Jane Johnson - Duhovi Divljine PDF

DejnDonson
Duhovi divljine
Jane Johnson: The Salt Road
Moroccan series 2.
Autorka knjige Deseti dar pripoveda jo jednu egzotinu priu
elbookers
elbookers
Jane Johnson: Duhovi divljine
o potrazi za izgubljenom ljubavi, dalekim predelima i avanturama

koje traju generacijama.
Draga Izabela, na tavanu e pronai kutiju na kojoj pie
tvoje ime...
Kada Izabelin otac, uveni arheolog, umre, za sobom ostavlja
zagonetku. Ona u jednoj kutiji pronalazi tajanstveni afriki medaljon
zbog kojeg je prinuena da poe u daleki Maroko. Kada na putu
umalo nastrada, poinje da sumnja da se upustila u previe opasnu
avanturu. Meutim, Taib, ovek koji ju je spasao, poznaje peane
sprudove i narode koji ive u pustinji i ponudie joj pomo u
otkrivanju neverovatne istorije medaljona.
Putem koji vodi preko uarenog pustinjskog peska, Putem soli,
Izabelina pria preplie se sa priom o nomadskoj princezi Marijarti i
njenom ljubavniku. Medaljon koji Izabela nosi skriva povest o
ranjenim duama i ljubavi koja je uspela da procveta ni iz ega.
Ovo je mrtva zemlja
Ovo je zemlja kaktusa
Ovde se kamena oblija
Ka nebu diu i zavet primaju
Od okopnele ake pokojnika...
T. S. Eliot, uplji ljudi
So je dua pustinje.
Poslovica naroda Sahravi
Zar jedan narod mora da nestane da bismo
saznali za njegovo postojanje?
MANO DAJAK (1949-1995),
BORAC ZA SLOBODU I PREGOVARA
elbookers
1.
Kad sam bila mala, imala sam vigvam u dvoritu iza kue:
kruni komad tankog utog pamuka prebaen preko stuba od
bambusa i koiima privren za travnjak. Kad god bi se moji
roditelji posvaali, odlazila sam tamo. Leala bih na stomaku,
prstima pritiskajui ui i netremino zurei u crvene ivotinjske
obrise naslikane na blistavoj ukrasnoj borduri, sve dok oni ne bi
poeli da poskakuju i tre i dok mi se ne bi uinilo da vie nisam bila
u vrtu ve da sam stajala na nekoj nepreglednoj ravnici, nosei konu
tuniku sa resama i ptije perje zataknuto u kosu, poput indijanskih
ratnika iz filmova koje sam gledala svakog subotnjeg prepodneva u
bioskopu koji se nalazio malo dalje niz put.
ak i u tom nenom dobu lepe sam se oseala u svom malom
atoru nego u roditeljskoj kui. Taj ator je predstavljao moju
teritoriju. Bio je jednako velik kao i moja mata, koja je bila
beskrajna. Nasuprot tome, gregorijanska kua u kojoj sam odrasla,
uprkos svojoj grandioznosti i prostranosti, delovala mi je skueno i
zaguljivo. Ona je bila pretrpana stvarima i ogorenjem mojih
roditelja. I moj otac i moja majka bili su arheolozi. Oboje su bih
zaljubljeni u prolost tako da su svoj ivot provodili meu kutijama
punim poutelog papira i prastarih pranjavih predmeta, meu
krhkim tronim ljuturama izgubljenih civilizacija. Nikada nisam
shvatila zato su uopte odluili da me imaju. ak i da su dobili neku
neverovatno tihu bebu, neko starmalo i besprekorno vaspitano dete,
ono bi moralo da narui tu vetaku, gotovo muzejsku mirnou
kojom su se okruili. Moji roditelji su u toj kui iveli potpuno
odvojeno od ostalog sveta, u mehuru u kome su estice praine
plutale poput lanih snenih pahulja u staklenoj boinoj kugli.
Nipoto nisam bila dete koje se uklapalo u takav nain ivota.
Oduvek sam bila divlje stvorenje, buno i haotino i neukrotivo. Vie
3
elbookers
sam volela da se preputam deakim nestalucima nego da se

zabavljam igrama koje su bile tipine za veinu devojica. Naravno,
imala sam lutke, ali su mi one najee sluile zato da im
odrubljujem glavu i da im skidam skalp, ili da ih pokopam negde u
dvoritu i potom potpuno zaboravim na njih. Uopte me nije
zanimalo da pravim pomodarsku odeu za minijaturne ruiaste
manekenke sa plastinim insektoidnim telima i blistavom kosom
kojima su ostale devojice bile tako opsednute. Nisam bila
zainteresovana ak ni za vlastitu odeu. Daleko vie sam volela da
pravim prake i projektile od blata i da jurcam sa deacima sve dok
me slabine ne bi zabolele od istovremenog smeha i iganja, da sa
svojim drugarima pravim skrovita i da polugola trkaram unaokolo,
ak i usred zime.
Divljakuo mala! jetko bi procedila moja majka, prekorno
me pljesnuvi po zadnjici. Za ime boje, Izabela, zato neto ne
obue?" Izgovarala je te rei sa najveom strogou koju je mogla
da prenese svojim utogljenim francuskim naglaskom, kao da je
smatrala da e korienjem pimog oblika mog starinskog imena u
mene uspeti da ulije malo civilizovanog ponaanja. Ali ta tehnika
nikada nije palila.
Drugari su me zvali Izi, to je odgovaralo mojoj haotinoj
prirodi, tako bunoj i uurbanoj da je predstavljala pravo iskuenje
za sve oko mene.
U bati iza nae kue moji drugari i ja smo se igrali kauboja i
Indijanaca, Zulu ratnika, kralja Artura i Robina Huda, naoruani
zamiljenim lukovima i strelama i tapovima od bambusa ukradenim
iz parcele sa povrem koje smo koristili kao maeve i koplja. Kada
smo se igrali Robina Huda, uvek sam insistirala da budem neki od
ervudskih veseljaka, pa ak i erif od Notingama bilo ta, samo ne
Ledi Marijana. U svim verzijama legende na koje sam do tada
nabasala uloga Ledi Marijane se svodila iskljuivo na to da bude
zatoena i/ili izbavljena, to mi nije delovalo naroito privlano.
Uopte mi se nije dopadala pomisao da izigravam ucveljenu
zatoenicu. elela sam da se rvem i da se bijem motkama, kao to je
dolikovalo jednoj divljanoj maloj mukarai. Sve to se deavalo
krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina, pre nego to je
4
elbookers
borba za enska prava transformisala Ledi Marijanu, Gvinevru,

Arven i ostale pomirljive heroine iz drevnih legendi u prodorne i
temperamentne ene od akcije. Osim toga, u poreenju sa bledim i
lepukastim devojicama iz mog okruenja, bila sam previe runa
da bi mi zapala uloga heroine. Ali, uopte nisam marila za to.
tavie, bilo mi je drago to sam bila runa. Imala sam gustu crnu
kosu, prljavu kou, grumenie zemlje ispod noktiju i uljeve na
stopalima i taj imid mi je savreno odgovarao. Kako sam samo
vritala kada bi me majka odvukla na kupanje i kada bi me napala
rajt antiseptinim sapunom ili pokuala da razmrsi moju raupanu
kosu. Ako bi se u naoj kui u to vreme zatekli gosti, to se
povremeno deavalo, majka bi ih nonalantno upozorila: Ne
obraajte panju na urlike. To je naa Izabela. Uasno mrzi da pere
kosu.
Neko ko me je upoznao u to doba nikada ne bi mogao da
pretpostavi u kakvu u enu izrasti tri decenije kasnije.
Onog dana kada sam otila do advokatske kancelarije kako bih
preuzela pismo koje mi je otac ostavio u svom testamentu nosila sam
klasian armani kostim i prada potpetice. Moja neukrotiva kosa je
bila podiana i oblikovana u urednu bob frizuru koja je dopirala do
ramena. Na licu sam imala diskretnu i ekspertski nanesenu minku.
Blato ispod noktiju je bilo zamenjeno praktinim etvrtastim
francuskim manikiram. Bio je to krajnje ironian obrt. Sada sam u
javnosti nastupala u stilu koji bi moja majka zduno podrala da je
jo iva. ak je i meni samoj, nakon to sam prevalila taj dug i
mukotrpan put od prljave male huliganke koja sam nekada bila do
besprekomo doterane poslovne ene u koju sam se pretvorila, bilo
teko da izmirim ta dva aspekta svoje linosti.
Pismo koje mi je advokat uruio bilo je kratko i zagonetno, to
je bilo sasvim primereno jer je moj otac bio nizak i zagonetan
mukarac. U pismu je stajalo:
Draga moja Izabela,
Znam da sam te strano razoarao, i kao otac i kao ovek.
Uopte ne traim da mi oprosti, pa ak ni da me razume. Ono to
5
elbookers
sam uinio bilo je pogreno: znao sam to onda, ba kao to znam i

sada. Jedna loa odluka neminovno vodi ka sledeoj looj odluci,
stvarajui lananu reakciju koja se zavrava istom katastrofom. Iza
te katastrofe poiva pria koju treba ispriati, ali nije na meni da to
uinim. To je pria koju e morati sama da sklopi jer ona pripada
tebi, tako da ne elim da je tumaim u tvoje ime niti daje upropastim
kao to sam upropastio sve ostalo. Zbog toga ti ostavljam kuu: i jo
neto pored toga. Na tavanu e pronai kutiju na kojoj je ispisano
tvoje ime. U toj kutiji se nalaze svojevrsne smernice" za tvoj ivot.
Znam da si oduvek oseala da se nalazi u izvesnom raskoraku sa
svetom u kome si se obrela i da ja snosim bar polovinu krivice za
takvo stanje stvari, ali si dosada moda uspela da se izbori sa tim.
Ako je zaista tako, onda zaboravi na ovo pismo. Uopte nemoj da
otvara kutiju. Prodaj kuu i sve to se nalazi u njoj. Ne budi usnule
zveri.
Nastavi dalje sa mirom, Izabela, i sa mojom ljubavlju, koliko
god malo ona vredela.
Entoni Treslav-Foset
Proitala sam to pismo u advokatskoj kancelariji u Holbornu,
na deset minuta ustrog hoda od kancelarije u kojoj sam radila kao
dobro plaeni raunovoa u poreskom odseku, praena radoznalim
pogledima advokata i njegovog zapisniara. U koverti sam takoe
pronala sveanj kunih kljueva na dotrajalom konom privesku.
Da li je sve u redu? upitao je advokat vedrim tonom. Bilo je
pomalo udno postaviti takvo pitanje nekome ko je upravo izgubio
oca, mada dotini advokat verovatno nije znao da oca nisam videla
punih trideset godina, bar ne licem u lice.
Toliko sam drhtala da sam jedva uspela da doem do rei. Da,
hvala vam, promucala sam, nezgrapno unuvi pismo i kljueve u
svoju tanu. Prikupivi poslednje atome odlunosti, uputila sam mu
osmeh koji je bio tako blistav da bi zaslepio ak i samu lepu Pravdu.
Advokat uopte nije pokuao da prikrije da je bio razoaran to
mu nisam otkrila sadraj pisma. Tada mi je pruio fasciklu sa
dokumentima i poeo veoma brzo da govori.
Dok je priao elela sam samo jedno: da to pre izjurim
6
elbookers
napolje. Morala sam da izaem na sunevu svetlost. Morala sam

ponovo da budem pod vedrim nebom. Imala sam stravian oseaj da
zidovi kancelarije, sa policama prepunim knjiga i masivnim
vitrinama sa pravnom dokumentacijom, poinju da zbijaju obru oko
mene. Termini kao to su potvrda punovanosti" i zamrznuti
rauni i zakonski proces" svom silinom su se obruavali na mene,
kao izluujue zujanje muica u zadnjem delu lobanje. Pre nego to
je advokat dovrio svoje izlaganje mahnito sam otvorila vrata, izala
u hodnik i potrala niza stepenite.
Kada nas je otac napustio, imala sam etrnaest godina. Uopte
nisam plakala. Nisam prolila nijednu suzu. Njegovo odsustvo je u
meni podstaklo lavinu zbrkanih emocija. Mrzela sam ga i prezirala
to je pobegao i ostavio nas da se same probijamo kroz ivot. Ali
sam, uprkos tome, povremeno patila od munjevitih acaja tugovanja
za ocem kakav je on ponekad umeo da bude, istovremeno oseajui
olakanje to vie nije tu. Nakon njegovog odlaska ivot je postao
laki, mada hladniji i siromaniji. Moja majka nije ispoljavala tugu
zbog njegovog odlaska, mada ju je sigurno oseala. Ona nije
otvoreno pokazivala svoje emocije, zbog ega nikad nisam mogla da
je shvatim. Ona je za mene, do poslednjeg dana svog ivota, ostala
ista misterija. Ja sam daleko vie podseala na oca, koji je imao
vulkanski temperament i naprasitu narav. Za razliku od nas dvoje,
majka je bila savrena Ledena Kraljica, hladna i utiva,
zainteresovana samo za lice koje je ovek okretao prema svetu. Kada
se upustila u avanturu roditeljstva, sebi je stavila u zadatak da
nadzire moje napredovanje u koli, moj izgled, moje manire.
Smatrala je vulgarnim otvoreno ispoljavanje oseanja, tako da su
moji izlivi radosti i besa sigurno predstavljali strano razoaranje za
nju. Prema meni se ophodila na nain koji bi se mogao opisati kao
meavina hladnog nestrpljenja i potisnute ozlojeenosti, veno mi
nameui svoje ispravke i ogranienja, kao da sam bila upalireno
stablo kruke koje je neprestano moralo potkresivati kako bi se
razvijalo na dolian nain. Dugo godina sam ivela u ubeenju da su
sve majke bile takve.
7
elbookers
Meutim, jednog dana kada sam se vratila iz kole, u kui sam

osetila drugaiju atmosferu, neki teak pretei naboj, kao da je unutra
vrebala elektrina oluja. Zatekla sam majku kako sedi u polutami, iza
navuenih zavesa. Jesi li dobro?" upitala sam, naprasno
prestravljena pomilju da sam bila nadomak toga da izgubim i
drugog roditelja.
Povukla sam zavese u stranu i otra popodnevna svetlost
preplavila je sobu, izbrisavi crte sa njenog lica i pretvorivi ga u
belu spljotenu kabuki masku, u neko strano i uznemiravajue
prisustvo. Ta bezlina ena se nakratko zagledala u mene kao da je
pred njom potpuni tuinac. A tada je konano prozborila: Nas dvoje
smo se divno slagali dok ti nisi kroila u na ivot. Jo kad sam te
prvi put uzela u naruje, znala sam da e sve upropastiti." Nakratko
je zautala. ovek moe da nasluti takve stvari. Rekla sam mu da ne
elim decu, ali on je morao da istera po svome." Kada me je
prostrelila svojim tamnim oima, bila sam uasnuta nemom zlobom
koja je izbijala iz njih.
Usledila je duga muna tiina, u kojoj sam ula samo divlje
otkucaje vlastitog srca. Majka se tada osmehnula kao da se nita nije
desilo i poela da pria o rododendronima koji su rasli u naem vrtu.
Sutradan je nastavila da se ponaa u uobiajenom maniru.
Prekorno je zacoktala jezikom zbog moje neuredne uniforme
(zaspala sam u njoj, zbog ega je delovala zguvano i aljkavo) i
pokuala da me natera da je skinem kako bi mogla da je ispegla, ali
sam po kratkom postupku mugnula kroz vrata. Od tog dana ivela
sam kao da hodam po povrini zamrznutog jezera, prestravljena
pomilju da bi taj krhki prividni oslonac mogao svakog asa da
popusti i da me povue u mutne dubine koje sam nazirala ispod
ledene kore. Naravno, niko sa strane nije znao koliko je udan i
zategnut bio na odnos: ko je to mogao da primeti i ta se uopte
moglo rei o tome? Naputena od oca, i prestravljena uasavajuom
prazninom koju sam nazirala u dui svoje majke, shvatila sam da sam
bila preputena samoj sebi. I zato sam, kako su godine odmicale,
svojski nastojala da postanem to nezavisnija, ne samo u
finansijskom ve u svakom moguem smislu, da sebe izolujem od
potrebe i elje i bola i da oko sebe stvorim zatitni mehur koji niko
8
elbookers
nee moi da probije.

Ali sam te veeri, kada sam za kuhinjskim stolom ponovo
proitala oevo pismo, shvatila da je taj mehur bio na rubu
rasprsnua.
Zaboravi na ovo pismo. Uopte nemoj da otvara kutiju.
Prodaj kuu i sve to se nalazi u njoj. Ne budi usnule zveri...
Da li je na ovom svetu ikada bilo napisano pismo koje je
nekoga stavilo na takve muke? Na staje moj otac mislio kada je
pomenuo usnule zveri? Ta fraza je poela da me proganja poput
komara, istovremeno me ispunjavajui nekim tajanstvenim, duboko
ukorenjenim uzbuenjem. ivot mi je predugo bio ukalupljen i
otupeo, ali sam osetila da je na pomolu neka krupna promena.
Kada sam narednog jutra otila u teretanu, punih sat vremena
sam trala i cupkala i skakala i dizala tegove, svesno se trudei da se
to vie izmorim. Potom sam se istuirala, obukla anel kostim i
stigla u kancelariju tano u deset do devet, kao to sam inila svakog
radnog dana. Tamo sam ukljuila kompjuter, prelistala svoj rokovnik
i napravila spisak dnevnih zadataka, odreujui termin za svaki od
njih i rangirajui ih po prioritetu.
Sebi sam jo odavno stavila u zadatak da osiguram sve aspekte
svog ivota, a kao to je Bendamin Frenklin svojevremeno rekao, u
ovom ivotu nita nije sigurno izuzev smrti i poreza. Poto nisam bila
oduevljena pomilju da se bavim pogrebnikim biznisom, opredelila
sam se za ovo drugo. Nakon to sam se zaposlila kao poreski
savetnik u jednoj dobrostojeoj kompaniji, moj ivot je poeo da se
odvija po glatkom ustaljenom ablonu. Gotovo svakog dana
naputala sam kancelariju u pola sedam, sputala se do metroa i
hvatala voz koji e me prebaciti do kue. Tamo bih spremila
jednostavan obrok i provela vee itajui neku knjigu i gledajui
vesti na TV-u pre nego to bih se negde oko jedanaest potpuno sama
sruila u krevet. Povremeno sam odlazila do grada da se naem sa
nekom prijateljicom ili sa nekim strancem. Ponekad sam odlazila do
zatvorenog alpinistikog zida u Vestveju ili Kaslu, gde sam se
pentrala kao demon: bio je to jedini ustupak prema onoj staroj
izgubljenoj Izi koja je ostala zatoena negde duboko u meni. ivot
9
elbookers
mi se godinama odvijao po tom nepromenljivom obrascu.

Prekinula sam sve spone sa onom devojicom koja sam nekada
bila. Sve spone izuzev prijateljstva sa Iv.
Iv sam upoznala kada sam imala trinaest godina, u vreme kada
se ona sa svojim ocem doselila u na kraj. Iv je bila sve ono to ja
nikada nisam mogla da budem. Bila je lepa, zabavna i prefmjenija od
ostalih adolescenata iz mog drutva koji su u to vreme buili ui
zihernadlama i pokuavali da uhvate poslednji voz za okasnelu
pankersku revoluciju. Iv je nosila autentine vestvud pantalone sa
lancima i pocepane majice koje su bile volebno vesto vezane oko
struka. Zahvaljujui takvim detaljima i kosi koja je bila uta poput
maslaka, izgledala je kao pljunuta Debi Hari. Svi su voleli Iv, ali je
ona iz nekog razloga ba mene odabrala za svoju prijateljicu. I zato
sam se tog prvog subotnjeg jutra nakon to mije advokat uruio
oevo eksplozivno oprotajno pismo upravo njoj obratila za pomo.
Svrati do mene, rekla sam. Treba mi moralna podrka."
Sa druge strane telefonske veze zaula sam zvonak odjek
njenog smeha. Plaim se da si se obratila na pogrenu adresu! Za
pola sata dolazim kod tebe da ti pruim krajnje nemoralnu podrku.
Tako e biti mnogo zabavnije."
Iv je neto ranije zajedno sa mnom prisustvovala sahrani, gde
je plakala sve dok joj oi nisu postale podbule i zakrvavljene, dok je
moje lice tokom itavog obreda ostalo nepomino kao kamen. Ljudi
koji nas nisu poznavali sigurno su mislili daje ona Entonijeva erka.
Tvoj tata je bio tako fin ovek", rekla je Iv tog subotnjeg jutra,
zamiljeno okreui olju sa kafom. Sea se kada mi je Tim
Fleming onako bezono slomio srce?"
To se desilo u vreme kada smo imale trinaest godina. Tim
Fleming je bio etiri godine stariji i imao je dugu kosu, drzak osmeh
i konu jaknu. Devojke koje su izlazile sa njim su naprosto traile
nevolju, a to je bilo upravo ono to je Iv elela i to je na kraju i
dobila. ,,Ko bi to mogao da zaboravi?" rekla sam, rairivi usne u
osmeh.
Tvoj otac me je prostrelio onim pogledom... zna ve." Iv je
naherila glavu i zakiljila na jedno oko, oponaajui onaj upitni,
blago podrugljivi izraz na licu mog oca koji je u njenoj interpretaciji,
10
elbookers
uprkos apsurdnoj iskarikiranosti, delovao neobino verno. Zna,

prava je teta da tako lepa devojka poput tebe trai vreme na takvog
bilmeza, rekao je. Kada sam ula kako izgovara tu re onim
neverovatno uglaenim akcentom, morala sam da prasnem u smeh.
Kada sam sledei put nabasala na Tima, rekla sam mu upravo to,
sea se? Neu vie da traim vreme na bilmeza poput tebe!"
Dobro sam se seala tog dana. Tim Fleming je, zajedno sa
svojim ortacima, te subote visio ispred lokala u kome su se prodavali
kebabi. Iv se ustremila pravo ka njemu i oitala mu zasluenu
bukvicu dok joj se plava kosa vijorila u vazduhu poput barjaka.
Izgledala je tako zanosno i prkosno da sam bila ponosna na nju. Pa
ipak, njene uspomene na mog oca se najee nisu poklapale sa onim
to je ostalo urezano u mom seanju.
Iv je dvaput zaredom proitala poruku iz testamenta, a tada se
zamiljeno namrtila. Uvrnuto", konano je izustila, vrativi mi
pismo. Znai, ostavio ti je neku kutiju na tavanu? Misli da e
unutra zatei sparueni le svoje majke? Ko zna, moda uopte nije
umrla u Francuskoj", dodala je, napravivi gotsku grimasu. Krejon
ispod levog oka bio joj je razmazan, to me umalo nije nateralo da
ispruim ruku i obriem tu nedolinu mrlju ne iz nekog lezbijskog
poriva ve iz puke elje da joj lice izgleda urednije.
Hej, samo se zezam! Naravno da se vratila u Francusku!"
im sam se upisala na univerzitet, moja majka je, kao da se
time otarasila poslednje trunke odgovornosti prema meni, prodala
svoj deo kue mom ocu za neku astronomsku cifru (sve do tada
uopte nisam znala da su njih dvoje ostali u kontaktu) i preselila se u
Francusku. Tamo sam je dvaput posetila pre nego to je umrla. Oba
puta je bila distancirana i utiva kao da smo bile samo sluajne
poznanice. Oba puta sam mogla da nazrem tamne senke koje su
plutale ispod njene staloene fasade i znala sam da e te senke, ako
izrone na povrinu, pokazati svoje udovine zube i svoju ruilaku
mo. Nakon toga sam, verovatno na obostrano olakanje, odluila da
joj vie ne dolazim u posetu.
Iv mi je uteno spustila ruku na miicu. Kako se osea
povodom svega toga?"
Pojma nemam." To je bila istina.
11
elbookers
Ma hajde, Iz! To sam samo ja, emocionalna olupina po imenu

Iv. Sa mnom ne mora da bude tako stegnuta."
Da budem iskrena, bila sam pomalo okirana kada sam ula
da je mrtav. Kad sam ga poslednji put videla na TV-u, izgledao je
prilino krepko. U svakom sluaju, novac od prodaje kue dobro e
mi doi."
Iv je na trenutak delovala zaprepaeno, ali se bre-bolje
pribrala i razvukla usne u utean usiljen osmeh, kao da je razgovarala
sa trogodinjim detetom koje je nehotino (ili moda namerno)
zgazilo abu. Verovatno si jo uvek otupela od oka. Neki ljudi
mogu odmah da pojme punu teinu smrti, a drugima je potrebno vie
vremena. Bol e doi kasnije."
Pravo da ti kaem, Iv, isto sumnjam da u osetiti bol. On je
nestao iz mog ivota kada sam imala etrnaest godina. To prokleto
pismo predstavlja njegov prvi i jedini pokuaj da stupi u kontakt sa
mnom. Kako bi se ti oseala da ima oca koji ti je uradio tako neto?
Bez obzira na njegovo bogatstvo."
Moj otac je moda okonao ivot kao bogat ovek, ali ga
svakako nije tako zapoeo. Arheologija ne spada u onu vrstu
delatnosti koje oveku omoguavaju da zgrne velike pare. On je
gajio istinsku strast prema antikoj prolosti, to ga je navelo da
odbaci moderan svet kao krajnje neprihvatljivu opciju, to nije bio
naroito iznenaujui stav za mladia koji je odrastao u godinama
neposredno nakon Drugog svetskog rata, zasut priama o uasima i
monstruoznostima koje su izbile na povrinu nakon osloboenja.
Kada je tokom pedesetih godina na jednom iskopavanju u Egiptu
upoznao moju majku, u depu je imao jedva toliko para da plati
jedan obrok. Ona je, sa druge strane, poticala iz francuske
aristokratske porodice u ijem se posedu nalazila raskona kua u
parikom prvom arondismanu i mali chateau1 u Lotu. Zajedno su
putovali po svetu, od jednog do drugog arheolokog nalazita.
Posetili su iskopani zigurat u Dur Untau i nakratko se pridruili
Kelsovoj ekspediciji u Betelu. Videli su kako u Jerihonu ispod
zemlje izranjaju neolitske lobanje sa misterioznim gipsanim licima i
zajedno se divili ruiastom gradu Petri. Videli su Imhotepovu
1
Chateau (fr.), dvorac, zamak, vlastelinska vila. (Prim, prev.)

12
elbookers
stepenastu piramidu i grad mrtvih u Sahari. etali su meu

ruevinama rimskog Volubilisa i posetili drevnu prestonicu Hogara u
Abalesi. Njih dvoje su, kao to su voleli da kau, bili akademski
nomadi u venoj potrazi za znanjem. A tada sam se ja umeala i
stavila taku na njihove uzbudljive pohode.
Moj otac se zaposlio kao istraiva ba u vreme kada je
televizija, kao novi medijum, krenula u osvajanje sveta. Uskoro je
svaka porodica u Britaniji poela da zasniva svoj veernji ivot oko
televizijskog prijemnika. Nedugo nakon toga je usledio srean obrt u
njegovoj karijeri.
Moj otac je uleteo kao zamena za voditelja koji je otiao na
bolovanje, to mu je omoguilo da dobije svoju prvu jednoasovnu
emisiju. Dobro se snaao u tom poslu. Zahvaljujui svom blago
starinskom, akademskom nastupu, odmah je stekao naklonost
publike. Bio je nenametljivo lep, to mu je omoguilo da privue
panju oba pola. ene su ga sa uivanjem posmatrale, a mukarci su
ga rado sluali. Dok je govorio o svojim omiljenim temama, odisao
je gotovo zaraznim entuzijazmom. Postao je Dejvid Atenboro u svetu
arheologije. Imao je talenat da istoriju uini zabavnom, a Britanci su
oduvek bili zaljubljeni u istoriju ijem su oblikovanju, po vlastitom
uverenju, uveliko doprineli. Na ekranu je zraio neodoljivom
srdanou i oduevljenjem to je sa televizijskim auditorijumom
mogao da podeli svoju najdublju strast. Seam se kako je jednom
prilikom sablaznuo kustosa Britanskog muzeja kada je usred emisije
isprobao kacigu otkrivenu u Saton Huu koja mu se zaglavila na
temenu. Drevni ljudi su bili sitniji nego mi, promrmljao je, jedva
uspevi da skine kacigu koja je njegovu tamnu kosu pretvorila u
gnezdo treih pramenova. Ljudi su ga voleli zbog takvih gafova.
To mu je pomagalo da u oima publike deluje kao obian i
pristupaan ovek i da tematiku svojih emisija uini prijemivom za
irok auditorijum. Bilo mi je strano udno da posmatram kako moj
otac eta i govori na TV ekranu ak i toliko godina nakon to je
nestao iz naih ivota, kao da se apsolutno nita nije desilo. Najgore
od svega bilo je to to nikad nisam mogla da pretpostavim gde i kada
e ponovo iskoiti. On je postao javna institucija, neto kao
nacionalno blago. Bilo je relativno lako izbegavati programe o
13
elbookers
istoriji i arheologiji, ali ako bih odluila da pogledam reportau o

nekoj akciji za prikupljanje humanitarne pomoi za stanovnike neke
zabaene provincije u Africi, on bi naprasno izronio na ekranu,
klizei prstima kroz svoju divlju razbaruenu kosu i strasno molei
gledaoce da pomognu svojim prilogom.
,,Hajde, rekla je Iv, skoivi na noge i zgrabivi svoju tanu.
Idemo do kue. Kada je primetila moju grimasu brzo je dodala,
Treba da napravimo procenu pre nego to oglasi da je kua na
prodaju. Zna ve, da osmislimo instrukcije za agente, da vidimo ta
treba raistiti... takve stvari. To e pre ili kasnije morati da obavi,
pa je najbolje da previe ne odugovlaimo kad sam ve ovde. Ako se
dobro seam, traila si moralnu podrku?
Zagledala sam se preko njenog ramena ka pokislom dvoritu u
kome su se dve make odmeravale obazrivim pogledima. Jedna je
stajala na zidu, a druga na vrhu upe, sa uima priljubljenim uz
lobanju. Prugasti macan koji je stajao na zidu je izgledao kao da se
priprema za skok. Brzo sam prila prozoru i lupnula po staklu. Obe
ivotinje su se okrenule i zapiljile se u mene preteim utim oima.
Maka na krovu upe se uspravila i istegla prvo zadnje, a potom i
prednje noge, a onda je vesto skoila na zemlju. Prugasti macan je
ravnoduno poeo da lie ape. Ljudi. ta su oni znali?
Tada sam se naprasno setila maka koga smo uvali dok sam
bila mala. Zvali smo ga Maks, to je bilo skraeno od Doktor
Maksimus ibn Arabi. Bila je to gipka zverica sa ogromnim uima i
glatkim crvenkastosmeim krznom nalik krznu afrike lisice koja se
obino izleavala u mom bazenu sa peskom na dnu bate, kiljei na
suncu kao da se obrela u nekoj siunoj a opet beskrajnoj pustinji.
Kada sam imala osam godina, upitala sam oca zato na maak ima
tako udno ime. Make mojih drugara su imale obina opisna imena
kao to su Gara ili Flekica ili arapica. ak ni to nije njegovo pravo
ime, objasnio je moj otac sveanim tonom, kao da mi je otkrivao
jednu od najdue uvanih svetskih tajni. Niti je to obian maak.
Ovaj maak predstavlja reinkarnaciju jednog drevnog uenjaka, tako
da njegovo puno ime glasi Abu abd Alah Muhamed ibn Ali ibn
Muhamed ibn al Arabi al Hatimi al Tatai, zbog ega ga skraeno
zovemo Maks. Naravno, ak ni tako iscrpno objanjenje nije uspelo
14
elbookers
naroito da me prosvetli, ali sam nakon toga, kad god bi se Maks

zagledao u mene, imala oseaj da me njegove oi posmatraju kroz
veo mudrosti sticane tokom nebrojenih vekova. Neko drugo dete bi
se moda osealo neprijatno u prisustvu tako tajanstvenog stvora, ali
sam ja bila opinjena tom spoznajom. Leala bih u vrtu sa Maksom,
priljubljujui svoj nos uz njegov i pokuavajui da ustanovim da li je
njegova mudrost mogla da premosti meurasni jaz koji je zjapio
izmeu nas. Jo odavno sam zaboravila na tog maka, kao i na oseaj
magije i nade i mogunosti koji je on pobuivao u dui deteta koje
sam nekada bila.
Tog dana, kada sam se nakon toliko godina ponovo setila
Maksa, shvatila sam da sam postala sasvim drugaija osoba u odnosu
na onu naivnu i nepodozrivu osmogodinjakinju. A opet, moda
njena senka i dalje vreba pod strehom kue u kojoj sam provela svoje
detinjstvo, ekajui da se ponovo sjedini sa mnom. Dobro", rekla
sam, proeta naprasnim oseanjem da sam upravo donela neku
veoma vanu odluku. ,,Idemo.
15
elbookers
renule smo mojim kolima. U retkim situacijama kada sam

doputala da me drugi voze, desno stopalo mi je neprestano lebjdelo
nad fantomskom pedalom za koenje. Nervozno sam krgutala
zubima, jedva se obuzdavajui da ne poviem ,,Pazi! ili Svetio se
menja! U retrovizoru sam krajikom oka posmatrala ostale uesnike
u saobraaju, predviajui svaki njihov potez. Prsti su me svrbeli od
elje da promenim brzinu ili zgrabim volan. Termin oputeni
suvoza" je u mom sluaju bio potpuno neprimenljiv.
Kod Hamersmita smo prele reku, ukljuile su u zakreni
kruni tok i nastavile putem A40 ka Vest Endu, pretiui vikendae
koji su mileli u svojim sporim porodinim limuzinama. Dok smo se
probijale kroz sporedne ulice oko Ridents Parka nabasale smo na
dvojicu mukaraca koji su utovarivali neku kamilu u neto to je
podsealo na velelepni furgon za transport konja. Ili su je moda
izvlaili napolje kako bi je isporuili zoolokom vrtu? Bilo je teko
ustanoviti ta su tano radili. Kamila je imala jednu grbu i inilo se
da je ve bila na izmaku strpljenja. Njena iroka tapacirana prednja
kopita bila su kao prikovana za drvenu platformu. Nije htela da
mrdne ni za centimetar u bilo kom pravcu. Pre nego to smo skrenule
za ugao i nastavile ka Gloster Gejtu, bacila sam pogled na retrovizor
i primetila da je kamila i dalje stajala u mestu, nepomina kao kip.
Dvadeset minuta kasnije stigle smo do kue, ostavivi za
sobom saobraajnu guvu Hempsted Vilida. Nisam se obrela na tom
mestu jo otkako sam u osamnaestoj godini otila od kue, sa ve
uveliko pohabanim iluzijama o blagonaklonosti sveta u kome sam
ivela i sa jedva stotinu funti koje sam zaplenila iz majine radne
sobe kako bih imala od ega da se izdravam dok ne dobijem
16
elbookers
studentsku stipendiju. Daj mi par minuta, vai?" rekla sam svojoj

prijateljici Iv, pokazavi joj da me saeka u kolima koja su bila
parkirana na kunom prilazu.
Kua me je zagonetno posmatrala kroz navuene roletne. ak i
da me je prepoznala, nije mi uputila ni najmanji mig. Uprkos tome, i
dalje sam se ivo seala svakog detalja: isprepletenih puzavica koje
su vijugale oko strehe i koje su na jesen poprimale grimiznu boju,
nakon ega su se osipale bolesnim takicama i poinjale da ute, iz
godine u godinu preplavljujui vrt svojim posmrtnim ostacima; i
rododendrona ije su se iskrivljene grane nadvijale nad tajnim
jazbinama iz mog detinjstva; i kriljane staze koja je vodila ka
ulaznim vratima, zaravnjena i uglaana od prolaska na hiljade pari
stopala. Bila je to stara gregorijanska kua, ije su razmere prijale
oku ene koja ih je sada posmatrala. Dok sam bila mala, ta kua mi je
delovala ogromno, ali se moja perspektiva u meuvremenu
promenila. Kua je i dalje bila pozamana ali ne tako impozantna,
impresivna ali nipoto razmetljiva, kao da se tokom prohujalih
godina nekako skvrila i smanjila. Netremino sam se zagledala u
nju, znajui da sam morala da je prodam. Uopte nisam elela da
uem unutra. Unutra je vrebalo toliko seanja, uspomena koje nisu
bile ograniene samo na onu kutiju na tavanu.
Umesto da uem unutra, krenula sam bonom stazom koja je
vodila ka zadnjem delu dvorita i zagledala se u poznati pejza, jedva
se usuujui da diem, kao da je ak i najmanji pokret ili um mogao
da raspri tanane senke koje su jo uvek lebdele nad tim mestom.
Imala sam oseaj da bih, ako se prounjam pored gustog zastora od
tisovog iblja, mogla da preplaim onu estogodinju devojicu,
bosonogu i preplanulu od sunca, sa kosom upletenom u neuredne
indijanske kike, koja je nekada stajala u tom vrtu, oarano zurei u
svoje najnovije trijumfalno otkrie: nekog sporog crva ili abu koju
je bez trunke ceremonijalnosti ieprkala iz kamenjara. Mislila sam
da u, ako zatvorim oi, ponovo zauti ciku i poklie nestane
druine koja je jurcala izmeu cvetnih leja naoruana lopaticama za
vaenje korova. Meutim, jedini zvuk koji sam ula bio je tean i
rezak poziv na uzbunu koji je isputao crni kos uuren u kronji
vremenog kedrovog stabla.
17
elbookers
Nastavila sam dalje, u susret svojoj prolosti.

Jezerce pored koga sam nekada davno satima leala na
stomaku, posmatrajui lenje vijugave obrise ukrasnih arana koji su
plutali ispod mrane vode, sada je bilo prekriveno isprepletenim
korovom i zaraslo u poponac i vlasnicu. Pored jezerca je i dalje
stajao stari kameni vrt koji se u meuvremenu pretvorio u nasuminu
hrpu zdrobljenih stena, koja se jedva nazirala od nabujalog brljana,
koprive i maslaka. Moj otac ak ni u mladosti nije imao naroitog
dara za batovanstvo. Majka je uvek bila ta koja je zavodila red u
vrtu, pokuavajui da odri prirodu na odstojanju. Naoruana
batenskim makazama i zatitnim rukavicama, izgledala je kao
srednjovekovni vitez koji je krenuo u obraun sa malim ali uasno
iritirajuim zmajem. Bilo je oigledno da niko godinama nije zaao u
taj vrt. Dok sam se probijala kroz visoku travu, skoro da sam
oekivala da negde nabasam na ostatke svog starog vigvama: na
dronjave komadie izbledelog utog pamunog platna koji su visili
sa dotrajalih motaka poput jedara na jarbolu avetinjski naputenog
broda Mari Selest, na svoju staru krparu i igrake koje su i dalje bile
ratrkane po zemlji, na istovetnom mestu na kome su iz nekog
misterioznog razloga bile iznenadno ostavljene. Prila sam mestu gde
je pre toliko godina stajao moj vigvam, ali nisam primetila ak ni
upadljivi sparueni mrki krug koji je ostajao na travnjaku nakon to
bi vigvam bio rasklopljen i spakovan uoi nadirue zime. inilo se
kao da moj vigvam nikada nije ni postojao. Ni on, ni ona devojica
nasmejanih zacakljenih oiju, koja se nekada igrala u njemu.
Tamni oblaci su prekrili nebo i dok sam stajala tamo,
preputajui se svojim uspomenama, poela je kia. Nabila sam ruke
duboko u depove kaputa i ustremila se nazad ka Iv.
Hajde, izlazi", rekla sam. Idemo unutra.
Kada smo kroile u kuu, svojski sam nastojala da izbegnem
bilo kakvu priu o tavanu, mada sam primetila daje Iv nestrpljivo
skretala pogled ka potkrovlju kad god bismo prole pored velelepnog
zavojitog stepenita koje se izdizalo u hodniku. Nakon tri sata
estitog posla napravile smo grub popis stvari koje su se nalazile u
kui, usredsredivi se na nametaj, slikarska platna i druge vredne
18
elbookers
predmete koje su moji roditelji prikupili irom sveta. Nisam mogla

da nateram sebe da preem prag njihove nekadanje spavae sobe.
Moja soba se nalazila malo dalje niz hodnik. Prila sam vratima i
obazrivo ih odgurnula.
Sve je izgledalo isto kao kada sam pre toliko godina otila
odatle, samo to su stvari u meuvremenu postale pranjave i
izbledele. Na zidu su i dalje visili posted grupa Slits end Kras i
Rezilos, svedoanstvo o gnevnoj muzici koju je sluala jedna gnevna
tinejderka. U ormanu sam zatekla hrpu odee koja je verovatno
ponovo ula u modu u siromanijim kvartovima oko Kamdena.
Zatvorila sam vrata. Bio je to period mog ivota u koji se nikada vie
ne bih vratila, poglavlje knjige koje sam zauvek elela da zaboravim.
Kada sam se vratila u hodnik primetila sam da je Iv svukla
merdevine koje su vodile na tavan.
Zna da to mora da obavi", natuknula je blagim glasom.
Znala sam da je Iv bila u pravu. Nisam mogla zauvek da
izvrdavam.
Zato sam krenula navie.
ula sam da postoje ljudi koje mui morbidan strah od tavana.
Nasluala sam se nebrojenih pria o duhovima i luacima koji
vrebaju u skrovitim i mranim uglovima naih kua kao upeatljivi
psiholoki simboli za sopstvenost" i takozvanu drugost", za tamnu
stranu nae linosti od koje zaziremo, za iracionalni deo sveta koji ne
moemo da shvatimo i koji stoga doivljavamo kao pretnju. Ali, kada
sam krenula navie pridravajui se za merdevine, ruke mi nisu
drhtale zbog tavanskog straha. Nipoto nisam bila od onih osoba koje
su se plaile aveti. Dok sam ila u kolu, raspameivala sam ostalu
decu stravinim priama o osvetnikim duhovima i hodajuim
mrtvacima. I dalje mi nije jasno odakle sam izvlaila takve prie.
Znam samo da sam kao dete posedovala uvrnutu matu i jak eludac.
Kada je jedan terijer iz komiluka zavrio pod tokovima i kada sam
videla kako mu se utroba rasipa preko betona poput klupka velikih
debelih belih crva, uopte nisam pobegla ili briznula u pla.
Nastavila sam da piljim u pregaenog psa, gotovo fascinirana
prizorom. Ko je mogao da pretpostavi da se u pseem telu skrivaju
19
elbookers
takve stvari? To mi je pomoglo da svoju narednu priu o duhovima

nakitim tako jezivim detaljima da se Kejti Noks ispovraala u
ruinjak. Otada sam uloila puno vremena i truda da bih potisnula
svoju hiperaktivnu matu. Znala sam da sam toj mati morala da
navuem luaku koulju kako bih se uklopila u svet koji nastanjuju
raunovoe i druge ozbiljne odrasle individue. Dok sam se pela ka
tom mestu punom mraka i pauine, bila sam obuzeta drugaijom
vrstom straha: strepnjom da u mrtvima omoguiti da me uzmu pod
svoju vlast posredstvom stvari koje nee zaposesti moje telo ve moj
um.
Kada sam stigla do vrha merdevina, ispruila sam ruku ka
baterijskoj lampi koju je moj otac drao sa desne strane podnih vrata.
I zatekla sam je upravo tu, na istom mestu gde je oduvek stajala.
Seanje na moju poslednju posetu tom tavanu zaangrljalo mi je na
rubovima svesti i ja sam ga bre-bolje gurnula nazad u tminu iz koje
je izronilo. Pritisnula sam prekida i snop svetlosti je obasjao
pomrinu. Kutije. Kutije na sve strane.
ta sam drugo oekivala? Usamljenu kutiju koja stoji usred
ogromne praznine, ekajui samo na mene?
Uspentrala sam se preko ivice tavanskog otvora i krenula preko
dasaka koje su prekrivale pod, traei kutiju na kojoj je bilo ispisano
moje ime. Svom ocu moram da priznam jedan kvalitet: da je bio
izuzetno organizovan ovek. Pretpostavljam da sam tu osobinu
nasledila od njega. Dok sam pogledom arala preko pedantnih
oznaka na briljivo uskladitenom arhivskom materijalu, upitala sam
se da lije moj otac unapred znao da e umreti i kada je to poeo da
nasluuje? Na tavanu sam zatekla kutije pune knjiga razvrstanih po
tematici: kutije pune obue, kutije pune arheolokih zapisa i kutije
pune starih papira.
Konano sam pronala i svoju kutiju. Verovatno sam bar dva
ili tri puta prola pored nje, poto je bila mnogo manja nego to sam
oekivala. Moda sam bila zavedena Ivinom jezivom sugestijom da
su se u toj kutiji nalazili posmrtni ostaci moje majke. unula sam
pored nje. Izabela, bilo je naznaeno na vrhu prepoznatljivim
iskoenim rukopisom mog oca. Papir na kome je stajalo moje ime
poprimio je ukastu boju od starosti, a mastilo je bilo izbledelo.
20
elbookers
Upitala sam se koliko je dugo ta kutija tu stajala. Kutija je bila

briljivo obmotana lepljivom trakom tako da nisam mogla da je
raspakujem na licu mesta, da izruim njen sadraj na pod i zbriem
odatle. Uzela sam je u ruke. Bila je lagana, ali kada sam je iskrenula,
neka stvar koja se nalazila unutra promenila je poloaj i premestila se
na drugi kraj, potmulo lupnuvi u ivicu.
ta je, za ime boje, moglo da proizvede takav zvuk? Zapiljila
sam se u kutiju kao da se u njoj nalazila neija lobanja ili sparuena
aka. Prestani s tim, Iz, odluno sam naredila sebi, unuvi kutiju
ispod mike. Mada mi je bilo teko da se spustim niz merdevine
koristei samo jednu ruku, uspela sam da se veto i bezbedno
prizemljim. Iv je udnim pogledom osmotrila kutiju. Hajde, ta
eka? Otvori je.
Odmahnula sam glavom. Ne sada. I ne ovde.
21
elbookers
London se prostire na ogromnoj povrini, obuhvatajui vie od

hiljadu i petsto kvadratnih kilometara. Na tom prostoru je nagurano
ak osam miliona ljudi. Oni ive u dugim nizovima viktorijanskih i
edvardijanskih kua, koji se uzdiu na gradskim padinama, u
stambenim blokovima iz sedamdesetih godina, u modernim kulama
od elika i stakla i beskrajnim predgraima koja se granaju na sve
strane. Tokom poslednjih dvadeset godina kupovala sam i prodavala
stanove irom Londona, nikad se ne zaustavljajui i nadirui sve
dalje ka zapadu. Nikada nisam mogla dugo da se skrasim na jednom
mestu. Godinu ili dve ostala bih zaljubljena u svoj novi posed, a tada
bi me spopao nemir koji me je terao da nastavim dalje. im bih
zavrila sa renoviranjem i preureivanjem novog stana i ponovo se
fokusirala na spoljni svet, obuzeo bi me nov nalet nelagodnosti. Gde
god bih se obrela, bez obzira na to koliko je taj kraj bio privlaan i
koliko su moji novi susedi bili ljubazni, nisam mogla da se
oslobodim oseaja da se nisam uklapala u taj ambijent. Kada bi me
zasvrbeli tabani i kada bih zatekla sebe kako zurim u prozore
poslovnica za prodaju nekretnina, shvatila bih da je kucnuo as da
ponovo sklopim svoj ator i da se preselim na neko drugo mesto.
Imala sam dosta sree u tom pogledu: trite nekretnina se kretalo
zajedno sa mnom, napred i navie. Tokom tog procesa sam uspela da
malu garsonjeru u Nanhedu, ije je kupatilo bilo tako plesnivo da su
peurke rasle izmeu ploica, zamenim za jednosobni stan u
Brokliju. Odatle sam prela prvo u dvosobni viktorijanski stan u
Batersiju, a potom u trosobni stan u Vondsvortu i privatnu kuu
ugnedenu meu sporednim ulicama elsija, sve dok na kraju nisam
stigla do pozamanog poseda na dalekom jugozapadnom rubu grada
22
elbookers
koji se nalazio na najveoj moguoj razdaljini od kue mojih

roditelja koju sam mogla da postignem a da pritom ostanem u
Londonu.
Za manje od etrdeset minuta Iv i ja smo napustile Hempsted i
ponovo se obrele u Barnsu, preavi iz jedne precenjene gradske
etvrti u drugu. Uprkos razdaljini koja ih je delila, Hempsted i Barns
su po mnogo emu bili slini. Oba kraja su bila naseljena
ambicioznim pripadnicima srednje klase i oba su mirisala na novac,
na pare starih i novopeenih bogataa. Tokom nekoliko munih
sekundi, dok sam parkirala mercedes na kunom prilazu, bila sam
zgroena pogledom na vlastiti dom, koji je predstavljao samo noviju
verziju mog starog roditeljskog doma. U tom trenutku sam
podjednako mrzela obe kue, i onu u kojoj sam odrasla i onu u kojoj
sam trenutno ivela.
Naravno, to nisam pomenula svojoj prijateljici. Zato to ona to
ne bi mogla da shvati ak ni kada bih svoja oseanja uspela da
pretoim u rei. Iv je volela stvari, volela ih je na gotovo
instinktivan, senzualan nain, kao da su one u njenom ivotu
popunjavale prazninu koju je trebalo da popune mu i deca. Iv je za
sobom imala dva braka, ali ni sa jednim od tih mukaraca nije uspela
da dobije dete. Ponekad sam se pitala da li sam i ja delimino
popunjavala tu prazninu, jer je Iv umela da preuzme komandu kada
bi primetila da se u neemu nisam snalazila onako dobro kao to je
ona oekivala, kao da me je na izvestan nain usvojila umesto deteta
koje nikada nije rodila.
Raistila sam kuhinjski sto i spustila oevu kutiju na sredinu.
Kutija je delovala nekako apsurdno i nezgrapno meu tim
svetlucavim nerajuim elikom i izglancanim granitom, kao gomila
smea izvuenog iz ulinog kontejnera. Prela sam otrim noem
preko sastavljenih ivica na vrhu, posmatrajui kako se karton i
lepljiva traka razdvajaju. Sa jedne strane reza je pisalo Iza, a sa druge
bel.
Iv i ja smo se radoznalo nadvile nad kutijom. Na prvi pogled se
inilo da se unutra nalazi samo hrpa pranjavih starih papira. Paljivo
sam ih izvadila iz kutije. Izgledali su tako krhko da sam pomislila da
e mi se raspasti u akama. Prvi list je bio malog formata i imao je
23
elbookers
bledozelenu boju boju koju bi moja majka opisala kao eau de nil2
Sudei po vertikalnim i horizontalnim prugama, papir je esto bio
presavijan i odmotavan. Na jednoj strani su bila ispisana neka udna
slova koja je bilo nemogue deifrovati jer je mastilo bilo previe
staro. Okrenula sam list i primetila nejasan naslov. Neto kao
Maroc... Nastavak je bio potpuno nerazgovetan zbog prevoja na
papiru. Stekla sam utisak da je u pitanju neki stari slubeni
dokument, jer se inilo da su neke od rei bile odtampane a druge
ispisane rukom. Uspela sam da razluim provi... i re koja je
poinjala sa hegir... Ali ostatak teksta bio je potpuno neraspoznatljiv,
izbledeo i izjeden zubom vremena. Na trenutak sam pomislila da sam
time to sam izvukla taj dokument iz kutije oslobodila informacije
koje su bile u njemu i da one sada lebde u vazduhu oko nas,
nevidljive i nabijene znaenjem. Ah, moja bujna mata! Prosledila
sam zelenkasti papir mojoj prijateljici. Sumnjam da e nam ovo biti
od velike pomoi.
Iv je okrenula list, podigla ga ka svetlosti i zakiljila oima.
Maroc... Tako Francuzi zovu Maroko, zar ne? prozborila je nakon
krae pauze. Ovo mi lii na neki peat."
U donjem uglu se nalazilo malo ispupenje pravougaonog
oblika. Na njemu se nazirala izbledela slika, ali ak ni pod jarkom
svetlou halogenih sijalica nismo uspele da razaberemo njene
obrise. Spustila sam papir na stranu i izvadila tos listova sa gusto
ispisanim tekstom. Rubovi papira su poprimili smeu boju, a tekst je
oigledno bio otkucan na starinskoj pisaoj maini, to sam
ustanovila po ponavljajuem obrascu na odreenim slovima: nekima
su nedostajale crtice, zaobljeni delovi su bili ispunjeni mastilom, a na
mestima gde se nalazila taka povremeno sam primeivala duboke
rupe na papiru. Moj otac je imao teku ruku dok je udarao po
tipkama pisae maine.
Beleke o grobnici u blizini Abalese, pisalo je u naslovu koji se
pruao preko gornjeg dela stranice. Prela sam pogledom preko
teksta, mrtei elo i upijajui nasumine fraze: gomila nabacanog
kamenja... poznata jo i pod nazivom 'redem... koja predstavlja
Doslovno voda Nili izraz koji se upotrebljava za bledu ukastozelenu
boju. (Prim, prev.)
2
24
elbookers
uestalu pojavu u saharskom podruju. Za oko mi je zapala re

skelet ispisana na dnu prve stranice.
Podigla sam papir, obazrivo ga okrenula i poela glasno da
itam: Po prii svedoka koji su se zatekli na licu mesta, skelet
pustinjske kraljice je bio obmotan crvenom koom sa ukrasnim
zlatnim listom. Skelet se nalazio u leeem poloaju, sa kolenima
savijenim ka grudima, postavljen preko raspadnutih ostataka
drvenog odra uvrenog isprepletenim vrpcama od obojene koe i
platna. Glava je bila prekrivena belim velom koji je bio ukraen sa
tri nojeva pera. Kraljica je na unim resama nosila dva smaragda,
na jednoj ruci je imala devet zlatnih, a na drugoj osam srebrnih
narukvica. Glenjevi, vrat i struk bili su joj prekriveni mnotvom
perlica od kornalina, ahata i amazonita... Nakratko sam zastala,
preskoivi jedan deo. Profesori Mori Rejgas i Gotje iz
Etnografskog muzeja veruju da su na tom lokalitetu pronaeni
posmrtni ostaci legendarne kraljice Tin Hinan.
,,ovee! prozborila je Iv. Kako fabulozna pria!" Na
trenutak je zatvorila oi. Skoro da moe da oseti miris pustinje,
zar ne? I da nasluti prisustvo legendarne saharske kraljice i njenog
basnoslovnog blaga. Kao da smo kroile u film Indijana Dons i
hram sudbine! Ali, kakve veze to ima sa tobom?"
Slegnula sam ramenima, osetivi kako me obuzima blagi napad
munine. Pojma nemam. Sudei po ovim belekama, moj otac
uopte nije prisustvovao iskopavanju na tom lokalitetu." Spustila sam
papire na stranu. Odjednom mi se uinilo kao da se vraam u
prolost, da pogledom prodirem kroz zamrljane kruie na svakom
slovu o i da na vlastitoj koi oseam svaki otisak koji su tipke pisae
maine pravile na suprotnoj strani. Bila je to svojevrsna poruka
upuena lino meni, poruka koja je dolazila sa one strane groba, iz
paralelnog sveta u kome sada obitavaju i moj otac i saharska kraljica.
Osetila sam kako mi se svaka vlas kose podie i kako mi neto bridi
na potiljku.
Tada sam iz kutije izvadila poslednju stvar, onaj predmet koji
se prebacio na drugi kraj kada sam podigla kutiju na tavanu. Bila je
to neka pamuna vreica sa viestruko obmotanom vrpcom. Vreica
je bila teka, mnogo tea nego to sam oekivala. Osetila sam kako
25
elbookers
mi neto struji uz ruku, kao da sam doivela blagi elektrini ok.

Misli da se unutra nalazi neto to je pronaeno u toj
grobnici?" udno je upitala Iv.
Zadrhtala sam itavim telom, mada nisam mogla da ustanovim
da li je to bila posledica uzbuenja ih straha. Mislim da to nije
dobra ideja", rekla sam, vrativi vreicu u kutiju i nabacavi papire
preko nje. Sklopila sam razlepljene kartonske stranice i spustila no
preko njih. Ovo mi deluje previe uvrnuto i zagonetno. I tipino za
mog oca. Seam se da je svojevremeno u jednoj televizijskoj emisiji
izjavio: Veoma je vano da podstiete deju radoznalost. Ako detetu
neko saznanje servirate na tanjiru, ono e ga ostaviti da se tamo
ubajati i preusmeriti svoju panju na neto to smatra zabranjenim i
nedostupnim. Zato je bolje da detetu pruite par razboritih smernica i
da mu dopustite da samo ieprka istinu, jer e tako nauiti neto to
e mu koristiti itavog ivota. Sada shvatam da je moj otac i na
mene primenio identian princip. I uopte mi se ne svia to mi je
ostavio te proklete smernice koje treba da raspire moju matu i
zaposednu moj um. Neu mu dopustiti da me uvue u to. Ne budi
usnule zveri, napisao je u onom pismu. Moda bi trebalo da ga
posluam."
Ako ne otvori tu vreicu, tajna koja se skriva u njoj jo vie
e te proganjati."
Znala sam da je Iv bila u pravu. Borei se sa svojim
iracionalnim strahovima, duboko sam udahnula i sklonila no sa vrha
kutije. Zavukla sam ake unutra i ponovo izvadila vreicu. Pre nego
to sam stigla da se predomislim, razmotala sam vrpcu i istresla
sadraj, zapiljivi se u stvaricu koja mi je pala na dlan.
Bio je to masivan komad srebra iji je gornji kraj bio debeo
oko pet milimetara, dok je osnova bila skoro duplo ira. Predmet je, u
celini posmatrano, podseao na kvadrat dimenzija etiri puta etiri
santimetra. Centralno ispupenje je bilo ukraeno krugovima
napravljenim od crvenog stakla ili nekog poluprozirnog kamena, a u
uglovima su bili izgravirani dijagonalni ukrasi sa sloenim
tajanstvenim dezenom. Za vrh predmeta bila je privrena upletena
kona vrpca. Podigla sam vrpcu i tajanstveni srebrni predmet se
zanjihao u vazduhu, okreui se kao arobnjako klatno, dok su mali
26
elbookers
crveni diskovi hvatali zrake svetlosti poput rubina. U modernom

ambijentu moje kuhinje ta stvarica je delovala kao da je poticala iz
nekog drugog sveta.
Oh, Izi", proaptala je Iv, zaueno razrogaivi oi. Deluje
tako... nestvarno."
Meni je taj predmet, iju sam teinu i masivnost oseala na
dlanu, delovao vie nego stvarno. Ali ta je, za ime boje, to bilo?
Iv mi je uzela srebro iz ruke i paljivo ga osmotrila. Iz nekog
razloga, sada kada ga vie nisam drala inilo mi se kao da mi je
neto nedostajalo.
Mislim daje to neka ogrlica", prozborila je Iv nakon podue
utnje. Ali deluje tako varvarski", dodala je, zbunjeno zbrkavi
nos. Uopte se ne uklapa u moj stil. A rekla bih da se ne uklapa ni u
tvoj, srce.
To je bilo tano. Ta udna stvar se uopte nije uklapala u ono
to sam mogla da opiem kao svoj stil. Podigla sam praznu vreicu.
Iz nje je provirivala neka cedulja. Izvukla sam papir i proitala rei
ispisane pedantnim tampanim rukopisom mog oca: Amajlija,
datum i poreklo nepoznati, mogue tuareka; srebro, kornalin, koa."
Osetila sam kako mi marci struje niz kimu. Da li je ta stvarica bila
pronaena zajedno sa onim skeletom koji se pominjao u arheolokim
spisima mog oca? Vratila sam srebrnu amajliju u vreicu i zagledala
se u ispupenje koje se naziralo ispod pamuka. Grevito sam gurnula
vreicu u kutiju, obuzeta krajnje neloginim oseanjem da bi ta stvar
mogla da me ugrize. ta sam to unela u svoj dom? Dolo mi je da
istog asa izjurim napolje, da iskopam rupu u dvoritu i da taj
tajanstveni predmet vratim pod zemlju, zajedno sa papirima koje mi
je otac ostavio.
Te noi sam sanjala, po prvi put nakon toliko godina.
Kroz uzani prorez na svom velu vidim palmina stabla i srce mi
poskakuje od radosti. Prela sam pustinju i uspela da preivim.
Alhemdulilah.
Ispred mene promiu ostali putnici iz karavana, u dugim
plavim odorama prekrivenim peskom i prainom i sa vrsto
obmotanim velovima kao titnicima od vetrova koji su izbrisali
27
elbookers
prefinjenu patinu boje sa sedla mog dede i pohabali zaveljaje na

leima naih ivotinja.
Zbunjeno trepem, primetivi kako krdo gazela juri pored
mene, sa blistavim kratkim belim repovima koji poigravaju meu
crvenim granitnim stenama. Nakon jo jednog treptaja primeujem
da smo se obreli u irokoj dolini u podnoju dubokog klanca i da me
neto posmatra. To je lav, vei od bilo kog lava koga sam ikada
mogla da zamislim. Lav pilji u mene sa visoke litice i ja poinjem da
viem, objavljujui uzbunu.
Ponovo skreem pogled ka toj zastraujuoj zveri i tada
primeujem da je to samo prirodna odlika pejzaa, kameno oblije
visoko kao mnogo kamila naredanih jedna preko druge, boanskom
rukom urezano u ruiastocrvenu stenu. Na padinama u podnoju
kamenog lava nazirem ratrkanu skupinu kua od erpia i siune
enske figure u crnim odorama koje obrauju terasasta polja. Jedna
odvana dua prilazi Solejmanu i pita ta smo doneli. On odgovara
da smo doneli so i proso i enino lice naprasno postaje snudeno.
ena je stara skoro kao moja baba, a oi su joj iscrtane kolom. Niste
doneli dragulje?" pita. Ni zlato?"
Dani zlata i robova su prohujali. Sada su nastupila tea
vremena.
Dok ulazimo u oazu, mujezin objavljuje adhan. Odvodimo
kamile do karavansaraja i nekoliko mukaraca odlazi ka damiji, ali
ja elim da vidim pijacu.
U suku zanatlije kuju gvoe nad otvorenom vatrom.
Zaobilazim ih u irokom luku. Inadani usmeravaju duhove. Starci
sede na ebadima, prodajui zaine koje zahvataju sa gomilica koje
podseaju na piramide, povre i udo nad udima! ute kone
babue koje blistaju poput samog sunca. Odmah zamiljam kako bi
te prelepe babue izgledale na mojim stopalima. Takve papue bi
sigurno zadivile lepu Mantu. Ve sledeeg trenutka podiem ruku ka
svojoj srebrnoj amajliji, spremna da sklopim pogodbu.
Tada se, kao nekom magijom, preda mnom pojavljuje Azeluan.
ta to smera? Ta amajlija vredi vie nego stotinu pari babua. Ma
vie nego hiljadu! Ako ostane bez nje, ta e te zatititi od zlih
uticaja Kel Asufa?"
28
elbookers
Sputam pogled ka zemlji i primeujem da su zlatne babue

ve na mojim stopalima. Steu me, zato to su jo nove i
nerazgaene, ali u njima izgledam kao car.
Potom pada no i svi zajedno sedimo oko logorske vatre,
umotani u ebad. Ibrahim mi govori: Bog je stvorio pustinju kako bi
na ovom svetu postojalo mesto gde e moi da se odmori. Ali se
ubrzo predomislio i prizvao juni vetar, severni vetar i sve druge
vetrove i naredio im da postanu kao jedan i oni su ga posluali.
Potom je zahvatio pregrt te vazduaste meavine i tako je u slavu
Alaha, na nesreu njegovih dumana i na korist oveju nastala
kamila. Za njene noge je privezao samilost, na lea joj je stavio
sedla, za slabine joj je privrstio tovare sa svakojakim blagom, a na
samom kraju je za njen rep privezao dobru sreu. Zato pustinja i
kamila predstavljaju darove od Boga, poklone koje je namenio svom
narodu."
,Alahu akbar, kaem, znajui da e te rei goditi njegovom
uhu.
Bog je veliki", odgovara Ibrahim, a onda se, nakon kratkog
zatija, naginje ka meni. Oni koji su roeni u Velikoj pustinji nikada
ne mogu da budu slobodni. Koliko god daleko da putuju, i gde god
da stignu, duhovi su uvek sa njima, ta bia koja su nastanjivala ovaj
svet jo pre nego to je nastalo vreme i kamenje i pesak. Zato se pazi
Kel Asufa: neka ti veo uvek bude podignut, a nos i usta prekriveni.
Duhovi vole nae telesne otvore i uvek trae nain da se uvuku
unutra. Kada mokri, koristi svoju odoru kao ator. A kada vri
veliku nudu, gledaj da to obavi ne mestu gde je pesak
neuskomean."
Ako se paljivo zagleda, moi e da nazre znake njihovog
prisustva. Meu dinama e ponekad primetiti kako se spiralni stub
peska die uvis bez oiglednog razloga. Kada sif dine ponu da se
mrekaju i izvijaju poput zmija, primetie mesta gde su njihove
kande zagrebale tlo. Motri na promenljive uglove sunevih i
meseevih senki, na vrtloge i komeanje, na savrene siune
krugove koje na povrini stvaraju vlati trave dok se povijaju na vetru.
Oni svuda ostavljaju svoje tragove. Zato nikad ne sme da se
razdvaja od svoje amajlije. Ona e te sauvati od zla. I nikad ne
29
elbookers
sme zaboraviti da je pustinja tvoj dom."

