Internacionalni Univezitet Brko distrikt BiH

Pravni fakultet

Osnovne akademske studije

Seminarski rad
Predmet: Krivnino pravo
Tema:

Uvod i izvori krivinog prava

Mentor:
Prof. dr Milo Markovi

Student:
Kolarevi Semiha

Brko, 2015. godine

1. Uvod i izvori krivinog prava

Maloletniko krivino pravo je deo, segment krivinog prava jedne zemlje koje zbog obilja
specifinih reenja u poslednje vreme u nizu evropskih zemalja dobija karakter samostalne
pravne (pozitivno pravne) ali i naune discipline. Radi se naime o posebnoj, zaokruenoj i
autonomnoj celini koja sadri niz specifinih reenja u odnosu na punoletne uinioce krivinih
dela. Neretko se stoga u literaturi za ovu granu prava upotrebljava naziv para-krivino pravo ili
kvazi-krivino pravo koje se odnosi na maloletna lica.
To je skup zakonskih propisa kojima se odreuje krivinopravni status maloletnih lica (kao
uinilaca krivinih dela odnosno maloletnih lica kao rtava krivinih dela). Ono propisuje
poseban tretman prema maloletnim uiniocima krivinih dela. Tako ovaj naziv koji se esto u
pravnoj teoriji odreuje kao kriminalno-politiki postulat obuhvata granu prava sa
krivinopravim odredbama koje se primenjuju na maloletne uinioce krivinih dela i koje
odslikavaju poseban, specifian karakter ove grane prava. To je pravo koje se zasniva na linosti
uinioca delikta (Taterstrafrecht), a ne na samom deliktu (Tatstraftrecht).
Ili drugim reima to je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se odreuje sistem krivinih
sankcija za maloletne uinioce krivinih dela, a pod odreenim uslovima i za punoletne uinioce
te postupak za izricanje i izvrenje ovih sankcija od strane nadlenih dravnih organa. Stoga se
moe rei da maloletniko krivino pravo prelazi okvire krivinog prava jer obuhvata ne samo
krivinopravne odredbe materijalno pravne sadrine ve i odredbe procesnog i izvrnog
krivinog prava, u meri i u obimu, koji se odnosi na maloletne uinioce krivinih dela.
Maloletniko krivino pravo tako predstavlja skup (sistem) zakonskih propisa kojima je
regulisan poloaj (prava i obaveze) maloletnika u krivinom pravu u celosti. Ove odredbe se
prvo odnose na pojam i vrste maloletnika kao subjekata krivinog prava (aktivni i pasivni
subjekt), na vrste, uslove i nain propisivanja i izricanja krivinih sankcija prema maloletnim
uiniocima krivinih dela, postupak za izricanje krivinih sankcija za maloletnike (koji
predstavlja posebnu, specifinu vrstu krivinog postupka specifinog po organima za
pokretanje i voenje krivinog postupka i za izricanje i izvrenje krivinih sankcija, arhitektonici
i toku postupka i ueu posebnih vansudskih posebno van krivinosudskih organa u postupku
izricanja i izvrenja krivinih sankcija) i na kraju postupak izvrenja izreenih krivinih sankcija.
Ono se nizom svojih odredbi sadrinski, a i po formi izdvaja od krivinog prava koje se
primenjuje prema punoletnim uiniocima krivinih dela. Pod odreenim zakonom predvienim
uslovima izuzetno se primenjuje i prema punoletnim uiniocima krivinih dela.
Iz pojmovnog odreivanja maloletnikog krivinog prava proizilazi da se u okviru njega
razlikuje vie delova koji svaki za sebe predstavlja samostalnu i autonomnu granu prava, ali koji
sadrinski, po formi i cilju koji treba da ostvare ine jedinstvenu granu pozitivnog kaznenog
(krivinog) prava. Tako sistem maloletnikog krivinog prava ine:

1) materijalno krivino pravo sistem zakonskih propisa kojima se odreuje krivinopravni

status i poloaj (prava i obaveze) maloletnih uinilaca krivinih dela i sistem krivinih sankcija
za maloletnike (vaspitne mere i kazna maloletnikog zatvora) kao i alternativne mere (vaspitni
nalozi kao sredstvo diverzionog modela maloletnikog krivinog prava),
2) procesno krivino pravo sistem zakonskih propisa kojima se odreuje pojam, organizacija i
nadlenost organa maloletnikog krivinog pravosua, pokretanje i voenje krivinog postupka,
tok i arhitektonika prvostepenog i postupka po pravnim lekovima prema maloletnim uiniocima
krivinih dela i
3) izvrno krivino pravo sistem zakonskih propisa kojima se odreuje organizacija i
nadlenost dravnih organa i postupak izvrenja izreenih maloletnikih krivinih sankcija i
drugih alternativnih mera (vaspitnih naloga) koje se primenjuju prema maloletnim uiniocima
krivinih dela.
Kao gornju granicu maloletstva nae krivino zakonodavstvo odreuje osamnaest godina.
Maloletnikom se smatra lice koje je navrilo etrnaest godina, a nije navrilo osamnaest godina
(lan 3. stav 1. ZOMUKD i lan 112. stav 9. KZ). Razlikuju se dve kategorije maloletnika: mlai
i stariji maloletnici. Maloletnik koji je u vreme izvrenje krivinog dela navrio etrnaest a nije
navrio esnaest godina je mlai maloletnik, a onaj koji je u vreme izvrenje krivinog dela
navrio esnaest a nije navrio osamnaest godina je stariji maloletnik (lan 3. st. 2. i 3.
ZOMUKD).
Konano, u okviru sistema maloletnikog krivinog prava, izdvajaju se i zakonske odredbe o
zatiti dece i maloletnih lica kao oteenih u krivinom postupku. Sledei tendencije prisutne
poslednjih decenija u nekim evropskim zemljama (Nemaka, Francuska) i u Republici Srbiji je
pri nedavno izvedenoj radikalnoj reformi u oblasti krivinog prava donet poseban Zakon o
maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica (ZOMUKD). Na
taj nain je maloletniko krivino pravo formalno izdvojeno iz Krivinog zakonika odnosno
Zakona o krivinom postupku i Zakona o izvrenju krivinih sankcija. Danas je u Republici
Srbiji navedeni zakon osnovni, neposredni izvor maloletnikog krivinog prava koji ima primat
u primeni prema maloletnim uiniocima krivinih dela, a pod odreenim zakonskim uslovima i
prema punoletnim licima.
No, kao izvor maloletnikog krivinog prava takoe se javlja i Krivini zakonik Republike Srbije
odnosno sporedno, dopunsko ili pomono krivino pravo pri odreivanju pojma, elemenata i
karakteristika krivinih dela na strani ijih uinilaca (u svojstvu izvrioca, saizvrioca ili
sauesnika) se javljaju maloletna lica. Takoe i svi drugi pravni izvori (meunarodni ugovori,
sudska praksa, podzakonski akti, pravna teorija, obiajno pravo) na posredan nain se javljaju
kao izvor ove grane prava, na nain i u obimu kojim upotpunjuje krivinopravne odredbe
(materijalnog, procesnog i izvrnog krivinog prava).

