Internacionalni Univezitet Brko distrikt BiH

Pravni fakultet

Osnovne akademske studije

SEMINARSKI RAD
Predmet: Obligaciono pravo
Tema: Ugovor kao izvor obligacije

Mentor:

Student:

Doc. Dr Muharem Selimovi

Marko Petrovi

Brko, 2015 godina

Sadraj

1.

Uvod....................................................................................................................................2

2.

Ugovor kao izvor obligacije................................................................................................4

3.

Zakljuenje ugovora............................................................................................................7
3.1.

Poslovna sposobnost stranaka......................................................................................8

3.2. Saglasnost volja ugovornih stranaka..............................................................................12

3.3. Ponuda............................................................................................................................15
3.4. Predmet ugovora............................................................................................................20
3.5. Osnov ugovora...............................................................................................................21
3.6. Forma ugovora...............................................................................................................21
4.

Zakljuak...........................................................................................................................24

5.

Literatura...........................................................................................................................25

1. Uvod

Cilj ovog seminarskog rada je da pokae znaaj ugovora kao izvora obligacija kroz
historiju, kao i sve faze u izradi jednog valjanog i priznatog ugovora. Na poetku sam dao
definiciju ugovora, objasnio dvije vane teorije, teorije volje i izjave, te sastojke koji svaki
ugovor mora imati (bitni sastojci), sastojci koje stranke same mogu ugovoriti te sastojci koji
se uvijek podrazumjevaju i stranke ih posebno ne moraju ugovarati.
U drugom dijelu sam detaljno razradio faze u izradi jednog ugovora. Nijedna stranka
ne moe sainiti ugovor i zakljuiti ga bez poslovne sposobnosti. Jasno sam ukazao kako
pravo gleda na pojedine uesnike u pravnom prometu, ko nema poslovnu sposobnost,a ko je i
pored nedostatka moe dobiti u specijalnim sluajevima. Izjava volja stranaka mora biti oita,
bila ona jasno izgovorena, potvrena gestikulacijama ili konkludentnim radnjama. No pravo
jasno odreuje da stvarna volja i izjava moraju biti jedno bie, kako pod prisilom ili u zabludi
ne bi jedna od stranaka ispatala. Svaki ugovor mora sainjavati ponudu, te u konanici i
prihvat ponude. Uz to se mora voditi rauna o rokovima koji u veini sluajeva uslovljavaju
ponudu, a u pravu nije beznaajno ni vrijeme kao ni mjesto zakljuenja ponude (ugovora). Na
samom kraju sam obradio predmet i osnov samog obligacionog ugovora te formu u kojoj se
moe pojaviti.

2. Ugovor kao izvor obligacije

Obligacioni ugovori su dvostrani pravni poslovi, kojim se jedna ugovorna strana

obavezuje drugoj ugovornoj strani da e joj neto odreeno izvriti (tj. dati, dopustiti ili
uiniti) ili neto odreeno propustiti, a druga strana to sve prihvata. Ova definicija kao i
mnoge druge, potrebno je uslovno prihvatiti i kritiki posmatrati.Naime, gotovo je nemogue
jednu tako kompleksnu i obimnu materiju obuhvatiti jednom reenicom. Uprkos tome,
pokuat emo iz gornje definicije izvui osnovne karakteristike obligacionih ugovora.
Prije svega, potrebno je napomenuti da su ugovori najei izvor obligacija (odnosno
obligacionih odnosa). Ugovore poznaju i druge grane prava, a prije svega stvarno, porodino,
nasljedno, radno, meunarodno i dr. prava. Meutim, ugovori u obligacionom pravu (za
razliku od drugih ugovora) predstavljaju izvor obligacija. Pored toga, obligacionim
ugovorima mogue ve postojei obligacioni odnos mijenjati, dopunjavati ili ga ukidati.
Svaki obligacioni ugovor pretpostavlja uee najmanje dvije strane. Te se strane u
teoriji, a i u praksi, obino nazivaju ugovornim stranama. Pored ovog naziva, za oznaenje
ugovornih strana upotrebljavaju se i termini: kontrahenti, ugovornici, strane ili stranke.
Sporazum najmanje dvije strane je upravo karakteristika obligacionih ugovora kao izvora
obligacija, dok kod drugih izvora nije uvijek neophodno da postoje dvije strane, npr. javno
obeanje nagrade. Kao to naziv ugovorne strane nije jedinstven, tako se i naziv ugovora u
pravnoj literaturi sreu i drugi izrazi. U rimskom pravu sreemo naziv kontrakt (contractus) i
pakt (pact). Kontraktom se oznaava saglasnost volja dvaju stranaka, na osnovu ega je
nastajala obligacija. Takva obligacija bila je zatiena posebnom tubom predvienom u ius
civile. Paktom su se oznaavale saglasnost volja koje nisu bile zatiene, odnosno nisu bile
utuive u civilnom pravu. Pored toga, za ugovore se upotrebljavaju i izrazi sporazum,
konvencija1.
Druga karakteristika obligacionih ugovora je da su to dvostrani pravni poslovi.
Ugovori ne nastaju na osnovu zakona, nego na osnovu slobodno i saglasno izjavljene volje
poslovno sposobnih lica (consens). Ova saglasnost volja moe biti, i najee jeste, upravljena
na nastanak nekog novog, dotad nepostojeeg odnosa izmeu ugovornih strana (odnosno
ugovaraa). Pored toga, saglasnost volja moe biti usmjerena na promjenu ili prestanak
obligacionog odnosa.

1 Biki Abedin, Obligaciono pravo Opi dio, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo,
2007, str. 67
4

Saglasna volja dva ili vie lica ne mora uvijek voditi nastajanju obligacionih odnosa.
Za obligacioni ugovor je bitno da je volja koja dovodi do sklapanje ugovora prano relevantna
volja. Ona je takva kada se ugovore ba ona prava i obaveze koje su obje strane eljele i bile
svjesne i morale biti svjesne njenih posljedica.
Ponekad se dogaa da strane svoju volju izraze na pogrean nain ili da pravilno
izraena volja bude pogreno protumaena. Zbog toga se postavlja pitanje koja volja je
relevantna da li stvarna ili izjavljena volja. U odgovru na ovo pitanje javljaju se dvije
teorije : teorija volje i teorija izjave. Prema teoriji volje bitno je ono to je ugovona stana
zaista htjela. Ukoliko postoji nesklad izmeu volje i izjave, prednost se daje stvarnoj volji.
Ovu teoriju volje zastupao je njemaki pravnik Savingny.
Pored teorije volje postoji i teorija izjave. Po ovoj teoriji prednost ima ono to je
izjavljeno. Ovom teorijom se eli zatiti sigurnost pravnog prometa ali i druga savjesna
ugovorna strana koja moe registrovati samo izjavljenu volju. Teoriju izjave volje zastupao je
njemaki pravnik Kohler.
Na Zakon takoer prednost daje teoriji izjave ali ne zamaruje ni teoriju volje. Prema
lanu 26. ZOO ugovor je slopljen onda kada se ugovorne strane sporazumiju o bitnim
elemntima ugovora. Upravo po ovoj odredbi ZOO vidi se za na Zakon slijedi teoriju izjave
kao to to rade i drugi pravni sistemi koji su imali uticaja na na Zakon. <odstupanje kod ove
teorije predviena su kod manje volje, odnosno kad se raid o zabludi, prevari, prijetnji ili
prinudi. U tim sluajevima ne postoji podudarnost izmeu stvarne volje i izjave, a prednost se
daje stvarnoj volji . Ista situacija je i onda kad je izjava volje data neozbilno ili u ali.
Da na Zakon nije iskljuivo prihvatio teoriju izjave vidljivo je i iz pravila koja se
odnose na tumaenja spornih odredbi. Tako prema lanu 99. stav . 2 ZOO, pri tumaenju
spornih odredbi ugovora ne treba se drati doslovnog znaenja upotrebljenih izraza, ve treba
ispitati zajedniku namjeru ugovoraa.
Ugovor je zakljuen kada su se ugovorne strane sporazumjele o bitnim sastojcima ugovora
(essentialia negotii). Meutim, Zakonom nije definirano ta je to bitan sastojak ugovora.
Nesporno je da bitni sastojci zavise od tipa ugovora. Tako nije nevano da li se radi o prodaji
ili zajmu, poklonu ili posluzi, itd.
Najkrae (i najjednostavnije) reeno, bitni sastojci ugovora su oni minimalni sastojci
neophodni za postojanje ugovora. Bitni sastojci ugovora mogu biti objektivno i subjektivno
5