Probudila sam se neto pre zore, oseajui krckanje peska u
osuenim ustima i snaan mousni miris u nozdrvama. Leala sam u
svom londonskom krevetu, opruena preko glatke hladne posteljine,
ali i dalje nisam mogla da se oslobodim utiska da se negde u toj sobi,
umesto svilenog jorgana i luksuznih arava od egipatskog pamuka,
skrivalo vonjavo ebe od kamilje dlake.
30
elbookers
Ubrzo sam ponovo utonula u san. Kada sam otvorila oi i

bacila pogled na sat, ustanovila sam da je prolo deset, to je bio
neuven dogaaj u mom besprekorno ureenom svetu. Popila sam
dve ae vode, pristavila kafu i izjurila na ulicu da kupim primerak
Sandej tajmsa. Meutim, kada sam se vratila nazad, nisam uspela da
se skrasim na mestu ak ni toliko dugo da iitam polovinu naslovne
strane. Bila sam ispunjena nekom udnom gorljivom energijom koja
me je terala da trim i da skaem, da se isteem i da se verem.
Dohvatila sam telefon i pozvala Iv. Jesi li raspoloena za malo
pentranja?"
Da je takva stvar bila geografski izvodljiva, sigurno bih
odabrala neku morsku liticu ili stenovito brdo nasred nekog vresita,
neko elementarno i pusto mesto gde bih mogla da visim u vazduhu,
pridravajui se akama za stenovitu izboinu, ili da se verem uz
suncem obasjanu kamenu plou, sluajui kako moj smeh odjekuje
kroz ambis koji zjapi u podnoju. Meutim, najblia lokacija na
kojoj sam mogla da se prepustim tom divljem planinarskom porivu
leala je na nekoliko sati vonje od mog doma tako da sam morala da
se zadovoljim pentranjem uza zid na Vestveju do koga sam mogla da
stignem za svega pola sata.
Dok sam ekala da Iv stigne, prikaila sam se na internet i
ukucala re amajlija". Etimoloki onlajn renik mi je ponudio
sledee objanjenje:
amajlija, 1447, amalettys, od lat. amuletum (Plinije): ogrlica
ili bro koji se nosi kao zatita protiv ini, bolesti, itd. Re
neutvrenog porekla, moda povezana sa glagolom amoliri, sa
31
elbookers
znaenjem odvratiti, odneti, ukloniti". Nije ponovo zabeleena u

engleskom jeziku sve do 1601. godine. Mogue je da je u petnaestom
veku ula u upotrebu posredstvom srednjovekovnog francuskog.
Namrtila sam se nad tim objanjenjem, ne oseajui se nita
prosvetljenije. Moda ta ogrlica uopte nije bila pronaena u nekoj
arheolokoj iskopini. Moda je poticala iz porodine batine moje
pokojne majke, mada nisam mogla da zamislim da je moja majka,
kao jedna ik Francuskinja, ikada mogla da nosi takav komad nakita;
niti da je, onako hladna i pragmatina, ikada mogla da potrai
pribeite u sujeverju.
Takoe sam elela da potraim objanjenja za odrednice Tin
Hanan" i Abalesa", ali jednostavno nisam mogla dovoljno dugo da
ostanem u sedeem poloaju. Morala sam da pobegnem iz kue i da
pronaem neki ventil za tu udovinu energiju koja je strujala kroz
mene. Na kraju sam uskoila u kola i pokupila Iv na uglu ulice.
Vetaki alpinistiki zid bio je dupke pun. Ljudi su na sve
strane visili sa konopaca, poput paukova koji razapinju svoje mree.
Maliani koje su roditelji za roendan astili tom adrenalinskom
avanturom verali su se uza zid za poetnike, vritei na sav glas od
uzbuenja i straha, dok su se ozbiljni i iskusni solisti odluno hvatali
u kotac sa izazovima u zadnjem delu dvorane. estice odronjene
krede lebdele su u vazduhu, vrei silovitu invaziju na ljudska plua.
Seala sam se tog mesta jo iz vremena kada je to bila samo
neugledna konstrukcija pod otvorenim nebom: obian popreni zid
sa par velikih betonskih ploa naikanih osloncima sa kojih ste
mogli da vidite vozila koja su jurila preko nadvonjaka na
saobraajnoj deonici A40. Kada biste stigli do vrha, vozai bi
iznenaeno razrogaili oi, primetivi da ste bili u istoj ravni sa
njima. To mesto se u meuvremenu pretvorilo u vrhunsku modernu
gimnastiku dvoranu za zaljubljenike u alpinizam, sa pedeset stopa
visokim belim prozirnim poliuretanskim zidovima koji su, poput
cirkuske arene, bili privreni za donju stranu osvetljene pasarele,
to je penjae koji su se verali po unutranjim rutama ispunjavalo
oseanjem da su se nalazili na nekom zaista visokom i izloenom
32
elbookers
mestu. ak i dok sam bila poetnik, nisam volela da se nalazim pod

tuom kontrolom, a pogotovo ne pod kontrolom momaka iz
univerzitetskog planinarskog kluba koji su voleli da se epure na
liticama i da se razmeu svojom superiornou i nabildovanim
ramenima. Kada bismo mi, slabane pripadnice nenijeg pola,
promaile rukohvate ti dripci bi poeli da izvikuju una uputstva,
njiui se u vazduhu poput nehajnih hvalisavih majmuna. Jednom
prilikom, nakon to smo nauile da baratamo konopcima, nas
nekoliko devojaka se kriom .prebacilo do oblinjih tvrdih ploa
kako bismo poradile na ravnotei i nonoj tehnici. Ros Majhil,
najgori ovinista u itavoj grupi, krenuo je pravo uz niz lakih
pukotina na istom proelju i namerno se pomokrio na plou koja se
nalazila ispred nas, poput dukca koji tim inom overava svoju
teritoriju. Nakon tog ispada nikad se vie nismo pentrale sa
mukarcima.
A sada sam ponosno posmatrala kako se Iv probija du
poprenog zida. Imala je dobru tehniku i kretanje koje se odlikovalo
plesakom gracioznou. Veto je izbegavala ispupenja i ispuste,
obazrivo podvlaei stopala i opipavajui oslonac nonim palcem.
Odluno sam krenula za njom. Ja sam bila jo hitrija i snanija od Iv
jer sam redovno dizala tegove i vebala u teretani tako da sam brzo
uspela da je pristignem. Nakon to sam triput zaredom prela
popreni zid podlaktice su mi bile vrste kao drvo.
Iv je podozrivo izvila obrvu. ta se deava s tobom? Hoe da
sagori viak energije?"
Moglo bi se rei. Zaista sam imala oseaj da kiptim od snage
i da mogu da se uhvatim u kotac sa svakom preprekom. Nakon to
smo se dovoljno zagrejale navukle smo svoje pojaseve, zgrabile
konopac i krenule navie, prelazei est ruta razliite teine,
prikainjui se za in situ klinove i sputajui se sa vrha sa
napumpanim miiima i oseanjem da smo radile neto to je bio
maji kaalj.
Volela sam da vebam na takvim zidovima. Uivala sam u
pomisli da je to bila vetaka tvorevina, svoenje jednog
avanturistikog sporta na drutvenu igru koja se praktikovala na tabli
punoj raznobojnih oslonaca i francuskih tehnikih oznaka, koja je
33
elbookers
bila ograniena pravilima i protokolima i koja se odvijala u potpuno

kontrolisanom okruenju. Veranje u spoljanjem svetu bilo je daleko
zahtevnije i opasnije. Ono je podrazumevalo zavidnu vetinu, veliki
rizik, dobro prosuivanje i totalno poverenje u partnera koji se
penjao sa vama. Taj poslednji faktor, spremnost da svoj ivot stavite
u ruke drugog ljudskog bia, u mojim oima je oduvek imao najvei
znaaj. Naravno, kada se verete po alpinistikom zidu, takoe morate
da verujete da e va partner drati konopac i da ga nee ispustiti ako
padnete, ali ak i ako njegova panja na trenutak posustane to vas
najverovatnije nee kotati glave, uza sve te supervizore i strunjae
koje su razbacane na sve strane.
Kada smo napravile pauzu, otila sam da kupim neto za
osveenje: hladno pie i palainke koje e nam vratiti snagu. Dok
sam prilazila stolu, primetila sam kako se Ivina plavokosa glava
nadvija nad asopisom koji je neko ostavio u kafeu. Iv je podigla
pogled i nestrpljivo mi mahnula. Pogledaj ovaj lanak. To je
reportaa o nekom mestu koje nazivaju novim alpinistikim rajem.
Atmosfera je prilino leerna, vremenski uslovi su sjajni, a pogled
zadivljujui. Pogledaj samo ovu liticu. Vidi ovu fantastinu 5a liniju
koja ide pravo uz proelje? Ta litica se zove Lavlje lice, ili neto
slino."
Pogled mi se prikovao za fotografiju koja se prostirala preko
dve strane. Stene su imale istu onu ruiastu boju kao i pejza koji
sam videla u svom snu, a tu je bila i ista ona litica koja se izdizala
nad promiuim karavanom, sa isklesanim obrisima koji su
neodoljivo podseali na lava iz nekog Diznijevog crtaa. Na trenutak
mi se uinilo da je sve oko mene poelo da se okree. Nozdrve mi je
proeo miris afrana. Koa mi je postala pranjava i usijana. U glavi
je poeo da mi odjekuje neki udan ritam, neto nalik usporenom
dobovanju bubnjeva. Krv mi je zatutnjala u uima kao da sam sluala
talase koji se lome o hridi ili vetar koji zavija preko peanih dina,
prigueni amor koji se postojano pretvarao u sve snaniju
grmljavinu, i tada mi u mislima odjeknu neka besmislena re, iznova
i iznova i iznova: Lalava, Lalava, Lalava...
Zbunjeno sam zatreptala i odmahnula glavom. Iv se
zaprepaeno zapiljila u mene: Jesi li dobro?"
34
elbookers
ta? Ovaj..." Nabrala sam elo, ponovo se usredsreujui na

sliku. Bilo je to sasvim obino mesto, ubeivala sam samu sebe,
samo jedno od tolikih mesta na svetu, lokacija koju je neko
fotografisao kao ilustraciju za taj planinarski lanak. Ali zato je
onda ta slika u meni pobuivala takav nemir?
To je u Africi, objasnila je Iv. Tanije, na jugozapadu
Maroka, na oko jedan dan putovanja od Sahare.
Zapiljila sam se u nju, a onda sam ponovo skrenula pogled ka
fotografiji. Osetila sam kako mi marci struje uz kimu, diui se ka
potiljku, sve dok nisam pomislila da e mi se glava rasprsnuti od
zujanja. Maroko?" ponovila sam glasom koji je zvuao kao da je
dolazio sa drugog kontinenta. Maroko, zemlja zlata i zaina. I moda
polazina taka za ,,priu koju je moj otac pomenuo u onom
oprotajnom pismu. Bila je to tako intrigantna i tako opojna pomisao
da me je naprasno preplavio talas neporecive sigurnosti koji je
zbrisao poslednji traak sumnje.
Poimo tamo", rekla sam kao iz topa, iznenadivi i sebe i
svoju prijateljicu. Ozbiljno mislim, Iv. Daj da uzmemo odmor i da
uivamo u planinarenju. Mogle bismo ak da sednemo u kola i da
krenemo kroz pustinju. Poneu amajliju sa sobom. Tamo emo moi
da se upustimo u malo istraivanje, da saznamo neto vie o...
Da mi je samo znati ta te je spopalo", prozborila je Iv
razrogaenih oiju.
Pojma nemam." Osmeh mije naprasno splasnuo. Bila sam
totalno smuena, zaposednuta silinom ideje koju uopte nisam
oseala kao svoju. Kad bolje razmislim, uopte nisam sigurna da
elim da saznam neto vie o toj amajliji. I nikada nisam osetila ak
ni najblai poriv da posetim Afriku." Kroz glavu mi se ve irilo
bolno pulsiranje koje je prodiralo do samih kostiju, kao da su se u
meni borile dve suprotstavljene sile koje su pokuavale da mi
raspolute lobanju.
Dok sam se vraala nazad, spopao me je siloviti napad
migrene, sa sporadinim praskovima i bleskovima koji su podseali
na eksploziju unutranjih neonskih sijalica. Uprkos tome, nekako
sam uspela da se dovuem do kue, kao da je kolima upravljao
35
elbookers
automatski pilot. U kuhinji sam zgrabila au vode i krenula ka

kupatilu da potraim migraliv, ali sam tada nasred stola primetila
oevu kutiju, u istovetnom stanju u kome sam je ostavila. Iz nekog
razloga spustila sam au i podigla pamunu vreicu. Amajlija mi je
skliznula u ruku i ugnezdila se meu prevojima na mom dlanu. Bilo
je neeg utenog u njenoj vrstini i pritisku koji je vrila na moju
aku, kao da joj je ba tu bilo mesto.
Instinktivno sam prebacila konu vrpcu oko vrata i amajlija se
priljubila uz moja rebra, ali oseaj uopte nije bio neprijatan. Kada
sam mirnula oima, uinilo mi se kao da se ona neonska eksplozija
pretvorila u krdo svetlucavih srebrnih gazela koje je promicalo ispred
mene. Tada sam nastavila dalje, zakljuivi da je ipak pametnije da
popijem migraliv.
Kada sam stigla do kupatila, umesto da ukljuim glavno svetio,
pritisnula sam prekida koji je aktivirao sijalice postavljene oko
ogledala. Jarka svetlost mi je obasjala lice, ostavivi pozadinu u
senci. Nikad pre toga nisam primetila kako je udan efekat stvarala ta
svetlost. Uinilo mi se kao da sam bila iseena iz svog sveta i
prilepljena na neko drugo mesto, za neku drugaiju pozadinu. Oi su
mi blistale iznad tamnoplave majice koju sam imala na sebi, jednako
iskriave kao i srebrna amajlija. Lice mi je zrailo nekim nadrealnim
sjajem dok se ostatak sveta utapao u nerazgovetnoj tmini.
Nakit koji sam obino nosila bio je jedva primetan i nimalo
razmetljiv. Jo nikad na sebe nisam stavila komad nakita koji je bio
tako upadljiv, ali dok sam posmatrala svoj odraz u ogledalu morala
sam da priznam da mi je ta amajlija savreno pristajala. Bilo je neeg
monog u njenim masivnim obrisima, neeg individualnog i
beskompromisnog u njenoj besramnoj etninosti. Po prvi put u ivotu
bila sam zadovoljna svojim odrazom. Iz ogledala me je posmatralo
neko sasvim drugaije ,,ja: upeatljivo i samouvereno.
Od svoje majke, koja je bila Francuskinja, nasledila sam neto
tamniji ten, to mi je strano teko padalo u onom osetljivom dobu
izmeu jedanaeste i esnaeste godine kada sam pohaala jednu
privatnu kolu, okruena jatom devojaka sa blistavom
bledoruiastom koom. Nisam mogla da se otarasim utiska da sam,
u poreenju sa njima, uasno trala. One su me esto zadirkivale
36
elbookers
zbog moje razliitosti, podsmevajui se nenim tamnim maljama na

mojim rukama i mojoj ekinjastoj crnoj kosi. Isprva sam ih mrzela
zbog toga, a potom sam tu mrnju preusmerila na sebe. Grudi su mi
rasle bre nego grudi mojih kolskih drugarica, ba kao i tamni
dlakavi trougao koji je poeo da mi diklja izmeu nogu. Kako bih
prikrila te nepodobne detalje, uvek sam beala u ugao svlaionice,
leima okrenuta ka ostalim devojkama. Uvek sam poslednja izlazila
na teren za hokej i poslednja odlazila na tuiranje. Poela sam da se
izgladnjujem i moje obline su, na moje ogromno olakanje,
postepeno poele da splanjavaju. Dugo vremena niko nije primetio
ta se deavalo sa mnom. Tanije, niko osim Iv, ali je ona smatrala da
je vitkost predstavljala obian pomodarski hir, a ne istinski ivotni
problem. A onda sam jednog dana, dok sam stajala u kuhinji, osetila
kako me otac paljivo odmerava pogledom.
Oslabila si, rekao je kada sam se okrenula ka njemu.
Nevoljno sam klimnula glavom. U to vreme sam imala samo
trinaest godina i bila sam potpuno smuena, tako da nisam elela da
diskutujem o tome.
Ne treba to da radi. Zna, mrave ene... Zastao je, sloivi
prezrivu grimasu. One uopte nisu privlane, a ti si tako mlada i
lepa devojka. tavie, mlada ena. Ne treba da se stidi tela koje ti je
Gospod podario."
Bila sam zaprepaena tim iskazom. Do tada mi jo niko nije
rekao da sam lepa. Ako emo pravo, ak ni sama sebe nisam
smatrala lepom. A opet, da li sam kompliment koji je dolazio od mog
oca mogla da smatram verodostojnim? Zar svi roditelji ne smatraju
da su njihova deca lepa?
Stojei pred ogledalom, spustila sam aku na obraz i zagledala
se u svoj odraz. Lepa. U sebi ve dugo nisam nazirala ni trunku
privlanosti, ali mije odraz koji sam sada posmatrala priao drugu
priu. Prosto sam blistala dok sam stajala pred tim ogledalom. Za to
je sigurno bila zasluna amajlija koju sam nosila. Ona me je obasjala
vlastitom svetlou.
Uopte se ne seam kako sam provela ostatak dana. Moda sam
gledala televiziju ili se moja migrena vratila sa osvetnikom silinom.
Seam se samo da su, im sam sklopila kapke, ispred mojih
37
elbookers
imutranjih oiju poeli da promiu obrisi nekog novog i nepoznatog

pejzaa. U jednom trenutku sam, sa bistrinom koja je svojstvena
stanju halucinacije, ugledala lice devojke sa odvanim crnim oima
koja mi je dodimula miicu kao daje neto pokuavala da mi kae a
ja joj nisam poklanjala dunu panju. Tada je poela da me doziva po
imenu, iznova i iznova i iznova.
Samo to to uopte nije bilo moje ime. Bila je to neka strana i
potpuno nepoznata re, slog koji se ponavljao do besmisla. Naulila
sam ui, pokuavajui da bolje ujem, i tada mi se uinilo kao da mi
neko pripoveda neku priu, ali su rei i dalje bile priguene i
nerazgovetne...
38
elbookers
isoko iznad planinske kotline devojkajesedela ispod drveta,

arajui pogledom preko okolnog pejzaa. Imala je upeatljive crte
lica, snane i izraajne, sa dugim pravim nosom, odvanim crnim
oima i odluno isturenom bradom. Tu devojku niko nikada nije
nazvao ljupkom, niti se drznuo da je poredi sa nenim i krhkim
stvarima kao to su meseina, ili prozraan svileni veo, ili slavuj koji
lepra kroz vazduh sutona. Umesto toga, mukarci koji su
(bezuspeno) pokuavali da joj se dodvore zasipali su je nezgrapnim
stihovima o divljim kamilama i velianstvenim pustinjskim
vetrovima: elementarnim pojavama koje su, uprkos svojim eljama,
teko mogli da kontroliu. Uporno (i ponovo bezuspeno) pokuavali
su da pronau rime za njeno ime (Marijata), a ona im je uzvraala
stihovima koji su im parali duu poput otrog peska koji je vetar
razvejavao preko dina, terajui ih da dignu ruke i da nastave svojim
putem.
Marijata je nepomino sedela ispod drveta, zurei ispred sebe
kao da je pokuavala da se usredsredi na neto to je bilo izvan
njenog domaaja. Drvo se nalazilo na grebenu stenovitog vrha.
Planina Bazgan pomaljala se na obzorju poput nekog senovitog
prisustva. Pleme meu kojim je sada ivela dobilo je ime po toj
planini. Na toj nadmorskoj visini vazduh je bio sve i proet mirisom
divljeg timijana i lavande, ali je ak i kroz taj blaeni miris mogla da
nazre prisustvo pustinje koja se pruala sa druge strane brda.
Nakon dugotrajne nepomine koncentracije devojka se povila
ka zemlji i poela neto da iscrtava na pesku ispred svojih nogu. Dok
je to radila, muica joj je sletela na obraz. Samo trenutak kasnije ka
njoj se ustremio itav zujei oblak, roj sainjen od stotina i stotina
39
elbookers
nezajaljivih leteih stvorenja. Zamahala je rukama, pokuavajui da

ih rastera.
Proklete muve! Od kakve su koristi bila ta grozna pogana
stvorenja koja su besciljno obletala oko nje, stvarajui to glupavo
zujanje? I zato su morala da budu tako brojna? I zato su morala da
kidiu na sve to bi im se nalo na putu i na hranu, i na ivotinje, i
na nemone bebe? Da je Bog bio ensko, na ovom svetu sigurno ne
bi bilo muva. U glavi je odmah zaula prekoran glas svoje majke:
Marijata, ne sme da govori takve stvari: pokai malo potovanja!
Ali njena majka je bila mrtva, a devojka je postala nepoeljan
uljez u domu svoje tetke. Ispustila je teak uzdah, ponovo se
usredsredivi na pesmu koju je pokuavala da sroi. U mislima joj je
zaigrala jedna slika. Taman je poela da je pretae u rei kada je
zaula kako se neko pribliava. Kosti i praina! Povukla se u senku.
Ako je neko prekine, njena pesma e ispariti kao pljuvaka na
usijanom kamenu. Sarid e joj estito platiti ako bude zadovoljan
pesmom. Ako se domogne tog novca, moi e da kupi minue koje
su joj zapale za oko kada onaj putujui kujundija ponovo svrati u
selo. To je bila njena prva naruena pesma. Ako se dobro pokae,
sigurno e dobiti jo narudbina. Bilo je poniavajue pisati stihove
za novac, ali je ak i to bilo bolje nego da zavisi od tueg milosra,
kao to je trenutno bio sluaj. Njena tetka Dasin i ostale ene iz
plemena Kel Bazgan nisu pokazivale ni trunku potovanja prema
njoj, a pogotovo ne potovanje koje je dolikovalo njenom poreklu.
ak su od nje oekivale da muze koze da im povezuje glavu i da
vlastitim rukama vue njihova vimena! To je bilo vie nego
odvratno. Svi su znali da su takve poslove obavljali samo iklani. Pa
ipak, mada joj ljudi meu kojima se obrela nisu ukazivali duno
potovanje, Marijata je ve poela da se kaje to se toliko udaljila od
ostatka plemena.
Usporila je disanje, trudei se da bude to neujnija. To je
verovatno bilo samo stado koza, teila se. A opet, znala je da su po
toj oblasti harali banditi koji su se preko noi unjali oko sela,
kradui kamile i koze. Nedavno su do njihovih uiju stigle prie o
seljacima koji su bili pobijeni dok su radili na svojim poljima i
brutalnim napadima na zabaena sela. A ona je sada potpuno sama
40
elbookers
dola u tu pusto, daleko od logora.

ula je kako granica pucketa pod neijim stopalima i samo
trenutak kasnije u njenom vidokrugu se pojavila neka silueta. Muka
silueta, sa velom koji je slobodno visio preko grudi. Taj detalj joj je
bio dovoljan da zakljui da je taj mukarac sam i da ne oekuje da
bilo koga sretne. Po oputenom poloaju njegovog vela i dranju
glave, shvatila je da to nije bio neki bandit ve Rosi, sestri
plemenskog poglavara. Samo je Rosi bio toliko nadmen da smatra da
mu ak ni duhovi ne mogu nita.
Koa joj se nakostreila ve pri samoj pomisli na njega. Rosi ju
je paljivo merkao jo otkako ju je otac ostavio u selu Kel Bazgana.
Mogla je da oseti kako njegov pogled gmie po njenom telu kad god
bi prola kroz logor, ili kada bi sa ostalim devojkama uvebavala
korake svadbenog plesa, ili kada bi u veernjim satima sedela pored
vatre.
Samo to Rosi ovog puta nije gledao u nju. Gledao je u zemlju,
ukajui neto vrhom sandale. Moda e samo proi pored nje,
ponadala se. Ali se Rosi tada spustio na koleno i dodirnuo sasuenu
travu koja se neto ranije zdrobila pod njenim stopalima. Podigao je
glavu i drsko se osmehnuo.
Da li se lepo osea u toj senci, Marijata ult Jema?
Primetila je kako se njegov zacakljeni pogled prikiva za nju.
Bogu hvala, lepo se oseam, Rosi ag Bahedi", odgovorila je,
prebacivi rub marame preko donjeg dela lica i oinuvi ga svojim
tamnim oima, kivna to ju je otkrio.
Rosi se obesno iskezio. Zubi su mu bili otri i blago razdvojeni.
Dok je prolazio kroz logor, ostale devojke su ga pratile enjivim
pogledima, mislei da je naoit. Ali Marijata je smatrala da je
njegovo lice poput lica akala, uzano i prepredeno, a pogled hladan i
sraunat ak i kada su mu usne razvuene u osmeh.
Da li je mir s tobom, Marijata?
Jeste. A s tobom?"
Uz boji blagoslov, mir je i sa mnom, inalah. Poljubio se u
dlanove, skliznuo njima niz lice i prislonio ih uz grudi, odmah iznad
srca, sve vreme je gledajui pravo u oi. Mada je taj gest predstavljao
personifikaciju utivosti i pobonosti, on je u Rosijevom izvoenju
41
elbookers
odisao udnom opscenou.

Marijata ga je prostrelila srditim pogledom. Jesi li ti
mukarac, Rosi ag Bahedi?
Naravno da sam mukarac", odbrusio je Rosi, ljutito zabacivi
glavu. Zato pita?"
Jo odavno sam nauila da samo mali deaci i bitange idu
naokolo bez vela. Hoe li da mi objasni kom soju ti pripada?"
Rosi se jo pakosnije iscerio. Veo stavljam samo u prisustvu
boljih od sebe, Tukalinden."
Tukalinden. Mala Princeza. Bio je to nadimak koji su joj
nadenuli neki ljudi iz plemena, oni koji su potovali njenu porodinu
lozu, zato to je njena majka vodila poreklo direktno od Tin Hinan,
preko njene keri Tamervelt, poznate jo i kao Zeica. Ali te su rei,
prevaljene preko Rosijevih akalskih usana, odisale sarkazmom.
Marijata se pridigla sa zemlje. Bilo joj je drae ak i da melje
proso nego da provodi vreme sa sestriem plemenskog voe. ak su i
poslovi kao to je mua koza ili skupljanje balege za ogrev bili bolji
od njegovog drutva. Pokuala je da ga zaobie, ali ju je on uhvatio
za rame, okrutno joj arivi prste u meso.
A ta je ovo, Marijata?" upitao je, nonim palcem dodirnuvi
simbole koje je iscrtala na pesku dok je sastavljala svoju pesmu,
nasumine rei kojima je elela da uvrsti slike koje su joj izronile u
umu. Meu njima su se nalazile oznake kao to su jar, krug prekrien
linijom; jog, zatvoreni krst; i jaz, simbol za slobodu i za mukarca.
Rosi je podozrivo zakiljio oima. Da li se ti to bavi
vradbinama?" Stisnuo ju je jo jae. Da li baca ini na nekoga?"
Idiot. On uopte nije umeo da tumai simbole. Imao je ve
dvadeset est ili dvadeset sedam leta, to je znailo da je bio zreo
mukarac, a nije imao pojma ni o emu. Da je bio kadar da protumai
te znake, shvatio bi da je to bila pesma napisana u ast Kijar i Sarida
koji je trebalo da se venaju narednog meseca. Video bi ideograme
za palmina stabla i penicu, za pticu i vodu. Kijar je u njenoj
venanoj pesmi bila opisana na sledei nain:
Koa joj je ljupka kao palmin hlad,
42
elbookers
Polje penice i bagrem u cvetu.

Kike su joj bujne poput ptijih krila,
Kosa joj blista od rastopljenog masla
Iskriavim sjajem sunca i meseca.
Oi joj okrugle poput prstenova
Koje stvara kamen kad pljusne u vodu.
Ali znaenje tih simbola za Rosija je i dalje bilo nedokuivo.
Njega nikad nije zanimalo da naui da ita. Samo je eleo da postane
vet maevalac i da naui svoju kamilu da se propinje kako bi mogao
da se epuri pred devojkama. Simboli koje je nacrtala na pesku za
njega su predstavljali samo tajanstvene magijske oznake. Nije mogao
da shvati da je to bio svojevrstan jezik, a ono to nije shvatao
ispunjavalo ga je strahom. Sigurno je nauo da su ene koristile
takve simbole za bacanje ini, najee bezazlene prirode, ali nije
znao da su oni mogli da poslue i u drugu svrhu. Pa ipak, moda je
bilo pametnije da mu to preuti. Zasluio je da mu se osveti to je bio
takva neznalica. Osim toga, ako bude poverovao da se ona stvarno
bavila magijom moda e je ostaviti na miru.
Moda", odgovorila je izazovnim tonom.
Bilo joj je drago kada je primetila kako njegova ruka kree ka
amajliji, traei zatitu od urokljivog oka. Ali njeno zadovoljstvo nije
dugo potrajalo, jer je Rosi ve narednog trenutka mahnito poskoio i
poeo da gazi iscrtane simbole.
Marijata je zavritala, pokuavajui da ga zaustavi, ali ju je on
tako snano odgurnuo da je tresnula o drvo. Ne elim vraare u
svom plemenu!" zaurlao je, bacajui pesak preko ispisanih simbola
kao da e time ponititi njihovu mo.
Njena pesma je bespovratno nestala. Marijata je znala da nikad
vie nee moi potpuno da je se seti. Da je stvarno bila vina magiji,
sada bi je primenila. Poslala bi Rosija pravo u demonski svet i
pozvala Kel Asufe da mu prodru um. Poelela je da ga udari i da mu
pljune u lice, ali se uzdrala jer je u vie navrata videla sa kakvom je
surovou Rosi kanjavao svoje robove. Ustala je sa zemlje i srdito
obrisala prainu sa svoje odore. U tvom plemenu?"
Uskoro e biti moje." Njegov ujak, Musa ag Iba, imao je
43
elbookers
bolnu izraslinu u stomaku koja je nastavljala da raste uprkos

lekovima i travama kojima je pokuavao da je suzbije. Po tradiciji
njihovog naroda, nakon odlaska plemenskog poglavara vlast je
prelazila u ruke njegovog sestria.
Zar si doao ak ovde samo zato da bi mi to rekao?"
Naravno da nisam. Otkud sam mogao da znam da e doi
ovde da baca ini?"
Znao si jer si me pratio, zar ne?"
Rosijeve oi su se naprasno suzile, ali nita nije odgovorio.
Umesto toga je zgrabio njenu aku, cimnuo je navie i pribio je
izmeu njenih ramenih lopatica, naglo je povukavi ka sebi. Lice mu
je bilo tako blizu da joj se zamutilo pred oima. Kou joj je
zapahnula vrelina njegovog daha. Skoro da je mogla da oseti
kovitlanje duhova u ijoj se vlasti nalazio, njihov oganj i ludilo.
Njegova usta su se obruila ka njenim. Grevito je stisnula usne i
poela da se otima, ali je on samo prasnuo u smeh.
Ako hou da te poljubim, to u i uiniti. Kada postanem
amenokal, sva airska plemena3 nai e se pod mojom vlau. ene e
me preklinjati da ih uzmem, makar kao treu ili etvrtu suprugu. Bie
srene ak i da postanu moje robinje! Zar stvarno veruje da si ti
neto bolja od njih?" Odgurnuo ju je unazad, ne poputajui stisak i
netremino je posmatrajui. Tada se ponovo nadvio nad njom, sa
opakim izrazom na licu. Ili moda veruje da si bolja od mene
Mogao je da proita odgovor u njenim oima. Pogled joj je bio
mraan i smeo, bez trunke straha. U tom trenutku je shvatila da je
mrnja koju je taj mukarac oseao prema njoj bila jednako snana
kao i njegova udnja. ,,Morae da naui da nije tako!" Zgrabio ju je
za kosu, zagnjurivi prste meu njene crne svilenkaste pramenove.
Dosta mi je tvoje oholosti! Po itav dan zamajava decu glupavim
priama i razmee se svojim poreklom. Ponaa se kao da su
pripadnici Kel Taitoka iznad nas i kao da smo mi samo neko prljavo
vazalsko pleme. Kucnuo je as da naui lekciju..." Gurnuo je
slobodnu ruku izmeu njenih nogu i poeo da joj zadie odoru.
Dok ju je pribijao uz sebe, Marijata je bila sablaznuta
njegovom drskou. Niko nije smeo da dodirne enu bez njenog
3
Air je planinski masiv u severnoj Africi. (Prim, prev.)

44
elbookers
doputenja. To je bio tabu, nedopustiv prestup koji se kanjavao

progonstvom, pa ak i smru.
Tada su kroz kotlinu odjeknuli urlici divljeg psa, koji su ubrzo
prerasli u horsko zavijanje. Neto je uznemirilo ivotinje koje su
obino poput sparuenih poutelih leeva leale na ratrkanim
gomilama u senci kamenih zidova koji su okruivali polja na kojima
su haratini kopali i plevili i zahvali useve. Sablasno zavijanje se
nadvilo nad dolinom poput senke leinara, noeno vruim vazdunim
strujama, sve dok postepeno nije utihnulo.
Ta neoekivana uzbuna naterala je Rosija da odustane od
svojih namera. Naglo je podigao glavu, gurnuo Marijatu u stranu i
ustremio se ka oblinjem grebenu, zaklanjajui oi od sunca kako bi
ustanovio ta je privuklo panju pasa. Trudei se da ostane na
bezbednoj razdaljini, Marijata je takoe krenula ka mestu sa koga je
mogla da osmotri dolinu, ali je videla samo nejasnu siluetu koja je
nadirala uz planinsku stazu, oblije iza koga se, kako se ubrzo
ispostavilo, skrivala ena sa crnom maramom i dugom zakrpljenom
plavom odorom. Glava joj je bila sputena, a ramena povijena kao da
je nosila neki teret. Marijata je nije prepoznala, ali to nije bilo
naroito udno jer je tek nekoliko nedelja ivela meu Kel
Bazganima.
Za razliku od nje, Rosi je piljio u tu enu kao da je bila avet.
Na brzinu je podigao svoj veo i obmotao ga oko lica, ostavljajui
samo uzani prorez za oi. Marijata je primetila da mu je pogled bio
zacakljen od straha.
Kao daje osetila taj pokret, ena je podigla glavu ka njima i
Marijata je iznenaeno primetila da je bila prilino stara, sa
smeuranim licem punim bora i koom koja je bila tamna poput
stabla akacije. Delovala je iznureno i utueno, kao da su je neke
mone sile naterale da se otisne na taj mukotrpan put, uz tu strmu
kamenitu stazu koja je vodila ka teritoriji drugog plemena. Da li je tu
zabasala zbog gladi, upitala se. Ili je moda nosila neku vest? Od
stranaca su se obino mogle uti razne prie i glasine.
Rosi je zgrabio jedan kamen i pakosno ga bacio na staricu, kao
da je to bila najprirodnija stvar na svetu. Starica je ispustila bolan
jauk i poskoila u mestu, izgubivi ravnoteu. Okliznula se na strmoj
45
elbookers
stazi posutoj zdrobljenim kamenjem i tresnula o zemlju. Rosi se

odmah dao u bekstvo dok je Marijata stajala kao ukopana, zurei u
povreenu enu, preplavljena oseanjem da je, naprosto zbog toga
to je prisustvovala tom podlom inu, postala Rosijeva sauesnica.
Primetivi da starica ne ustaje sa zemlje, trgla se iz letargije i
pohitala niz kamenjar, probijajui se kroz trnje i ipraje. Kada je
konano zastala pored nje, starica je isputala bolne jauke,
pokuavajui da se uspravi. Selam alejkum, rekla je Marijata u
znak pozdrava. Mir s tobom.
Alejkum as selam", odgovorila je starica. Neka je mir s tobom.
Glas joj je bio hrapav kao kretanje vrane.
Izvila je aku poput kande i zgrabila Marijatinu odoru,
stegnuvi joj rameipovukavijekasebi. Dok joj je Marijata pomagala
da ustane, marama je spala sa stariine glave, otkrivajui tamne kike
u koje su bile upletene obojene kone trake ukraene perlama i
koljkama. Pletenice su tu i tamo bile protkane srebrnim nitima,
samo to to nisu bili ukrasi ve pramenovi osedeli od starosti. Kada
ju je neznanka pogledala, Marijata je primetila da su joj oi bistre i
tamnosmee, bez tragova starake mrene. I mada su bile usred mree
dubokih bora koje su nastale usled duge izloenosti suncu, inilo se
da ta ena uopte nije bila tako stara i smeurana kao to je Marijata
isprva pomislila.
Jesi li dobro?" upitala je Marijata.
Jesam, bogu hvala", odgovorila je ena. Ali Marijata je
primetila da se acnula od bola kada je pomerila ruku i da joj je
odora natopljena krvlju ne mestu gde ju je pogodio kamen.
Krvari. Daj da ti pogledam povredu."
Dok se Marijata nadvijala nad njom, ena ju je uhvatila za
bradu i napeto se zagledala u njeno lice. Ti nisi odavde." To nije
bilo pitanje ve zakljuak.
Dola sam iz Hogara."
ena je klimnula glavom, napravivi znak potovanja. Bio je to
starinski gest koji je Marijata retko kad viala, jer su ljudi ve
poinjali da zaboravljaju stare obiaje i stare hijerarhije. Ja sam
Rahma ult Duma. A ti si sigurno ker Jeme ult Tofenat." Oi su joj
naprasno zablistale. Ve osam dana peaim kako bih te pronala."
46
elbookers
Marijata je bila zateena tim reima. Mene? Ali, zato bi me

traila?"
Imala sam ast da upoznam tvoju babu. Ona je bila ena sa
izuzetnim moima."
Njena baba je umrla pre mnogo godina. Marijata se odmah
setila visoke ene dostojanstvenog i gotovo zastraujueg dranja,
raskonog srebrnog nakita koji je nosila, dubokih prodornih oiju i
nosa koji je bio otar i zakrivljen poput orlovskog kljuna.
Sa kakvim moima?"
Tvoja baba je umela da razgovara sa duhovima."
Marijata je zapanjeno rairila oi. Stvarno?"
Veto je baratala reima i mogla je da isteruje demone. A
meni je sada ba to potrebno. Moj sin umire. Neko je na njega bacio
urokljivo oko, pa su ga zaposeli duhovi. Zvali smo u pomo sve
vraare i travarke iz Adaga, sve marabute i najbolje poznavaoce
kuranskih zapisa, sve bokaje za koje smo uli, pa ak i jednog
putujueg arobnjaka iz Tinbuktua, ali niko nije uspeo da mu
pomogne. Kel Asufi su ga uzeli pod svoje, a oni ne mare puno za
Kuran i lekovite trave. To moe da rei samo neko ko ume da
razgovara sa duhovima i zato sam prevalila toliki put da te
pronaem."
Plaim se da ja nisam upuena u magiju", odgovorila je
Marijata, mada je duboko u dui bila polaskana. Bilo joj je drago to
su je smatrali drugaijom od ena iz plemena Bazgan. Naalost, ne
mogu da ti pomognem. Nisam isceliteljka ve pesnikinja."
Rahma ult Duma je napravila snudenu grimasu. Meni to
nita ne znai. Znam samo da su mi duhovi, dok sam bacala kosti,
dali ime tvoje babe."
Ja nisam poput nje."
Ti si poslednja iz njene loze. Mo osnivaa se u tvojoj
porodici prenosi po enskoj liniji."
Marijata je ve poinjala da sumnja da je ta neznanka takoe
bila luda, da je u pitanju verovatno bila neka sirota bagara kojoj je
sunce udarilo u glavu. Pustinja je esto naplaivala surov danak
ljudima koji su iveli unutar i nadomak njenih ognjenih granica.
Ustala je sa zemlje, blago ustuknuvi. Stvarno mi je ao, ali ne
47
elbookers
mogu da ti pomognem. Ja uopte ne posedujem magijske moi."

Rama ju je uhvatila za miicu. Prevalila sam toliki put da te
pronaem."
ao mi je", ponovila je Marijata, pokuavi da se otrgne, ali je
starica nije putala. Mada mi i dalje nije jasno kako si saznala da
sam ovde."
Jedan putujui kujundija je proao kroz nae selo i rekao nam
da jedna ena koja pripada staleu iboglana ivi meu Kel
Bazganima, asfar devojka dostojanstvenog dranja i prefmjenih
kostiju, i da ga je ta devojka pitala moe li da joj napravi minue na
kojima e izgravirati simbol zeca. Samo ena iz Tamerveltine loze
moe da zatrai nakit sa takvim simbolom."
Putujue zanatlije su pronosile vesti i glasine na sve strane,
tako da je to zvualo kao dovoljno uverljivo objanjenje. Marijata je
podigla ruku ka licu. Bilo je tano da je njena koa bila svetlija od
koe ena koje su pripadale junim plemenima i da je zec
predstavljao ivotinju koja je za nju i ostale ene iz njene porodice
posedovala naroit znaaj.
ula sam da je ta devojka izgubila majku i da ju je otac
ostavio meu Bazganima. Kujundija je takoe pomenuo da joj
sestri bazganskog voe poklanja veliku panju, ali da ona ne
ohrabruje njegova nastojanja." Starica je nakratko zastala, pljunuvi
u prainu. Pljuvaka joj je bila crvena od krvi. Prilikom pada sigurno
se ugrizla za jezik.
Marijata je skrueno skrenula pogled. A kako si saznala da
sam ovde, tako daleko od logora?"
U dolini sam naila na neku visoku devojku koja uva koze.
Ona mi je rekla da si krenula u ovom pravcu."
To je sigurno bila Tata. Dok se pela na planinu, Marijata je sa
njom podelila hleb koji je ponela, a pastirica joj je zauzvrat dala
neto divljih smokava. Izgleda da se sudbina ba urotila protiv nje.
Samo je ona znala da sam ovde."
Ona i mukarac koji je bacio kamen na mene."
Marijata je postieno klimnula glavom.
Da on nije sin Bahedija, Musinog zeta?"
Da, to je Rosi. Ali kako ti to moe da zna?" Naravno, ovek
48
elbookers
je mogao da razlikuje pripadnike razliitih plemena po nainu na koji

su nosili svoj veo po tome kako je veo bio obmotan, koliko se
visoko nalazio i koliko je slobodnog platna vijorilo na kraju ali
kako je ta ena, koja je pripadala sasvim drugom plemenu, mogla iz
takve daljine da ustanovi da je to bio ba on? Marijati je to delovalo
nepojmljivo.
Prepoznala sam ga po njegovim postupcima. Odmah sam
videla da je kukavica, ba kao i ostali mukarci iz njegove porodice."
Da je neki mukarac izustio neto slino na raun
amenokalovog roaka, morao bi maem da odbrani istinitost tih rei.
Bilo je dobro to su bile same na tom brdu, pomislila je Marijata,
mada je naula da je vetar ponekad mogao da prenese uvredljive
izjave do uiju onih o kojima se prialo tako da ak ni najvei oprez
nije predstavljao garanciju da nee doi do zle krvi.
Znai, ti poznaje njegovu porodicu?"
Moglo bi se rei, obazrivo je odgovorila Rahma. Hajde,
nemamo vremena za gubljenje. Treba da preemo dug put do mog
sela.
Marijata je prasnula u smeh. Ne mogu da poem sa tobom!
Osim toga, ti si previe slaba da bi ponovo krenula na tako naporan
put. Rekla bih da danima nisi okusila ni hranu ni vodu. A sada si jo i
povreena. Zar ne vidi da ti stopala krvare?"
Rahma je oborila pogled ka zemlji. To je bila istina. Krv joj je
curila izmeu nonih prstiju, natapajui pranjave pohabane kone
sandale.
Poi sa mnom do logora. Postarau se da dobije hranu i vodu
i postelju u kojoj e provesti no, a sutra u zamoliti nekog od
mukaraca da te otprati do tvog sela.
ena je ponovo pljunula na zemlju. Zarekla sam se da nikad
vie neu kroiti meu Kel Bazgane. Samo me je nesrea naterala da
zaem u ove krajeve."
Marijata je ispustila teak uzdah. Bila je pred ozbiljnom
dilemom. Kako je mogla da okrene lea eni koja je prevalila toliki
put da bi je pronala? I koja je, povrh svega, sada jo bila i
povreena? Onda poi sa mnom do haratina. Oni e se pobrinuti za
tebe.
49
elbookers
Rahma ult Duma se osmehnula. Vidim da si pravi diplomata.

I tvoja baba je bila takva." Neno je potapala Marijatu po aci.
U dolini se nalazilo haratinsko selo, skupina malih okruglih
koliba sagraenih od rene trske, blata i kamenja. Haratini, iji je
posao bio da obrauju zemlju i da isporuuju njene plodove
plemenskim voama, iveli su tu tokom itave godine, dok su
pripadnici lokalnih plemena vodili svoj tradicionalno nomadski
ivot, putujui du drevnih saharskih ruta i selei se od jedne do
druge oaze, da bi se u vreme etve vratili da pokupe letinu u ije su
uzgajanje uloili, ostavljajui haratinima petinu prinosa kao nagradu
za uloeni trud. Mada su haratini navikli da ih nadzornici Muse ag
Ibe povremeno poseuju kako bi proverili kako je proticalo
prikupljanje zaliha za zimu, iznenadna pojava dve ene u
plemenskim odorama koje su bez muke pratnje kroile u selo
naterala je ak i decu da prestanu da se igraju i da se zapilje u
doljakinje. Skupina starijih ena je stajala u krugu oko velikog
avana u kome su mlele ito. Njihova crna koa je bila posuta
razvejanim prahom, a mlohavo meso na miicama je podrhtavalo pri
svakom udarcu. I one su zastale kada su ugledale Marijatu i Rahmu.
Dve mlae ene sa tamnim dostojanstvenim licima koje su tkale
ilim na visokom uspravnom razboju zagledale su se u pridolice
kroz mreu isprepletenih vunenih niti jarkih boja. ak su i starci
prestali da pletu svoje korpe. Svi su zurili u njih, ali niko nije
prozborio ni rei.
Na kraju je jedan od mukaraca ustao sa zemlje i krenuo im u
susret, visoko podignute glave i obazrivog pogleda. Na sebi je imao
dotrajalu zakrpljenu odoru. Marijati je bilo teko da poveruje da je to
bio seoski stareina, uprkos autoritetu kojim je zraio. Nakon kratkog
utivog pozdrava mukarac se nemo zagledao u njih, preputajui im
da one zaponu razgovor.
Marijata je objasnila da je Rahma bila povreena i zamolila ih
da joj dovedu iscelitelja i da joj daju neto da pojede i popije. Kod
sebe nemam nita ime bih mogla da vam se oduim, ali obeavam
da u se ubrzo vratiti sa odgovarajuim darovima, sa neto srebra i...
Haratinski stareina je prasnuo u smeh. ta e nam srebro?
Vie bi nam koristilo da zamoli amenokala da mojim ljudima
50
elbookers
dopusti da malo predahnu. Tako e nam se najbolje oduiti."

Sumnjam da amenokal zna ta znai re predah", prozborila
je Rahma.
Stareina je delovao iznenaeno, ali nita nije rekao.
Naalost, nisam u mogunosti da kod amenokala posredujem
u vau korist", odgovorila je Marijata blagim smirenim glasom, ali
bih mogla da vam donesem neto aja i pirina."
Stareina je prislonio aku uz grudi i blago se naklonio.
Zahvaljujem. Rado emo prihvatiti takvu ponudu."
Marijata se tada okrenula ka Rahmi. Sutra u doi do tebe."
Potrudi se da stvarno bude tako. Zato to moramo da
pourimo."
I dalje nemam nameru da poem sa tobom."
Oh, mislim da e ipak poi. Osvrni se oko sebe, devojko. Zar
stvarno misli da stvari koje se ovde deavaju zasluuju oprotaj?"
Marijata je bila zbunjena tim pitanjem. Kako to misli?" Bilo
je to tipino haratinsko selo siromano, otrcano i sklepano od
materijala koji je bio dostupan u tim krajevima.
Hajde, dobro osmotri ovo selo pa e shvatiti. Zar ne vidi da
ovi ljudi skapavaju od gladi?
Marijata se lagano osvrnula, po prvi put se istinski
usredsredivi na detalje haratinskog ivota. Deca su imale ogromne
oi i nadute stomake, a ruke i noge su im bile tanke poput prua.
Odrasli su delovali iznureno, kao da su ve bili polumrtvi od
dirinenja, a upadljivi dezeni na njihovim odorama bili su u
apsurdnom kontrastu sa njihovim tupim pogledima, upalim obrazima
i utuenim licima.
Rahma je pokazala na ilim koji su tkale dve mlade haratinke.
,,Musini ljudi e im ak i to uzeti, a onda e im dati vunu za nov
ilim i objasniti im kakve are ele. Kel Bazgani e potom prodati te
ilime i zadrati dobit za sebe, a haratini e kao i uvek ostati praznih
aka. Prila je starijim enama i obratila im se na njihovom jeziku,
strpljivo sasluavi njihov odgovor. Potom je mahnula rukom,
pokazavi Marijati da prie. Vidi ovo ovde? Haratini mogu da se
hrane samo branom koje prave od ita koje su Musini ljudi odbacili,
od klasova koje skupljaju iz pleve, zato to ne dobijaju ak ni onu
51
elbookers
petinu koja im po sporazumu pripada. A pogledaj onu decu tamo..."

Dvoje maliana svetlije koe ualo je u blatu izmeu koliba,
zajedno sa dvoje starije dece, naslanjajui se na trone zidove i
obazrivo ih posmatrajui.
Marijata je klimnula glavom. Da li ti ovi maliani lie na
haratinsku decu?" upitala je Rahma, ozlojeeno zacoktavi. Ako
mene pita, haratinska deca nemaju tako svetlu kou. ini mi se da
mladi Rosi rasejava svoje seme gde god stigne. Kako sam ula, prvo
dete je zaeto silom, ali je druga devojka iz iskustva svoje
prethodnice dovoljno nauila da se nagodi s njim."
Dok se vraala u logor, Marijata je ponovo prola pored Naime
i plemenskog stada. Tada je po prvi put primetila koliko se koza
nalazilo na tom panjaku crnih i smeih, dvobojnih i arenih, belih
i narandastih poput umbira. ivotinje su se vrzmale izmeu drvea
koje je raslo u dolini, brstei sve to su mogle da pronau. Na
spoljnim rubovima logora prola je pored stada ovaca. enke su bile
privezane, dok je mladuncima bilo doputeno da slobodno trkaraju,
jer se oni nikad nisu puno udaljavali od svojih majki. Jaganjci su bili
ivahni i debeljukasti i bilo ih je toliko da nije mogla da ih prebroji.
Potom je ugledala i atore pored kojih su stajale dragocene kamile
snane magrepske i dugodlake berabijske kamile, niske sive adrarke
i velianstvene meharke, izuzetno cenjena vrsta koja je imala belu
dlaku i koja je poticala iz ada, sa Tibestijske visije. Meharske
kamile su predstavljale neopisiv luksuz, skupe igrake za mlade
bogatae koji su ih retko koristili za ono emu su bile namenjene: za
siloviti prodor kroz duboku pustinju i napade na suparnika plemena
ili karavane. Te plemenite ivotinje sada su sluile samo zato da bi se
razmetljivi mladii trkali na njima i organizovali klaenja sa krupnim
ulozima. Marijata je znala da su dve od tih velianstvenih belih
kamila, koje su imale nadmeno dranje i udljivu narav, pripadale
Rosiju.
Niski koni atori Kel Bazgana spolja su delovali prilino
skromno, ali su ene koje su ivele u logoru u njima uvale svoje
blago: arene ilime, meke jagnjee koe, izrezbarene stolice i
krevete, kutije pune srebrnog nakita, vunene odore, papue i sandale
52
r
elbookers
ukraene mesinganim nitnama i raskono obojene kone vree sa

dugim resama. Na istonoj strani enskih atora njihovi muevi su
uvali svoju najvredniju imovinu: maeve koji su jo pre tri veka bili
skovani od elika iz Toleda i koji su se prenosili sa kolena na koleno;
erote i gri-grije4 masivne srebrne titnike za ruke i bogato ukraena
sedla. Tu su bile i kutije pune pirina, dakovi sa prosom i vree sa
branom; upovi ispunjeni uljem i maslinama i lonci sa zainima koji
su bili kupljeni na pijacama na severu. ene su bile zaobljene, a deca
debeljukasta. ak su i psi bili dobro uhranjeni. Samo su siromasi
bili mravi. Bazgansko pleme moda nije uivalo legendarni status
Kel Taitoka, ali je njihov klan uprkos tome bio dovoljno imuan.
Dok je prelazila pogledom preko logora u kome je ivela, Marijati se
inilo da je po prvi put uspela da sagleda stvari u pravom svetlu. I po
prvi put se osetila posramljeno. Nikad pre toga se nije zamislila nad
injenicom koliko se ivot njenih sunarodnika razlikovao od ivota
haratina na ijem se dirinenju zasnivalo njihovo blagostanje. Oni su
bili pustinjski plemii, koji su svoj poloaj i svoje posede smatrali
prirodnim ustrojstvom stvari, dok su haratini bili kmetovi koji su bili
plaeni za to da im slue. Nikad pre toga joj nije palo na pamet da
haratini nisu bili estito nagraeni za svoj trud. tavie, da esto nisu
dobijali ak ni ono to im je bilo obeano.
Dok je te noi sedela pored logorske vatre zajedno sa ostalim
enama, sladei se pikantno zainjenom jagnjetinom i mirisnim
lepinjama koje su robovi ispekli tog popodneva, kroz glavu joj je
prola pomisao da u haratinskom selu nije spazila nijedno grlo stoke.
Bila je vie nego sigurna da niko od tih ljudi te noi, pa ak ni tog
meseca, nee veerati meso. Bila je to tako surova spoznaja da joj je
komad jagnjetine zastao u grlu, nateravi je da se zakalje.
Nije ti dobro, Marijata?" upitala je njena tetka Dasin, ena
otrog pogleda i britkog jezika.
Samo sam izgubila apetit", utogljeno je odgovorila Marijata.
ena po imenu Jalava, koja je sedela pored Dasin, oinula ju je
ledenim pogledom. Pripadnici Kel Taitoka", prozborila je,
okrenuvi se ka ostalima, jedu samo meso gazele, i to one najmeke
i najsonije delove. Meso naih ubogih ovaca oigledno nije
4
Zatitne amajlije i platnene vreice u kojima se one nose. (Prim, prev.)

53
elbookers
dovoljno dobro za kraljevski ukus nae roake."

Marijata je odgurnula hranu u stranu. Ne jedem zato to nisam
gladna, ali sam danas srela mnogo izgladnelih nevoljnika."
Na sebi je odmah osetila radoznale poglede ostalih ena. Da
moda nisi naila na prosjake?" upitala je Dasin.
Nisam naila na prosjake ve na vae haratine", jetko je
odgovorila Marijata. Stomaci njihove dece su naduti od gladi. ak
su i odrasli mravi kao skeleti."
ene su poele tiho da se domunavaju. Marijata je uspela da
razabere tek po neku re, ali su njihovi pogledi dovoljno govorili.
Bili su to pogledi koji su zraili otvorenim neprijateljstvom. Na kraju
je Jalava prozborila: To nije tema o kojoj treba da razglabaju mlade
i neuke ene." Ponovo je prostrelila Marijatu svojim ledenim
pogledom. A to naroito vai za mlade ene ija dobrobit zavisi od
tueg milosra. Njima bi bilo pametnije da se uzdre od iznoenja
budalastih i nepoeljnih komentara."
Nisam ja kriva to mi je majka umrla i to se moj otac otisnuo
putem soli", odbrusila je Marijata. Da sam mogla da biram, nikad ne
bih dola ovde, ali me niko nita nije pitao."
Dasin se munjevito okrenula ka njoj, gotovo joj se unevi u
lice. Kada se moj brat oenio tvojom majkom, pripadnici Kel
Taitoka su nae ljude, koji su prevalili toliki put da bi prisustvovali
svadbi, doekali kao da smo vazali koji im donose danak. ene su se
kriom kliberile, rugajui nam se zbog toga to imamo tamniju kou
od njih i ismevajui nau odeu, na nakit i nain na koji nai
mukarci nose svoje velove. Ti moe da umilja ta god hoe i da
se razmee svojim uzvienim poreklom, ali mene ne moe da
zaslepi takvim priama. Ima sree to si dovoljno lepa da zapadne
za oko Avinom sinu. On je fin i estit mladi. Takav brak e skresati
krilca tvojoj nadmenosti.
Marijata je istog asa ustala i udaljila se od vatre. Nita nije
prozborila jer nije bila sigurna da bi uspela da joj odgovori na pribran
i pristojan nain.
U irokom luku je zaobila vatru oko koje su sedeli mukarci i
nastavila ka atorima. Uprkos takvoj diskretnosti, krajikom oka je
primetila kako se Rosi ag Bahedi razdvaja od ostalih. Pruila je
54
elbookers
korak, ali ju je on ubrzo sustigao i ispreio se pred njom, prostrelivi

je mranim plamteim pogledom.
Poi sa mnom.
Nikad ne bih svojevoljno pola s tobom.
Ako sebi eli dobro, bie bolje da uradi to to sam rekao.
Otkad mukarac ima pravo da eni govori ta treba da radi?
Zaalie ako me ne poslua."
Sigurna sam da u zaaliti i ako te posluam."
Rosi ju je zgrabio za miicu. Nadam se da nikome nisi rekla
ono to ne sme da kae.
Ne znam na ta misli."
Rosi joj je pretei protresao ruku. Odlino zna na ta
mislim." Ah, sada shvatam! Pita se da li sam nekome rekla kako si
hrabro zasuo kamenjem jednu staru i nemonu enu?"
Da li je mrtva?" nestrpljivo je upitao Rosi.
Marijata ga je radoznalo osmotrila. Zato bi amenokalov
naslednik mario za sudbinu jedne sirote bagareV
Rosi je sevnuo pogledom. Dobro si rekla. Ona je obina
bagara. Zanima me samo da li je preivela. Hajde, govori!"
Drago mi je to mogu da te obavestim da ne nosi njenu smrt
na svojoj savesti.
Rosi joj je pustio ruku i povukao se za par koraka. Drago mi
je to to ujem. Nije zvuao iskreno. Gde je sada?
Marijata je nakratko oklevala. Nastavila je svojim putem,
konano je rekla, primetivi olakanje na njegovom licu. Ba kao
to u i ja uiniti." Snano je zevnula. Dananji dogaaji su me
iscrpli."
Otpratiu te do atora tvoje tetke."
Marijata se podrugljivo nasmejala. Moj ator nije tako daleko
da bi mi trebala pratnja."
Svejedno." Rosi ju je uhvatio za lakat i poveo je daleko od
logorskih vatri. Da ti nije palo na pamet da nekome pomene onu
enu. Jasno?"
,,Ko je ona, kada ti je toliko stalo da niko ne sazna za nju?"
Niko naroit", procedio je Rosi kroz stisnute zube.
Kada su stigli do Dasininog atora Marijata je zastala pred
55
elbookers
ulazom. Laku no, Rosi." Otrgla se iz njegovog stiska i mugnula

unutra. Prila je lampi, zapalila sveu i spustila se na kolena da
namesti krevet. Kada je napustila svoj dom sa sobom je ponela jedan
vezeni prekriva. Bila je zaljubljena u taj prekriva koji je poticao s
juga Maroka i koji je sada bio prebaen preko njene postelje. Kolone
vezenih crvenih kamila, neprepoznatljivih za oko koje nije shvatalo
geometrijsku apstrakciju, marirale su preko zlatne pozadine. Du
rubova su se nalazili stilizovani cvetovi rasporeeni u obliku zvezda,
kao na podnom mozaiku koji je jednom videla u Tamanrasetu. Taj
prekriva ju je vie od svega ostalog podseao na dom. Na put su
krenuli u velikoj urbi. Ponesi samo ono to ti je neophodno",
naredio joj je otac uoi polaska. U kui tvoje tetke Dasin zatei e
sve to ti je potrebno. Ne elim da usporavam karavan vukui
suvian teret kroz pustinju."
Marijata je za sobom ostavila dvanaest krasnih odora, zimske
izme, sandale i pojaseve optoene draguljima, mnotvo arenih
marama i ogrtaa, fine ovije i kozje koe koje joj je majka namenila
kako bi nakon udaje mogla dostojno da opremi svoj ator. Sve to je
donela sa sobom nalazilo se u drvenoj kutiji koja je stajala pored
njenog kreveta: nakit, neto kozmetike, mali no i rezervna odora.
Odea koju je imala na sebi i taj vezeni prekriva predstavljali su
njen celokupan imetak, bar na mestu na kome je trenutno ivela.
Skliznula je akama preko vezenih ara, preplavljena talasom
nostalgije i usamljenosti.
Ba lep prekriva."
Naglo se okrenula, ali pre nego to je stigla da vrisne, neko joj
je stavio aku preko usta. Na njoj je osetila vonj ovijeg loja i garei.
Koga e da pozove u pomo? Tvoj otac i braa su ve
prevalili pola Sahare. Oni sada razmiljaju samo o tome kako da na
svoje kamile natovare to vie soli. Ili se moda uzda u svoju tetku?
Zna da ona ne moe oima da te vidi, ba kao ni tvoje roake Ana i
Nofa koje me ve godinama jure. Samo to ja uopte ne marim za
njih jer obe izgledaju kao pretovljene bivolice. to se tie mukaraca,
zna koliko se oni plae mog ujaka, a on je ba mene odabrao za svog
naslednika. Ti si potpuni stranac u ovom plemenu, Marijata, dok sam
ja njegov budui voa. Niko nee prstom mrdnuti da me zaustavi. A
56
elbookers
kada obavim ono to sam naumio, ijoj e rei ljudi verovati?"

Rosi joj je pritisnuo glavu na krevet i opkoraio oko njenog
tela, guei je svojom teinom. Nije mogla da ispusti ni glasa. Nije
mogla ak ni da die. Osetila je kako struja hladnog vazduha
zapljuskuje njene ogoljene butine i kako Rosi zavlai aku izmeu
njenih nogu, pokuavajui da ih razdvoji i zarivajui nokte u njeno
meko glatko meso. Ne opiri se, rekao je. Uveravam te da e
uivati. Devojke uvek uivaju kada se jednom naviknu na tu
pomisao. Samo ostani mirna, prokleta bila.
Pokuala je da vrisne, ali je posteljina priguila njen glas.
Ne treba da brine zbog deteta. Nee morati da ga ubije, jer
u se oeniti tobom. Nemam nameru da te osramotim."
Kada je osetila kako njegov stisak na trenutak poputa,
preplavio ju je talas natprirodne snage, kao da joj je telo zaposeo
neki mahniti osvetniki duh. Naglo se izvila, zbacivi napasnika sa
sebe i ispustivi gotovo ivotinjski urlik, grub i grlen. Oslobodila je
desnu ruku i zamahnula iz sve snage, tresnuvi Rosija laktom posred
usta. Sve se naprasno zaustavilo.
Munjevito je skoila na noge i navukla odoru preko glenjeva.
Iz krinje sa blagom koja je stajala pored kreveta zgrabila je mali
bode i ispruila ga ispred sebe, zadihana i spremna da ga upotrebi.
Rosi je zaprepaeno razrogaio oi, podigavi ruku ka licu.
Preao je prstima preko okrvavljenih usta i tupo se zagledao u njih,
kao da su ta aka i ta krv pripadali nekom drugom. Kada je pljunuo,
iz usta mu je izleteo zub koji je pao na prefinjeni prekriva,
zamrljavi vezeno platno drugaijom nijansom crvene boje. Sa
izrazom iste neverice, zapiljio se u polomljeni zub, a potom je
skrenuo pogled ka Marijati. Ispustio je slabaan jauk i briznuo u pla
pre nego to je skoio na noge i izjurio iz atora.
Marijata ga je ispratila pogledom. A tada je poela metodino
da marira po atoru, prikupljajui najnunije stvari.
Sat vremena kasnije stigla je do haratinskog sela.
Nemoj nikome rei da si video Rahmu ili mene, obazrivo je
naloila seoskom stareini. I postaraj sa da svi odreda, pa ak i deca,
dre jezik za zubima. Ako saznaju da ste nam pomogli, kaznie
57
elbookers
itavo selo."
Nakon to mu je dala pirina, brano i aj koje je ukrala iz
Dasininog atora uzela je Rahmu pod ruku i izvela je napolje, do
mesta gde su dve lepe, bele, potpuno natovarene meharske kamile
koje su donedavno pripadale Rosiju ag Bahediju krotko ekale pod
tamnim svodom na kome su blistale tri etvrti meseca.
58
elbookers
Ova li sam zaboravila da skinem amajliju kada sam te noi

krenula na spavanje? ovek bi pomislio da je teko prevideti tako
masivnu i upadljivu stvar. A opet, kada sam se narednog jutra
probudila, amajlija mi je i dalje bila okaena oko vrata.
Kada sam prebacila noge preko kreveta, imala sam oseaj da
sam se istovremeno nalazila na dva mesta, ali da ni na jednom od
njih nisam bila potpuno prisutna. A kada sam razmakla zavese,
uinilo mi se da je svetlost londonskog sunca koja se provlaila kroz
prozor bila nekako tupa i priguena, kao da je neko sijalicu od sto
vati zamenio sijalicom za utedu energije.
Kada sam se spustila do metroa i krenula ka svojoj kancelariji,
po prvi put za toliko godina sam postala svesna injenice da su
milioni tona kamena i zemlje i odvodnih cevi i graevina pritiskali
tunel kroz koji sam jurila neprirodnom brzinom. Pokuavajui da
odagnam tu nimalo prijatnu pomisao, poela sam da aram pogledom
po vagonu. Primetila sam reklamu za odmor u Egiptu, sa siluetama
kamila koje su se ocrtavale na pozadini ispunjenoj peanim dinama
i piramidama, i oglas za jeftine letove do Marakea... Skupina
strankinja je ula na stanici u Najtsbridu i zauzela svoja mesta,
lagano se njiui dok je voz jurio preko ina. Iza uzanog proreza na
crnoj tkanini njihovih nikaba nazirale su se samo oi, iscrtane
bogatim slojem kola. Jedna od njih je skrenula pogled u mom pravcu
i rekla neto svojim saputnicama, nakon ega su se sve zapiljile u
mene.
Preplavljena naprasnim nemirom, zgrabila sam odbaeni
primerak Gardijana i nasumino ga otvorila. Za oko mi je odmah
zapao pasus koji se nalazio meu udarnim svetskim vestima:
59
elbookers
etvoro talaca, zaposlenih u francuskoj nuklearnoj kompaniji

Areva, kidnapovali su pripadnici frakcije Nigerskog pokreta za
pravdu, takozvani Tuareki borci za slobodu. Pogled mi se odmah
prikovao za re Tuareg. Mada mi je zvuala strano i nepoznato, ta
re je istovremeno odisala neobinom prisnou. Imala sam oseaj da
sam nedavno negde naila na nju i da ona za mene poseduje
odreenu teinu i znaaj, ali u mom smuenom umu nisam mogla da
ieprkam bilo kakvu konkretnu asocijaciju. Portparol dotine
frakcije izjavio je da su etvoro zarobljenih talaca u dobrom
zdravstvenom stanju i da se nalaze u Airu, zoni sukoba u Nigeru.
Tada mi je neto sinulo u glavi. Setila sam se kako je moja majka
svojevremeno priala da su u Nigeru, koji je tada bio francuska
kolonija, bile otkrivene ogromne rezerve uranijuma i da je to otkrie
Francuskoj omoguilo da postane jedna od nuklearnih sila. Ah, da...
Niger. U mislima sam zaula kako moja majka svojim usporenim
akcentovanim glasom izgovara dva duga strana sloga: Niii-eer. Moj
deda sa majine strane stekao je veliko bogatstvo u toj oblasti i
drugim francuskim kolonijama, bavei se rudarstvom. Ili, preciznije
reeno, pljakajui afrike resurse", kao to sam mu u svojim
buntovnim tinejderskim godinama skresala u lice tokom jedne
une rasprave. Meutim, kako je vreme odmicalo, moj mladalaki
politiki ar je poeo da uzmie pred introvertnijim oseanjem gneva
i teskobnosti koje se postepeno rasplinulo u plaljivom i obazrivom
konzervatizmu koji me je pratio tokom kolovanja za zanosnu
profesiju poreskog savetnika i omoguio mi da zasnujem lagodnu i
uspenu karijeru. Zadrhtavi od postienosti, nastavila sam da itam.
Na mestu gde su nae porodice nekada gonile svoja stada i
vodile svoje kamile na ispau sada se nalazi samo ogromna
industrijska pusto. Niko nije traio nau dozvolu niti nam isplatio
odgovarajuu nadoknadu. Oteli su nau zemlju i naslee nae dece,
ostavivi nas bez osnovnih sredstava za ivot, zbog ega na narod
sada ivi u krajnjoj bedi. Nemamo nameru da taocima uinimo bilo
kakvo zlo. elimo samo da ukaemo na svoj stav i da nateramo svet
da nas saslua.
Nama ne trebaju vae nuklearne bombe i vae mine. elimo
samo da slobodno ivimo na zemlji svojih predaka."
60
elbookers
Autori lanka su na samom kraju podsetili itaoce kako je

britanski premijer Toni Bler u takozvanom anerskom dosijeu" iz
2002. godine tvrdio da je Sadam Husein nameravao da iz Nigera
nabavi ogromne koliine uranijuma kako bi stvorio oruje za
masovno unitenje", to je predstavljalo svojevrsno opravdanje za
preventivni" napad na Irak. Pored teksta je bila odtampana mala i
prilino nerazgovetna mapa tog podruja. Nabrala sam elo i
zagledala se u kartu, oseajui kako mi potiljak bridi od nekog
izjedajueg nemira. Na kraju sam, umorna od fokusiranja na siune
geografske nazive, protresla novine i prela na strane rezervisane za
umetnost. Tamo sam, kao da je neka opaka sila vrsto reila da me
stavi na jo vee muke, pronala fotografiju na kojoj je bila prikazana
grupa mukaraca sa velovima i raskonim turbanima koji su bili
obmotani na istovetan nain kao i turbani mukaraca koji su se
pojavljivali u mojim snovima. Pustinjski bluz kao nova zlatna ica",
pisalo je u naslovu ispod koga su se nizali hvalospevi na raun novog
CD-a koji je objavila grupa tuarekih muziara koji su nastupah pod
nazivom Tinariven.
Tuarezi. Tada sam se setila gde sam nabasala na tu re. U
spisima mog oca, na mestu gde je opisivao mogue poreklo amajlije
koju mi je ostavio u naslee.
Ta pomisao je bila dovoljna da me podiu marci.
itavog dana imala sam oseaj da mi neto amori u glavi, kao
da je neko razgovarao sa nekim nepristupanim delom moje linosti,
vodei dijalog kome ja nisam mogla da prisustvujem u nekoj
drugoj odaji, iza mojih lea, izvan domaaja mog sluha, na nekom
stranom jeziku. Povremeno sam zaticala sebe kako zurim u dugi niz
cifara kao da je u pitanju bio tekst ispisan hijeroglifima ili punskim
alfabetom, ne uspevajui da ih uhvatim ni za glavu ni za rep.
im sam se vratila kui, otvorila sam laptop i poela da traim
raspoloive letove za Maroko. Godinama nisam bila u inostranstvu.
Strah od letenja je bio samo jedan od razloga. Drugi i jo znaajniji
razlog je bilo to to nisam imala sa kim da putujem jer se Iv tek
nedavno razvela.
Osim toga, Afrika je prilino daleko. Za takvo putovanje bi mi
61
elbookers
trebalo uasno puno vremena, zar ne?