2. Uticaj meunarodnih pravnih akata na domae

maloletniko krivino pravo

U osnovi sistema maloletnikok krivinog prava u Republici Srbiji nalaze se odreeni standardi
predvieni u vie meunarodnih pravnih akata koje je usvojila naa zemlja. To su izmeu ostalog
sledei akti:
1) Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. godine,
2) Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,
3) Minilamalna standardna pravila za maloletniko krivino pravosue (tzv. Pekinka pravila)
usvojena od strane OUN 1985. godine,
4) Pravila UN o zatiti maloletnika lienih slobode (tzv. Havanska pravila) iz 1990. godine,
5) Smernice UN za prevenciju maloletnike delikvencije (tzv. Rijadske smernice) iz 1990.
godine,
6) Standardna minimalna pravila UN za alternativne kaznene mere (tzv. Tokijska pravila) iz
1990. godine i
7) Evropska pravila o drutvenim sankcijama i merama za sprovoenje maloletnikog krivinog
pravosua (tzv. Beka pravila) iz 1997. godine.
Standardi predvieni u navedenim meunarodnopravnim aktima koje je potpisala i ratifikovala
naa zemlja su inkorporisani i u odredbe novog Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i
krivinopravnoj zatiti maloletnih lica.
Za dalji razvoj maloletnikog krivinog prava od posebnog je znaaja Rezolucija XVII Kongresa
meunarodnog udruenja za krivino pravo koji je odran u Pekingu 2004. godine u kojoj su
izmeu ostalog usvojene sledee Preporuke:
1) maloletna lica podleu zakonu sa svim njegovim specifinim karakteristikama. Zbog ovih
specifinosti pravosudni sistem treba da razmatra krivinu odgovornost maloletnika kao zasebno
pitanje u okviru elemanata krivinog dela,
2) godine starosti za krivinu odgovornost treba da budu odreene na 18 godina, a minimalna
godina starosti ne bi trebalo da bude ispod 14 godina u vreme izvrenja krivinog dela,
3) maloletni prekrioci zakona uglavnom bi trebalo da budu podvrgnuti vaspitnim merama ili
3

drugim alternativnim kaznenim merama koje su usredsreene na rehabilitaciju pojedinca ili ako
situacija zahteva u izuzetnim sluajevima na kaznene mere u tradicionalnom smislu,
4) na malolotnike ispod 14 godina mogu se primenjivati samo vaspitne mere,
5) primena vaspitnih ili alternativnih kaznenih mera koje su usmerene na rehabilitaciju mogu biti
proirene na zahtev zainteresovanog lica do 25 godina,
6) imajui u vidu krivina dela izvrena od strane lica koja su starija od 18 godina primenjivost
posebnih odredbi koje se odnose na maloletnike moe se proiriti do 25 godine starosti,
7) o krivinoj odgovornosti maloletnih lica moraju odluivati specijalni sudski organi koji imaju
zasebnu nadlenost od onih koji se bave punoletnim licima,
8) odluke suda bi trebalo da budu zasnovane na preliminarnim multidsiciplinarnim sudskim
istragama otvorenim za ispitivanje obeju strana i
9) potrebno je poklontii posebnu panju interesu rtava i humanom odnosu prema njima.

3. Vrste maloletnikih krivinih sankcija

Osnovne vrste krivinih sankcija koje nae zakonodavstvo predvia za maloletne uinioce
krivinih dela jesu devet vaspitnih mera sistematizovanih u tri grupe:
1) mere upozorenja i usmeravanja
2) mere pojaanog nadzora i
3) zavodske mere.
Iako zakon ne pravi razliku, u pravnoj teoriji se mogu nai shvatanja prema kome se vaspitne
mere mogu podeliti na lake (blae) i tee (stroe). Tako se kao lake vaspitne mere smatraju
mere upozorenja i usmeravanja, dok u najtee mere spadaju zavodske mere. Ovakva podela
vaspitnih mera odgovara i principu postupnosti, postepenosti u njihovoj primeni prema kome se
uvek primenjuje laka mera ako se njome moe postii svrha (cilj) vaspitnih mera, a tek potom
se izriu tee mere. Ovo razlikovanje vaspitnih mera ima opravdanja u njihovoj sadrini,
uslovima i kriterijumima za primenu, odnosno u njihovom trajanju i nainu izvrenja.
Prema starijem maloletniku izuzetno se moe izrei i posebna vrsta kazne kazna maloletnikog
zatvora.
No, prema maloletnicima se pod zakonom predvienim uslovima mogu izrei i mere bezbednosti
osim zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti (lan 39. ZOMUKD) i to kao sporedna,
suplementarna sankcija uz vaspitnu meru ili kaznu maloletnikog zatvora. Izuzetno se mera
bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi maloletniku
moe izrei samostalno ako su ispunjeni zakonski uslovi (lan 81. KZ RS). Pri tome je zakon
ograniio primenu mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i meru bezbednosti
obaveznog leenja narkomana tako da se one ne mogu izrei uz vaspitnu meru upozorenja i
usmeravanja. Pored i umesto sankcija, novo krivino zakonodavstvo poznaje i posebnu vrstu
mera vaspitne naloge kao alternativne mere koje imaju za cilj skretanje krivinog postupka
prema maloletnicima (la diversion) na primenu drugih mera.
Od ostalih vrsta krivinih sankcija, koje uopte poznaje nae krivino pravo, prema
maloletnicima se ne mogu izrei: kazne, sudska opomena i uslovna osuda. Pretpostavka za
primenu kazne je postojanje krivice na strani uinioca krivinog dela, pa budui da maloletstvo
iskljuuje postojanje ovog subjektivnog elementa, to je logino zato se kazne ne mogu izrei
ovim licima. U sistemu maloletnikih krivinih sankcija, zakon poznaje posebnu meru
upozorenja i usmeravanja pod nazivom sudski ukor koja po sadrini, nainu primene i cilju koji
treba da ostvari u potpunosti odgovara sudskoj opomeni kao sankciji za punoletne uinioce
krivinih dela. No, ostalo je nejasno zato je zakonodavac iskljuio mogunost primene uslovne
5

osude prema maloletnim uiniocima krivinih dela usprkos postojanju kriminalno politikih
razloga za njenu primenu (posebno prema starijim maloletnicima kada bi se njenim uvoenjem
jo vie potencirao izuzetan karakter i primena kazne maloletnikog zatvora).

4. Vaspitne mere

4.1. Pojam i vrste vaspitnih mera

Vaspitne mere su osnovna vrsta krivinih sankcija koje se mogu izrei maloletnim uiniocima
krivinih dela, a pod odreenim uslovima i mlaim punoletnim licima. To su zakonom odreene
mere koje imaju za cilj suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju zatiene vrednosti
uticanjem na razvoj i jaanje line odgovornosti maloletnog uinioca krivinog dela, njegovo
vaspitavanje i pravilan razvoj njegove linosti, koje izrie sud, a koje se sastoje u ograniavanju
ili oduzimanju njihovih sloboda i prava.
Dva su uslova za njihovu primenu: 1) uzrast od etrnaest do osamnaest godina uinioca u vreme
izvrenja krivinog dela i 2) izvrenje protivpravnog dela koje je u zakonu predvieno kao
krivino delo. To su sankcije izrazito specijalno preventivnog karaktera, ali budui da se radi o
krivinim sankcijama koje su vezane za izvreno (ili pokuano) krivino delo one nuno sa
sobom nose i odreeni retributivni karakter jer se primenjuju nezavisno i protiv volje
maloletnika, a uz to se njima maloletnik liava ili ograniava u odreenim pravima ili slobodama
ili u pogledu izbora ponaanja postavljanjem zabrana ili uslova odnosno naloga i uputstava.
Novo maloletniko krivino pravo predvia sledeih devet vaspitnih mera sistematizovanih u tri
grupe (lan 11. ZOMUKD):
1) mere upozorenja i usmeravanja (koje su zamenile ranije postojee disciplinske mere): sudski
ukor i posebne obaveze. Iz sistema maloletnikih sankcija je izostavljena ranije postojea mera
upuivanje u disciplinski centar za maloletnike,
2) mere pojaanog nadzora: pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, pojaan
nadzor u drugoj porodici, pojaan nadzor od strane organa starateljstva i pojaan nadzor uz
dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika
(novouvedena vaspitna mera),
6

