MIRABILIS JALAPA NOCURAK - Peruanski nourak, frajla

Obicna Kurika

Vinca minor L. - Katarantus

Campanula pyramidalis

Oenothera biernnis L. - veernja jagorevina, veernji jaglac, pupoljka,

pupoljica

Jagorcevina

Sedum

Dalija Crni Duh

Catalpa bignonioides "Nana"

Vatreni Grm Narandasti - Pyracantha sp. Orange

Aneoska Truba Bela - Latinski naziv: Brugmansia spp.

Lupine Crvena - Latinski naziv: Lupine spp. Red

Krokus Beli Biser - Latinski naziv: Crocus Jeanne Darc

Batenski Patuljak - Latinski naziv: Anacyclus pyrethrum

"Garden Gnome"

Bour - Paeonia

Lisianthus eustoma grandiflorum

GLICINIJA

FIKUS - Benjaminovo drvo

RODODENDRON - Ruino stablo

Asplenium nidus

DIPLADENIJA

Ljuti
Ranunculus Asiaticus

Albizija(Albizia Julbrissin)

Osteospermum - Afrika margareta

Mahonia aquifolium

Japanska skimija

EUONIMUS FORTUNEI SUNSPOT

PRUNUS LAUROCERASUS LOVOR VINJA

Uzgoj i njega
Biljka dobro podnosi sjenu, mada bolje uspijeva na sunanim poloajima. Trai dobro
dreniranu zemlju i ne podnosi vapnenac, u tom sluaju listovi dobiju ukastu boju.
Vrlo je zahvalna biljka za ive ograde obzirom da lijepo izgleda kroz sva godinja doba.
Preporua se visina ograde od 100 do 300 cm sadnjom 2 3 biljke na jedan metar duljine.
Kao ivicu mlade biljke iajte u visinu i irinu kako bi potaknuli grananje i zgusnuli nasad.
Prvih godina, nakon sadnje, preporua se orezivanje u oujku i lipnju na nain da ostavite
novu visinu ograde nekih pet do deset cm, ovisno o napretku biljaka. Kad dostignete eljenu
visinu grm samo odravajte ianjem i to u svibnju, nakon cvatnje, te jo jednom u kolovozu
ili rujnu.
Mlade grane, koje kreu blie korijenu, skratite na polovicu da bi razgranali podnoje grma
koje esto ogoli. Svakih, otprilike, pet godina rasteretite sredite grma kako bi ga prozraili.

Listovi ipak mogu stradati od hladnih sjevernih vjetrova te na proljee dobiju mrlje sline
opeklinama, takve listove jednostavno odreite karama. Bez brige mogunost stradanja
ograniena je samo na mlae listove koji nisu dovoljno ovrsnuli do zime i to na vrlo niskim
temperaturama.

HOYA - Hoja - hristov venac

Zinnia elegans - Cinija

Djul ili snezna lopta ili bombar Udika crvena lat :Viburnum opulus

Bekovina - viburnum opulus sterile

Clerodendrum bungei

Lantana

Ukrasni pasulj- Lablab purpureus

Sljez Hibiscus syriacus

Pitosporum Pittosporum tobira

Kaluna ili vres

Ovaj ljupki zimzeleni polugrm moe da izraste od 20 do 50 centimetara. Cveta od kraja

avgusta do kraja oktobra, a deo cvetova se zadrava na biljci i tokom zime. Cvetovi kalune u
beloj, roze ili ljubiastoj boji zapravo su tanke cevice rasporeene du stabljike. Kaluna je
veoma zahvalna trajnica jer moe da prezimi bez zatite.
Dobro uspeva na suncu i u polusenci, a zemlja na kojoj raste treba da bude kisela, plodna i
dobro propusna. U periodu cvetanja preporuuje se ubrenje kiselim ubrivom (za
rododendrone) na svake dve nedelje. Kako bi zemlja uvek trebalo da bude pomalo vlana,
tokom leta i jeseni kalunu redovno zalivajte. Ukoliko je zima suva, zalivajte je povremeno da
se ne bi osipali listovi, pupoljci i cvetovi. Krajem novembra ili tokom decembra kalunu treba
orezati za jednu treinu, tako to ete odsei vrhove cvetnih granica (sve do lia ili mladih
izbojaka). Na ovaj nain odrava se gustina buna, podstie rast novih izbojaka i cvetanje ve
krajem leta.
Meu kalunama posebno je interesantna sorta Calluna vulgaris Gold Haze, iji listovi u
zimskim mesecima poprimaju zlatnoutu boju.
Erika
U jesen cveta Erica gracilis, koja ima ruiaste i bele cvetove, a tokom zimskih