bitni. Objektivno bitni sastojci odreuju se pravnim propisom, odnosno zakonom (npr. prema
l. 454. predmet i cijena su bitni sastojci ugovora o prodaji ili kod ugovora o zajmu to je
obaveza zajmodavca da preda zamjenljivu stvar u vlasnitvo zajmoprimca, uz obavezu ovog
posljednjeg da vrati istu koliinu i kakvou). Subjektivno bitni sastojci ugovora odreuju se
voljom stranaka. To su oni sastojci ugovora koji, gledano uopeno, ne predstavljaju uslov
nastanka ugovora. Meutim, za jednu od ugovornih strana ti uslovi mogu predstavljati vaan
sastojak, bez kojeg ta strana ne eli zakljuiti ugovor. Ovdje je bitno dase o tim uslovima
ugovarai sloe i da ih kao bitne ugovore. U sluaju spora samo se objektivno bitni
sastojciugovora ne dokazuju, dok postojanje subjektivno bitnih sastojaka ugovora mora
dokazati ona strana koja se na njih poziva.
Pored bitnih, postoje jo i prirodni, kao i sluajni (sporedni, uzgredni) sastojci
obligacionih ugovora. Prirodni sastojci (naturalia negotii) su takvi sastojci koje strane ne
moraju ugovoriti, a usprkos tome oni ine sastavni dio ugovora. Kao tipian primjer prirodnog
sastojka navodi se odgovornost prodavca za pravne i materijalne nedostatke prodane stvari,
bez obzira da li su tu odgovornost ugovarai uope ugovarali, ili obaveza ostavoprimca, kod
ugovora o ostavi (lan 714. st. 1.), da primljenu stvar uva kao svoju vlastitu. Ukoliko stranke
ne ele primjenu prirodnih sastojaka u ugovoru, kako to predvia Zakon, one ih mogu svojom
voljom mijenjati, a u protivnom ti propisi djeluju po sili zakona.
Sporedni (sluajni) sastojci (accidentalia negotii) obligacionih ugovora su takvi
sastojci koji se neodnose ni na jednu vrstu ugovora, ali ih same ugovorne strane mogu
utanaiti (dogovoriti). Ova mogunost ugovaranja sporednih sastojaka ima svoje uporite u
slobodi ugovoranja prava i obaveza izmeu samih ugovaraa. Iz ovoga proizlazi jasna razlika,
ali i slinost, izmeu prirodnih i sporednih sastojaka obligacionih ugovora. Slinost se ogleda
u tome to obligacioni ugovori vae i bez da se ugovarai sporazumiju o prirodnim i
sporednim sastojcima. Razlika je u tometo prirodni sastojci vae i ako ih stranke ne ugovore,
dok sporedni sastojcivae samo onda kada ih stranke ugovore. Primjer sporednog sastojka
obligacionog ugovora je mogunost povjerioca i dunika da utanae ugovornu kaznu, u
sluaju ako dunik ne ispuni ili zakasni s ispunjenjem svoje obaveze (lan 270. st. 1.)2.
Sudska praksa:

2 Biki Abedin, Modul 6 Graanska oblast, VSTV Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2006, str. 5-6
6

Da bi rok za isplatu cijene u ugovoru o prodaji bio smatran bitnim elementom ugovora (fiksni
pravni poslovi), mora kao takav biti izriito ugovoren3.
Karakteristika je obligacionih ugovora da ugovorne strane svoja prava i obaveze koje
za njih iz ugovora proizlaze mogu odrediti kako to njima najbolje odgovara. To znai da se
ovi ugovori temelje na naelu dispozitivnosti.

3. Zakljuenje ugovora

Obligacioni ugovori nastaju saglasnim izjavama volje ugovornih strana. Ugovorne se

strane moraju najmanje usaglasiti o bitnim elementima konkretnog ugovora. Sve dok
ugovorne strane nepostignu punu saglasnost o bitnim elementima, ugovor nije zakljuen.
Sudska praksa:
Smatra se da ugovor nije nastao, iako je prividno zakljuen u formi propisanoj za ovakav
ugovor, ako jejedna od ugovornih strana potpisala pismeni ugovor, ne znajui ta potpisuje, a
meu ugovornim stranama nije postignut sporazum o bitnim sastojcima ugovora te vrste. Nije
nastao ugovor o poklonu tednog uloga kada je njegov imalac za ivota ovlastio treeg da u
njegovo ime i za njegov raun podie novana sredstva radi podmirenja trokova ivota4.
Nije svaki sporazum ugovornih strana relevantan za obligaciono pravo, nego samo oni
ugovori kojima zakon (pravni poredak) priznaje svojstvo obligacionog ugovora. Da bi jednom
ugovoru bilo priznato svojstvo obligacionog ugovora, on mora ispunjavati sljedee
pretpostavke:

da ugovorne strane posjeduju poslovnu sposobnost;

da postoji saglasna izjava volja ugovornih strana;
da postoji ponuda
da postoji predmet ugovora;
da postoji valjan osnov ugovora (obvezivanja), a ponekad i
forma ugovora (kao poseban uslov, samo kod pojedinih ugovora).

3 Odluka VS BiH, Rev. 743/89, od 18.05.1990. Odluka objavljena u Biltenu SP VS BiH 4/90; Odluka broj 37.

4 Odluka VS BiH, Rev. 515/86, od 16.04.1987. Objavljeno u Bilten SP VS BiH 2/88-2.

7

3.1.