3) zavodske mere: upuivanje u vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno-popravni dom i

upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje.
Budui da u posebnom delu krivinog zakonika ni kod jednog krivinog dela nije izriito
propisana nijedna od vaspitnih mera, sud je ovlaen da pri odluivanju da li e i koju meru
izrei u konkretnom sluaju maloletnom uiniocu krivinog dela primeni onu meru kojom e
najbolje ostvariti svrhu propisivanja vaspitnih mera, a posebno da uzme u obzir okolnosti
navedene u lanu 12. ZOMUKD: 1) uzrast i zrelost maloletnika, 2) druga svojstva njegove
linosti, 3) stepen poremeaja u drutvenom ponaanju, 4) teinu dela, 5) pobude iz kojih je delo
uinjeno, 6) sredinu i prilike u kojima je iveo, 7) ponaanje posle uinjenog krivinog dela, a
posebno da li je spreio ili pokuao da sprei nastupanje tetne posledice, nadoknadio ili pokuao
da nadoknadi priinjenu tetu, 8) da li je prema maloletniku ranije bila izreena krivina ili
prekrajna sankcija kao i 9) sve druge okolnosti koje mogu da budu od uticaja za izricanje
adekvatne mere.
Ako je maloletnik uinio vie krivinih dela u sticaju (idealnom ili realnom), a sud odlui da
izrekne vaspitnu meru tada ceni jedinstveno sva dela u celini i izrie samo jednu vaspitnu meru.
Na ovaj nain sud postupa i kada posle izreene vaspitne mere utvrdi da je maloletnik pre ili
posle njenog izricanja uinio drugo krivino delo (lan 26. ZOMUKD). Izreene vaspitne mere
ne povlae pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava (lan 36.
ZOMUKD). Podaci o izreenim vaspitnim merama se mogu dati samo sudu, javnom tuilatvu i
organu starateljstva. No, zakon je predvideo i jedno ogranienje prema kome se podaci o
vaspitnim merama, koje su izreene za krivina dela za koja je u zakonu propisana novana
kazna ili kazna zatvora do tri godine, ne mogu davati ako je lice, na koje se odluka odnosi,
navrilo dvadeset jednu godinu.
Lice kome je izreena zavodska vaspitna mera ne moe za to vreme da vri izborne funkcije u
dravnim organima, organima teritorijalne autonomije, organima lokalne samouprave, organima
upravljanja, poslovodnim organima ili drugim organima u preduzeima ili drugim
organizacijama koje posluju dravnom imovinom, odnosno organizacijama kojima je zakonom
povereno vrenje odreenih javnih ovlaenja (lan 27. ZOMUKD).Evidenciju o izreenim
vaspitnim merama vodi sud koji je sudio u prvom stepenu (lan 37. ZOMUKD).

4.2. Mere upozorenja i usmeravanja

Prva i najlaka vrsta vaspitnih mera jesu mere upozorenja i usmeravanja koje su zamenile ranije
postojee disciplinske mere. One se izriu kada je potrebno i dovoljno da se takvim merama
utie na linost maloletnika i njegovo ponaanje. Dakle, njihova primena dolazi u obzir kada se
radi o maloletnicima prema kojima nije potrebno primenjivati trajnije mere vaspitanja, koji su
izvrili bagatelno krivino delo najee iz lakomislenosti i nepromiljenosti kao primarni,
situacioni uinioci, a ne zbog vaspitne zaputenosti. Zakon predvia dve mere upozorenja i
usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze.
7

1) Sudski ukor (lan 13. ZOMUKD) je najblaa vaspitna mera koja se sastoji u prekoru koji sud
u ime drutva upuuje maloletnom uiniocu zbog izvrenog krivinog dela. Sud izrie ovu meru
ako se iz odnosa maloletnika prema uinjenom krivinom delu i njegove spremnosti da ubudue
ne ini krivina dela, moe zakljuiti da je dovoljno da ga se samo prekori. Pri izricanju ove
mere sud maloletniku ukazuje na neprihvatljivost, tetnost njegovog postupka i predoava da mu
moe biti izreena druga (podrazumeva se tea) sankcija ako ponovo izvri neko krivino delo.
2) Posebne obaveze (lan 14. ZOMUKD) su druga vrsta mera upozorenja i usmeravanja. Ovo je
nova, samostalna vrsta krivinih sankcija za maloletne uinioce krivinih dela, iako je ove mere
poznavalo i nae ranije maloletniko krivino pravo, kao skup posebnih mera koje je sud mogao
izrei maloletniku supsidijarno uz neku od mera pojaanog nadzora. Sud moe maloletniku da
izrekne jednu ili vie posebnih obaveza ako proceni da je odgovarajuim zahtevima ili
zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponaanje.
U ovom sluaju sud moe maloletniku da izrekne sledee obaveze: 1) da se izvini oteenom, 2)
da u okviru sopstvenih mogunosti naknadi tetu koju je prouzrokovao, 3) da redovno pohaa
kolu ili ne izostaje s posla, 4) da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim
sposobnostima i sklonostima, 5) da se bez naknade ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u
poslove socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja, 6) da se ukljui u odreene sportske
aktivnosti, 7) da se podvrgne odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane
upotrebom alkoholnih pia ili opojnih droga, 8) da se ukljui u pojedinani ili grupni tretman u
odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalitu i da postupa po programima rada koji su za
njega sainjeni u tim ustanovama, 9) da pohaa kurseve za struno osposobljavanje ili da se
priprema i polae ispite kojima se proverava odreeno znanje i 10) da ne moe da napusti mesto
prebivalita ili boravita bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva.
Prilikom izbora pojedinih obaveza sud posebno vodi rauna da one budu prilagoene linosti
maloletnog uinioca krivinog dela i prilikama u kojima on ivi, odnosno da procenjuje njegovu
spremnost da sarauje u ostvarivanju izreenih mera. Kada izrekne posebne obaveze, sud
maloletnika upozorava da u sluaju neispunjenja jedne ili vie obaveza koje su mu odreene u
ostavljenom roku, one mogu biti zamenjene nekom drugom obavezom, ali i drugom (teom)
vaspitnom merom.
Osim posebnih obaveza maloletnika: da se izvini oteenom, da u okviru sopstvenih mogunosti
naknadi prouzrokovanu tetu i da se bez naknade ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u
poslove socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja, sve ostale posebne obaveze sud moe da
izrekne u trajanju do jedne godine, s tim da je sloboda suda iroko postavljena, to znai da je on
ovlaen da izmeni ili obustavi od izvrenja sve ili samo pojedine izreene obaveze zavisno od
rezultata koji su postignuti u njihovom izvrenju. Kada se radi o posebnoj obavezi maloletnika
da u granicama svojih mogunosti naknadi tetu koju je prouzrokovao krivinim delom, sud je
duan da odredi visinu i nain naknade tete radom maloletnika i to najvie 60 asova u periodu
do tri meseca (koliko najdue moe da traje ova posebna obaveza), s tim da se na taj nain ne
ometa kolovanje ili zaposlenje maloletnika. Ako se pak radi o primeni posebne obaveze, koja se
8