Blie je nego to misli.
Sada mi se ve inilo da taj glas vie nije bio u meni ve pored
mene, kao da mi se obraao iz nekog nevidljivog kutka u mojoj sobi.
Odmahnula sam glavom i nastavila sa pretragom, pokuavajui da
pronaem najpovoljnije letove. Poto sam obavila taj zadatak,
otvorila sam kutiju i izvadila papire koje je moj otac otkucao na
starinskoj pisaoj maini.
BELEKE O GROBNICI U BLIZINI ABALESE
Abalesa (22 43 severne geografske irine i 6 1 istone
geografske duine, na nadmorskoj visini od 3.000 stopa) lei gotovo
u samom srcu velike pustinje. Teren je stenovit i strm. Kada je
Bajron Hun de Prorok 1925. godine otkrio taj lokalitet, lako se
moglo desiti da grobnica uopte ne bude primeena, jer se na prvi
pogled inilo da je u pitanju bila samo gomila nasumino nabacanog
kamenja, poznata jo i pod nazivom redem, koja predstavlja
uestalu pojavu u saharskom podruju. Tokom poetnog iskopavanja
otkriven je veliki spomenik ija je dua osa iznosila preko osamdeset
a kraa preko sedamdeset pet stopa i koji je bio podignut primenom
drevnih tehnika izgradnje kamenih konstrukcija bez upotrebe
maltera, pri emu je svaki kamen bio paljivo odabiran i uklapan.
Neujednaenost strukture, kao i grubost stila i tehnike zidanja,
ukazuje na berbersko a ne na rimsko poreklo, kao to neki sugeriu
(pogledaj kasnije beleke).
Unutar spoljnih zidova nalazi se predvorje i mnotvo zasebnih
odaja, a u najveoj od njih je otkrivena grobnica.
Po prii svedoka koji su se zatekli na licu mesta, skelet
pustinjske kraljice je bio obmotan crvenom koom sa dekorativnim
zlatnim listom. Skelet se nalazio u leeem poloaju, sa kolenima
savijenim ka grudima, postavljen preko raspadnutih ostataka
drvenog odra uvrenog isprepletenim vrpcama od obojene koe i
platna. Glava je bila prekrivena belim velom koji je bio ukraen sa
tri nojeva pera. Kraljica je na unim resama nosila dva smaragda,
na jednoj ruci je imala devet zlatnih, a na drugoj osam
62
elbookers
srebrnih narukvica. Glenjevi, vrat i struk bili su joj prekriveni

mnotvom perlica od kornalina, ahata i amazonita.
Na osnovu takvih detalja zakljueno je daje u pitanju bilo telo
neke ene visokog roda. Profesori Mori Rejgas i Gotje iz
Etnografskog muzeja veruju da su na tom lokalitetu pronaeni
posmrtni ostaci legendarne kraljice Tin Hinan.
Tin Hinan (doslovno, ena iz atora) zaetnica je i duhovna
predvodnica pustinjskog nomadskog naroda koji sebe naziva Kel
Tagelmust (narod vela") ili Kel Tamaek (oni koji govore
tamaek). Oni su meu Arapima poznati kao Tuarezi. Re Tuareg je
arapskog porekla i prema nekim tvrdnjama znai oni koje je Bog
prognao", jer se taj nomadski narod estoko opirao islamskom
pohodu koji se odigrao u osmom veku. Po tuarekom mitolokom
predanju, Tin Hinan je potpuno sama ili, po drugoj verziji legende,
u pratnji jedne sluavke peke prevalila hiljadu i po kilometara
kroz pustinju, od berberske oblasti Tafilalt na jugu Maroka pa sve do
Hogara, gde je osnovala svoje pleme. Nakon toga je dobila titulu
Tamenokalt (imenica u mukom obliku glasi amenokal, dok enski
oblik poprima berbersko t na poetku i na kraju), a ak je i
pripadnici dananjih plemena nazivaju majkom svih nas. Tuareki
plemii tvrde da vode poreklo direktno od nje.
Meu pogrebnim relikvijama koje su otkrivene na tom
lokalitetu De Prorok je pronaao i drvenu iniju nalik onima koje se
koriste za kamilje mleko. Na njenoj osnovi se nalazio otisak zlatnog
novia na kome je prikazana glava cara Konstantina Drugog
(vladao od 337. do 340. nove ere). Nain na koji je izvren pogreb ne
poklapa se sa muslimanskim pogrebnim obredima (islam su u to
podruje doneli Arapi koji su stigli sa istoka, najverovatnije u osmom
veku). U grobnici je takoe pronaena savreno ouvana glinena
lampa sa karakteristinim rimskim odlikama, obilato koriena i
pocrnela od dima. Na osnovu stilskih detalja ustanovljeno je da je
lampa mogla nastati u periodu izmeu treeg i etvrtog veka nove
ere, to nas navodi na prilino pouzdan zakljuak da ta grobnica
verovatno potie iz etvrtog veka, iz perioda koji se zasigurno
poklapao sa poznijim razdobljem Rimskog carstva.
Amajlija koju smo pronali na tom lokalitetu slina je
63
elbookers
erotima koje ene i mukarci iz tuarekih plemena nose kao

talismane koji ih tite od raznih zlih uticaja, ali mi i dalje nije jasno
kako su arheolozi koji su prisustvovali iskopavanju tokom 1925.
godine i oni koji su se tu obreli neto kasnije, tokom 1930-ih i 1950ih godina, mogli da previde tako znaajan detalj. Mi smo amajliju
otkrili odmah nakon ulaska, jo u predvorju. Leala je na tlu, bez
tragova koji bi ukazivali daje bila izvuena ispod povrine tokom
ranijih iskopavanja. Osim toga, na njoj se nalaze simboli iz oblasti
Adag, a diskovi od crvenog kornalina su novijeg datuma nego
kornalinske perlice pronaene u grobnici. Na kamenom zidu iznad
nje smo pronali zapis koji je citiran u nastavku, ali jo niko nije
uspeo da ga deifruje tako da poreklo tog objekta i dalje ostaje
misterija.
Ispod toga se nalazio niz udnih simbola ispisanih plavim
mastilom. Skinula sam svoju amajliju i paljivo je osmotrila. Da li
sam u ruci drala jednu od stvari koje su pronaene u grobnici
legendarne kraljice? Ili je misterija moda sezala jo dalje i dublje od
toga?
64
elbookers
urei da to pre napusti logor i utekne od srdbe Rosija ag

Bahedija, Marijata je uspela da zgrabi samo jedno sedlo pre nego to
je krenula ka oboru sa kamilama: sedlo koje je donela iz svog doma u
Alhagaru. Bilo je to prelepo sedlo koje je njena prababa ostavila u
naslee svojim potomcima, napravljeno od koe i izrezbarenog
drveta ukraenog mesinganim aplikacijama i bakarnim klinovima.
Dok je sedela na njemu, oseala se kao princeza, to je po svom
dubokom uverenju zapravo i bila. Nije joj se ba dopadala pomisao
da to sedlo prepusti staroj Rahmi, ali joj je ipak, zato to je
pristojnost tako nalagala, ponudila da jae na njemu.
Zar stvarno misli da mi treba to nezgrapno staro sedlo?"
odgovorila je Rahma, prasnuvi u smeh. Par puta je coknula jezikom,
sve dok se meharska kamila nije spustila u kleei poloaj, a potom
je spustila stopala na sapon5, uhvatila kamilinu donju usnu, prebacila
nogu preko njenog vrata i smestila se ispred grbe, odmah iznad
grebena. Podavila je jednu nogu poda se, kao da namerava da je
upotrebi umesto sedla. Kada je spustila pogled ka Marijati, spazila je
izraz pritajene zadivljenosti na njenom licu. Moj otac je imao samo
ensku decu, objasnila je. Zato sam u teka vremena ila sa
karavanom."
Marijata je sumnjiavo osmotrila vlastitu kamilu. Ona je neto
ranije ve prevalila dug put od Alhagara do Aira, ali je tom prilikom
najvei deo vremena provodila u palankinu* kao to je dolikovalo
eni njenog poloaja.
Povuci joj glavu nadole, dobacila je Rahma. Marijata je
posluala i ivotinja se krotko spustila na kolena. Skini obuu i stavi
5
Ue kojim se ivotinji sputavaju noge (Prim. Prev.)

65
elbookers
je na krilo. Potapi kamilu po desnoj strani vrata ako hoe da skrene

ulevo, a po levoj ako hoe da skrene udesno. Prisloni tabane uz njen
vrat kako bi mogla da oseti kuda se kree. Tako moe da je
usmerava jednako veto kao da koristi uzde. Ako hoe da je
natera u kas, udari je po sapima, ali ne prejako kako ne bi poela da
se propinje. Takoe, moe da zarije none prste u njen vrat, ih da
uradi i jedno i drugo. Ako hoe da je zaustavi povuci ular. A ako
hoe da je natera da sedne, treba samo da je potape po zadnjem
delu glave i da zazvidi. Dakle, jesi li spremna?'*
Marijata je cimnula ular, ali je ivotinja samo tiho zarikala.
Kako da je nateram da krene?
Jahale su itave noi, kroz strme jaruge i stenovite klisure,
kreui se ka severozapadu. Mesec je blistao na vedrom nebu,
zasipajui pejza srebrnastim sjajem. Jedan akal je poeo da doziva
svoju drubenicu i ona mu je odgovorila prodornim urlicima koji su
podrhtavali iznad brda i izazivali trnce jeze du Marijatine kime.
Svaki um ju je terao da se osvre za sobom, pogledom traei
siluete koje su jahale za njima, ali nikoga nije bilo na vidiku.
Planinski lanac Bazgan uzdizao se iza njihovih lea, stenovit i
ogroman. U podnoju su se nazirali vodeni tokovi neki svetlucavi,
a drugi naizgled usahli koji su vijugali ka jugu, preko travnatih
panjaka.
U onom pravcu, na pola dana jahanja", prozborila je Rahma,
leerno ispruivi levu ruku, lei Agadez, kapija Tenerea."
Tenere. Ta re je na njihovom jeziku oznaavala prazninu" ili
pustinju" preko hiljadu i po kilometara jalovog kamena i peska.
Marijatin otac i braa su u to vreme prolazili kroz istu tu beskrajnu
pusto, kreui se prastarom trgovakom rutom izmeu Fezana,
Egipta i drevnog Songajskog carstva. Karavani su vekovima
prenosili zlato,
slonovau, pamuk, kou i robove kroz Tenere do velikih
civilizacija na oba kraja tog neumoljivog prostranstva, ali su dani
njihove slave odavno prohujali. Pustinjski putnici sada su nosili samo
osueno povre i vree sa prosom koje su trampili za kupe soli i
neznatan profit koji bi uspeli da ostvare nakon tekog cenkanja sa
66
elbookers
Kanurijima koji su upravljali rudnicima i isplaivanja danka

plemenima kroz iju su teritoriju prolazili i iz ijih su bunara crpli
vodu. Trgovci su ponekad postajali rtve pljakaa. Ponekad su
peane oluje i varljiva podruja prekrivena ivim peskom, fe-fe,
gutala itave karavane, ostavljajui samo kosti na koje bi godinama
kasnije nabasali drugi putnici. A ponekad za njima nisu ostajali ak
ni takvi tragovi.
Hoe da kae da emo putovati kroz Tenere? upitala je
Marijata. Ta pomisao ju je ispunila meavinom nemira i neke duboke
slutnje. Tek tada je, pod tim neuzmrekanim nonim vazduhom, dok
joj se telo njihalo u udnom ritmu kamiljih kopita, shvatila da nije
imala ak ni najblau predstavu o tome kuda su krenule. Znala je
samo ono to joj je Rahma rekla: da je ta ena peaila punih osam
dana kako bi je pronala.
Rahma se tiho nasmejala. Ne, za ime boje!
To je bilo sve to je rekla tako da su u tiini nastavile dalje.
Napustile su Airsku visoravan i poele da se sputaju ka irokim
uedima koji su se ocrtavali u podnoju, usahlim renim koritima
ispunjenim kriljcem preko koga su se kamile lako probijale, drobei
kamenje svojim tekim izdrljivim kopitima. Sunce je ve poelo da
izranja nad brdima koja su ostala iza njih, bacajui snopove
izduenih crvenih zraka preko okolnog pejzaa, zbog ega je
izgledalo kao da su stabla akacije bila zahvaena plamenom, ali i
dalje nije bilo ni traga ni glasa od Rosija.
Kada je teren postao prohodniji, pretvarajui se u iroku
ravnicu, Rahma je potapala svoju kamilu i ona je posluno ubrzala
korak. ,,Hajde, doviknula je Marijati, osvrnuvi se preko ramena.
Sigurno su krenuli za nama. Kamile koje si im ukrala mnogo vrede,
tako da ih se nee lako odrei. Zato moramo da se potrudimo da
odmaknemo to dalje."
Marijata je nervozno potapala kamilu po sapima, ali je ona
samo okrenula svoju velianstvenu belu glavu i zapiljila se u nju
ogromnim vodnjikavim oima, kao da joj je bilo strano dosadno i da
je bila neizrecivo nadmona u odnosu na svoju jahaicu. Molim te,
promucala je Marijata, arivi pete u njen vrat. Hajde, kreni bre.
Vie od jednog dana su se probijale kroz svet obojen
67
elbookers
zelenosivim nijansama, kroz pejza u kome se vegetacija

naizmenino smenjivala sa kamenjarom, ali je tada zelenilo poelo
da uzmie pred smeom bojom a vegetacija se svela na oskudno
zakrljalo rastinje i poutelu travu. Nastavile su dalje preko
prostranstva koje je bilo prekriveno golim stenama i crnim ljunkom
i sporadino proarano trnjem, tigrastom ikarom6 i tamariskom, na
mestima gde je nivo podzemnih voda bio dovoljno visok. Sledeeg
dana su nabasale na pesak, talasaste utosmee dine izvajane rukom
nemilosrdnog pustinjskog vetra.
Marijata se zagledala u daljinu, u liniju gde su se pesak i nebo
stapali u svetlucavoj izmaglici, oseajui kako joj se um iri, kao da
se i on stapao sa tom prividnom takom preseka. Odjednom ju je
ispunio neopisiv spokoj koji joj je opustio miie i ublaio bolove u
kostima. Tako lep prizor, proaptala je.
Na Rahminim usnama je zaigrao osmeh. Da, pustinja je zaista
lepa. Ali, poput svih lepih stvari, moe da bude i smrtonosna ako se
prema njoj ne ophodi sa dunim potovanjem."
Kae da si itav ovaj put prela peke?
Upravo tako.
Marijata je zapanjeno zavrtela glavom. Sigurno mnogo voli
svog sina."
Naravno."
Reci mi neto vie o njemu. Da li je lep? Da li je plemenitog
roda i da li pie pesme? Da li nosi plavu odoru? Da li mu je koa
plaviasta od indiga kojim je obojen njegov veo? Da U i on putuje
pustinjskim rutama? Ili je moda ratnik koji vitla gizdavim maem
ije ime ponosno izvikuje na bojnom polju?"
Starica je prekorno zacoktala jezikom. Sve devojke su iste.
Glava im je puna luckastih romantinih snova. Ali ni momci nisu
nita bolji. U stvari, jo su gori od devojaka, sa svojim ludorijama i
snovima o junakim podvizima. Sve to sada mogu da ti kaem jeste
da moj sin hoda po rubu smrti. Ako umre, nema potrebe da sazna
bilo ta vie. A ako preivi, sama e moi da potrai odgovore koji
te zanimaju."
Oblasti prekrivene paralelnim pojasevima rastinja i ogoljenog
tla, karakteristine za suna i polusuna podruja. (Prim, prev.)
6
68
elbookers
Marijata je delovala razoarano. Zar nee da mi kae ak ni

kako se zove?"
Zove se Amastan."
Ali kako mu glasi puno ime?
Rahma je ispustila teak uzdah. Previe pita.
Ako sam sa tobom krenula kroz pustinju valjda zasluujem da
saznam bar neto o mladiu zbog koga sam se otisnula na takav put."
Starica je utonula u utnju, zurei u pusto ispred sebe i kiljei
oima kako bi se zatitila od zaslepljujue svetlosti. Tada je konano
prozborila, Zove se Amastan ag Musa.
Kao Musa ag Iba, amenokal, vrhovni voa airskih plemena?"
Hvala bogu da ne lii na svog oca.
Hoe da kae da je on amenokalov sin?"
Starica je potapala kamilu po temenu i glasno zazvidala.
ivotinja je posluno zastala i spustila se na kolena, dopustivi
Rahmi da sklizne na zemlju.
I da je, shodno tome, Rosijev roak?" radoznalo je nastavila
Marijata. Ne sme po njemu da sudi o mom Amastanu. Pre nego
to se moj sin rodio, Rosi je za Musu bio najvea ivotna radost. Bilo
je dovoljno da Rosi neto samo pomene pa da to odmah dobije
neku ljupku triariju, najbolji komad mesa, ma napravljen od
drveta. Ali je Amastan bio Musin sin prvenac i njegov naslednik. Jo
od onog asa kada ga je prvi put ugledao Musa je postao oaran
svojim sinom, to je kod Rosija podstaklo bolesnu ljubomoru. Kada
je moj deki porastao, na njegovom telu sam poela da primeujem
modrice i brazgotine koje nije mogao da zaradi u bezazlenim
deakim igrama, a jednom se vratio u ator sa vidljivim otiscima
prstiju na vratu, kao da je neko pokuao da ga zadavi. Nikad nije
izustio nijednu re protiv Rosija. Ali majka moe da nasluti takve
stvari."
Jesi li zbog toga napustila Musino pleme?"
Rahma je zagonetno stisnula usne. Moraemo da nastavimo
peke", rekla je umesto odgovora.
Peke?" Marijata je bila uasnuta tom pomilju.
Moramo da odmorimo kamile." Rahma je otpila pozamaan
gutljaj vode i prosledila meinu Marijati, obmotavi maramu oko lica
69
elbookers
na slian nain na koji su mukarci obmotavali tagelmust. Potom je

zgrabila ular i ustrim korakom nastavila dalje, uspravna kao strela.
Marijata je nezgrapno sjahala sa svoje kamile, umalo ne pavi
na zemlju. Nevoljno je krenula za staricom, usput obmotavajui
svoju tamnu pamunu maramu oko lica tako da joj samo oi ostanu
vidljive. Poto nije navikla da nosi veo, isprva joj je bilo neprijatno i
zaguljivo, ali im se prvi daak vetra podigao sa dina, shvatila je
zato je noenje vela u tim krajevima predstavljalo nunost. estice
peska su joj uletale u oi i zarivale se u kou. Tlo je bilo tako usijano
da joj je vrelina prljila stopala kroz tanke sandale. Nakon toliko sati
koje je provela na kamiljim leima telo joj je bilo ukoeno, a pokreti
nezgrapni.
Uprkos svojim godinama i povredi koju joj je Rosi naneo,
Rahma se sa lakoom probijala preko peanog prostranstva, kao da
je to za nju bila svakodnevna stvar. Hodala je poput mukarca, poput
trgovca koji je iao za karavanom ili lovca koji je gonio plen,
pomislila je Marijata, to je bilo dovoljno da je preplavi nov talas
divljenja prema toj ilavoj i odlunoj eni. Dok je vetar ibao preko
peanih dina, Rahma se prebacila u zaklon koji je kamila stvarala
svojim telom. Marijata je uinila isto kako bi se zatitila od vetra.
Nastavile su da hodaju sve dok se sunce nije nalo visoko na nebu. I
dalje nisu mogle da primete da ih neko goni.
Marijata je bila tako iznurena da se ve pribojavala da e je
noge svakog asa izdati. Uprkos tome, grabila je dalje. Hodala je kao
u nekom transu ili snu, nagonski pomerajui noge i pridravajui
upleteni ular. Hodala je sve dok nije postala potpuno nesvesna
neprijatnosti koje su je muile na poetku puta. Poto je morala da se
usredsredi na neumoljive zahteve svog tela, njene osloboene misli
sve vie i sve dalje su lutale. Zato se otisnula na taj sumanuti pohod
sa enom koju uopte nije poznavala, i to pod tako bizarnim
okolnostima? Da li je bilo pametno to je napustila plemenski logor?
Zar joj je tamo bilo ba tako nepodnoljivo? Da je one veeri
zavritala u svom atoru, neko bi joj sigurno pritekao u pomo, ta
god Rosi priao. Meu pripadnicima njenog naroda zatita ena je
predstavljala svetinju. ene su se potovale vie od svega ostalog.
Strah od Musinog sestria izvitoperio je njenu logiku, zbog ega je
70
elbookers
poela da donosi nepromiljene i sumanute odluke. Ali tada se setila

izgladnelih haratina i napraite naravi plemenskog poglavara iji su
dani, kako su svi govorili, ve bili odbrojani. A kada on umre, Rosi
e postati novi voa plemena, i tada vie niko nee moi daje zatiti
od njega. Taj mukarac ni od ega ne zazire. ak je pokuao da udavi
i amenokalovog sina!
Marijata je poela da razmilja o onome to je ula od Rahme.
ta god da se desilo izmeu nje i Muse, u pitanju je oigledno bila
veoma ozbiljna stvar. Vrlo retko se deavalo da se neki amenokal
razvede od svoje supruge; ili, jo gore, da se ona razvede od njega.
To je bilo dovoljno da zakljui da se iza toga skriva neki veliki
skandal.
Dok se probijala kroz pustinju, takve misli su joj se rojile kroz
glavu poput leptiria koje lepraju oko vatre, ponekad iezavajui u
tmini, a ponekad se usredsreujui na plamen i kruei u mahnitim
vijugavim putanjama.
Tada se Rahma konano okrenula ka njoj i promrmljala par
neujnih rei.
Marijata je naprasno podigla glavu. Ispred sebe je ugledala
palmina stabla koja su podrhtavala na vreloj izmaglici. Da li je to bila
fatamorgana, upitala se. Mnogo puta je ula da pustinja ume surovo
da se poigra sa ljudskim umom, to je naroito vailo za neiskusne
putnike.
,,Oaza, ponovila je Rahma, ovog puta razgovetnijim glasom.
Oaza Dum. To znai da smo prevalile vie od polovine puta.
U oazi su napojile kamile i ostavile ih na panjaku, a potom su
napunile meine sa vodom. Kada se Rahma smestila u senci i utonula
u dreme, Marijata je spustila stopala u hladnu voduguelte i
zagledala se u odraz urminih kronji i zaslepljujueg neba koje se
prualo iza njih. Kakav je spokoj vladao na tom mestu! Jo nikad nije
osetila takav mir. Do tada je uvek bila okruena vrevom koju je
stvaralo prisustvo ljudi, vrzmanjem komija i lanova porodice,
dejom vriskom, meketanjem koza i laveom pasa, beskrajnim nizom
poslova i zaduenja koji su sainjavali svakodnevni ivot. Ona je bila
Marijata ult Jema, Fatimina i Osmanova ker, sestra i roaka i
pripadnica plemena. A nakon toga je postala Dasinina bratanica i
71
elbookers
uljez iz plemena Taitok. Kada ju je sudbina primorala da napusti svoj

zaviaj i da se nastani meu strancima iz plemena Bazgan, imala je
utisak da je oko nje vladala jo vea guva nego ranije. A poto je te
ljude doivljavala kao strance, inilo joj se da su oni bili jo brojniji i
da su je neprestano zasipali imenima i nasleem i priama koje su joj
zvuale nepojmljivo, i da su se neprestano vrzmali po logoru,
toroui i diui larmu i obavljajui poslove o kojima ona nita nije
znala. Ali sada su se u toj oazi nalazile samo ona, Marijata, i vrsto
usnula Rahma, ena koju je upoznala pre samo jednog dana i za koju
je ba nita nije vezivalo: ni plemenska lojalnost, ni porodine spone.
Tu su bile samo njih dve i velianstvena, spokojna, vena pustinja.
Bila je tako opijena tim oseanjem slobode i savrenog
bivstvovanja da joj je u glavi zavladala neka slatka oamuenost, kao
da je mogla da se vine kroz taj pozlaeni vazduh poput rasprenog
pauinastog semena...
Uopte nije imala predstavu koliko je vremena prolo kada se
konano trgla iz tog blaenog sanjarenja, prenuta otrim iznenadnim
praskom, kao da su se dva kamena sudarila nadomak njenog uha.
Poput make koja naizgled drema ali nikad potpuno ne zatvara
oi, Rahma je munjevito skoila na noge. Marijata, idi odmah po
svoju kamilu! Hajde, pouri!
Zato?"
Nemamo vremena za priu. Brzo!
Marijata je otrala do svoje kamile i skinula sapon, a potom je
neodluno zastala, drei ular u ruci i ne znajui ta je sledee
trebalo da uradi.
Hajde, penji se! Bei ka onim visokim dinama i tamo me
saekaj. Oni se nee usuditi da krenu u tom pravcu. Pesak je previe
dubok. Hajde, polazi!"
A ta e ti?
Uradi kao to ti kaem, devojko, ako nee da obe izgubimo
glavu."
Marijata je nekako uspela da nagovori kamilu da se spusti na
kolena i im se uspentrala na sedlo, ivotinja je krenula ka dinama,
kao da je intuitivno naslutila ta se oekivalo od nje. Marijata ju je
lupila po sapima kako bi ubrzala korak i pesak je poeo da se die
72
elbookers
oko glomaznih jastuia na njenim kopitima. Ispred njih su se

uzdizale dine, velianstvena brda sainjena od peska. Usmerila je
kamilu prema mestu gde su se ukrtale dva najvea brega i pukom
snagom volje nagovorila je da pree na drugu stranu. Potom je, ne
saekavi da se kamila potpuno spusti, iskoila iz sedla i otpuzala ka
grebenu kako bi osmotrila ta se deavalo. inilo se da se oaza
nalazila kilometrima odatle, mnogo dalje od rastojanja koje je mogla
da prevali za tako kratko vreme. Na trenutak nije mogla da spazi ni
Rahmu ni njenu kamilu. Uzdrhtala od panike, poela je oajno da
ara pogledom. Ako izgubi Rahmu nee se iva izvui odatle. Tada
je krajikom oka uhvatila neki pokret...
Daleko sa njene desne strane, Rahma je galopom gonila kamilu
iji su nezgrapni udovi mlatarali na sve strane. Marijata je primetila
kako ivotinja skree ka istonom rubu dugog peanog nasipa na
kome je leala, lagano nestajui sa vidika.
Tada je zaula zastraujui i krajnje neoekivani zvuk, neko
tutnjanje nalik priguenoj grmljavini. Ubrzo se pred njenim
razrogaenim oima ukazalo pranjavo vozilo koje je velikom
brzinom jurilo ka oazi: kamion na ijem je zadnjem delu sedelo
nekoliko mukaraca u tamnoj odei, sa pukama uperenim ka nebu.
Marijata se sledila od straha. Da se Rosi nije obratio vlastima kako bi
mu pomogli da vrati svoje kamile? I da nju odvuku nazad u logor?
Osetila je kako joj neki ledeni gr stee utrobu.
Ipak, to joj je delovalo nemogue. Bila je sigurna da ak ni
Rosi ne bi odluio da uplete policiju u plemenske razmirice. Njihov
narod je, ba kao i pre hiljadu godina, jo uvek iveo izvan
nacionalnih granica i nadlenosti. Marijata je leala na pesku, tako
napeta da joj je svaki trenutak izgledao kao venost, ekajui da se
desi neto to e presuditi o njenoj sudbini. Samo da me ne primete,
ponavljala je u sebi, a tada je na brzinu preinaila svoju molitvu:
samo da nas ne primete. Samo da odu i da nas ne primete...
Posle nekoliko otkucaja srca sve je ponovo utonulo u tiinu. U
uima je ula samo tutnjavu vlastite krvi. inilo se da je ak i njena
kamila osetila da treba da se primiri. ivotinja je kleala u zavetrini
pored dine, na mestu do koga jo nije prodrla suneva vrelina. Glava
joj je bila podignuta, a oi obrubljene dugim trepavicama zurile su u
73
elbookers
prazno dok je udna prozirna membrana treeg onog kapka

poigravala napred nazad, isterujui zrnca peska.
Tada se dip ponovo pojavio, naputajui oazu i jurei dobro
utabanom stazom koja je vodila ka istoku. Nakon nekoliko stotina
metara vozilo je naglo skrenulo sa puta, ka mestu gde je pre samo
nekoliko minuta Rahma iezla sa svojom kamilom. Marijata je
prestala da die, a srce joj je zabubnjalo kao da pokuava da iskoi iz
grudnog koa. Posmatrala je kako se dip penje uz dinu i kako se
zaglavljuje u mekem dubljem pesku na pristranku. Dvojica
mukaraca su iskoili napolje, sa pukama prebaenim preko lea,
kako bi pretraili teren. Videla je kako dodiruju povrinu, ivo
gestikulirajui, i potom kreu navie, prepustivi ostalima da izguraju
vozilo iz peska. Mukarci su bili odeveni kao zapadnjaci. Nosili su
pantalone umesto dugih odora i kape umesto velova i turbana.
Marijati su izgledali kao paukovi kao tanki, mrani, brzi, opasni
paukovi dok su se probijali uz dinu. Peani nanosi su ubrzo postali
tako visoki da vie nije mogla da prati njihovo napredovanje.
ta je trebalo da uradi? Da li je trebalo da uskoi u sedlo i da
pobegne pre nego to je spaze ili da ostane tu i da se nada da e proi
pored nje? Ba kada je odluila da zajae svoju kamilu i pobegne
glavom bez obzira, zaula je neko siktanje. Instinktivno se pridigla sa
peska, znajui da je ujed rogate zmije* mogao da ubije...
Dole!"
Rahma je ila ka njoj, vodei svoju kamilu. U ruci je drala
komad platna koji je bio povezan oko kamiline vilice.
Marijata se posluno opruila preko usijanog peska. ,,Ko su ti
ljudi?" proaptala je.
Vojnici."
Vojnici? Kakvi vojnici?"
Ovde sve vrvi od vojske." Rahma je obazrivo pruila ruku
nalevo. Na onoj strani tamo se nalazi nedavno osamostaljena drava
Mali. Na drugoj strani", nastavila je, pokazavi udesno, nalazi se
Niger, dok severno odavde lei Alir. I svi imaju vojnike koji se
vrzmaju po ovoj oblasti. Ispod ovog peska pronaena je dragocena
ruda i sada sve vlade ele da prigrabe svoj deo kolaa. Da iupaju
utrobu zemlje i da unite postojbinu naih predaka. I da nas ustrele
74
elbookers
kao divlja ako im se ispreimo na putu." Uzela je jo jedan komad

platna i ustro povezala vilicu druge kamile. To nije moglo potpuno
da uutka ivotinje, ah je bar moglo da prigui riku koja bi odala
njihovo prisustvo. Zato bi ti bilo pametnije da pouri, ako ne eli
da ostavi kosti na ovom pesku."
Povela je Marijatu niz peanu padinu, kreui se iza zavojitog
grebena dine koji je blokirao vidokrug stranih vojnika. U ruci je
drala palmin list, kojim je brisala tragove koji su ostajali iza njih. To
nije moglo da prevari nekog nomadskog skauta, ali se nadala da e
dina, posmatrana iz daljine, delovati nedirnuto.
Kada su se spustile niz mekani pesak, potrale su ka dubokoj
dolini izmeu peanih bregova i potom nastavile ka sledeem
prolazu izmeu dina.
Rahma je unula ular u Marijati u aku. Saekaj me ovde.
Tada se okrenula i poela postrance da se uspinje uz visoku
dinu kako bi proverila da li ih je neko pratio. Marijata se spustila na
pesak, pribivi kolena uz grudi. Oko njih su bili vojnici. Mukarci
naoruani pukama. Neprijatelji. Nikad pre toga nije joj palo na
pamet da je imala neprijatelje, da su negde postojali ljudi koji bi
stvarno eleli da je ubiju. Naravno, meu plemenima je oduvek
vladalo izvesno rivalstvo. Uvek je bilo okraja i upada na tuu
teritoriju. Ali to su bile stvari u kojima su uestvovali samo
mukarci. Nikome nikad ne bi palo na pamet da ugrozi ili povredi
neku enu. Nikome izuzev Rosiju. Ali ak se ni Rosija nije plaila
toliko kao tih anonimnih mukaraca u uniformama. Po prvi put
otkako su ona i Rahma zale u pustinju, osetila je istinski strah.
75
elbookers
Du g e iskoene senke ve su poigravale nad dolinom kada se

Rahma konano vratila nazad, krupnim koracima grabei ka njoj.
Laktovi su joj bili istureni, dok je stopalima podizala oblaie
peska. Sa tom pranjavom odorom i oima koje su sevale od besa
podseala je na nekog od pustinjskih duhova. Marijata je obgrlila
kolena i jo vre ih pribila uz grudi. Jesu li te napali? bojaljivo
je upitala. Jesi li povreena?"
Starija ena je jedva skrenula pogled ka njoj. Penji se na
kamilu", promrmljala je, odvezujui ivotinju i spretno se podiui
na njen vrat.
Jesu li otili?" upitala je Marijata kada ju je konano sustigla,
ali je uspela da izvue samo jedno turo i odseno da". Rahma je
potom ponovo stisnula usne i zagledala se pravo napred, izgubljena u
mislima koje su njeno elo pretvorile u lavirint grevitih
isprepletenih linija.
Dok su se probijale izmeu dina i nastavljale preko iroke
peane ravnice, Marijata je nekoliko puta pokuala da izvue jo
neku informaciju o vojnicima, ali je njena saputnica utala kao
zalivena. Samo je nemo grabila dalje, ne progovarajui ni rei.
Negde pred kraj treeg dana otkako su napustile oazu sunce je
skrenulo ka zapadu, zaronilo i palo. Pejza je izgubio poslednji
traak crvenila i preplavio se hladnim ljubiastim nijansama.
Izranjajui mesec se razlio preko peska, zasipajui usamljeno
trnovito drvee jezivim srebrnim odsjajima. Marijata se jo nikad
nije obrela u takvoj zemlji, tako beskrajnoj i neumoljivoj, ali ih ak
ni to nije nateralo da zastanu. Jahale su dalje preko tla koje je
postajalo sve ravnije i tvre, sa upercima rastinja koji su trali
izmeu sve uestalijih i masivnijih skupina kamenja. Kada su stigle
do podruja prekrivenog ogromnim usamljenim kamenim
76
elbookers
gromadama koje su se nadvijale nad turobnim pejzaom, Rahma je

konano zaustavila svoju kamilu.
Ovde emo saekati zoru, objavila je. Ne smemo po noi da
zalazimo u brda. Duhovi predaka umeju da se rasrde pod svetlou
meseine."
Nou su ak i najdobroudniji duhovi menjali svoju narav.
Marijata je promrmljala bajalicu kako bi odvratila opasan uticaj
gnevnih duhova, zagledavi se u senovita brda. Sve je bilo tako crno
da nije mogla da razazna zemlju od neba. U pomrini se nije nazifao
ni traak svetlosti. U blizini nije bilo nijednog logora, vatre ili
odsjaja svetiljke. Videla je samo ratrkane stene koje su izgledale
kao da ih je razbacao neki obesni din kome je dosadilo da se igra.
Ovo je drevno magijsko mesto puno barake", tiho je
prozborila Rahma. Duhovi nas ovde nee dirati."
Marijati se inilo da te stene, uprkos svojim impozantnim
razmerama, nemaju ni trunku magije ih blagoslova. Iznureno je
zatvorila oi. Boleo ju je svaki mii, pa ak i svaka dlaka na glavi.
Jedva je ekala da odmori kosti u nekom bezbednom atoru, da
nasloni obraz na jastue, da se pokrije ebetom i da spava, spava,
spava. Bila je toliko umorna da je poelo da joj se muti u glavi.
Ispruila je ruku i naslonila se na oblinji kamen kako bi odrala
ravnoteu. Iz kamena je ve nestala vrelina kojoj je bio izloen
tokom dana. Bio je hladan i grub na dodir. Hladan i grub, ali nekako
iv...
Kroz glavu je poela da joj promie bujica udnih slika: ena
ije su suze padale na odoru boje indiga, ostavljajui tamne tragove
na platnu; dete okrugle glave koje se grevito privija uz majinu
suknju; blesak maa koji vitla kroz vazduh, srebrn i svetlucav
nasuprot tamnoj pozadini. Povijena beba sa ogromnim tamnim oima
koja bespomono lei na pesku. Nago muko telo koje se izdie i
sputa i zaobljeni obrisi njegove zadnjice obasjani poskakujuom
svetlou svee. Naglo je otvorila oi, okirana tim snovienjem.
ta ti je?" upitala je Rahma otrim glasom, uhvativi je za
ruku. Jesi U neto videla?"
Zbunjena i postiena, Marijata je sklonila ruku. Ne, nita.
Samo sam umorna."
77
elbookers
Skinula je ebe sa kamile i opruila se preko tla, ali joj san nije
dolazio na oi. Svet se pomerao u njoj, kao da je i dalje peaila.
Glavu joj je zahvatio vrtlog kroz koji je potekla bujica novih slika
naoruani mukarci sa pukama prebaenim preko ramena; Rosijevo
iskeeno lice koje postaje sve blie i blie; skelet pored koga su
prole u pustinji, sa izglodanim kostima izbledelim od sunca;
izgladnela deca i ucveljena ena sve dok joj nije pozlilo od strepnje
koja joj je zaposela duu. Kada se pridigla u sedei poloaj,
pokuavajui da se pribere, jedino to joj je prolo kroz glavu bila je
pomisao da je ostala potpimo sama pod kapom nebeskom, preputena
milosti sveta u kome se obrela, bez ikoga ko bi mogao da joj prui
pomo ih zatitu, izuzev te udne i polulude ene. Zvezde su
treperile na tamnom svodu, sipajui svoju svetlost na zemlju, nimalo
dirnute njenim nedaama. Suze samosaaljenja poele su da joj
nagrizaju oi kada je u glavi zaula taj glas.
Seti se ko si, Marijata. Seti se svog naslea. Ti u sebi nosi sve
nas: mi smo uvek sa tobom, dokle god seanje see, sve do Majke
Svih Nas. Seti se ko si i ne oajavaj...
Marijata je te noi sanjala. Ponovo je bila u Hogaru: njegova
iljata brda su parala blistavo plavo nebo, a ona je sedela na suncu i
posmatrala kako njena majka uplie Azazovu kosu. Kada je poslednji
put videla brata, nosio je dugu odoru i plavi veo preko lica tako da je,
onako visok i viljast, gotovo podseao na mukarca, ah je u njenom
snu jo uvek bio deak sa okruglim nasmejanim oima i irokim
jazom izmeu prednjih zuba, to ju je nateralo da se seti kako su
nekada davno razdragano trkarali oko starica iz plemena i smiljali
prie kojima e jedno drugo izbaviti od kazne kada ih majka uhvati u
nekom nestaluku. U blizini je videla i njihovog mlaeg brata Baja
koji se, potpuno nag, bezbrino igrao u pesku. Njena majka je bila
tako lepa, pomislila je, posmatrajui njene brze spretne ruke i
skladne kosti na prefinjenom hcu obasjanom sunevom svetlou.
Uopte nije znala koliko je dugo posmatrala taj spokojan prizor zato
to se nalazila u vremenu snova. Iza Jemine glave su plutah visoki
oblaci. Sunce je zalazilo i izlazilo, zaranjalo i ponovo izranjalo, dok
je plela Bajove prve pletenice, pruajui ruke preko ogromnog
78
elbookers
rastueg ispupenja na svom stomaku. A tada se preko nje nadvila

neka senka a ona je podigla pogled i osmehnula se, i itav svet se
naprasno zaustavio. Kakav je to osmeh bio! Marijata je itav dan i
itavu no mogla da posmatra taj osmeh. Koliko je samo ljubavi i
zadovoljstva bilo sadrano u njemu. Na trenutak se upitala ta je
njenu majku navelo da se tako blaeno osmehne, a tada je ugledala
sebe kako koraa pored svog stasitog oca, nosei korpu sa
smokvama, smokvama za kojima je njena majka toliko udela tokom
te poslednje trudnoe. I u tom trenutku je shvatila ono to je oduvek
znala: da ju je njena majka volela i da je nije svojevoljno ostavila
samu na ovome svetu i da je neprestano bdela nad njom.
Marijata se probudila kada su joj prvi zraci sunca okrznuli lice.
Na trenutak uopte nije znala gde se nalazila. Znala je samo da se
oseala svee i spokojno. Kada se protegla, zglobovi joj nisu
zapucketali. Kada se pridigla sa zemlje, noge joj nisu klecnule, a
njeni miii nisu uloili ni najmanji protest. Moda je bilo neke istine
u onome to joj je Rahma rekla o tom kamenju, pomislila je. Moda
se u njemu stvarno skrivala neka mo. Savila je ebe i prila jednoj
od stena kako bi je paljivije osmotrila.
Tri etvrtine ogromne kamene gromade bilo je zaklonjeno
senkom. Obila je oko stene, divei se njenim razmerama i sveini
senke koju je bacala oko sebe. Ali kada je prela na drugu stranu,
ustanovila je da je istono proelje ve obasjano zracima izlazeeg
sunca. Sredinji deo je, od zemlje pa gotovo da samog vrha koji se
nalazio na visini od petnaest stopa, bio prekriven dugim nizovima
slova i simbola isklesanim na drevnom jeziku njenog naroda.
Radoznalo je izvila vrat, prelazei pogledom preko urezanih zapisa.
Danas smo sahranili Madida, hrabrog mukarca, Tatinog
mua i Risinog, Elaginog i Huninog oca, stajalo je u jednom u njih.
U drugom je bila sadrana krajnje jednostavna poruka: Sarid
voh Dinbiden, koja ne uzvraa na njegovu ljubav."
Trei natpis je predstavljao poetak neke pesme. ,Aet nannana in ded Musa, tienan n edil di du nedva, naglas je proitala.
Keri naih atora, keri Musine, setite se veeri kada smo otili...
Naredni zapis, koji je bio ispisan simbolima koji su se pruali
79
elbookers
sleva nadesno, isprva je proitala kao: Ljubav opstaje, ali ne i

ivot", a tada je shvatila da bi se ta reenica mogla protumaiti i na
drugaiji nain, kao: Duga ljubav je reda od ivota." Nabrala je
vee, ne uspevajui da ustanovi koje znaenje je bilo ispravnije. Jo
jedna od moguih interpretacija je glasila, Kad negde pronae
ljubav, ostani tu."
Zvui ba pesniki, zar ne?"
Marijata se naglo okrenula, tek tada primetivi da je Rahma
stajala pored nje.
Ko je uklesao ove rei? Ljudi iz tvog sela?"
Starija ena je prasnula u smeh. Neke od ovih zapisa su
ostavili Kel Nadi, Ljudi iz prolosti. Niko ne zna koliko dugo stoje
tu. Starci iz sela kau da su ti zapisi nastali jo pre njihovog roenja,
pa ak i pre roenja njihovih oeva i dedova."
Marijata se ponovo namrtila. Ah deluju tako... svee." Bila je
to krajnje neprimerena re, naroito za enu koja je sebe smatrala
pesnikinjom. Htela je da kae da su emocije koje su ti zapisi
izraavah bile iste poput onoga to su pripadnici njenog naroda
svakodnevno mislili i oseali.
Prolost je uvek sa nama", izjavila je Rahma. A ljudi duboko
u dui ostaju isti, bilo da potiu iz dananjih ili prohujalih vremena."
Rahma je tog jutra delovala vedrije, moda zato to je znala da se
bliio as kada e se trijumfalno vratiti kui sa devojkom koja je bila
potomak Zaetnice.
Marijatu je ve poela da obuzima nervoza zbog onoga to se
oekivalo od nje. Pre nekoliko dana joj uopte nije bilo teko da
donese odluku da napusti Kel Bazgane. U tom trenutku uopte nije
razmiljala o budunosti, a kada je krenula kroz pustinju, njen um je
bio prvenstveno zaokupljen time kako da bezbedno stigne do svog
cilja. Bolje da ne razmilja o tome. Ljudi su duboko u dui svuda isti,
ponovila je u sebi. Nije imala ega da se plai.
Kada su kroile u selo, Rahma je poela utivo i nadugako da
se pozdravlja sa svima koji su im izah u susret, a njih je bilo mnogo.
Dobro sam", odgovarala je na pitanja svojih saplemenika. Bogu
hvala, dobro sam", uporno je ponavljala, usput se raspitujui za
njihove porodice i najnovije vesti i strpljivo sluajui njihove
80
elbookers
odgovore ak i kada su oni zvuali potpuno isto: Dobro sam, moja

ena i sinovi su dobro, i moje keri takoe. Bogu hvala, svi smo
dobro. Potom bi se okrenula ka Marijati i predstavila je reima:
Marijata ult Jema ult Tofenat, kerka Kel Taitoka koja je sila sa
Airskih planina, gde je boravila sa Kel Bazganima, i prela Tamesnu
sa mnom kako bi posetila mog sina i odagnala duhove koji su ga
zaposeli."
Ljudi iz sela su sa dubokim potovanjem doekivali vest o
Marijatinom plemenitom poreklu i tegobnom putu koji je prevalila,
ali bi se izrazi na njihovim licima naprasno smraili kada bi Rahma
pomenula Amastana. Uprkos tome, svi su bili dovoljno paljivi da
Marijati poele dobro zdravlje i blagoslove koji e je zatititi od zlih
duhova koji bi mogli da joj se ispree na putu.
Nakon razmenjenih pozdrava Rahma se obratila maloj
tamnoputoj eni sa jarkocrvenom maramom i ona je hitro otrala ka
atorima, ubrzo se vrativi sa inijom pirina pomeanog sa mlekom.
Ovo e mu pomoi da suzbije vrelinu", rekla je, na ta je Rahma
klimnula glavom i uzela iniju iz njenih ruku. Marijata je enjivo
osmotrila iniju, oseajui kako creva poinju da joj zavijaju, ali se
inilo da se Rahma nije obazirala na njenu glad. Moramo nekako da
ga vratimo u ravnoteu", dobacila je drugoj eni, oigledno ne
nameravajui da svoju saputnicu pozove na doruak pre nego to
posete bolesnika.
Kada ju je Rahma povela kroz selo, Marijata je usput primetila
obor u kome je kljucalo mnotvo kokoaka, to ju je poprilino
iznenadilo. Nomadski narodi nisu drali ivinu zato to ta stvorenja
nisu mogla ni da hodaju kroz pustinju ni da lete preko nje, a kamile i
magarci su ve bili dovoljno optereeni da bi vukli i kokoi. Takoe
je primetila da se u logoru nisu nalazili samo atori ve i ratrkane
kolibe od erpia, koje su delovale kao trajne nastambe, i da su neke
od njih bile okruene smokvinim stablima i mladicama paradajza.
Zar tvoje pleme vie ne ide putem soli?" radoznalo je upitala.
Neki se i dalje bave time. Jo uvek putuju, ali smo pre dve
godine u pustinji izgubili itav karavan, a veliki broj kamila nam je
prolog leta skapao od bolesti. Siromatvo i strepnja su naterali
mnoge od naih haratina i robova da pobegnu u gradove, a nove
81
elbookers
vlasti ih svojski podravaju u tome. ivot iz dana u dan postaje sve

tei. Naem narodu bie potrebni mladii poput Amastana. Takvi
ljudi su nam sada potrebniji nego ikada ranije. Bez njih emo biti
osueni da kljucamo prainu, borei se za goli ivot."
Marijata je bila zapanjena tim reima. Ah mi smo gospodari
pustinje, a ne ubogi seljaci!"
Nae ponosito naslee nam nita nee vredeti ako stvari
nastave da se odvijaju u pravcu kojim su krenule."
Poslednji stanovnik sela na koga su naile bilo je neko udno
stvorenje sa labavo obmotanim tagelmustom koji je, na Marijatino
zaprepaenje, otkrivao donju polovinu lica, sa koom boje ugljena i
tekim srebrnim minuama koje su visile sa obe une resice.
Tamnoputi udak je odmah ispruio ruke ka Marijati, vrsto joj
stegnuvi ake. Marijata je takav nedostatak uzdranosti pripisala
injenici da taj ovek oigledno nije pripadao Narodu vela, zbog
ega je sebe naterala da ne ustukne. Ali ak i da je pokuala, teko da
bi uspela da se otrgne iz njegovog stiska. Kada je udak progovorio,
saekalo ju je novo iznenaenje: sa njegovih usana se razlegao glas
deaka koji jo nije poprimio muku zrelost i dubinu. A kada je
podigao njenu aku i prislonio je na svoje grudi, imala je oseaj da je
dodirnula meka enska nedra, to ju je jo vie zbunilo. Ah, ker
Hogara koja nam stie iz velike daljine. Dobro dola! Dobro dola
meu Tegarte!"
Hvala", odgovorila je Marijata, utivo povivi glavu. Ponovo
je pokuala da oslobodi ake, ali je to i dalje bilo neizvodljivo.
Ljupka devojko, duhovi mogu da poprime razna obhja. Pazi
se melanholine lepote Kel Asufa kako ne bi poklekla pred njenom
zavodljivou. Vidim da u tebi obitava duh divljine. A divljina
priziva divljinu. Nadam se da ima itavu glavu."
Nakon tih zagonetnih rei udak joj je pustio ake i nastavio
svojim putem.
Marijata je zbunjeno gledala za njim. ta je hteo da mi kae? I
ko je to stvorenje? Da li je to mukarac ili ena?"
Tana?" Rahma se zagonetno osmehnula. U naem jeziku ne
postoji re za stvorenja poput Tane. ula sam da je stranci zovu
82
elbookers
hommefemme,7
ali je to nepoteno prema njoj. Zato to je Gospod, da

tako kaemo, Tanu obdario dvostrukim blagoslovom. U njoj se moe
pronai savrena simetrija izmeu polova i ona je zaista izuzetna.
Ona zna vie od onoga to mogu da znaju obini ljudi. Tana je bila
ker naeg kovaa, u vreme kada je nae selo bilo dovoljno imuno
da moe da ima vlastitog enada, a nakon oeve smrti je ostala sa
nama i preuzela neke od njegovih dunosti."
Inadani su bili kovai i poznavaoci mistinih obreda. Seoski
kova je nadgledao obavljanje rituala, ubijao rtvene koze, upravljao
vatrom i pravio stvari od gvoa koje nijedan pripadnik Kel
Tagelmusta, a pogotovo ne neka ena, nije smeo olako da dodirne.
Zar ona ne moe da izlei Amastana?"
Jednom gaje posetila, odmah nakon to se vratio sa puta, ali
otada odbija da mu prie."
Marijata je zautala, utonuvi u misli. A ta je mislila kada je
rekla da se nada da imam itavu glavu?" prozborila je nakon podue
pauze.
Mi ponekad koristimo taj izraz za arobnjakog egrta koji je
dostigao zrelost i ovladao svim tajnama."
Marijata je osetila kako je obuzima nov talas panike. Ali ja se
uopte ne razumem u arobnjatvo! Niko me nikada nije poduavao
takvim stvarima."
Ima stvari koje se ne mogu nauiti. To su darovi koji dolaze
sa visina. Darovi koji teku u krvi." Rahma ju je uhvatila za miicu,
kao da se uplaila da bi Marijata mogla da pobegne. Marijatu je
odmah obuzeo nepodnoljiv strah: strah da je Rahmin sin izgubio
zdrav razum i da e ga zatei kako bunca i peni poput besnog psa
koji svakog asa moe da se otrgne kontroli; ili da e moda izgledati
kao sasvim normalan mukarac, ali da e u njegovim oima nazreti
mahniti ples rasrenih duhova. Plaila se da uopte nee moi da mu
pomogne i da e itelji sela na kraju zakljuiti da je ona, uprkos
svom uzvienom nasleu, bila sasvim prosena devojka. Iz nekog
razloga, to je bila mogunost od koje je najvie zazirala.
Doslovno mukarac-ena (Prim.prev.)

83
elbookers
Na samom kraju sela, iza poslednjeg niza atora, koliba i

ivotinjskih obora, leao je umarak maslinovih stabala, a iza njega,
na komadu zemlje posute ratrkanim kamenjem, izmeu dva stabla
tamariska, nalazilo se neugledno sklonite napravljeno od nekoliko
debelih grana prekrivenih ebadima i dotrajalim vreama za ito. U
senci pohabanog platna Marijata je primetila siluetu mukarca u
crnoj odori, sa vrsto obmotanim tagelmustom ispod koga se nazirao
samo traak lica i par tamnih oiju koje su zlokobno svetlucale u
pomrini.
Mukarac je prekrtenih nogu sedeo na zemlji, potpuno
nepomian, sa akama sklopljenim na krilu. Dok su prilazile, uopte
se nije pomerio niti je pokuao da ih pozdravi. Nije ispoljio ni
najmanju reakciju ak ni kada je Rahma unula pored njega i stavila
aku na njegov obraz.
Blagosloven bio, Amastane, sine moj. Izgleda mnogo bolje
nego kada sam te poslednji put videla. Evo, donela sam ti malo
pirina i mleka kako bi odagnao viak toplote. Hajde, uzmi.
Spustila je iniju na zemlju, odmah pored netaknute posude sa
hlebom i urmama, ali mladi uopte nije skrenuo pogled ka hrani.
Pogledaj, nisam dola sama. Dovela sam ti gou iz daleka.
Ovo je Marijata ult Jema ult Tofenat iz plemena Kel Taitoka, koja
vodi poreklo od uzviene loze Tin Hinan. Zajedno sa mnom je prela
Tamesnu samo zato da bi te videla. Zar nee da ustane i da joj
poeli dobrodolicu, kao to dolikuje gospodaru kue?
Marijata je shvatila da Rahma naprosto pokuava da oraspoloi
mladia, jer se uopte nisu nalazili u kui a on nije gospodario niim,
pa ak ni vlastitim umom. Prela je pogledom preko traka uzanog
smeeg lica koji se nazirao iza proreza na velu, primetivi samo da
su mu kosti leale odmah ispod koe, da su mu obrve bile lepo
oblikovane i da se, uprkos tom bezizraajnom licu, u spoljanjim
uglovima njegovih oiju nazirala mreica bledunjavih bora koje su
bile u izrazitom kontrastu sa njegovom zagasitom koom. Poto je
stajala tako blizu njega, uopte joj nije delovao zastraujue. Ba u
trenutku kada je konano poela da se oputa, podigao je pogled sa
zemlje i pogledao je pravo u oi.
Ljudi esto priaju kako gazela, kada lovci krenu ka njoj,
84
elbookers
zastane kao paralisana, ak i onda kada moe da potri i da utekne od

svojih progonitelja. Tako se i Marijata oseala kada ju je Amastan
pogledao: paralisana, prestravljena do same sri i potpuno nemona
da se izbavi.
Zatekla je sebe kako netremino zuri u najizraajnije oi koje
je u ivotu videla. Oi su mu bile izduene i imale su oblik badema.
Bile su to oi pesnika, a ne oi ratnika ili luaka. Ali u tom trenutku,
kada se prvi put suoila sa tim hipnotiuim pogledom, Marijata nije
stigla da oseti ili pomisli bilo ta drugo osim da su mu oi tamne i
duboke kao voda na dnu bunara: onaj poslednji i najdublji sloj vode
pre nego to bunar presui i pre nego to oni koji zavise od njega
ponu da skapavaju od ei koja vodi pravo u smrt. '
Srce je poelo mahnito da joj lupa. Osetila je kako joj se miii
na nogama napinju, kao da su nameravali da je odvedu daleko odatle,
to dalje i to bre, ak i da ona to nije svesnO traila od njih. Ali je
uprkos tome i dalje stajala kao ukopana.
A onda se taj volebni trenutak rasprio. Amastanove oi su se
naglo ispunile suzama, suzama koje su se skupljale u uglovima oiju,
prelazile preko rubova kapaka i nesputano lile niz obraze. Bilo je
okantno videti mukarca koji plae. Od mukaraca se oekivalo da
obuzdavaju svoje emocije. Tako je nalagao aak, kodeks asti i
dolinog ponaanja. Marijata je istog trenutka osetila kako se njeno
srce otvara ka njemu.
Na ovom svetu postoje ene koje naprosto ne mogu da odole
porivu da ono to je slomljeno ponovo uine celim, ene koje oseaju
teku odgovornost da u ovom svetu ponovo uspostave narueni
poredak, pa makar i tako skromnim i neuglednim delima kao to je
pranje odee, ienje atora ili krpljenje raspletene korpe. Marijata
sebe nikada nije smatrala takvom enom. Ali je sada pred sobom
videla mukarca iji se ivot rasprsnuo napola i naprasno je poelela
da ponovo sastavi te razdvojene polovine i da isceli njegovu
izmuenu duu.
Koliko dugo je u ovakvom stanju?" upitala je Rahmu kada su
krenule nazad ka selu. Kako se daljina izmeu nje i zaposednutog
mladia poveavala, njeno srce je poelo da uspostavlja onaj stari
85
elbookers
normalni ritam. Ali je, uprkos tome, i dalje mogla da oseti njegovo
prisustvo, kao da su bili vezani vrpcom koja se pri svakom koraku
sve vie zatezala.
Rahma neko vreme nita nije odgovorila. Tek kada je stigla do
jedne stene, konano je zastala i sela, podigavi lice ka nebu.
Marijata je pod jarkom svetlou sunca na njenim obrazima spazila
slabaan trag osuenih suza. Kamila ga je donela nazad, kao da je
zapamtila put do kue, mada je pre vie od godinu dana nestao bez
traga i glasa", zapoela je Rahma. Bio je opruen preko njenog
vrata, potpuno izgubljen. Uopte nije znao gde se obreo. Oi su mu
bile otvorene, ali nije prepoznao ak ni roenu majku. itavo telo mu
je bilo zamazano krvlju. Pomislila sam... Glas joj je naprasno
zadrhtao. Pomislila sam da je mrtav... ili da je zadobio smrtonosne
rane. Vie nije imao svoj britki ubojiti ma koji je nasledio od mog
brata, njegovog anet maa, koji ga je pre toga dobio u naslee od svog
anet maa. Znala sam da se Amastan nikad ne bi svojevoljno odrekao
tog maa. On je predstavljao olienje njegovog ponosa. Kod sebe
nije imao ni hranu ni vodu. Uopte mi nije jasno kako je uspeo da
preivi, osim ako ga duhovi zarad vlastitih ciljeva nisu zadrali u
ivotu."
Pa ipak, neto je doneo sa tog putovanja. Primetili smo da
neto grevito stiska u desnoj aci. Pokuah smo da mu razmaknemo
prste, ali se on obruio na nas kao divlja zver. Jo uvek to dri u ruci.
Sigurna sam da bismo, ako bi nam polo za rukom da mu uzmemo tu
stvar, uspeh da ga spasimo. To je sigurno neki zaarani predmet iz
koga Kel Asufi crpu svoju mo. Pokuali smo sve ivo. Vraare su
mu donosile uspavljujue trave, ali on nije hteo da ih uzme. Enad mu
je pevao pesmu vetrova, a mi smo lupah u bubnjeve kako bismo
oterali duhove, ah ni to nije uspelo. Marabuti su se molili nad njim i
kaili stihove iz Kurana za njegovu odoru. Odmah sam znala da ni od
toga nee biti vajde. Amastan je razjareno strgao odoru sa sebe i
poeo da tri naokolo, potpuno nag. Jedan arobnjak iz Tinbuktua je
okruio njegov ator amajlijama i fetiima koje je doneo sa juga, ali
mu ni to nije pomoglo. I dalje je nastavio da spava drei desnu ruku
ispod tela. Kad god neko pokua da mu otvori aku, divlji duhovi
koji su ga zaposeh veoma se rasrde. Ve due od tri meseca je u
86
elbookers
takvom stanju. Plaim se da nee moi jo dugo da izdri."

Marijata se utueno ugrizla za usnu. Stvarno bih elela da
pomognem, ali ne znam kako."
Rahma se okrenula ka njoj, zagledavi joj se pravo u oi.
Briznuo je u pla kada te je ugledao, Marijata. To je prva
prepoznatljiva ljudska emocija koju je ispoljio za sve ovo vreme."
Ispustila je teak uzdah i ustala sa kamena, delujui uasno
iscrpljeno. Dok je bio deak, Amastan je voleo poeziju", nastavila
je. Voleo je da smilja stihove i da pie pesme. Tako je lepo baratao
reima da su sve devojke iz ovog kraja bile oarane njegovom
vetinom. Sve do jedne su elele da se udaju za njega, ali je on stalno
ponavljao da nee da se eni sve dok peke ne stigne do Drveta
Tenerea,8 dok ne vidi more i dok roenim prstima ne dodirne sneg
koji zasipa najvie planine."
Marijata se osmehnula. I njoj su bile bliske takve romantine
ideje. I koliko je od tih elja uspeo da ostvari?"
Sve tri. A nakon to je ispunio svoj cilj konano se verio. Sa
jednom devojkom iz planina NFugas. Otiao je po nju kako bi je
doveo ovde da upozna mene i njegovu babu pre nego to se venaju.
Moja majka je bila prestara da bi se otisnula na tako dug put. Ali
nikad nije upoznala nevestu, zato to je umrla pre nego to se
Amastan vratio, to je verovatno bio blagoslov."
Marijata je osetila kako je neto probada u grudima. Amastan
je bio veren? Odmah je opomenula sebe da se nje uopte nije ticalo
da li je neki mukarac koga uopte nije poznavala nekome obeao
svoju ljubav, ali to nije moglo da potisne nalet otrog razoaranja.
Gde je ona sada? Mislim, njegova verenica?"
Rahma je skrenula pogled. Ne znam. Niko to ne zna. Kao da
je u zemlju propala. Ali preklinjem te da ne slua ono to se pria po
selu." Pre nego to je Marijata uspela da pojmi tu udnu molbu,
Drvo Tenerea, na francuskom Arbre de Tenere, usamljeno
stablo akacije koje je stajalo nasred pustinje, kao jedino drvo u
krugu od preko 200 km, zbog ega je uivalo veliko potovanje
meu pustinjskim nomadima. Veruje se da je drvo stradalo u
sudaru sa kamionom tokom sedamdesetih godina XX veka.
(Prim, prev.)
8
87
elbookers
Rahma je urno nastavila: Zna, rei predstavljaju najmoniju od

svih magija. Tvoja baba je to znala. Mo rei tee kroz tvoju
porodinu lozu jo od Majke Svih Nas. Da nije tako, kako bi ona
uspela da ubedi ostale da pou za njom u pustinju i da zasnuju na
narod? Ona je tada bila obina devojka, nita starija od tebe. Obina
devojka iz pranjavog seoceta na jugu Maroka. A opet, u njoj se
skrivala takva mo da je napustila svoj miran i bezbedan dom kako
bi zasnovala sasvim nov ivot u divljini. Da bi to uinila, morala je
da razgovara sa Kel Asufima, da postane jedna od njih ili da ih
potini svojoj volji, jer su joj oni pomogli da utemelji na narod i
njegovu sudbinu. Njena mo se, poput svih vrednih stvari, prenosi po
enskoj liniji tako da sigurno obitava i u tebi. Moram da verujem u
to, inae nikad neu uspeti da vratim Amastana. Hoe li da mu
pomogne? Sedi pored njega i priaj mu svoje prie, recituj mu svoje
stihove i pravi amajlije za njegov oporavak. Smiri duhove koji su ga
zaposeli i potini ih svojoj volji. Pokuaj da ga nagovori da ti da tu
stvar koju stiska u desnoj aci. Hoe li to uiniti?"
,,Pokuau, odgovorila je Marijata, uprkos uasu koji joj je
izjedao duu. Amastan se vratio u selo bez svoje zarunice, izgubljen
i obliven krvlju. Mada nije elela da pridaje panju seoskim
abrovima, Marijata se odmah setila jedne narodne prie iz Airskih
planina koja se esto pripovedala oko logorskih vatri. Pria se zvala
Krvavo venanje iz Iferuana i govorila je o lepom i bogato
odevenom strancu koji je jednog dana ujahao u selo, podstakavi
silnu usplahirenost meu tamonjih devojkama. Tokom narednih
nedelja mladi je odabrao najlepu od njih i poeo da joj se udvara
kienim reima, nakon ega je odluio da je, uz blagoslov njene
porodice, uzme za enu. Meutim, prve brane noi, odmah nakon
svadbenog veselja, u atoru mladenaca je zavladao udan mete, a
devojini alosni krici su zaparali vazduh. Stariji mukarci su
prekorno odmahivali glavom. Mladoenja je oigledno prenaglio.
Nije smeo jo prve noi da se obrui na svoju nevestu. Dete zaeto
pod meseinom bilo bi prokleto za itav ivot. Iz toga nije moglo da
proistekne nita dobro. I zaista, kada je jedna starica narednog jutra
dola da mladencima donese doruak, tamo ju je saekao jeziv
prizor: ator pun krvi, kose i kostiju. Unutra nije zatekla ni
88
elbookers
mladoenju ni nevestu. Nevestina braa su pronala tragove neke

velike make i krenuli za njima, ka jazbini koja se nalazila visoko u
planinama. Nakon oajnike borbe uspeli su da ubiju zver. Kada su
joj rasporili utrobu, unutra su pronali ostatke svoje sestre, ali ne i
mladoenju. Na osnovu toga su zakljuili da je naoiti stranac bio
duh divljine, natprirodno stvorenje koje je moglo da poprima
razliita oblija. Nesrena devojka se udala za duha koji je u prvoj
branoj noi pokazao svoje pravo lice.
Marijata nije mogla da potisne sablasno pitanje: da li je i
Amastan bio nalik tom udovinom stvorenju? Da li je i on,
zaposednut denunima, ubio svoju verenicu? Uopte nije elela da
otkrije istinu. A opet, iz nekog razloga je morala da zna.
Rahma ju je povela ka svom domu. Bio je to lep ator,
napravljen od preko stotinu kozjih koa.
Uzela sam ovaj ator kada sam se razvela od Muse ag Ibe,
rekla je pre nego to je Marijata stigla bilo ta da upita. Taj ator,
svog sina Amastana koji je tada imao dvanaest godina i starog
magarca koji je odavno lipsao. Prokleti marabutje presudio da
moram da se odreknem svog miraza, mada sam imala potpuno pravo
da ga zadrim. Rekao je da sam morala da prihvatim teret koji mi je
Bog namenio i da se pomirim sa injenicom da je Musa odluio da
uzme jo jednu enu i da sam pogreila to sam traila razvod zbog
takve sitnice. Pokazala sam mu modrice na rukama i nogama, ali se
on samo osmehnuo i objasnio da muevi ponekad moraju da biju
svoje ene kako bi ih nauili pameti. Otada sam se vratila starim
obiajima. Marabut je ve otiao bogu na istinu. A Musa, koliko
ujem, ima razdirue bolove u stomaku."
Marijata se zaprepaeno zapiljila u nju. Hoe da kae da se
to deava zato to si ga proklela?"
Obojicu sam proklela, samo se ispostavilo daje Musa vrlo
izdrljiv. Oduvek je bio takav. Ali nee jo dugo."
Marijata se stresla od jeze. Ako moe da upravlja duhovima,
zato ne spase Amastana?"
Rahma se gorko osmehnula. Mislim da u itavoj vaseljeni
postoji neka ravnotea. I da su me duhovi stavili na ovo iskuenje
89
elbookers
kako bih to nauila."