Poslovna sposobnost stranaka

a) Poslovna sposobnost fizikog lica

Hipotetiki sluaj:
M ima 17 godina i ide u kolu. Vraajui se iz kole s prijateljima, kod P-a je vidio
motor koji mu se svidio, a kojeg P ima namjeru prodati. Na M-ovo pitanje pristao je P motor
prodati za 2.500 KM. Odmah su se dogovorili da M cijenu moeplatiti u 5 jednakih rata, a
motor preuzeti vepri prvoj isplati. M plaa prvu ratu vlastitom uteevinom i, raunajui na
to da e njegovi roditelji platiti ostatak, odvozi motor kui. Meutim, roditelji (R) nisu
saglasni s M-ovim postupkomi interesuju se mogu li ugovor osporiti (raskinuti, ponititi i sl.).
Pitanje:Jesu li M i P zakljuili ugovor?
Punoljetna fizika lica koja nisu pod starateljstvom (a niti im je oduzeta poslovna
sposobnost), kao i pravna lica imaju potpunu poslovnu sposobnost. Poslovnu sposobnost
imaju i ona lica koja jo nisu navrila 18. godina ako su zakljuila brak. Lica koja imaju
potpunu poslovnu sposobnost mogu svojim vlastitim radnjama sticati prava i obaveze 5. Pored
poslovne sposobnosti, potrebno je kratko podsjetiti i na pravnu sposobnost.
Pravna sposobnost je sposobnost biti nosilac prava i obaveza. Za razliku od poslovne
sposobnosti, koju imaju samo odreena lica, pravnu spososbnost imaju sva fizika lica. Valja
znati da je pravna sposobnost fizikog lica ira od pravne sposobnosti pravnog lica, koja
zavisi od cilja osnivanja pravnog lica. Fizika lica posjeduju opu, a pravna posebnu pravnu
sposobnost. Za razliku od potpune poslovne sposobnosti, postoji i potpuna poslovna
nesposobnost. Potpuno poslovno nesposobna lica su svi maloljetnici ispod etrnaest (14)
godina, kao i ona punoljetna lica kojima je oduzeta u cijelosti poslovna sposobnost. Za lica
koja nemaju poslovnu sposobnost ugovore zakljuuju njihovi roditelji, odnosno staraoci kao

5 U bivoj Jugoslaviji nije postojala jedinstvena kodifikacija Graanskog prava, te je pitanje poslovne
sposobnosti preputeno republikom zakonodavstvu. U Bosni i Hercegovini poslovna sposobnost
regulirana je u Porodinom zakonu. Prema lanu 105. st. 3 Porodinog zakona BiH propisano je da se
potpuna poslovna sposobnost stie nastupanjem punoljetstva, kao i zakljuenjem braka prije punoljetstva.
U stavu 2. istog lana odreeno je da dijete postaje punoljetno kad navri 18 godina ivota

zakonski zastupnici. Ugovor zakljuen od strane lica koje nema poslovnu sposobnost je
nitav. U tom smislu izjasnila se i sudska praksa.
Sudska praksa:
Nije valjan kupoprodajni ugovor, ako jedna strana u asu zakljuenja ugovora nije
zbog duevnog oboljenja bila u stanju shvatiti njegov znaaj. Pri tome, bez uticaja je na
odluivanje okolnost da je poslovna sposobnost toj stranci oduzeta tek nakon zakljuenja
ugovora6.
Nepostojei je ugovor koji je zakljuilo umobolno lice, iako ugovarau vrijeme
zakljuenja ugovora nije bio lien poslovne sposobnosti, ako zbog duevnog oboljenja nije
bio u stanju da shvati znaaj ugovora.
Nitav je ugovor o doivotnom izdravanju zakljuen s tekim plunim bolesnikom dva
dana pred smrt, koji usljed bolesti nije bio u stanju da razumno rasuuje, iako nije bio lien
poslovne sposobnosti.
Sud e, pozivom na odredbu lana 56. stav 1. ZOO, po zahtjevu nasljednika ugovorne
strane, utvrditi da je nitavugovor ako ustanovi da su u vrijeme zakljuenja ugovora postojale
injenice i pravne pretpostavke za potpuno oduzimanje poslovne sposobnosti ugovaraa, iako
postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti nije bio pokrenut do smrti ugovorne strane.
Od pravila da lica koja nisu poslovno sposobna ne mogu zakljuiti pravni posao, pa ni
ugovor postoje izuzeci. Tako je u praksi ope prihvaeno da ta lica mogu sklapati ugovore
manjeg znaaja. To je, prije svega, svakodnevna kupovina novina, ivotnih namirnica i sl.
Drugi izuzetakse odnosi na sklapanje dobroinih ugovora.
Ograniena ili djelimina poslovna sposobnost. U naem pozitivnom pravu sticanje
ograniene poslovne sposobnosti nijebilo regulirano, to znai da se radilo o pravnoj praznini.
Meutim donoenjem novog Porodinog zakona ova praznina je rijeena i to tako to lica
iznad 14 godina imaju ogranienu poslovnu sposobnost. Ogranieno poslovno sposobna lica
mogu bez saglasnosti zakonskog zastupnika zakljuivati samo one ugovore ije im je
zakljuenje zakonom dozvoljeno.

6 Kantonalni sud u Sarajevu Bilten SP KS Sarajevo 1/2002, str. 18

9

Sudska praksa:
Ugovor o poklonu u svojstvu poklonoprimca moe punovano zakljuiti i ogranieno
(djelimino) poslovno sposobno lice (u konkretnom sluaju maloljetnik star esnaest godina7).
Lica koja imaju ogranienu poslovnu sposobnost mogu zakljuivati i druge ugovore
ukoliko za to imaju saglasnost zakonskog zastupnika. Tu saglasnost zakonski zastupnik moe
dati prije zakljuenja ugovora, i tada se govori o dozvoli, ili nakon zakljuenja ugovora, i tada
se radi o odobrenju.I u jednom i u drugom sluaju pravne posljedice tog ugovora djeluju od
momenta zakljuenja istog. Saglasnost za zakljuenje ugovora mora se dati u onoj formi koja
je propisana za taj ugovor. Ukoliko bi ugovor bio zakljuen bez saglasnosti zakonskog
zastupnika, takav ugovor bi imao obiljeja nepotpunog ili epavog ugovora (negotium
claudicans). Ukoliko se dobije naknadna saglasnost (odobrenje), ugovor e vaiti kao da je
saglasnost postojala i prije zakljuenja ugovora. Ako zakonski zastupnik ne bi dao odobrenje,
ugovor bi bio nitav od poetka (ex tunc) i ne bi proizvodio pravno dejstvo, a stranakoja je
eventualno neto primila na ime ispunjenja ugovora bila bi obavezna to vratiti.
Saugovaraogranieno poslovno nesposobnog lica ima pravo odustati od zakljuenog
ugovora, i to: a) ako on nije znao za poslovnu nesposobnost druge ugovorne strane ili b) ako
je on znao daje drugo lice poslovno nesposobn, ali ga je ono prevarilo da ima odobrenje svog
zakonskog zastupnika. Pravo odustanka se gasi najkasnije nakon isteka rokaod 30 dana od
dana saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno saznanja za odsustvo
odobrenja zakonskog zastupnika. Ovo pravo prestaje i prije isteka roka od 30 dana ukoliko
zakonski zastupnik prije odobri zakljueni ugovor. Na Zakon u lanu 57. govori o poslovno
nesposobnom licu, mada se iz pravne norme primjeuje da se zapravo radi o ogranienoj
poslovnoj sposobnosti8.
Rjeenje hipotetikog sluaja:
Ugovor je zakljuen kad se ugovorne strane saglase o bitnim sastojcima ugovora (l.
26. ZOO). U naem sluaju M i P su se dogovorili o predmetu (motor, motocikl) i cijeni