sastoji u obavezi maloletnika da se bez naknade ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u
poslove socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja, zakon je postavio ogranienje prema kome
maloletnik moe da radi najvie 120 asova i to u periodu do est meseci (koliko najdue moe
da traje ova posebna obaveza), s tim da se na taj nain ne ometa kolovanje ili zaposlenje
maloletnika.
Nadzor nad izvrenjem posebnih obaveza vri sud osim to u pogledu primene pojedinih obaveza
moe da zatrai odgovarajue izvetaje i miljenje i od organa starateljstva. Na ovom mestu treba
ukazati na odnos - slinosti i razlike izmeu posebnih obaveza i vaspitnih naloga budui da se
ove dve razliite mere sadrinski i po nazivu mogu podudariti. Te razlike se svode na sledee: 1)
posebne obaveze su krivine sankcije, dok vaspitni nalozi to nisu, 2) posebne obaveze uvek
izrie sud, dok vaspitni nalog moe da izrekne sud, ali i javni tuilac za maloletnike, 3) posebne
obaveze se uvek izriu u krivinom postupku posle izvedenih dokaza, a vaspitni nalozi
predstavljaju alternativne mere skretanja i izbegavanja voenja krivinog postupka, 4) cilj i svrha
ove dve mere se razlikuju jer posebne obaveze imaju za cilj ostvarenje zakonom predvienog
uticaja na razvoj i jaanje line odgovornosti maloletnika, njegovo vaspitavanje i pravilan razvoj
njegove linosti, dok je cilj vaspitnih naloga da se ne pokree krivini postupak ili da se on
obustavi, 5) trajanje ovih mera je odreeno na razliiti nain jer vaspitni nalog moe da traje
najdue est meseci, a posebne obaveze mogu da traju i do godinu dana, 6) razliite su posledice
neispunjenja odreene mere. U sluaju neispunjenja posebne obaveze, ona se moe obustaviti ili
zameniti drugom vaspitnom merom, dok se u sluaju neispunjenja vaspitnog naloga, kao
posledica javlja zapoinjanje ili nastavljanje krivinog postupka koji moe, ali i ne mora
rezultirati izreenom vaspitnom merom, 7) vaspitni nalog se moe izrei samo prema
maloletnom uiniocu krivinog dela, dok se posebne obaveze pod odreenim uslovima mogu
izrei i mlaem punoletnom licu.

4.3. Mere pojaanog nadzora

Druga vrsta vaspitnih mera jesu mere pojaanog nadzora. One se izriu maloletniku kada je za
njegovo vaspitanje i razvoj potrebno preduzeti trajnije mere uz odgovarajui struni nadzor i
pomo, a pri tome nije potrebno maloletnikovo potpuno izdvajanje iz dotadanje sredine. Zakon
predvia etiri mere pojaanog nadzora: pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili
staraoca, pojaan nadzor u drugoj porodici, pojaan nadzor organa starateljstva i pojaan nadzor
uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika.
1) Pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca (lan 15. ZOMUKD), sud izrie ako
su roditelji, usvojilac ili staralac propustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u
mogunosti su da ovakvu brigu i nadzor vre i to se s osnovom moe od njih oekivati. Ova mera
moe da traje najmanje est meseci, a najvie dve godine s tim da sud naknadno odluuje o
njenom prestanku. Kad izrekne ovu meru sud daje roditelju, usvojiocu ili staraocu potrebna
uputstva i nalae mu odreene dunosti koje treba da preduzme u cilju vaspitavanja maloletnika,
9

njegovog leenja i otklanjanja tetnih uticaja na njega. Takoe, sud moe da odredi da organ
starateljstva proverava izvrenje izreene mere kao i da ukazuje pomo roditelju, usvojiocu ili
staraocu u njenom izvrenju.
2) Pojaan nadzor u drugoj porodici (lan 16. ZOMUKD) se izrie ako roditelji, usvojilac ili
staralac maloletnika nisu u mogunosti da nad njim vre nadzor ili ako se od njih to ne moe s
osnovom oekivati, pa se maloletnik smeta u drugu porodicu koja je voljna da ga primi i koja
ima mogunosti da nad njim vri pojaani nadzor. Za ostvarenje ove mere potrebno je da postoji
porodica koja je voljna da primi maloletnika i da se stara o njegovom vaspitanju i koja je u stanju
i objektivno sposobna da utie na njegovo ponaanje. Pri izricanju ove mere, sud odreuje da
organ starateljstva proverava njeno izvrenje te da ukazuje pomo porodici u koju je maloletnik
smeten. Ova mera moe da traje najmanje est meseci, a najvie dve godine s tim da sud
naknadno odluuje o njenom prestanku. Izvrenje ove mere se obustavlja kada roditelji, usvojilac
ili staralac maloletnika steknu mogunost da nad njim vre pojaani nadzor ili kada prema
rezultatu izvrenja mere prestane potreba za pojaanim nadzorom.
3) Pojaan nadzor organa starateljstva (lan 17. ZOMUKD) se izrie kada roditelji, usvojilac ili
staralac maloletnika nisu u mogunosti da vre pojaani nadzor, a ne postoje uslovi za pojaani
nadzor u drugoj porodici. Dakle, to je sluaj kada nijedna od prethodnih vaspitnih mera ne moe
biti primenjena pa se maloletnik stavlja pod nadzor organa starateljstva. Ova mera moe da traje
najmanje est meseci, a najvie dve godine s tim da sud naknadno odluuje o njenom prestanku.
Dok traje mera, maloletnik ostaje kod svojih roditelja ili drugih lica koja ga izdravaju odnosno
koja se o njemu staraju, a pojaan nadzor nad njim vri odreeno slubeno lice organa
starateljstva ili drugo struno lice koje odredi ovaj organ. Organ starateljstva brine o kolovanju
maloletnika, njegovom zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega tetno utie, potrebnom
leenju i sreivanju prilika u kojima ivi.
4) Pojaan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje
maloletnika (lan 18. ZOMUKD) sud izrie, ako je uz neku od prethodnih mera pojaanog
nadzora, potrebno i angaovanje strunih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vaspitavanjem i
obrazovanjem maloletnika. Ova mera moe da traje najmanje est meseci, a najvie dve godine s
tim da sud naknadno odluuje o njenom prestanku. Dok traje ova mera, maloletnik ostaje i dalje
kod svojih roditelja ili drugih lica koja se o njemu staraju, a u toku dana provodi odreeno vreme
u ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, ali tako da to ne ometa njegovo kolovanje
ili redovno dolaenje na posao. U takvoj ustanovi se odgovarajuim vaspitnim i obrazovnim
sadrajima utie na budui ivot i ponaanje maloletnika u uoj i iroj socijalnoj sredini. O
izvrenju ove mere stara se organ starateljstva.
5) Posebne obaveze uz pojaani nadzor. Uz vaspitnu meru pojaanog nadzora, sud moe
maloletniku da izrekne jednu ili vie posebnih obaveza (lan 19. ZOMUKD). To su upravo one
posebne obaveze koje predstavljaju samostalne vrste mera upozorenja i usmeravanja i to na isti
nain i u istom trajanju kao to se izriu ove krivine sankcije s tim to u okviru odreenog
10

vremena njihovog izvrenja pojedine obaveze se mogu izmeniti ili ukinuti zavisno od rezultata
koji su postignuti. Pri izricanju posebnih obaveza kao suplementarnih sankcija uz neku od mera
pojaanog nadzora sud posebno ukazuje maloletniku i njegovim roditeljima, usvojiocu ili
staraocu da se u sluaju neispunjenja neke od postavljenih obaveza izreena mera pojaanog
nadzora moe zameniti drugom (teom) vaspitnom merom.