Marijata je nakon toga svakog dana oblaila belu odoru i
stavljala na glavu komad belog platna koji joj je Tana pozajmila,
zarad sree i kako bi uspostavila ravnoteu sa crnilom koje je
zaposelo duu Rahminog sina. Odlazila je do Amastanovog sklonita
i sputala se pored njega, sastavljajui stihove u svojoj glavi i potom
ih glasno izgovarajui. inilo se da njemu uopte nije smetalo njeno
prisustvo. tavie, imala je utisak da je uopte nije primeivao. U
njegovim oima vie nije bilo suza, ba kao ni onog pogleda od koga
joj je zastajao dah. U njegovom dranju nije bilo znakova koji bi
ukazivali da je bio u vlasti duhova. ak i da su njene pesme i prie
dopirale do njegovih uiju, to niim nije odavao. Nakon izvesnog
vremena Marijata je ustanovila da je njegovo drutvo ispunjava
neobinim mirom, pa ak i nadahnuem. Zahvaljujui tome, njene
pesme su postale bolje i lepe nego ikada ranije. Veto je pronalazila
rei i pretakala ih u sloene akrostihove koji su posedovali mo da
uhvate magiju izmeu redova. Ponekad je tapom ispisivala stihove u
praini, ali ih je najee uvala u glavi. Ipak, oni i dalje nisu imali
nikakvog uticaja na mladia koga je pokuavala da isceli.
Pre nego to bi krenula nazad, uzimala je posudu sa
nedirnutom hranom koju mu je ostavila prethodnog dana. Kako je
mogao da ivi bez hrane? Sigurno je crpeo snagu iz drugih izvora,
razmiljala je, iz nekog natprirodnog, moda ak i bezbonog
domena. A onda je jednog dana zatekla prevrnutu iniju i zemlju
nakvaenu prosutim mlekom. To je bio tabu i oigledan dokaz da su
njegovim postupcima upravljale nevidljive sile. Iscrtala je zatitne
simbole oko inije kako bi ponitila zle uticaje.
Nakon nekoliko dana je dobila menstruaciju. Marabut je hteo
da je zatvori u ator, ali je Rahma samo prasnula u smeh. Tvoja mo
je sada na vrhuncu. Krv je snanija od moi duhova." I zaista, kada je
tog dana odnela Amastanu redovno sledovanje mleka i pirina on je
podigao iniju sa zemlje i poeo da jede. Ali to je inio prstima leve
ruke, to se smatralo sablanjivim inom.
Dok je levom rukom uzimao hranu, desna aka mu je i dalje
bila grevito stisnuta u pesnicu. Kad god bi Marijata spustila pogled
90
elbookers
ka njoj, zglobovi njegovih prstiju bi naprasno prebledeli, kao da je

jo vre stezao aku.
Nadahnuta drevnim zapisima na stenama, meu kojima su ona
i Rahma provele poslednju no pre nego to su stigle u selo, Marijata
je jednog dana sastavila novu pesmu i poela glasno da je recituje:
Keri naih atora, keri Musine,
Setite se veeri kada smo otili
Kamile su ve osedlane kitnjastim sedlima
I ene izlaze u dostojanstvenim odorama
Meu njima hodi Amina, sa blistavim oima
I Huna, sa novom maramom na glavi.
Prelepa Manta, svea poput palminog izdanka...
Neee!"
Amastanov krik joj je podjednako zaparao i ui i duu. Skoila
je na noge, prestravljena prizorom. Lice mu je bilo izoblieno od
razularenih emocija. Mislila je da e svakog asa ugledati kako mu
zmijski onjaci izbijaju iz usta, kako mu kande rastu na rukama,
kako mu krzno diklja kroz kou. Ali njegovo telo je ve sledeeg
asa naprasno klonulo, kao da ga je taj stravian pokli potpuno
iscrpeo. Otvorio je desnu aku i na trenutak je uspela da nazre
predmet koji je stiskao u njoj.
Manta... oh, Manta, proaptao je, ili se bar njoj uinilo da je
ula ba te rei. Oajno je zatvorio oi i prislonio tajanstveni predmet
na elo.
Tada je primetila da je to neka amajlija, masivan etvrtasti
komad metala na ijem se sreditu nalazilo ispupenje ukraeno
krugovima od kornalina i izrezbarenim arama. Metal je bio
prekriven neim to je podsealo na sasuenu ru.
91
elbookers
mala sam mnogo slobodnih dana, jer nisam iskoristila odmor

za protekle tri godine. Obuzeta blagom strepnjom, otila sam do
kancelarije starijeg partnera i upitala ga mogu li da dobijem
estonedeljni odmor, pri emu bih tri nedelje bila na neplaenom
odsustvu. Priznajem da sam bila postiena to sam kao izgovor
navela injenicu da mi je otac nedavno umro i da mi je trebalo
vremena da se saberem. Trebalo je da sredim mnotvo detalja oko
prodaje kue, objasnila sam, a nakon toga u verovatno krenuti na
krae putovanje, koliko da promenim ambijent.
Riard je sa gotovo uvredljivom velikodunou usliio moju
molbu.
Naravno, to me je ispunilo naprasnim oseanjem krivice. Ali
im bih skrenula pogled na oevu kutiju, to oseanje bi ustuknulo
pred novim talasom nestrpljenja. Uskoro u krenuti za Afriku,
ushieno sam razmiljala, u potragu za ivotnim ,,smernicama koje
mi je otac ostavio. Vratiu tu amajliju na kontinent sa koga je potekla
i probuditi odavno uspavanu zver. Potraila sam Abalesu u atlasu i
ustanovila da je u pitanju siuna taka na jugu Alira. MarokoAlir. Tafraut-Abalesa. Na grandioznoj skali crnog kontinenta
razdaljina izmeu tih mesta uopte nije delovala tako zastraujue.
Poto smo na raspolaganju imale pune tri nedelje, Iv i ja smo mogle
komotno da nastavimo ka jugu i da se uputimo kroz Saharu, na
drumsko putovanje koje e oznaiti kraj svih putovanja.
Izgarala sam od elje da to pre krenem, oseajui isto ono
nestrpljenje koje me je obuzimalo uoi izlaska na ispit. Htela sam da
tu brigu to pre skinem sa vrata i da se uhvatim u kotac sa
neminovnou, umesto da je odlaganjem pretvorim u nonu moru.
92
elbookers
Iskreno reeno, elela sam da vie ne razmiljam o tome.

Svoju neiskorienu energiju usredsredila sam na prodaju kue,
na gomilu birokratskih poslova, na prikupljanje beskrajnih i krajnje
nepotrebnih izvetaja, garancija i dokumenata koje su novi zakoni
pretvorili u nunost. Prikupila sam kolekcionarske predmete koji su
mi ostavljeni u naslee, odnela ih na procenu i potom ih dala na
aukciju, a ostalo sam prodala jednoj firmi koja je trgovala polovnom
robom. Stupila sam u kontakt sa jednom posrednicom za nekretnine
koja me je zasula tugaljivim priama o katastrofalnom stanju na
tritu i potrebi da moju kuu skockamo tako da deluje modernije"
kako bismo privukle pravu vrstu kupaca, da iznajmimo adekvatan
nametaj i saksije sa sobnim biljkama i da prostorije isprskamo
sprejom sa mirisom kafe i hleba pre nego to dovedemo potencijalne
kupce na razgledanje. Da moda ne postoji i sprej sa mirisom svee
pokoene i suncem oprljene trave kojim bismo mogle da isprskamo
vrt? sarkastino sam upitala dok sam stajala na rominjavoj kii,
zurei u trnje i korov koji je dikljao na mestu gde se nekada nalazila
parcela sa povrem. Posrednica za nekretnine duboko se zamislila.
Dobra ideja, promrmljala, pribeleivi taj predlog u svoj notes,
potpuno lepa za moj preneraeni pogled.
Onog dana kada je trebalo da krenem na put probudila sam se u
pet ujutru, valjajui se u hladnom znoju i urlajui na sav glas, jer sam
sam sanjala da sam bila ostavljena pod vrelim pustinjskim suncem,
previe slaba da bih se makar i etvoronoke dovukla do vode koja je
svetlucala u daljini. Uspravila sam se u krevetu dok mi je srce
pomahnitalo dobovalo u grudima. ta je to trebalo da znai? Da li je
taj san bio podstaknut mojim strahom od letenja, ili neim to je bilo
jo tee objasniti ili pojmiti? Trudei se da iz glave potisnem obe
mogunosti, poela sam da se pakujem. U tanu sam ubacila paso,
amajliju i ostale stvari iz oeve kutije i taj muni san se ubrzo
rasprio, ustuknuvi pred specifinim oseanjem napetog iekivanja.
***
inilo se da nas dve nismo bile jedini planinari koji su krenuli
u Maroko. U redu ispred terminala na Getviku, meu uobiajenim
93
elbookers
skupinama turista eljnih sunca i roditelja sa kmezavom decom,

primetile smo etiri ili pet ekipa koje su vukle planinarske vree,
torbe sa konopcima, pa ak i poneku strunjau. To su uglavnom bili
momci i devojke od dvadeset i kusur godina koji su mi u tom
izlizanom fet-fejs dinsu i arenim kousima delovali nepodnoljivo
mlado. Devojke su imale bledunjavu kou i kosu upletenu u afrokikice, a mladii su nosili kone narukvice. Dok smo manevrisale
kolicima, zauzimajui svoje mesto u redu, Ivina vrea se skotrljala i
tresnula o beton. Unutra se nalazila sva mogua planinarska oprema,
sabijena do maksimuma, tako da je vrea teila bar jednu tonu. Dok
ju je Iv s mukom podizala u uspravan poloaj, pokuavajui da je
ponovo nagura na kolica, ka nama se ustremio nepoznat mladi koji
je krajnje leerno vratio prtljag na mesto, dobacivi nam blistav
osmeh. Imao je iroko prijatno lice, crvenkastosmeu kosu i lenj
pogled, ali je u mojim oima, uprkos toj pitomoj kombinaciji,
delovao kao neki pirat. Zdravo, ja sam Dez, rekao je, sa
prepoznatljivim efildskim akcentom. im smo vas ugledali rekli
smo: Ove cure su sigurno krenule na planinarenje. Odmah smo vas
provalili, verovatno po nainu na koji se kreete. Je 1 tako, Majke?"
Njegov saputnik je bio par godina stariji i delovao je uzdranije
i otmenije. Stidljivo je klimnuo glavom, kao da nije eleo da se
uputa u dublju diskusiju. Mislim da su vas odali ruksaci."
Bilo je oigledno da je Dez bacio oko na Iv. Idete u
Tafraut?" upitao je.
Iv se osmehnula, potpuno zaslepivi ve dovoljno oaranog
Deza. Naravno. A vi?"
I mi. To je najbolje mesto za planinarenje u ovo doba godine.
A, osim toga, ljudi koji tamo ive manje su nasrtljivi nego u drugim
delovima Maroka."
Ako zanemarimo one tipove koji su ti uvalili tepih", podsetio
ga je Majls. Svim silama su pokuavali da nas odvuku do svoje
radnje. Gotovo da su nas jurili po ulici!"
Dez je prasnuo u smeh. Bili su obueni kao Tuarezi, mada
sam siguran da u njihovim venama nema nita vie tuareke krvi
nego u mojim. Pa ipak, ne kajem se to sam kupio taj tepih. Stavio
sam ga u svoju sobu i stvarno lepo izgleda. Kad god ga pogledam,
94
elbookers
setim se Maroka."
Dez i Majls su predstavljali prijatno drutvo. Seli smo za sto u
jednom od kafea na polaznom terminalu i poeli da razmenjujemo
prie o usponima koji su nam priutili najvei uitak, vrletima koje
su nam se najvie dopale, epskim podvizima u koje smo se uputali i
epskim opasnostima koje smo izbegli, padovima koje smo doiveli i
preiveli. Pre nego to sam stigla da kaem piksla, ve sam sedela u
avionu. Sve do tog trenutka nisam stigla ak ni da pomislim na svoj
opsesivni strah od letenja.
Nekom prekaljenom putniku koji se ne plai da e ispasti kroz
rupu na nebu koje gori od zapaljenog avionskog goriva moe
delovati da e na takvom kratkopoteznom letu stii do svog odredita
dok lupi dlanom o dlan, ali kada su u pitanju osobe poput mene,
paniari koji u glavi neprestano premotavaju taj stravini scenario,
vreme moe da postane uasno subjektivna kategorija, a minuti i
sekunde pri svakom poskakivanju ili obruavanju aviona mogu da se
pretvore u venost ispunjenu pukim uasom. I, ta god ljudi iz aviokompanija verovali, paenike koji imaju istinsku fobiju od letenja
nee uteiti ak ni beskrajna povorka stjuardesa koje guraju kolica sa
besplatnim piem i zakuskom. Nikako ne mogu da skapiram", rekla
je Iv, posmatrajui kako se moje pesnice naizmenino steu i
oputaju i kako zglobovi na mojim prstima postaju bledi kao kre,
kako ena koja e bez trunke nervoze krenuti preko neke glatke i
nezatiene 5c ploe moe da se raspameti od straha im ugleda
avion. Hajde, prelistaj ovaj prirunik. To e ti skrenuti misli."
Kao to su nam Dez i Majls neto ranije ukazali, oko Tafrauta
su se nalazila jutra i jutra stena koje je trebalo da savladamo, hiljadu
zacrtanih ruta kojima smo mogli da krenemo i bar jo hiljadu koje
smo lino mogli da unesemo na planinarske mape. Poela sam da
prelistavam prirunik, odabirajui potencijalne mete, ali sam
neprestano nailazila na fotografiju litice koja je bila poznata pod
nazivom Azgaur, ili Lavlja glava", sa onim udnim ikonskim
kamenim licem. Istog asa sam znala da sam morala da se otisnem
du rute koja se pruala uz lavlji nos.
Mogla sam to da osetim u kostima. Lavlja glava je neprestano
zurila u mene, upuujui mi otvoreni izazov, kao da je to bio obred
95
elbookers
inicijacije kome sam morala da se podvrgnem kako bih zakoraila u

srce Afrike. Dodirnula sam amajliju koju sam nosila u depu i moji
strahovi su se naprasno rasplinuli. ak i kada sam ula kako stajni
trap poinje da kripi dok smo sletali na pistu u Agadiru, nisam
razmiljala o slobodnom padu i vatrenim kuglama ve sam staloeno
pakovala planinarski prirunik u svoju torbu. Nisam se acnula ak
ni kada je avion poskoio i kada je tokovima okrznuo betonsku
podlogu.
Kada smo se iskrcali, ispostavilo se da su sve putnike ekali
unapred iznajmljeni automobili. Sve osim Iv i mene. Potpuno
dezorijentisane nakon duge imigracione kontrole, stajale smo ispred
terminalske zgrade pod upeklom zvezdom dok je Iv okretala broj
koji je nakrabala na zadnjoj stranici svog dnevnika. Iz slualice je
umesto izlaznog signala dopirao niz glasnih piskutavih zvukova, tako
da je morala nekoliko puta da eksperimentie sa pozivnim brojevima
sve dok konano nije dobila vezu i na svom sakatom francuskom
objasnila operaterki da nas narueni automobil nije saekao na
aerodromu. Glas sa druge strane je neto prozborio i Ivino lice se
izobliilo od uasa. Plus lentement!9 zavapila je i unula mi
slualicu. Nakon podueg natezanja na francuskom sam skapirala da
je Iv onog dana kada je meunarodnim telefonskim pozivom
rezervisala na automobil nekako uspela da narui vozilo za pono
umesto za podne. Midi, minuit...10 ko e ga znati? Ispustila sam teak
uzdah. Iv je mislila da je njen kiks bio vrlo smean, sve dok se nije
ispostavilo da dotina agencija sve do veernjih sati nije imala
nijedno raspoloivo vozilo. Kada sam joj saoptila tu otrenjujuu,
vest Iv se pokajniki zapiljila u mene.
Hej, cure!"
Srebrnastoplavi peo 206 naglo je zakoio malo dalje niz ulicu.
Majls je sedeo za volanom. Dez je spustio prozor i iskezio se od uha
do uha.
Upadajte!"
Odmahnula sam rukom. Ne, stvarno nema potrebe. Imamo
rezervisan automobil, samo to malo kasni." Malo, nema ta! Samo
9
Samo malo!" (Prim, prev.)

Na francuskom podne, pono... (Prim, prev.)
10
96
elbookers
osam sati.
Alije Dez ve izleteo iz peoa i poeo da gura Ivin ruksak u
pretovareni gepek dok se moja prijateljica uvlaila na zadnje sedite.
,,Hej! doviknula sam. Treba nam zaseban automobil. Zna...
ako nameravamo da krenemo kroz Saharu.
Iv se nehajno osvrnula. Iznajmiemo ga kasnije, kada
stignemo u Tafraut.
Slegla sam ramenima, izvinila se eni iz rentakar agencije i
krenula za Iv, uguravi se meu gomilu ruksaka u zadnjem delu
siunog automobila.
Moraete malo da se stisnete", nevoljno je dobacio Majls, kao
da nije bio oduevljen pomilju da se guva sa nama, ali je njegova
zlovolja poela da jenjava im smo zali u gradi ije su ulice bile
zakrene svim zamislivim prevoznim sredstvima autobusima,
kolima, skuterima, biciklima i magareim zapregama koja su se
kretala razliitim brzinama i u krajnje nepredvidivim pravcima,
zajedno sa stotinama peaka koji su uletali pravo u tu gungulu, svi
odreda pokuavajui da preu ulicu na potpuno neprimerenim
mestima i esto zastajkujui nasred puta kako bi razmenili koju re
sa oferima i goniima teretnih kola. Oko nas su promicali mukarci
u dugim odorama, sa izraajnim licima prekrivenim koom boje
oraha i mreom duboko urezanih bora; ene ija su lica bila
zaklonjena velovima i deca u odelima pastelnih boja; devojke koje su
nosile bele kolske kecelje, farmerice i ivopisne marame. Sirene su
neprestano zavijale, a magarci su uznemireno njakali. Sve je
odjekivalo od ljudskih povika, zviduka i smeha. Iz zaralog
mercedesa koji je naglo skrenuo ka nama, pretiui nas sa unutranje
strane, tretala je neka arapska muzika, visok piskav enski vokal
koji se nadmetao sa grmljavinom bubnjeva.
Lagano smo se provlaili pored dugih nizova lokala postrojenih
du ulice: bakalnica i farbara, gvoara i pekara, radnji koje su
nudile tepihe i dueke, smotane asure, plastine batenske garniture i
automobilske gume nabacane preko plonika. U jednom lokalu
prodavala su se iskljuivo metalna runa kolica ofarbana plavom
bojom. Ispruila sam prst, elei da pokaem taj kuriozitet svojim
saputnicima, ali sam tada na suprotnoj strani ulice primetila mulu
97
elbookers
koja je vukla izduena teretna kola na kojima se nalazila iseena i

potpuno oerupana karoserija stare daije. Jedan mukarac je sedeo
na haubi, na neemu to je podsealo na improvizovano sedite,
cimajui uzde. Iza njega, u unutranjosti ruinirane karoserije,
dostojanstveno su sedele tri ene u crnim odorama, sa velovima
prebaenim preko lica. Zapiljila sam se u njih, gotovo oekujui da
zamau rukama, otkrivajui duge bele rukavice i pozdravljajui
prolaznike kao to kraljica pozdravlja svoje podanike.
Pogledajte!" povikala sam, ali je Majls gledao pravo ispred
sebe, pokuavajui da izbegne prepreke koje su iskrsavale na putu,
dok su Dez i Iv bili zaokupljeni vatrenom debatom o nekom bendu
za koji ja nikad nisam ula. Kada su konano skrenuli pogled ka
meni, ono hibridno vozilo i ljudi koji su se nalazili u njemu ostali su
daleko iza nas. Pred nama se ukazala duga kolona graevina od
javnog znaaja, straarski punkt koji je vrveo od naoruanih
mukaraca u uniformama i izdueni oker zidovi utvrenja koje je
predstavljalo neobian spoj arhainosti i modernosti.
Ubrzo smo napustili grad i obreli se meu talasastim pejzaom:
jutrima poljoprivrednog zemljita prekrivenog plastenicima i
mreama koje su useve titile od nezajaljivih ptica. Ugledali smo
maslinjake i polja sa ilijem, male plantae banana, pomorandi i
limuna i palme koje su se povijale pod tekim grozdovima urmi.
Pejza je postajao sve iri, suvlji i crveniji. Skupina ena u
ljubiastim, utim i crnim odorama radila je na pranjavim
narandastim poljima. Opuncije, kaktusi i trnovito bunje uzdizali su
se poput prirodnih mea izmeu panjaka na kojima su pastiri sedeli
u senci usamljenih stabala, motrei na stada goljavih ovaca i
crnodlakih koza koje su brstile svu hranu koju su mogle da pronau.
Sablasna meuzona u kojoj je sve odreda drvee, stene, put i polja
bilo prekriveno belom prainom oznaavala je prelaz izmeu obale
i visije. Kada smo proli putokaz za Atlaski kamenolom, gde je
ogromno brdo belog kamena bilo izjedeno sa dve strane, kao da su se
dva zavaena dina nadmetala koji od njih e potamaniti vei deo,
skrenuli smo sa glavnog puta i krenuli uz dugi uspon ka plavim
magliastim planinama koje su se nazirale na horizontu.
Neprestano oscilirajui izmeu prve i druge brzine, peo se
98
elbookers
probijao kroz lavirint zastraujue uzanih krivina. Pogled je bio tako

zapanjujui, a potencijal za drumsku katastrofu tako veliki da je nae
brbljanje naprasno utihnulo, ograniivi se na sporadine opaske o
vrtoglavom ambisu koji se pruao sa desne strane. Za ime boje,
kako vozila mogu da se mimoiu na ovakvom putu? zaprepaeno
je upitala Iv. Samo trenutak kasnije pred nama se pojavio visok i
rizino natovaren kamion iskien amajlijama za sreu i oslikan
upadljivim prikazima palmi i kamila. Kamion se pri ulasku u krivinu
opasno nagnuo u stranu, ustremivi se pravo ka nama, to nam je
pruilo munjevit odgovor na Ivino pitanje. Kada bi pred vama
iskrsnulo neko vozilo, morali biste naglo da skrenete na prvu
stenovitu izboinu pored puta kako biste izbegli eoni sudar sa
oferom koji vie veruje u sudbinu nego u pravila bezbedne vonje.
Iako sam sedela na zadnjem seditu, stopalo mi je instinktivno
krenulo ka fantomskoj konici.
Ovo je bilo zajebano", natuknuo je Dez, brino nas
osmotrivi.
Pokuavajui da skrenem misli sa zabrinjavajue spoznaje da
sam svoj ivot stavila u Majlsove ake, poela sam da uporeujem
okolni pejza sa mapom tog podruja koju sam kupila u Stanfordsu u
Kovent Gardenu. Mapa je bila odtampana u Maroku i nije ni
priblino podseala na vojne mape koje sam do tada koristila.
Razmere se nisu uklapale, boje su bile drugaije, putevi su bili teko
razluivi meu vijugavim konturama terena, a neki od berberskih
geografskih naziva bili su tako egzotini da nisam mogla da ih
izgovorim ak ni u glavi: Imi Mkurn, Ida Ugnidif i Tizg Zauin.
Nakon izvesnog vremena moja strepnja je poela da se povlai pred
zavodljivom romantinou ogoljenog pejzaa i spoznajom da sam
imala retku privilegiju da zurim u krevite obrise koji su se ocrtavali
na horizontu, erodirane masive, terasaste padine omeene kamenim
zidovima i presahle vodene tokove oiviene bademovim stablima, to
je svakako bilo bolje nego da piljim u taj visokorizian drum i
razmiljam o Majlsovim manevarskim sposobnostima. Uopte nisam
pretpostavljala da je Maroko bio tako lep, mada se njegova lepota
svakako nije uklapala u leksikon mekih zelenih polja i padina kojima
se odlikuje engleski pejza. Bila je to otra, surova, ogoljena lepota.
99
elbookers
Tada sam pomislila da su i ljudi koji su tu iveli verovatno bili otri i

divlji i surovi poput samog pejzaa. Morali su da budu takvi kako bi
opstali na tom mestu.
Kada smo stigli do klanca Tizin Tarakatin, sunce je ve poelo
da se sputa ka horizontu, ali je vazduh i dalje bio proziran, a nad
zemljom su titrale otre senke boje indiga. Dok smo se probijali
preko vijugavog puta koji je vodio kroz klanac, ulazei u narednu
krivinu, pred mojim oima se otvorio pogled koji me je naterao da
zinem od zadivljenosti. Pred nama je leala velianstvena dolina
Amelne koja se zavojito pruala ka horizontu. Sa njene desne strane
se, poput ogromnog zatitnog bedema, uzdizao planinski lanac
Debel el Kest.
Vidite onu liticu?" dobacio je Majls preko ramena, pokazavi
ka stenovitom zidu. Moje oi su instinktivno krenule u tom pravcu.
ak i na prvi pogled, litica je delovala impozantno.
Kroz samu sredinu prolazi klasina 5b ruta Doa Brauna",
objasnio je Dez. Planinari je zovu Sredinja teritorija. Ruta je
stvarno briljantna: strma i neprekidna, sa neverovatnim stepenom
izloenosti."
Razvukla sam usne u osmeh. Dezov entuzijazam je bio prosto
zarazan. Uopte nije bilo udno to je taj pragmatini planinar iz
Jorkira, koji se nesumnjivo nalazio na listi Dezovih heroja, toj ruti
dao tako prozaino ime. To je zapadnjacima sigurno lake padalo
nego da lome jezik pokuavajui da izgovore egzotine i nepojmljive
berberske nazive. Dok smo se sputah niz dolinu, inilo se da se ak i
Majls konano oraspoloio. Oduevljeno nam je pokazivao rute koje
su njih dvojica savladali ili nameravali da savladaju: Veliku pahulju,
Stare prijatelje, Belu kulu, Crni usek, Crnu prugu, Veliku plou i
Opaku Aretu. Du itavog puta nad nama su se nadvijali crveni
kameni zidovi. Dok sam zamiljala kako se pentram po tim stenama,
dlanovi su me naizmenino svrbeli i znojili se jer sam istovremeno
bila oarana i prestravljena veliinom i zahtevnou tih ruta. inilo
se da su neke od njih bile visoke bar tri stotine metara. Nikad pre
toga se nisam uhvatila u kotac sa tako krupnim izazovom.
Kompletno planinarsko iskustvo koje sam posedovala bilo je steeno
na britanskim liticama, i to uglavnom na jednopoteznim rutama. A
100
elbookers
ak su i viepotezne rute podrazumevale da je trebalo da se

uspentram uz najvie stotinu metara kornvolskog granita pod
milostivo blagim suncem, oslukujui talase koji su se mrekali u
podnoju i planirajui da se nakon tog podviga astim sladoledom
koji se prodavao direktno iz hladnjae koja je bila stacionirana na
parkingu. A ovde bih morala da se verem od zore do sutona pod
vrelim afrikim suncem i po potpuno nepoznatom terenu, u zemlji u
kojoj planinari nisu mogli da raunaju na spasilaku slubu ili staze
za olakano sputanje, a jo manje na hladnjau sa sladoledom koja
ih eka na vrhu. Ispod oka sam osmotrila Iv, pokuavajui da
ustanovim kako su njoj delovala ta udovina stenovita proelja, ali
je ona imala manje planinarskog iskustva od mene tako da nije mogla
da proceni istinsku teinu izazova u koji smo se upustile. Poto nikad
nije bila na nekom ozbiljnijem pohodu, znala sam da u morati da
donosim kljune odluke i da u veini sluajeva preuzimam ulogu
voe. Odjednom sam bila uasnuta idejom da nas dve potpuno same
krenemo na planinarenje po tim vrletima. Mada spadam meu osobe
koje vole da kontroliu stvari, nisam se usuivala da preuzmem ba
takvu odgovornost. Na kraju krajeva, moda uopte nije bilo loe to
smo se pridruile tim tipovima. Oni su poznavali te stene i to
podruje. Mogli smo da se penjemo uetvoro, bar dok ne upoznam
teren.
Nervi su mi jo uvek treperili kada smo stigli do podnoja.
Dez se okrenuo ka nama, veselo se osmehnuvi. Vidite ono tamo?"
rekao je, pokazavi na najviu liticu u planinskom lancu. Sutra vas
vodimo tamo. Siguran sam da ete uivati. Je 1 tako, Majlse?"
Majls nam je dobacio ironian pogled preko ramena. Mislim
da ste izvukle istu premiju, cure. Planinarski pohod u pratnji dvojice
eksperata. Zauzvrat moete da nas astite veerom."
Bar nedelju dana zaredom." Dez je diskretno namignuo. Ili
se moda njegov lenji oni kapak nehotice spustio? eka vas
boanstvena etnja sa fabuloznim pogledom. Ostaviemo kola kod
Azgaura i krenuti navie, kroz ruevine jednog prastarog sela, a
potom emo kozjim stazama nastaviti ka litici. Za takav poduhvat e
nam trebati bar par sati, osim ako ne krenemo u juri na liticu, kao
to smo nas dvojica uinili prole godine. Prikoi malo, Majlse.
101
elbookers
Dopusti curama da osmotre pejza."

Majls je zaustavio automobil na neasfaltiranom stajalitu i sve
etvoro smo izali napolje kako bismo protegli noge nakon
troasovne vonje. Vazduh je bio drugaiji nego u klimatizovanom
automobilu vru, suv i proet nekim mousnim mirisom koji je
podseao na zemlju i zaine. Zatvorila sam oi, preputajui se tom
mirisu koji je bio potpuno drugaiji od svih mirisa koje sam mogla da
osetim u Britaniji. A opet, u njemu je bilo neeg poznatog.
Ne plai se", zaula sam neki glas. Nije ba tako strano kao
to izgleda." Odskoila sam od zemlje, osetivi aku na svom
ramenu. Majls se radoznalo zagledao u mene. Imao je plave oi i to
mi je iz nekog razloga delovalo udno. Nekoliko sekundi sam kao
hipnotisana piljila u njega, kao da je bio stvorenje sa neke druge
planete, sve dok njemu nije postalo toliko neprijatno da je skrenuo
pogled ka Dezu koji je upirao prstom ka planinama, objanjavajui
mojoj prijateljici teinu razliitih ruta i deonica.
,,Oprosti, odgovorila sam. Nisam se uplaila. Samo su mi
misli odlutale."
Ruta je prilino duga, kao i veina u ovoj oblasti. Ima oko tri
stotine metara. U priruniku je rangirana kao 5a, ali nije ba tako
teka. Povremeno emo nailaziti na labavija mesta i odrone, ali to
nije nikakav bauk. Treba samo da odabere neki oslonac i da ga
paljivo proveri. Ako ustanovi da nije dovoljno pouzdan, uvek
moe da pronae drugi."
Oboje smo se osmehnuli, to je uspelo da odagna neprijatnost
koja nas je nakratko obuzela. Zadivljujue, zar ne? rekao je Majls.
Kao u crtanom filmu. Neki ljudi ne mogu odmah da razlue obrise.
U svakom sluaju, lake ih je videti pod jarkom svetlou. Meutim,
kada ih jednom prepozna, vie nema anse da pogleda u planinu a
da ih ne primeti. Kao magino oko.
Zagledala sam se ispred sebe. Stenoviti zid tamnocrvene
klisure izdizao se nad skupinom ratrkanih kua od erpia, bojei ih
bledoruiastim i braonkastim nijansama. Meu njima sam primetila
malu belu damiju i siuno drvee. inilo se kao da su kamene
gromade u obliku piramida bile nagomilane jedne preko drugih, sa
nazubljenim treim ivicama iscrtanim senkama boje indiga. Bilo je
102
elbookers
nemogue proceniti razmere tih planina. Prizor je bio vie nego

impresivan. Sledei Majlsova uputstva, krenula sam pogledom du
ogromnog grebena na desnoj strani najvieg vrha, lagano podiui
glavu. Trebalo mi je par trenutaka da prepoznam ta je hteo da mi
pokae, a tada mi se pogled prikovao za tu neverovatnu sliku. Pa
naravno! Dva duboko zasenjena oka, izdueni nos i zaobljena njuka:
bila je to lavlja glava. Ona Lavlja glava! Istog asa me je oinula
bizarna i nepogreiva spoznaja. Srce je poelo mahnito da mi lupa.
Zatvorila sam oi i slika lavlje glave je poela da se rasplinjava,
stapajui se sa drugom slikom, sa likom ponositog mladog mukarca
crnih oiju i prodornog pogleda...
103
elbookers
10
Tafraut je bio pun mukaraca sa crnim oima, ali nijedan od

njih nije bio onaj koga sam videla" u svom snovienju. Uprkos
tome, morala sam priznati da su berberski mukarci bili prilino
naoiti, snanih izraajnih kostiju, upeatljivog lica i gipkom
graom. Posmatrala sam kako etaju po gradu u svojim pranjavim
odorama, razgovarajui i puei, razmenjujui aljive opaske i
ponekad se drei za ruke.
To je ovde uobiajen prizor", objasnio je Majls; pokazavi
glavom ka dvojici starijih mukaraca koji etali ulicom, drei se za
ruke. Obojica su nosili odore sa kapuljaama i prepoznatljive ute
kone papue.
Mada smo se malo uzentovali kad smo se prvi put obreli
ovde", dodao je Dez. Mislili smo da su svi odreda buljai, ili tako
neto."
Iv je prasnula u smeh. Ba ste prosveeni, nema ta. Meni to
deluje ba slatko. Dobro je kada mukarci umeju da pokau svoje
emocije, da javno demonstriraju svoju naklonost prema prijateljima i
porodici. Mislim da bi ovaj svet bio mnogo lepe mesto za ivot kada
bi svi etali unaokolo drei se za ruke."
Dez je pogledao u Majlsa, upitno izvivi obrvu. Hoe da
malo proetamo?"
to da ne?"
Krenuli su niz ulicu, razmetljivo se drei za ruke i izvodei
predstavu za lokalni auditorijum. Ljudi su ih isprva zbunjeno
posmatrali, a onda su poeli iroko da se osmehuju. Dvojica deaka u
dresovima Manester junajteda, koji su utirali loptu ispred kafea u
kome smo pili kafu i prelistavali svoje prirunike, poeli su da upiru
104
elbookers
prstom i da se veselo klibere. Potom su i sami krenuli niz ulicu, u

korak pratei Deza i Majlsa i besprekorno oponaajui njihove
pokrete.
Teko mi je da odluim koji par zasluuje pobedu u ovom
luckastom takmienju", rekla sam, okrenuvi se ka Iv, srena to
Dezovo i Majlsovo glupiranje nije bilo shvaeno kao uvreda.
Moja prva reakcija na taj grad mogla se opisati kao prijatna
iznenaenost. Mada smo Iv i ja nameravale da odsednemo u
Tafrautu, nisam imala ni najblau predstavu o tom mestu jer su
fotografije koje sam videla prikazivale samo periferno podruje i
planinarske uspone. Moda u tamo zatei oronulo erpino selo
nalik onome koje sam videla u podnoju Lavlje glave, razmiljala
sam, naselje koje je izgledalo kao da potie iz nekog drugog vremena
i drugog sveta. Na moje iznenaenje, Tafraut je u veini pogleda
podseao na pravi moderan gradi. Du glavne ulice, u koju se
ulazilo pravo iz doline, bili su postrojeni nizovi niskospratnica u
ijem se prizemlju nalazio poslovni prostor. Primetila sam mnogo
malih radnji i kafea, tri damije i hotel na breuljku podignut u kazba
stilu. U grad smo stigli ba u vreme kada je sunce poelo da zalazi
tako da na ulici nije bilo puno ena. Verovatno vise nad poretom,
spremajui veeru za svoje mukarce, kao to dolikuje dobrim i
poslunim domaicama", natuknula je Iv, mada ja nisam bila
spremna da se kladim u to. One retke ena koje sam do tada videla
radile su na poljima ili se vraale kui sa njive, od glave do pete
odevene u tradicionalne crne odore koje su bile obmotane tako da
raskoan vez na njihovim rubovima ostane vidljiv. Na nogama su
imale crvene kone papue, a lea su im bila povijena pod tovarima
lia i rastinja kojim su verovatno hranile ivotinje. Dranje stoke u
tom podruju sigurno je predstavljalo teak i zahtevan zadatak.
Jedini oblik vegetacije koji sam spazila dok smo prolazili kroz dolinu
bili su kaktusi, palme koja su rasle u presahlom renom koritu i neko
neprepoznatljivo vronovato drvee koje je bilo posuto po
narandastocrvenom pejzau u tako redovnim intervalima i sa tako
preciznim razmakom da sam mogla da zamislim sloene korenske
sisteme koji su ispod povrine oznaavali teritoriju svakog drveta,
vijugajui u svim pravcima u oajnikoj potrazi za vodom. Uprkos
105
elbookers
modernim obelejima kao to su apoteke, automobili i satelitske

antene, bilo je oigledno da smo se obreli u oblasti koja se graniila
sa pustinjom suvoj, stenovitoj i pranjavoj. ivot na takvom mestu
je sigurno bio teak. U turistikom priruniku proitala sam da
mukarci iz tog kraja najee rade daleko od svojih domova,
provodei veliki deo godine u gradovima irom Maroka. Oslanjajui
se na svoju berbersku promuurnost, odlunost i izraenu radnu
etiku, zduno doprinose procvatu malih preduzetnikih poslova u
Kazabalanki i Marakeu, a svoje zarade savesno alju kui kako bi
njihove porodice imale od ega da ive. Po verovanju tamonjeg
naroda, lav koji se nadvija nad dolinom motri na ene, decu i starce
dok su mukarci odsutni, to mi je zvualo smisleno jer sam zaista
primetila da su mukarci koje sam viala po gradu uglavnom veoma
mladi ih veoma stari. ene koje obitavaju u takvoj zajednici moraju
da budu vrste i da se oslanjaju na vlastite snage.
Dok sam se zamajavala takvim mislima, primetila sam kako
dve od tih ena idu ka nama, nosei ogromnu korpu sa povrem koje
su kupile na pijaci. Usput su zastale kako bi razmenile pozdrave sa
skupinom mukaraca koji su stajali ispred pekare. Jedan mladi je
podigao ruku starije ene i poljubio je, a potom je utivo prislonio
dlan na svoje srce. Bio je to gest koji je poticao jo iz etrnaestog
veka, preiveli trag drevnog vitetva. Na hcu mi je zabhstao irok
osmeh koji nisam uspela da potisnem ak ni kada su ene nastavile
dalje, tiho razgovarajui. Kada su se pribhile, starija ena je
naprasno zautala, kao da je osetila moj pogled, a onda je slobodnom
rukom navukla veo preko lica, prekrivi usta i nos, a njena pratilja je
bre-bolje uinila isto. Ubrzale su korak i prole pored nas, okrenuvi
glave u stranu. Bila sam blago razoarana njihovim postupkom jer je
on nesumnjivo ukazivao da su u meni videle obinu turistkinju,
uljeza koji se provercovao u njihov svet. to sam, naravno, i bila.
Za razliku od ena, mukarci su ulagali vie napora u razvijanje
meukulturnih veza. Malo dalje niz ulicu, Dez i Majls su ve utirah
loptu sa svojim malim imitatorima, a neki od starijih mukaraca su se
takoe pridruili zabavi, glasno viui i smejui se i jurcajui za
loptom sa oduevljenjem koje se obino moe videti samo kod dece.
Ah, fudbaT, prozborila je Iv. Univerzalni muki jezik.
106
elbookers
Jo dugo smo sedele za stolom, pijuckajui kafu i posmatrajui

kako svet promie pored nas. Sa druge strane ulice dve prugaste
tigrolike make sa prodornim utim oima i izduenim udovima
radile su isto to i mi, bakarei se pod senovitom tendom berberske
radnje. Na oko metar od njih krupna kuja je leala na boku, dojei
troje gladnih tenadi. Mukarci koji su izlazili iz radnje su ih paljivo
preskakali, mada sam bila sigurna da sam negde proitala da
muslimani ne vole pse jer ih smatraju neistim. Bila je to prava
laissez-faire11 atmosfera. Mogla sam da osetim kako se iz trenutka u
trenutak sve vie oputam i kako ona utogljena zgrena Izabela koja
se skrivala u meni polako poinje da razvezuje svoje vorove.
Te noi smo obedovali u malom restoranu koji je je Majls
otkrio tokom svoje prve posete, na mestu koje smo okupirali sa jo
najmanje tri planinarske ekipe. Neki od nas su pre toga svratili do
hotelskog bara, poto je to bilo jedino mesto u gradu koje je imalo
dozvolu za toenje alkohola, to je donekle podgrejalo atmosferu.
Dok smo teturali kroz mranu uzanu uliicu oivienu starim kuama
od erpia, vazduh je odzvanjao od naih povika i smeha. Ulaz
restorana je bio osvetljen kitnjastom svetiljkom i obrastao
hibiskusom i bugenvilijama. Na spoljanjem zidu je vedrim
osnovnim bojama bilo naslikano ogromno nasmeeno sunce, kao
dolian simbol tog grada i njegovog odnosa prema ivotu. Majls je
zakucao na vrata i nakon nekoliko sekundi pred nama se pojavio
visok mukarac koji je nosio plavu berbersku odoru i crveni turban.
Paljivo nas je osmotrio svojim tamnim zacakljenim oima, skupinu
zapadnjaka sastavljenu od mukaraca u pohabanom dinsu i
prslucima od ovje koe koji su oko sebe irili miris pivskih
isparenja i ena sa bestidno otkrivenom kosom. Upitala sam se ta li
je pomislio kada smo mu tako buni i prljavi i nedostojni potovanja
banuli na prag. Sigurno nas je sve odreda okarakterisao kao
nevernike. Ali je tip sa turbanom, na moje ogromno iznenaenje, ve
Ekonomski izraz koji, u irem smislu, ukazuje na neiju
slobodu da postupa bez uplitanja ili usmeravanja sa strane.
(Prim, prev.)
11
107
elbookers
narednog trenutka stegao Deza i Majlsa u zagrljaj koji je bio tako

srdaan i irok da je obuhvatio i ostatak nae klape i sve zajedno nas
uvukao unutra.
Moj dom je i va dom, izjavio je na snano akcentovanom
engleskom dok smo prelazili preko praga, savesno skidajui izme i
gojzerice,
nakon ega smo se rasporedili po taburetima i tapaciranim
klupama postavljenim oko niskih okruglih stolova. Dok je plamen
sveca podrhtavao preko izrezbarenih dekoracija od gipsanog maltera
i brokata jarkih boja, halapljivo smo se obruili na tanke lepinje i
pikantno varivo od soiva, spektakularno ukusan jagnjei tadin i
suve ljive sa bademima, aromatini pilei kus-kus posut zacakljenim
povrem i garniran skarletnim sosom koji nas je sve odreda naterao
da zinemo od strahopotovanja i da preklinjuim glasom zatraimo
recept.
Na domain se zamiljeno lupnuo prstom po hrbatu nosa. To
je porodina tajna, rekao je. Taj sos sadri meavinu preko
dvadeset razliitih zaina. Ako vam otkrijem kako se pravi, vie
neete imati razloga da doete ovde. To bi unitilo magiju. A
misterija je veoma vana u ivotu, zar ne?
Nakon tog trezvenog objanjenja ugostitelj je vetim
gracioznim pokretom pokupio ispranjene posude i zamarirao ka
kuhinji u svojoj lepravoj plavoj odori.
Iv se okrenula ka meni, znaajno izvivi obrvu. Zanimljiv tip,
zar ne?
I krajnje upeatljiv", zamiljeno sam dodala. Bilo je neeg u
dranju ljudi koje smo sreli u tom kratkom intervalu otkako smo
stigli u grad, nekog samopouzdanja, samodovoljnosti i oputenosti
koja je delovala vrlo privlano u oima zapadnjakinje kojoj je ve
dojadila tobonja samouverenost londonskih mukaraca koji su
svojom razmetljivou i takmiarskim duhom zapravo maskirali
duboku nesigurnost i nepoverenje prema drugim ljudima. Nemojte
previe da se nadate", aljivo je dobacio Dez kada je primetio kako
nas dve pokuavamo da zvirnemo u kuhinju. Plaim se da vas je
neko preduhitrio. Prole godine smo imali ast da upoznamo njegovu
suprugu."
108
elbookers
Razgovor se nakon toga neminovno preusmerio na

planinarenje i planove za naredni dan. Bila je to meovita grupa i
po godinama, i po sposobnosti i po ambicijama. Ako izuzmemo nau
ekipu, meu prisutnim planinarima su se nalazile jo tri ene jedna
sedokosa dama od pedeset i kusur godina i dve devojke, Des i
Helen, koje su otkrivale svoje telesne drai u veoj meri nego to je u
tom delu sveta bilo preporuljivo i jo petorica mukaraca, dvojica
sredovenih tipova i trojica mladih uspaljenika koji su se razmetali
grandioznim planovima. Ovde nas ekaju jutra i jutra stena uz koje
se jo niko nije popeo", ushieno je objanjavao plavokosi
utokljunac, na desetine ruta koje nas prosto preklinju da ih
savladamo" Govorio je kao da se nalazio u prethodnici osvajake
vojske koja se spremala da pohara nebranjeni grad i napastvuje
njegove device.
Helen se tada nadvila preko stola, koketno zalepravi
trepavicama i zapiljivi se u Deza. Dok vas sluam, ini mi se da
smo se nas dve malo preraunale. Izgleda da nije ba tako lako popeti
se uz te stene. Zato smo Des i ja htele da zamolimo tebe i Majlsa da
nas, ako ste raspoloeni, sutra povedete sa sobom. Poto ste ve bili
ovde, mogli biste da budete nai vodii i da nam pomognete da lake
savladamo uspon." Kako bi ih dodatno ubedila, Helen je priznala da
su se njih dve pre toga penjale samo u zatvorenim dvoranama.
Majlsovo lice se pretvorilo u masku pukog uasa, ali je Dez
bio dobrostiviji. Oprostite, devojke. Stvarno bismo voleli da krenete
sa nama, ali smo se ve dogovorili da sutra povedemo Iv i Iz. Moda
bi bilo najbolje da prvo okuate sreu na granitu. Ovde postoji i par
ruta sa klinovima koje su tehniki prilino zahtevne, ali nisu opasne."
Helen me je oinula opakim vetijim pogledom koji je bio
nabijen istom enskom ljubomorom. Nehajno sam slegla ramenima
laje na pogreno drvo, srce ali je Iv uivala u svakom
bogovetnom trenutku. Da, sutra emo se zajedno popeti na Lavlje
lice", rekla je, spustivi ruku na Dezovu butinu kao da je tim gestom
overavala svoju teritoriju. Dezovo liceje postalo nepomino kao
maska. Oigledno se svim silama trudio da potisne reakciju na njen
dodir.
Na kraju se neko smilovao na dve odbaene planinarke: jedan
109
elbookers
stariji mukarac sa bledim tugaljivim licem i naoarima koji je tu

doao sa svojom suprugom, sredovenom enom kratke sede kose, i
njenim bratom. Mi emo sutra planinariti na lokaciji koja se nalazi
odmah iznad Umsnata", objasnio je, okrenuvi se ka Helen. Tamo
imate jednopotezni zid sa puno dobrih poetnikih ruta. Ako elite,
moete da poete sa nama."
Odmah mi je bilo jasno da Helen ne namerava da se preda bez
borbe, ali je na nau sreu dalja diskusija bila prekinuta jer se vlasnik
restorana tada ustremio ka stolovima, nosei veliki posluavnik sa
srebrnim ajnikom i dvanaest aa. Za njim je koraala plavokosa
ena u marokanskoj tunici i dinsu, koja nas je na brzinu osmotrila i
rairila usne u osmeh, oigledno uivajui u iznenaenosti koju je
spazila na naim licima kada smo shvatili daje iz te berberske kuhinje
izala jedna Evropljanka a ne neka od sveprisutnih dama u crnim
odorama. Vlasnik restorana je sa neuobiajene visine poeo da sipa
aj od nane, sa takvom strpljivou da je tenost penuala u malim
kitnjastim aama koje je njegova pratilja spretno prosleivala
gostima, zajedno sa izvrsnim kolaiima od badema. Kada je stigla
do mene, zastala je u pola koraka i radoznalo se savila.
Ba lepa ogrlica. Jeste li je ovde kupili?"
Potpuno sam zaboravila da sam oko vrata nosila oevu
amajliju. Ostali su bili toliko obuzeti svojim planinarskim
ambicijama da uopte nisu obraali panju na takve detalje. Skliznula
sam prstima preko amajlije, primetivi da je bila topla, kao da je
upila vrelinu svea i hrane i uskladitila je u siunim diskovima od
crvenog stakla.
Ovaj... nisam je kupila. Dobila sam je na poklon."
Znate U neto o njenom poreklu?"
Sasvim malo", obazrivo sam odgovorila.
Meni izgleda kao moak. Dez se zadovoljno iscerio. ta ti
kae, Majlse?"
Majls je sloio ravnodunu grimasu. Ko danas koristi moake?
To je prevaziena stvar."
Grei, drakane", veselo je nastavio Dez. Ja sam dobio
jedan od svog oca. Najbolji kliza koji sam u ivotu imao."
Supruga marokanskog ugostitelja se dobroudno osmehnula.
110
elbookers
isto sumnjam da je ova stvar napravljena u efildu", rekla je,

odmah prepoznavi njegov akcenat. Rekla bih da potie iz pustinje
ili daje napravljena po ugledu na rukotvorine pustinjskih plemena.
Tafraut se nalazi na drevnoj trgovakoj ruti koja vodi iz Sahare ka
Taradantu i obali. Na nakitu koji se ovde pravi mogu se prepoznati
brojni junjaki uticaji."
Iz pustinje? Jeste li sigurni?"
Plavokosa ena je prasnula u smeh. Kako mogu da budem
sigurna? Ja nisam nikakav strunjak, ali mislim da bi vredelo da se
malo raspitate. Mhamid ima sline ogrlice na svojoj tezgi u suku. I
on i Husin. Moete da popriate sa njima ako elite da saznate neto
vie o njenom poreklu."
Vlasnik restorana je zastao pored svoje supruge i prostrelio me
svojim svetlucavim crnim oima. Mislim da je najbolje da popriate
sa Taibom. On je moj roak i ekspert za antikvitete. Ima razvijen
posao u Parizu" naravno, rekao je Pari ali je trenutno ovde jer je
doao na vacances12. Ako elite, mogu da vam zakaem susret sa
njim.
Neka, hvala. To je zaista ljubazno od vas, ali nisam ba toliko
radoznala", usplahireno sam promucala, na ta je ugostitelj slegnuo
ramenima i nastavio da sipa aj. Znala sam da su svi piljili u mene.
Mogla sam da osetim teinu njihovih pogleda, teinu koja me je
prikivala za pod dok su oima merkali moju ogrlicu. Progutala sam
knedlu i zamurila. Panika se obruila na mene poput valjajueg
crnog talasa, gora od bilo ega to sam do tada iskusila na bilo kojoj
planinskoj vrleti, gora ak i od onog jezivog trenutka kada sam se
obrela na polovini rute koja je nosila poetino ime Mehur seanja",
nasukana izmeu oronulog krenjaka i ljuspastih oslonaca, i kada je
moj jedini naizgled ispravan kliza iskoio. Osetila sam kako me
zapljuskuju naizmenini talasi vreline i studeni, kako mi srce lupa
poput ekia i kako mi se u die ka grlu. Ponovo sam progutala
pljuvaku i naterala sebe da smirim disanje. Vrati se u kutiju,
naredila sam svojoj panici. Morala sam da je potisnem nazad, ka
potiljku, ka onom mestu na kome sam skladitila stvari koje nisu
smele da izau napolje. Spustila sam aku na amajliju i sklopila prste
12
Odmor
111
elbookers
oko nje, oseajui kako metal vibrira u ritmu mog pulsa, sve sporije i
sporije. Kada sam otvorila oi, ustanovila sam da zapravo niko ne
gleda u mene, pa ak ni Iv. Pogotovo ne Iv. Zato to je ona u tom
trenutku razgovarala sa Dezom, upijajui svaku njegovu re i
itavim telom klizei ka njemu. Usne su joj bile razmaknute, a oi su
joj blistale takvim sjajem da sam morala da skrenem pogled. Imala
sam oseaj kao da sam banula u spavau sobu i zatekla ih nage i
znojave. Bila sam zapanjena i postiena, kao da sam na izvestan
nain bila odgovorna za nju. unula sam amajliju ispod dempera,
svim silama se trudei da se vratim u normalu i da se ponovo
ukljuim u razgovor.
Te noi sam loe spavala. Nekoliko puta sam se trgla iz sna,
probuena alosnim zavijanjem divljih pasa i pozivom na prvu
jutarnju molitvu. Leala sam u svom uzanom krevetu, oslukujui
Ivino ujednaeno disanje na drugom kraju sobe. Raspreni komadii
sna su treperili na rubovima moje svesti, muei me i kuajui, ali
koliko god da sam pokuavala da ih uhvatim oni su neprestano
izmicah, ostavljajui samo oseanje nejasnog straha, kao da se izvan
mog vidokruga desilo neto strano, neto to je imalo direktan uticaj
na moju sudbinu: neto to je podsealo na slutnju ili upozorenje.
112
elbookers
11
Marijata
je uala u sklonitu napravljenom od palminih

grana nedaleko od logora, posmatrajui kako enadine vete ruke kuju
komad gvoa nad plamenom koji je bio tako uaren da joj se inilo
da su se u njegovom sreditu nazirali beliasti odsjaji. eki se
izdizao i sputao u ritmu koji je podseao na uspavanku. Bilo je
neeg iskonskog u tom postupku, neeg to ju je u istoj meri
opinjavalo i odbijalo to je, ako emo pravo, uveliko vailo i za
samu enad. Mada je prolo mnogo nedelja otkako se doselila u svoj
novi dom, i mada je gotovo svakog dana odlazila do kovanice da
posmatra tamonju enad na delu, Marijata i dalje nije znala ta je
trebalo da misli o Tani, o tom udnom stvorenju sa krupnim akama i
malim ali neporecivo enskim grudima, sa tim labavim velom i
mukom odeom. Bio je ist tabu da neka ena na takav nain kuje
komad metala nad vatrom; bio je tabu ak i da neka ena posmatra
taj in. Ali Tana nije bila obina ena, ba kao ni Marijata, a u
enadinoj vetini je bilo neega to je izazivalo udno komeanje u
Marijatinoj dui. Da u tome moda nije pronala paralelu za svoju
poeziju, u nainu na koji je Tana oblikovala gvoe i srebro, uporno
vitlajui ekiem i kritiki odmeravajui svoje delo, glasno kudei
njegove nesavrenosti i ponovo se obruavajui na metal besnim
zamasima i udarcima sve dok ga ne bi potinila svojoj volji? Ih se
moda poistoveivala sa tom udnom osobom koja je jednom nogom
stajala unutar plemena a drugom izvan njega? Ili je moda nakon
dugih sati koje je provodila pored Amastana oseala potrebu da
potrai pribeite u drutvu jo neke osobe koja je komunicirala sa
duhovima i koja je stoga mogla da shvati iscrpljujuu prirodu i
uasnu zahtevnost zadatka koji joj je bio poveren? Ili je moda
113
elbookers
oseala da e joj enadina vatra pomoi da oslobodi zatoene duhove?

Bilo je oigledno da je komad metala koji je Tana u tom trenutku
obraivala bio neposluniji i neukrotiviji nego to je obino bio
sluaj. Enad ga je drala svojim prefinjenim kletima, kritiki
kiljei oima, obasjana crvenkastom svetlou plamena koja je
njenom nedokuivom licu darivala jo straniji i neumoljiviji izgled.
Bio je to neki klju, dug oko jednog pedlja, prekriven brojnim
poprenim zasecima i urezima. Kada ga Tana bude zavrila, savreno
e odgovarati sloenom katancu koji je skovala prethodnog dana,
katancu koja e biti nameten na veliki drveni sanduk u kome e
plemenski poglavar uvati svoje blago. Enad je sada drala klju
pravo ispred sebe, zurei u Marijatu kroz otvor na njegovom vrhu,
krug koji je simbolizovao svet. Klju se na drugom kraju zavravao
polumesecom koji je simbolizovao beskrajno nebo. Da li ti je do
sada bilo ta rekao?"
Marijata je osetila kako joj se obrazi are. Spustila je pogled ka
noviu koji je premetala meu prstima, noviu koji je neto ranije
podigla sa gomile izdvojenih srebrnjaka koje je enad nameravala da
pretopi kako bi od dobijenog srebra napravila narueni komad nakita.
Jutros, kada sam mu odnela ovsenu kau, konano je progovorio."
Ali Tani i dalje nije mogla da prizna da su te prve rei koje je
Amastan uputio lino njoj (zato to nije mogla da rauna one
nehotine izlive besa ili straha koji su, kako joj se inilo, kuljali iz
nekog mranog ugla njegovih seanja, podstaknuti nekim od njenih
stihova ili nekim pokretom koji bi napravila, silovite erupcije koje su
esto umele toliko da je prestrave da bi pobegla glavom bez obzira)
bile propraene laganim dodirom koji je osetila na svojoj nadlanici,
dodirom koji ju je oinuo poput munje, sve do same sri njenog bia.
Na Taninom besprekorno mirnom licu nije mogla da primeti ni
najmanju reakciju. Jesi li sigurna da su to bile njegove rei, a ne rei
duhova koji su ga zaposeli?"
Marijata je okrenula novi, grozniavo se trudei da
usredsredi svoju panju na njega. Tek nakon nekoliko trenutaka
intenzivnog zurenja shvatila je da povrina tog novia nije
prekrivena nasuminim linijama i gravurama ve promiljenim
prikazom stvari koje su svojstvene ivom svetu a ne mrtvom metalu.
114
elbookers
Slikovni prikazi koji su se pojavljivali na tepisima i alovima su

predstavljali drugu priu: tkanine su se pravile od ivih stvari, od
ovije i kamilje vune ili pamuka koji se uzgajao pored reka. Ali da se
takve slike nalaze na metalu? U tome je bilo neeg pogrenog i
neprimerenog. Nervozno je opipala novi, okreui ga sa jedne na
drugu stranu. Na jednoj strani se nalazila neka svirepa ptica sa dve
glave i velikim krilima ije je perje bilo raireno poput prstiju. Na
drugoj strani se nalazio profil neke prilino gojazne osobe
neodreenog pola ija je glava bila okruena udnim simbolima koji
su bili urezani du ivice. Ko je to? upitala je, podigavi novi.
Da li je to mukarac ili ena?
Tana ju je mrko osmotrila. Zar je to toliko vano?
Marijata pre toga nikada nije videla vizuelnu reprezentaciju
nekog ljudskog bia niti bilo kog ivog stvora koji je izgledao isto
kao u stvarnosti. Sledbenici nove religije su tvrdili daje oponaanje
Alahovog dela bogohuljenje i ukazuje na nedostatak potovanja. ak
su i prikazi koji su se nalazili na ilimima bili izrazito stilizovani
tako da su trouglovi zamenjivali kamile, dijamanti grla stoke, a
istakani krugovi abe koje su simbolizovale plodnost. Marijata jo
nikada nije videla slikovni prikaz koji je bio tako veran i detaljan da
je mogla da razabere svaki uvojak u kosi i svaki nabor na odori koja
se sputala preko ramena. Jo paljivije se zagledala u srebrni disk.
Oznake koje su se nalazile du ivice uopte nisu podseale na tifinag,
ali je ipak bila uverena da je to bio svojevrstan jezik Ni sama nije
znala zato je tako mislila. Bila je to spoznaja koja se pojavila sama
od sebe, poput nekog pritajenog acaja. Moda. U stvari, samo sam
radoznala. Samo sam htela da znam ko je to. Enadin osmeh je
postao iri, ali su joj oi i dalje bile hladne. Svi to ele da znaju. Da
li je to mukarac ili ena? To je pitanje koje neprestano nazirem na
njihovim usnama, pitanje koje lebdi nad njihovim jezicima poput
pele koja zuji do besvesti, opijena vlastitom vanou. Kako mi to
moemo da znamo? Hoemo li po noi da se uunjamo u njen ator i
daje posmatramo dok se svlai kako bismo ustanovili koje organe
poseduje? Ili emo moda iskoristiti neku guvu da se pripijemo uz
nju i da je opipamo ispod odee, pretvarajui se da su se naa tela
toboe sluajno okrznula?"
115
elbookers
Marijata se naprasno postidela. Oprosti, nisam tako mislila.

Samo sam htela da znam zato je ta osoba prikazana na ovom
noviu i ko je to."
Ovaj novi se naziva talir, a ena koja se nalazi na njemu se
zove Marija Terezija. Ona je bila velika kraljica. Novi je
napravljen tokom njene vladavine, u osamnaestom veku, po
hrianskom kalendaru."
Nikad nisam ula za nju.
Tana je prasnula u tako srdaan smeh da su se njene teke
srebrne minue okrenule u vazduhu, uhvativi titravi odsjaj
plamena. Tako znai? Devojka koji vodi poreklo od plemenite loze
Tin Hinan veruje da na ovom svetu postoji samo jedna velika
kraljica, zar ne? Onda moram da ti saoptim jednu novost, Marijata
od Hogara. Na ovom svetu postoji jo mnogo kraljica i jo mnogo
zemalja koje se pruaju izvan granica koje ti poznaje. Ovo je bila
jedna od tih kraljica i vie nego kraljica, carica. Vladarka Svetog
rimskog carstva, kraljica Maarske, eke, Hrvatske i Slavonije,
austrijska nadvojvotkinja, vojvotkinja Parme i Pjaence, toskanska
velika kneginja i majka Marije Antoanete, francuske kraljice i
supruge Luja XVI kojoj je vlastiti narod odrubio glavu."
Marijata nije ula ni zajedno od tih mesta, izuzev za
Francusku. Ta nepoznata imena su joj zapljusnula um, ostavivi je
potpuno ravnodunom. Ali ju je poslednji detalj naterao da se
uasnuto zapilji u Tanu. Toj eni je bila odrubljena glava?"
Da, pomou giljotine. To ti je neto kao ogroman otar no
koji se sputa velikom brzinom pomou konopaca." Tana je tako
energino lupila ivicom dlana, oponaajui udarac giljotine, da je
Marijata odskoila od zemlje.
Ali ako se glava u trenutku smrti razdvoji od tela, dua biva
osuena na veno lutanje. Kel Asufi e zarobiti tu duu i ona e
postati jedna od njih, jedna od Naroda divljine." Na ovom svetu nije
postojala gora sudbina. Marijata se stresla ve pri samoj pomisli na
to. Zar je bilo mogue da enu koja je takoe bila ker jedne velike
kraljice zadesi tako stravina sudbina? Ve je mogla da oseti dodir
hladnog seiva na vlastitom vratu...
Toje bio okrutan narod." Tana je zamiljeno naherila glavu.
116
elbookers
Ovaj svet je pun okrutnih ljudi, na veliko zadovoljstvo Kel Asufa."