7 VS BiH, Rev. 635/85, od 20.03.1986. Bilten SP VS BiH 2/86 1.

8 Biki Abedin, Modul 6 Graanska oblast, VSTV Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2006, str. 2021
10

(2.500 KM). Da bi dolo do zakljuenja ugovora mora postojati ponuda i prihvat ponude l.
32. + l. 39. ZOO.
M je maloljetnik djelimino poslovno sposobno lice (od 14 godina.). Da bi
maloljetnik mogao zakljuiti ugovor potrebna

je saglasnost treeg lica (zakonskog

zastupnika u ovom sluaju roditelja). Saglasnost se moe dati prije zakljuenja ugovora, u
kojem sluaju govorimo o dozvoli, a moe i poslije zakljuenja ugovora, gdje se radi o
odobrenju (l. 29. st.1. ZOO).
Da je M imao prethodno odobrenje roditelja, kao dozvolu, ugovor bi bio valjan
ovako se radi o negotium claudicans - valjanost posla ovisi o odobrenju. M nema prethodno
odobrenje (dozvolu), niti R namjeravaju (kako se vidi iz sluaja) dati odobrenje. R imaju
pravo na ponitenje zakljuenog ugovora.
Maloljetnik koji je navrio 15 godina ivota moe zasnovati radni odnos i svojom
zaradom slobodno raspolagati. Ovi maloljetnici imaju specijalnu poslovnu sposobnost i mogu
punovano, bez odobrenja roditelja ili staraoca, zakljuivati sve pravne poslove koji se odnose
na njihovu zaradu. Smatramo da bi ova lica mogla takoer zakljuiti ugovor o djelu i isto tako
slobodno raspolagati naknadom dobijenom iz tog ugovora.

b) Poslovna sposobnost pravnog lica

Poslovna sposobnost pravnog lica mjeri se sposobnou njegovih organa, preko kojih
pravno lice realizira svoju poslovnu sposobnost. U principu poslovna sposobnost pravnih lica
izjednaena je sa poslovnom sposobnou fizikih lica. Razlika je u tome to kod pravnog lica
nema stupnjevanja poslovne sposobnosti, dok kod fizikog lica ima. Pravno lice jeovlateno
da sklapa ugovore u okviru svoje pravne sposobnosti, ali ako je ugovor zakljuen izvan okvira
pravne sposobnosti, on nema pravno dejstvo. Znai, ugovor sklopljen izvan okvira pravne
sposobnosti nije vaei, ali lice koje je prilikom sklapanja ugovora bilo savjesno, ima pravo
traiti naknadu tete. Smatramo da u ovom sluaju savjesno lice ima pravo na naknadu tzv.
pozitivnog interesa. To je ona naknada koju bi druga ugovorna stranaostvarila da je ugovor
bio valjan.
Sudska praksa:
11

Ugovor o snimanju i kupovini gramofonskih ploa zakljuen po narudbi firme

(preduzea) koja ne obavlja djelatnost prometa ovakvim ploama ne proizvodi pravno
dejstvo.
Ne proizvodi pravno dejstvo ugovor koji je preduzee (u to vrijeme: organizacija udruenog
rada) zakljuilo van okvira svoje osnovne i sporedne djelatnosti9.

3.2. Saglasnost volja ugovornih stranaka

Saglasnost volja predstavlja jedan od osnovnih uslova da bi ugovor nastao. Za

nastanak ugovora potrebna je podudarna saglasnost volja dve ugovorne strane. Volja
predstavlja psiholoku pojavu gde je kod zakljuenja ugovora nuna i svest o donoenju
odluke o zasnivanju prava i obaveza. Svest o zakljuenju ugovora podrazumeva da lice koje
volju izjavljuje ima mogunost da shvati domaaj svojih akata. Pored svesti nuna je i namera
da se odreeni ugovor zakljui.
Izjava volje za zakljuenje ugovora mora biti ozbiljna, stvarna, slobodna i da je
usmerena na ono to je mogue da se ostvari. Ozbiljna volja oznaava da se ugovor ne moe
realizovati na osnovu ale odreenog lica. Pored toga, ona mora da bude i stvarna a ne
prividna, da bi dovela do zakljuenja nekog ugovora. Osim toga, ona mora da bude i slobodno
izjavljena bez neke pretnje, prinude ili zablude kod lica koje izjavljuje volju. Ona mora da
bude usmerena na neto to je mogue ostvariti. Tu se podrazumeva i pravna i fizika
mogunost, gde pravna mogunost oznaava realizaciju ugovora i onih pravnih poslova koje
pravo ili moral dozvoljava, a pod fizikom ili faktikom mogunou podrazumeva se ono to
se u stvarnosti moe realizovati.
Unutranja i izjavljena volja - Da bi moglo da doe do zakljuenja i realizacije
ugovora potrebno je da se volja izjavi. Na osnovu toga moe se zakljuiti da postoji i
inutranja volja koju jedno lice ima prilikom zakljuenja odreenog ugovornog odnosa, ali u
isto vreme on tu svoju unutranju volju manifestuje na odreeni nain putem svoje izjave
volje.

9 VS BiH, P, 299/86. od 27.11.1986. Bilten SP VS BiH 1/87 4.

12

U pravnoj teoriji, teorija izjave volje ima preimustvo u odnosu na unutranju volju
strana ugovornica. Naglasak je na spoljnem momentu - na izjavi volje koja doprinosi
sigurnosti pravnog prometa. Ugovor, dakle, nastaje na osnovu saglasnosti izjavljenih volja
ugovornih strana.
Volja se izraava odreenim aktivnim ponaanjem ugovorne strane i to na dva naina:
izrino i preutno. Ona se izraava izrino kada odreeno lice strana ugovornica direktno
pokazuje postojanje namere koju manifestuje spoljnim znacima, reima, uobiajenim znacima
ili preduzimanjem neke radnje. U veini sluajeva, volja se izraava reima, bilo pismenim ili
usmenim putem. Ponekad volja se moe izjaviti i nekim znakom, gestom i sl. - kao na primer,
dizanjem ruke kod javne licitacije. Preutno izraavanje volje postoji kad odreeno lice
preduzima takve akte na osnovu kojih se indirektno, posredno moe ustanoviti postojanje
njegove namere za zakljuenje ugovora. U pravu se ovakve preutne izjave volje nazivaju jo
i konkludentnim radnjama, tako na primer, putnik koji se penje u autobus koji saobraa u
javnom prevozu, samom tom konkludentnom radnjom pokazuje da je spreman da zakljui
ugovor o prevozu i sl. .
U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, volja za zakljuenje ugovora moe se
izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz kojega se sa sigurnou moe
zakljuiti njeno postojanje.
Ova izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno.U pravu se postavlja i
pitanje da li se ugovor moe zakljuiti i pasivnim ponaanjem odreenog lica kojom on
manifestuje svoju volju. Pravi se razlika izmeu preutno izjavljene volje i pasivnog
ponaanja. Tako na primer, preutno izjavljena volja dovodi do zakljuenja ugovora (na
primer, ulazak putnika u autobus dovodi do zakljuenja ugovora o prevozu). Meutim,
pasivno ponaanje se javlja u sluaju kada odreeno lice pri prijemu ponude za zakljuenje
ugovora nita ne preduzima ve vrlo esto uti i ne odgovara na ponudu, na primer, izdava
dostavlja odreenom licu publikaciju a on na to ne odgovara da li hoe da postane pretplatnik
ili da kupi takvu publikaciju. U pravu se postavlja pitanje, da li ovakvo "utanje" moe da
dovede do zakljuenja ugovora, odnosno do saglasnosti volja ugovornih strana. Prihvaeno je
u naem pravu pravilo, da utanje ne znai i pristanak, pa je u Zakonu o obligacionim
odnosima, predvieno, da utanje ponuenog ne znai i prihvatanje ponude.
Izriito je predvieno da nema dejstva odredbi u ponudi kojom se predvia da utanje
ponuenog ili njegovo neko drugo proputanje (kao na primer, ako ne odbije ponudu u
13