4.4. Zavodske mere

Najtea vrsta vaspitnih mera jesu zavodske mere (mere institucionalnog tretmana). One se izriu
kada je prema maloletniku potrebno preduzeti trajnije mere vaspitavanja, leenja i
osposobljavanja uz njegovo potpuno odvajanje iz dotadanje sredine radi vrenja pojaanog
uticaja na maloletnika. Zavodske mere se izriu kao poslednje sredstvo drutva u borbi protiv
maloletnikog kriminaliteta i mogu trajati u zakonom odreenim granicama samo koliko je
potrebno da bi se ostvarila svrha vaspitnih mera. Zakon predvia tri zavodske mere: upuivanje u
vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno-popravni dom i upuivanje u posebnu ustanovu za
leenje i osposobljavanje.
1) Upuivanje u vaspitnu ustanovu (lan 20. ZOMUKD) sud izrie kada maloletnika treba
izdvojiti iz dotadanje sredine i obezbediti mu pomo i stalni nadzor od strane strunih lica
(strunih vaspitaa). Ova mera se izvrava u vaspitnoj ustanovi za maloletnike opteg tipa. U
vaspitnoj ustanovi maloletnik ostaje najmanje est meseci, a najvie dve godine, s tim da sud
svakih est meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvrenja mere ili za njenu zamenu
drugom vaspitnom merom.
2) Upuivanje u vaspitno-popravni dom (lan 21. ZOMUKD) sud izrie maloletniku prema
kome pored izdvajanja iz dotadanje sredine, treba primeniti pojaane mere nadzora i posebne
strune programe vaspitavanja. Vaspitno-popravni domovi su posebne ustanove s utvrenim
reimom za popravljanje tee vaspitno zaputenih maloletnih uinilaca krivinih dela. Pri
odluivanju da li e izrei ovu najteu vaspitnu meru, sud posebno uzima u obzir raniji ivot
maloletnika, stepen poremeaja ponaanja, teinu i prirodu uinjenog krivinog dela i okolnost
da li je prema maloletniku ranije bila izreena neka krivina ili prekrajna sankcija. U vaspitnopopravnom domu, maloletnik ostaje najmanje est meseci, a najvie etiri godine, s tim da sud
svakih est meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvrenja mere ili za njenu zamenu
drugom vaspitnom merom.
3) Upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje (lan 23. ZOMUKD), sud moe
da izrekne prema maloletniku koji je ometen u psihofizikom razvoju (gluv, slep, gluvonem, lice
s fizikim oteenjem ili invaliditetom), ili maloletniku sa psihikim poremeajima. Ova se mera
moe izrei i umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi, ako se u posebnoj ustanovi za leenje i osposobljavanje moe obezbediti
11

uvanje i leenje maloletnika i na taj nain postii zakonom predviena svrha ove mere
bezbednosti. Maloletnik u posebnoj ustanovi za leenje i osposobljavanje moe da ostane najvie
tri godine, s tim to sud razmatra svakih est meseci da li postoje osnovi za obustavu izvrenja
mere ili za njenu zamenu drugom merom. Ukoliko je ova vaspitna mera izreena umesto mere
bezbednosti obaveznog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, maloletnik u posebnoj
ustanovi za leenje i osposobljavanje ostaje sve dok je to potrebno, a kada navri dvadeset jednu
godinu ivota izvrenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se inae izvrava ova medicinska
mera bezbednosti (Specijalnoj zatvorskoj bolnici u sastavu Uprave za izvrenje zavodskih
sankcija).
4) Uslovni otpust kod zavodskih mera. Novo maloletniko krivino pravo izriito predvia
mogunost davanja uslovnog otpusta (lan 22. ZOMUKD) maloletniku kome je izreena
zavodska mera upuivanja u vaspitnu ustanovu ili zavodska mera upuivanja u vaspitnopopravni dom. Za davanje uslovnog otpusta potrebno je ispunjenje dva kumulativna uslova: 1)
formalni uslov da je maloletnik u ovim ustanovama proveo najmanje est meseci i 2) materijalni
uslov da sud stekne uverenje na osnovu uspeha postignutog u vaspitanju maloletnika da se
moe s osnovom oekivati da on ubudue nee vriti krivina dela kao i da e se dobro vladati u
sredini u kojoj bude iveo. Pri davanju uslovnog otpusta sud moe odluiti da se maloletniku za
vreme njegovog trajanja odredi neka mera pojaanog nadzora uz mogunost primene jedne ili
vie posebnih obaveza. U tom sluaju, uslovni otpust traje najdue do isteka zakonskog roka za
upuivanje u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom ako pre toga sud nije obustavio
izvrenje izreene vaspitne mere ili je zamenio drugom merom. Ako za vreme trajanja uslovnog
otpusta maloletnik uini novo krivino delo ili ako odreena mera pojaanog nadzora ne
postigne svrhu ili ako maloletnik ne ispunjava posebne obaveze koje su mu odreene, sud moe
opozvati uslovni otpust. Vreme koje je maloletnik proveo na uslovnom otpustu ne uraunava se u
zakonsko vreme trajanja izreene vaspitne mere.

4.5. Obustava izvrenja i zamena vaspitne mere

Kod izricanja vaspitnih mera pojaanog nadzora i zavodskih mera, sud odreuje samo vrstu
mere, ali ne i njeno trajanje jer ne moe unapred da zna koliko je vremena potrebno radi
postizanja njihove svrhe. U cilju efikasnijeg ostvarenja svrhe ovih mera sudu je data mogunost
da bude aktivan u praenju postignutih rezultata i uspeha u primeni ovih mera i da zavisno od
toga, moe obustaviti njihovu dalju primenu. Iz istih razloga sud moe izmeniti svoju raniju
odluku o vaspitnoj meri.
Ako se posle donoenja odluke o izricanju posebne obaveze, mere pojaanog nadzora ili
zavodske mere pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donoenja odluke, ili se za njih nije
znalo, a koje bi znaajno uticale na izbor vaspitne mere, ili ako se odluka ne moe izvriti usled
odbijanja maloletnika ili njegovih roditelja, usvojioca ili staraoca da postupe po izreenoj meri,
12

ili po nalogu onoga ko meru izvrava, ili ako nastupe druge okolnosti predviene zakonom, a
koje bi bile od uticaja na donoenje odluke sud moe obustaviti izvrenje izreene mere, ili pak
moe izreenu meru zameniti drugom merom (lan 24. ZOMUKD). Takoe ove vaspitne mere se
mogu zameniti drugom merom kojom se moe bolje postii svrha vaspitnih mera ili se pak
izreena mera moe obustaviti od daljeg izvrenja s obzirom na postignuti uspeh u vaspitavanju
sa sledeim ogranienjima:
1) izvrenje mere upuivanja u vaspitnu ustanovu se ne moe obustaviti pre isteka roka od est
meseci, a do isteka ovog roka ona se moe zameniti merom pojaanog nadzora uz dnevni
boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, merom upuivanja
u vaspitno-popravni dom ili merom u upuivanja u posebnu ustanovu za leenje i
osposobljavanje,
2) izvrenje mere upuivanja u vaspitno-popravni dom ne moe se obustaviti pre isteka roka od
est meseci, a do isteka ovog roka ona se moe zameniti merom upuivanja u vaspitnu ustanovu
ili merom upuivanja u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje.
I konano u lanu 25. ZOMUKD, je predviena mogunost ponovnog odluivanja o vaspitnim
merama. Ako je od pravnosnanosti odluke kojom je izreena mera posebnih obaveza ili mera
pojaanog nadzora proteklo vie od est meseci ili ako je od pravnosnanosti odluke kojom je
izreena zavodska mera proteklo vie od jedne godine, a izvrenje mere jo nije zapoelo, sud e
ponovo ceniti potrebu izvrenja izreene mere. Pri tome sud moe da odlui da se ranije izreena
mera izvri, ne izvri ili da se zameni drugom merom.