Otkud zna sve te stvari?"
Zar misli da sam itav ivot provela ovde? Nekad sam dosta
putovala i bila sam na svakojakim mestima, mnogo daljim od onih
koje tvoja mata moe da zamisli."
Mislila sam da je ovo tvoj dom.
Inadani oduvek putuju. Mi prenosimo vesti i poruke. Mi smo
glasnici Kel Tamaeka, njihovi kovai i umetnici. Mi uvamo
plemensko znanje i upueni smo u stvari koje ostali ne ele da
znaju."
Marijata nije bila sigurna kako je trebalo da shvati tu zavrnu
opasku pa je umesto toga naprosto upitala, Znai, krenula si putem
soli?"
Tana je poela paljivo da turpija grubo izraenu ivicu kljua.
Da, i u bukvalnom i u simbolikom smislu. Osmeh joj je bio jedak
i iskrivljen. Moj otac je bio kova tako daje esto putovao sa
karavanima. Moja majka je bila robinja iz ovog plemena. Prema
meni su se isprva ponaah kao da sam bila deak. Moda uopte nisu
znali za moju tajnu zato to je majka sakrivala moja enska obeleja i
nazivala me sinom. Ko je mogao da dovede u pitanje majinu re?
Od oca sam nauila svoj zanat i poela da putujem zajedno s njim.
Prela sam Duf sa azalajom koji je prenosio so iz Tavdenija do
Adaga i Aira, pa ak i do tvog zaviaja u Hogaru. Tada sam dobila
menstruaciju i grudi su poele da mi rastu.
Marijata se, opinjena tom priom, nagla ka njoj. ta si onda
uradila?
Poela sam da stavljam krpe izmeu nogu i da se krijem dok
sam obavljala nudu. Nikome nisam doputala da vidi moje telo, to
nije bilo naroito teko jer se ljudi u pustinji ne kupaju, pa ak ne
skidaju ni odeu. A onda sam se zaljubila u jednog mukarca iz
karavana."
Jesi li mu to rekla?"
Tana je nastavila da turpija klju, proizvodei tihe kriputave
zvuke. ta sam mogla da mu kaem? Da ga volim? I da nisam bila
poput drugih mukaraca?" Na trenutak je zautala. Ni poput
drugih ena, kad smo ve kod toga. Ne, nisam mu nita rekla, ah sam
117
elbookers
mu upuivala tako razneene poglede da je uvee poeo da se sklanja

od mene. Tokom tog dugog i napornog putovanja, dok mi je sunce
prilo kou poput ivog ognja i dok mi je telo vapilo za vodom koja
e mi povratiti snagu, mislila sam da neu umreti ni od vreline ni od
ei ve od ljubavi. Kada bih ga pogledala i kada bi on skrenuo
pogled u stranu, inilo mi se kao da mi je zario bode pravo u srce.
Kada bih primetila kako se smeje sa ostalim mukarcima i kako
njegov smeh naglo zamire im bi spazio kako se pribliavam, dolo
bi mi da se iskidam od plaa. Kada smo stigli do njegovog sela,
saoptio nam je da e se uskoro oeniti svojom roakom, a ja sam
otila u pustinju i bacila se na zemlju i poela da preklinjem Alaha da
poalje smrt po mene. Baghi nmout, rekla sam mu. Spremna sam:
kucnuo je moj as. Ali on nije hteo da me uzme, tako da sam i dalje
ovde. I mogu rei da sam konano srena, takva kakva jesam.
Prihvatila sam svoje mesto u svetu i pomirila se sa injenicom da
nikada neu postati ni neiji mu ni neija ena. Ali, uprkos tome,
elim da zna da shvatam kako je to kad voli nekog mukarca."
Marijati se u tom trenutku uinilo da je bila poput komadia
obojenog stakla koje je Tana umetala u nakit koji je pravila: potpuno
prozirna za njeno orlovsko oko. Srce je poelo ubrzano da joj lupa.
Mogla je da oseti kako joj puls poskakuje na zglobu ake u kojoj je
grevito stiskala srebrni novi.
Tana je spustila klju i turpiju. Tako gorljiva ljubav nikad nije
dobra, dete moje. Pustinja ve lei oko tebe: zato bi je primila i u
svoju duu?"
Njemu je potreban neko ko e ga voleti", tiho je odgovorila
Marijata, ne usuujui se da pogleda u nju.
Njegova majka ga dovoljno voli", jetko je odgovorila Tana.
Ona je prola Tamesnu kako bi me pronala zato to je
verovala da mogu da mu pomognem. Moram da uinim neto za
njegovo spasenje. Naprosto moram! I znam da mogu da pomognem
da mu bude bolje."
Ti si veoma mlada, a mladi nikad ne sluaju starije, naroito
kada su u pitanju stvari koje se tiu srca." Tana je nemono
odmahnula glavom. Sigurno e uti glasine koje krue po selu.
Dodue, nisam od onih ljudi koji glasinama pridaju veliki znaaj.
118
elbookers
Nebo zna da sam tokom svog dugog ivota i sama esto bila predmet
svakojakih glasina. Ono to pokuavam da ti kaem, dete moje, jeste
da mora da bude na oprezu sa Amastanom. Zato to oko njega
lebdi miris smrti, a ne miris oveka koji donosi sreu bilo sebi ili
ljudima koji su mu bliski."
Dlaice na Marijatinom potiljku su se nakostreile od jeze.
Sigurno se pita zato su duhovi odluili da se okome ba na
njega", nastavila je enad. Da li ga proganjaju zbog ivota koje je
moda oduzeo ili zbog onih koje tek treba da oduzme?"
Marijata se uasnuto zagledala u nju. Nije mogla da poveruje
da je Amastan bio ubica. Mogla je da poveruje u sve, ali ne i u to.
Tano je da ga saleu duhovi. Oni haraju po njegovim snovima. Ali
Amastan nije kriv za to, odluno je rekla. Njih privlai ta stvar
koju stiska u desnoj ruci.
Jesi li videla ta to dri?
Neku amajliju. Zamrljanu skoruenom krvlju."
Enad je tiho prosiktala, ili je to moda bilo itanje vatre koja
se naprasno razbuktala. Kada je prvi put doao ovde, odmah sam
primetila da po mnogo emu podsea na svog oca, rekla je. Imao je
zmijski jezik, otar i otrovan, a dua mu je bila puna gneva. Zna,
teko je otarasiti se prvog utiska koji o nekome stekne." Odgurnula
se od zemlje i poela zamiljeno da koraa po kovanici. Ali je ipak
trebalo da mu pomognem kada je doao kod mene sa tom amajlijom.
Svaki in ima svoju posledicu. Neke stvari mogu da se vrate ak i
posle mnogo godina da bi nam naplatile svoj danak."
Tana je iz jednostavne kone kutije izvadila malu vreicu
privezanu za crnu vrpcu i okaila je oko Marijatinog vrata. Kada je
Marijata izvila vrat kako bi osmotrila vreicu, mogla je da se zakune
da je unutra spazila neto to je podsealo na pileu noicu, kao i
druge manje prepoznatljive stvari.
Pokuaemo neto da izvedemo. Ovaj gri-gri e ti pruiti
zatitu", objasnila je Tana. Ali upozoravam te da nikome ne sme da
pomene ta sam uradila. Ve mi je dovoljno teko to moram da
budem enad, iako nisam pravi mukarac. Ne elim da na vrat
natovarim jo i optubu da se bavim vradbinama."
Marijata ju je pogledala krupnim zaokrugljenim oima. Ti si
119
elbookers
arobnica?"
Ne ba, dete moje. Znam neke bajalice i povremeno
razgovaram sa duhovima. Ali u ovom plemenu ima ljudi koji jedva
ekaju da oteraju ak i tako slabano i nemono stvorenje kao to
sam ja."
Enad u Marijatinim oima uopte nije delovala slabano sa
tim miiavim rukama, krupnim akama, zavidnom visinom i
prodornim zlatnosmeim oima koje su delovale neobino svetio u
poreenju sa koom boje ugljena.
Hajde, idemo do tvog Amastana, pa u videti mogu li neto da
uinim."
Kada ih je primetio kako prilaze, Amastan je podigao veo i
naslonio se leima na zid sklonita. Marijata je pomislila da je
izgledao poput psa koji je strepeo da e dobiti batine. Takoe je
primetila da nijednog trenutka nije skidao pogled sa Taninog lica.
Amas tane ag Musa, kucnuo je as da se rastane od svoje
amajlije." Enad se ustremila pravo ka njemu i ispruila ruku, sa
dlanom okrenutim navie.
Amastan se tako uasnuto zapiljio u nju da su mogle da vide
komadie beonjae iznad i ispod tamnih krugova u njegovim oima.
Grevito je stisnuo desnu aku na grudi dok je levom pridravao veo,
kao da gaje koristio kao tit protiv enadinih moi. Dugo su tako
stajali, nemi i potpuno nepomini. Tada je Tana poela da baje na
nekom jeziku koji Marijata nije razumela, mada je meu tim
nepoznatim pevuavim reima mogla da razabere neprestano
ponavljajui zvuk Amastanovog imena. Tana je ispod odore izvukla
komad srebra privezan za dugu vrpcu i poela lagano da ga njie.
Marijata je posmatrala kako Amastanove oi araju sa jedne na drugu
stranu, prikovane za njiue klatno.
To je potrajalo tako dugo da je ve poelo da joj se muti u
glavi. Tada je ula kako Tana prestaje da pevui svoju melodinu
bajalicu i kako mu se obraa zvonkim razgovetnim glasom, Ova
amajlija je zarobila tvoju duu, Amastane ag Musa. Treba samo da je
pusti i bie izbavljen. Duhovi koji se nalaze u njoj moraju biti
osloboeni. Okrutno je i prema njima i prema tebi da ostanu
120
elbookers
zatoeni. Ne traim da amajliju da meni. Zato to znam da me se

plai i da duhovi koje titi takoe zaziru od mene. Ali e moda
biti voljan da je da onoj koja ti je otvorila svoje srce." Diskretno je
ispruila ruku, pokazavi Marijati da prie. Odrekni se amajlije,
Amastane ag Musa. Dopusti Marijati ult Jemi, potomku plemenite
loze Tin Hinan, da je uzme. Stavi amajliju u njenu aku. Odmah."
Tokom nekoliko otkucaja srca vazduh izmeu njih je postao
teak i nepomian. A tada je, kao u nekom snu, Amastan rasklopio
prste desne ruke i ispruio talisman.
Ne zaustavljajui klatno i ne skidajui pogled sa njega, Tana je
tiho izustila: Uzmi tu amajliju, Marijata. Mora to pre da je uzme.
Obeavam ti da si propisno zatiena i da ti duhovi nee nauditi.
Samo ti to moe da uini. Zato to ti on veruje i to ti veruje
njemu."
Marijata je i dalje oklevala. ta ako rasreni duhovi izlete iz
amajlije i epaju je? Da h bi to znailo da e je itavog ivota
proganjati? Da e je naterati da izgubi razum i da postane otpadnica,
osuena na ivot izvan zajednice, prognana u neko bedno sklonite
od prua i ostavljena da skapa kao bolestan pas? Odluno je
potisnula te pogubne misli. Ona je imala mo. Mogla je da spase
Amastana. Tana joj je to rekla i ona je, uprkos enadinom udnom
izgledu i ponaanju, verovala da je to bila istina. Prila je Amastanu,
spustila se na koleno i zgrabila amajliju koja je bila prikaena za
dugu vrpcu na kojoj su bile nanizane svetlucave crne kuglice. Na
trenutak je osetila kako joj amajlija podrhtava na dlanu, kao da se
mo koju je do tada posedovala nad Amastanom sada prebacivala na
nju. A tada je ta veza bila prekinuta.
Amastanove oi su se konano odvojile od enadinog klatna i
usmerile se ka njoj. Primetila je kako se mrti i sputa pogled ka
dlanu na kome je jo uvek bio urezan duboki otisak masivne srebrne
amajlije. elo mu se jo vie nabralo. Tada je podigao glavu i
zagledao joj se pravo u oi. Okrenuvi se tako da ostane zaklonjen od
Taninog pogleda, pomerio je drugu aku i dopustio da mu veo padne
sa lica. Marijata se kao hipnotisana zagledala u njega. Pre toga je
samo jednom videla otkriveno lice odraslog mukarca, ali je znala
daje Amastanov postupak simbolizovao ranjivost i poverenje, dar
121
elbookers
namenjen lino njoj, za razliku od Rosija koji joj je pokazao svoje

lice iz puke nadmenosti i nedostatka potovanja. Amastan ni u
drugim pogledima nije podseao na svog roaka. Graa mu je bila
prefinjenija, a usahli obrazi plaviasti. Bio je to mukarac koji je,
iban pustinjskim vetrovima, putovao po svetu, titei se
tagelmustom koji je bio obojen indigovim prahom ija se boja stopila
sa njegovom koom. Smerno je povio glavu i preao rukom preko
hca, opipavajui hrapave ekinjave obrise svoje brade, a potom je
lagano i promiljeno podigao veo i obmotao ga oko lica. Hoe li da
zamoli moju majku da mi donese pribor za brijanje i posudu sa
vodom kako bih mogao da vidim svoj odraz?" konano je prozborio.
Reci joj da nema potrebe da se plai da u britvom prerezati vlastiti
grkljan."
Amastan se nakon toga vratio u svoje pleme, mada se i dalje
drao po strani, razmenjujui tek poneku re sa ostalim mukarcima.
Ljudi su isprva zazirali od njega i odmeravali ga ispod oka u
trenucima kada su mislili da ih ne vidi. Njegova majka se ponaala
kao da je bio bolesnik koji se oporavljao od duge i teke bolesti.
Donosila mu je posebnu hranu i ustupala mu svoje sledovanje mesa.
Rahma je bila izuzetno zadovoljna Marijatinim udesnim
postignuem. Smatrala je da je ona bila zasluna to je njen sin
ponovo preuzeo kontrolu nad vlastitim umom i duom. Marijata
isprva nije znala kako da odgovori na njenu zahvalnost. Rahmi nije
mogla da kae da joj je enad pomogla da izbavi Amastana zato to ni
sama nije shvatala ta se tano desilo. Da li je Tana upotrebila neku
udnu magiju? Ili su duhovi svojevoljno odluili da odu? Ili je
Amastan uspeo da povrati zdrav razum zato to je konano pustio tu
amajliju? Ili je moda, iz nekog samo njemu znanog razloga,
zakljuio da je kucnuo as da okona taj dug i muan period izolacije
i oajanja? I zato se Marijata, umesto da Rahmi ponudi neko
objanjenje, samo osmehivala i ponavljala da je bila veoma srena
to se Amastan oporavio i to je uspela da mu pomogne.
Moe da ostane sa nama koliko god eli", rekla joj je
Rahma, kao da je Marijata imala drugog izbora. Obeavam da u se
prema tebi ponaati kao da si mi roena kerka."
122
elbookers
Zahvaljujem na ljubaznosti", odgovorila je Marijata, utivo

prihvatajui njen poziv, ali nije imala smelosti da Rahmu pogleda u
oi: zato to ona uopte nije elela da je smatraju Amastanovom
sestrom. Njegova amajlija je sada bila kod nje, oiena od krvi i
skrivena ispod odore. Oseala je njenu teinu na grudima, odmah
iznad srca.
123
elbookers
12.
Komarne slike koje su me pohodile u snu te prve noi koju

sam provela u Tafrautu nastavile su da me proganjaju ak i kada
smo narednog jutra krenuli u avanturu preko spektakularnog
stenovitog terena, kreui se ka podnoju Lavlje glave. Tokom
naredna etiri sata, dok smo se u parovima Majls i ja napred, a
Dez i Iv na zaelju probijali uz rutu visoku tri stotine metara,
prelazila sam sa jedne na drugu deonicu u stilu koji mi ranije uopte
nije bio svojstven, oslukujui priguen amor snova koji su me i
dalje izjedali iznutra. Sa nepodnoljivom obazrivou i preciznou
pomerala sam se stopalo pred stopalo, pomno proveravajui svaki
oslonac pre nego to bih prebacila teinu, osiguravajui svako
uporite u gotovo udbenikom maniru i proveravajui vorove i
kope sa neurotinom brinou koja je Majlsa dovodila na ivicu
strpljenja. Majls nam je jo ranije stavio do znanja da bi mu vie
odgovaralo da u tu avanturu krene samo sa Dezom. Njih dvojica bi
u tom sluaju mogli na juri da osvoje tu rutu, u pravom alpskom
stilu. Pa ipak, Majls je imao sree. Ja sam bar mogla da izvuem
vlastitu teinu, da naizmenino preuzimam vodstvo i da relativno
efikasno izvravam svoje dunosti. Sa druge strane, moja prijateljica
Iv, kao najsporija i najneiskusnija u naoj etvorolanoj ekipi,
nijednog trenutka nije smela da preuzme vodstvo, pa je Dez morao
neprestano da ide ispred nje, da provlai konopce na svakom uporitu
i da sam reava sve usputne probleme, to je znatno usporavalo
njihovo napredovanje. Majls je na poslednje dve deonice ve izgubio
nerve i poeo ozlojeeno da huke i psuje, iako je sunce bilo
velianstveno, a penjanje najveim delom stabilno i elegantno.
Meutim, kada smo stigli do kljune traverze ispod ogromnog
124
elbookers
nesavladivog krova, izduene poprene povrine nestabilnog kamena

iji su se gornji slojevi zbog duge izloenosti vrelini i hladnoi
ljuspali poput ispucale koe, nestrpljivo je skliznuo preko nje, ne
zaustavivi se da postavi opremu koja e me zatititi kada krenem za
njim. Besno sam razmotala konopce. Tako duge traverze bile su
podjednako opasne i za predvodnika i za onog koji ide za njim. Ako
padne na vertikalnoj deonici, ue je uvek iznad tebe, tako da u
najgorem sluaju moe da padne metar ili dva; ali ako padne dok
se kao pratilac probija preko neke traverze, poletee pravo nadole,
njiui se kao klatno, poev od take pada pa sve do take iznad koje
je predvodnik napravio uporite. A sa mesta na kome sam u tom
trenutku stajala inilo se da se ta taka nalazila na dobrih dvadeset
metara ispod mene. Ne uspevi da se obuzdam, spustila sam pogled,
to me obino nije ispunjavalo naroitim strahom, primetivi da je
traverza bila duboko podseena i da e se, kada krenem preko nje,
ispod mene otvoriti zjapea praznina, ponor dubok preko pedeset
metara. Ili mi je bar tako delovalo, jer su razmere bile tako
impresivne da je bilo nemogue izvesti preciznu raunicu. Dole sam
mogla da vidim samo siune kronje ije se zelenilo isticalo
nasuprot jarkoruiastom koloritu okolnog kamenjara, a ispod toga
su se nazirale minijaturne crne take koje su podseale na mrave,
mada su u pitanju najverovatnije bile koze. Osvrnula sam se preko
ramena, ali Majls je nestao sa vidika. Ve se uspentrao preko ivice
grebena koji se nalazio iznad mene, a konopac se sasvim umirio.
Pogledala sam ulevo. Daleko ispod sam primetila kako Dezu glava,
povezana plavom maramom, poskakuje dok se pentrao uz nagib. Iv
se nije videla zbog izboine na litici. Bila sam preputena samoj sebi.
Nala sam se u ozbiljnom iskuenju da ostanem tu i saekam da Dez
stigne do izboine na kojoj je mogao da napravi uporite. Ali sam
tada ustanovila da je u senci ispusta nada mnom uasno hladno i
mrano i samotno, to je bio pravi test za nerve ak i pod najboljim
moguim okolnostima, a kamoli u situaciji u kojoj sam se sada
zatekla. Na moje okaanje, nakon par minuta konopci su se konano
cimnuli, triput zaredom. Bio je to signal da je Majls stigao do
bezbednog mesta i daje napravio sidrite. Otkaila sam predvodnike
konopce sa mehanizma za vezivanje, posmatrajui kako vijugaju
125
elbookers
preko stene, sve dok konano nisam osetila kako se zateu na mom
pojasu. Cim, cim, cim. Bio je to naredni signal, da sam bila
privrena za uporite. Ba tako cim, cim, cim jetko sam
pomislila. Taj drkadija me je poteno iscimao. Drhtavim prstima
sam uklonila spojnicu i cimnula konopac. Spremna za uspon.
Dodirnula sam amajliju koju sam, protiv uroka, prikaila za zadnji
deo pojasa, gde je bila najbezbednija, i krenula preko traverze.
Napravila sam par teturavih koraka, oseajui se uasno izloeno.
Sada sam bila na najdaljem delu konopca: samo jedan pogrean
potez i zanjihau se poput klatna preko proelja stene, doivevi pad
koji bi mi u najboljem sluaju zgulio kou sa aka i lica, a u
najgorem izloio konopac takvom optereenju da se oboje
sunovratimo sa planine. Moji drhtaji su se iz aka proirili na
podlaktice, a potom na butine i kolena. Balansirala sam na svega pet
santimetara ljuspaste stene, bez bilo kakvog oslonca za ruke,
naslanjajui se dlanovima na glatku kvarcitnu podlogu. Najblae
reeno, bila sam u prilino rizinom poloaju. Dri se, Izi, naredila
sam sebi. Samo se dri. Vezana si konopcem, tako da nee slomiti
vrat.
Ali bih mogla...
Napravila sam jo jedan korak u stranu, naginjui se ka steni. I
dalje nisam mogla da pronaem pristojan oslonac. Jo jedan korak
Osetila sam kako mi noni palac ulee u pukotinu. Komadi
kamenjara se odlomio pod pritiskom mog stopala i skotrljao se niz
stenu. ula sam kako odskae klik, klik, klik a onda se taj zvuk
rasplinuo u zjapeoj praznini. Sad sam ve poela da se tresem.
Zgrabi jebenu stenu, Izi. To je samo 5a.
Spustila sam pogled, postavila levo stopalo najbolje to sam
mogla i obazrivo ispruila desnu nogu. Nita naroito, teila sam se.
Nee biti naroito teko. itavo telo mi je bilo napeto od odlunosti
dok sam se spremala da prebacim teinu. Tada sam ugledala
konopce. Ogromna mlitava petlja je visila izmeu mene i tog
nevidljivog neodgovornog dripca koji je trebalo da osigura moje
uporite. Majls, kome je oigledno dojadilo da me vue sa sobom,
nije namotavao ue onoliko brzo koliko je trebalo. ,,Zategni!
doviknula sam, ali se ta re sunovratila u ambis poput odronjenog
126
elbookers
kamena. Zategnut konopac bi me ionako izbacio iz ravnotee,

pomislila sam. Doavola! Duboko sam udahnula, pokuavajui da se
priberem i prebacujui teinu na desnu stranu...
Komad kvarcita veliine cigle odronio se ispod mog isturenog
stopala i poela sam da se stropotavam niz kamenjar, sudarajui se
sa stenama, tako brzo da nisam stigla ak ni da zajauem ili da
potpuno registrujem bol kada sam u neto tresnula, iz sve snage, i
kada su mi glenjevi i obrazi i nos i kukovi i kolena i elo poleteli
svaki na svoju stranu. Zaula sam neki bestelesni urlik, otar i
nestvaran, urlik koji je dopirao odozdo, daleko ispod mene, ili moda
iz moje glave. Nisam mogla da ustanovim. Osetila sam kako se
kamen izmie ispod mog tela i ve sam oekivala da se sunovratim
kroz prazan, prostor, ali se tada, uz trzaj koji mi umalo nije izbacio
kuk iz leita, moj pad naprasno zaustavio. Visila sam postrance,
gledajui niz planinu. Ba bizaran poloaj. Da su me konopci
zaustavili, sigurno bih bila okrenuta ka unutra, ili ka spolja, a ne
postrance, pod tim uvrnutim uglom. Podigla sam pogled. Moji
konopci su, poput dve dreave ruiastoplave zmije, mlitavo leali na
steni koja se nalazila visoko iznad mene, ravnoduno se ocrtavajui
na tamnocrvenoj kvarcitnoj podlozi, potpuno nezainteresovani za
moju sudbinu. I dalje sam visila u vazduhu, plaei se da se
pomerim, jedva se usuujui ak i da diem. Znai, nije me zadrao
konopac ve moj pojas. Verovatno se neka od kopi zakaila za neki
izboeni iljak. Moja panika se ponovo razbuktala: kope na mom
pojasu nisu bile predviene za takve stvari. ta god da me je dralo,
pomislila sam, ta stvar e svakog asa pui, nateravi me da se
sunovratim sa litice i okonam karijeru.
Polako sam okrenula glavu kako bih ustanovila ta me je
zadralo. Vid mi je bio zamuen. U glavi mi je zvonilo od silnih
udaraca koje sam zaradila prilikom pada. Tokom nekoliko
oamuenih trenutaka nisam mogla da poverujem roenim oima.
Koliko god to bilo bizarno, i potpuno nemogue, inilo se da se moja
amajlija zarila u jednu pukotinu i da sam sada visila na njenoj uzanoj
konoj vrpci, prikaenoj mini-karabinerom za kopu na mom pojasu.
Preplavljena pukom nevericom, zurila sam u tu nemoguu
kombinaciju uzroka, posledice i neobjanjive sree. Tada sam se
127
elbookers
kompulsivno izvila kako bih vratila stopala i ake na stenu i

rasteretila tu krhku taku kontakta. Pod stopalom sam osetila
dovoljno pouzdanu izboinu, a onda sam napipala i pristojan
rukohvat.
Hvala bogu. I ba u trenutku kada sam odahnula od olakanja
kona vrpca koja je bila prikaena za amajliju je pukla. Priljubila
sam se licem uza stenu. Srce mi je tako snano zalupalo da sam se
uplaila da e to bubnjanje biti dovoljno da me odbaci sa tog
nesigurnog uporita.
Opasnost me je naterala da se priberem. Na brzinu sam ubacila
spojnicu u jednu pukotinu, provukla remen kroz omu na pojasu,
jednom pa jo jednom, sve dok mehanizam na karabineru nije
kljocnuo. To me je dovoljno ohrabrilo da se ponovo zagledam u
amajliju. Ona je i dalje stajala na istom mestu, zaglavljena najirim
delom, srebrnasta i iskriava pod zracima afrikog sunca. inilo se
da joj je neizmerno prijalo to se obrela tu, kao da je bila stvorena
ba za to mesto i za taj trenutak. Ipak, morala sam da primetim da se
poprilino izobliila od siline mog pada. Delovala je iskrivljeno i
nezgrapno. Bila sam ubeena da nije bilo te sile koja bi mogla da je
pomeri odatle. Morau da je ostavim za sobom kao rtvu zahvalnicu
Lavljoj glavi koja je opravdala svoju legendarnu reputaciju, ponovo
zatitivi jednu nemonu enu. Ispruila sam ruku i skliznula prstima
preko njene spoljne ivice, kao da sam elela da se oprostim sa njom.
I amajlija mi je bez trunke opiranja pala u ruku.
Stegnula sam je drhtavim prstima, ubacila je u dep na
planinarskim pantalonama i povukla rajsferlus. Potom sam, svim
silama se trudei da potisnem strah, uklonila spojnicu i poela da se
verem navie, ka Majlsu. Srce mi je bubnjalo u grudima, kao kod
neke prestravljene ulovljene ptice. Bilo je mnogo lake pentrati se
navie nego postrance. Kada sam provirila iza ruba grebena, Majls je
jo uvek namotavao konopac. Uspori", rekao je. Ne mogu da drim
tvoj tempo." Huktao je i brektao dok me je privrivao za uporite.
Tek kada je to obavio, udostojio se da me paljivije osmotri.
Gospode! Kako to izgleda? ta ti se desilo?"
Polako sam opipala lice. Kada sam spustila ruku, primetila sam
da su mi prsti umazani krvlju. I tek tada sam registrovala da mi se
128
elbookers
plima opakog bola razliva po raznim delovima tela.

Ah..." To je bilo sve to sam uspela da izustim. Spustila sam
pogled, oseajui bolno pulsiranje u glavi. Krv je probijala kroz
nogavicu mojih planinarskih pantalona na kolenu, ali sam
instinktivno znala da to nije najgora povreda koju sam zaradila. Sada
kada je nivo adrenalina opao, i kada vie nisam bila gonjena
oajnikim porivom da se domognem bezbednosti, poela sam da
oseam potmuli zlokobni bol u levom glenju. Obazrivo sam povukla
nogavicu kako bih izvrila procenu tete. Otok na zglobu irio se
preko gornje ivice planinarske cipele. Pokuala sam da se oslonim na
stopalo, napasno ustanovivi da je to bilo neizvodljivo. Toliko mi je
pozlilo da se umalo nisam ispovraala.
Majls je delovao prestravljeno. Isuse, ta si to uradila? Kako si
uspela da prevali prokletu deonicu u takvom stanju? Moe li da
pomeri nogu? Zapiljio se u moj upropaeni zglob, ah se uopte
nije potrudio da pomnije ispita povredu. Umesto toga je skrenuo
pogled ka dugoj strmoj planinskoj deonici koja se pruala ispod nas i
odmah mi je bilo jasno da se u sebi ve grize zbog problema koji su
ga oekivali dok se bude sputao ka podnoju vukui za sobom jednu
povreenu enu. Nervozno je protrljao hce, napravivi gest koji je
jasno govorio: Nismo se ovako dogovorili.
Povezau zglob, ustro sam rekla, besna to sam se obrela u
tako apsurdnoj situaciji i to sam dopustila da zavisim od milosti
jednog stranca. Preko mogu da navuem gojzericu kako bih ga
uvrstila."
Majls je zamiljeno tipnuo donju usnu. Sumnjam da je to
pametno. Bio je totalno pometen. Potom je podesio svoje konopce i
krenuo preko stenovite izboine, do mesta sa koga je mogao da
osmotri napredovanje drugog tima. I mesta na kome je jo u samom
startu trebalo da napravi uporite, razjareno sam pomislila, kako bi
svog pratioca mogao da dri na oku. Ali nije bilo svrhe da sada
raspravljamo o tome ko je bio kriv. Sama sam bila zasluna za onaj
pad. Nisam proverila kljuni oslonac pre nego to sam nainila novi
korak, uprkos svim merama predostronosti koje sam preduzimala
sve do tog sudbonosnog trenutka. Kada se bavite planinarenjem, brzo
nauite da preuzimate odgovornost za vlastite greke i da ivite sa
129
elbookers
posledicama. To je bila jedna od stvari koje su mi se najvie

dopadale u toj vrsti sporta: uzrok i posledica su uvek bili jasno
definisani, onako kako je trebalo da bude i u stvarnom ivotu, mada
obino nije bilo.
Kada se Majls vratio do uporita, na njegovom licu sam
primetila izraz olakanja. Dez stie za nekoliko minuta, rekao je.
Tada se spustio na zemlju i poeo da sreuje svoju opremu. Glava
mu je bila povijena, a pogled oboren. Oboje smo utali kao zaliveni.
Vreme je tromo prolazilo. Nakon petnaestak minuta Dezova
plava marama je provirila iznad ruba grebena. Usne su mu bile
razvuene od uha do uha. Oigledno je uivao u marokanskom suncu
koje mu je grejalo lea, toplini stena koje je oseao pod prstima,
vazduhu koji mu je strujao ispod nogu, gipkosti i delikatnosti svojih
pokreta. Meutim, kada je video u kakvom sam stanju, njegov kez je
naprasno iezao. Doavola, Iz! ta ti se desilo?"
Saekala sam da se bezbedno izvue do uporita, a onda sam
mu izloila paljivo redigovanu verziju dogaaja. Nije bilo svrhe da
pominjem Majlsov propust da zatiti svog pratioca, kao ni totalni
nedostatak strpljenja i komunikacije. Dez je skinuo maramu,
nakvasio je vodom koju je nosio u rancu i poeo da mi brie lice.
Sklonila sam njegovu ruku u stranu, dohvatila nakvaeno platno i
paljivo potapkala nos.
Nije valjda slomljen?"
Odmahnula sam glavom.
Povredila je gleanj", tupo je procedio Majls, pogleda
prikovanog za pejza. Da smo bili na Everestu, pomislila sam, taj tip
bi me prepustio sudbini i ostavio me u zoni smrti, drei se parole
svako za sebe". Ali je Dez pripadao drugaijem soju. Veto je
preao rukom preko mojih modrica i podliva dok sam ja bezuspeno
pokuavala da prikrijem bol. Moe li da pomeri nogu?" Pokuala
sam, tiho jauknuvi. Nisam uspela. U tri krasna! Mislim da si ga
sjebala, Izi!" okirano sam otvorila usta, na ta je on eretski
namignuo. To je bio tehniki termin. Treba samo mirno da sedi i da
stvar prepusti majstoru." Hitrim pokretom je pocepao maramu
napola i spojio krajeve, i moj gleanj je u tren oka bio ekspertski
imobilisan.
130
elbookers
Mislila sam da preko nazujem gojzericu kako bih ga dodatno

stabilizovala."
Dez je sumnjiavo osmotrio moju nogu. Plaim se da u tom
sluaju vie ne bi mogla da je skine. Daj da pogledam." U roku od
par minuta je skinuo moj konopac i prikaio ga za kopu na zadnjem
delu pojasa, podesio vezove na mojoj solomon gojzerici tako da se
nalaze iznad mog upropaenog zgloba i potom ih stegao najvre
to je mogao a da pritom ne padnem u nesvest. Kada je video kako
sam prebledela, neno me je potapao po ramenu. Nita ne brini.
Izvui emo te odavde."
Stvarno mi je ao, rekla sam, mada mi je to priznanje teko
palo. Sigurno niste planirali da ovako zaponete odmor. Nadam se
da ne verujete u znamenja."
Majls nita nije odgovorio. Dez je nehajno slegnuo ramenima.
Takve stvari svima mogu da se dese. U tome je dra ovog sporta,
zar ne?" Razmotao je komad konopca, vezao vor u obliku osmice i
privrstio ga za svoj pojas, a potom se veto spustio do mesta gde je
mogao da napravi uporite i da istovremeno dri Iv na oku. Primetila
sam kako podie paleve, dajui joj signal, to me je nateralo da se
upitam kako e se ona uhvatiti u kotac sa tom traverzom, ali kada se
Iv konano pojavila, pogled joj je bio zacakljen od uzbuenja i
usredsreenosti a kope na njenom pojasu iskiene gomilom klizaa:
Dez se oigledno potrudio da zatiti kompletnu deonicu kako bi bila
bezbednija. Nakon to je sa Dezom razmenila par brzih priguenih
reenica koje nisam uspela da pohvatam, obazrivo je zatapkala ka
nama i prikopala se za uporite.
Gospode boe! Tako mi je ao, Iz! Dez kae da si verovatno
slomila zglob."
To je bila poslednja stvar koju sam elela da ujem. Sranje!
Sad sam stvarno bila u nevolji. Naterala sam sebe da se osmehnem.
Moda. U svakom sluaju, ovo nam je odlina prilika da uvebamo
spasilake tehnike, zar ne?"
Majls je tada privezao Deza za glavni konopac i on se uputio
ka areti,13 naoruan spojnicama, remenjem i izrazom nepokolebljive
odlunosti. Neto kasnije je poeo da se vraa ka nama, kreui se
13
Mali greben na strmom stenovitom proelju (Prim. Prev.)

131
elbookers
poput raka preko kamene ploe. Evo ta emo da uradimo", rekao

je. Prebaciemo te preko ove sekcije a onda emo te sa ivice spustiti
do vrha one jaruge. Mislim da imamo dovoljno konopca da to
izvedemo. Iv potom moe da sklizne niz konopac kako bi ostala sa
tobom, a Majls i ja emo raistiti opremu i prei zavrnu deonicu, a
onda emo se spustiti niz klanac da se naemo sa vama. Da li ti to
odgovara?"
Ne treba da brinete za mene", odluno sam rekla. Ako me
spustite do te jaruge mogu sama da stignem do auta, pa makar morala
da se vuem na zadnjici. Dovri uspon, Iv. Neu da ti uskratim tu
recku. Stvarno ne treba da se sekira."
Iv je delovala uasnuto. Ne mogu to da uradim. Neu da te
ostavim samu."
Ako emo pravo, tako e i meni biti lake. Ne elim da svima
upropastim dan", objasnila sam, zvuei daleko hrabrije nego to sam
se oseala.
Imala sam utisak da je postavljanje konopaca za sputanje
potrajalo itavu venost. Meni nisu dopustili da bo ta radim. U tren
oka sam se od iskusne planinarke pretvorila u pukog invalida, u teret
koji je trebalo spustiti preko ruba stene. Kipei od ozlojeenosti,
trudila sam se da ne razmiljam o onome to sledi: o spustu niz ue i
potrazi za mestom gde e mi biti ukazana medicinska pomo; i tome
da u, ukoliko je moj gleanj stvarno bio slomljen, ostatak odmora
morati da provedem oseajui se kao beskoristan balast i smrtno se
dosaujui.
Naizmenino cupkajui na jednoj nozi i klizei preko glatkog
kamena, prebacila sam se do startne take i zagledala se preko ivice.
Bie I to prilino dug spust. Nadala sam se da e konopci, ija je
duina iznoI sila ezdeset metara, moi da dopru do tla, ah je sa take
na kojoj sam stajala bilo nemogue proceniti gde e se prizemljiti, jer
su se obrisi litice na nekim mestima izvijali i nestajali sa vidika. Tek
kada se budem spustila moi u da vidim ta e me dole doekati.
Naslonila sam se na I vrelu stenu, oblivena znojem, posmatrajui
kako Dez pravi vorove na krajevima (izgleda da je i on razmiljao
o istoj stvari) a potom veto namotava konopce i zabacuje ih u
prazan prostor. Oboje smo zadrali dah, napeto oslukujui i ekajui
132
elbookers
da udare o tlo, ali smo u kljunom p trenutku zauli samo meket

preplaene koze. Dez se obesno iskezio.
Izgleda da smo obezbedili meso za veeru!" Pruio mi je
ome koje su bile privrene za uporite. Zna, neto mi i dalje nije
jasno", zaustio je neto tiim glasom. Nikako ne mogu da skapiram
kako si uspela da se zaustavi. Video sam da Majls nije zatitio
traverzu."
Nisam htela da mu kaem za amajliju. Ono to se desilo sada
mi je delovalo nekako nestvarno, previe neverovatno da bi moglo da
bude istina. Spasao me je pojas", odgovorila sam, trudei se da
zvuim to B nehajnije. Zakaio se za stenu i cimnuo me navie."
Dez je prigueno zviznuo. Ima sree to si ostala iva."
Nisam elela da se uputam u dublju diskusiju. U glavi sam oseala
sve snanije probadanje. Bol iz povreenog zgloba mi je strujao uz
butinu, irei se kroz itavo telo. Obuzeta naizmeninim naletima
munine i nesvestice, pretvorila sam se u uskljualu masu
pulsirajuih nerava i tutnjajue krvi. Dobro", odluno sam
prozborila. Mislim da bi trebalo da krenem."
Pronai neko senovito mesto i tamo nas saekaj. Trebae nam
oko sat vremena." Dez se savio ka meni i proverio kope na mom
opasau, sputa i mehanizam na karabineru. Paziu na Iv,
odjednom je rekao.
Iv ume da vodi rauna o sebi."
Naravno. Znam da je ona nezavisna savremena mlada ena i
sve to. Pa ipak... zna, Iv mi se stvarno dopada." Njegovi lenji kapci
su se odjednom podigli, kao da se itavim biem fokusirao na moju
reakciju. ta je zaboga oekivao? Da mu dam svoj blagoslov?
Razvukla sam usne u osmeh. Ako je tako, neka vam je sa
sreom."
Paljivo sam se prebacila do ivice i dopustila konopcima da
preuzmu moju teinu. Takvi spustovi su me oduvek ispunjavali
uasnim strahom taj iskorak u prazan prostor, kao da sam bila pajac
u pilu tarot karata. Znala sam da sam u tom trenutku svoj ivot
stavljala u ruke sudbine i pristojnog sidrita, ali kada sam konano
krenula, oseaj uopte nije bio tako lo. Preskoila sam prvih
dvadeset metara poput komandosa, dok je kontakt sa stenom jo uvek
133
elbookers
bio mogu, a onda sam se zanjihala u vazduhu kao pauk na tankoj

svilenkastoj niti.
Sputala sam se u etapama, trudei se da ne pregrejem sputa,
prelazei oima preko okolnog pejzaa i pokuavajui da pronaem
odgovarajue mesto za prizemljenje. Nisam mogla da razaberem
krajeve konopaca meu jarkim bojama u podnoju. A tada sam se
naprasno acnula, shvativi zato ih nisam videla. Krajevi su visili u
vazduhu na oko pet metara iznad tla, na mestu gde su se rubovi
jaruge naglo povlaili pred neim to je podsealo na presahli
vodopad. Ponovo sam osetila vrtoglavicu, praenu snanim
pulsiranjem. Da nisam dobila potres mozga? Samo mi je jo to
trebalo. Doavola! Nije bilo anse da skoim odatle, ne sa
povreenim glenjem. Na brzinu sam napravila vor na konopcima i
ponovo ih prikaila za mehanizam na pojasu kako bih mogla da se
zaustavim i razmislim. Dez vie nije mogao da me vidi, jer sam ve
iezla ispod naherene litice. Spustila sam pogled. Da li bih mogla da
se zanjiem i da se prebacim malo dalje uz jarugu? Teko. Verovatno
bih omaila i ponovo poletela ka litici...
,,Hoj!
Bio je to neki muki glas, negde ispod mene. Okrenula sam se
na konopcu i zagledala se u tlo. Dole sam spazila dve siluete u
tradicionalnim odorama, oko kojih se vrzmalo na desetine malih
crnih koza, nekoliko goljavih ovaca i tamnosmei magarac
natovaren pletenim korpama. Mukarac je zaklonio oi i doviknuo
mi jo neto na jeziku koji nisam razumela. A tada je preao na jezik
koji mi je bio bliskiji. Voulez-vouz de laide?14
Naravno da mi je trebala pomo. Ali kako je on mogao da mi
pomogne? Kako je mogao da me skine sa tog konopca koji je visio u
vazduhu? Oui, merci!" doviknula sam, naprosto zato to sam
smatrala da ne bi bilo lepo da odbijem tako ljubaznu ponudu.
Mukarac je poeo da se pentra uz jarugu. Vidite li onu
izboinu tamo? doviknuo je na francuskom. Pokazao je iznad sebe,
u pravcu jednog grebena. Kada sam spustila pogled, primetila sam da
se na oko deset metara ispod mene nalazi iroka ispupena ivica iza
koje je stajala neka peina. Konopac je bio dovoljno dug da se
14
Dali vam treba pomo? (Prim. Prev.)

134
elbookers
prebacim do tamo, ali je litica bila podseena tako da je bilo prilino

teko da se zanjiem dovoljno precizno da dohvatim izboinu. Ali
sam uprkos tome odgovorila potvrdno. ,,Vidim! doviknula sam.
Mukarac je otrao do magarca, poeo da pretura po tovaru i ubrzo
se vratio sa kratkim uetom na ijem je kraju bio privezan kamen.
Tada je zbacio odoru, ispod koje sam primetila zapadnjake
farmerice i majicu, i uzverao se do izboine, nosei konopac preko
ramena. Kada je podigao pogled ka meni, rairivi usne u osmeh,
shvatila sam da, uprkos tom uglaenom francuskom akcentu, preda
mnom stoji jedan od pripadnika berberskog naroda. Ispod zaprljanog
belog turbana sam primetila kou boje oraha, blistave crne oi i otre
jagodine kosti koje su ukazivale da je poticao iz tog kraja. Moete
li jo malo da se spustite?"
Otpustila sam vor i spustila se malo nie, a onda sam
obmotala konopce oko noge kako bih oslobodila bar jednu ruku.
Navala adrenalina i oajnika potreba za koncentracijom pomogli su
mi da odagnam bol i oamuenost. Moj anonimni spasilac je hitnuo
ue sa privezanim kamenom ka meni i ja sam ga veto uhvatila. Bilo
je to ue kojim je vezivao magarca, dotrajali komad plavog
polipropilena, iskrzan i izbledeo od sunca, sa otrim najlonskim
nitima koje su mi grebale dlan.
Povui u vas ka izboini."
I tada je pomou uadi za vezivanje magarca poeo da me vue
ka sebi, sve dok se uvoreni krajevi mog konopca nisu dovoljno
pribliili da ih dohvati. Ohrabrena spoznajom da sam bila nadomak
sigurnosti, skliznula sam niz poslednjih nekoliko stopa raspoloivog
konopca i prizemljila se na stenovitoj izboini, stojei na jednoj nozi.
Slomljeni gleanj", objasnila sam, pokazavi na levo stopalo.
Cheville casse. Ili bar tako mislim."
Naglo se uozbiljio. Potom se okrenuo ka drugoj silueti i
doviknuo joj neto na svom jeziku. Kako sam primetila, bila je to
ena ija je kosa bila pokrivena plavom maramom vezanom na
potiljku. Moja sestra e povesti magarca uz staru kozju stazu",
objasnio je, pokazavi ka mestu gde su obrisi grebena iezavali iza
ogromnog drveta koje je, kako se inilo, raslo pravo iz litice.
Bila sam preplavljena takvom plimom bola i olakanja da sam
135
elbookers
uspela samo da klimnem glavom. Ueprtljanim prstima sam skinula

konopce i odseno ih cimnula, dajui Dezu signal da sam se
prizemljila. Trenutak kasnije konopci su poeli volebno da se diu,
nestajui sa vidika.
Nakon toga sam se verovatno onesvestila, jer se kasnije uopte
nisam seala kada nam je ona ena prila i kako su mi skinuli ranac i
prebacili me na magarca i kako sam se na njegovim leima spustila
niz kozju stazu koja je vodila ka jaruzi. U seanju su mi ostali
urezani samo delii iz poznije etape tog udnog putovanja, niz
munjevitih nasuminih slika koje su podseale na kljocanje blica ili
izdvojene filmske kadrove: kaktus sa blistavobelim cvetovima;
guter koji nestaje u senci pukotine, fijuui prugastim repom; mala
koza koja mi se unosi u lice, radoznalo me posmatrajui svojim
udnim utim oima. Kamene gromade i stubovi ruiaste boje, litice
i zidovi kanjona proarani sivozelenim prugama i treperavom igrom
svetlosti i senke. Siuni puevi sa belim kuicama koje su podseale
na kvarcne kamenie; spljoteni cvetii boje ametista; lirino
brujanje priguenog mukog i enskog glasa i prodorno meketanje
koza. A tada sam osetila kako se prisustvo dostojanstvene planine sa
koje sam se sunovratila lagano rasplinjava, zajedno sa mojom
zamagljenom sveu.
136
elbookers
13.
Tokom narednih nedelja pripadnici Amastanovog plemena

postepeno su se navikavah na njegovo prisustvo, ponovo ga
primajui u svoju zajednicu u svom utivom uzdranom maniru.
Nakon to su ga proglasili isceljenim, bar prividno prihvatajui
injenicu da je uspeo da se oporavi od duge i tajanstvene bolesti,
niko vie nije pominjao prirodu ili uzroke preanjeg ludila niti irio
glasine o sudbini devojke koju je ostavio u planinama. Amastan je
ponovo postao ono to je nekada bio. Ljudi iz sela su zakljuili da
vie nije u vlasti duhova, zahvaljujui toj devojci iz Hogara po imenu
Marijata, koju su sada smatrali pripadnicom vlastitog plemena.
Marijata je naila na lep prijem meu ostalim enama, koje su je ak
ohrabrivale da zauzme svoje mesto meu njima. Nakon netrpeljivosti
koju je iskusila meu Kel Bazganima, laknulo joj je to se konano
obrela meu ljudima koji su voljni da je prihvate; i, to je bilo jo
vanije, da priznaju njeno poreklo i da se prema njemu ophode sa
dunim potovanjem. U tom selu niko nije zbijao ale na njen raun
niti je nazivao Tukalinden, Mala Kraljica. Tu je bila poteena
pakosnih osmeha i podrugljivih pogleda. I mada je znala da je Tana
bila najzaslunija za Amastanovo isceljenje, Marijata je primetila da
joj uopte ne smeta to itelji sela taj udnovati podvig pripisuju njoj.
Starije ene su joj donosile urme i sluale njenu poeziju sa istinskom
panjom i uivanjem, donosei bubnjeve i pretaui njene rei u
muziku u kojoj su svi uzimali uea. Majke su je nagovarale da
njihovu deicu poduava tifinagu, a neudate devojke su je esto
molile da im napie neto na ceduljama koje su potom stavljale u
svoje amajlije. One pobonije su traile da im napie stihove iz
Kurana koje e nositi za dobru sreu, dok su one sujevernije traile
ljubavne bajalice i magijske simbole koji e ih tititi od tehota,
137
elbookers
urokljivog oka. Zauzvrat su je zasipale savetima koji su, kako su

smatrale, njoj mogli da budu od koristi. Trebalo bi da se uda i da
ostane sa nama, jednog dana joj je rekla Hadida.
Ne priaj svata, prekorno je dobacila Nofa. U Marijatinim
venama tee krv Kel Taitoka. Zato bi okaljala svoje poreklo udajom
za mukarca koji pripada Kel Tegartima?
Neke od okupljenih ena su ozbiljno zaklimale glavama, ali se
Jehali ustro usprotivila. Nai mukarci su jednako dobri kao i
mukarci iz Hogara! Visoki su i naoiti, i prekaljeni ivotnim
nedaama. Zato im je telo snano, udovi gipki, a duh ozbiljan i
nepokolebljiv."
Moda ak previe ozbiljan, bar kada je Ibrahim u pitanju",
dobacila je jedna, na ta su ostale prasnule u smeh. Ah njegov brat
Abdalah dobar je mukarac, a Akli ima tako vedru narav da svi vole
da budu u njegovom drutvu. Naravno, Marijata ne mora da se udaje
ako se plai da e time okaljati svoju plemenitu lozu."
Ali, ak i da nee da se uda, sigurno voli da igra!"
Ah, ako voli da igra, onda treba da odabere Hedua."
On previe voli da igra", natuknula je Nofa. Ostale ene su
brzo navukle maramu preko hca i prasnule u grohotan smeh, to je
Marijatu navelo na zakljuak da je re igra" meu tim ljudima
podrazumevala sasvim druge stvari. Istog asa je osetila kako joj se
obrazi are.
Ah, svaka od nas je u svoje vreme igrala sa Heduom", ubacila
se Tadla. Kada je igra u pitanju, njemu nema ravnog u itavom selu.
Ah ako sebi eli da priuti to zadovoljstvo, morae da pouri jer
se sledeeg meseca eni Lejlom."
Sirota Lejla. Imae pune ruke posla s takvim mladoenjom",
natuknula je Nofa toboe ozbiljnim glasom. Shvativi dvosmislenost
tih rei, sve ene su oduevljeno prihvatile njenu doskoicu.
Marijata je zavrtela glavom, stidljivo se osmehujui. ene iz
plemena Kel Tegart nisu imale dlake na jeziku. I uvek su bile
spremne za alu, mada su po itav dan naporno radile. Poto je u selu
bilo malo robova i haratina kojima su mogle da prepuste
svakodnevne dunosti nisu imale mnogo slobodnog vremena, ali
kada bi se uvee okupile oko vatre, umele su svim srcem da se
138
elbookers
zabavljaju i da uivaju.
Tadla je tiho uzdahnula. Tano je da ovde nije lako pronai
dobrog mua. Izgubili smo dosta mukaraca na putu soli, a drugi su
otili u planine. Meu onima koji su ostali nema ba puno valjanih
mukaraca."
A ta kae za Bazua?
On je predebeo."
A Mahamad?"
Previe poboan."
A Azeluan?"
Previe star."
Tu je i Amastan ag Musa", dobacila je jedna ena. Na kraju
krajeva, on je amenokalov sin. On sigurno ne bi okaljao Marijatinu
lozu."
Usledilo je kratko zatije, kao da su okupljene ene paljivo
odmeravale svoje rei pre nego to bi im dopustile da se skotrljaju sa
jezika. Tada je Jehali prozborila, Rahmin sin je uistinu naoit. Ima
veoma lepe ake." Nakon toga raspravi su se pridruile i ostale ene,
pri emu se svaka trudila da doda jo neku lepu re na Amastanov
raun.
On je najbolji pesnik u itavoj oblasti. One godine uoi
najezde skakavaca pobedio je sve pesnike koji su doli na ahal.
I zna da igra. Mislim, da stvarno igra. Ne budi tako bestidna,
Nofa. Vidi da si posramila Marijatu. Amastan ima veta okretna
stopala i moe da poskoi visoko poput gazele."
I pravi je strunjak za trkake kamile."
I veto barata maem."
I odlino niani."
I video je mnogo sveta."
Na osnovu tih pria Marijata je zakljuila da je Amastan pre
svog odlaska", kako su to objasnile tamonje ene, bio rado vien
gost u njihovom selu, gde je svraao po povratku sa jednogodinjih
trgovakih pohoda kako bi posetio svoju porodicu i doneo darove za
devojke. Bio je voljen i potovan, i vaio je za olienje estitog i
sposobnog mladia koga su sve udavae elele da prigrabe za mua.
Zato su se devojke iz sela silno raalostile kada su saznale daje
139
elbookers
pronaao nevestu na drugom mestu. A onda... Tadla je naprasno

promenila temu. U stvari, moda je bolje da zaboravi na Amastana.
On nije mukarac koji je roen pod srenom zvezdom, a u ovako
teka vremena trebaju nam sreni mukarci. Zar ne, Nofa?
Sreni i bogati", potvrdila je Nofa. Sa najmanje pet kamila."
Deset!"
Marijata je dopustila daje njihove poalice obaviju poput
oblaka. Te ene uopte nisu morale da ispredaju takve hvalospeve da
bi u njoj probudile interesovanje za Amastana. Ako emo pravo,
Marijata ve dugo nije mogla da razmilja o bilo emu drugom. Pa
ipak, bilo je zanimljivo da ostale devojke uopte nisu primetile
panju koju joj je Amastan poklanjao poslednjih nedelja, to je
svakako bila srena okolnost. Svake veeri po zalasku sunca
Amastan bi doao kod nje i poveo je u etnju. Usput bi razmenili
poneku re, a jednom je ak podigao njenu aku i okrznuo je svojim
usnama. Kada bi se zagledao u njene oi, inilo joj se da e je
sagoreti svojim pogledom. To nije bio naroito prijatan oseaj, ali je
uprkos tome udela da ga ponovo iskusi. I nijedan dan nije smatrala
dobrim danom ako uvee ne bi videla kako Amastan sedi pored
logorske vatre sa ostalim mukarcima, kradom skreui pogled ka
enskoj vatri i traei mesto na kome je ona sedela.
Sada kada je postala pripadnica plemena, Marijata je
svojevoljno prigrlila nain ivota koji je nekada smatrala
poniavajuim, preputajui se utenom ustaljenom ritmu dnevnih
zaduenja. Svakog jutra je ustajala u zoru kako bi pomogla oko mue
koza, a onih dana kada nije vodila stado na ispau ostajala je u selu i
mlela ito kako bi sa ostalim enama napravila tagelu15. Sluala je
njihovo brbljanje i ogovaranje i zabavljala ih svojom poezijom dok
su na vatri itali nebrojeni lonii sa zelenim ajem. Moda je ba
zbog te oaravajue jednostavnosti i praktinosti tog novog naina
ivota njenu duu preplavilo to neobino oseanje spokoja.
Pa ipak, pre nego to bi krenula za stadom ili se posvetila
drugim dunostima, i dalje je svakog jutra odlazila do najvie
osmatranice iza sela i zurila ka istoku kako bi se uverila da joj Rosi
Tuareki hleb koji se najee pravi od prosa i koji se pee u vrelom
pesku (Prim. Prev.)
15
140
elbookers
ag Bahedi nije uao u trag i da nee banuti u selo kako bi je, zajedno
sa svojim kamilama, vratio u Air. Meutim, jednog dana je shvatila
da se pun mesec ve pet puta pomolio i nestao na nebu otkako je
pobegla od Kel Bazgana. Ako Rosi do tada nije povezao njen
nestanak sa svojom omraenom ujnom, razmiljala je, i ako do tada
nije uspeo da natera haratine da mu otkriju ono to su znali, postojala
je mala verovatnoa da se iznenada pojavi meu Tegartima. Rahma
se jo ranije pobrinula da dve upadljive bele meharke budu odvedene
na kamilju pijacu daleko na severu, u Gulemimu, gde su sa njihovih
tela bili paljivo uklonjeni bazganski igovi i gde su potom prodate
po odlinoj ceni jer se retko deavalo da dve bele tibesti kamile takve
lepote i snage dospeju na pijacu u tom podruju. Rahma je
kompletnu zaradu koja uopte nije bila zanemarljiva, ak i nakon
to su trgovci uzeli svoju proviziju predala Marijati. Nije htela da
prihvati ak ni skroman iznos kao nagradu to je utanaila prodaju.
Ti si sada potpuno sama, a ja odlino znam koliko je teko eni koja
nema ni porodice ni imetka. Moda bi bilo pametno da deo tog novca
uloi u trgovinu. Mogla bi da ga poveri Amastanu kada rei da
ponovo krene sa karavanom na neki trgovaki pohod."
Marijata nije verovala da e zaista doi do toga, jer je iz
razgovora koje je proteklih nedelja vodila sa Rahminim sinom
zakljuila da on nije imao nameru da se vrati na put soli. Dodue,
nisu puno priali o tome jer se Amastan klonio ozbiljnijih tema. Kad
god bi skrenula razgovor u opasnom pravcu on bi se naprasno uutao
i povukao. Meutim, jedne veeri dok su etali pored reke Marijata je
ponovo pokrenula tu temu.
Mnogo puta sam proao tim starim trgovakim rutama",
prozborio je Amastan priguenim glasom koji je bio u krajnjem
neskladu sa prodornim kreketanjem aba koje je odzvanjalo od elje
i izazova. Nikad vie se neu otisnuti tim putem."
Reci mi ta si tamo video", zamolila ga je Marijata,
zacakljenih oiju. Od tvoje majke ula sam da si se svojevremeno
zakleo da e peke otii do Drveta Tenerea, da e videti more i da
e dodirnuti sneg na najviim planinama. Takoe mi je rekla da si u
potpunosti ispunio svoj zavet."
Amastanove oi su zablistale na crvenkastoj svetlosti sutona,
141
elbookers
ali poto je ostatak njegovog lica bio sakriven iza propisno

obmotanog vela Marijata nije mogla da dokui njegove emocije.
Tada se spustio na kamen i poeo da govori, kao da se obraa nekoj
nevidljivoj publici, premeui osuenu granicu oleandera izmeu
prstiju kao da mu je taj ponavljajui pokret pomagao da kanalie
svoja seanja. To ju je naprasno podsetilo na pripovedaa koji je
jednom posetio njen dom u Hogaru, nosei vreu punu kamenia.
Svaki od tih kamenia predstavljao je po jednu velianstvenu priu,
objasnio je, a onda je otvorio vreu i pruio je ka okupljenim enama
kako bi mogle da odaberu priu koju su elele da uju. Amastan je
pripovedao sa istom snagom i ubedljivou.
Preao sam pustinju od kamena i pustinju od stena i pustinju
od peska. Na vlastitim nogama i na leima kamile jezdio sam preko
starih puteva. Gledao sam kako sunce poput ognja izranja nad
peanim dinama. Gledao sam kako se no sputa, kradui poslednje
trake boje i prekrivajui svet sablasnim sivilom, sve dok u pomrini
ne bi ostale samo zvezde koje su blistale poput dragulja na koi
rajskih devica. Kupovao sam indigov prah po malim radionicama u
Kanu i prevozio proso i urme izmeu Ingala i Gata. etao sam meu
tezgama sa zlatom na uvenim pijacama u Tafilaltu i probijao se kroz
velianstvene Atlaske planine. Tamo sam video onu udesnu
istobelu stvar koju nazivaju snegom i koja, mada hladna na dodir,
moe da oprlji kou poput plamena. etao sam po velikom trgu
slavnog grada Marakea, okruen grajom malenih plesaa i krotitelja
zmija i ptica koje govore, tiskajui se meu legijama arobnjaka i
proroka i arlatana svih moguih vrsta. U Agadiru sam video iroki
plavi okean iji se beskrajni svetlucavi talasi mrekaju pod naletima
vetra kao peane dine u naem zaviaju. Hodio sam utabanim
trgovakim putevima kroz brda Malog Atlasa, od utvrenih bedema
Tarudanta, preko silnog Debel el Kesta, pa sve do ljupke oaze
Tafraut...
Dok smo prelazili Veliku prazninu, kreui se ka Sudanu i
tamonjim solanama u Bilmi i Kauaru, video sam slavno Drvo
Tenerea: usamljeno stablo akacije koje stoji poput nekog drevnog
straara nasred najokrutnije pustinje na svetu. Zazveckali smo
kamiljim zvonima u znak potovanja, kao to azalaji ve vekovima
142
elbookers
ine dok prolaze pored tog mesta. To drvo i dalje opstaje, slepo i
trnovito, usamljeno i neumoljivo, pod goruom vrelinom pustinje,
kao talisman koji simbolizuje opstanak naeg naroda. Veruje se da
e, ukoliko Drvo Tenerea padne, ista sudbina zadesiti i Narod vela.
eleo sam da ga vidim, makar samo jednom, kako bih se uverio da
jo uvek stoji tamo. Ali to je bilo pre pet dugih godina, a ja sam se
otada svaega nagledao. I zato se plaim da je to stablo poelo da
umire, ili da je moda ve mrtvo.
Granica je zapucketala meu njegovim prstima, a ak su i
abe utihnule pred tim surovim predskazanjem. Amastan je
nepomino sedeo, zurei u daljinu, kao da je na ogromnom crvenom
nebu posmatrao nadiranje neke turobne budunosti.
Marijata je uzdahnula, opinjena njegovom priom. Da sam
muko, provela bih itav ivot na leima kamile, putujui od jednog
do drugog uda.
Amastan se podrugljivo osmehnuo, izronivi iz misli. Ah,
mala skitnica. Ti ba ima romantian pogled na svet! Vidi, ja sam
tokom godina nauio da ispredam prie poput dervia, prie koje
mogu da omaijaju onog ko ih slua i da pomute njegov oseaj za
stvarnost. Kada slua rei pesnika, u njima teko moe da nazre
tekoe koje te oekuju na putu: muno iskopavanje zatrpanih
bunara, zadah raspadajuih tela i izmeta koji truli na pesku, grozan
ukus ustajale vode koju mora da pije da bi ostao iv i
nepodnoljive greve koji ti razdiru utrobu. Pesniki stihovi ne
govore o tome kako ti koa postaje tvrda poput ona i ulepljena
razvejanim peskom, a zadnjica tako nauljanatvrdim drvenim sedlom
da ti je lake da ide peke nego da jae, ak i onda kada je pesak
toliko usijan da se njegova vrelina probija kroz donove sandala. Niko
ne kuje stihove o tome kako ak i u najdubljoj pustinji hleb postaje
iljiv, a osueni renjevi kozjeg mesa tako tvrdi da moe da slomi
zube o njih zato to nema vode kojom bi ih natopio, pa ak ni
pljuvake koja bi ih smekala dok vae. Niko ne pominje kako ti
jezik otie sve dok ti se ne uini da su ti usta puna pamuka, ni kako te
strah i e lagano ispunjavaju nepoverenjem i mrnjom prema
svakom strancu. Niko ne govori o korpijama i rogatim zmijama,
akalima i banditima. Alija sam sve to video i doiveo i zato smatram
143
elbookers
da ne bi bilo pametno da se jedna nena i krhka devojka pridrui

azalaju. Marijata je ljutito zabacila glavu. Mislim da me
potcenjuje." Ozbiljno? Zar nisi ula izreku da ene i koze nisu
dovoljno izdrljive da bi preivele put kroz pustinju?"
A ta misli, kako sam stigla ovde? upitala je Marijata,
zagrizavi njegov mamac. Ne zaboravi da sam ja roena u Hogaru i
da sam prela dug put kako bih stigla do Aira, pre nego to sam
krenula preko Tamesne kako bih nagovorila denune da te ostave na
miru! Takoe ne sme da zaboravi da sam direktni potomak Majke
Svih Nas, koja je prela hiljadu kilometara kroz pustinju kako bi
zasnovala na narod!" Dok ga je zasipala tim unim prkosnim
reima obrazi su joj bili zajapureni, a ake stisnute u pesnice.
Amastan je bio oaran njenom reakcijom. Mogla je to da vidi
po namrekanoj koi oko njegovih oiju. Tada je podigao ruku i
ubrao jarkoruiasti cvet oleandera sa visokog grma iza svojih lea.
Savio se ka njoj i zatakao joj cvet iza uha, okrznuvi je dodirom koji
je odisao takvom prisnou da su Marijatini obrazi postali jo
rumeniji od oleanderovog cveta. Kada je ponovo prozborio, glas mu
je bio neobino blag. Kada je Tin Hinan krenula na svoje epsko
putovanje, ona je hodila preko trave koja se povijala pod vetrom,
promiui pored akacija sa razgranatim senovitim kronjama i
panjaka na kojima su pasla stada antopa i gazela. To tada nije bila
pustinja ve raj na zemlji."
Marijata se zapanjeno zagledala u njega. Otkud ti to? Pustinja
je vena. Pustinja je ognjeno srce sveta, kazan u kome je nastao
svekoliki ivot. Svi to znaju. ak su i denuni nastali u pustinji, kao
stvorenja satkana od vreline i plamena, kao ognjeni duhovi. A ti mi
sada kae da su oni nastali na zemlji prekrivenoj panjacima?"
Mogao bih da te odvedem do peina u Tasiliju i da ti pokaem
crtee na stenama koje su ostavili Kel Nadi, Ljudi iz prolosti, koji su
na kamenu slikali ivotinje koje su lovili antilope i gazele, prugaste
konje i irafe, stvorenja koja danas ive po savanama i ravnicama.
Stari ljudi veruju da su ti crtei nastali jo pre doba u kome je ivela
Majka Svih Nas."
Marijata je okrenula glavu u stranu. To nije bilo ono to je
elela da uje. To su bile samo slike iz njihovih snova", prezrivo je
144
elbookers
procedila. I sama sam videla takve prikaze u peinama u mojoj

postojbini. Videla sam Belu gospu od Inavangata koja na glavi nosi
meseev srp, sa rekom zvezda koje svetlucaju ispod njegovih vraka
i semenom koje blista u njenom stomaku i rasipa se sa njenih aka.
Da li veruje da je i taj prikaz predstavljao odraz stvarnog ivota?"
Ah, priznajem da si me saterala u kripac svojom enskom
logikom. Moda uopte nema srce pesnika."
Imam bar nekakvo srce", odbrusila je ona, potpuno
zaboravivi na obazrivost.
Amastan je skoio kao oparen i udaljio se od nje nervoznim
odsenim koracima. A tada se, kao da se naprasno predomislio,
okrenuo na peti i stutio se nazad. Da nikad vie nisi rekla tako
neto!" povikao je, besno se nadvivi nad njom. Nikad vie!
Zgrabio je cvet koji joj je stajao iza uha, bacio ga u prainu i
razjareno ga zdrobio onom, a potom je nestao u nadiruoj pomrini.
Sledee veeri nije doao kod nje. Nije doao ni naredne noi,
zbog ega je Marijata dugo i gorko plakala pre nego to je utonula u
san. Treeg jutra je ustala pre osvita, pomuzla koze i potom ih
zajedno sa jariima povela ka reci da se napasu i napiju vode. Tamo
je prislonila hladne rene oblutke uz svoje vrele natekle kapke sve
dok se crvenilo nije povuklo. Nadala se da e joj to pomoi da ne
izgleda kao naduvena aba.
Izvini."
Naglo se okrenula. Amastan je stajao ispred oblinjeg stabla,
izronivi iz senke drveta. Veo mu je bio vrsto obmotan oko hca.
inilo se da je bio visok kao samo drvo. tavie, jo vii. Bio je
visok kao nebo. Oi su mu bile iscrtane kolom, to ih je inilo jo
prodornijim i blistavijim.
Nisi mogla da spava?"
Marijata je odmahnula glavom, ne usuujui se da bilo ta
odgovori.
Ni ja. San mi ne prua utoite koje drugi ljudi pronalaze u
njemu." Na trenutak je zautao, utonuo u misli. Zna, ja nisam
dobar za tebe", konano je prozborio. Nisam dobar za bilo koju
enu. Obeavam da te vie neu saletati."
145
elbookers
Ona se uasnuto zagledala u njega. Kako moe da kae tako

neto? Zna koliko volim da budem sa tobom. Mislila sam... nadala
sam se..." Nije se usudila da izusti ono to joj je lealo na srcu.
Bolje je da se niemu ne nada, Marijata. Zato to je to
previe opasno."
Opasno?"
Amastan je okrenuo glavu. Kada ju je ponovo pogledao, u
njegovim oima je nazrela plamsaj onog preanjeg ludila. Kada je
otvorio usta, pomislila je da e zaurlati poput raspomamljene zveri,
ali je njegov glas bio tih, tako tih da je jedva uspela da ga uje. Ja
nisam ovek bez srca", rekao je. Ali ono se rasprslo napola."
Sigurno jo uvek misli na svoju mrtvu verenicu, pomislila je
Marijata, preplavljena razdiruim bolom. Kako to misli?"
prestravljeno je upitala.
Amastan se spustio pored nje, naslonivi svoje gipko izdueno
telo na stenu. Voleo bih da je ovaj svet drugaiji, Marijata. Da samo
zna koliko bih eleo da nekako mogu da izbriem prolost." Zastao
je, na trenutak skrenuvi pogled ka njoj, a onda se ponovo zapiljio u
daljinu. Da mogu da krenem iz poetka. Da se oenim i da dobijem
decu. Da ponovo budem srean." Glas mu je bio na rubu apata. Ah
to je nemogue."
Zato bi bilo nemogue?" upitala je Marijata glasom koji je
podseao na sablasan odjek.
Ovaj svet nije onakav kakvim sam ga smatrao pre godinu
dana. A ni ja vie nisam onaj mukarac koji sam nekada bio."
Izmeu njih se spustila koprena teke tiine. Sunce se ba u
tom trenutku izdiglo iznad horizonta i zasulo zemlju crvenkastom
svetlou. Reka koja je proticala pored njihovih nogu podseala je na
bujicu krvi. Svet nikad nije isti", neno je prozborila Marijata. Sve
na svetu se neprestano kree i mi moramo da pratimo to kretanje. Na
mestu gde sam provela detinjstvo, u blizini naeg zimskog logora,
postoji jedan potok koji protie kroz kamenjar. Kada sam bila mala,
redala sam kamenje du njegovog korita. Kada smo se sledee
godine vratili u logor, potraila sam svoje kamenje, ali njega nije
bilo. Zato sam poredala novo, ah sledee godine ni njega nisam
zatekla. Poela sam da ga traim, mislei da se neko poigravao sa
146
elbookers
mnom, ali je moje kamenje nestalo bez traga. Tada sam shvatila da se
korito potoka pomeralo u stranu, da se svake godine povlailo
otprilike za irinu dlana. I shvatila sam da e taj potok jednog dana
kada postanem ena biti potpuno drugaiji od onoga to sam tada
posmatrala. Nita na ovom svetu ne miruje, Amastane. A poto se
svet oko nas neprestano menja, mi moramo da se menjamo zajedno s
njim. Svakog dana smo malo drugaiji nego to smo jue bili, jer
iskustva kroz koja prolazimo zahtevaju takvu promenu. Vie nisam
onako mlada i naivna kao u ono vreme kada sam napustila Hogar."
Pogled koji mu je uputila govorio je jo vie od rei, ali je on
smueno okrenuo glavu.
To to kae moda je istina", rekao je, ali sam se ja previe
promenio. Zbog onoga to sam video... i to sam uinio." Usledila je
duga muna pauza. Nisam nameravao da bilo kome priam o tome.
To nisu stvari o kojima se pevaju pesme i piu stihovi. Ali mislim da
sam to predugo nosio u sebi i da bar ti zasluuje da uje istinu.
Duboko je udahnuo i lagano ispustio vazduh. ena koju sam voleo
je izgubila ivot, i to na najstraniji mogui nain."
Kucnuo je i taj as, pomislila je Marijata. Sada e mi rei kako
ju je ubio i konano u shvatiti kakvo se udovite skriva u njemu.
Poelela je da skoi i pobegne glavom bez obzira. Ali je istovremeno
bila svesna da mora saznati ta se desilo. I zato je ostala.
Njena smrt lei na mojoj savesti", zapoeo je Amastan,
potvrdivi njene najdublje strahove. Ali pria koje je potekla iz
njega, pria satkana od istog oaja, prevazila je njena oekivanja.
Amastan je upoznao Mantu dok je bio veoma mlad, jednog
dana kada je sa karavanom proao kroz njeno selo. Odmah je ostavila
snaan utisak na njega, jer nije bila stidljiva poput ostalih devojaka.
Na rastanku ga je poljubila i taj poljubac je nastavio da lebdi na
njegovim usnama tokom dugih zimskih meseci dok se njegov azalaj
probijao kroz pustinju. Kada su se sledeeg puta sreli, doneo joj je
poklone koje je kupio od novca koji je zaradio. Tree godine, kada su
se trei put videli, devojka je obeala da e se udati za njega, a on joj
je poklonio amajliju koja je zapeatila njihov vereniki zavet.
Nadao sam se da e je ta amajlija tititi."
Marijata je osetila kako joj komad tekog srebra prianja uz
147
elbookers
kou. Instinktivno je podigla ruku i dodirnula je kroz tanko pamuno