meseci Erica hiemalis sa ruiasto- belim cvetovima koji podseaju na zvonie. Obe ove
vrste nisu otporne na hladnou i gaje se na temperaturama od 5 do 15 stepeni (najee na
zastakljenoj terasi). U prolee cveta Erica wimorel, a tokom leta Erica ventricosa.
Za nae podneblje interesantna je Erica carnea jer moe da prezimi napolju, na niskim
temperaturama. To je mali zimzeleni
bun visine od 10 do 25 cm i irine do 50 cm. Ima zelene, igliaste i veoma dekorativne
listove. Zvonasti cvetovi sakupljeni su u cvastima ruiasto-crvene, tamnocrvene, bele, ute
ili boje lavande. Cvetaju u rano prolee, esto i pod snegom, a kada je zima blaga ve u
decembru. Rastu na osunanim i polusenovitim mestima, na kiselom i dobro propusnom
zemljitu. Posle sadnje koren je potrebno zatititi malem. Orezivanje se obavlja odmah posle
cvetanja, tako to se jednostavno odstrane uvele cvetne granice.
Erica carnea je nezamenljiva vrsta za postizanje zimskog kolorita. Lepo izgleda u
alpinetumima, na kamenim kosinama, lejama ili u ardinjerama na balkonu. Pri kupovini
biljke obratite panju da listii imaju svee zelenu boju, a kada se biljka protrese listovi ne bi
smeli da se osipaju.
Najlepe sorte erikeza batu su: Muretoun Ruby - tamnozelenog lia, visine do 20 cm.
Cvetovi su boje crnog vina. Cveta u martu i aprilu. Snow Queen - svetlozelenog lia,
uspravnog rasta do 30 cm. Cveta od januara do marta. Vivellii - Tokom leta lie je
tamnozeleno, u zimskim mesecima bronzanocrveno. Cvetovi su karmincrveni. Cveta tokom
februara i marta, a cvetovi su karmin crveni. Winter Beauty - Cveta dugo i bogato, od
novembra do marta. Ima cvetove ruiastocrvene boje.
Pravljenje vresita - Najbolja podloga za vresite je rastresito, dobro propusno i blago kiselo
zemljite. Povrinu prvo razdelite stazicama za hodanje, zimzelenim drvenastim biljkama,
panjevima i kamenjem. Patuljasto zimzeleno drvee i vresove postavite u grupama. Vresove
uvek sadite u grupama po najmanje pet biljaka na rastojanju od 20 do 25 cm. Na dnu sadne
jame i oko korena vresova obavezno dodajte kiselu zemlju. Posle toga svaku biljku zalijte sa
pet litara vode. Zemlju poravnajte i postavite sloj mala debljine od 3 do 5 cm.
Savet - Vresovi su otporni, ali ne podnose mnogo vode. Zato zemlja za sadnju (do dubine
aova) treba da bude rastresita i vodopropusna. Kaluna ne podnosi krenjak, pa se mora
zalivati kinicom ili odstojalom vodom.

Duglazija lat. Pseudotsuga Menziesii

Abies koreana

Sibirski Kedar - Bor Seme..

Phlox paniculata-hybrido

SOFORA - Sophora japonica

drvo jagoda

Celosia argentea cristata

Vuika - Lupinus polyphyllus

Dicentra (Devojako srce)

Glogi - photinia x fraseri red robin

Izrazito visoke ili monumentalne

perene koje rastu u cvetnim masivima na veim parkovskim povrinama,
ili pojedinano na travnjacima

Campanula pyramidalis
Pogodna je primena ovih perena na veim parkovskim povrinama gde vizuelno
razuujemo zelene masive drvea ovim cvetnim grupama.
U batama, kao i na manjim povrinama druge namene, moemo ih primeniti
soliterno, tako da na mirnoj travnoj povrini svojim impozantnim oblikom i
veliinom daju neoekivano snane efekte.

