inteligencije i

strpljenja ina Dong-hjaka. Tokom dve godine i na dva kontinenta odvojio je
vreme i izdrao bol priajui svoje prie sa svim njihovim groznim detaljima.
Takoe, elim da zahvalim Lisi Kolakurcio, lanu odbora Komiteta SAD
za ljudska prava u Severnoj Koreji koja mi je prva ispriala o inu. Dopisnik
Ekonomista Kenet Kukier mi je rekao da inovoj prii treba knjiga na
engleskom i ponudio je korisne savete o tome kako da je napiem.
Kako ne govorim korejski, zavisio sam od prevodioca. eleo bih da
zahvalim Steli Kim i Denifer o iz Seula. Takoe, u Seulu mi je Jundong Seo
pomogao sa izvetavanjem, kao i Brajan Li. U Tokiju mi je Akiko Jamamoto
pomogao sa izvetavanjem i logistikom. U junoj Kaliforniji Dejvid Kim je bio
vet prevodilac i inov i moj prijatelj. Davao mi je i savete o rukopisu.
U organizaciji Sloboda u Severnoj Koreji (LiNK) u Torensu Hana Song i
Endi Kim su mi pomogli da razumem inovo prilagoavanje na Sjedinjene
Drave. Pored toga, Songova je provela sate i sate reavajui inove i moje
logistike probleme. U Sijetlu, Harim Li je takoe bila od pomoi. U
Kolumbusu u Ohaju Louel i Linda Daj koje in smatra roditeljima, pruili su mu
perspektivu i savet.
Zahvaljujem Markusu Nolandu, zameniku direktora i viem saradniku na
Peterson institutu za meunarodnu ekonomiju u Vaingtonu za savete u mom
pokuaju da razumem ta se deava u Severnoj Koreji. Velikoduno je odvojio
vreme i pruio svoje struno miljenje. Njegovo istraivnje o Severnoj Koreji sa
Stefanom Hagartom bilo je kljuni izvor. Takoe, razgovori sa Kongdan Ou,
lanom istraivakog tima na Institutu za analizu odbrane u Aleksandriji u
Virdiniji pomogli su mi da razumem ono to sam uo od ina i ostalih
Severnokorejaca. Knjige koje je ona napisala sa svojim muem, Ralfom
Hasigom, severnokorejskim naunikom, takoe su bile od neprocenjive
vrednosti. U Seulu, Andrej Lankov koji predaje severnokorejske studije na
Kukmin univerzitetu bio je voljan da podeli svoja saznanja.
Dva neumorna blogera, Doua Stanton (Jedna slobodna Koreja) i Kertis
Melvin (Severnokorejske ekonomske strae), pruili su korisne i stalno
aurirane podatke i analize o ekonomiji Severa, vostvu, vojsci i politici.
Takoe, izvrsna knjiga Barbare Demik Nema mesta zavisti bila je klju za
razmiljanje o obinim Severnokorejcima.
Posebno elim da se zahvalim Centru baze podataka za ljudska prava
Severnokorejaca u Seulu. Oni su objavili inove memoare na korejskom i
velikoduno ga podsticali da sarauje sa mnom. Takoe, Zvanino izlaganje
stava vlade o ljudskim pravima u Severnoj Koreji 2008 Korejske advokatske
komore bilo je dragocen izvor.

Dejvid Houk, autor Skrivenih gulaga: razotkrivanja zatvorskih logora

Severne Koreje i moda najvaniji pojedinac u alarmiranju neupuenih na
postojanje i funkcionisanje logora, podelio je svoju strunost i istraivanje sa
mnom. Suzan Skolte koja je po celom svetu vodila kampanje za ljudska prava u
Severnoj Koreji takoe ima moju zahvalnost. U Sijetlu, Blejz Agera i Arkas
odlikuju lukave narativne sugestije i Sem Hau Verhovek dao mi je savet kako da
podnesem izvetaj.
Moj agent, Rafael Sagalin majstorski je odradio posao u tome to je uinio
ovu knjigu moguom. U Vikingu, urednica Ketrin Kourt prihvatila je ovaj
projekat i ponudila savete koji su znaajno poboljali rukopis, kao i Tara Sing,
njena pomonica.
Dejvid Hofman, urednik za spoljnu politiku Vaington posta me je poslao u
Aziju rekavi mi da zaronim u temu zvanu Severna Koreja. Kada sam oklevao,
on je insistirao. Kad sam se muio, on me je ohrabrivao. Urednici Posta Dag
Del i Kevin Salivan takoe su bili zahtevni i pruali su podrku. Donald G.
Grejam, predsedavajui u kompaniji Vaington post neverovatno paljivo pratio
je deavanja u Severnoj Koreju i uvek mi stavljao do znanja kada sam uspevao
da napiem neto interesantno o tome.
Konano, moja supruga Desika Koval imala je vanu ulogu u stvaranju
ove kn ige. Uz to to je itala i redigovala, ona me je ubedila da je najbolja stvar
koju mogu da uradim da ispriam inovu priu. Moja deca, Lusinda i Arno,
postavili su mnogo dobrih pitanja o inovom ivotu. Oni nisu mogli da
razumeju surovost Severne Koreje ali su prepoznali ina kao izuzetnu osobu.
Slaem se sa njima.

IN DONG-HJAK se 2009.
godine preselio iz June Koreje
u junu Kaliforniju gde je radio
u grupi za ljudska prava
Sloboda za Severnu Koreju
(LiNK). Kasnije je iveo u
Sijetlu gde je i snimljena ova
fotografija 2011. godine.