odreenom roku ili kad poslatu stvar koja mu se nudi radi zakljuenja odreenog ugovora ne
vrati u odreenom roku i sl.), smatra kao prihvatanje. Meutim, kad ponueni stoji u stalnoj
poslovnoj vezi sa ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je on prihvatio ponudu
koja se odnosi na odredenu robu ako je nije odbacio ili u ostavljenom roku odbio. Takoe, lice
koje je ponudilo drugom licu da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova,
kao i lice u iju poslovnu delatnost spada obavljanje takvih naloga, duno je da izvri dobijeni
nalog kada ga nije odmah odbio. U tom sluaju kad nalog nije odbijen, smatra se da je ugovor
zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.
Dakle, poslovna praksa, a to je prihvatio i Zakon o obligacionim, odnosima, stvorili
su napred navedene izuzetke, pa utanje ponuenog u odreenim sitiacijama koje smo napred
naveli, moe da se smatra kao njegovo prihvatanje koje i dovalo do zakljuenja ugovora. To je
ve istaknuti primer stalnog poslovnog odnosa koji postoji od ranije meu stranama poslovnim partnerima, gde se smatra da je do zakljuenja ugdvora dolo i kada druga strana
nije odgovorila na ponudu. Tako na primer, kada prbizvoa odreene vrste robe due
vremena snabdeva saugovaraa istom robom i pri slanju nove porudbine, iako ovaj ne
odgovara na pordudbinu, smatra se da je do zakljuenja ugovora dolo, jer postoji
permanentni i kontinuirani proces saradnje i zakljuivanja ugovora izmeu njih.
Smatra se u pravu, da se utanjem moe produiti ugovor o zakupu koji je zakljuen
na odreeno vreme, a koje je vreme isteklo, kada se stranke koje su ovaj ugovor zakljuile i
dalje ponaaju kao zakupac i zakupodavac, odnosno kad akupac i dalje ima dravinu stvari
koju koristi, a zakupodavac se tome ne protivi.
Tada se smatra da je zakljuen novi ugovor o zakupu neodreenog trajanja, pod istim
uslovima kao i prethodni ugovor o zakupu.
Nekada se u pravu iz prirode ustaljenih obiaja ili sudske prakse, polazi do odreenog
stava, da utanje oznaava prihvat ponude koje dovodi do zaktjuenja ugovora, kao na primer,
kad neko lice poalje nekome odreenu stvar na poklon a ovaj uti, smatrae se da je ugovor o
poklonu zakljucen10.

10 MTVU studentski portal (Online) , http://www.knowledgebanks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htm, (Datum preuzimanja:

10.11.2013.)
14

3.3. Ponuda
Hipotetiki sluaj 1:
Vlasnik poslovnog prostora (VP) objavio je konkurs za izdavanje u zakup tog
poslovnog prostora putem prikupljanja pismenih ponuda. Izmeu ostalog u konkursu je
navedeno da e prednost imati ona ponuda kojom bude ponuen najvii iznos mjesene
zakupnine. Tarik (T) je u svojoj ponudi naveo da na ime zakupnine nudi 1% vie od najbolje
ponude ostalih uesnika u konkursu. Poslovni prostor dat je treem licu (ZP) u zakup. T trai
ponitenje odluke o dodjeli poslovnog prostora. S pravom?
Ponuda je jednostrana izjava volje kojom jedno odreeno lice (ponudilac) drugom licu
(ponuenom) nudi zakljuenje odreenog ugovora pod odreenim uslovima. Ponuda mora biti
tako formulirana da zakljuenje ugovora zavisi samo od saglasnosti ponuenog. U pravilu,
ponuda se upuuje tano odreenom, jednom ili vie lica. Meutim, ponuda moe biti
upuena i neodreenim licima. To je sluaj kod ponude putem automata za cigarete ili pie.
Izlaganje robe sa naznaenim cijenama takoer je ponuda upuena neodreenom broju lica.
Da bi jedna izjava volje u obliku ponudeproizvela pravno dejstvo ona mora imati odreena
svojstva po kojima se razlikuje od obine izjave. Ta svojstva su:
1) Ponuda mora sadravati najmanje bitne elemente(bitne uslove; essentialia negotii)
predviene za zakljuenje ugovora. Kada ponueni dobije ponudu, zakljuenje
ugovora zavisi od njegovog prihvatanja te ponude. Ukoliko on prihvati ponudu,
ugovor se smatra zakljuenim. Iz ovoga je jasno da ponuda mora imati najmanje bitne
elemente (npr. kod ugovora o prodaji: predmet i cijenu; kod ugovora o prijevozu:
predmet ili lice prijevoza i naknadu za prijevoz) da bi taj ugovor nastao. Znai, ponuda
sadrajno mora odgovarati sadraju budueg ugovora.
Ponuda ne mora sadravati prirodne i sluajne elemente, ali moe. Ako ponuda, pored
bitnih, sadri i prirodne i sluajne elemente, tada se ugovarai i o tim elementima
moraju usaglasiti. Prirodni elementi (naturalia negotii) nisu potrebni jer oni se
venalaze u prirodi tog konkretnog ugovora koji se eli zakljuiti, a i sam zakon te
elemente regulira.
15