Persicaria polymorpha
Gustina sadnje je ovde 1 komad po m2, ili 1 komad na 2m2 ako su u pitanju
bujnije vrste. Visina perena iz ove grupe je iznad 2 metra.
Ovde pripadaju: visoke sorte Campanula pyramidalis, Polygonum, Helenium,
Heracleum, Macleaya Persicaria sp. i dr.

Polygonum

KLEMATIS

phytolacca americana vinobojka

solanum burbankii

Hibridna tuja Green giant'

Gigantska tuja (Thuja plicata - Thuja gigantea )

THUJA OCCIDENTALIS COLUMNA stubasta tuja !!!

THUJA ORIENTALIS ELEGANTISSIMA

Lejlandski cempres

Albizzia julibrissin Dur. albicija

Kerria japonica - Kerija bunje

zimzelena Lonicera halliana - japn lonc

Maclura pomifera - Drvo mozak trn Osaga ili

naranasta Osaga

Fuksija Mindjuica

Sobno cvee fuksija ili mindjuica

Fuksija ili Mindjuica, latinski naziv(Fuchsia magellanica) je rasprostranjenaukrasna biljka, poreklom
iz Perua, ilea i Argentine. Cvet fuksije lii na balerinu koja igra. Divno pada u cvetnim slapovima pa
je izuzetno zahvalna za dekoracije. Cvetovi nesvakidanjeg oblika, mogu biti dvobojni.
Uzgaja se najee kao saksijska biljkakoja se leti, u toplim danima, dri u polusenovitim uglovima
vrta ili balkona, a zimiukraava sveije prostorije kua ili stanova gde je zatiena od mrazeva na koje
je osetljiva.
Ima medjutim I nekih otprnijih sorti mindjuice koje zimi mogu uspevati I na otvorenom prostoru. Zato
je mindjuica i sobno cvee i batensko cvee.
Fuksija raste u vidu buna u visinu od 1, 5 pa ak do 2 I po metra. Cvet mindjuica je zvonastog
oblika, u najee roze boji, ali ima I onih koje cvetaju u boji lavande, beloj ili crvenoj
boji. Cvetanje mindjuice traje od prvih letnjih dana pa do perioda jesenjih mrazeva.

Nega fuksije
Mindjuica nije preterano zahtevna biljka kada su nega i ispravno gajenje u pitanju. Dovoljno je obratiti
panju na njenu potrebu za vlagom u doba ege, ili zabrati joj mesto koje joj odgovara svetlo i bez
hladnih vetrova.
Mindjuici prijaju polusenovita stanita, a najbolje je da je drite na mestima koja su izloena
jutarnjem suncu ali dobro zatiena od vetrova i hladnoe.
Preporuuje se da mindjuicu prihranjujete djubrivom sa visokim sadrajem azota i to poev od aprila,
jer ete tako podstai razvoj listova. Moete koristiti i djubrivo za pospeivanje cvetanja, takodje od
aprila.

Sadnja mindjuice
Najbolje vreme za sadnju mindjuice je jun mesec. Fuksiju sadite u drenirano zemljite, slabokisele
PH vrednosti. Preporuljiva je da zemlja za sadnju bude meavina kupovne zemlje za cvee I
batenske zemlje.
Zalivanje
Mindjuica tokom vrelih letnjih dana trai dosta vode pa je tada obilno zalivajte. Nikako ne smete
dozvoliti da se busen fuksije osui. Fuksijama leti takodje prija povremeno oroavanje listova. Ne
oroavajte samo fuksiju, ve i okolno zelenilo.
Ako su temperature previsoke, listovi mindjuice postaju oputeni.
Zalivanje fuksije postepeno smanjujte poetkom septembra.
Fuksija zimi
Posle prvog mraza, lie fuksije poee da opada. Tada korenov vrat biljke treba prekriti malom
(korom drveta) ili suvim liem i to do 20 cm. visine. Kada prodju mrazevi i hladnei dani, skinite ovu
zatitu. U istom periodu je poeljno i orezivanje mindjuice do jedne treine visine biljke.