5. Vaspitni nalozi

13

Najznaajnija novina novog maloletnikog krivinog prava jeste uvoenje alternativnih mera
koje treba da vode skretanju krivinog postupka na druge grane prava (porodino pravo, pravo
socijalnog staranja). To su vaspitni nalozi (preporuke ili uputstva). Osnov za primenu ovih mera
proizilazi iz lana 40. stav 3. taka b. Konvencije UN o pravima deteta koju je 1990. godine,
potpisala i ratifikovala i naa zemlja, prema kome je potrebno i poeljno da se uvedu mere
postupanja s decom koja su prekrila zakon, ali bez pribegavanja sudskom postupku. Tako
shvaeno skretanje postupka oznaava razliite naine, mere i postupke kako bi se mladi sauvali
od tetnog dejstva sudstva za maloletnike odnosno krivinih sankcija.
To su posebne mere sui generis koje nemaju karakter krivine sankcije. Naime, prema
maloletnom uiniocu krivinog dela za koje je propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet
godina moe se izrei jedan ili vie vaspitnih naloga. Svrha je ovih naloga da se ne pokree
krivini postupak prema maloletniku ili da se obustavi ve pokrenuti postupak odnosno da se
primenom ovakvog vaspitnog naloga utie na pravilan razvoj maloletnika kao i na jaanje
njegove line odgovornosti, kako ubudue ne bi nastavio s vrenjem krivinih dela, posebno
kada se radi o bagatelnom ili srednjem kriminalitetu. Dakle, ovde se radi o merama iskljuivo
specijalno preventivnog karaktera.
Vaspitne naloge izrie javni tuilac za maloletnike ili sudija za maloletnike, ako su ispunjena dva
kumulativna uslova: 1) objektivni uslov da se radi o krivinom delu za koje je propisana
novana kazna ili kazna zatvora do pet godina i 2) subjektivni uslov koji se javlja u dva vida:
a) da je maloletnik priznao izvrenje krivinog dela i b) da postoji odreeni odnos maloletnika
prema krivinom delu, ali i oteenom licu. Vaspitni nalozi se mogu izrei samo maloletnim
uiniocima krivinih dela to znai da je njihova primena iskljuena prema mlaim punoletnim
licima.
Pri izboru vaspitnog naloga nadleni organ naroito uzima u obzir u celini interes maloletnika i
oteenog lica vodei rauna da se primenom jednog ili vie vaspitnih naloga ne omete proces
redovnog kolovanja ili zaposlenja maloletnika. Ovako odreeni nalog moe da traje najdue
est meseci pri emu se izbor, zamena i primena odnosno nadzor u primeni vaspitnog naloga od
strane nadlenog organa vri u saradnji s roditeljima, usvojiocima ili staraocem maloletnika i
nadlenim organom starateljstva. Postoji vie vrsta vaspitnih naloga (lan 7. ZOMUKD). To su:
1) poravnanje s oteenim kako bi se naknadom tete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi nain
otklonile u celini ili delimino tetne posledice izvrenog krivinog dela,
2) redovno pohaanje kole ili redovni odlazak na posao,
3) ukljuivanje bez naknade u rad humanitarnih organizacija ili poslova socijalnog, lokalnog ili
ekolokog sadraja,
4) podvrgavanje odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom
alkoholnih pia ili opojnih droga i

14

5) ukljuivanje u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi ili

savetovalitu.
Javni tuilac za maloletnike takoe ima mogunost da svoju odluku o nepokretanju krivinog
postupka shodno naelu oportuniteta gonjenja (l. 58. ZOMUKD), uslovi pristankom
maloletnika i njegovih roditelja, usvojioca ili staraoca, kao i samom spremnou maloletnika da
u ostavljenom roku ispuni jedan ili vie postavljenih naloga. Zapravo sve dok ne podnese zahtev
za pokretanje pripremnog postupka, javni tuilac za maloletnike ima iroke diskrecione
mogunosti u pogledu odluivanja da li e pokrenuti krivini postupak prema maloletniku zbog
uinjenog krivinog dela. Savremeno krivino pravo takoe poznaje razliite alternativne mere i
postupke skretanja prema maloletnicima.

15

6. Poloaj mlaih punoletnih lica

Sva savremena krivina zakonodavstva na poseban nain odreuju krivinopravni status mlaih
punoletnih lica. To su lica koja su u vreme izvrenja krivinog dela navrila osamnaest, a u
vreme suenja nisu navrila dvadeset jednu godinu (lan 3. stav 4. ZOMUKD). Medicinska i
psiholoka nauka su utvrdile da postoje posebna, specifina biopsiholoka i socijalna stanja kod
lica koja su stekla zakonom predvienu punoletnost (poslovnu sposobnost) koja ukazuju na
usporen ili odloen proces njihovog sazrevanja. To znai da izmeu maloletstva i punoletstva
kao pune zrelosti postoji "meuperiod", meustanje koje nosi karakteristike oba doba, a koji
moe da traje razliito vreme. To su mlaa punoletna lica. Zbog takvih karakteristika ovim
licima je dat poseban krivino pravni status.
Neka inostrana zakonodavstva na drugaiji nain odreuju pojam mlaeg punoletnog lica. Tako
vajcarski krivini zakonik u lanu 100., bis kao mlae punoletno lice smatra lice koje u vreme
izvrenja krivinog dela ima izmeu 18 i 25 godina, a prema slovenakom, italijanskom i
nemakom krivinom zakoniku to su lica uzrasta izmeu 18 i 21 godinu. Ruski krivini zakonik
u ovu kategoriju svrstava lica uzrasta od 18 do 20 godina.
Poseban poloaj mlaih punoletnih lica u krivinom pravu se javlja u dva sluaja: 1) kod
primene vaspitnih mera prema punoletnim licima za krivino delo koje su izvrili kao
maloletnici i 2) kod primene vaspitnih mera na mlae punoletne uinioce krivinih dela.
Prema novim zakonskim reenjima (lan 40. ZOMUKD), vie ne postoji mogunost primene
vaspitnih mera prema punoletnim licima za krivino delo koje su izvrili kao mlai maloletnici
(kao to je to ranije bilo mogue).
No, prema punoletnom licu se moe izrei vaspitna mera pod uslovom da je krivino delo
izvrilo kao stariji maloletnik (dakle u uzrastu od 16 do 18 godina, ako u vreme suenja jo nije
navrilo 21 godinu). U ovom sluaju se mlaem punoletnom licu mogu izrei sledee vaspitne
mere: 1) posebne obaveze, 2) mera pojaanog nadzora od strane organa starateljstva ili 3) mera
upuivanja u vaspitno popravni dom odnosno u izuzetnim sluajevima i kazna maloletnikog
zatvora (lan 40. st. 2 i 3. ZOMUKD). Dakle ovo je fakultativna mogunost suda da procenjuje u
svakom konkretnom sluaju da li e i koju od maloletnikih krivinih sankcija izrei uiniocu
krivinog dela. Pri ovoj oceni sud e uzeti u obzir sve okolnosti sluaja, a naroito teinu
uinjenog dela, vreme koje je proteklo od njegovog izvrenja, svojstva linosti, vladanje uinioca
kao i svrhu koju treba postii primenom neke od ovih sankcija.Izuzetno, punoletnom licu koje je
u vreme suenja navrilo 21 godinu sud moe umesto maloletnikog zatvora da izrekne kaznu
zatvora ili uslovnu osudu. Dakle, u ovom sluaju sud nema mogunosti da ovakvom licu izrekne
bilo koju vaspitnu meru. Ovako izreena kazna zatvora u pogledu rehabilitacije, zastarelosti,
uslovnog otpusta i pravnih posledica osude ima isto pravno dejstvo kao i kazna maloletnikog
zatvora. U teoriji se kod ovakvog reenja postavlja kao sporno pitanje da li je pri izricanju kazne
16