Ponekad i nebitni elementi za ponudioca mogu imati veliki znaaj, tada on moe i te
pojedinosti (accedentalia negotii, sluajni uslovi) navesti u ponudi (npr. da robu
prodaje na kredit). Ovakvi elementi navedeni u ponudi postaju subjektivno bitni
elementiili bitni elementi po volji stranaka za konkretan ugovor i trae saglasnost oba
ugovaraa.
2) Ponuda mora biti upuena od strane ovlatenog lica, koje eli zakljuiti ugovor, i to u
svoje ime i za svoj raun (ponudilac) ili od treeg lica koje je ovlateno da zakljui
ugovor (punomonika, odnosno zastupnika ponudioca).
3) Ponuda mora biti upuena odreenom drugom licu s kojim se eli zakljuiti ugovor.
Ovo lice zove se ponueni. Sama ponuda nije jo ugovor, ali ona ima svoje dejstvo
izmeu ponudioca i ponuenog, koje se odnosi na vremensku vezanost ponudioca i
pravo ponuenog da tu ponudu prihvati ili ne.
4) Ponuda mora sadravati jasno izraenu volju ponudioca da eli zakljuiti ugovor, i to
sa ponuenim, pod uslovima iz ponude (animus contrahendi). To znai da je ponudilac
svjestan da iz ovakvog njegovog ponaanja za njega mogu proizai prava, ali i
obaveze, te da je on spreman svoje obaveze u cijelosti ispuniti. Ako bi ponudilac u
svojoj izjavi stavio odreene rezerve11, tada to ne bi bila ponuda, nego bi to zapravo
bio poziv na pregovore, odnosno poziv da druga strana da ponudu. Na Zakon
propisuje da se slanje kataloga, cjenika, tarifa i drugih obavijesti uinjenih putem
tampe i sl., ne smatra ponudom, nego samo pozivom da se uini ponuda pod
objavljenim uslovima12.
5) Ukoliko se ponuda odnosi na zakljuenje ugovora za koji zakon, kao uslov
punovanosti, trai postojanje odreene (najee pismene) forme, tada i ponuda mora
biti data u toj formi. Od ovog pravila postoji izuzetak ukoliko je ponuda u potpunosti
realizirana. U tom sluaju primjenjuju se pravila o konvalidaciji iz lana 73. ZOO,
gdje se kae da se ugovor za ije se sklapanje zahtijeva pismena forma smatra
pravovaljanim iako nije zakljuen u toj formi.

11 Najee klauzule kojima se izraava rezerva ponudioca su: bez obaveze; neobavezno; bez
obliga i sl.
12 lan 35, st. 1. ZOO.
16

Sudska praksa:
Obavjetenje vlasnika stvari imaocu prava pree kupovine nema karakter ponude za
zakljuenje ugovora.
Ponuda koja ne sadri bitne sastojke ugovora (u konkretnom sluaju nominalno
izraenu cijenu) nije potpuna, pa nije podobna za prihvatanje. Ponuda odnosno prihvat
ponude dani naposlovnom papiru obvezuju ponudioca odnosno ponuenog, premda ih nije
potpisala ovlatena osoba, ako su ispunjeni svi uvjeti predvieni Opom uzansom za promet
robom broj 21. (lan 1107. stav 2. ZOO).
Garantno pismo kojim se donosilac ovlauje da iznajmi i preuzme rent-a-car vozilo,
pisano na memorandumu naruioca i potpisano od lica za koje je u tekstu navedeno da je
direktor naruioca, te snabdjeveno peatom naruioca, predstavlja punovanu ponudu za
zakljuenje ugovora o zakupu vozila13.
Pravna dejstva ponude. Ponuda je jednostrani pravni akt koji obavezuje ponudioca,
i to na pridravanje njenog sadraja, a ne na izvrenje sadraja ponude. Pravno valjana
ponuda obavezujesamo ponudioca, a ne i ponuenog. Ponueni ima pravo ponudu prihvatiti
ili ne prihvatiti. Znai, ponuda obavezuje jednostrano, i to samo ponudioca. Od ovoga pravila
postoje izuzeci. Prvi izuzetak se odnosi na mogunost ponudioca da u samoj ponudi istakne
iskljuenje obaveznosti ponude. Iskljuenje obaveznosti sepostie na taj nain to ponudilac u
samoj ponudi stavi klauzulu iz koje se vidi da on eli da ga ponuda ne obavezuje.
Drugi izuzetak se odnosi na mogunost opoziva ponude. Naime, prema lanu 36, st. 2.
ZOO, ponudilac moe opozvati svoju ponudu samo ako je ponueni primio opoziv prije
primitka ponude ili istovremeno s njom. Iz ovoga proizlazi da je ponudu veoma teko
opozvati. Opozivanje ponude je mogue samo onda kada je ta ponuda dostavljena
ponuenom, tj. kada je ponueni odsutan. Teko je zamisliti, pri dananjim sredstvima
komuniciranja, da ponudilac ponuenom poalje ponudu, a da poslije toga istomelicu poalje
opoziv ponude, koji njemu mora stii prije ponude ili istovremeno s njom, jer samo se u tom
sluaju ponuda moe opozvati. Veoma vano pitanje u vezi s ponudom tie se roka. Postavlja
se pitanje do kada ponuda obavezuje ponudioca. Ukoliko je zakonodavac odredio obavezu
ponudioca tako da ga ponuda obavezuje, za ponudioca je znaajno da zna vremenske granice
svoje obaveze. Najjednostavnija situacija je onda kada je ponuda upuena prisutnom licu, a
13 VS BiH, P. 644/89, od 30.08.1990. Bilten SP VS BiH 4/90 32
17

ponudilac nije ostavio ponuenom rok za razmiljanje. U tom sluaju ponuda mora biti
odmah prihvaena. Ako je u ponudi naveden rok za njeno prihvatanje,tada ta ponuda
obavezuje ponudioca do isteka tog roka. Rok se smatra sastavnim dijelom ponude. Rok koji je
ponudilac ostavio ponuenom da prihvati ili odbijeponudu naziva se rokom za prihvat ili
rokom za razmiljanje14.

Rjeenje hipotetikog sluaja 1:

I. Uesnici na konkursu su ravnopravnii ta ravnopravnost im se mora obezbijediti u
svakoj fazi konkursnog postupka.
II. Ponuda kakvu je dao T ne sadri nominalni iznos cijene i s te strane nije uporediva
s drugim ponudama. Ponuda koja ne sadri iznos zakupnine nema sve bitne elemente ponude
i kao takva nijepodobna da se njenim prihvatanjem smatra da je ugovor zakljuen (l. 32.
ZOO).
III. Pored ostalog, takva ponuda ostale uesnike stavlja u neravnopravan poloaj, jer
je ona uvijek najbolja ponuda.
IV. T nee uspjeti sa svojim zahtjevom.
.Prihvat ponude je jednostrana izjava volje ponuenog, kojom on ponudiocu izraava svoju
saglasnost s njegovom ponudom. Ta izjava je usmjerena na zakljuenje ugovora, jer
prihvaanjem ponude ponueni odgovara ponudiocu da je saglasan sa uslovima koje je on
postavio u svojoj ponudi. Prihvat ponude i ponuda moraju biti podudarne, odnosno one
moraju sadrajno odgovarati jedna drugoj. Podudarnost dviju volja naziva se konsens, a
njihova nepodudarnost disens. Konsens i disens se odnose na izjavljene volje, a ne stvarne
volje ugovaraa. Ukoliko su obje volje saglasne prema vani, ugovor je zakljuen, bez obzira
jesu li to stvarne volje ugovaraa. Meutim, ugovara ija izjavljena volja ne odgovara
njegovoj stvarnoj volji moe traiti pobijanje ugovora zbog mana volje.
Da bi prihvat ponude bio pravno relevantan, odnosno proizvodio pravni uinak i on,
slino kao i ponuda, mora ispunjavati odreene pretpostavke, i to:

14 Biki Abedin, Modul 6 Graanska oblast, VSTV Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2006, str. 2427
18

1)