platno svoje odore.
Da, to je amajlija koja sada visi oko tvog vrata."
Marijata se trgla, osetivi acaj grinje savesti i teinu
njegovog netreminog pogleda.
Ne traim da mi je vrati. Zato to ona donosi lou sreu. Ni ti
ne bi trebalo da je nosi. Nije donela nita dobro devojci koja ju je
nosila pre tebe."
Marijata je izvukla amajliju ispod odore. Skinula ju je sa vrata i
drala na dlanu. Svetlost zvezda presijavala se na crnim kuglicama
nanizanim na vrpci. Oboje su se zagledali u nju. Volim tu amajliju",
tiho je rekla. Kako ona moe da donosi nesreu? Vidi li simbole za
tefok, sunce... evo, ovde i ovde? Skliznula je prstima preko diskova
od kornalina. Crvena je srena boja.
Otvori je, procedio je Amastan, sa turobnim izrazom na licu.
Marijata je hitro ispitala talisman, okreui ga meu akama.
Zarila je nokat u prorez na vrhu i dnu, ali se nita nije pomerilo.
Opipala je diskove od kornalina i pritisnula ispupenje na sredini. I
dalje nita. Okrenula je amajliju, traei neki otvor na poleini, ali i
dalje nita nije videla. ,,Kako?
Amastan je ispruio ruku, dohvatio sredinje ispupenje i
pomerio ga u stranu.
Marijata je posmatrala kako se amajlija otvara, jiudei joj svoju
tajnu: skrivenu pregradu u kojoj se nalazilo... ama ba nita. Podigla
je pogled, primetivi da se Amastan uopte nije pomerio. Lice mu je
bio nadomak njenog, tako blizu da je mogla da oseti toplinu
njegovog daha. Ovde nema niega", rekla je, potvrujui ono to je
bilo oigledno.
Otiao sam do nae enad, do Tane, da je zamolim da u nju
stavi neke zatitne simbole. Ali je ona... sigurno je videla neto kada
ju je dodirnula. Sigurno je neto naslutila. Pokuala je da mi oduzme
amajliju, objasnivi da je bila u vlasti urokljivog oka. To me je
veoma rasrdilo. Oteo sam joj amajliju iz ruku i otiao, zasuvi je
bujicom uvreda. Nameravao sam da posetim nekog marabuta i da mu
platim da unutra stavi neki stih iz Kurana, ali to nikad nisam uinio.
Ne znam ta me je spreilo. Moda sujeverje, ili sujeta. Mislio sam
148
elbookers
da je bilo dovoljno da joj to poklonim, da je moja ljubav bila

dovoljno snana da je sama od sebe zatiti." Nemono je odmahnuo
glavom. U stvari, ni sam ne znam ta sam mislio. Bila je tako srena
kad sam joj je poklonio. To je veoma stara amajlija, izraena od
najfinijeg srebra. Stalno ju je nosila, sve dok..."
Sve dok? ta god da je sledilo, morala je da uje nastavak.
Amastan je nakratko zautao, pokuavajui da se pribere. U
tiini je ula njegovo usporeno isprekidano disanje. Ova nova vlada,
koja sebe naziva nezavisnom, puna je ljudi sa juga, ljudi koji nas
mrze kao zaklete dumane. Oni tvrde da smo drali njihove pretke u
ropstvu i da smo zlostavljali njihov narod. I sada su odluili da to
upotrebe kao izgovor kako bi mogli da nas proganjaju. Neki ljudi iz
vlasti koriste svoju mo protiv nas, nameui nam proizvoljne
granice i branei naim ljudima da ih preu bez papira koje su oni
proglasili neophodnim. Ali kakve veze mi Tuarezi imamo sa
granicama i papirima? Mi smo oduvek trgovali i putovali preko
pustinje, od Sahela pa sve do mora. Da li ti ljudi, samo zato to su se
naoruali ruskim pukama i navukli zapadnjake uniforme, imaju
pravo da nas nazivaju necivilizovanim varvarima i da nam nameu
svoj nain ivota? Oni oduvek mrze na narod zato to i se mi
raamo slobodni dok oni grcaju u ropstvu i bedi. Mrze nas zato to
odbijamo da ivimo u njihovim prljavim gradovima, da se
povinujemo njihovim pravilima, da budemo zatoeni unutar njihovih
granica. Oni svoje postupke pravdaju zakonom koji im doputa da
nas ubijaju i Uae. Oni su obine kukavice!" Besno je lupio
pesnicom po steni. Ako neko pokua da im prui otpor, to koriste
kao opravdanje da krenu u napad na bespomone starce, ene i
decu.
Glas mu je zastao u grlu. Marijata gaje kriom osmotrila,
primetivi da mu oi blistaju od neprolivenih suza.
Manta je ivela u jednom selu na severu, nastavio je. Rekla mu
je da je tamo esto dolazilo do arki i sitnih incidenata. Ohrabreni
pramenom vlade i povlaenjem Francuza, itelji songajskih sela su
pljakali sve to bi im palo aka, pa ak i uboga grla stoke,
namirnice, ebad i kuhinjsko posue. Oteeni su mogli da se ale,
ali niko nita nije preduzimao. Naokolo su poele da krue sve
149
elbookers
uestalije glasine o ljudima koji su postajali rtve nepravde i

pljakakih napada. Mladii koji su se otisnuli na put soli ili na
lovake pohode bi po povratku kui zatekli poharane logore. ast
njihovih majki i dragana je bila oskrnavljena a njihova imovina
opljakana, ali su izgrednici i dalje ostajali nekanjeni. Na drugim
mestima deavale su se jo gore stvari. Ljudi su bili odvoeni na
ispitivanje", nakon ega su nestajali bez traga. Stara neprijateljstva
su ponovo poela da izbijaju na povrinu. Bunari su bili trovani, a
usevi unitavani.
Plemenski mladii su pokuali da prue delimian otpor, ali u
tom otporu nije bilo dosledne strategije niti koordinacije snaga tako
da se sve svelo na male sporadine inove odmazde za brutalnost
koju je trpeo njihov narod, to samo dolivalo ulje na vatru. A opet,
ak je i to bilo bolje nego da pokorno trpe ono to ih je snalo.
Amastan se ubrzo pridruio jednoj pobunjenikoj skupini u
planinama NFugas. Ratovali smo po uzoru na Kaosena, junaka
prvog ustanka. Nismo se borili kao lavovi ve kao kojoti. Napadali
smo i potom beali, nanosei onoliko tete koliko je bilo mogue."
Ponovo je zastao, duboko udahnuvi i preavi rukom preko lica.
Jednog dana do njih je stigla vest da su vojnici poeli da vre
prepade po udaljenim oblastima na jugu. Bio je to kraj u kome je
ivela Manta. Amastanovo srce se ispunilo strepnjom. uli su da su
ene bile napastvovane kako bi se oskrnavilo uzvieno poreklo
tuarekog naroda i da su tuareka deca bila nasilno deportovana u
gradove. Amastan je pokuao da nagovori ostale pobunjenike da
krenu sa njim, ali su oni bili zaokupljeni vlastitom borbom tako da je
na kraju krenuo sam.
Hteo sam da je dovedem ovde i da je sklonim od opasnosti."
Grevito je zatvorio oi. Nebo koje se nadvijalo nad njima imalo je
nemilosrdnu bledoplavu boju. Marijata je bila uverena da e se to
nebo sruiti na nju ako ispusti makar i najmanji zvuk.
Nakon podue utnje Amastan je nastavio sa priom, trudei se
da potisne emocije iz svog glasa. Pogled mu je bio usredsreen na
nepominu taku na povrini reke. itavu no sam jahao kroz
podnoje, acajui se na svaki um. Iz nekog razloga nikad u ivotu
nisam bio tako uplaen. Kada je moja kamila prepala pticu koja je
150
elbookers
izletela iz bunja, srce mi umalo nije iskoilo iz grudi. inilo mi se

da je iza svake senke vrebala neka pretnja. Mada sam dobro
poznavao taj kraj, jer sam godinama putovao tuda, on mi je sada, u
tom mrklom mraku, izgledao kao neki drugi svet, ispunjen afritima,
gulima i osvetnikim duhovima mrtvih. Jo pre nego to sam ugledao
selo, po mirisu sam znao da sam stigao. Bio je to tako osoben miris
da ti ga ne mogu opisati. Miris koji ljudska mata ne moe da
zamisli. Mogu samo da ti kaem da bi taj miris, da si ga nekad
osetila, nastavio da te proganja itavog ivota. Mislim da nikad vie
neu biti ist, da nikad neu uspeti da ga se oslobodim. ak se i moja
kamila uzjogunila kad ga je osetila. Nije htela da nastavi dalje.
Poela je da vue kopita, opirui se kao mula, i da prestravljeno rie.
Jedva sam je naterao da se pomeri. ak i po takvom mraku mogao
sam da vidim da se nad tim mestom nadvija koprena smrti: gust crni
dim proet nekim zlokobnim mirisom, mirisom koji mi je obavio
jezik poput loja. Iz logora nije dopirao ni najmanji zvuk ni lave
pasa, ni meket koza, ni pucketanje logorskih vatri. Pomisho sam da
su ljudi koji su tu iveli moda napustili logor, da su se preselili u
planine..."
Kad sam se pribliio, u vazduhu sam osetio miris benzina. To
nije slutilo na dobro. ta e Tuarezima benzin? Bio je to miris koji je
ukazivao na prisustvo stranaca. ula su mi se izotrila, a srce mi se
ispunilo slutnjom. Hteo sam da okrenem kamilu i da se vratim nazad.
Ali sam istovremeno znao da to ne mogu uiniti."
Na ulazu u selo primetio sam hrpu kamenja. Verovatno bih
proao pored nje, ne obrativi naroitu panju, ali je mesec ba u tom
trenutku zablistao na nebu. Primetio sam da to nije bila hrpa kamenja
ve gomila odrubljenih ljudskih glava. Bio sam tako uasnut da sam
pao sa kamile. Tresnuo sam na zemlju i ostao da leim bez svesti, sve
dok se sunce narednog jutra nije pomolilo na nebu.
Na gomili je bilo tano trideset etiri glave. Znam to jer sam
ih lino prebrojao, od prve do poslednje. Preda mnom su leale glave
trideset etvoro ljudi iji e duhovi zanavek lutati. Mogao sam da
osetim kako njihove due lebde u vazduhu, srdito se kovitlajui.
Mantina glava je bila trideset prva koju sam pronaao. Seo sam na
zemlju i stavio je na krilo. Od te devojke koja je nekada bila tako
151
elbookers
lepa, tako puna ivota, sada je ostalo samo to hladno ukrueno

razderano meso prekriveno zgruanom krvlju. Njene nekada blistave
oi sada su bile tupe i staklaste..."
Amastanov glas je nakratko utihnuo. A tada je, kako mi se
uinilo, zaronio do samog dna svoje due i naterao sebe da nastavi.
Preklinjao sam njenu duu da razgovara sa mnom, ali sam u
vazduhu oseao samo nemi prekor. Nisam bio tu da je spasem, a
amajlija koju sam joj poklonio nita nije uinila da odagna zlo koje
se obruilo na njeno selo."
Pronaao sam amajliju. Jo uvek je bila na njenom telu. Nisu
ga spalili, kao to su uinili sa veinom drugih rtava. Naokolo sam
video i mnotvo iskasapljenih ivotinja, koza i ovaca i kamila iji su
leevi bili iseeni maetama, sa vonjavim udovima razbacanim na
sve strane. Bolje je da ti ne priam u kakvom sam je stanju zatekao.
Svim silama sam pokuavao da sjedinim njenu glavu sa onim to je
preostalo od njenog tela, ali delovi nisu hteli da se spoje, mada sam
urlao i zapomagao na sav glas. Mislim da sam tada izgubio zdrav
razum i da su Kel Asufi doli po mene, jer se nakon toga niega vie
ne seam. Uopte ne znam kako sam se vratio do Tegarta ni kako
sam preiveo to putovanje, da li sam usput jeo i pio i spavao. Vie
nisam bio ljudsko bie. Nisam bio ovek sve dok se ti nisi pojavila
preda mnom i pogledala mi u oi. Pomislio sam da je to bila ona, da
mi se konano vratila. A onda sam shvatio da je to neka druga
devojka.
Zato si poeo da plae." Marijata je podigla njegovu ruku i
stavila je na krilo. Ali im je to uinila, u mislima joj je izronila
stravina slika. Ugledala je Amastana kako sedi na zemlji u selu
punom pobijenih ljudi, drei na krilu odrubljenu glavu svoje
voljene, milujui njenu mrtvu kou i razgovarajui sa njom kao
ovek koji je siao sa uma.
Sledee ega se seala bilo je kako juri kroz pomrinu, tako
mahnito i prestravljeno kao da ju je gonilo hiljadu denuna.
Zaustavila se tek kada je stigla do logora. A kada se konano obrela
u Rahminom atoru, zbunjeno se osvrnula oko sebe, uopte ne
znajui kako je tu dospela.
152
elbookers
14
de sam to bila? Zbunjeno sam zatreptala, pokuavajui da

izotrim pogled, ali mi je pred oima bilo mutno i inilo mi se kao da
se zemlja pomera. Pre nego to sam stigla da se priberem, osetila sam
kako mi se itavo telo gri i kako poinjem nekontrolisano da
povraam, sve dok nisam pomislila da e mi eludac iskoiti pravo
kroz usta.
Comment allez-vous?16
Glas je bio ljubazan, ali je pitanje zvualo besmisleno.
Progutala sam preostalu u, pokuavajui da se orijentiem. Tada
sam postepeno shvatila da sam putovala na leima magarca, sa licem
okrenutim ka zemlji.
Molim vas, moemo li da stanemo?" procedila sam
promuklim iznurenim glasom. Pouvons-nous arrter? Neki
udaljeni izolovani deli mog bia mi je estitao to sam, ak i u tako
drastinim okolnostima, pokuavala da vodim razgovor na dva
jezika.
Svet je nekim udom prestao da se okree, a munina je poela
da jenjava. Dve vrste snane ake pomogle su mi da zauzmem
udobniji poloaj na magarevim leima i tada se pred mojim oima
ukazalo tamnoputo lice nepoznatog mukarca.
Qa va? Vous allez bien?17 upitao je neznanac. Misli su
polako poele da mi se bistre. Negde sam ve videla to lice. Bio je to
onaj mladi mukarac u tradicionalnoj odori koji mi je pomogao da
siem sa planine.
Gde me vodite?" izustila sam nimalo ljubaznim tonom,
16
17
Kako ste? (Prim, prev.)

Kako ste? Da li vam je dobro?" (Prim, prev.)
153
elbookers
uspaniena pomilju da sam se nalazila u milosti tog stranca.

Do Nanine kue, rekao je on.
Ko je Nana?
Naa baba, Lala Fatma. Ona je uvena travarka i isceliteljka.
U ovoj oblasti rastu biljke koje se ne mogu pronai u drugim
delovima sveta. Nana ih tako dobro poznaje da pomou njih moe da
izlei svaku boljku."
Osetila sam jo snaniji napad panike. Ne, nikako! To ne
dolazi u obzir!" pobunila sam se, primenivi taktiku koju sam
koristila kada bi mi poslali neku skockanu praznoglavu honorarku
kao zamenu za moju odsutnu asistentkinju, trudei se da govorim to
sporije i razgovetnije i naglaavajui kljune rei. Veoma ste
ljubazni, ali ne mogu to da prihvatim. Morate da me odvedete do
bolnice. Moram da odem na rendgen.
Mukarac je prasnuo u smeh. Zar je bilo neeg smenog u tome
to je ena koja je sumnjala da je slomila gleanj traila da je prebace
do bolnice? Naterala sam sebe da ponovo pokuam. Sluajte,
moraju da naprave rendgenski snimak i da mi stave gips kako bi
zglob mogao propisno da zaraste. isto sumnjam da neke biljke,
koliko god bile lekovite, mogu da ree moj problem."
Meutim, moj spasilac se samo okrenuo u stranu, uopte me ne
udostojivi odgovora, to me je nateralo da zakljuim da moda nije
vladao francuskim onako dobro kao to sam isprva pomislila. Preko
njegovog ramena poela sam da nazirem obrise naselja koje je
podsealo na srednjovekovno selo, skupinu erpinih kua koje su
imale istu ruiastu nijansu kao i okolni kamenjar, kao da su
predstavljale sastavni deo pejzaa. Kue su imale ravne krovove i
prozore sa kitnjastim gvozdenim reetkama, a neke su bile tako stare
i trone da se inilo da su poele da se stapaju sa stenama i liticama
iz kojih su potekle. Na takvom mestu sigurno nije bilo bolnice. Kada
smo se pribliili selu, ene u crnim odorama prestale su da seku
rastinje i da okopavaju zemlju. Dok smo promicali pored njih, mogla
sam da osetim kako me odmeravaju svojim obazrivim crnim oima.
Za razliku od njih, deca su poela ushieno da trkaraju po sokaku,
viui i smejui se tom neobinom prizoru: eni iz Evrope koja je na
magarcu ujahala u njihovo selo. Koze i ovce su poskakivale oko nas,
154
elbookers
zbunjeno mekeui i blejei. Obino se nisu tako rano vraale sa

ispae. ta se to deavalo? Ogroman beli petao je zastao na kamenom
zidu, razmetljivo rairivi svoju muevnu crvenu krestu, dok su
kokoi iz njegovog harema ravnoduno kljucale i eprkale po praini.
Ovde nema bolnice", leerno je odgovorio tamnoputi
mukarac, potvrdivi moje najcrnje strahove. Ili bar onoga to vi
smatrate bolnicom. Ovde nema rendgen aparata ni doktora u belim
mantilima. Dodue", nakratko je zastao, moja baba ima vie znanja i
iskustva od bilo kog doktora. Mnogi ljudi iz Tarudanta i Tiznita
dolaze ovde, uzdajui se u njenu pomo. Neki dolaze ak iz
Marakea."
U mislima sam ve videla kako ostatak ivota provodim
hodajui pomou tapa zato to mi je povreeni zglob loe srastao.
Samo se ti tei, bre-bolje je dodao moj slueni mozak. Nee dobiti
tap ve protezu, jer e morati da ti amputiraju nogu zbog trovanja
krvi i gangrene nastalih usled tretmana nekim neispitanim egzotinim
biljkama...
Za ime boje!" histerino sam povikala, oseajui kako mi
poslednja trunka kontrole izmie iz ruku, i u sadanjosti i u
budunosti. Meni treba doktori"
Niko nije obraao panju na moje vritanje, izuzev malih
odrpanaca sa tamnim razdraganim oima. Oni su oigledno smatrali
da sam urnebesno zabavna.
Devojka koja je vodila magarca pruila je ular mom pratiocu i
potrala ka kuama viui: Lala Fatma! Lala Fatma!"
ene razliitih godina i linih opisa izjurile su iz kua od
erpia kako bi proverile ta je podstaklo takav mete. Kada su
videle da je u selo banula jedna Evropljanka, brzo su navukle velove,
sakrivajui svoja lica i kosu, kao da sam se ve spremala da
zakljocam fotoaparatom poput ostalih blentavih turista. Nakon
nekoliko sekundi magarac je zastao ispred zida koji je bio okreen
istom ruiastosmeom bojom kao i ostatak sela. Moj spasilac me je
skinuo sa magarca i uzeo me u naruje, ispoljivi iznenaujuu snagu
za mukarca tako viljaste grae. Veto me je proneo kroz vrt
ispunjen draesnim mirisima pomorande i limuna, maslina i rua, a
potom se spustio niz stazu od utabane zemlje i zakoraio preko
155
elbookers
praga, savivi se gotovo napola kako bi me uneo kroz niska vrata.

Pravo sa jarkog afrikog sunca ula sam u prostoriju u kojoj je
bilo mrano kao u peini. Prelaz je bio tako nagao da sam na trenutak
pomislila da sam oslepela. Kad su mi se oi privikle na tamu,
primetila sam da je velika odaja u kojoj sam se obrela pima ena.
Neke su obavljale domae poslove, dok su druge sedele leima
naslonjene na zid, eretajui kao ptice i uurbano gestikulirajui
akama iscrtanim kanom. Jedna ena je neto drobila u velikom
kamenom avanu, druga je darala ugalj u mangalu nad kojim se
puio veliki potamneli bakarni ajnik, trea je prebirala po posudi sa
soivom, izbacujui trunje i kamenie, a etvrta je eljala vunu.
Peta ena, koja je bila prilino korpulentna, rasporeivala je glinene
posude po niskom okruglom stolu, zajedno sa devojkom koja je
vodila magarca na kome sam sila niz planinu. Taman kad sam
pomislila da je to sve, kroz otvorena vrata su banule etiri
usplahirene meketave koze. Jedna od ena je skoila sa poda,
zgrabila metlu i isterala ih napolje, obraajui se svakoj po imenu:
Teaza! Imi! Tufila! Azri! Ponovo sam osetila kako me obuzima
vrtoglavica.
Krupna ena se pridigla na noge i rekla neto to nisam
razumela. Ostale ene su, jedna za drugom, poele da ustaju, ljubei
joj ruku u znak potovanja i izlazei napolje, ostavljajui u sobi samo
nas etvoro. Dotadanja buka i mete ustuknuli su pred bremenitom
tiinom. Moj berberski spasilac paljivo me je spustio na podnu
asuru, ali ga je starica prostrelila prekornim pogledom, nateravi ga
da mi napravi postelju od jastuia. Kad sam se opruila preko
postelje, zbunjeno sam skrenula pogled ka njoj, ne znajui ta da
kaem ili uradim. Imala je zagasit ten i impozantno dranje. Za
razliku od ostalih ena koje su bile obuene u jednostavne crne
odore, ta starica je na sebi imala dugu plavu haljinu i blistavi svileni
ogrta sa crnim i narandastim prugama. Gornji kraj ogrtaa joj je
bio prebaen preko kose, a krajevi vezani u vor iznad pozamanih
grudi. Oko vrata je nosila ogrlicu sa ogromnim perlama od ilibara,
velikim poput jajeta, a sa uiju su joj visile teke srebrne minue.
Ispod zavrnutih rukava haljine nazirale su se miiave podlaktice
prekrivene svetlucavim srebrnim narukvicama koje su zveckale i
156
elbookers
angrljale pri svakom pokretu.

Marhaban, marhaban! povikala je, a tada je poela glasno
da razgovara sa mukarcem i enom koji su me doveli tu. Dok su njih
troje bili zaokupljeni neim to mi je delovalo kao vatrena diskusija,
radoznalo sam se osvrnula oko sebe. Du dva zida su bili postrojeni
upovi koji su bili tako veliki da je u njima mogla da se sakrije itava
Ali Babina razbojnika druina. Pored njih su stajale vree u kojima
se najverovatnije nalazilo ito, brano ili pirina, a na ostalom
raspoloivom prostoru, izmeu neravnih zidova od erpia, tiskalo se
jo mnotvo manjih upova i posuda i starinskih limenih kutija za
tetii, lajons i kineski zeleni aj. Sudei po utisnutim oznakama i
ambalai, kutije su sigurno poticale iz predratnog perioda, mada se
pozlata i dalje caklila kao da su jue izale iz fabrike. Moja ula je
tada zapahnuo jedan sasvim nov detalj: meavina desetak razliitih
mirisa, meu kojima su neki bili teki i lepljivi, a drugi otri i opori.
Uspela sam da razluim miris ivotinjskog izmeta, lanolina, jestivog
ulja, znoja i zaina; i jo neto, potpuno strano i nerazluivo i
snanije od svega ostalog. Ponovo sam osetila vrtoglavicu izazvanu
meavinom bola, buke, leprave mirisne izmaglice i svih uvrnutih
iskustava koja su me saletela na tom udnom mestu. Obuzeo me je
nov talas munine, a pred oima su poele da mi trepere crne
zvezdice koje su najavljivale gubitak svesti.
Mladi Berber je kleknuo pored mene i neno mi podigao glavu.
Nana mi je ukazala da nisam bio dovoljno pristojan i da treba da
vam se izvinim. Spustio je aku na srce. Ja sam Taib Ta-iiib a
ovo je moja sestra Hasna. Pokazao je glavom ka ozbiljnoj vitkoj
devojci koja je stajala iza njega. Ovo je kua moje babe, Lala
Fatme.
Kada je meu tim stranim reima prepoznala svoje ime, starica
je naherila glavu i potapala se po svojim pozamanim grudima.
Fatma, ejaj, Fatma, ponovila je. Potom su se svi radoznalo okrenuli
ka meni.
Na trenutak nisam mogla da se setim ak ni vlastitog imena. A
onda sam, uloivi herkulovski napor, uspela da ieprkam eljenu
informaciju iz glave. Izabela Treslav-Foset, rekla sam, primetivi
kako njihova lica postaju potpuno bezizraajna. Izabela", pojasnila
157
elbookers
sam, nadajui se da e to zvuati jednostavnije. ,,Izi, na kraju sam

dodala, pomirljivo rairivi ruke.
Oko mene se zaorila salva smeha. Staramajka Fatma je poela
da isputa neke udne zvuke koji su podseali na potmulo zujanje,
to ih je nateralo da prasnu u jo grohotniji smeh. Bila sam totalno
izgubljena.
Oprostite", konano je rekao Taib. Izi na berberskom jeziku
znai muva: jadno i prokleto stvorenje."
Jadno i prokleto stvorenje. Blago meni!
Taib se okrenuo ka svojoj babi i njih dvoje su ponovo poeli da
brbljaju na jeziku punom grlenih glasova. Ispruio je ruku i pokazao
na planine, a potom ponovo na mene. Starica je zaprepaeno
osmotrila moje lice i moju planinarsku opremu. Rekla je neto
glasnim nedvosmislenim tonom, lupila pesnicom po opruenom
dlanu i prekorno zavrtela glavom. Znaenje je bilo vie nego jasno:
te moderne evropske ene koje umiljaju da mogu da rade isto to i
mukarci! Otkud joj samo ideja da se pentra po planinama? Nije ni
udo to je tako prola.
Starica je ozlojeeno zamahala rukama i ustremila se ka Hasni
koja je neto spremala nad mangalom. Ubrzo sam osetila kako se
miris ruinog ulja, pomean sa neim udnim i gorkim, stapa sa
ostalim mirisima koji su proimali sobu. Poto je uspostavila dolinu
atmosferu, starica je spustila debelu oviju kou na pod i sela na nju,
vesto prekrstivi noge. Pokreti su joj odisali kontrolisanom snagom
ene koja je tokom dugih decenija besprekorno izvebala svoje butne
miie. Tada je, bez bilo kakve dalje ceremonije, spustila ake na
moj povreeni gleanj. Ispustila sam vrisak koji je zaparao vazduh
poput odjeka, ali niko nije obratio ni najmanju panju. Svi pogledi su
bili uprti u moju solomon gojzericu, kao daje to bila najudnija stvar
na svetu. U pitanju je bio moj omiljeni stari model solomonki, sa
sloenim vezovima sakrivenim ispod jezika od goreteksa koji se
privrivao rajsferlusom. Ta izma je nekom neiskusnom oku
sigurno delovala kao nedokuiva enigma, kao neto to je bilo
nemogue otvoriti. Taib je dohvatio no, oigledno nameravajui da
isee kou. Nemojte!" Uprkos naletu munine, munjevito sam se
nagnula unapred, pokazavi mu gde se nalazi rajsferlus koji otvara
158
elbookers
tu arobnu izmu. Mais doucement, sil vous piait. Trs

doucement.18
Udovoljivi mojoj molbi, Taib je otkopao rajsferlus, olabavio
pertle i beskrajno paljivo skinuo izmu sa mog stopala. Ali ak ni
njegova brinost nije bila dovoljna da mi iz oiju potisne ljute suze.
Tada mi je iz nekog razloga dodao izmu i ja sam je privila na grudi
poput talismana.
Lala Fatma je sklopila ake oko mog povreenog glenja,
neverovatno veto imobiliui zglob i istovremeno opipavajui otok
hitrim probadajuim pokretima. Naravno, to je bolelo, ali ni priblino
onako strano kao to sam oekivala. La bes, la bes, la bes, tiho je
mrmljala, kao da je pokuavala da me ohrabri.
Ubrzo sam poela da se oputam, to je bila velika greka jer
mi je ve narednog trenutka jednom akom pritisnula gleanj na pod,
a drugom mi uvrnula stopalo i tako snano ga cimnula da sam zaula
zastraujui kljocaj, kao da je neko opalio hitac iz vatrenog oruja.
Osetila sam kako me zapljuskuje neko skarletno more, ali ne more
bola ve neeg primalnog i duboko ukorenjenog, kao da je taj
kljocaj oslobodio bujicu adrenalina, neki divlji crveni potop. Nakon
toga je usledio prodoran talas bele svetlosti i ljudi oko mene su
poeli da tapu i da ushieno brbljaju.
Kada sam otvorila oi, primetila sam da je starica bila izuzetno
zadovoljna obavljenim poslom, kao da je uinila neto to e dodatno
uvrstiti njenu isceliteljsku slavu. Ostale ene su se, kao na neki tajni
mig, vratile u odaju i ona je poela da im izdaje zapovesti, nestrpljivo
pljeskajui dlanovima i terajui ih da poure. Nakon kratkotrajnog
zatija vazduh je ponovo podrhtavao od buke i vreve. Hasna je prila
svojoj babi i pruila joj iniju u kojoj se nalazila neka blatnjava
zelena pasta. Starica je razbila jedno jaje, popila belance i ubacila
umance u smesu. Spustila je posudu pored mangala kako bi se
zagrejala i ustremila se ka policama, vrativi se sa glinenim upom
iji je poklopac bio zapeaen voskom. Nakon kratkotrajne borbe sa
poklopcem otvorila je up iz koga je pokuljao grozomoran vonj:
uegao, truo i neopisivo odbojan. Starica je zadovoljno rairila
nozdrve, zavukla aku u up i izvadila pregrt neke tamne raskakane
18
Paljivo, molim vas. to paljivije. (Prim. Prev)

159
elbookers
smese. iroko se osmehnula, otkrivi krezubu vilicu i ispruivi ruku

ka meni. Nije bilo anse da joj dopustim da mi prie sa tim vetijim
melemom. Uspanieno sam se pribila uza zid. ,,Ne, promucala sam,
odmahujui glavom. Nemojte, molim vas. Dajte mi samo malo
vode. Treba mi samo voda.
Taib joj je preveo moje rei, ali ona nije imala nameru da
odustane. Oho, oho, ponavljala je. Aman, oho. Mahnula je
prstom, pokazujui mi da priem, a potom me je sa iznenaujuom i
gotovo brutalnom snagom zgrabila za gleanj i dugim vrstim
pokretima poela da nanosi tu kunu supstancu na moju kou. Kada
sam se pomirila sa neminovnou i kada je moj uas donekle
splasnuo, ustanovila sam da je oseaj sasvim prijatan, kao duboka
temeljita masaa koja isteruje vrelinu iz povreenog zgloba,
kanaliui je navie, uz nogu, gde se postojano rasprila. Moda je ta
ena stvarno znala ta radi.
Gleanj mi je naprasno poskoio, kao da ga je drmnula struja.
Mogla sam da ga pomerim! Znai, ipak nije bio slomljen, pomislila
sam, preplavljena preporoenom nadom, mada je avolski boleo.
Starica je potom nanela debeo sloj tople zelene paste na moj zglob,
stavila sa strane nekoliko komada trske kako bi ga uvrstila i
povezala ga trakama napravljenim od belog turbana koji nam je Taib
ljubazno stavio na raspolaganje. Dve nedelje, preveo mije on.
Dve nedelje ne smete da se oslanjate na nogu. Povredili ste
ligamente, a moda i tetivu, ali su kosti nedirnute."
Bila je to odlina vest u poreenju sa scenariom o izgubljenoj
nozi, ali ne tako dobra ako se imalo u vidu da sam tu dola kako bih
se bavila planinarenjem. Nisam uspela da dovrim ak ni jednu rutu,
utueno sam pomislila. A tada sam se naprasno trgla, prisetivi se
manira koje je moja majka tako revnosno pokuavala da mi utuvi u
glavu. Tanmirt, Lala Fatma", rekla sam, zahvalivi se starici. Bilo je
to sve to sam do tada uspela da nauim od njihovog jezika, ali se
inilo daje starica bila vie nego zadovoljna. Uputila se ka vreama
koje su stajale pored zida i vratila se nazad sa neim to je imalo
tamnu kestenjastocrvenu boju. Na Taibovim usnama je zaigrao
pritajen osmeh, kao kod maioniara koji doputa svojoj publici da
vidi zeca pre nego to taj zec na voleban nain iezne, a lice
160
elbookers
maioniara se pretvori u nedokuivu bezizraajnu masku. Zagledala

sam se u njega, ali mi je starica ve neto govorila, otvarajui aku i
pruajui mi ono to je drala na dlanu. Voena duboko
ukorenjenom utivou, ispruila sam ruku, ali sam ve narednog
trenutka uasnuto ustuknula.
Skakavci", preveo je Taib, pokuavajui da ostane ozbiljan.
Skakavci jedu samo najprobranije biljke i imaju snane izdrljive
noge. Ako ih pojedete, njihova snaga e prei u va gleanj i pomoi
mu da ozdravi."
Neu da jedem skakavce", rekla sam, blago ali odluno
odgurnuvi Lala Fatminu ruku.
Ispeeni su bez masnoe i uvaljani u eer. Verujte mi, to je
prava poslastica", nastavio je Taib. Mi ih ovde jedemo umesto
bombona. Evo, pokazau vam." Ubacio je jednog skakavca u usta i
zdrobio ga zubima. Uasnuto sam se zapiljila u njega, a onda sam
prasnula u smeh, primetivi kako Taib pravi zgroenu grimasu i
kriom izbacuje polusavakane ostatke na dlan. Dobro, priznajem.
Stvarno su odvratni. Nana e biti strano razoarana, u oboje."
Taibova baba nas je prekorno osmotrila, coknula jezikom i
napustila sobu. Nisam je valjda uvredila? Nisam znala kako da
protumaim njenu reakciju. Ipak, nakon par minuta starica se vratila
nazad, nosei neki svetlucavi predmet koji mi je privezala oko
lanka. Baraka", rekla je, kao da sam ak i ja morala da znam ta je
ta re znaila. Baraka.
Za dobru sreu", preveo je Taib. Da dri urokljivo oko na
odstojanju i da vam povreda lake zaceli. Poto niste hteli da
pojedete skakavce, to e vam pomoi da se oporavite."
Nagnula sam se, zagledavi se u mali komad srebra koji je
tankim konim vrpcama bio privezan za zavoje. Srce mije mahnito
poskoilo. Otkopala sam rajsferlus na depu, izvadila svoju
amajliju i ispruila dlan kako bi starica mogla da je vidi.
Pogledajte."
Taib i njegova baba su se zaueno zapiljili u ogromnu repliku
amajlije koja je bila privezana za moj gleanj. Razmenili su nekoliko
uurbanih usplahirenih reenica, toliko se pribliivi da su im se
glave gotovo dodirivale. Stariina glava je bila prekrivena blistavom
161
elbookers
crno-narandastom svilom, a Taibova kratko podiana kosa bila je

protkana usamljenim sedim vlasima. Bio je stariji nego to mi se
isprva uinilo.
Sline su, zar ne?" upitala sam, trudei se da zvuim to
leernije.
Taib je podigao pogled. Potiu iz razliitih oblasti. Manja
amajlija potie iz Mauritanije, iz postojbine naih predaka. Ova
druga je po svoj prilici nastala dalje na jugu. Oigledno je da su obe
tuarekog porekla. Odakle vam ta amajlija?"
Dobila sam je... na poklon."
Toje prilino skup poklon. Ovo je prvoklasan primerak. Da li
znate odakle tano potie?"
Mislim da je pronaena pored neke grobnice u pustinji",
neodreeno sam rekla, ne mogavi da se setim imena koje se
pominjalo u arheolokim spisima. Pored grobnice ene ije ime
znai ena iz atora, ili tako neto."
Taib se zaprepaeno zagledao u mene. Ne mislite valjda na
Tin Hinan?"
im sam zaula to ime neto me je protreslo. Da, to je bilo ime
koje se pominjalo u oevim papirima. Mislim da se tako zvala. Ali
to ne mora da znai da je ova amajlija stvarno povezana sa njom.
Taib je napeto osmotrio amajliju, a onda je sumnjiavo
odmahnuo glavom. Ne moe da bude tako stara. Sigurno je u
pitanju puka sluajnost", promrmljao je vie za sebe samog. Da li
biste bili voljni da mi je prodate?"
Da to nije bila neka utiva ifra iza koje se zapravo skrivao
zahtev da tu amajliju poklonim njegovoj porodici u znak zahvalnosti
to su me spasili i izleili? Osetila sam kako me preplavljuje talas
iznenadnog iracionalnog besa. ta su ti ljudi uinili za mene, osim
to su me doveli kod te stare vetice koja lei neuke seljake nekim
vonjavim lepljivim melemima? Ta amajlija je pripadala meni. Nije
mi bilo ni na kraj pameti da se rastanem od nje. vrsto sam stegnula
prste oko masivnog komada srebra. Nije na prodaju."
Taib je slegao ramenima. ak i da ne uspemo da dokaemo
njeno poreklo, ta amajlija bi mogla da postigne dobru cenu na
parikom tritu. Tamo ima mnogo kolekcionara koji skupljaju takve
162
elbookers
stvari: to je originalna inadanska rukotvorina, a ne neka moderna

poniklovana kopija."
Osmotrila sam ga ispod oka. Izgleda da dosta znate o tim
stvarima."
Mislite, za jednog siromanog i zatucanog Berbera?" Taib se
tiho nasmejao. Pravo da vam kaem, ine ivim ovde. Samo sam
doao da posetim svoju sestru Hasnu", objasnio je, pokazavi glavom
na devojku koja se smerno osmehnula, ,,i da se vidim sa Nanom i
ostalom rodbinom. Najvei deo vremena provodim u Parizu, gde
trgujem severnoafrikim antikvitetima."
Tada me je oinula munjevita spoznaja. I osetila sam se kao
budala to mi je trebalo toliko vremena da shvatim ko je taj mukarac
roak onog ugostitelja sa kojim sam prethodne veeri razgovarala o
toj amajliji. Ah, tako", promucala sam. Vi ste taj Taib."
Kada je shvatio da ne nameravam da mu pojasnim tu udnu
opasku, Taib je nastavio: Mogu li malo bolje daje pogledam? Rekao
bih daje u pitanju zaista fin primerak."
Nevoljno sam pruila ruku kako bih mu dodala amajliju, ali
sam tada osetila kako se neto pomera na njenoj povrini. Okrenula
sam je, sloivi utuenu grimasu. Oh, mislim da je slomljena.
Sigurno je naprsla tokom onog pada. Odjednom me je obuzela
munina. Ta amajlija mi je spasla ivot, a ja sam uspela da je
slomim.
Taib je radoznalo izvio vrat. Nije slomljena. Pogledajte."
Sredinje ispupenje je bilo izbaeno iz leita. Silina pada ga
je pomerila u stranu. Iza njega je leao drugi nivo, neka tajna
komora. Ono to sam unutra ugledala nateralo me je da potpuno
zaboravim na svoju povredu i sve ostalo. U skrivenoj pregradi je bio
ugneden siuan svitak papira ili pergamenta. Ili je to moda bio
papirus ili neki drugi materijal na kome su pisali drevni narodi?
Drhtavim prstima sam pokuala da izvuem svitak iz komore, ali je
on tako dugo bio zatvoren unutra da ga je bilo nemogue pomeriti.
Pokuajte vi. Pruila sam amajliju Taibu, ali mu je njegova
baba spustila aku na rame i prozborila nekoliko otrih rei. Primetila
sam kako preko njegovog lica prelazi senka zaprepaenja.
Nana je sujeverna. Kae da je bolje da pustimo mrtve da
163
elbookers
poivaju."
Mrtve?"
To je samo izreka. Hoe da kae da ne treba da rovarimo po
prolosti. Plai se da se unutra nalazi neka kletva ili loa magija koja
bi, ako otvorimo amajliju, mogla da pree na njenu porodicu."
Odmah sam se setila one sablasne reenice iz oevog pisma. Ne
budi usnule zveri. Malo sutra! Odluno sam se uhvatila u kotac sa
uzanim otvorom sve dok mi minijaturni svitak nije pao na dlan.
Saekala sam, oekujui da osetim ono udno peckanje kao kada sam
prvi put dodirnuta amajliju, ali nita nisam mogla da registrujem.
Nita osim da je papir bio toliko krt da sam se uplaila da e se
raspasti ako pokuam da ga razmotam. Ipak, morala sam da saznam
ta se skrivalo na njemu. Paljivo sam razmotala stari svitak. ta sam
oekivala da pronaem unutra? Neto kao poruku u boci na kojoj je
bio ispisan poziv u pomo? Zbunjeno sam se zagledala u tajanstvene
simbole: krug prekrien horizontalnom linijom, kao oznaka
zabranjen pristup"; trougao iz koga je trcala jedna crta, nalik
isputenom kiobranu; ovek od prua, sa podignutim rukama; slovo
X sa zatvorenim vrhom i dnom; oznaka koja je podseala na
prevrnuti izletniki sto; dva siuna kruga postavljena jedan iznad
drugog. inilo se da su simboli ispisani uzdu i popreko i da su
promiljeno izukrtani kako bi se uklonila mogunost da ulje/i poput
mene proniknu u njihovu tajnu. Skrenula sam pogled ka Taibu.
Znate li ta je ovo? Moete li da protumaite ove znakove?"
Taib je odmahnuo glavom. To je tifinag, pisani oblik jezika
kojim su govorila pustinjska plemena i koji su prenosile tuareke
ene, pripadnice Kel Tamaeka. Ali, ako me pitate da li mogu da
vam kaem ta to znai..." Ponovo je odmahnuo glavom. Moja
porodica ima tuareke korene, ali su oni koji su umeli da itaju
tifinag jo odavno pod zemljom."
Zar ak ni vaa baba ne moe to da protumai?" Primetila sam
kako starica izvija vrat, pokuavajui da vidi ta smo pronali. Oi su
joj bile rairene, kao da neto zna, ali je odluila da to zadri za sebe.
Podigla je ruke, kao da je elela da rastera zle uticaje, a potom se
ustremila ka niskim vratima koja su vodila u dvorite. Dok smo je
Taib i ja ispraali nemim pogledom, povila je glavu, provukla se
164
elbookers
ispod niskog dovratka i nestala sa vidika.
165
elbookers
15.
Nakon Amastanove strane ispovesti Marijata je poela da se

kloni njegovog drutva. Nije znala ta da mu kae. Zato nije mogla
da pronae prave rei? Zato nije umela dostojno da odgovori na
ogromnu rtvu koju je podneo kada je odluio da joj otkrije ono to
mu je lealo na dui? Kakva je ona pesnikinja bila? I jo gore, kakva
je ena bila? Njena utnja je za Amastana predstavljala udarac koji je
njegovu duu ispunio novom agonijom. Mogla je to da vidi u
njegovim oima, u nainu na koji bi skrenuo pogled kada bi se
okrenula ka njemu. Izmeu njih je neprestano lebdela Mantina senka.
Marijata je zamiljala tu devojku, onakvu kakva je sigurno bila, punu
ivotne snage i samouverenosti; lepu od veine drugih, pomalo
buntovnu i dovoljno slobodnu da poljubi mladia koji joj se dopadao;
i voljnu da mu pokloni svoje srce uprkos injenici da ga je jedva
poznavala. Na osnovu tih detalja Marijata je shvatila da je Manta
uveliko podsea na nju. A zbog toga joj je bilo jo tee da prie
Amastanu. Na neki udan nain, imala je oseaj da bi time poinila
bezonu izdaju prema toj tragino nastradaloj devojci i ljubavi koja
ju je vezivala za Amastana.
Nedelju dana kasnije Amastan je napustio selo sa skupinom
lovaca koji su krenuli na sever kako bi nabavili divlja za Lejlinu i
Heduovu svadbenu gozbu. Prvih nekoliko dana Marijata je oseala
olakanje to je bila poteena njegovog prisustva, ali je uskoro
poela toliko da ezne za njim da joj se inilo da e joj se srce
pretvoriti u kamen ako se on makar na trenutak ne pojavi pred
njenim oima. Kao da je elela da joj se osveti za tu udnju, Manta
se svake noi uvlaila u njene snove, terajui je da skae iz postelje,
oblivena hladnim znojem. ula je njen bestelesni glas i videla
odrubljenu glavu koja se pomerala sama od sebe, glavu koja se
166
elbookers
kotrljala ka njenim nogama i otvarala usta u kojima je stajala

okrvavljena amajlija koju je Marijata sada nosila oko svog vrata...
Jednog jutra Rahma je sela pored nje, mesei testo za tagelu.
Izgleda umorno, keri."
Marijata joj je nevoljno priznala da je provela besanu no.
No je bila veoma sparna", natuknula je Rahma, sa
poluosmehom koji je ukazivao da je znala da to nije bio jedini razlog.
Kada je ponovo pomenula kako bi njen sin uskoro mogao da se
otisne putem soli, Marijata je ozlojeeno lupila rukama po
zameenom testu. Sumnjam da e tvoj sin ikada vie krenuti sa
karavanom."
Rahma je prestala da otire prainu i pesak sa kamene ploe na
koju su ene iz plemena sputale hleb kako bi narastao pre peenja.
ta ti je rekao?" upitala je, prostrelivi je napetim pogledom. Da li
ti je ispriao ta se desilo sa Mantom?"
ak i na sam pomen tog imena, Marijati se inilo kao da joj je
neko zario no u srce, ah nita nije odgovorila. Nije bilo na njoj da
pria o tome, ak i kada bi imala snage da to uini.
Moramo da otkrijemo ta se desilo", nastavila je Rahma. Ali
samo ti to moe da ga pita. Amastan nikad nije hteo da mi poveri
svoje tajne, ak ni dok je bio mali. Kada je imao pet godina i kada je
dobio no od svog ujaka, sakrio ga je u pesku iza atora, valjda zato
to se plaio da bih mogla da ga pronaem i da mu ga oduzmem.
Jednom kada je povredio koleno igrajui se sa starijim deacima bio
je previe ponosan da mi to prizna. Sigurno je mislio da je bolje da
mi to preuti kako mu ne bih zabranila da se ponovo igra sa njima.
Punih nedelju dana je skrivao skoruenu krv ispod pantalona, sve dok
pamuk nije srastao sa ranom. Jo uvek ima oiljak od te povrede."
Rahmino lice se naprasno rastuilo. Molim te da mi obea da e
otkriti ta se desilo. I zbog tebe i zbog mene."
Marijata ju je radoznalo osmotrila. Zato to trai od mene?"
Zato to sam primetila kako ga gleda." Rahma je odmahnula
rukom, stavljajui joj do znaijja da je izlino da bilo ta porie.
Jasno je da ga obe vohmo. Kada se vrati u selo, uiniu sve to je u
mojoj moi da ti pomognem, a ti e uiniti sve to je u tvojoj moi
da pomogne meni. Moramo da udruimo snage kako bi Amastan
167
elbookers
dobio ono to mu je potrebno.

A ta mu je to potrebno?"
Rahma ju je pogledala ispod oka. Da ostane ovde sa nama i da
zasnuje vlastitu porodicu. To e mu pruiti nadu i nadahnuti ga
snagom da iznova sagradi svoj svet.
Sumnjam da je kadar da to uini, obazrivo je odgovorila
Marijata. tavie, sigurna sam da on to nee moi da uradi, ni sa
mnom ni sa nekom drugom devojkom."
Onda nam samo preostaje da stvari usmerimo u pravcu koji e
ga primorati da to uini, rekla je Rahma, odluno stisnuvi usne.
Gosti su poeli da pristiu na svadbu iz okolnih sela, pa ak i iz
udaljenih mesta kao to su Tafadek i Iferuan: tetke i roaci, braa i
ujaci i stari prijatelji. Plemenske zalihe bile su briljivo teene i
rasporeivane kako bi svatovi bili propisno doekani. Bilo je zaklano
nekoliko dragocenih koza i kokoi ije je meso bilo namenjeno
mlaim gostima, jer su stariji ljudi odbijali da ga jedu, smatrajui ga
tabuom. Kao jedan od specijaliteta bilo je spremljeno jelo od prenih
skakavaca uvaljanih u eer. To je bila naroita poslastica meu
stanovnicima pustinje.
Nakon nekoliko dana lovci su se vratili nazad, nosei mnotvo
zeeva i pegavih divljih ptica koje su ivele u brdima, kao i dve
gazele koje su ulovili na visoravni iznad sela. Stari ovan, na ijem je
uhu ve bio utisnut ig koji je ukazivao da je ta ivotinja trebalo da
bude zaklana za gozbu ukoliko se lovci vrate praznih aka, bio je
privremeno poteen tragine sudbine. Mukarci iz sela zbijah su
ale na taj raun, a jedan od njih je okaio konu amajliju oko
ovnovog vrata kako bi ga blagoslovio barakom. Svi u selu su u
dobrom raspoloenju iekivali predstojeu svadbu. To jest svi
izuzev Rahme i Marijate, koje su bile zabrinute jer se Amastan nije
vratio sa ostalim lovcima. Mukarci koji su bili sa njim obavestili su
ih da je Amastan nastavio svojim putem, ali nisu znali da im kau
kuda je otiao.
Marijata je svojski pokuavala da se posveti pripremama za
svadbeno slavlje, ali su joj misli i srce bili na drugoj strani. Jutro je
168
elbookers
provela pravei hleb za hlebom: lupkajui testo, ostavljajui ga da

odstoji na zagrejanim kamenim ploama, darajui vatre dok se ar
ne bi usijao, sklanjajui eravicu u stranu i stavljajui testo u vreli
pesak i potom ga zagrui tinjajuim umurom, povremeno okreui
lepinje kako bi testo bilo ravnomereno peeno. Bio je to proces koji
je zahtevao veliku koncentraciju, ali Marijata nije izneverila ukazano
poverenje. Mada je Amastanov nestanak ostavio neispunjivu
prazninu u njenoj dui, tako revnosno je pristupila pravljenju hleba
da je dobila pohvale ak i od smeuranih starica koje su ve pola
veka pripremale svadbene lepinje.
U popodnevnim asovima, kada je postalo previe vrelo da bi
spremale hranu i da bi se vrzmale pod goruim suncem, ene su se
povukle u atore. Neke su iskoristile predah da malo odspavaju dok
su druge poele da raspredaju abrove, da odabiraju odeu i nakit koje
e nositi na svetkovini i da ukraavaju svoju kou kolom i kanom.
Mukarci su se za to vreme smestili pod senovitim kronjama na
drugoj strani logora.
Dok je Nofa na Lejlinim akama i stopalima pastom od kane
iscrtavala kitnjaste are, ushiena nevesta je zamolila Marijatu da joj
uplete kosu na hogarski nain zato to je znala da e takva frizura
enama iz plemena Kel Tegart delovati otmeno i neobino. Sati su
prolazili u usporenoj prijatnoj izmaglici ispunjenoj svadbenim
pripremama i eretanjem. Kada su videle krajnji rezultat Marijatinog
truda, sve neudate devojke poele su da je preklinju da i njima
napravi slinu frizuru, ali je ona neumoljivo odmahnula rukom.
Samo nevesta moe da ima takvu frizuru. Ona mora da se osea
posebno, a to e biti nemogue ako sve budete isto izgledale."
Meutim, devojke su delovale tako razoarano da je na kraju ipak
popustila, pristavi da onim najmlaim takoe uplete kosu, ali na
drugaiji nain. Prsti su poeli da je bole jo pre nego to je stigla do
kraja reda, gde je zatekla malog Idrisa, etvorogodinjeg dekia koji
je bio vrst reen da ne propusti ni deli uzbuenja u kome je
uestvovala njegova starija sestra. Hou i ja, odluno je rekao.
Hou da i meni uplete kosu."
Uprkos umoru i patnji koja joj je morila duu, Marijata je
morala da se osmehne. Poput svih maliana u plemenu, Idris je imao
169
elbookers
deaku pletenicu koja se sputala sa vrha obrijane glave. Ali,

Idrise", rekla je, uhvativi ga za pletenicu, ako ti upletem kosu tako
da bude priljubljena uz glavu kao kod tvoje sestre, kako e te aneli
uhvatiti
Deak se nakratko zamislio, a onda je na njegovom licu
zaigrao prepreden osmeh. Upleti mi kosu tako da bude ista kao kod
Tariat, a ja ti obeavam da u paziti da ne padnem. Sutra moe da
mi vrati staru pletenicu."
Sve devojke su prasnule u smeh. Ovaj malia e sigurno
postati trgovac."
Da, ve ima dara za cenkanje", sloila se Marijata. Ali zna,
Idrise, ako ti upletem kosu kao Tariatinu, izgledae kao neka
devojica i ostali deaci e ti se smejati zbog toga."
Idris se ponovo zamislio, razmatrajui tu opasku. Neu da
izgledam kao devojica", izjavio je. Ve sledeeg trenutka je
zaboravio na svoj zahtev, skoio na noge i pojurio ka oboru za koze
gde su ostali deaci dizali veselu larmu, igrajui se sa psima.
Marijata se jo uvek smekala kada je napustila ator i krenula
preko logora, sve dok nije osetila da je neko posmatra. Polako se
okrenula. Iza nje su se nalazili enski atori iz kojih se i dalje orio
veseli smeh. ene su bile toliko zauzete svojim srenim zaduenjima
da uopte nisu obraale panju na nju. Sa desne strane su se nalazili
obori za stoku i razdragana deca zaokupljena igrom, a sa leve se
uzdizao umarak maslinovih stabala. Ispred se nalazio muki deo
logora, gde su mukarci iz plemena pili aj, puili i razgovarali. Niko
nije gledao u njenom pravcu. Ponovo je osetila kako joj koa bridi,
to ju je nateralo da se okrene ka maslinjaku. A tada su njene oi,
lagano i obazrivo kao da su tumaile neki izgubljeni jezik, poele da
razluuju nepominu visoku siluetu u tamnoj odori koja je stajala u
senci srebrnastozelenog lia. Puls joj se naglo ubrzao. ak i sa takve
udaljenosti mogla je da prepozna Amastana. Zato je samo stajao i
zurio u nju? Svud oko njih je odjekivao ushieni amor svadbenih
priprema. Ljudi su se smejali i pevali, nosei lonce, posue, hranu,
ilime i bubnjeve, i hitajui ka mestu gde e biti odrana proslava. A
Amastan je delovao kao tuinac koji je sve to posmatrao sa strane,
kao usamljena taka koja nepomino stoji usred tog vrtloga sree i
170
elbookers
uurbanosti. Marijata je osetila kako njeno srce kree ka njemu, kao

da su povezani nekom nevidljivom niti. Moram da odem do njega,
pomislila je. Moram da razgovaram sa njim, da zacelim taj jaz koji se
ispreio izmeu nas. Moram to da uinim jo ovog dana. Telo joj je
zadrhtalo dok joj je um teturao po rubu odluke. A tada je neko
iskoraio pred nju. Bila je to Tana. Ruke su joj bile zamazane krvlju
zaklanih ivotinja.
Ne radi to", rekla je, prostrelivi je prodornim pogledom.
ta da ne radim?
Nemoj da ide kod njega. Ostavi ga na miru.
Nisam ni nameravala da idem, usplahireno je odgovorila
Marijata. Kako je enad mogla da joj proita misli? Ruka joj je
instinktivno krenula ka amajliji koju je nosila ispod odore.
Ali Taninim pronicljivim oima nita nije moglo da promakne.
Vidim daje ve prekasno. U svakom sluaju, taj talisman ti nee
pomoi, a ja sam poslednja osoba od koje treba da zazire. Jo
jednom ti kaem: ne idi kod njega. Zato to iz toga ne moe da
proistekne nita dobro.
Ne znam na ta misli. Samo sam htela da pomognem Lejli da
odabere nakit."
Lejla ima sestre. One e joj pomoi oko toga."
Zato tako razgovara sa mnom? Kao da sam neki uljez,
tuinka kojoj ovde nije mesto?"
Tanin pogled je bio mraan i neproziran, ba kao i tajne su se
skrivale iza njega. Videla sam smrt u drobi zaklanog brava i odmah
sam krenula da te upozorim. Mora odmah da ode. Moe da uzme
moju mulu."
Marijata se okirano zagledala u nju. Molim? iju si smrt
videla?"
Ali je enad ve odlazila.
Gde treba da idem?" doviknula je Marijata iza njenih lea, ali
joj enad nije odgovorila.
Postalo joj je veoma vrue, a onda veoma hladno. Sve do tada
Tanu je smatrala prijateljicom, jo jednom tuinkom koja je pronala
utoite u tom plemenu. Pa ipak, enadine oi tog dana nisu zraile
prijateljstvom, ba kao ni njene uznemiravajue rei, mada joj je
171
elbookers
velikoduno ponudila svoju mulu. Zar je tako arko elela da

Marijata napusti pleme? Da li je stvarno videla smrt u ivotinjskoj
utrobi? I da li je to bila njena smrt? Tada joj je kroz glavu prola
druga pomisao, koja je bila jo stranija od prethodne. Moda je Tana
videla Amastanovu smrt i moda je ona, Marijata, bila uzrok tome pa
je zato morala da napusti selo? Tokom vieasovne svadbene gozbe,
tokom dugih sati ispunjenih veselom muzikom i plesom, tokom
ritualne otmice neveste i uzbuenja koje je zavladalo kada su se
mladenci zatvorili u Lejlin nov ator, enadine rei su neprestano
odzvanjale u Marijatinim mislima, ispredajui paukovu mreu u
kojoj se njena dua koprcala poput ulovljene muve. Kada je sunce
zalo, nikako nije mogla da se ogreje. Nastavila je da drhti ak i kada
je sela pored vatre, a srce joj je obuzela takva pusto da nije mogla
da se pridrui pesmi, iako je obino volela da peva. Dok je plesala,
njen ritam je bio u neskladu sa ritmom ostalih devojaka. Njeni
pokreti su pratili odjek bubnjeva koji je dopirao iz velike daljine,
dobujui u nekom sporijem postojanijem ritmu. Stihovi nisu klizili sa
njenih usana onako teno i glatko kao na ranijim pesnikim
nadmetanjima. Nije mogla da pronae put u tom lavirintu rei,
zaboravljala je smernice koje je trebalo da prati, jezik joj je postao
svezan u vor. U jednom trenutku je primetila kako Jehali i Nofa
razmenjuju kradomian pogled, pogled pun oajanja i ozlojeenosti.
ta se to veeras deava sa Marijatom? Nita ne moe da uradi kako
valja. Zbog nje svi delujemo glupavo! ak ju je i Amastan zaueno
posmatrao. Iza proreza na njegovom velu je primetila da mu je elo
bilo naborano. Na kraju, kada vie nije mogla da izdri, neopaeno je
napustila plemenski skup. Iz atora je uzela ono malo imovine koju
je donela sa sobom, meinu sa vodom zbog ijeg nestanka joj niko
nee zameriti i neto hleba koji je ispekla tog dana. Potom je, kao u
nekom transu, napustila logor i krenula ka enadinoj kovanici i
malom oboru u kome je Tana uvala svoju mulu, sve dok se nije
obrela pred stubom za koji je ivotinja bila privezana. Zagledala se u
mulu i njene oi su zasvetlucale u pomrini, ravnoduno joj
uzvrativi pogled. Jo uvek smo ovde, i ti i ja, proaptala je
Marijata. Ali ko zna gde emo uskoro biti?
Naravno, mula nije imala odgovor na to pitanje, ali se vazduh
172
elbookers
iza Marijatinih lea zamrekao i neki duboki prigueni glas je rekao:

Gde god namerava da krene, ja u te odvesti tamo." Kada se
okrenula, ugledala je Amastana obuenog u odoru boje indiga koja se
stapala sa nonom tminom.
Da li i ti eli da odem?
Otkud ti to? Naravno da ne elim."
Iako sam bila onako okrutna prema tebi?"
Amastan nita nije odgovorio, ali joj se uinilo da je u
njegovim oima nazrela plamiak osmeha. Noni insekti su tiho
brujali, a ljubavni zov kreketavih aba podrhtavao je na povetarcu
koji je duvao sa obale reke. Okrutnost i dobrota", konano je
prozborio Amastan. Dobrota i okrutnost. Ko moe da razlui
granicu izmeu njih? Ako ih hitne u vazduh, ustanovie da su to
samo dve strane istog novia."
Marijatino elo se namrtilo. Sigurno si primetio da se veeras
dobro ne snalazim u igrama rei. I da nisam raspoloena da me neko
zadirkuje kao da sam dete." Podigla je kotarice koje su leale na
zemlji, stavila ih na mulina lea i ubacila svoju oskudnu imovinu u
njih. Potom se, ispustivi priguen uzdah, ponovo okrenula ka
Amastanu. Poto u uskoro otii, mislim da je najbolje da ti kaem
istinu. Kada sam prvi put dola ovde, to sam uinila da bih pomogla
mukarcu za koga su svi verovali da je izgubio razum, da su ga
zaposeli denuni i da je, pod uticajem zlih duhova, najverovatnije
ubio svoju draganu. Tvoja majka je prela Tamesnu da bi me
pronala, uverena da sam ja, zbog svog plemenitog porekla, mogla da
ti pomognem. Ali se ubrzo ispostavilo da u meni uopte nema magije
i da sam nemona da bilo ta uinim za tebe. Tana je bila ta koja te je
oslobodila duhova, a ne ja. I uinila je to zbog mene, a ne zbog tebe.
Zato to... vidi... ne znam kako to da ti kaem..." Nakratko je
zautala, preavi akom preko lica. Kada je nastavila, glas joj je bio
na rubu apata. Zato to se nije saalila na tebe ve na mene."
Bojaljivo je skrenula pogled kako bi proverila njegovu reakciju, ali
se inilo da on uopte nije razumeo o emu je govorila. A onda si
mi ispriao pravu istinu o onome to se desilo... to se desilo Manti.
Otvorio si mi svoje srce, a ta sam ja uinila? Umesto da pokaem
saoseanje koje ovek proavi kroz takav uas nesumnjivo
173
elbookers
zasluuje, ja sam pobegla glavom bez obzira, kao dete koje se

uplailo prie o udovitu! Ti si tako dugo nosio u sebi ta strana
seanja, a ja sam... ja sam ti okrenula lea i pobegla. I sada se stidim
zbog toga. Moda nisam ba toliko odrasla kao to sam mislila, ali
ak i da je tako, ne treba da me zadirkuje kao da sam dete."
Veruj mi da ti u mojim oima uopte ne deluje kao dete",
ozbiljno je prozborio Amastan. Zato to dete ne bi moglo da unese
takav nemir u moju duu."
Ja tebe ispunjavam nemirom?"
Bio sam siguran u svojoj tmini, sakriven od svega i svakoga.
Tamo niko nije mogao da me dodirne. Moji demoni su predstavljali
moj tit od sveta. A onda si dola ti i probila taj tit svojim blistavim
oima i svojim gorljivim stihovima. Tana je moda odagnala moje
demone, Marijata, ali si ti otvorila vrata kroz koje su oni izali. Tvoja
milost me je probola poput maa, ali me je tvoja utnja ispunila
pukim uasom. Kada si odbila da razgovara sa mnom, pa ak i da
me udostoji makar jednim pogledom, uinilo mi se da se nada
mnom ponovo sputa no koja e me progutati. Mislio sam da za
mene vie nema nade. I zato sam onog dana krenuo sa lovcima. Hteo
sam da odem to dalje od tebe, to dalje od svog plemena, to dalje
od svega. Potom sam napustio lovce i nastavio svojim putem,
potpuno sam. Dugo sam hodao, bez hrane i vode, a onda sam se
konano spustio na zemlju, reen da tu saekam smrt. Ali dok sam
tako sedeo i ekao, primetio sam da se svet oko mene i dalje kree
svojim tokom, kao da sam potpuno beznaajan u njemu, kao da
nisam nita vaniji od obinog tapa ili kamena. Pustinjske veverice
su trkarale naokolo, zakopavajui prikupljene orahe i zalivajui ih
mokraom kako bi oznaile svoja skrovita. Uopte se nisu obazirale
na moje prisustvo, kao da sam bio samo neiva prepreka koja im se
ispreila na putu. Jedan guter je projurio pored mene na noicama
koje su se pokretale tako brzo da su jedva dodirivale usijano tlo.
Spazio sam ga samo trenutak pre nego to je jedna guja iskoila iz
kamenjara i zgrabila ga svojim eljustima. Kada se spustila no,
legao sam na lea i zagledao se u zvezde koje su jezdile iznad moje
glave. Posmatrao sam kako Goni svojim trokrakim tapom tera
sazvea preko neba i uinilo mi se da sam istovremeno bio jednako
174
elbookers
velianstven i jednako siuan poput tih treperavih zrnaca ivota. I

tada sam shvatio da verovatno nita nisam mogao da uinim da
spasem Mantu, da nije bilo te magije koja je moju voljenu mogla da
potedi smrti, da je ustrojstvo vaseljene previe veliko i nepojmljivo
da bi jedno ljudsko bie moglo da ga preuredi, da svet duhova i
magije i kletava moda uopte ne postoji i da je to samo iluzija koju
su ljudi stvorili iz pukog straha, zato to ne mogu da prihvate surovu
istinu: da nas smrt i opasnost neprestano vrebaju sa svih strana i da
ne moemo da uinimo ama ba nita to bi ih odvratilo. Da je ivot
teak i kratak i surov, ali da zvezde, ti siuni dragulji koji blistaju u
tmini, veno opstaju, kreui se svojim zacrtanim putanjama. I da
moda ba one predstavljaju nae konano odredite, mesto gde
odlazimo kada se sve svri. Moe li da poveruje u to, Marijata? Da
li nakon smrti postajemo zvezde, male svetlucave takice na
nemilosrdnom moru crnila? Ili naprosto odlazimo pod zemlju da
tamo istrulimo?"
Marijata se utueno zapiljila u njega, ne znajui ta da mu
odgovori. Na trenutak joj se uinilo da se njegov um usmerio ka njoj,
ka stvarima srca koje su jedan mukarac i jedna ena mogli da shvate
i da podele, ali su njegove misli tada skrenule u neoekivanom
pravcu, ka opasnom ivom pesku. Ona je bila odgajana tako da
veruje u duhove u denune u svim njihovim mnotvenim oblicima.
Priati o njima bilo je isto to i prizivati ih da se pojave u svoj svojoj
silini, a u to doba noi se sigurno nee pojaviti dobri denuni ve Kel
Asufi, Narod divljine, oni koji zavode umove ivih i teraju ih da
okrenu lea svojim porodicama i bezbednosti logorskih vatri i da
postanu poput akala i leinara koji haraju po divljini; afriti i demoni,
duhovi noi; guli, osvetniki duhovi nesrenika koje je zadesila neka
nepravda ili prokletstvo, koji lebde nad mestima preuranjene ili
nasilne smrti, udei da tuom agonijom utae vlastiti bol; karini,
lini demoni koji su u svakom trenutku spremni da apuu opake
elje prijemivom umu i da ak i najvrliju duu odvedu na
stranputicu. Zato ju je Amastan uvukao u te prie o zvezdama i
smrti? I odakle su one mogle da poteknu? Njena baka ju je uputila u
kosmologiju njihovog sveta, zaodevajui svaki detalj priama i
poezijom iz vremena svojih predaka, priama koje su njoj ostavile u
175
elbookers
naslee prethodne generacije. Marijata je znala da su nemirni duhovi

pokojnika hodili zemljom; da je telo moralo da bude sahranjeno
neposredno nakon smrti, nedirnuto i sa licem okrenutim ka istoku; i
da je preko groba moralo da se postavi sedam pljosnatih kamenova
kako bi dua ostala na pravom mestu i da se preko poredaju trnovite
grane kako divlje zveri ne bi mogle da rastrgnu meso. Telo e
sigurno istruliti pod zemljom: ljudima koji su neprestano bili
okrueni smru smru koza i pasa, kamila i malih beba bilo je
nemogue da poreknu tu injenicu. Ali je ivot duha predstavljao
sasvim drugu stvar. Sledbenici nove vere su govorili o nekom
maglovitom nebu za due odabranih, ali su ljudi poput njene babe,
poput Rahme i ostalih koji su odbacivali poziv islama, zadrali
mraniji i elementarniji pogled na svet. Ipak, niko od njih nikada nije
govorio o duhovima meu zvezdama. Mahnita ideja o mrtvima koji
lebde nad njenom glavom na beskrajnom nebeskom svodu
istovremeno joj je delovala teskobno i revolucionarno. Mogla je da
oseti kako se njen um buni dok je potajno razmatrala tu mogunost.
Prekorno je odmahnula glavom. Po noi ne treba priati o takvim
stvarima. To privlai neeljenu panju." Diskretno je dodirnula
amajliju koju je nosila oko vrata.
Amastan se osmehnuo u pomrini. I dalje nosi moju
amajliju."
Nosim je jo od onog dana kada smo je Tana i ja uzele od
tebe."
Nekad sam verovao da se u njoj skrivaju sva zla ovog sveta."
Amastan je zakoraio ka njoj, uhvatio vrpcu sa nanizanim
svetlucavim kuglicama i izvukao amajliju ispod odore. Ali sada,
dok je posmatram na tebi, znam da to ne moe da bude istina. Srce
mi zaigra od radosti kad vidim da je ti nosi, Marijata." Pogled mu je
bio gorljiv i postojan. Manta je bila prva devojka koja mi je dotakla
srce. Mislio sam da vie nijedna to nee uspeti da uini."
A sada?" upitala je Marijata. Glas joj je bio drhtav, a oi pune
nezatomljive udnje.
Amastan je utonuo u tako dugu utnju da je pomislila da je sebi
dopustila preveliku slobodu, da je prekoraila granicu potovanja.
Tada joj je podigao ruku, lagano je okrenuo i zagledao se u njen
176
elbookers
dlan. Tako mala aka", rekao je, prislonivi je na usne.