zatvora sud vezan ogranienjima vezanim za minimum ili maksimum ove kazne propisanim
rasponima za kaznu maloletnikog zatvora ili kaznu zatvora.Pored maloletnikih krivinih
sankcija punoletnom licu u oba navedena sluaja sud moe da izrekne i odgovarajuu meru
bezbednosti ako su za to ispunjeni zakonom predvieni uslovi.
U drugom sluaju (lan 41. ZOMUKD) licu koje je izvrilo krivino delo kao punoletno lice, ali
u vreme suenja jo uvek nije navrilo 21 godinu, sud umesto krivine sankcije koja je propisana
zapunoletna lica moe da izrekne neku od sledeih vaspitnih mera kako bi se izbegli negativni,
tetni efekti primene kazne:
1) posebnu obavezu,
2) meru pojaanog nadzora od strane organa starateljstva ili
3) meru upuivanja u vaspitno popravni dom ako s obzirom na obeleja njegove linosti i
okolnosti pod kojima je delo uinjeno moe oekivati da e se vaspitnom merom postii svrha
koja bi se ostvarila i izricanjem kazne. Naravno i u ovom sluaju uz vaspitnu meru sud moe
izrei mlaem punoletnom licu bilo koju meru bezbednosti pod zakonom predvienim uslovima.

17

7. Maloletniki zatvor

7.1. Pojam i karakteristike maloletnikog zatvora

Maloletniki zatvor je jedina vrsta kazne u sistemu maloletnikih krivinih sankcija (l. 28-38.
ZOMUKD). To je posebna vrsta kazne koja se sastoji u oduzimanju slobode kretanja starijem
maloletnom uiniocu teeg krivinog dela za odreeno vreme. Po formi je to kazna lienja
slobode koja je slina kazni zatvora koju sud izrie punoletnim uiniocima krivinih dela.Ali po
ciljevima koje treba da postigne, ova je kazna veoma bliska s vaspitnim merama. Osnovne
karakteristike kazne maloletnikog zatvora su sledee:
1) to je najtea vrsta maloletnike krivine sankcije i jedina vrsta kazne koja se moe izrei
maloletnom uiniocu krivinog dela. Dodue ova se kazna ne moe izrei svakom maloletniku
(ve samo starijem), i ne moe se izrei za svako krivino delo (ve samo za tee delo za koje je
u zakonu propisana kazna zatvora preko pet godina),
2) to je sankcija kojom se ostvaruju ciljevi specijalne i generalne prevencije budui da se
njegovom primenom vri pojaani uticaj na maloletnog uinioca da ubudue ne vri krivina
dela kao i na druge maloletnike da ne vre krivina dela,
3) dva su uslova za izricanje maloletnikog zatvora: a) izvreno krivino delo i b) krivica
uinioca ispoljena u visokom stepenu. To je jedina maloletnika krivina sankcija pri ijem
izricanju je sud obavezan da utvruje postojanje i stepen krivice njegovog uinioca,
4) maloletniki zatvor se odmerava po posebnim pravilima meu kojima poseban znaaj imaju
subjektivne okolnosti vezane za linost uinioca i objektivne okolnosti vezane za prirodu i teinu
uinjenog krivinog dela,
5) kazna maloletnikog zatvora se izrie u trajanju od est meseci do pet godina. Izrie se na
pune godine i mesece. No, pored ovog opteg maksimuma, zakon poznaje i jo jedan maksimum
od deset godina. Maloletniki zatvor u trajanju do deset godina se moe izrei u dva sluaja: a)
kada je uinjeno krivino delo za koje je u zakonu propisana kazna zatvora od dvadeset godina
ili tea kazna i b) kada je uinjeno u sticaju najmanje dva krivina dela za koja je u zakonu
propisana kazna zatvora tea od deset godina. Maloletniki zatvor se ne moe izrei u trajanju
duem od propisane kazne zatvora za uinjeno delo,

18

6) za krivina dela u sticaju maloletniki zatvor se izrie po posebnim pravilima: a) ako stariji
maloletnik uini vie krivinih dela u sticaju, a sud nae da za svako krivino delo treba izrei
kaznu maloletnikog zatvora, odmerie po slobodnoj oceni za sva dela jednu kaznu
maloletnikog zatvora u zakonom odreenim granicama, b) ako sud nae da za neko krivino
delo starijeg maloletnika treba izrei vaspitnu meru, a za neko delo kaznu maloletnikog zatvora,
tada e sud za sva dela u sticaju izrei samo jednu kaznu maloletnikog zatvora, v) ako sud za
dela u sticaju utvrdi kazne zatvora i kaznu maloletnikog zatvora, tada izrie jedinstvenu kaznu
zatvora shodno pravilima za odmeravanje kazne za dela u sticaju uinjena od punoletnih lica
(sistem asperacije lan 60. stav 4. KZ RS) i g) ako sud nae da za neko delo u sticaju treba
izrei vaspitnu meru, a za neko delo kaznu zatvora, tada izrie samo kaznu zatvora. Na isti nain
sud e postupiti i kada odmerava kaznu osuenom licu (ako se posle izreene osude utvrdi da je
osueni pre ili posle njenog izricanja izvrio drugo krivino delo),
7) kazna maloletnikog zatvora ne povlai pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani
sticanja odreenih prava,
8) lice kome je izreena kazna maloletnikog zatvora sud moe uslovno otpustiti ako je izdrao
treinu izreene kazne, ali ne pre nego to je proteklo est meseci ako se na osnovu postignutog
uspeha u izvrenju moe oekivati da e se na slobodi dobro ponaati i da nee vriti krivina
dela. Uz dati uslovni otpust, sud moe da odredi i neku od mera pojaanog nadzora uz
mogunost primene jedne ili vie posebnih obaveza. Ovako dati uslovni otpust se moe opozvati
na nain i pod uslovima kao to se on opoziva u sluaju izreene kazne zatvora punoletnom
uiniocu krivinog dela,
9) zastarelost izreene kazne maloletnikog zatvora nastupa ako je proteklo: a) deset godina od
osude na maloletniki zatvor preko pet godina, b) pet godina od osude na maloletniki zatvor
preko tri godine i c) tri godine od osude na maloletniki zatvor do tri godine,
10) podaci o osudi na kaznu maloletnikog zatvora mogu se dati samo sudu, javnom tuiocu i
organu unutranjih poslova u vezi s krivinim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije
bilo osueno i organu koji uestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili
odluivanja o prestanku pravnih posledica osude kao i organima starateljstva kad je to potrebno
za vrenje poslova iz njihove nadlenosti,
11) ako za vreme trajanja vaspitne mere sud izrekne starijem maloletniku kaznu maloletnikog
zatvora, vaspitna mera prestaje kada osueni zapone izdravanje izreene kazne. Ako za vreme
trajanja vaspitne mere sud izrekne punoletnom licu kaznu maloletnikog zatvora ili kaznu
zatvora u trajanju od najmanje jedne godine, vaspitna mera prestaje kada ovo lice zapone s
izdravanjem kazne, a ako je izreena kazna maloletnikog zatvora ili zatvora u kraem trajanju,
sud e u presudi odluiti da li e se posle izdrane kazne nastaviti sa izvrenjem vaspitne mere ili
e se obustaviti njeno izvrenje,