Prvi uslov tie se samih ugovornih strana. Prihvat ponude mora poticati od

ponuenog ili njegovog ovlatenog zastupnika i mora biti upuen ponudiocu ili njegovom
ovlatenom zastupniku.
2) Prihvat ponude mora sadrajno odgovarati ponudi. Ponueni (prihvatilac) ne moe
uslovljavati prihvat ponude (npr. K prihvata ponudu P o kupovini putnikog auta, ali da mu P
jo samo promijeni presvlake u autu). Ukoliko bi ponudilac prihvatio ponudu pod odreenim
uslovom, tada to ne bi bio prihvat ponude, nego nova ponuda, sada upuena od strane
prvobitno ponuenog. U tom sluaju ponueni bi bio ponudilac, a ponudilac bi doao u
poloaj ponuenog i zakljuenje ugovora bi zavisilo od njegovog prihvata nove ponude.
3) Kao to ponuda mora sadravati jasno izraenu volju za zakljuenje ugovora, tako
se i iz prihvata ponude mora vidjeti jasno izraena volja ponuenog da sa ponudiocem
zakljui ugovor (animus contrahendi). Svoju volju ponueni moe izraziti izriito ili
konkludentnom radnjom. Tipian primjer konkludentnog prihvatanja ponudeje kada prodavac
preda kupcu eljenu stvar. Slino je i kada ponueni zadri nenaruenu stvar (knjigu) ili
odmah ispuni odreeni nalog i dr.
4) Prihvat ponude mora stii ponudiocu u predvienom roku. Ponudilac je svojom
ponudom vezan samo odreeno vrijeme i ako prihvat ponude stigne ponudiocu nakon toga
roka, tada taj prihvat ne dovodi do zakljuenja ugovora. Zakanjeli prihvat smatra se novom
ponudom ukoliko udovoljava potrebnim uslovima za ponudu.
5) Ako se ponudom predlae zakljuenje nekog formalnog ugovora, tada i ponuda i
prihvat ponude moraju biti dati u toj formi. Prihvat ponude se moe ponudiocu saoptiti na
razne naine, ako zakonom nije predvien poseban postupak. Prihvat se moe dati: davanjem
naroite izjave o prihvaanju ponude (npr. izriito; slanjem cijene prodavcu ili preutno),
uobiajenim znacima (npr. rukovanjem ili davanjem kapare), odgovarajuim (konkludentnim)
radnjama.
Vrijeme zakljuenja ugovora. Veoma vano pitanje je i vrijeme od kada se smatra da
je jedan ugovor zakljuen, odnosno od kada on proizvodi pravna dejstva. Pitanje momenta
zakljuenja ugovora (perfekcija ugovora) ne postavlja se kada je ponuda upuena prisutnom
licu. Ako ponueni prihvati ponudu, ugovor je tad i zakljuen, a ako ne prihvati, nema
ugovora. Spor o vremenu zakljuenja ugovora moe se javiti samo kad je ugovor zakljuen
izmeu odsutnih lica. Momenat perfekcije je vaan iz nekoliko razloga:
19

a) od tog momenta ugovor proizvodi pravna dejstva;

b) pitanje zastarjelosti potraivanja;
c) poslovna sposobnost ugovaraa;
d) kod sluajne propasti stvari i sl.

Na zakonodavac je odredio (lan 31, st.1. ZOO) da je ugovor zakljuen onog asa
kada je ponudilac primio izjavu ponuenog da prihvaa ponudu.
Mjesto zakljuenja ugovora. S pitanjem vremena zakljuenja ugovora usko je
povezano i pitanje mjesta zakljuenja. U ZOO je odreeno da je ugovor zakljuen u mjestu u
kojem je ponudilac imao svoje sjedite, odnosno svoje prebivalite u trenutku kada je uinio
ponudu. Mjesto zakljuenja ugovora posebno jevano u oblasti meunarodnog privatnog
prava, i to kod pitanja koje se pravo primjenjuje u sluaju spora. Pored toga, mjesto
zakljuenja ugovora je bitno za odreenje mjesne nadlenosti suda.

3.4. Predmet ugovora

Predmet ugovora je ono o emu je ugovor, nekada je to neka stvar (gde se jedna strana
obavezuje, na primer, da je preda drugoj strani), pravo (stvarno ili trabeno), a nekad je to i odreena
radnja (davanja, injenja ili uzdravanja). Znai, predmet ugovora je ono to ini sadrinu obligacija.
Ako je predmet ugovora stvar, ona mora da postoji u momentu zakljuenja ugovora i da je
jasno odreena. Ugovor moe da ima za predmet i odredive stvari, budue stvari, kao na primer plod
sa njive roda iz odreene kalendarske godine, sav priplod od odreene stoke i sl. Predmet ugovora,
nuno je da ima novanu vrednost.
Predmet ugovora mora biti, dakle, odreen ili odrediv, mogu i da nije protivan imperativnim
propisima. Predmet ugovora mora da bude i mogu, bilo fiziki bilo pravno. Ne moe biti predmet
ugovora neto to je nemogue, kao na primer, ne moe se zakljuiti ugovor, izmedu fizikih lica - iji
je predmet dravna svojina, tada postoji pravna nemogunost, ali takoe ne moe biti predmet
ugovora, neto to je i fiziki nemogue, kao na primer, unitene stvari usled vie sile.
Predmet ugovora mora da bude doputen, odnosno da ima za predmet doputenu stvar ili
radnju, tj. da nije zabranjena propisima, protivna javnom poretku ili moralu. U pravu postoji niz
20

zabrana koje su imperativnog karaktera i koji ne dozvoljavaju da to bude predmet ugovora.Kada je

predmet ugovora nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav 15.

3.5. Osnov ugovora

Svaka ugovorna obaveza mora imati doputenu osnovu. Osnov ili kauza (causa) ugovora je
cilj, odnosno svrha ugovora (causa finalis). Osnovu ugovora ne treba mijeati s predmetom
ugovora.Predmet ugovora je ono na ta se dunik obavezuje, a osnov ugovora je ono zbog ega se
dunik obavezuje. Zakljuuljui jedan obligacioni ugovor ugovarai, preuzimajui odreene obaveze,
ele postii odreeni cilj. Npr. ukoliko neko eli da ima jednu knjigu, onda je njegov cilj da on postane
vlasnikom te knjige. Da bi to postao, on mora sa ovlatenim licem zakljuiti ugovor o prodaji. Kupac
se obavezuje da plati ugovorenu cijenu zbog toga to eli da ima knjigu, a prodavac seobavezuje
predati knjigu zbog toga to eli od kupca dobiti novac.
Osnov obvezivanja dunika, odnosno ugovornih strana zavisi od vrste ugovora. Tako npr.
banka daje kredit da bi od druge strane, pored glavnice, dobila i kamate. Kod dvostranih ugovora
obaveza jedne strane predstavlja osnov obaveze druge strane. Npr., putnik plaa kartu da bi ga kauza
se vidi u elji jednog ugovaraa da drugome uini odreenu korist iz zahvalnosti, ljubavi ili nekog
drugog razloga.
Doputena osnova ugovorne obaveze je bitan uslov za nastanak punovanog ugovora. Ukoliko
je osnova nedoputena, ugovor je nitav. Uopteno reeno, nedoputenom osnovom smatra se ona
osnovakoja je suprotna javnom poretku. Osnovi ugovora koje su suprotne javnomporetku mogu imati
zabranjen ili nemoralan osnov.prevozilac prevezao do odreenog mjesta, a istovremeno prevozilac
prevozi putnika zato to mu je on platio ugovorenu cijenu (kartu, prevozninu i sl.). Kod jednostranih
ugovora16.