Voa Severne Koreje KIM

DONG UN je inovih
godina. Malo poznati trei sin
Kim Dong Ila prvi put se
predstavio svetskoj tampi
2010. godine. Posle oeve
smrti, godinu dana kasnije,
dravni mediji Severne Koreje
su ga prozvali ,,jo jednim
voom poslatim sa neba.
KYODO VIA AP IMAGES

KIM DONG IL je umro od sranog udara

2011. godine, nakon sedamnaest godina
provedenih na vlasti. Dragi Voa koji je
nasledio diktaturu od svog oca doiveo je
log 2008. godine. Tada je poeo da
priprema svog najmlaeg sina da preuzme
vlast.
KOREAN CENTRAL NEWS
AGENCY/KOREA NEWS SERVICE
VIA AP IMAGES

KIM IL SUNG je prvi diktator Severne Koreje i njen doivotni predsednik bez
obzira na to to je umro 1994. godine. Na ovoj zvaninoj fotografiji nepoznatog
datuma daje svoj uveni savet ,,na licu mesta u Velikoj narodnoj itaonici,
centralnoj biblioteci u zemlji.

Ovaj hagiografski opis KIM DONG ILA jedna je od bezbroj slika, fotografija i
statua Dragog Voe koje su vidno izloene i paljivo odravane irom
Severne Koreje.

Kult linosti u porodici Kim poeo je sa Velikim Voom, KIM IL SUNGOM,

koji je opisivan u vladinoj propagandi kao brini otac svog naroda. Iako je
brutalno vladao, njegova smrt 1994. godine izazvala je duboku alost.

Uitelji u inovoj koli u Logoru 14

bili su uniformisani straari. Uvek su
nosili pitolje i in je gledao jednog od
njih kako prebija na smrt estogodinju
devojicu tapom za tablu.

Deca su u logorima stalno tragala

za hranom, jela pacove, insekte i
nesvarena zrna kukuruza koja su
pronalazila u kravljoj balegi.

in je gledao majino veanje i bratovljevo

streljanje koji su izvreni zbog njihovog plana za
bekstvo. in petnaest godina nikome nije rekao da
je znao da je odgovoran za njihovo pogubljenje.

U podzemnom zatvoru uvari su

muili ina iznad naloene vatre
pokuavajui da saznaju njegovu
ulogu u bekstvu koje su planirali
majka i brat.

Da bi ga spreili da se uvija to
dalje od plamena, uvari su
proburazili donji deo njegovog
stomaka elinom kukom.

Za kaznu to je ispustio mainu

za ivenje dok je radio u fabrici
odee u logoru, uvari su noem
odsekli inov srednji prst desne
ruke kod prvog zgloba.

Ove slike dobijene su iz istog

izvora. Dozvolu za korienje
dao je Centar baze podataka za
ljudska prava Severne Koreje,
izdava inovih memoara na
korejskom jeziku Bekstvo u
spoljni svet.

IN se esto vraa u Junu

Koreju gde pokuava da podigne
svest ljudi o postojanju radnih
logora na Severu. Junokorejci
esto ne pokazuju mnogo
interesovanja.
Na
ovoj
fotografiji iz 2009. godine in
eta pored hrama u centru Seula.

Autor je vodio intervjue sa

inom u Junoj Koreji, junoj
Kalifomiji
i
Sijetlu
u
Vaingtonu. Na ovoj fotografiji
iz 2009. godine IN i HARDEN
stoje
ispred
Luj
Viton
prodavnice u Seulu.

U Torensu u Kaliforniji IN je iveo sa staistima koji su radili za LiNK,

grupu za ljudska prava. Dopadalo mu se poluhaotino druenje u kui gde
su iveli i jeli zajedno ponekad u grupama i do esnaestoro mladih ljudi.

LOUEL i LINDA DAJ iz Kolumbusa u Ohaju platili su da se in preseli

iz June Koreje u Kaliforniju kada su u Vaington postu proitali priu o
inovom ivotu. in ih zove mama i tata. Ova fotografija iz 2009. godine
snimljena je u Njujorku na okupljanju povodom ljuskih prava. Fotografiju
ustupili Louel i Linda Daj.

inovo prilagoavanje na ivot van Logora 14 bilo je sporo. Polako od

ivotinje postajem ovek, rekao je. Ali to ide veoma,veoma sporo. Ponekad se
trudim da plaem i smejem se kao drugi ljudi samo da bih video da li u neto
da osetim. Ova fotografija je snimljena u Seulu.

SADRAJ
PREDGOVOR POUAN PRIMER
UVOD NIKADA NIJE UO RE LJUBAV
1 DEAK KOJI JE POJEO RUAK SVOJE MAJKE
2 KOLSKI DANI
3 VIA KLASA
4 MAJKA POKUAVA DA POBEGNE
5 MAJKA POKUAVA DA POBEGNE, DRUGA VERZIJA
6 NEEMO TAKO, KUKIN SINE!
7 SUNCE OBASJAVA I MIIJE RUPE
8 IZBEGAVANJE MAJINIH OIJU
9 REAKCIONARNI KUKIN SIN
10 RADNIK
11 DREMANJE NA FARMI
12 IVENJE I CINKARENJE
13 ODLUKA DA NE CINKARI
14 PRIPREME ZA BEG
15 OGRADA
16 KRAA
17 PUT NA SEVER
18 GRANICA
19 KINA
20 UTOITE
21 KUREDIT KARTIS
22 JUNOKOREJCI NISU TOLIKO ZAINTERESOVANI
23 SJEDINJENE AMERIKE DRAVE
EPILOG NEMA BEKSTVA
POGOVOR
DODATAK DESET ZAKONA LOGORA 14
ZAHVALNICE

zdls & kokica