Osetila je kako toplina njegovih usana prolazi kroz mekani veo
i dodiruje joj kou. Bila je tako zateena da je pomislila da e je
kolena izdati.
Poi sa mnom", tiho je prozborio Amastan, stegnuvi joj aku
i povevi je ka reci.
177
elbookers
16
Prodoran
deji vrisak prenuo me je iz prijatnog dremea.

Bunovno sam se okrenula i ugledala plavokosog maliana koji je
leao na stazi udarajui pesnicama u beton, lica zajapurenog od besa.
Njegova majka, koja je imala plavu kosu kao i deak, ozlojeeno je
prela preko hotelske terase, probijajui se izmeu ume ukrasnih
biljaka, i podigla ga u naruje.
Iza njihovih lea, u dolini Amelne, nazirali su se trei vrhovi
koji su blistah na suncu. Kameni lav je bio nepomian i spokojan,
kao da je i sam zadremao na vrelini.
Toliko mu je dosadno da ne zna ta e sa sobom. Uopte mi
nije jasno otkud ti ideja da nas dovue ovde. ime dete moe da se
zanima na ovakvom mestu? doviknula je plavua svom muu,
proelavom mukarcu koji je sedeo par metara dalje, sa moje desne
strane, piljei u mape rairene preko stola. Potom se ustremila ka
njemu i bez trunke ceremonijalnosti unula mu rasplakano dete u
krilo. Mukarac je zbunjeno pogledao maliana, kao da uopte ne zna
ko je to kmezavo stvorenje. Pruio je ruku preko stola, dohvatio
jedan kolai od badema sa posluavnika i gurnuo ga u deakova
usta. Malian je, zateen njegovom reakcijom, naglo prestao da
plae.
Mada mi nije bilo ba drago da to priznam, i ja sam se oseala
kao taj malian. Daje meni takva scena mogla da pomogne da dam
oduka svojoj zlovolji, bez razmiljanja bih je priredila. Ali u blizini
nije bilo nikog ko bi me uzeo u naruje, obrisao mi prainu sa tura i
zapuio mi usta kolaiem od badema. Najvie to sam mogla da
uinim bilo je da sama sebi zapuim usta jer sam neto ranije naruila
aj od nane i propratni dezert, ali sam umesto da prionem na
178
elbookers
posluenje utonula u san. Konobar koji je bio zaduen za taj rejon

oigledno je bio previe ljubazan da bi me probudio. Nasula sam aj,
ali je on ve postao mlak i narandast jer je lie predugo stajalo u
vodi, a kada sam ga okusila, bio je gorak kao pelin.
Provela sam tri dana svog dragocenog godinjeg odmora
zatoena u tom hotelu u Tafrautu, razvlaei se po svojoj sobi i terasi
i odmarajui svoj ubogi povreeni gleanj dok su se ostali preputali
avanturistikom zovu. Nakon to me je Taib izbavio sa one litice i
vratio me u hotel, Iv je itav prvi dan provela sa mnom, ali mi je
breme krivice zbog dosade koju je ona revnosno pokuavala da
prikrije padalo jo tee nego da sama podnosim usud koji me je
zadesio. Na kraju vie nisam mogla da izdrim pa sam je nagovorila
da se pridrui Majlsu i Dezu.
Drugog dana sam gotovo uivala u spoznaji da imam toliko
vremena samo za sebe, da nita ne moram da radim i da nikud ne
moram da idem. Dokono sam se bakarila na terasi, okreui lice ka
suncu poput cveta koji ezne za toplotom i oseajui kako se moji
zgreni nervi polako olabavljuju i kako razvezujem unutranje
vorove koji su me tako dugo uljali. Posmatrala sam impresivan
pejza, zadivljena injenicom da sam se po prvi put obrela na
kontinentu na kome je nastao svekoliki ljudski ivot. Dok sam arala
pogledom po ogromnim nepromenljivim liticama od kvarcita, po
tiskajuim crvenonarandastim granitnim vrletima i blistavim
mrljama zelenila u oazi koja je leala u podnoju, lako sam mogla da
zamislim ivot koji je tu bujao jo od pradavnih vremena: beskrajnu
povorku ljudi i ivotinja koji su putovali preko prokrenih staza
nosei svoju robu i trampei svoju letinu i rukotvorine za stvari koje
sami nisu mogli da naprave ili uzgaje. Dok sam posmatrala lokalne
itelje kako usporenim tempom obavljaju svoje svakodnevne
dunosti obueni u tradicionalne nonje svi su imali duge odore i
obavezne marame i turbane koje su ljudi iz tih krajeva ve vekovima
nosili nisam se oseala samo kao turista ve i kao putnik kroz
vreme, kao ena koja nije prevalila samo hiljadu kilometara ve i
nekoliko milenijuma.
Meutim, ak i ta blaena oputenost protkana dubokoumnim
razmiljanjem ubrzo mi je dosadila, tako da sam ve poela da se
179
elbookers
kajem to sam bila onako osorna prema Taibu kada me je dopratio do

hotela nakon to mi je njegova baba svojim uvrnutim magijskim
metodima iscelila povreeni gleanj. U stvari, Taib me nije dopratio
do hotela ve me je bukvalno uneo unutra, podigavi me sa
magarevih lea i ponevi me pravo ka hotelskom predvorju, poput
mladoenje koji prenosi ( svoju nevestu preko praga. Uznemirena tim
gestom preterane prisnosti, reagovala sam tako grubo i neutivo da
sam se praktino otrgla iz njegovog naruja, ne elei da mukarac
strogog lica koji je deurao na recepciji taj prizor protumai kao
neto lascivno ili nedozvoljeno.
Ako eli, sutra ili prekosutra mogu kolima da doem po tebe
i da te povedem u obilazak", velikoduno je ponudio Taib. Umesto
da oberuke prihvatim njegov predlog, odgovorila sam mu
snebivljivom grimasom i sada sam se kajala zbog toga.
Pogledala sam na sat. Bilo je tek neto posle tri. Neverovatno
je koI liko sporo sati prolaze kada ne moe da ih utroi na neto
korisno. Ponovo sam dohvatila svoj temeljno prelistan turistiki
prirunik, uzalud se nadajui da u pronai neko tajno poglavlje koje
jo nisam proitala, ali su sve stranice ve bile pomno prevakane. U
meuvremenu sam proitala i jedinu knjigu koju sam ponela sa
sobom, biografiju Gertrude Bel, tako da sam iz pukog oajanja
poela da vrljam po Ivinom prtljagu, gde sam pronala samo jedan
enski roman koji ve nakon dve stranice triavog razglabanja o
cipelama i frajerima vie nije mogao da mi zadri panju. Sve do
tada moja zahtevna karijera me je drala : u neprestanoj pripravnosti,
stiskajui me poput ica na korsetu. Kada bih imala slobodan dan, tu
upljinu sam popunjavala pentranjem po liticama, hobijem koji je
imao vlastito ustrojstvo i rutinu. A poto sam ostala bez oba ventila,
naprosto nisam znala ta u sa sobom. Pretvoj rila sam se u potpuno
izgubljeno stvorenje, bezlino i bezoblino poput meduze. Mrzela
sam to sam bila tako bespomona, totalno liena bilo kakvih
unutranjih resursa. Zar sam se zaista pretvorila u robota koji je u toj
meri bio isprogramiran tupim ponavljajuim zahtevima moderne
zapadnjake radne etike da nisam mogla da pronaem bilo koji drugi
nain da sebe zabavim u trenucima kada sam nakratko moj rala da
pritisnem konicu zbog iaenog glenja? Kako su drugi ljudi
180
elbookers
uspevali da se izbore s tim, ljudi koji su se u suoavali sa daleko

stranijim stvarima?
Besna na samu sebe, odluila sam da se spustim do grada,
koliko god me to kotalo. Mogla bih da posetim juvelirske radnje
koje je pomenula supruga onog ugostitelja i da se raspitam za svoju
amajliju. Poto sam pristojno vladala francuskim, usput sam mogla
da saznam neto o toj oblasti, njenoj kulturi i obiajima. A ako nisam
bila raspoloena za priu, mogla sam da provedem dan tumarajui
meu tezgama na malom suku koji sam spazila dok smo kupovali
zalihe za jednodnevni planinarski pohod na Lavlju glavu. Ko zna
kakve sam jo bizarne detalje mogla da otkrijem na mestu gde su
ljudi uivali u tako uvrnutim stvarima kao to je konzumiranje
prenih skakavaca?
Naoruana tim provizornim planovima, bila sam spremna da
stupim u akciju. Pre nego to sam stigla da se predomislim bacila
sam dvadeset dirhama na posluavnik, nabila turistiki prirunik u
tanu i ,polako se pridigla sa stolice, balansirajui na zdravoj nozi.
Obazrivo sam spustila povreeno stopalo na zemlju i probala da se
oslonim na njega. Isuse! Struja uzavrelog bola mi je krenula uz nogu,
nateravi me da zasopem. Zgrabila sam ivicu stola, ekajui da bol
proe, i on je ubrzo stvarno poeo da jenjava. Ali kada sam protegla
none prste kako bih napravila korak, jo jedan blai talas bola mi je
prostrujao kroz list. Jao! Ako budem provela jo samo jedan dan, jo
samo jedan sat, u tom vrajem hotelu... Napravila sam prvi a potom i
drugi korak.
Mademoiselle? prozborio je neko iza mojih lea.
Prenuta tim glasom, naglo sam se okrenula, izgubila ravnoteu
i sruila se na pod kao vrea, tresnuvi lankom o metalnu nogaru
stolice i pavi licem na kameni pod. Kroz telo mi je sevnula tako
nepodnoljiva plima bola da sam se iz prividno civilizovanog
ljudskog bia transformisala u nevaspitano derite uasno poganog
jezika. Sranje! Otkud ti samo ideja da mi se tako prikrade i da me
istera iz pameti?! Isuse! Sad sam zaista sjebala prokleti zglob!
Svemogui Isuse! Samo mi je jo to trebalo!" Nastavila sam u tom
stilu, penei i pratei i ubacujui jo sonih psovki na svom
gortakom engleskom sve dok iz sebe nisam izbacila poslednje
181
elbookers
atome besa i bola. A dok sam to radila, jedan majuni deli mog bia
me je, poput nekog demonia koji mi je uao na ramenu i aputao
mi na uho, podseao kako sam u tom gradu videla mukarca bez
nogu koji se odbijao ukljevima o zemlju vozei se na malim
drvenim kolicima i alei se sa decom koja su trkarala pored njega; i
staricu sa takvim deformitetom kime daje bila praktino presavijena
napola, sa licem podignutim navie pod nekim neverovatnim uglom i
osmehom kojim je pozdravljala sve koji su promicali pored nje,
elei im dobar dan i prizivajui baraku na njih; i uasno mravog
deaka koji je nasred ulice pao sa magarca, i to pravo na glavu, da bi
samo trenutak kasnije poput federa skoio na noge, obrisao prainu
sa svoje odore i prasnuo u smeh, pokuavajui da time zabauri
injenicu da su mu se svi smejali zbog te egzibicije i da je bio vraki
ugruvan.
A ja sam sada pravila scenu zbog tako triave stvari kao to je
iaen zglob, kako bi to formulisala moja majka. Ne pravi scenu, Izi,
stalno mi je govorila, kao da je to bio najgori zloin na ovom svetu.
Podigla sam pogled, ustanovivi da je ak i onaj plavokosi klinac
otvorenih usta pi; ljio u mene. Ba tako, mome", razjareno sam
pomislila, leei u tom poniavajuem poloaju na hotelskoj terasi.
Dobro me osmotri. Kao to vidi, sinko, i mi odrasli ponekad
umemo da napravimo urnebesnu scenu. Zato ne bi nauio nekoliko
dobrih anglosaksonskih fraza kojima e jo vie iznenaditi svoje
utogljene roditelje?"
Tada me je neko uhvatio ispod pazuha i podigao me uvis,
smestivi me na stolicu. Osetila sam uurbano komeanje i zaula
bujicu nerazumljivih berberskih rei, a onda je jedan kelner pritrao
sa bokalom vode i malim belim pekirom, a neko je poeo da mi
brie lice i da mrmlja na utenom francuskom: Samo si izgubila
ravnoteu. Nita strano."
Gurnula sam pekir sa lica, razjarena injenicom da se neko
drznuo da okupira moj lini prostor. Ostavi me na miru!"
Oprosti, ali samo pokuavam da pomognem." Naravno, to je
bio Taib. Na glavi je nosio propisno obmotan turban, a njegovo
koato lice je bilo mrko od usredsreenosti.
Izvini", rekla sam, postiena to sam prenaglila sa reakcijom.
182
elbookers
Samo mi je dojadilo da zavisim od tue pomoi."

Mislio sam da bi moda elela da poe sa mnom do jednog
sela u brdima. Tamo ivi jedna starica koja bi mogla da ti protumai
ta pie na onom svitku koji si pronala u amajliji."
Zbunjeno sam se zapiljila u njega. Ozbiljno?" upitala sam,
rastrzana izmeu znatielje i obazrivosti. Da li bi smela da verujem
mukarcu koga sam tek nedavno upoznala? tavie, sme li da
veruje bilo kom mukarcu? dodao je neki fantomski glas u mojoj
glavi. Polako sam udahnula, duboko i metaforiki, unuvi tu
nedostojnu misao u stranu. Pa, dobro..."
Znai, dosadilo ti je da se bakari na suncu?
Osmehnula sam se, spremna da potpiem kapitulaciju. Izgleda
da je tako.
Taib se spustio na susednu stolicu i prostreho me svojim
prodornim oima. Evropljani nisu navikli da sede i da nita ne
rade. Tiho se nasmejao. Za razliku od vas, mi Marokanci moemo
danima da lenarimo. Kada sam u Parizu, samo radim, radim, radim:
po itav dan, a ponekad i po itavu no. Ali kada doem ovde,
rairio je ruke, pokazavi na grad i velianstvena brda, ponovo
mogu da budem ono to stvarno jesam. Odmah nagazim na konicu i
usporim. Kasno ustajem i natenane dorukujem, a onda zauzmem
busiju u nekom kafeu i satima razgovaram sa prijateljima. Posetim
sve roake i komije koji su mi nedostajali dok sam bio daleko od
njih, sluam ta se sve u meuvremenu dogodilo, uivam u njihovom
drutvu i nikud ne urim. Posmatram kako sunce putuje preko neba,
menjajui boju kamenjara. Spavam dok mi kapci ne oteknu ili
naprosto sedim i zurim u svet koji promie pored mene. Ali vidim da
je tebi teko da usvoji takav ritam."
Odmahnula sam glavom. Ne mogu da podnesem da nita ne
radim. To me izluuje."
teta. Zato to bi to moglo da ti bude od koristi."
Oinula sam ga srditim pogledom, ali sam se ugrizla za jezik.
Dakle... ta starica koju si pomenuo? Gde ona tano ivi i kako si je
pronaao?"
ivi u jednom selu na jugu, na par sati vonje odavde. Selo se
zove Tijuada. Nana je poznaje jo od malih nogu. Njih dve su... neto
183
elbookers
kao daleke roake."

Kae da ona moe da protumai tifinag.19
Taib je slegao ramenima. Tako bar Nana tvrdi. Ali, ta moe
da izgubi? Ako nita drugo, moi e da provede malo vremena sa
jednim od najarmantnijih mukaraca iz Tafrauta i da pride uiva u
spektakularnom pejzau. Mislim da je to ponuda koja se ne odbija."
Ozbiljno?"
Taib me je prevejano osmotrio ispod trepavica koje su, kako
sam morala da priznam, bile due od mojih. Tako mi bar kau.
Da li u morati da platim za takvu privilegiju?" Do tada sam
se ve navikla na injenicu da tamonji ljudi primenjuju prilino
elegantne metode za peljeenje turista. To ine sa irokim osmehom
na licu i pod izgovorom da vam zapravo ine uslugu.
Taib je delovao uvreeno, ali je to veto prikrio. Ako eli,
moemo da podelimo trokove za benzin", kratko je odgovorio,
ustajui sa stolice. Mislim da bi bilo pametno da ponese kaput.
Kada sunce zae, u brdima je prilino hladno."
Dok se Taib ustrim korakom sputao niza stepenite koje je
vodilo ka hotelskom parkingu, bila sam pomalo iznervirana
njegovom nadmenou. A tada sam ustala sa stolice i othramala do
svoje sobe da uzmem planinarsku jaknu.
Kada sam se spustila do parkinga, osvrnula sam se oko sebe, ali
nigde nisam videla Taiba. Primetila sam par iznajmljenih limuzina
koje su njihovi bezumni privremeni vlasnici ostavili da drede pod
usijanim suncem. Prastari reno koji je pripadao upravniku hotela se
mudro bakario u senci velikog smokvinog drveta. Pored tih vozila
na parkingu se nalazio jo i prazan daija pikap i zacakljeni crni
terenac. Iako sam tek nedavno stigla u Maroko mogla sam sa
razdaljine od sto koraka da procenim koji su automobili pripadali
tamonjim ljudima a koje su vozili stranci. Taib je sigurno otiao da
dopuni rezervoar pre nego to krenemo na izlet, zakljuila sam. Zato
sam bila zateena kada je motor crnog terenca zatektao i kada je
ofer krenuo ka meni.
19
Drug, prijatelj (Prim. Prev.)

184
elbookers
Znai, vozi Folksvagenov tuareg, rekla sam, smetajui se na

suvozako sedite. Jesi li ga odabrao zbog imena?"
Ni najmanje", uzdrano je odgovorio Taib. Ve sledeeg
trenutka smo krenuli, uivajui u luksuzu koji su pruala kona
sedita i klima-ureaj.
Tokovi su se kotrljali niz dugu padinu koja se pruala ispod
hotela, promiui pored modernih kua okreenih bojom peene
gline, internet-kafea sa runo ispisanim reklamama na prozorima,
radnje u kojoj su se prodavali lokalni antikviteti, starca koji je
postrance sedeo na goljavoj muli i kamiona iz koga su istovarali na
stotine gajbi sa bezalkoholnim piima, prenosei ih do skladita koje
je ve delovalo dupke puno. Radoznalo sam izvila vrat.
Visokokalorina koka-kola, rekla sam. ist pomor."
Dobro si primetila", odgovorio je Taib. Ovde niko ne voli
dijetalnu verziju. U oima ovdanjeg naroda eer je neto kao
novana valuta. Ako pije lajt kolu, onda si sigurno siromana,
uprkos injenici da obe vrste isto kotaju. Zna, mi smo nekad
trgovali eerom. Marokanski eer se konzumirao irom sveta. Ovde
se i dalje poklanjaju kupe od eera kada se neko venava i u drugim
sveanim prilikama. Moja majka jo uvek uva kupe koje je dobila
kada se udala i one koje je dobila povodom mog roenja."
Ozbiljno?" Bila sam zaintrigirana tom priom. Kupe od
eera? Mislim da nikad nisam videla tako neto."
Videe."
Centar grada je vrveo od kolaraca koji su vodili ushiene
razgovore ili promicali ulicom u kolonama koje su podseale na
mahune od po tri ili etiri zrna. Deaci su nosili vercovane
farmerice i majice kupljene na pijanim tezgama i kopije najk patika,
dok su devojke, sve odreda tamne i viljaste, na sebi imale pantalone
i bele mantile, kao da su upravo izale sa skupa za apotekarske
egrte. Skoro nijedna nije imala pokrivenu kosu, mada su one retke
ene koje sam primetila na ulici njihove majke i tetke i starije
sestre nosile propisne crne haike koje su prekrivale sve izuzev
njihovih lica, ivahnih smeih aka i stopala na kojima su nosile
obuu upadljivih boja. Mukarci su sedeli u batama kafea, puei i
pijuckajui aj i razgovarajui, mada su njihovi naizgled lenji
185
elbookers
pogledi paljivo hvatali svaki detalj. Atmosfera je bila savreno

oputena. inilo se da se na tom mestu niko nije satirao od posla,
izuzev ljudi koji su radili u kafeima. Kada smo stigli do glavnog trga,
Taib je prikoio i izaao napolje, ostavivi me samu u automobilu.
Polako sam se osvrnula. Du jedne strane trga bio je postrojen niz
pranjavih radnji. U izlogu su stajali tepisi ije su jarke boje
svakodnevno bledele na suncu, poprimajui nijanse starih kolorfotografija; prugasti vuneni ogrtai i odore sa kapuljaama koje su
delovale tako teko i toplo da su mogle da se nose samo na Junom
polu; kitnjasto ukraeni maevi i bodei, nakit od srebra i narukvice
sa glomaznim perlama izloene na jastuiima od izbledelog filca;
bakarni lonii prekriveni zelenom patinom i mnotvo velikih starih
glinenih upova nalik onima koje sam videla u kui Lala Fatme. Sve
te stvari, koje su delovale dovoljno vremeno da bi se smatrale
autentinim, predstavljale su prvoklasnu robu za privlaenje turista.
Kako su minuti odmicali, u kolima je postajalo sve zaguljivije.
Okrenula sam klju kako bih aktivirala mehanizam za otvaranje
prozora. Taman kada sam proturila glavu napolje, dvojica tinejdera
su na nekom kru od bicikla projezdili pored mene i jedan se osvrnuo
preko ramena. Dobacio je neto svom drugaru koji je sedeo napred,
sa stopalima naslonjenim na ram bicikla i laktovima i kolenima koji
su trali sa strane, a tada je okrenuo bicikl i protandrkao pored mene
u suprotnom pravcu.
Gazela!" horski su povikali i nastavili dalje, cerekajui se na
sav glas.
Gazela? Da li je to trebalo da shvatim kao zamaskiranu uvredu
ili kao kompliment? Nisam mogla da ustanovim. U svakom sluaju,
to je valjda bilo bolje nego da su mi doviknuli Nilski konj!" ili
Slon!" A opet... Obazrivo sam se osvrnula, primetivi daje ta opaska
podstakla smeh meu mukarcima koji su sedeli za jednim od stolova
u oblinjem kafeu. Drugi su me samo posmatrali svojim lenjim crnim
oima, sa neodgonetljivim izrazima na licima. Laknulo mi je kada
sam primetila kako se Taib vraa. Samo to Taib vie nije bio sam.
Pored njega je koraao mukarac koji je nosio ogroman crni turban i
purpurnoplavu odoru iji su rubovi bili ukraeni otmenim zlatnim
vezom. Sudei po njihovom dranju, usput su vodili neku unu
186
elbookers
raspravu. Obojica su mlatarali rukama i ispaljivali rafale srditih

grlenih glasova. Tada je Taib zgrabio svog pratioca za ramena i ve
sam pomislila da e doi do tue, ali su se dvojica mukaraca ve
narednog trenutka srdano zagrlili i prasnuli u urnebesan smeh. Bilo
je oigledno da uopte nisam kapirala tu kulturu. Nisam mogla da
shvatim ni jezik tamonjih ljudi ni njihov govor tela.
Kada su stigli do kola Taib je otvorio vrata i gurnuo svog
pratioca ispred sebe. Ovo je moj roak, Azaz."
Uopte nisu liili na roake. Po njihovom fizikom izgledu
nikad ne bih pretpostavila da su poticali iz iste porodice. Dok su se
na Taibovom licu isticale prefinjene kosti i izduena brada, Azaz je
imao debeljukaste vesele obraze i velike brkove nalik onima koje je
nosio Sadam Husein. Dobro dola, dobro dola", rekao je, energino
mi pretresavi aku. Ja veoma dobro govorim engleski, kao i
francuski i nemaki. Svi turisti dolaze kod mene kada im zatreba
neki savet. Strano mi je ao to si doivela onu nezgodu na Lavljoj
glavi."
Bila sam zateena tom opaskom. Nije valjda da su svi u
Tafrautu uli za to?" zlovoljno sam procedila.
Naravno da su uli", potvrdio je on. Svi odreda! Svi u gradu
znaju da je jedna mlada Engleskinja povredila nogu na planini. I
svima je drago to se na lav pobrinuo za tebe i to je poslao Taiba da
ti pritekne u pomo."
U stvari, ja nisam punokrvna Engleskinja. Otac mi je Englez,
a majka Francuskinja."
Tvoji prijatelji su se strano zabrinuli kada su sili sa Lavlje
glave i kada te nisu zatekli u podnoju."
Nije valjda da i njih poznaje?"
Naravno! Poznajem sve planinare koji dolaze ovde. Meu
njima ima puno Engleza. Upoznao sam Doa Brauna i Krisa
Boningtona, i novinare koji piu turistike prirunike i lanke za
asopise. Svi oni dolaze kod mene i ja im potanko priam o
ovdanjim brdima i planinarskim rutama. Tako sam upoznao i tvoje
prijatelje, Majlsa i Iv i njenog finog mua Deza."
Dez joj nije mu", natuknula sam.
Azaz uopte nije bio okiran tom informacijom. tavie, kada
187
elbookers
je uo moju opasku, prasnuo je u smeh i veselo zapljeskao

dlanovima. ake su mu bile meke i demekaste i prekrivene
izvanrednim srebrnim prstenjem. To svakako nisu bile ake oveka
koji se verao po planinama. Ah, mi smo ljudi irokih shvatanja.
Velikoduan i oputen narod. Ako tvoja prijateljica nije udata za
Deza, onda emo rei da je on njen copain,* veoma dobar prijatelj."
Azaz se povukao za par koraka. Krajikom oka sam primetila
kako se njegov i Taibov pogled ukrtaju pre nego to su obojica uli
u kola. Azaz se smestio pozadi, ali se sve vreme tako revnosno
naginjao izmeu naih sedita da sam imala utisak da je sedeo
izmeu nas. Dok smo naputali grad i kretali uz dugu breuljkastu
padinu koja je vodila ka visoravni, on i Taib su zapodenuli ivahan
razgovor na berberskom, ispaljujui rafale nerazumljivih rei i uopte
se ne trudei da mi objasne o emu su priali. Obuzeo me je blagi
oseaj panike: gde su me to vodili? Nisam mogla da se setim ak ni
imena sela ka kome smo navodno krenuli. Kako sam mogla da
preduzmem makar najosnovnije mere predostronosti kada svojoj
prijateljici Iv nisam mogla da poaljem ak ni poruku sa imenom tog
mesta? Ponovo mi je prolo kroz glavu da uopte nisam poznavala
Taiba, a jo manje njegovog roaka. Moda su nameravali da me
odvezu do nekog pustog i zabaenog mesta, gde me je ekala
stravina sudbina. ta e se desiti sa mnom? Da li e moje telo biti
ostavljeno u divljini kao gozba za akale i leinare? Da li je u tim
krajevima uopte bilo leinara? Setila sam se mukaraca koji su se
smekali u bati kafea, sauestvujui u nestaluku deaka koji su me
nazvali gazelom. Kada bih nestala u toj pustoi, da li bi itava
zajednica navukla masku preko lica, skrivajui ono to su znali od
ostatka sveta, na istovetan nain kao to je njihova arhitektura
skrivala svoje tajne iza visokih bedema i zamandaljenih prozora?
Moram da javim svojoj prijateljici gde sam otila kako ne bi
brinula", glasno sam izustila, prekinuvi njihov razgovor.
Nema potrebe za tim", samouvereno je odgovorio Taib. Svi
znaju da si sa nama i da smo krenuli u Tijuadu. Tamo e se veeras
odrati fihta."
ta?" promucala sam, ali su njih dvojica ve nastavili da
brbljaju izmeu sebe. Ti-juada. Tiii-juuu-aaada. Kako sam to mogla
188
elbookers
da napiem? Poela sam da preturam po torbi, traei mobilni.

Ukljuila sam aparat i ba kada sam spustila prste na tastaturu telefon
je zapitao i na ekranu se pojavio mali koverat. Izgleda da je neko
meni poslao poruku. Na brzinu sam je otvorila.
NEKI TIPOVI SU NAS POZVALI DA DOEMO U
NJIHOVO SELO NA VEERU. NADAM SE DA TI NE SMETA.
VIDIMO SE KASNIJE. PUSA. IV.
Sjajno! Ba kada sam krenula da joj odgovorim antenica na
ekranu je zatreperila i signal je nestao. Jo bolje!
ta je fihta? upitala sam kada je razgovor dvojice mukaraca
naj kratko utihnuo.
Feta, proslava. Ili parti, kako biste vi rekli."
Veeeeliki parti", dodao je Azaz, ozarenog lica. Bie mnogo
muziara i veselih gostiju. Taib i ja emo da sviramo."
Da svirate?"
Da, na bubnjevima. Na agvalu i tamtamu. A Mohamed e da
donese gangu...
Gangul Da nije mislio na gandu? Na kakvu su me to zabavu
vodili? Moja panika se podigla za jo nekoliko stepeni. A gde su
vam ti bubnjevi?" obazrivo sam upitala.
U gepeku, iza Azaza."
Osvrnula sam se preko ramena. Iza zadnjeg sedita se nalazila
gomila nabacanih stvari. Primetila sam nekoliko ebadi i kutija i
jednu gajbu. I, zaista, dva velika nerazluiva objekta umotana u stari
areni ilim. Mislila sam da emo samo skoknuti da vidimo tu
staricu koja moe da nam protumai znaenje onog svitka i da emo
se odmah vratiti nazad."
Taib me je ravnoduno osmotrio. Ovde, u Maroku, ne moe
naprosto da skokne do nekoga", objasnio je. Zato to ovde postoji
duboko ukorenjena tradicija gostoprimstva. To znai da e te tamo
doekati hrana i aj i muzika..."
Koliko e to potrajati? Treba da se vratim u hotel."
To je poslednja stvar koju treba da uradi."
Oinula sam ga pogledom, osetivi kako mi se obrazi are.
189
elbookers
Znala sam da sam se ponaala nezahvalno i da nije trebalo tako da

odgovorim na njihov ljubazan poziv. Na kraju krajeva, konano mi
se ukazala ansa da vidim kako je izgledao pravi ivot u tom delu
sveta. Ali sam bila potpuno nepripremljena za takvu avanturu i imala
sam oseaj da mi kontrola opasno izmie iz ruku. Na trenutak sam se
nosila pomilju da Taibu kaem da smesta okrene automobil i da me
vrati u Tafraut. Ali, ako emo pravo, ta me je tamo ekalo? Ponovo
u se dosaivati i razvlaiti se po hotelskoj terasi, ekajui da sunce
zae i da se svetlost povue pred senkama. I ponovo u veerati
sama, u nimalo impresivnoj hotelskoj trpezariji... Za ime boje, Izi,
prekorila sam sebe. Zato doputa da ivot promie pored tebe?
Okuaj sreu. Naterala sam sebe da se osmehnem. Dobro, pristajem.
Zvui zanimljivo."
Siguran sam da e ti se svideti", obeao je Taib, a onda su on i
Azaz nastavili da brbljaju na svom otrom nerazumljivom jeziku.
Berberski je veoma izraajan jezik, punih praskavih glasova i
vritavih tonova koji nastaju u zadnjem delu grla, tako da mi je,
poput svih stranih jezika sa kojima se prvi put susreemo, zvuao
brzo i agresivno. tavie, zahvaljujui energinoj gestikulaciji koja
prati ak i najprostiji dijalog izmeu dvojice prijatelja, taj jezik mi je
zvuao gotovo svaalaki, ali sam nakon izvesnog vremena
ustanovila daje on zapravo imao smirujue dejstvo, poput mora
neodgonetljivih zvukova koje sam mogla svojevoljno da iskljuim
dok sam posmatrala pejza koji je promicao pored prozora.
A kakav je to pejza bio! Ogroman i kamenit, kao na irokom
bioskopskom platnu, nalik nekom grandioznom obeanju ili
pritajenoj | pretnji. U Britaniji naprosto nije postojalo nita to je bilo
tako veliko i tako prazno. ak je i ravnica preko koje smo prolazili
bila spektakularna, posuta kamenim gromadama koje su usled
dejstva prirodnih sila poprimile fantastina oblija: peurke visoke
najmanje pet metara ije su se nekada vrste osnove pod snanim
udarima razvejanog peska pretvorile u tanke drice nalik peteljkama
na plodovima jabuke; ogromna kamenita brda koja su izgledala kao
gomila debelih palainki nabacanih jedne preko drugih; impozantni
vrhovi sa treim izboinama u obliku orlovskog kljuna; zaobljene
stene koje su podseale na uurene zeeve ili usnule ene; i na
190
elbookers
desetine izduenih kamenih kula.

Taib mi je dodirnuo miicu, pokazavi na jednu naroito
upeatljivu kulu koja je bila izdvojena od ostalih. Vidi ono tamo?
Mi to zovemo Aglain.
Sa zadnjeg sedita sam zaula Azazov frktavi smeh.
ta to znai? Samo trenutak kasnije pokajala sam se zbog tog
glupavog pitanja, jer je odgovor bio groteskno oigledan.
Stojko i jajca, odgovorio je on, sa obesnim plamsajem u
oima.
ene koje ele da dobiju decu peke dolaze ovde kako bi
dodirnule tu stenu, susretljivo je objasnio Azaz. I veruj mi da to
stvarno pomae. Moje roake su izrodile brojno potomstvo nakon to
su posetile Aglain."
Hoe da svratimo tamo kako bi mogla da ga dodirne?
toboe f bezazleno je upitao Taib. Ovo je terensko vozilo, to znai
da moemo da idemo i preko kamenjara."
Neu! prasnula sam. To su obine primitivne kojetarije!"
Ve ima decu? inilo se da Azaz nije igrao istu igru kao
njegov roak, ali me je ta tema i dalje ispunjavala nervozom.
,,Nemam.
Ali, u tim godinama ve bi trebalo da ima decu, nastavio je
on, uopte se ne obazirui na uobiajene drutvene norme i moju
rastuu paniku.
U svetu iz koga potiem ene su posveene karijeri,
procedila sam kroz stisnute zube. Mi mislimo da je to jednako
vano kao i raanje dece.
Nita nije tako vano kao raanje dece, samouvereno je
odvratio Azaz, nateravi me da okrenem glavu i da se sklonim od
njihovih ispitivakih pogleda.
Neto kasnije skrenuli smo ulevo i nastavili uzbrdo vijugavim
drumom koji je sa svih strana bio omeen vrtoglavim crvenim
stenama. Kada smo se pribliili vrhu, odakle sam mogla da osmotrim
pejza kroz koji smo proli, zinula sam od uda, zapanjena
grandioznou tog mesta: oko nas su se pruali nepregledni nizovi
sirovih ogoljenih stena proarani ratrkanim kamenim gromadama i
oskudnom vegetacijom. Na vidiku nije bilo ni ive due, niti bilo
191
elbookers
kakve ljudske tvorevine. Daleko, daleko odatle mogla sam da nazrem

tamni pretei zid Debel el Kesta koji se nadvijao nad dolinom
Amelne i zadivljujue isklesane obrise Lavlje glave koji su bili
vidljivi ak i sa takvog rastojanja. Uopte nije bilo udno to je ta
litica uivala sveti status u lokalnoj mitologiji: sa takvim orijentirom
niko nije mogao da se izgubi, ak ni u takvoj divljini. Zamiljala sam
kako su se trgovci iz prohujalih vremena mukotrpno probijali kroz
pustinju, kreui se ka severu sa povorkama kamila koje su nosile
tovare pune zlata, slonovae i nojevog perja, kako su izbijali na tu
planinu preko koje su se sada kotrljali tokovi Taibovog tuarega i
nastavljali direktno ka Lavljoj glavi, preplavljeni olakanjem jer su
znali da su konano nadomak plodne oaze o kojoj su sanjali tokom
dugih nedelja i meseci koje su proveli na toj nemilosrdnoj pustinjskoj
ruti.
Na drugoj strani planinskog klanca pejza se ponovo menjao,
otkrivajui velianstvenu vijugavu dolinu koju je prosekla neka
velika i odavno iezla reka iji je tok iza sebe ostavio vrtoglave
crvene litice koje su podseale na umanjenu verziju Velikog kanjona,
sa ogoljenom slojevitom strukturom koja se mogla videti golim
okom, poput dijagrama u geolokom udbeniku. Ali ovde nije bilo
velike reke Kolorado, ba niega to bi moglo da ukae na snagu
vodene stihije koja je stvorila tako impresivnu klisuru, jer su se u
odavno presahlom renom koritu nazirale samo suve stene, izglaane
i pobelele od siline drevnih voda koje su nekada proticale tuda.
Nastavili smo da se sputamo krivudavim drumom, izmeu
izdvojenih strmih litica i nadvijajuih nestabilnih stena posutih
malim narandastim cvetovima i bodljikavim berberskim smokvama.
Koze su zurile u nae vozilo dok smo prolazili preko gaza avetinjske
reke, pratei dombasti izdignuti put, i dok su tokovi dizah oblake
praine i zdrobljenog kamenja koji su bili tako gusti da vie nismo
mogli da vidimo odakle smo doli. U jednom kratkom nadrealnom
trenutku mi se uinilo da se moja budunost prostirala preda mnom
poput uzane trake betona preko koje smo jurili, vodei me ka neemu
to je bilo nepoznato i nedokuivo, i da se sve to je sainjavalo moju
prolost lagano i neumoljivo brisalo, pretvarajui se u pepeo i prah
koji su ostajali za nama.
192
elbookers
17.
Kada smo konano stigli do svog odredita, ispostavilo se da je

Tijuada nimalo privlana skupina kua sagraenih od oronulog
erpia i modernih blokova od ljake. U poreenju sa Tafrautom,
selo je izgledalo siromano i zaputeno, kao mesto na samom rubu
egzistencije. Sve je bilo suvo, suvo, suvo. Proli smo pored jednog
obora u kome je stajao magarac komadom starog otrcanog kanapa
privezan za stub. Podigao je glavu i osmotrio nas tupim pogledom,
kao stvorenje koje od ivota nita ne oekuje i koje je stoga
poteeno razoaranja. U oboru nisam mogla da primetim ni traak
zelenila, nijedan listi ili biljicu. Konopac kojim je magarac bio
privezan delovao je kao najjestivija stvar koje je mogao da se
doepa.
Selo je delovalo pusto. Kapci na prozorima su bili navueni,
vrata zatvorena, a ak je i gvozdena reetka na ulazu u seosku
bakalnicu bila sputena. Nisam mogla da nazrem ni najmanji pokret
ili um. Zarah automobili pekli su se na popodnevnom suncu, a na
ulici nije bilo ak ni razigrane dece. Nije bilo ak ni maaka ili pasa
koji su se izleavali u senci ispod tanko lia eukaliptusa na glavnom
trgu. To mi uopte nije delovalo kao mesto gde sam mogla da
razreim neku misteriju ili da pronaem poslednjeg uvara jednog
drevnog i izgubljenog jezika. tavie, inilo mi se da tu nije bilo ni
ive due. Imala sam neki uvrnuti oseaj da su se svi stanovnici
Tijuade tog dana okupili na trgu gde su nakon duge debate usvojih
dugo odlaganu odluku da svoje selo konano prepuste neumoljivoj
sui i pustinji, da spakuju svu imovinu i krenu u potragu za nekim
boljim i milostivijim mestom za ivot: za mestom sa viim nivoom
podzemnih voda i sa bar malo vegetacije.
Selo deluje pusto, konano sam prozborila. Gde su njegovi
itelji?Videe", turo je odgovorio Taib.
193
elbookers
Proli smo pored niza administrativnih zgrada ispred kojih je

mlitavo visila nacionalna crveno-zelena zastava. Na jednoj od zgrada
je krupnim slovima bio ispisan grafit VIVE LE TIFINAGH! iveo
tifinag! a pored njega je, crnom farbom na najudaljenijem zidu,
bilo naslikano neto to je podsealo na razigranog oveuljka od
prua, sa podignutim rukama i nogama zabaenim ka bokovima, na
figuru koja je istovremeno odisala prkosom i delirijumom. Taj prikaz
mi je iz nekog razloga delovao maglovito poznato. Upitala sam Taiba
ta to znai.
Berberski ponos", zagonetno je odgovorio on. Taj znak se
zove Aza. To je simbol Amaziga Ama-zira slobodnog naroda."
Ozbiljno?" To je pobudilo moju radoznalost. Koje taj
slobodan narod?"
Taib se turobno osmehnuo. To smo mi. Berberi su narod koji
je prvobitno naseljavao severnu Afriku. Jo pre nego to su stigli
Rimljani, i mnogo pre dolaska Arapa, mi smo bili ovde, sa vlastitim
jezikom i kulturom, sa vlastitom religijom i verovanjima. Arapi su
poeli da nadiru u sedmom veku iz pustinja na istoku, donosei islam
poput plamteeg maa. Arapski osvajai su upotrebu govornog
berberskog jezika i tifinag alfabeta stavili izvan zakona, u toj meri da
je ak i korienje berberskog unutar porodice bilo smatrano
subverzivnim inom. Ali Berberi su hrabar narod i, poto su oduvek
iveli u tekim uslovima, znali su kako da istraju uprkos tekoama i
tlaenju. Poeli su da pruaju otpor koji je bio brutalno suzbijan. Ali
nastavili su da se bore iz veka u vek, tvrdoglavo se opirui stapanju
sa Arapima, a potom i sa Francuzima. Ta borba je bila krunisana
formiranjem berberskog separatistikog pokreta. Tokom vladavine
prethodnog kralja, Hasana Drugog, svi koji su podravah berberske
ciljeve rizikovali su da budu javno iibani ili da ih zadesi jo gora
kazna. Ali, to jae nagazi na zmiju, ona e utoliko vie poeleti da
te ujede."
Ba tako", ubacio se Azaz, ije se veselo lice naprasno
uozbiljilo. Bilo je to teko vreme. Mnoge ljude je progutao mrak."
Azazov otac je bio lan separatistikog pokreta, mada nikad
nije uzeo oruje u ruke. Samo je uestvovao u kampanji za slobodne
izbore.
194
elbookers
Umro je u zatvoru", objasnio je Taib turobnim glasom. Danas

niko vie ne govori o takvim stvarima. Novi kralj je drugaiji. On je
napredniji od svog dede Mohameda Petog i svog oca Hasana
Drugog. On zna da, ukoliko eli da Maroko pretvori u uspenu
modernu zemlju, mora izbegavati razdor i politike nemire."
Skrenuli smo iza jo jednog ugla i nabasali na stado mravih
ovaca koje su blokirale put. Nisam mogla da verujem roenim
oima: gde su napasali te ovce? U blizini nisam mogla da nazrem ni
traak zelenila. Te ovce su oigledno bile jednako ilave kao i ljudi
koji su tu iveli. U tom trenutku sam pomislila da je pravi greh
zaklati i pojesti ivotinje koje se tako grevito bore da preive.
Zato taj pokret nije dobio veu podrku?" upitala sam dok
smo ekali da se ovce sklone sa puta.
Taib se nakratko zamislio, dobujui prstima po volanu u nekom
sloenom stranom ritmu. Veina Marokanaca ima berberske korene,
ali je malo onih koji svoje poreklo stavljaju na prvo mesto. Zato to
ne mogu da priute takav luksuz. Proli vek je bio naroito teak.
Francuzi su pretvorili Maroko u koloniju i poeli nemilice da
eksploatiu njegova prirodna bogatstva. Nakon toga su usledili ratovi
koji su neminovno rezultirali dubokim i rasprostranjenim
siromatvom. Ako eli da uspe u ivotu, mora dobro da govori
arapski i francuski. Ako govori berberski, ljudi e misliti da si samo
neuk seljak i tako e se i ophoditi prema tebi. Pripadnici mlae
generacije vie ne ele da ostanu na selu i da se bore za puko
preivljavanje. Masovno se sele u gradove i usvajaju zapadnjaki
nain ivota. Odluili su da postanu deo sistema umesto da se bore
protiv njega." Iz njegovih grudi oteo se teak uzdah. Moja porodica
predstavlja upeatljiv primer, mada Lala Fatma i dalje ostaje kao
sidro koje nas vezuje za nau batinu. Izgubili smo onu dragocenu
povezanost sa starim jezikom i starim obiajima. ak i u
najudaljenijim oblastima pripadnici naeg naroda vie ne znaju da
piu i itaju na tifinagu. Uspeli smo da zadrimo govorni jezik, ali
smo jo odavno prestali da koristimo svoj alfabet. Dodue, neki su u
novije vreme poeli da zagovaraju ideju da na jezik pone da se
izuava u kolama. Kralj je kulturu Amaziga nazvao nacionalnim
blagom. Meutim, teta je jo odavno uinjena. Mislim da je prava
195
elbookers
sramota to ti danas u Tafrautu ne moe nekoga da zaustavi na ulici

i da ga zamoli da ti proita zapis koji si pronala u svojoj amajliji;
to to vie niko ne moe da uini, iako je to pisana forma naeg
vlastitog jezika, jezika kojim govorimo svakog dana.
Sve do tog trenutka uopte mi nije palo na pamet da su jezik
koji sam sluala oko sebe i udni simboli iz moje amajlije u nekoj
vezi. Tada sam naprasno shvatila zato mi je onaj znak na zidu
delovao poznato: to je bio jedan od simbola koje sam videla na svom
svitku. udesno, zar ne? Istovremeno sam bila ushiena i zbunjena
tom neoekivanom vezom.
Kada je poslednja ovca preskoila preko kamenog ivinjaka,
skrenuli smo levo i krenuli uz neasfaltiranu stazu prekrivenu
ljunkom koji se drobio pod tokovima. A kako se Tuarezi uklapaju
u tu priu? upitala sam.
Taib je veto izbegavao rupe na putu, okreui volan as u levu
as u desnu stranu. Dobro pitanje. Nekada davno svi mi smo bili
pripadnici istog naroda. Berberi su se proirili preko itave severne
Afrike, od Maroka na zapadu pa sve do Egipta na istoku. Ali kada su
Rimljani osvojili Magreb, neki od tamonjih naroda su se predali,
neki su nastavili da pruaju otpor, a neki su pobegli u pustinju.
Tuarezi su se povukli u pustinju. Tamo su, ivei izvan ustanovljenih
granica i opirui se svakom obliku politike kontrole, uspeli da odole
ak i beduinskim napadaima. A kada su otili u pustinju, sa sobom
su poneli korene nae kulture, ukljuujui i nae drevno pismo. Sada
su oni jedini uvari tifinaga, naroito kada je u pitanju njegov drevni
oblik, kao na tom zapisu iz tvoje amajlije."
Misli da je ona stvarno tako stara?"
Stil u kome je izraena zasigurno je krajnje tradicionalan. Ono
to mora da ima u vidu kada su Tuarezi u pitanju jeste injenica da
je njihov nain ivota ve hiljadu godina ostao praktino
nepromenjen. Meutim, na poslednju generaciju su se obruile velike
nedae: sua, glad i progonstvo. Njihov broj se radikalno smanjio.
Naravno, u izvesnoj meri su poklekli i pred uticajima modernog
sveta. Kada kaem da tvoja amajlija izgleda starinski, prvenstveno
mislim na njen dizajn, koji se meu plemenskim kovaima
generacijama prenosio sa oca na sina. Najprostije reeno, to znai da
196
elbookers
bi tvoja ogrlica mogla da bude stara iziJ meu hiljadu i stotinu

godina, pa ak i manje. Teko mi je da napravim j neku precizniju
procenu. Mogu da prepoznam odreene motive, ali j moram da znam
vie o njenom poreklu da bih mogao sa sigurnou da kaem koliko
je stara. Meutim, taj zapis koji si pronala u njoj mogao bi da nam
prui dublji uvid. A tu Lalava stupa na scenu.
,,Ah, prozborio je Azaz, naprasno se oraspoloivi. Lalava
pravi najbolji msmen na svetu!
Lalava. To je bilo ime koje je amorilo u mojim snovima.
Osetila sam kako mi neka studen obavija srce.
Lalava se nije pojavila kada smo zakucali na njena vrata. Taib
je provirio kroz prozor, pozvavi je po imenu. Postala je gluva kao
top, rekao je poverljivim glasom. U poslednje vreme dosta spava."
Ali se niko i dalje nije pojavljivao pred pragom.
Obili smo oko male kue od erpia, koja je poput ostalih
kua bila okreena bojom peene gline, gde smo zatekli prazan obor.
U praini sam primetila kokoje perje i sasueni kozji izmet, ali nigde
nije bilo ni traga od kokoaka ili koza, izuzev plesnivog mirisa koji
je lebdeo na tekom popodnevnom vazduhu.
Azaz se namrtio, promrmljavi neto Taibu. Taib je odseno
odmahnuo glavom. Vidi da nema ivotinja, a zna koliko je ona
ponosna na njih. Neto nije u redu. Otii emo do Habibe. Ona e
sigurno znati ta se deava."
Ko je Habiba?"
Da li mi se samo uinilo ili je Taiba to pitanje ispunilo
nelagodnou?
Ona je... jedna moja roaka", konano je odgovorio. Moja i
Azazova roaka. Lalava je ranije ivela sa Habibinom porodicom."
Krenuli smo nazad istim putem, vraajui se ka opustelom selu
i prolazei pored administrativnih zgrada na kojima su bili ispisani
subverzivni grafiti. Taib je parkirao kola u neposrednoj blizini trga, u
senci zida koji je bio oslikan arenim muralom na kome su se likovi
iz Diznijevih crtaa stapali sa slikama slavnih fudbalera i elegantnim
vrtlogom arapskih slova.
Habiba ovde radi. Ona je uiteljica", objasnio je Taib kada
197
elbookers
smo izali iz kola. Pozno popodnevno sunce mi je poput ekia

dobovalo po potiljku i tek tada sam shvatila da ve satima nita
nisam ni pojela ni popila. Taib mi je priao i obgrlio me oko struka,
povevi me ka zgradi.
Uopte nije zatraio moje doputenje i ve sam krenula da se
pobunim, ali sam se tada predomislila i ugrizla se za jezik. On je
samo pokuavao da mi pomogne da to pre stignem do hlada koji nas
je prizivao sa suprotne strane kolskog dvorita. Ali sam uprkos tome
i dalje oseala udnu nelagodnost zbog njegove blizine, zbog dodira
njegovog kuka koji je poskakivao nadomak mog tela, zbog ilavih
ramenih miia ije sam pokrete oseala pri svakom koraku i topline
koja je izbijala ispod njegove pamune odore.
Kada smo stigli do kole, malog montanog zdanja ispred koga
se prualo rasklimano drveno stepenite, Azaz se progurao ispred nas
i nestao iza mranih senovitih vrata. Ubrzo sam zaula kako iznutra
dopire uobiajeni rafal berberskih rei, praen reskim povicima i
srdanim smehom. Taib mi je pomogao da se popnem uza stepenite
i da kroim u prijatnu hladovinu koja je vladala sa druge strane
praga.
Mada je ve bilo pozno popodne unutra smo zatekli tridesetoro
ili etrdesetoro dece svih moguih uzrasta koja su se tiskala u samo
jednoj uionici. Kada su primetili da je meu njih banula neka udna
turistkinja, maliani su poela tako neusiljeno da se klibere da su im
zubi blistali u pomrini. Neki su stavili prstie preko usta, zurei u
mene sa neskrivenim oduevljenjem, dok su drugi poeli da izvikuju
rei ije znaenje nisam razumela i da se kikou na sav glas. Tada je
njihov uitelj mravi mukarac sa krupnim gorljivim oima i
pranjavom smeom odorom u kojoj je podseao na nekog kaluera
prosjaka konano zamahao rukama, pokazujui im da se smire, i u
uionici je zavladao delimian red. Potom se okrenuo ka Taibu i
Azazu, i njih trojica su u tren oka zapodenuli napetu i ivahnu
diskusiju.
Polako sam se osvrnula oko sebe. Kada su mi se oi privikle na
pomrinu, primetila sam koliko su se ta deca meusobno razlikovala.
U Tafrautu, koji se nalazio na samo par sati vonje odatle, sva deca
su bila manje-vie ista: sa koom koja je imala boju bele kafe i
198
elbookers
svetlucavom crnom kosom. Ali su na licima maliana iz Tijuade bile

zastupljene sve nijanse pod kapom nebeskom, izuzev boje najbleeg
evropskog tena. Jedna devojica sa zift crnim oima i ljupkim licem,
koja je sa svojom pastelnom maramom i bisernim minuama
izgledala kao prava arapska princeza, imala je kou koja je bila
jednako bleda poput moje koe u zimskim mesecima. Devojica koja
je sedela pored nje imala je kou boje abonosa, glavicu okruglu kao
lopta i kosu upletenu u mnotvo sloenih kikica. Pored nje se nalazio
deki od moda est godina, gotovo upola mlai i sitniji, sa otrim
jagodinim kostima i prefinjenim crtama lica koje su ukazivale na
njegovo berbersko poreklo; pored njega je sedelo neko vilenjako
stvorenjce neodreenog pola ija je glavica bila potpuno obrijana,
izuzev duge pletenice koja je trcala sa temena. Dvojica maliana su
nosili majice koje su izgledale kao da su bile pozajmljene iz tueg
ormana, ili iz vie ormana zaredom, dok su ostali na sebi imali
tradicionalne odore bledoplave ili ukastosmee boje.
Uionica je delovala besprekorno uredno, to moda i nije bilo
udno jer su svi sedeli na podu. Na zidovima su bili izloeni deji
radovi: gotovo istovetne pravolinijske kuice i nasmeena sunca i
ia Glie, crtei koji su se mogli videti u bilo kojoj koli na kugli
zemaljskoj. Crtei su bili briljivo rasporeeni izmeu komada
izvezenog platna i malih runo tkanih ilima koji su imali iste
geometrijske dezene kao i izbledeli ilimi koje sam videla na pijaci u
Tafrautu.
Neko me je povukao za rukav. Spustila sam pogled, spazivi
ljupku nasmejanu devojicu kojoj je nedostajalo nekoliko prednjih
zubia. Asseyez-vous, madame!'20 susrejivo je rekla, povukavi me
ka jastuetu koje je bilo ceremonijalno postavljeno preko poda u
prednjem delu uionice.
Nezgrapno sam se spustila na jastue i deca su se sjatila oko
mene poput skakavaca, kikoui se i brbljajui i pokuavajui da
privuku moju panju, kao da su sada, kada su nam lica bila u istoj
visini, prema meni mogli da se ophode kao da sam jedna od njih.
Jedna devojica mi je bez ustruavanja prila i bupnula pravo u moje
krilo.
20
Sedite, gospoo!" (Prim, prev.)

199
elbookers
Bonjour zacvrkutala je, zurei u mene svojim ogromnim

crnim oima.
Bonjour", zbunjeno sam odgovorila. Nisam mogla da se setim
kada sam poslednji put dodirnula neko dete, a kamoli kada mi je
neka devojica sa tako razdraganom samouyerenou sela u krilo.
Kako se zove?" upitala sam, naprosto zato to nisam znala ta
drugo da kaem.
Voyez!21 rekla je devojica, unuvi mi svoju svesku pod
nos. Preko stranice je hemijskom olovkom nesigurnim teturavim
linijama bilo iscrtano pet jednostavnih znakova: mali krug, vertikalna
linija, veliki krug sa takom u sredini, mali krug, veliki krug
preseen vertikalnom linijom. Mon nom22 objasnila je devojica
trijumfalnim tonom. ,,Hasna.
Zapanjeno sam pogledala u Taiba. Napisala je svoje ime? Na
tifinagu?"
Taib se ponosno osmehnuo. Ba tako. Habiba danas nije dola
na posao pa je Abdelkader odluio da je zameni. Stvarno imamo
sree, jer je Abdelkader jedan od utemeljivaa berberskih studija.
Zato mu ne pokae svoju amajliju?"
Suoena sa tom mogunou, shvatila sam da nisam ba
sigurna da stvarno elim da tajna koja se krije u mojoj amajliji bude
razotkrivena. ta ako se ispostavi da se na tom svitku nalazi samo
neije ime, ispisano rukom nekog odavno upokojenog mukarca ili
ene, ime koje vie nije posedovalo bilo kakav znaaj za bilo koga
ivog, a pogotovo ne za mene? Ili, jo gore, ta ako se unutra nalazi
neka prastara kletva kao to je Taibova baba strahovala? Srce je
poelo da mi bubnja u grudima, sve bre i bre. Ali poto su svi
pogledi bili upereni u mene, i poto sam upravo iz tog razloga
prevalila toliki put, inilo mi se da je besmisleno da odbijem tako
ljubaznu ponudu. Izvadila sam amajliju iz tane i pruila je Taibu
koji je palcem paljivo odgurnuo sredinje ispupenje u stranu i
istresao papirni svitak na svoj dlan. Abdelkader je uzeo svitak i
paljivo ga otvorio. Tako usredsreeno se zagledao u sloeni zapis
da sam primetila kako mu se izmeu obrva urezuje duboka vertikalna
21
22
Pogledajte!" (Prim, prev.)

Moje ime (Prim. Prev.)
200
elbookers
bora.
U uionici je zavladao neobian tajac, kao da su ak i ti
maliani shvatali da se tu deavalo neto to je bilo uasno vano i da
e se, ako budu tihi, to tii, pred njihovim oima razotkriti deli
neke drevne magije. Niko se nije pomerao. tavie, inilo se da niko
nije ak ni disao.
Nakon izvesnog vremena uitelj je okrenuo mali etvrtasti
komad papira i osmotrio ga iz drugog ugla. Zamiljeno je priao
prozoru i podigao ga ka svetlosti. Potom se vratio do prednjeg dela
uionice i poeo nervozno da marira gore-dole. Deca su ga
netremice posmatrala. Oi su im bile rairene, a pogledi puni
iekivanja. Dlanovi su poeli da me svrbe i da se znoje, kao to mi
se deavalo dok sam planirala pohod preko neke naroito teke rute.
Nakon pomne analize uitelj je ispustio dug iskren uzdah. Plaim se
da ovo prevazilazi moje ogranieno poznavanje tifinaga, rekao mi
je na besprekornom francuskom. Naravno, mogu da prepoznam
odreene znakove, ali oblik slova moe znaajno da varira, zavisno
od podruja iz koga zapis potie, a tifinag se svojevremeno koristio
na polovini afrikog kontinenta! Takoe, moram priznati da ne mogu
da ustanovim sa koje strane treba itati taj zapis. Ne... nemojte da se
smejete. To uopte nije tako prosto. Znakovi su izukrtani tako da
nisam siguran iz kog pravca treba da ponem sa itanjem. Zapisi na
tifinagu se obino itaju zdesna nalevo, ali se stariji zapisi mogu
itati i odozdo navie. Na kraju krajeva, takvi simboli su se prvobitno
ispisivali na stenama tako da je sasvim smisleno da ponete da piete
u visini tla i da potom idete navie. Pritom ne smemo da zanemarimo
injenicu da Tuarezi koriste najdrevniju i najistiju od svih verzija
tog jezika, verziju u kojoj se samoglasnici izostavljaju. Kasnije su se
razvile forme koje su poele da odstupaju od originala, i u
geografskom i u lingvistikom pogledu. Stoga se plaim da ovaj
tekst, takav kakav jeste, prevazilazi moje razumevanje." Skrueno je
rairio ruke, kao da se izvinjavao to nije mogao da mi bude od
pomoi.
Taib je promrmljao par rei na berberskom, to je Abdelkadera
nateralo da se poee po uhu i klimne glavom. Tada je ponovo
pokazao na papir, ukazujui na neki detalj, nakon ega su obojica
201
elbookers
spustili pogled ka amajliji. Onda je Azaz neto upitao i sva trojica su

se upustili u glasnu diskusiju, priajui u isto vreme. Uopte mi nije
bilo jasno kako su mogli da se razumeju, ali se inilo da se njihova
komunikacija sasvim fino odvijala.
Deca su do tada ve poela da se vrpolje, ba kao i ja. ta se
deava?" nestrpljivo sam upitala. O emu razgovarate?" Na kraju
krajeva, to je bila moja amajlija.
Taib se okrenuo ka meni. Izvini. Abdelkader smatra daje ova
amajlija veoma stara i da je gotovo sigurno tuarekog porekla. Kae
da u zapisu nema nijednog od znakova koji su kasnije pridodati
alfabetu, modifikatora koji se koriste za glasove i simbole kojih nije
bilo u prvobitnom alfabetu. Recimo, u starijim oblicima tifinaga se
retko kad naznaavaju samoglasnici koje mi danas ubacujemo. Znam
da zvui komplikovano..." Nakratko je utihnuo, kao da su te stvari
bile previe teke i nerazumljive da bi jedna Evropljanka napinjala
svoje modane vijuge pokuavajui da ih pojmi. Naravno, odmah
sam se nakostreila od ozlojeenosti, a Taib je, kao daje proitao
moja oseanja, bre-bolje rairio ruke, pomirljivo nastavivi:
Takoe kae da je Lalava ozbiljno bolesna i da je Habiba otila kod
nje. Sve ene iz sela se smenjuju pored njene postelje. Mislim da bi
bio red da je posetimo i da joj ukaemo duno potovanje, kad smo
ve ovde.
Kua u kojoj je ivela Habibina porodica bila je skromna i
nenametljiva, dvospratnica sagraena od ljako blokova, sa malim
prozorima prekrivenim pranjavim gvozdenim reetkama i
keramikim ploicama postavljenim oko glavnog ulaza. Vrata su bila
otvorena. Taib se ustremio pravo kroz njih, glasno najavivi svoj
dolazak.
Jedna ena je izjurila iz sobe, navlaei veo preko glave. im
je shvatila ko je taj nezvani gost, njeno zabrinuto lice se naprasno
ozarilo. Taib je zakoraio ka njoj i srdano je poljubio u obraz, etiri
puta zaredom. Bio je to pozdrav koji je odisao neobinom prisnou,
gotovo u potpunosti lien uzdranosti koja je, bar po mom uverenju,
karakterisala odnose izmeu mukaraca i ena koji su iveli u tom
delu sveta. Dok su razgovarali, posmatrala sam kako Taib stiska
njene ake i kako im se glave sve vie primiu, to me je nateralo da
202
elbookers
se osetim kao voajer.

ena je tada pogledala preko njegovog ramena. Kada me je
spazila, podozrivo je zakiljila oima.
Kada se Taib ponovo okrenuo ka nama, lice mu je bilo ozbiljno
i utueno. Lalava je u veoma loem stanju, ali Habiba kae da
moramo da uemo i da je vidimo. Njegov ton je ukazivao da nam se
moda nikad vie nee ukazati takva prilika.
Moda bi bilo bolje da vas saekam napolju", rekla sam.
Habibin pogled me je naterao da se osetim kao uljez koji je zadirao u
neiju intimu, u svet ispunjen boleu i bolom. Ali je Taib unapred
otpisao tu mogunost. Dok se Azaz pozdravljao sa svojom roakom
sa daleko manjom prisnou nego Taib, morala sam da primetim
Taib me je uveo u dnevnu sobu. Unutra smo zatekli est ena koje su,
u crnim j odorama i sa propisno vezanim maramama, sedele na
niskim divanima ! rasporeenim du tri zida male mrane odaje, dok
je izmeu njih, na slamarici postavljenoj preko poda, leala neka
nepomina figura. Izgledale su kao vrane koje su se okupile oko lea,
ali im su ugledale Taiba i Azaza turobnost je nestala sa njihovih lica
i sve su skoile na noge i poele ushieno da brbljaju. Nakon kie
razmenjenih poljubaca i srdanog rukovanja Taib je kleknuo pored
opruene figure. Radoznalo sam izvila vrat. Na trenutak mi se uinilo
da je starica ve bila mrtva, ali se onda njena aka lagano podigla i
potapala Taiba po licu. Azaz je takoe klekao pored slamarice i
starica je okrenula lice prvo ka jednom, a potom ka drugom, rairivi
usne u osmeh koji joj je otkrivao desni. Koa joj je imala boju
zagaenog umura, kao da je ivot ve isticao iz nje. Beonjae su joj
bile bolesno ute, a enice prekrivene mlenobelom mrenom. Azaz
mi je konano pokazao da priem i ula sam kako Taib izgovara
moje ime, objanjavajui joj ko sam ja bila. Nezgrapno sam se
spustila na kolena. ,,Selam, rekla sam, oslonivi se na ono malo
fraza koje sam napabirila iz renika koji sam pronala na zadnjim
stranicama turistikog prirunika. Ispruila sam ruku ka njoj i njeni
prsti su okrznuli moj dlan, lagano poput leptirovih krila. Uinilo mi
se da joj je aka bila krta poput papira koji e se raspasti pod mojim
dodirom. Selant alejkum, Lalava."
Njene zamagljene oi prikovale su se za moje lice, a njeni prsti
203
elbookers
se sklopili oko mojih poput kandi. Pokuala sam da povuem aku,

ali su me njeni prsti i dalje stiskali, sa iznenaujuom snagom za
jednu bolesnu staricu. Usne su poele da joj se pomeraju, ali je zvuk
koji je skliznuo sa njih vie podseao na tiho grgorenje nego na
govor.
Pokai joj amajliju", rekao je Taib.
Jesi li siguran? Vidi koliko je bolesna. Mislim da nije u redu
daje sada optereujem time."
Molim te, uini to." Habiba je zastala pored Taiba, spustivi
aku na njegovo rame na nain koji je istovremeno odisao leernou
i posesivnou. To e je podsetiti na dobar ivot koji je nekada
vodila. Sigurna sam da e joj biti drago."
Izvadila sam amajliju i starica ju je uzela iz moje ruke i prinela
je tako blizu lica da se srebro zamaglilo od njenog daha. Potom ju je
prislonila na usne i ispustila slabaan uzdah. Kada je ponovo spustila
glavu na jastuk, jedan kraj usana izvila je navie dok je drugi ostao
mlitav.
Tek tada sam shvatila da je verovatno doivela log. Ispustila
je neki nerazgovetan zvuk, namrtila se i ponovo pokuala. A... dra.
"
,,Adag? upitao je Taib i ona je klimnula glavom. Taib je
otvorio pregradu, izvadio papirni svitak i vratio mi amajliju. Paljivo
je razmotao papir i ispruio ga ka starici.
Habiba je sumnjiavo odmahnula glavom. Nee moi da
razabere znakove. Skoro daje slepa.
Ali je starica bila vrsto reena da pogleda zapis. Posmatrali
smo kako joj se oi napinju i suavaju i kako joj se glava podie sa
jastuka, kao da pokuaj da proita taj svitak iziskuje ogroman fiziki
napor. Dodirnute je znakove i neto promrmljala. Taib se savio jo
blie tako da se papir sada nalazio na samo dva centimetra od njenog
lica. Videla sam kako joj se oi pune ozlojeenou dok je
bezuspeno pokuavala da se fokusira na misteriozne simbole. Na
kraju joj je jedna debeljukasta suza potekla iz oka, skotrljavi se niz
duboki usek na bonoj strani nosa. Prestani", tiho sam rekla. Samo
je muimo."
Taib je neno potapao staricu po obrazu i prebacio se na pete.
204
elbookers
Tanmirt, Lalava. Tanmirt.