3.6. Forma ugovora

15 MTVU studentski portal (Online) , http://www.knowledgebanks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htm, (Datum preuzimanja:

10.11.2013.)
16 Biki Abedin, Obligaciono pravo Opi dio, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo,
2007, str. 97
21

Pravilo je, u naem pravu da postoji neformalnost ugovora, pa se istie da za

zakljuenje ugovora nije potrebna nikakva posebna forma, sem kad zakonom nije drukije
predvieno17.
Zahtev iz zakona, da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi (na primer pismenoj)
vai i za sve docnije izmene ili dopune ugovora. Meutim, zakonodavac u navedenom lanu
Zakona o obligacionim odnosima predvia da su punovane kasnije usmene dopune o
sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno, kad to nije protivno cilju
radi kojeg je forma propisana. Punovane su i kasnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili
olakavaju obaveze jedne ili druge strane, kada je posebna forma propisana samo u interesu
ugovornih strana.

1) Vrste formi. - Prema nainu ispoljavanja forme, ista moe biti pismena, sveana
forma, u vidu javne isprave, realna, usmena forma i sl.
Pismena forma, podrazumeva da je ugovor sainjen i napisan rukom, pisaom
mainom ili drugim sredstvom i koji je svojeruno potpisan od ugovornih strana koje se
obavezuju. Elementi pismene forme su tekst izjava volja i potpisi ugovornih strana. Tekst
izjave volja moe biti napisan u vie primeraka isprave i to se kod ugovora najee i ini,
tako da odreeni broj primeraka dobija svaka od ugovornih strana.
U pismenom tekstu izjava volje, unose se sve one klauzule volja o kojima su strane
ugovornice postigle saglasnost. Zahteva se da u tekstu izjava volja, moraju biti navedeni svi
oni bitni elementi koji su za odnosni ugovor neophodni i da bi isti mogao proizvoditi pravno
dejstvo, kao na prime, kada se radi o ugovoru o prodaji, mora biti tano definisan predmet
ugovora (roba, stvar, koliina, kvalitet i sl. ) i cena. Sve izmene pismenog ugovora, takoe, se
vre u pismenoj formi i isti predstavljaju anekse ugovora. Pismeni ugovor je zakljuen kada
su strane, koje se obavezuju, potpisale tekst izjava volja.
U sveanoj formi, mogu se zakljuiti odreeni ugovori, gde se zahteva esto
intervencija odreenog organa javne vlasti i izdavanja odgovarajue javne isprave. U nekim
pravnim sistemima za zakljuenje izvesnih ugovor, potrebna je prisutnost javnih slubenika notara ija je obaveza ili sastavljanje samog pismenog akta ili overavanje istog pismenog
ugovora.
Za realnu formu, pored saglasnosti volja, nuna je i sama predaja stvari. U
savremenom pravu se smatra da su ovi ugovori tzv. realni ugovori relitki rimskog prava i da bi
oni trebali to pre da iseznu. Na Zakon o obligacionim odnosima prekinuo je dotadanju
praksu i klasine realne ugovore iz rimskog prava (zajam, ostavu i zalogu) regulisao kao
konsensualne, to znai da predaja stvari nije akt zakljuenja ugovor, ve akt ispunjenja18.
17 156 lan 70. stav 2. ZOO-a.
18 157 lan 70. stav 2. ZOO-a.
22

Iz same stilizacije lana 67. naeg Zakona o obligacionim odnosima, moe se izvui
zakljuak, da postoji i usmena forma ugovora gde je potrebna samo saglasnost volja
ugovornih strana izraena usmenim putem, reima strana ugovornica. I tu je bitno da su strane
ugovornice usmenim putem saglasile se o bitnim elementima ugovora, jer u suprotnom ako
nema saglasnosti volja nema ni zakljuenja ugovora bilo u kojoj formi zakljuenja ugovora da
se radi.
2) Vrste formi ugovora, prema pravnom dejstvu. - Prema pravnom dejstvu, forme
ugovora, mogu biti: bitna (forma ad solemnitatem) i dokazna (forma ad probationen). Radi se
o bitnoj formi ugovora, u sluaju da ona predstavlja konstitutivni sastojak ugovora. Ista se
moe odredit, zakonom ili voljom stranaka. U takvim sluajevima, kada je forma predviena
kao bitan uslov za nastanak ugovora, ugovor ne moe ni nastati dok se ista forma ne ispuni.
Tako na primer, za ugovore o prometu nepokretnosti nuna je i bitna pismena forma. Dakle,
ugovor koji je zakljuen u usmenoj formi o prodaji odreene njive, zemljine i parcele,
zgrade, ne bi proizvodio pravno dejstvo. Kod dokazne forme, bitno je da nastanak ugovora
nije vezan za ispunjenje ove forme. Postojanje ugovora moe se dokazivati upotrebom te
forme.
3) Vrste formi ugovora, po nainu nastanka. - Tu postoje dve vrste forme i to:
zakonska i ugovorna. Zakonska forma je ona forma koja je zakonom odreena. Na Zakon o
obligacionim odnosima, predvia da ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi (zakonskoj
formi) nema pravno dejstvo, ukoliko iz cilja propisa kojima je odreena forma ne proizilazi
ta drugo19.
Ugovorna forma predstavlja formu koju su stranke svojom voljom predvidele za neki ugovor.
Ugovor koji nije zakljuen u predvienoj ugovornoj formi nema pravno dejstvo, ukoliko su
strane punovanost ugovora uslovile posebnom formom20.

19 158 lan 70. stav 2. ZOO-a.

20 159 lan 70. stav 2. ZOO-a.
23

4. Zakljuak
Danas je nemogue zamisliti saradnju izmeu ljudi bez ugovora, radilo se o
obligacionim, trgovakim ili pak nekim drugim. Kroz historiju, pa i u najprimitivnijim
drutvima ugovori su bili zakon u poslovanju i saradnji izmeu gradova, plemena, ak i
srodnika. Da ne bi nastupila pravna anarhija, da ne bi ljudi prisvajali nesto to su ranije
izgubili, prodali, poklonili, ugovori slue kao zatita i peat na svaki eventualni proces i
tubu. . Jednostavnom saglasnou volja oni nastaju, proizvode pravno dejstvo, stvaraju prava
i obaveze, menjaju ih ili ukidaju, zavisno od potreba i volje pojedinaca. Meutim, i pored
ovoga, oni ine vrstu i pouzdanu pravnu formu.
Obligacioni ugovor je najei i najvaniji izvor obligacija, zbog ega je njegov znaaj
osobito veliki u obligacionom pravu. Njihova primjena je toliko rasprostranjena da se danas
normalan ivot ne moe zamisliti bet obligacionih ugovora. Sama rije obligare vezivati,
pokazuje da svakog subjekta obavezuje da potuje ono to je ugovoreno.

24

5. Literatura
[1] Biki Abedin, Obligaciono pravo Opi dio, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu,
Sarajevo, 2007
[2] Biki Abedin, Modul 6 Graanska oblast, VSTV Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2006
[3] MTVU studentski portal (Online) , http://www.knowledgebanks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htm, (Datum preuzimanja:
10.11.2013.)
[4 Zakon o obligacionim odnosima FBIH (Sl.novine Federacije BiH 42/11).

25