Razmnoavanje
Kada fuksiju u prolee oreemo, za razmnoavanje biljke koriste se reznice. One se mogu uiliti ako
ih stavite u vodu ili u rastresiti supstrat.
Kad reznice puste korenie, reznice treba posaditi u saksije. Koristite zemlju koja je zapravo dve
treine glina, a jedna treina batenske zemlje.
Izdanci fuksije cvetae jo iste godine. Da biste podstakli grmolik oblik biljke, dok su fuksije jo mlade,
uklanjajte izrasle vrhove.

Mandevilla, Dipladenija ili Brazilski jasmin

Napisao/la Alka evo, dipl.ing.agr. on Stu 13, 2010 in Penjaice i pokrivai tla | 1komentara

Ova vrlo otporna i lijepa penjaica spada u porodicu zimzelena

(Apocynaceae). Ime je dobila po britanskom vrtlaru Henryju Johnu
Mandevillu koji je donio u V. Britaniju prve primjerke vrste Mandevilla
laxa. Naziv Dipladenija potjee iz starogrkog jezika (dipl`oos-duplo i
aden-lijezda) po istaknutim dvostrukim lijezdama na rubu tuka.
Na Hrvatskom tritu Mandevilla se u veoj koliini pojavila prije nekoliko
godina i od tada oduevljava mnoge ljubitelje vrtnog i balkonskog cvijea
svojom
ljepotom.
Vrlo je zahvalna biljka koja cvijeta tijekom cijele godine, sve dok
temperature
ne
padnu
ispod
15C.
Stabljike dosegnu duljinu od 1,5 sve do 9m, ovisno o vrsti, listovi su
eliptini na vrhu zailjeni i sjajni, cvjetovi su ljevkasta oblika, bijele,
ruiaste ili ute boje, a neke vrste imaju mirisne cvjetove npr. Mandevilla
laxa. Mlijeni sok ove vrste kojim je ispunjena stabljika vrlo je otrovan pa
bi trebalo prilikom obrezivanja zatititi ruke.

UVJETI UZGOJA
Poto je Mandevilla tropska biljka (veina vrsta potjee iz june Amerike
oko 90 vrsta i iz centralne Amerike 21 vrsta), odgovara joj topla tropska
klima i visoka vlaga zraka. Smjestite je na polusjenovito mjesto. Idealna
temperatura za njeno cvjetanje je oko 20C, a od listopada do veljae
odgovara joj temperatura od 15 C kada se unosi u kuu, kako se ne bi
smrznula. Na Mediteranu moe prezimiti i na otvorenome. Kada je
unesete u zatvoreni prostor moe se dogoditi da joj pone opadati lie.
Ne oajavajte, u tom sluaju samo je nastavite pomalo zalijevati (nikako
previe) i odstranjujte odumrle listove kako bi sprijeili razvoj bolesti. Na
proljee e se ogoljele grane pomladiti, malo ete ih porezati i biljka e
opet dobiti lijep izgled ukoliko je zimi niste previe zalijevali ili presuili.

SUPSTRAT I ZALIJEVANJE:
Supstrat za sadnju Mandeville trebao bi biti humusno propusni i vlaan,
a voda se ne bi smjela zadravati u cvjetnom loncu ili podloku jer to
pospjeuje
razvoj
gljivinih
oboljenja.
Zalijevati je najbolje odstajalom vodom temperature prostora u kojem
biljka raste, a zimi se koliina vode za zalijevanje smanjuje, poto biljka
tada ulazi u fazu mirovanja (uvijek je najbolje vlanost supstrata
jednostavno probati prstom i pogledati u podloak ispod posude da nije
ostalo vode). Izmeu dva zalijevanja supstrat bi na povrini trebao biti
suh najmanje dva dana, a zimi pet do est dana!
PRIHRANA I NJEGA:
U proljee, nau od zime izmuenu Mandevillu treba presaditi u neto
veu posudu, dodati aicu glisnjaka te porezati odumrle i pre dugake
granice. Ako je u dovoljno velikoj posudi u proljee je potrebno poeti s
prihranom mineralnim ili organskim gnojivom koje sadri veu koliinu
duika i kalija, to potie rast i razvoj novih izboja. Prihranjuje se svakih
15 dana. Ukoliko je biljka tek presaena treba priekati s prihranom