19

12) lice kome je izreena kazna maloletnikog zatvora ne moe za to vreme da vri izborne
funkcije u dravnim organima, organima teritorijalne autonomije, organima lokalne samouprave,
organima upravljanja, poslovodnim organima ili drugim organima u preduzeima ili drugim
organizacijama koje posluju dravnom imovinom, odnosno organizacijama kojima je zakonom
povereno vrenje odreenih javnih ovlaenja,
13) evidenciju o izreenim kaznama maloletnikog zatvora vodi sud koji je sudio u prvom
stepenu,
14) osuda na kaznu maloletnikog zatvora podlee rehabilitaciji (zakonskoj i sudskoj) na isti
nain kao i osuda punoletnom licu.

7.2. Uslovi za izricanje maloletnikog zatvora

Maloletniki zatvor je hibridna krivina sankcija koja je po formi kaznenamera s izraenim
elementima represije, ali je po sadrini, sutini i cilju koji treba da ostvari vaspitna mera. U nae
krivino pravo je uveden novelom Krivinog zakonika FNRJ iz 1959. godine (iako je i pre toga
pod odreenim uslovima bilo mogue kanjavanje ak i mlaeg maloletnika). Ova kazna se
moe izrei ako su ispunjeni zakonom predvieni kumulativni uslovi (lan 28. ZOMUKD):
1) da je uinilac krivinog dela stariji maloletnik, tj. lice koje je u vreme izvrenja krivinog
dela navrilo esnaest godina, a nije navrilo osamnaest godina,
2) da je maloletnik uinio krivino delo za koje je u zakonu propisana kazna zatvora tea od pet
godina,
3) da je maloletnik izvrio krivino delo s visokim stepenom krivice. To je stepen krivice iznad
uobiajenog, normalnog, prosenog stepena svesne i voljne upravljenosti uinioca prema
izvrenom krivinom delu. Da li u konkretnom sluaju postoji visok stepen krivice, predstavlja
faktiko pitanje koje sudsko vee mora da rei u svakom konkretnom sluaju,
4) da je sud doao do uverenja da zbog prirode i teine uinjenog krivinog dela i visokog
stepena krivice nije opravdano izrei vaspitnu meru. Ovaj uslov ukazuje na izuzetan karakter
primene kazne maloletnikog zatvora ak i kada su ispunjeni zakonom predvieni uslovi. Za
izricanje maloletnikog zatvora potrebna je i ocena suda da u konkretnom sluaju ne bi bilo
opravdano izrei vaspitnu meru. Znai, maloletniki zatvor je kazna supsidijarnog karaktera ija
je primena uvek fakultativna.
Kada su ispunjeni zakonom predvieni uslovi, sud starijem maloletniku odmerava kaznu
maloletnikog zatvora u granicama zakonom propisane kazne za uinjeno krivino delo imajui
u vidu svrhu maloletnikog zatvora i uzimajui u obzir sve okolnosti (olakavajue i
20

oteavajue), a naroito: stepen zrelosti maloletnika i vreme koje je potrebno za njegovo

vaspitavanje i struno osposobljavanje (lan 30. ZOMUKD). Pri tome sud ne moe izrei kaznu
maloletnikog zatvora u trajanju duem od propisane kazne za uinjeno delo, ali on nije vezan za
najmanju meru propisane kazne (za posebni minimum).

7.3. Izvrenje maloletnikog zatvora

Kazna maloletnikog zatvora se izvrava shodno odredbama l. 137-145. ZOMUKD u kazneno
popravnom zavodu za maloletnike. Osuena lica kaznu izdravaju zajedno, a odvojeno samo
kada to zahteva zdravstveno stanje osuenog ili potreba osiguranja bezbednosti i odravanja reda
i discipline u kazneno popravnom zavodu. Kazna izreena enskim licima se izvrava u
posebnom odeljenju kazneno popravnog zavoda za ene.
U ovim zavodima osuena maloletna lica mogu da ostanu do navrene 23 godine. Ako do ovog
uzrasta lice ne izdri izreenu kaznu u potpunosti, (a ne bude puteno na uslovni otpust) upuuje
se u kazneno popravni zavod za punoletna lica. Izuzetno, osueni stariji maloletnik koji je
navrio 23 godine moe ostati u kazneno popravnom zavodu za maloletnike ako je to potrebno
radi zavravanja njegovog kolovanja ili strunog osposobljavanja ili ako mu je do potpunog
izdravanja kazne ostalo vreme do est meseci, ali najdue do navrene 25 godine.

21

8. Zakljuak

Zaokruujui reformu kaznenog prava krajem 2005. godine, Republika Srbija je sledila
tendencije savremene kriminalne politike drugih razvijenih evropskih zemalja (Francuska,
Nemaka, Hrvatska), pa je na poseban, specifian nain odredila krivinopravni status
maloletnika . Ta specifinost se ogleda u vie pravaca : 1) donet je Lex specialis - poseban Zakon
o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica ime su
maloletnici u svom krivinopravnom poloaju u potpunosti odvojeni od statusa punoletnih lica
kao uinilaca krivinih dela, 2) odredjena je posebna nadlenost okrunih sudova za postupanje u
krivinim predmetima maloletnih uinilaca krivinih dela, 3) predvidjena je obavezna
specijalizacija lica koja u organima krivinog pravosudja uestvuju u krivinom postupku prema
malololetnim uiniocima krivinih dela (uz prethodnu obuku i izdavanje licenci - sertifikata) i
4) pored krivinih sankcija zakon je prema maloletnim uiniocima krivinih dela predvideo
mogunost izricanja posebnih mera sui generis - vaspitnih naloga (uputstava ili preporuka) kao
sredstava restorativne pravde kojima se izbegava pokretanje ili voenje krivinog postupka.

9. Literatura

M. Obretkovi, Pravni status maloletnih prestupnika: izmeu pravde i socijalne zatite, Zbornik
Instituta za kriminoloka i socioloka istraivanja,Beograd, broj 1/1993. godine
Lj. Hadovi, V. Babi, Zatita maloletnih delikvenata prirunik za primenuvaspitnih mera
pojaanog nadzora organa starateljstva, Beograd, 1994. godine
D. Zovko, Izvrenje vaspitne mere upuivanja u disciplinski centar zamaloletnike, Socijalni rad i
socijalna zatita, Beograd, broj 1-2/1990. godine
Internet
N. Miloevi, Maloletniki zatvor, Bilten sudske prakse Vrhovnog sudaSrbije, Beograd, broj
2/2000. godine,
S. Sokovi, Vaspitne mere institucionalnog karaktera i kazna maloletnikog zatvora,
Jugoslovenska revija za kriminologiju i krivino pravo, Beograd, broj 1/1997.godine
22

23