najmanje
20
dana.
Nadalje potrebno je preventivno poprskati biljku insekticidom irokog
spektra ili nekim bio preparatom zbog obrane od lisnih uiju, grinja i
crvenog pauka. Prije nego pupovi previe narastu bilo bi dobro zatititi
biljku i fungicidom jer kada se biljka ve razboli obino je kasno za
prskanje, pa je bolje preventivno prskanje prije poetka cvatnje.
RAZMNOAVANJE:
Mandevilla se razmnoava stabljinim reznicama, najbolje u proljee ili
ljeto.
Stabljine reznice duine oko 10 cm, umoe se u hormone za
zakorjenjivanje, utisnu u mjeavinu treseta i pijeska (u jednakom
omjeru), malo se zaliju i ostave na sjenovitom mjestu (najbolje na
temperaturi od 25C i visokoj vlazi) da miruju. Reznice se uzimaju otrim
noem, ree se ispod dobro razvijenog koljenca, a donji listovi se
odstrane. Reznica ne bi trebala imati vie od etiri lista, zbog prevelike
transpiracije.
Ukoliko imate jo kakvih pitanja, kontaktirajte nas u rubrici pitanja i
odgovori pa emo vam pokuati pomoi da vaa Mandevilla bude to
ljepa
(najljepa
u
kvartu)!
Sretno s uzgojem, promatrajte svoju Mandevillu pa ete i sami uoiti to
joj odgovara, a to ne poto je ipak svaka biljka razliita.
VRSTE I KULTIVARI
U svijetu postoji preko 100 vrsta Mandevilla, no kod nas se moe nabaviti
samo
mali
broj
vrsta.
To
su
najee:
Mandevilla splendens sa velikim roza bijelim cvjetovima,
Mandevilla sanderi koja ima cvjetove u paru, roza boje sa utom
sredinom, a uzgojeni su i mnogi hibridi ove vrste,
Mandevilla boliviensis sa bijelim cvjetovima ute sredine,

Mandevilla laxa sa potpuno bijelim cvjetovima koja se naziva i ileanski

jasmin
te dvije novije sorte na tritu; Sundaville (registrirana marka japanskog
proizvoaa Suntory Flowers Limited) i Tropidenia(registrirana marka
vicarskog proizvoaa Jrga Meyera) koje imaju grau korijena
prilagoenu za preivljavanje sunog razdoblja bez puno zalijevanja.
Na alost nemamo slike pa potraite na webu, moda i uspijete nabaviti
neku od ovih vrsta!

Kalanhoja zimska radost u svakom domu

Kalanhoja, latinski naziv (Kalanchoe Blossfeldiana)je sobna biljka koja je iz svog

prirodnog stanita Madagaskara, doneta u Evropu sredinom prolog veka. Ubrzo je
postala omiljena kod ljubitelja cvea koji gaje i napolju, na balkonu i terasama, ali
samo kada uslovi to dozvoljavaju.
Srednjeg je i zbijenog rasta, a krase je mnogobrojni pljosnati dekorativni listovi i
cvetovi koji variraju po boji od ute, ciklame, naradaste pa sve do jarko crvene.
Kada je u toku cvetanje Kalanhoje, cvetii su vrlo atraktivni, imaju kratke drke i
gusto su poredjani.
Ovo sobno cvee je jednostavno za uzgoj i odravanje.

Razmnoavanje kalanhoje
Kalanhoja se razmnoava semenom i reznicama od izboja ili listova. Ako elite da
ovaj proces traje krae, izaberite razmnoavanje reznicama jer je bre. Za reznice
se koriste vrhovi a ako nam nisu na raspolaganju, mogu se upotrebiti i listovi koje je
potrebno samo neno otkinuti od biljke. Kada su u pitanju reznice, one se sade u
pesak i oekujte da e brzo oiveti.

Gajenje
Kalanhoji prija zemlja koju ine dva dela listovke, dva dela klijaline i 15 posto istog
peska. Kada je zalivanje u pitanju vano je znati da je prevelika vlaga tetna za
koren kalanhoje, na ta se mora naroito obratiti panja tokom hladnih zimskih dana.
Kalanhoji je potrebno dosta svetlosti i toplota u rasponu od dvanest do 15 stepeni.
Ukoliko se uva na hladnom pa jo i vlanom mestu, nastupie bolesti od kojih su
najee one gljivine od kojih biljka moe da ugine.

Podstaknite cvetanje tehnikom zamraivanja

Kalanhoja je poznata kao biljka kratkog dana, to znai, da zavrava rast i poinje da
daje pupoljke onda kada nastupe kratki dani a to je na naim podrujima novembar
i decembar, a zatim sledi vreme cvetanja tokom februara, marta i aprila.
Ovi uslovi za cvetanje se mogu napraviti i na vetaki nain tako to ete mesto gde
se nalazi biljka zamraivati 16 sati dnevno, a tek 8 sati je izloiti svetlosti. Tehniku

zamraivanja moete poeti da primenjujete onda kada je biljka dobro razvijena pri
normalnom svetlu.

Vrste kalanhoje
Postoji vie vrsta kalanhoje, a najpoznatije su: Kalanchoe blossfeldiana, koja se
odlikuje velikim cvetnim titovima i izgleda savreno u saksijama, i Calanchoe
hybride Feuerblute koja se dosta razlikuje od osnovne vrste. Ima bujni rast,
takodje cvetne titove ali su neki cvetovi rasporedjeni i na drkama. Poto po branju
cvetovi dugo ostaju svei, ova vrsta se koristi u cvearstvu kao rezani cvet. Iva vrsta
je otpornija na hladnou a posebno je atraktivna jer su joj cvetovi intenzivno crvene
boje.
Cvetovi svih vrsta kalanhoje su inae dugotrajni i ivopisnih boja pa tako unose
vedrinu u svakki prostor. Ljudi je esto dre u kui jer cveta kada veina drugih
kunih biljaka miruje.

Nega kalanhoje
Nega kalanhoje je jednostavna i slina nezi kaktusa dakle minimalna. Idealan je
izbor za sve one koji vole cvee, ali nemaju dovoljno vremena da mu se posvete, ili
su esto na dui period odsutni od kue.
Kalanhoji odgovara svetlo mesto pa je zato i zimi treba drati na osvetljenom mestu,
ali udaljenu od izvora toplote. Optimalna temperatura je oko 15 stepeni. Inae, ne
bojte se ako u stanu imate centralno grejanje, jer to ovoj biljci ne smeta zato o joj
odgovara suv vazduh.
Nemojte preesto zalivati kalanhoju jer je re o vrsti sukulenta koju uva vlagu u
svom liu. Najbokjeje zalivati je umereno i to odstajalom vodom, tek kada se zemlja
osui, na svakih 12 do 15 dana zimi ili 7 do 10 dana tokom leta. Ne zalivajte je preko
cvetova niti listova.
Iako su kalanhoje viegodinje biljke, neretko se bacaju kada prestanu sa cvetanjem.
Kada cvetovi ponu da blede, treba uraditi njihovo orezivanje, saksiju sa biljkom
staviti na hladnije mesto i ne zalivati.
Kada se pojave novi pupoljci, iznesite biljku na svetlo mesto i ponite sa zalivanjem i
prihranjivanjem koristei gnojivo za kaktuse.

Tokom cvetanja, reovno odstranjujte precvale suve cvetie, a kad se sezona zavri,
oreite biljku odstranjivanjem cvetova sa sve stablom i suvo lie- Nakon toga
sledipresadjivanje u vee saksije za jedan broj.

Crassula ovata -japansko drvo