Savio je svitak i ubacio ga u amajliju koja je i dalje leala na
mom dlanu. Kada je ovla dodirnuo moje prste, osetila sam kako mi
neki elektrini naboj struji kroz ruku. Zbunjena tim oseajem, jedva
sam primetila kada mi je Habiba dodirnula rame. Hajde", rekla je.
Poi sa mnom."
Zajedno smo napustile sobu, proavi pored ena u crnom koje
su me radoznalo merkale svojim blistavim ugljenim oima, a potom
smo nastavile niz dug hodnik sa mnotvom vrata koja su vodila u
druge mrane sobike, sve dok na kraju nismo stigle do malog
etvrtastog dvorita natkrivenog neujednaenom trskom kroz koju su
se probijali snopovi sunca, poput otrih belih pruga koje su se stapale
sa tamnim senkama. Na sredini dvorita nalazila se presahla esma.
Habiba mi je pokazala da krenem ka njoj. Pritisnula je neki prekida
na zidu i pumpa je poela da grgolji, izbacujui mlaz vode koji je
potekao kroz cev povezanu sa esmom.
ao mi je to si uzalud prevalila toliki put. Vid joj je tokom
proteklih meseci naglo popustio, a poslednji modani udar je dodatno
pogorao stvari. Ovde moe da opere ruke i amajliju, objasnila je.
Tekua voda e umilostiviti duhove.
Duhove? Ponovo te praznoverice. Ali sam uprkos tome
othramala do esme i uradila ono to mi je bilo reeno. Oprala sam
ruke i prela vlanim prstima preko izgraviranog srebra i stakla,
pazei da voda ije prodre u tajnu pregradu. Bilo je neeg utenog u
tom ritualnom inu. Ili mi je naprosto prijao hladan svilenkasti dodir
vode koja se razlila preko moje koe, nakon vreline kojoj sam bila
izloena tog dana i turobnog prizora kome sam prisustvovala u onoj
skuenoj bolesnikoj sobi. Kada mi je Habiba dodala pekir, paljivo
sam obrisala ruke i amajliju.
Ba lepa amajlija", prozborila je. Lalava ima mnogo takvih
stvari. Kad sam bila mala, ona je ivela sa nama. Seam se kako sam
jednom ispod njenog dueka pronala gomilu nakita. Izvukla sam ga
napolje i iskitila se od glave do pete. Kada sam osmotrila svoj odraz
u ogledalu, pomislila sam da izgledam kao prava tuareka princeza.
Ali me je Lalava uhvatila u nestaluku i zalepila mi uku. Rairila
je usne u osmeh koji joj je potpuno preobrazio lice. Poela sam da
205
elbookers
vritim i otrala da se poalim majci, ali mi je ona rekla da je Lalava

bila u pravu to me je unula jer niko ne sme da vrlja po tuem
nakitu, pa ak i da taj nakit pripada eni niskog stalea. Lalava je
veoma stara. Niko ne zna koliko tano ima godina, pa ak ni ona
sama. Imala je dug ivot, i dobar ivot, ako se ima u vidu odakle je
krenula. Mnogo je volela pustinju. Pre poslednjeg udara obeala sam
joj da u je odvesti da je jo jednom vidi..." Glas joj je zastao u grlu i
tada sam shvatila da se jedva borila sa suzama. Odjednom sam
osetila kako i mene neto pecka u oima. Obeala sam da u joj
pomoi da se jo jednom otisne putem soli pre nego to umre. Ali,
kao to vidi, sada je previe bolesna i slaba da bi to uinila."
ta je put soli?"
To su pustinjske staze koje vode do rudnika soli duboko u
Sahari, rute kojima su nekada putovali trgovaki karavani. Putevi
izmeu starih pijaca gde su se kupovali i prodavali robovi i gde se
trgovalo solju i drugom robom. Taj izraz kod Tuarega esto poprima
znaenje put ivota, pa ak i put smrti, a ponekad podrazumeva
sve te stvari zajedno. Teko mi pada to ne mogu da joj ispunim bar
tu poslednju elju kako bi mogla na miru da umre. Ipak, tvoja
amajlija je uspela da joj donese bar deli pustinje."
Osetila sam neto vlano na licu, zapanjeno shvativi da su
suze koje su me peckale u oima ve tekle niz moje obraze. Nisam
mogla da se setim kada sam poslednji put zaplakala. Jo odavno sam
poela da prezirem takvu sentimentalnost. Jedan deo mene je bio
razjaren takvom slabou, ali onaj drugi deo moje linosti neki
novi aspekt koji sam u meuvremenu razvila, ili moda stari aspekt
koji sam jo odavno pokopala u sebi uopte nije bio postien zbog
tih suza.
Habiba mi je ve okrenula lea i ustremila se ka kuhinji kako
bi uzela aj iz prepune vangle koja je stajala ispred vrata. Pokazala
mi je da uem, pruivi mi priliku daje posmatram dok je spremala
aj. Pristavila je vodu na plinski reo sa samo jednom ringlm i
zagrejala srebrni ajnik u koji je potom ubacila aku smotanih listia
zelenog aja, velikodunu pregrt svee nane i tri ogromne ipke
eera. Gospode boe! Da li u ajnik uvek ubacujete toliko eera?"
Odmah sam pomislila na nebrojene ae aja od nane koje sam
206
elbookers
sruila u sebe otkako sam stigla u Maroko, to me je nateralo da se

stresem od uasa.
Habiba je prasnula u smeh. Poto je aj za tebe, malo sam
smanjila dozu. Vi Evropljani ne vohte previe sladak aj. Primetila
sam da se ak i Taibov ukus promenio otkako se preselio u Pariz."
Dok je iznosila tu opasku, primetila sam izvesnu otrinu u
njenom tonu i upitala se da li je tome trebalo da pridam neki znaaj
ili sam samo umiljala. Da li svi mladi mukarci odlaze daleko od
kue? Mislim, negde gde mogu da pronau posao?"
Ovde je teko zaraditi za ivot. Sigurno si i sama videla.
Zemlja je siromana i suva, a svakog dana postaje jo suvlja i
siromanija. Ovde nema ni posla, ni para, ni bilo kakvog luksuza,
tako daje tvoje zapaanje na mestu. Mladi mukarci, a sve ee i
mlade ene, odlaze daleko od svojih domova da steknu obrazovanje i
da pronau posao kako bi nakon toga mogli da alju novac onima
koji su ostali kod kue. Tako stoje stvari kod nas u Maroku."
Onima koji ostaju je sigurno teko", rekla sam, posmatrajui
kako Habiba vraa sadraj prve nasute ae u ajnik i ponovo mea
tenost. Naroito enama."
Svima je teko. Neki se nikad ne vrate."
Kao Taib?"
Habiba me je oinula otrim pogledom. Taib i ja smo jo od
malih nogu obeani jedno drugom."
Onda imate prilino dug vereniki sta.
Odlagali smo venanje dok ne steknemo dovoljno novca da
zasnujemo vlastito domainstvo. Otila sam u Agadir da zavrim
uiteljsku kolu, a Taib je otputovao za Francusku. I, kao to si rekla,
ostao je tamo. Mislim da mu se svia tamonji... ivotni stil."
Ton kojim je izgovorila te rei, ivotni stil, bio je nabijen
takvom odbojnou da sam u njemu mogla da nazrem duboki prezir
koji su pripadnici islamske kulture oseali prema svojevoljnom,
sebinom, nemoralnom zapadu. acnuta takvom osudom, zajedljivo
sam rekla: Koliko vidim, uspeh ste da ostvarite svoje ambicije. Ti si
stekla uiteljsku diplomu, a on je zaradio dovoljno para da se vozika
naokolo u onom luksuznom terencu. Kada onda planirate da se
venate?"
207
elbookers
Habiba je stisnula usne, kao da je pokuavala da se obuzda, a

onda je srditim teatralnim pokretom nasula penuavu zlatnu tenost u
jednu od kitnjastih aa koje su stajale na posluavniku. Otkud tebi
pravo da sudi o nama? Nisu uvek pare u pitanju", jetko je
odgovorila. Vie ne polaem bilo kakva prava na Taiba, osim onih
koje uivam kao njegova roaka. Slobodno moe da spava s njim,
ako si to naumila."
U stvari, izraz koji sam navela predstavlja eufemizam. Habiba
nije upotrebila izraz spavati sa nekim" ve soni francuski glagol
baiser koji me je tresnuo kao amar posred hca. Videla sam plamsaj
trijumfa u njenim oima dok je moj zabezeknuti iun prevakavao tu
re. A tada se okrenula, zgrabila posluavnik sa nasutim ajem i
odmarirala ka salonu, gde su ene koje su podseale na jato crnih
vrana iekivale osveenje. Preostalo mi je samo da se zateturam za
njom pometena, zaprepaena i propisno uvreena.
Dolo mi je da je zgrabim za ramena, da je tako silovito
protresem da se onaj ubitano zaslaeni aj rasprti na sve strane i da
je priupitam ta je ta opaska trebalo da znai? Naravno, nisam uinila
nita nalik tome. Samo sam se smueno spustila na ivicu divana i
poela da srkuem taj grozni aj, ne usuujui se da joj pogledam u
oi i ne progovarajui ni rei, ni sa njom ni sa bilo kim drugim. Ako
emo pravo, nije bilo ni potrebe za tim, zato to su ene odmah
poele da brbljaju na onom agresivnom jeziku, uopte se ne obazirui
na moje prisustvo.
Ali sam, uprkos tome, uspela da privuem panju nekome. Na
sebi sam neprestano oseala obnevideli pogled umirue starice koja
je leala na podu, neobino napet, netremian i uznemiravajui. I
zato sam, kada smo nakon tih beskrajno dugih sati konano napustili
Habibin dom, imala oseaj da mi je neki teak kamen pao sa srca.
208
elbookers
18.
ini mi se da ti nije bilo ba prijatno", rekao je Taib kada smo

uli u kola.
Slegnula sam ramenima. Razmiljala sam o nekim stvarima."
On je lagano klimnuo glavom. Da, znam kako to izgleda. I
sam moram da razmislim o mnogo emu." Ali nije rekao o emu.
Habibin napad me je propisno uzdrmao, mada je moj poetni
bes zbog nanete uvrede jo odavno splasnuo. Zakljuila sam da je
samo ljubomorna ena koja je u meni videla pretnju, to me je
nateralo da se zapitam da li su ona i Taib jo uvek bili u zvaninoj
vezi, bez obzira na verziju koju sam ula od nje. Njihov pozdrav je
zraio iskrenom toplinom i prisnou, ali mi je bilo teko da
procenim koliko je emocija bilo sadrano ili maskirano u tim
smernim poljupcima. I da li je ona u njegovom ponaanju prema
meni proitala neto to naprosto nije postojalo? Ili je njeno
neprijateljstvo zapravo poticalo od oseanja da ga je jo odavno
izgubila, da ga je jo odavno prepustila Francuskoj i tamonjim
enama? Ako se ima u vidu u kakvim je okolnostima ivela,
odseena od sveta u tom pranjavom siromanom selu, u toj turobnoj
kui punoj ena sa sitnim crnim oima koje su deurale nad staricom
koja je leala na samrti, mogla sam da razumem njenu frustriranost.
Da sam bila u njenoj koi, zar ne bih zavidela nekoj modernoj
Evropljanki koja je ujezdila (pardon, dohramala) u moj dom drei
pod ruku mukarca za koga je trebalo da se udam, eni ija je kosa
bila bestidno otkrivena, koja je nosila skupoceni sat marke lonin na
preplanulom runom zglobu i prada torbu prebaenu preko ramena,
eni koja je (ako je elela) sebi mogla da priuti svako zadovoljstvo
koje joj na pamet padne, kad god i gde god joj dune, bez straha od
209
elbookers
drutvene cenzure i drugih neeljenih posledica, i da nakon toga

nastavi dalje? Ali me je, uprkos toj iscrpnoj analizi, jedna misao i
dalje izjedala: da njen napad nije bio podstaknut ljubomorom, ili ne
samo ljubomorom, ve duboko ukorenjenom nadmenou i prezirom.
ta je to Habiba videla u meni da bi zauzela tako odbojan stav? Bila
sam uverena da sam se tog dana u toj kui ponaala sasvim pristojno
i da sam svima ukazala duno potovanje, uprkos mojoj zapadnjakoj
odei i nepokrivenoj glavi. Dodue, nisam govorila njen jezik. Kada
se obre meu ljudima iji jezik ne razume i sa kojima ne moe
oputeno da komunicira, esto se deava da te oni zbog toga
doivljavaju kao neukog i neprosveenog stranca. Ali, ni to nije bio
pravi razlog. Bila sam sigurna da je tu bilo jo neega. Njen napad
nije odisao samo prezirom ve i neobinom otrinom. On je bio
zasnovan na ve donesenoj presudi, kao da je u meni videla osobu
koja je napravila pogrean ivotni izbor, nekoga ko je odstupio sa
pravog puta i zabasao u moralnu movaru.
Sa druge strane, navikla sam da se ljudi prema meni ophode sa
izvesnom dozom potovanja. Kretala sam se u svetu u kome sam bila
sagledavana unutar odreenog drutvenog spektra, profesionalne
hijerarhije. Na poslu sam bila definisana na osnovu svoje uloge
unutar kompanije, na osnovu autoriteta koji sam posedovala,
klijenata sa kojima sam saraivala i superiorne plate koju sam
zaraivala. ak i van radnog mesta, dok bih etala ulicama
prestonice, ljudi su mogli lako da protumae signale koje sam
emitovala u spoljni svet moju besprekorno doteranu kosu,
manikirane ake, skupu garderobu, diskretne ali izuzetno kvalitetne
modne detalje, moje manire i moje samopouzdanje i a na osnovu
toga izvedu zakljuak o mom drutvenom poloaju. ak sam i ja
sama, naprasno sam shvatila, donosila sud o vlastitoj vrednosti na
osnovu tih povrnih detalja. Ali ko je zapravo bila Izabela TreslavFoset? Ko sam ja stvarno bila? Kada sam pomnije osmotrila tu
uspenu glamuroznu fasadu, ona je odjednom poela da se drobi i
uruava i uinilo mi se da se iza nje nalazilo neko rasplinuto
nematerijalno stvorenje, neto nalik snu o meni samoj. Nema nieg
loeg u novcu, ali on sam po sebi nita ne znai: on predstavlja samo
sporazum sa budunou, ali ta je bila moja budunost? Nisam
210
elbookers
imala porodicu, imala sam malo prijatelja i nimalo vere, u bilo koje
boanstvo ili bilo ta to je prevazilazilo moje vlastito iskustvo.
Shvatila sam da sam itavog ivota sama sebe izolovala od sveta, da
sam drala njegove teke i nasumine elemente na odstojanju kako
ne bi mogli da mi naude, da sam se opasala bedemima finansijske
nezavisnosti i profesije koja nije zahtevala bilo kakav emocionalni
ulog. Naravno, znala sam da postoje dobri razlozi za taj defanzivni
poloaj koji sam tako briljivo izgradila i da mi je strategija koju sam
odabrala pomogla da se, bar do tada, kroz ivot probijam praktino
neozleena. Ali je Habiba sada protresla same temelje tog sistema.
A onda, tu je bila i ona starica koja je lagano izdisala na podu
dnevne sobe. Bila sam duboko dirnuta dobrostivou sa kojom je
Lalava prihvatala svoju sudbinu i srdanou sa kojom je stiskala
ake svojih posetilaca, upuujui im naherene osmehe sa tog blagog,
brigom izbrazdanog lica. Setila sam se kako se njeno lice
nepogreivo okretalo ka meni, nebrojeno puta tokom tih nelagodnih
sati koje sam provela u tom mranom sobiku, kao daje i ona
ispitivala moj identitet, pa moda ak i moju dostojnost. Kako se ona
oseala, otrgnuta od svog pustinjskog doma i preseljena na mesto kao
to je Tijuada? Kako se oseala dok je leala na onoj slamarici,
eznui da jo jednom vidi ogoljenu lepotu pustinjskih dina pre nego
to zauvek sklopi oi, da dopusti svojoj dui da zalepra nad tim
irokim otvorenim prostranstvom koga se seala iz svoje mladosti,
umesto da eka da joj ula postepeno zamru i da ivot istekne iz nje,
zatoena izmeu etiri turobna zida i niske tavanice, dok su se nad
njom nadvijale vranolike ene u crnom i devojka britkog jezika po
imenu Habiba?
Dok smo odmicali pranjavim putevima koji su poprimali
ljubiastu boju pod svetlou zalazeeg sunca, Taib i Azaz su bili
neobino utljivi, utonuli u vlastite misli. U tiini koja se nadvijala
nad priguenim tutnjanjem guma svojim uima sam naslutila blizinu
naeg odredita jo pre nego to sam to uinila oima. Znala sam da
smo bili nadomak cilja po dubokom dobovanju bubnjeva koje je
pulsiralo kroz vazduh sutona, praeno reskim zvukom nekog ianog
instrumenta ili enskim glasom koji je bio napregnut do take
pucanja. Zaustavili smo se ispred nekog visokog zida od erpia.
211
elbookers
im je Azaz otvorio suvozaka vrata, bila sam zapljusnuta talasom

zagluujue buke.
Taib se savio ka meni, prislonivi usne uz moje uho. Mogla
sam da osetim njegov vreo dah na svom vratu kada je rekao: Dobro
dola na pravu pravcatu berbersku fihtul" Ve sledeeg trenutka me
je zgrabio u naruje i poneo me ka mestu gde me je doekao
neverovatan prizor. Na granama koje su se povijale pod plodovima
pomorande i nara visilo je na desetine svetiljki sa zapaljenim
sveama iji je titravi plamen obasjavao siluete koje su plesale u
senci kroanja: mukarce sa turbanima i lepravim odorama i ene sa
oima obrubljenim kolom, svetlucavim srebrnim minuama i
akama isrtanim kanom koje su se ritmino njihale iznad njihovih
glava. Deca su jurcala naokolo obuena u svoja najlepa odela:
deaci sa belim tunikama i jarko utim papuama, devojice u
ivopisnim kaftanima i maliani sa ogromnim crnim oima i
proreenim zubiima koji su svojim siunim pesnicama grevito
stezah crne odore i vezom ukraene velove svojih majki. Skupina
mukaraca u prugastim odorama, sa belim turbanima i
ceremonijalnim bodeima, udarala je u mnotvo raznolikih bubnjeva,
odailjui moan neuhvatljiv ritam u no, ritam koji je pretio da
proguta poslednji trag individualnosti u krugu od nekoliko
kilometara, i to u jednom zalogaju. Preplavljena zastraujuom
silinom tog sasvim novog iskustva, poela sam da aram pogledom,
traei neku utenu referentnu taku, ali nisam primetila nita to bi
me ohrabrilo.
Du rubova vrta, rasporeene po niskim divanima i malim
drvenim stolicama bez naslona, sedele su vranolike starice koje su
izgledale potpuno isto kao one koje su se okupile u salonu Habibine
kue, gde su poput ptica zloslutnica ekale da smrt doe po staru
robinju. Sve starice su bile od glave do pete obuene u crno, lica
smeih i naboranih poput orahove ljuske i aka koje su poput kandi
stiskale male ae sa ajem.
Taib me je elegantno spustio na prazno jastue pored skupine
razdraganih devojaka koje su uvale svoju mlau brau i sestre,
oigledno nameravajui da negde mugne. Ostani ovde, rekao je,
kao da sam imala drugog izbora. Brzo se vraam.
212
elbookers
Dok sam ga ispraala pogledom, posmatrajui kako se probija

kroz masu, mogla sam da osetim kako me starice u crnim odorama
streljaju svojim crnim, prodornim, ispitivakim oima. Kada sam se
okrenula ka njima, junaki su izdrale moj pogled. A tada su ponovo
poele da torou poput svraka, ibajui me otrim sporadinim
pogledima i gestikulirajui prstima. Odlino sam znala ta su mislile,
jer sam do tada ve stekla privilegovan uvid u umove ena koje su
ivele u tim krajevima. Ispunjena nelagodnim oseanjem da sam se
nalazila pod neprestanom prismotrom, poela sam da rovarim po
tani traei mobilni telefon kako bih Iv poslala jo jednu poruku,
voena oajnikom eljom da sa nekim uspostavim makar
najtriaviji kontakt na vlastitom jeziku, ali se u mojoj aci umesto
telefona nekim udom obrela moja amajlija.
Opipala sam njene etvrtaste ivice i osetila kako mi se amajlija
gotovo sama od sebe smeta na dlan, vrsta i poznata i utena. Kroz
ruku mi je prostrujao talas razlivajue topline i odjednom mi se
uinilo da stvari, na kraju krajeva, moda nisu bile ba tako loe, da
nisam bila uljez koji je banuo na neiju privatnu proslavu, da nisam
bila strankinja u tuoj zemlji, okruena preteom i neprijateljskom
drugou, ve goa koju su ti ljudi bili spremni da doekaju
rairenih ruku. U stvari, ak i vie od toga: da sam nekako bila deo
svega toga, jedna meu mnotvom; da su bubnjevi iji je zagluujui
ritam odjekivao u samoj sri moje grudne kosti bili deo mene i da su
se otkucaji mog srca podudarali sa tim ritmom. Kada se Taib
konano vratio nazad, zatekao me je kako veselo sedim meu tom
ivopisnom skupinom, pljeskajui dlanovima i klimajui glavom u
ritmu muzike, kao da sam to inila itavog ivota. Jedna devojica
mije sedela u krilu, dok je druga kleala pored mene, razdragano mi
upliui kosu.
Taib se zadovoljno osmehnuo, spustivi se pored mene. U
rukama je drao tanjir prepun hrane. Iza njega se pojavio Azaz koji
je nosio srebrni ibrik i beli pekir prebaen preko ruke. Kleknuo je
pored mene i poeo da sipa vodu u tankom mlazu kako bih oprala
ruke. Tako ljubazan gest! Uputila sam mu smeran osmeh dok sam
brisala ruke, a on mi je uzvratio ravnom merom, ponovo poprimivi
onu staru veselu prirodu i sklanjajui ibrik u stranu. Deca su se ubrzo
213
elbookers
ratrkala, ali tek nakon to je Taib u njihovu ast izvukao nekoliko

pregrti badema pravo iz svojih uiju, to ih je nateralo da se
oduevljeno zakikou.
Dobar trik, rekla sam kada je muzika nakratko utihnula.
Trudim se da budem dobar ujak pa sam se propisno
izvebao."
Nikad nisi poeleo da ima vlastitu decu?
Taib mi je dodao tanjir sa jagnjetinom koja se jo uvek puila,
dinstanim povrem i velikim komadom pljosnatog hleba koji je
opasno balansirao na ivici. Nad tanjirom je lebdeo miris voa i
zaina, to me je nateralo da rairim nozdrve poput psa. Taib me je
posmatrao kako jedem, preskoivi odgovor na postavljeno pitanje, a
ja sam bila toliko zaokupljena tom izvrsnom hranom, tako slasnom i
savreno izbalansiranom sonom mesnatom jagnjetinom koja se
stapala sa mekim slatkim suvim ljivama, ukusima ilija i belog luka
koji su se meali sa nekim nerazluivim aromama, mirisima koji su
na neki voleban nain podseali na ruine latice i sandalovo drvo, i
zainima koji nisu imali drugo ime osim onog koje su im nadenuli
pripadnici berberskog naroda koji su ih koristili u svojim akonijama
da sam potpuno previdela da me nije udostojio odgovora sve dok
nisam smazala skoro pola porcije. Postiena svojom halapljivou,
okrenula sam se ka njemu, ustanovivi da me je on i dalje merkao
pogledom koji je odisao meavinom pronicljivosti i neskrivenog
uitka.
Dalde, ne eli decu? ponovila sam nakon to sam progutala
jo jedan zalogaj.
To je previe lino pitanje."
Ma ta mi kae? Onda je i ovo za mene previe lian dan.
Tvoja roaka Habiba je bila prilino gruba prema meni.
Njegove obrve su se naglo izvile. Ozbiljno?
Nisam nameravala da mu otkrijem ta je tano rekla: to mi je
delovalo nekako surovo i neprimereno, kao da bih time pokuala da
ga okiram, da mu se pribliim iz neoekivanog i nedozvoljenog
pravca. Takoe mi je rekla da ste vas dvoje bili vereni.
Njegovo lice je odmah postalo daleko i nepomino, kao prozor
sa navuenim roletnama. Bili smo, prozborio je nakon podiie
214
elbookers
pauze. Nekad davno.

ta se desilo?
To je stvar koja treba da ostane izmeu nas dvoje i naih
porodica, a ne tema o kojoj treba da diskutujemo sa strancima.
Dobila sam ono to sam traila. Uvreeno sam se zavalila
unazad dok je Taib dovravao svoju porciju. Potom se pridigao sa
zemlje, uzeo prazan tanjir i bez rei nestao meu okupljenom
svetinom. Par minuta kasnije se vratio nazad nosei dva bubnja:
jedan koji je podseao na ogromne daire, koji je drao ispod mike, i
drugi koji se sastojao od dva glinena lonca prekrivena koom, koji je
stiskao izmeu aka. Vei bubanj je dodao Azazu, a potom se,
prekrtenih nogu, spustio na asuru postavljenu u sreditu kruga i
poeo da udara po razapetoj koi u nekom ivahnom odsenom
ritmu. Ubrzo se jo desetak ili vie mukaraca sjatilo oko njih,
formirajui irok krug. Neki su pojaavali i dopunjavali uspostavljeni
ritam vlastitim instrumentima dok su drugi oduevljeno pljeskali
dlanovima. Visok mladi sa instrumentom koji je uveliko podseao
na bendo seo je pored njih i poeo da prebira po titravim strunama,
obogaujui melodiju koja je lagano i postojano obuzimala sve koji
su prisustvovali tom skupu.
Opinjeno sam posmatrala kako Taib svira i peva, zatvorenih
oiju, potpuno izgubljen u muzici. Imao je prijatan lagan tenor,
enjiv i proganjajui. Pevao je sa takvom strau i nesputanou da
sam primetila kako mu vratne ile poigravaju. To me je iz nekog
razloga iznenadilo. Sve do tog trenutka Taib mi uopte nije delovao
kao strastven mukarac niti kao neko ko je posedovao dovoljno
harizme da sve te ljude ponese svojom muzikom i pesmom. Ljudi su
poeli da igraju. Mukarci su veselo poskakivali, pravei po par
koraka u stranu i pljeskajui dlanovima, a potom se vraajui u
suprotnom pravcu. Mlae ene su lelujale telima, izvodei neto to
je podsealo na ednu i nerazgolienu verziju trbunog plesa, maui
akama i pucketajui prstima, dok su se starije ene njihale i cupkale
i smekale se, gubei dotadanju strogou i onaj turobni vranoliki
izgled. Muziari su svirali i svirali, prelazei sa jedne pesme na
drugu. Naokolo su poele da krue ae sa slatkim ajem od nane i
tanjiri sa urmama i malim kolaiima od badema i neim to je
215
elbookers
podsealo na praline. Oduevljeno sam zgrabila jednu ,,pralinu sa

tanjira ali se, na moje razoaranje, ispostavilo da joj je ukus bio tako
opor da mi je sva pljuvaka momentalno presuila u ustima, to me je
nateralo da izronim iz prijatnog sanjarenja.
Bacila sam pogled na sat. Blagi gospode! Bila je skoro pono.
Tokom kratkotrajnog muzikog zatija sam uhvatila Taibov pogled i
on je odmah priao. Kada planira da krenemo nazad? upitala sam.
Trebalo bi da javim Iv.
Taib je delovao odsutno i rasejano. Naravno", promrmljao je,
protrljavi lice. Sluaj, moram s nekim da se vidim. Daj mi nekoliko
minuta.
Javi se svojoj prijateljici i reci joj da je sve u redu i da e se
uskoro vratiti u hotel. Ovde bi trebalo da ima dobar signal."
Trebalo bi? Nisam bila spremna da se kladim u to, ali kada sam
izvukla mobilni ispostavilo se da su skoro sve crtice za domet bile na
mestu. Otvorila sam imenik, pozvala Ivin broj i zaula kako njen
mobilni zvoni. Kako zvoni i zvoni. Oh, Iv, uzdahnula sam u sebi. ta
li, doavola, radi? Trenutak kasnije, kao da je ula moj prekor, Iv je
odgovorila na poziv.
,,Halo?
Iv? Ja sam.
Zaula sam prigueno utanje, kao da je prebacivala telefon na
drugo uho. Oh! Zdravo, Iz.
Zvuala je nekako udno: odsutno i izgubljeno, kao da je
upravo izronila iz dubokog sna. Izvini, nisam htela da te probudim.
Samo sam htela da ti kaem da ne zakljuava vrata. Trebalo bi
veeras da se vratim, mada e biti prilino kasno."
ula sam kako Iv neto mrmlja, ali je zvuk bio priguen, kao
da je stavila aku preko mikrofona. Naulila sam ui, ali i dalje nisam
mogla da je ujem od amora i smeha koji su se razlegali oko mene.
Da li je to u redu, Iv? Jesi li ti u redu? Jesi li se danas lepo provela?"
Molim? Ah, da. Sjajno sam se provela. I vie od toga." A tada
je, kao da ju je neko zaskoio iz zasede, ispustila vrisak koji se
pretvorio u urnebesan i nepogreiv kikot. Ponovo je pokuala da
prigui mikrofon, a onda sam zaula kako potpuno razgovetnim
glasom dobacuje: Skidaj se sa mene, Deze. Ozbiljno ti kaem!
216
elbookers
uti, priam sa Izi."

Smueno sam se zagledala u telefon, kao da sam na njegovom
neprozirnom malom ekranu mogla da vidim nau nimalo impresivnu
hotelsku sobu sa hrapavim braon ploicama i sivosmeim zavesama.
Da li su upalili jednu od miriljavih svea koje je Iv ubacila u svoj
kofer kako se ne bi oseali kao taoci pod nemilosrdnom svetlou
ogoljene sijalice koja je visila na sredini tavanice? Da li su prigurali
krevete jedan uz drugi kako bi mogh da se razbakare, ili su se
stiskali na Ivinom uzanom madracu, isprepleteni u ljubavnom
zagrljaju, obhveni znojem koji je svetlucao na njihovim izmorenim i
dobro izvebanim planinarskim telima?
Oh, Iv." Odjednom sam se oseala totalno smodeno i
ispranjeno.
ta je bilo? Jesi li dobro? Gde se nalazi?"
Ma, sve je u redu. Dobro sam. Taib i ja smo ovde na nekoj
proslavi, u jednom selu na jugu. Nisam sigurna koliko e nam
vremena trebati da se vratimo nazad, ali nema razloga za brigu.
Dogovoreno?"
Prekinula sam vezu, preplavljena uasnom usamljenou.
Prela sam oima preko mora ljudi u kome sam ja predstavljala samo
malo, nepomino, izolovano ostrvo. Neki od muziara su nad
logorskim vatrama zagrevali kou svojih bubnjeva, a skupina ena je
svirala na ianim instrumentima koji su podseali na male viole
udnog oblika. Pored njihovih nogu su sedeli maliani koji su
grickali urme. Tada se Taib vratio, vodei za ruku starijeg mukarca
sa prosedom kosom i gustim brkovima.
Mustafa e te odbaciti do Tafrauta", rekao je bez bilo kakvog
uvoda. Delovao je umorno, kao da se poprilino namuio da ubedi
Mustafu da prihvati takav aranman.
_ Zapiljila sam se u njega, oseajui se jo izolovanije nego do
tada. Sigurno se ali! Prvi put vidim ovog oveka. Ne znam ba
nita o njemu."
On je moj ujak. Sa njim e biti savreno bezbedna. Osim
toga, neete ii sami. U kolima e biti i moja ujna i njihove tri
erke."
Mene e da spakuje u hotel, a ti e da ostane ovde i da
217
elbookers
piruje do zore?"
Taib je duboko udahnuo. Nije ba tako. Hou da odvedem
Lalavu u pustinju. To joj je poslednja elja. Mogu bar toliko da
uinim za nju."
Vilica mi se tako obesila da sam pomislila da e tresnuti o
zemlju. Oh."
Taib je unuo pored mene. Zna, hteo sam da te pitam da li
bi elela da vidi Saharu, poto nam odavde treba samo nekoliko sati.
Ali sam onda pomislio da bi to bila ista ludost. Jo uvek me ne
poznaje dovoljno dobro da bi se upustila u tako neto. A, osim toga,
uprkos Lalavinom stoicizmu i hrabrosti, ona e zbog svog
zdravstvenog stanja zahtevati posebnu negu, a kultura iz koje potie
te sigurno nije pripremila za takve stvari tako da sam zakljuio da je
bolje da zamolim Mustafu da te vrati u hotel. Ah, ako ne eh da
poe s njim..." Uzdahnuo je, nemono rairivi ruke. Oprosti.
Znam da sam obeao da ute vratiti u Tafraut. I neu prekriti svoju
re. Poto stvari tako stoje, odmah emo krenuti nazad, a ja u se
sutra vratiti kod Lalave...
Ne dolazi u obzir. Uinilo mi se kao da je neko govorio kroz
moja usta, neko ko nije imao ni trunke obazrivosti. Primetila sam,
kao da sam sa strane posmatrala taj prizor, kako se moja ruka prua
ka Taibu i dodiruje njegove usne, dajui mu znak da uti. Volela bih
da poem sa tobom. I ja elim da vidim pustinju. Sa tobom i sa
Lalavom. Povedi me u Saharu.
Imala sam oseaj kao da sam upravo krenula preko opasne
litice ili napravila prvi iskorak u prazninu, vezana za nesigurne
konopce. Tek tako, kocka je bila baena, i znala sam da moj ivot
nikada vie nee biti isti.
218
elbookers
19
Tokom
narednih dana i nedelja Marijata je neprestano

razmiljala o udesnom buenju koje je doivela u novom
senzualnom svetu u koji ju je Amastan uveo. Te misli su je tako esto
i tako neumoljivo pohodile da je ve poela da se pribojava da se
njen lini demon moda uvukao u njih kako bi se na jedan sasvim
nov i perfidan nain okomio na njenu duu. Kao u nekom transu,
seala se svakog detalja i svakog trenutka koji su proveli zajedno,
kao da je sve to iznova proivljavala, i spolja i iznutra. Seala se
kako je Amastan, dok su leali ispod oleandera, opijeni tekim
mirisom koji je lebdeo u vazduhu, razmotao svoj tagelmust, lagano i
promiljeno; i kako se njen udni pogled prikovao za njegovo lice,
koje joj je tada otkrio po drugi put u ivotu, pod okolnostima koje su
bile sasvim drugaije nego prvog puta; i kako je prislonio obnaeni
obraz na njenu kou i kako je zadrala dah sve dok joj se nije uinilo
da e izgubiti svest; i kako je njegov vreo dah zapahnuo njen vrat, a
potom i njene grudi. Kad god bi se setila tih trenutaka, poela bi da
drhti od zanosa i iekivanja, udei da ponovo oseti njegov dodir.
Nakon te noi je poela drugaijim oima da posmatra ljude
meu kojima je ivela. Da li su i oni iskusili takvo udo? Ali, to ih
je pomnije posmatrala, zurei u njih dok su obavljali svoje
svakodnevne poslove, ta pomisao joj je delovala sve neodrivije. Da
li je i stari Taib, koji je sedeo na onom kamenu tamo, provlaei
konac kroz pare obojenog platna, _ nekada iskusio tu slast? Da li je
i njegovo srce ve pri samom pogledu na neku devojku poinjalo
tako mahnito da lupa da bi se uplaio da e mu polomiti rebra? Da li
su se takve stvari deavale i Nadiji, eni na ijem su smeem licu
sunce i smeh urezali mreu tananih bora, koja je ve dugo ekala da
joj se mu vrati sa trgovakog pohoda? Da li je i ona nou leala u
219
elbookers
svom atoru mislei na njega i stiskajui aku izmeu bedara? Da li

je taj oseaj bio poznat i naprasitoj Nuri, eni koja je izrodila estoro
dece, to je sigurno znailo da je bar neto oseala prema
Abdelrahmanu, mada bi ovek teko mogao da poveruje u to dok ih
je posmatrao kako se neprestano gloe i svaaju zbog toga to se
vuna umoljila ili to je u njihovom domainstvu ponestalo eera.
Nije mogla da zamisli da su se njih dvoje nekada gutah pogledima
kao to su inili ona i Amastan. Kada bi ene u svom delu logora
zapodenule priu o Heduu i Lejli, novopeenim mladencima, u
njihovim glasovima nije mogla da nasluti prizvuk enje ili zavisti
ve samo pritajenu sirovu skarednost. Pa ipak, kada je Lejla konano
napustila nevestinski ator, $ Marijata je primetila da su joj oi bile
zacakljene a obrazi zaareni, i da je nakon toga esto zurila u daljinu
ili u plamen logorske vatre, sa enjivim osmejkom. I po tome je
znala da ona ipak nije bila jedina ena pod kapom nebeskom koja se
tako oseala. itav svet se kupao u titravoj arobnoj izmaglici u
kojoj su se dani nerazluivo stapali jedan sa drugim. Dok je obavljala
svoja dnevna zaduenja, mish su joj bludele na drugu stranu, zbog
ega joj se esto deavalo da prepee hleb, da piliima da previe
hrane i da se uspava kada bi doao njen red da pomuze koze. elela
je samo da dan to pre proe i da se pod velom noi ponovo privije
uz svog Amastana, oseajui kako se otkucaji njegovog srca stapaju
sa njenim. Kada bi izala napolje, esto je mogla da nasluti Tanin
prodoran pogled, ali joj enad vie nije govorila da treba da napusti
pleme, tako da joj se konano inilo da vie nita nije moglo da
smrska tu savrenu kuglu sree u kojoj je provodila svoje dane,
zatiena snagom vlastite senzualnosti. ak i kada je primetila kako
Amastan i ostali mukarci iz plemena razgovaraju sa dvojicom
stranaca u tamnim odorama koji su se jedne veeri, u sam suton,
zaustavili na spoljanjem rubu logora to je nije naroito uznemirilo,
uprkos ukrtenim redenicima sa municijom koje su ti ljudi nosili na
grudima i pukama koje su im bile prebaene preko lea. Kada je
Amastan te noi, kasnije nego obino, doao kod nje, pitanje koje joj
se do tada vrzmalo po glavi ko su bili ti ljudi? rasprilo se pred
naletom neumoljive elje.
Ali kada je ponovo poeo da obmotava svoj veo, spremajui se
220
elbookers
da se vrati u muki deo logora, Marijata je spustila ruku na njegovu

miicu.
Ko su oni ljudi sa kojima si razgovarao?"
Amastanov pogled se naprasno smraio. Prijatelji. Samo neki
prijatelji. Ne treba da zna nita vie od toga."
Marijata je ljutito zabacila glavu. Zato to sam ena?"
Ne, nego zato to te se to ne tie."
Ne sme tako da govori! Sve to se tie tebe tie se i mene!"
Postoje stvari koje nas dvoje nikad neemo moi da
podelimo."
Ljubomora je planula u njenom srcu poput buktinje. Kao
seanje na Mantu?"
Uvek u potovati uspomenu na nju."
Ja u te naterati daje zaboravi!" Privukla gaje i udno ga
poljubila.
Kad su im se usne razdvojile, Amastan ju je blago odgurnuo,
spustivi ake na njene obraze. Nikad neu zaboraviti Mantu, ali
treba da zna da moje srce sada pripada tebi."
Hoe li onda da me uzme za enu?" upitala je, prostrelivi
ga gorljivim izazovnim pogledom. Mada je to pitanje odjeknulo u
vazduhu poput praska, Amastanovo lice je ostalo nedokuivo.
Nakon nekoliko dugih otkucaja srca tiho je upitao: Zar
stvarno misli da moe da se uda za mene, ti koja potie od tako
plemenite loze? Zar bi za mua mogla da uzme mukarca koji ne
moe da se pohvali ni svojim bogatstvom ni svojim poreklom?"
Stei emo vlastito bogatstvo i zasnovati vlastitu lozu.
Uiniemo to zajedno."
Amastan je lagano zaklimao glavom. A tada se izvukao iz
njenog zagrljaja i pridigao se sa zemlje. Morau da razmislim o
tome." Nije se usudio da je pogleda u oi. Na brzinu je obmotao veo
oko glave, kao da je jedva ekao da pobegne od nje.
Marijata je razjareno skoila, stiskajui pesnice kao daje
nameravala da ga tresne. Ali je umesto toga poela razjareno da
udara po svojoj odori, podiui prainu i izbacujui suvo lie i
zdrobljene latice koje su se prilepile za platno. Jo uvek je oseala
kako joj vrela tenost koju je izlio u nju curi niz unutranju stranu
221
elbookers
butine. Nema o emu da razmilja", procedila je kroz zube. ta

misli, zato ve nekoliko nedelja spavam sa tobom? Zar ti to shvata
kao deju igrariju? Jesi li mislio da sam to uradila olako, iz puke
elje da sebi priutim malo zadovoljstva? Ili moda zato to sam
odluila da usavrim svoju vetinu da nauim da igram, kako to
delikatno kau ene iz tvog plemena pre nego to krenem u potragu
za muem kakav mi dolikuje?" Prostrelila ga je plamteim pogledom.
Ba me zanima ta si mislio, Amastane!"
On je pomirljivo ispruio ruku, sa dlanom okrenutim navie.
Nemoj, Marijata, molim te. Pravo da ti kaem, nita nisam mislio.
Svaki trenutak koji sam proveo sa tobom bio je poput melema koji
blai stare rane. Ali je trebalo da razmiljam o jo neemu osim o
svojim sebinim potrebama. Ako se sada venamo, previe toga
stavljamo na kocku. To nikome ne bi donelo dobro: ni tebi, ni meni,
ni naem plemenu."
Marijata ga je nadmeno osmotrila, oseajui kako kroz nju
struji mo ene koja je zaela njenu lozu. I mo koju su sve ene
posedovale nad mukarcima. Molim te, ne govori mi ta je dobro za
mene. Zato to su mi drugi esto govorili ta treba da radim pa se
ispostavilo da su pogreili. Kad sam bila mala, moja braa su mi
rekla da je, kada te ujede korpija, najbolje da mesto ugriza istrlja
vrelim peskom, ali se ispostavilo da je to bila najgora stvar koju sam
mogla da uradim jer mi se prst posle toga naduo poput jajeta. Kada
mi je majka umrla, otac je mislio da je najbolje da me odvede iz mog
plemena i da me prepusti milosti Kel Bazgana, to je bila jo stranija
greka. Zato sam odluila da konano uzmem stvari u svoje ruke.
Sama sam donela odluku da preem Tamesnu sa tvoj om majkom. I
sama sam odluila da spavam sa tobom, a ne sa nekim drugim
mukarcem, zato to sam znala da nam je sueno da budemo mu i
ena. Samo ja mogu da znam ta je najbolje za mene. A poto me
voli, i poto ja volim tebe, stvarno ne vidim ta nas spreava da
uradimo ono to elimo." Stegla je amajliju koju je nosila oko vrata i
sveanim glasom izjavila: Uzimam tebe, Amasatane ag Musa, da mi
bude mu za sva vremena i proglaavam ovaj talisman simbolom
naeg sjedinjenja." Potom je uzela svoju maramu, energino je
protresla i prekrila glavu onako kako su to inile udate ene. Vidi?
222
elbookers
To se moe lako srediti. Sutra emo otii do tvoje majke i obavestiti

je da smo se verili, a ona e potom utanaiti venanje i poslati
glasnika da pronae mog oca i brau i da ih pozove da prisustvuju
svadbenom veselju. Vie nemamo o emu da razmiljamo."
Amastan je spustio ake na njena ramena, ali u njegovom
dodiru nije bilo ni trunke nenosti. Osetila je kako joj se njegovi
prsti, napeti od potisnutog besa, zarivaju u meso. ,,Marijata, tiho je
izustio. Nije stigao potpuno da obmota veo. Jedan kraj tagelmusta
mu je pao preko odore tako da su njegove usne, te usne koje su je pre
samo nekoliko minuta udno ljubile, bile otkrivene i izloene
nonom vazduhu. Primetila je kako na njihovim krajevima podrhtava
bolan gr. Sada nije as za venanja i slavlje. Na pomolu je straan
rat, borba u koju moramo da se upustimo ako elimo da na narod
opstane. Ako pobegnemo, ili izgubimo taj rat, vie neemo biti
slobodan narod. Nestaemo sa lica zemlje, ne ostavivi ni najmanjeg
traga za sobom. Ljudi koji su veeras bili ovde pripadaju pokretu
otpora koji ovdanja vlada naziva pobunjenikim snagama. Njihov
glavni cilj je stvaranje nezavisne tuareke drave, Azauada, koja e
se pruati izmeu Aira i Adaga, pa sve do tvog Hogara. Poeli su da
regrutuju borce iz svih plemenskih saveza na ovom podruju. Svi
emo krenuti sa njima: ja i Hedu, Ibrahim, Bazu, Amud, Azeluan, Ili,
Mahamad, Dibril, Abdalah, Hamid i svi koji su kadri da se late
oruja. Moramo to da uinimo. Zato to e se, ako ne ustanemo i ne
pokaemo zube, ono to se desilo u Mantinom selu desiti i ovde i
irom Adaga. Ono to se desilo Manti silovanje, ubistvo i
skrnavljenje moe da se desi i mojoj majci, mojim roakama, svim
enama iz mog plemena. To moe da se desi i tebi, Marijata, a to ne
bih mogao ponovo da preivim. Ti ljudi nas mrze iz dubine due. Oni
ele da nas unite i da nas zbriu sa zemlje kojom hodimo. ele da
nam uskrate ak i vazduh koji diemo i vodu koju pijemo. Samo nae
postojanje predstavlja opasan izazov za sve to oni jesu i sve u ta
veruju. I zato moramo da krenemo u rat i da prema njima budemo
jednako okrutni kao to bi oni bili prema nama: jer se samo ognjem
moe boriti protiv ognja. Nasilan otpor je jedino reenje koje nam je
preostalo, mada smo svesni da emo morati da prizovemo u pomo
svu mo i lukavstvo i baraku naih predaka kako bismo mogli da se
223
elbookers
uhvatimo u kotac sa njihovim pukama i bojnim otrovima i opakim

namerama. Mora da mi dopusti da odem kako bih obavio svoju
dunost, Marijata. A kada doe dan pobede, i kada na narod ponovo
bude bezbedan, onda emo moi da razmiljamo o venanju. Tek
tada emo moi da se okrenemo ka srei i nadi i budunosti, lepoj
budunosti za decu koju emo zajedno izroditi." Oi su mu zablistale
od gneva i zanosa, kao da se pred njima ve otvarala ta budunost o
kojoj je govorio.
A ta je sa Heduom i Lejlom? Pre samo nekoliko nedelja igrao
si na njihovom venanju, uopte ne pominjui rat.
Ne mogu da odluujem u tue ime.
Onda nemoj da odluuje ni u moje ime! Zato to ja nisam
neko bespomono stvorenje koje neko mora da titi od opakog i
poronog sveta. Majka mi je uvek govorila da sve to je istinski
vano u ivotu poinje iz srca, iscrtala je krug na zemlji, sa takom
u sredini, ,,i da odatle idemo sve dalje i sve ire, stapajui se sa
Krugom ivota, ba kao to horizont vascelog sveta krui oko svih
nas, i oko mene i oko tebe i oko tvog plemena. Mi smo deo svega i
sve je deo nas. Ako mora da doe do rata, onda e tako i biti,
nastavila je gorljivim glasom, ali emo se ti i ja zajedno suoiti sa
tim, venani pred oima sveta. Ako ti krene u borbu, i ja u uiniti
isto. Stavi mi koplje u ruku i zadeni mi ma za pojas, i boriu se
poput bilo kog mukarca. Ako sve treba da se okona u moru krvi,
neka to more i mene odnese. A ako treba da pobedimo, onda emo
zajedno izvojevati tu pobedu i zajedno se radovati."
Dok je stajala u pomrini, oi su joj blistale na meseini kao da
u njima plamti neki hladan oganj i Amastana je podsetila vie na
neko natprirodno stvorenje nego na enu od krvi i mesa. Mnogi
mukarci bi ustuknuli pred tim prizorom, ali je on osetio kako mu se
grudi nadimaju od ponosa. Bio je dirnut njenom odlunou i
snagom njene ljubavi. Ljubavi koju je poklonila njemu. Kroz slabine
mu se ponovo razlila uzavrela elja. Ko je mogao da stane na put
takvoj sili? Svako ko bi pokuao bio bi naprosto zgromljen. U tom
trenutku neki duboki iskonski deo njegovog bia poeleo je upravo
to, da bude zgromljen, j Povukao ju je ka sebi, strasno je poljubivi.
Ti si prava lavica."
224
elbookers
Marijata je odmahnula glavom, tiho se nasmejavi. Lavica?

Plaim se da si pogreio. Moja duhovna ivotinja je samo obian
smeran zec."
Smeran? isto sumnjam. Zec je najplemenitije od svih
stvorenja, ba kao i ena koja e postati moja supruga."
Sutradan ujutru su otili do Rahme kako bi joj saoptili svoje
namere.
Rahma je podigla Amastanu aku, poljubila je i prislonila je na
srce. Potom je stegla Marijatu u snaan zagrljaj. Ah, keri moja!
Nisi mogla da mi donese lepu vest!
Dok ih je posmatrao kako stoje pred njim, okrenute jedna
prema drugoj, Amastan je pomislio koliko su njih dve sline,
snanog izraajnog profila i svetlucavih tamnih oiju: kao dve lavice
koje ni od ega ne zaziru, spremne da se uhvate u kotac sa itavim
svetom kako bi odbranile ono to je njihovo. Nisam ih dostojan,
pomislio je, ah to nije glasno izgovorio.
Vest o veridbi munjevito se proirila, poput skakavaca koji
kreu da poharaju letinu. Na sve strane se ukalo o tome. Miljenja
su bila razliita: mada je Marijata ostavila lep utisak meu
pripadnicima Amastanovog plemena, neki su smatrali da je njen
poloaj bio previe uzvien da bi se udala za mukarca koji je
pripadao Kel Tegartima, pa ak i da je njegov otac amenokal svih
airskih plemena. Stariji ljudi su se priseali kako su onih davnih dana
kada je Rahma odluila da se uda za Musu ag Ibu slutili da to nee
izai na dobro. Kada se Rahma podvijenog repa vratila u pleme,
mogli su samo prigueno da huku i da znalaki klimaju glavom. ta
joj je taj brak doneo izuzev dvanaest godina nevolja sa ovekom koji
je bio poznat po svojoj oholosti i okrutnosti? I ta joj je ostalo kada
se vratila nazad, izuzev atora koji je odnela u miraz, jednog
skasanog magarca i namorastog deaka koji je bio previe sitan za
svoje godine, sklon izlivima besa i otar na jeziku? Naravno, kako su
godine prolazile, pripadnici Rahminog plemena su donekle promenili
miljenje o njenom sinu, jer je on u meuvremenu izrastao i ojaao i
225
elbookers
postao poznat po svom pesnikom daru i zavidnoj vetini u plesu i

lovu. Ali su mnogi i dalje sumnjali u njegovu narav i mo
rasuivanja, smatrajui da je taj mladi roen pod nesrenom
zvezdom i da je previe esto privlaio urokljivo oko. Zbog toga ih je
pomisao da bi mogao da se nastani u njihovom selu sa svojom
novom nevestom ispunjavala nemirom: koliko e dugo trebati, pitali
su se, da ga dobri denuni napuste i da Kel Asufi ponovo dou po
njega i po sve koji se zateknu u njegovoj blizini? I zato su ga
pozdravljali jednako utivo kao i ranije, estitajui mu na veridbi i
elei mu baraku, dug ivot i mnogo dece, dok su se u sebi usrdno
molili da Amastan donese ispravnu odluku i da vrati Marijatu ult
Jemu u zaviaj njene majke u dalekim planinama Hogara. to je, na
kraju krajeva, bilo sasvim primereno situaciji, podseali su jedni
druge, ako se ima u vidu da je devojka bila tako plemenitog porekla.
Meutim, mlae ene se nisu puno obazirale na slutnje svojih
roditelja tako da su se prema Marijati ophodile kao prema bilo kojoj
devojci koja je uskoro trebalo da se uda za tako stasitog i naoitog
mladia. Na njenim dlanovima su pastom od kane iscrtavale
verenike simbole u obliku meseca i cvea. Pasta bi se ve narednog
dana oljutila i spala sa koe, ostavljajui tamne crvenkastosmee
are koje je Amastan tokom j njihovih tajnih nonih susreta zasipao
gorljivim poljupcima. U intimnoj atmosferi enskih atora ene iz
plemena su Marijatu poduavale skarednim pesmama koje su je
terale da vriti od smeha, to je staru Nadiju jednom prilikom navelo
da uleti u ator, pomislivi da je neka od junica napustila zabran i
banula tamo gde joj nije mesto. Uivajui u ulozi mlade supruge,
Lejla ju je jednom prilikom odvela u stranu kako bi je uputila u tajne
brane postelje. Prve brane noi mora da odbija njegove nasrtaje:
on te veeri prema tebi treba da se ponaa kao brat.
To je jedini ispravan nain. Druge noi moe da te poljubi kao
prijatelj i da te dri u zagrljaju dok spava, ah nita vie od toga. Tek
tree noi sa tobom moe da radi ono to muevi rade sa enama."
Nakon toga je, uz obilje praktinih detalja, poela da joj objanjava
ta se tano deavalo u branoj postelji i sa kakvim je zahtevima
mlada supruga mogla da se suoi, donekle iznenaena netreminom
smirenou koju je budua nevesta ispoljavala dok je sluala tako
226
elbookers
soan i prizeman opis branih dunosti. Marijata joj se na kraju

utivo zahvalila, prebacivi jednu od svojih prefinjenih srebrnih
narukvica na Lejlin tanak zagasiti runi zglob kao simbol njihovog
prijateljstva. Lejla je kasnije rekla Nofi i Jehali kako je stekla utisak
da je Marijata bila preplaena kao mlada gazela ve pri samoj
pomisli na ono to ju je oekivalo.
Jedina stvar koja je naruavala Marijatinu sreu bilo je to to
svoju radost nije mogla da podeli ni sa kim iz svoje porodice.
Glasnici su bili poslati ka svim junim i istonim rutama koje su
vodile ka Bilmi kako bi pokuah da uu u trag njenom ocu i brai.
Usput su razgovarah sa putnicima i raspitivali se da li su ih negde
sreli. Neki trgovci koji su iz Zindera putovah za Tinbuktu su im rekli
da su u jednom funduku, sklonitu u kome su trgovci provodili no
kada bi stigli do nekog naselja, nauli da je jedan karavan koji se
vraao iz rudnika soli u Bilmi zadesila loa sudbina u Tenereu i da se
u tom karavanu nalazio i jedan mukarac sa svoja dva sina. Ali niko
nije mogao da se seti njihovih imena, a poto je takav opis bio
primenljiv na ogromnu veinu trgovakih karavana, niko tu vest nije
previe uzeo k srcu. Naravno, to nije vailo i za Marijatu. Trudei se
da ne pokae svoju uznemirenost, ona je jednog dana smogla
hrabrosti da ode do enad i da je zamoli da proita znamenja koja su
se ticala te glasine.
Tanu je zatekla kako proiva kou u senci ogromnog tamariska
na samom rubu logora. Niti koje je provlaila bile su jarke i
svetlucave poput zrelog voa. Marijata se upitala emu slui ta stvar,
ukraena ivopisnim sloenim motivima i kitnjastim resama. Ali,
emu god da je sluila, bila je tako lepa da je jedva uspela da odvoji
oi od nje.
Tana ju je odmerila ozbiljnim mrkim pogledom. Njih dve nisu
razmenile ni rei jo od Heduove i Lejhne svadbe. To je torba za
put, objasnila je, podigavi je uvis i nateravi rese da poskoe i da
se zanjiu. Mislim da e ti dobro doi.
,,Meni?
Da, tebi. Zato to uskoro kree na dug put.
Marijata se naprasno uutala, utonuvi u misli. Da li je enad
ponovo pokuavala da je natera da napusti pleme? Ih je moda u
227
elbookers
pitanju bilo neto drugo? Zar ona, Marijata, nije nedavno predloila
Amastanu da odmah posle venanja krenu za Hogar kako bi preneh
radosnu vest njenim roacima, poslednjim izdancima potovane loze
njene majke, i da neko vreme ostanu sa njima, u njenom zaviaju koji
se nalazio u brdovitim predelima iza Abalese, kako bi tamo bezbedno
proveh zimu? arko je elela da svom voljenom pokae planine
meu kojima je odrasla, otre tree vrhove koji su u suton
poprimah grimiznu boju i hladne senovite guelte u kojima se voda
zadravala preko itave godine. Amastan je ljubazno sasluao njen
predlog, ali joj nita nije obeao. Iako nije glasno izraavao svoje
misli, Marijata je znala da su one bile usredsreene na sukob koji je
postajao sve blii i izvesniji. Uprkos tome, bila je sigurna da e
nakon venanja uspeti da nagovori Amastana da krenu tamo tako da
nije insistirala da joj Tana objasni znaenje svojih rei ve joj je
umesto toga postavila pitanje zbog koga je dola.
Htela sam da te zamolim da upotrebi svoju magiju i da mi
kae da li su moj otac i braa jo uvek ivi."
Tana ju je pronicljivim oima tako silovito pogledala da joj se
uinilo da ju je njen pogled proburazio poput koplja. Tada je ispustila
tih uzdah i spustila proivenu kou.
Poi sa mnom."
U pomrini svoje kovanice Tana je skuvala aj u koji je
ubacila tehergele, tinhert i jo jednu biljku koju Marijata nije
prepoznala. Odlomila je nekoliko komada eera sa stvrdnutog
grumena i rastopila ih u loniu. Potom je ustala i nasula aj onako
kako su to inili mukarci, sa velike visine, tako da je zlatna tenost
penuala poput zimskog vodopada dok se slivala u au. Triput u ti
nasuti aj i svakog puta mora da popije punu au", objasnila je
strogim glasom. Prva aa je snana kao ivot." Sela je preko puta
Marijate i gurnula au preko posluavnika. Marijata je iskapila
tenost, uivajui u sloenom ukusu aromatinih trava.
Tana je ponovo napunila au. Druga je slatka kao ljubav",
rekla je, prostrelivi je tako opakim pogledom da je Marijata na
trenutak pomislila da ju je mrzela iz dubine due. Marijata je podigla
drugu au i prinela je usnama. I, zaista, inilo se daje aj bio slai
nego onaj iz prve ae.
228
elbookers
A sada poslednja..." Tana joj je gurnula aj, strpljivo

saekavi.
Marijata je ponovo uzela au i zagledala se u takice aja i
lekovitog bilja koje su se vrtloile u tenosti boje ilibara. inilo joj
se da je aj u toj treoj ai bio hladniji i tamniji nego u prethodne
dve. Verovatno zato to su travke due stajale u vodi, zakljuila je,
ali im je otpila prvi gutljaj grlo joj se tako steglo da je pomislila da
e se uguiti. Vratila je au na posluavnik. Ima grozan ukus."
Mora da ga dovri." Enad je sela na pete i oinula je
neumoljivim pogledom, nateravi je da iskapi tenost. Tada se
zadovoljno osmehnula. Trea aa je gorka kao smrt", rekla je.
udan odbojan ukus tree ae i dalje je lebdeo na Marijatinom
jeziku. Na trenutak se sledila od jeze. Daje enad nije otrovala, upitala
se. Njen strah se jo vie produbio kada je primetila kako Tana preko
ulaza navlai dugu konu zavesu i kako postavlja nizgri-grija na
pesak ispred praga. Kovanica je utonula u sablasnu pomrinu.
Marijata je sedela kao ukopana, ne usuujui se da se pomeri, jedva
se usuujui ak i da die. Vatra se naglo razbuktala, obasjavi
snane crte enadinog lica. Pod tom svetlou lice joj je poprimilo
zastraujui, gotovo demonski izgled. Enad je akama zagladila
pesak, napravivi grub kvadrat na ije je uglove postavila po jednu
amajliju. Potom je prila stubu koji je pridravao krov i usmerila
pogled navie. Bledunjava dnevna svetlost je prodirala u odaju kroz
otvor za dim, obasjavajui jednostavnu konu vreicu koja je visila
sa visoko postavljene kuke. Vazduh oko vreice se mrekao i
svetlucao. estice praine i pepela poigravale su na vazdunim
strujama koje su se dizale ka krovu, okreui se i izvijajui poput
dervia, pre nego to bi nestale u spoljnom svetu. Dok je posmatrala
taj prizor, Marijata je na trenutak poverovala da su to duhovi koji
podrhtavaju u gru otelotvorenja, duhovi koji svakog asa mogu da
oive pred njenim oima. Osetila je kako joj se vrti u glavi,
verovatno zbog neega to je Tana ubacila u onaj aj. Enad je
podigla ruku, uzela konu vreicu i odmerila njenu teinu na dlanu.
Dok je to inila, unutra je neto zazveckalo.
ta se nalazi u toj torbici?" upitala je Marijata, pokuavajui
da prikrije svoj strah.
229
elbookers
Tana je nagnula vreicu i istresla neto od stvari koje je uvala

unutra na svoju krupnu smeu aku. Zamiljeno je prela palcem
preko njih. Tada je ispruila ruku kako bi Marijata mogla da vidi ta
je drala. Na njenom dlanu stajala je gomilica glatkih kamenia,
nalik onima koji su prekrivali dno reke ili potoka. Poto su bili
izvaeni iz vode, kamenii su delovali potmulo i nimalo
impresivno. Marijata je bila razoarana. U njima nije bilo ama ba
nieg neobinog.
Enad ih je vratila u vreicu i kamenii su prigueno
zaangrljali. U svakom od njih se nalazi po jedan duh, rekla je,
zadovoljno primetivi da se Marijata acnula od tih rei. Ba zato
sam ih i odabrala meu mnotvom drugih. Dok sam tokom sune
sezone pretraivala ued, ula sam kako me glasovi duhova dozivaju
iz tih oblutaka. Opasno je sakupljati kamenje u vreme kada reka
nabuja: zato to svi znaju da se duhovi sastaju u vodi. Kada se
kamenje osui, duhovi nisu tako snani, ali tada mogu da ih
kontroliem. Sada u ti protumaiti Puteve ivota i Puteve smrti, pa
emo videti ono to imamo da vidimo.
Dodirnula je Marijatinu amajliju, triput je lupnuvi prstima, a
potom je dotakla njeno elo, ramena, stopala i ake. Naizgled
zadovoljna zatitom koju je taj postupak pruao, izvukla je pregrt
kamenia iz vreice, levom rukom ih bacila u vazduh i desnom
rukom uhvatila neke od njih pre nego to su pali na zemlju. Neke je
hvatala u paru a druge pojedinano. Poredala je uhvaene kamenie
u vertikalan niz, nalik tifinag simbolima koji su bili uklesani na
stenama izvan logora: jedan kamen, par kamenova, jo dva kamena,
pa ponovo jedan. Tada je bacila drugu skupinu oblutaka, uhvatila ih i
ispitala sadraj, pomerajui usne kao da je brojala. S vremena na
vreme je izvijala obrve, kao da je bila iznenaena rezultatom, ili je
puila usne, ili se mrtila.
Na zemlji su ponovo leala dva sparena i dva pojedinana
kamena, ali u drugaijem poretku. Mada je njihov raspored delovao
gotovo nasumino, Marijata je po usredsreenosti i panji koju im je
enad poklanjala mogla da pretpostavi da su ti kamenii bili odabrani
i svrstani po jasno ustanovljenom sistemu koji ona nije mogla da
dokui.
230
elbookers
Kamenii su nastavili da lete i da padaju, a preostali obluci su

bih rasporeeni du prva dva niza: tri para i jedan usamljeni crveni
kamen. Enad je prosiktala, napravivi ozlojeenu grimasu. inilo se
da nije naroito zadovoljna.
ta vidi? upitala je Marijata, ne mogavi vie da podnese
tenziju, ali je Tana odmahnula glavom. Ne prekidaj duhove dok
obavljaju svoj posao", otro je procedila.
Tada se pred njihovim oima uobliio zavrni niz: dva para;
jedan zaseban kamen, ovog puta crne boje; i jo jedan, poslednji par.
Enad se zavalila unazad, zamiljeno osmotrivi svoje delo. Podigla je
usamljeni crveni kamen, okrenula ga i vratila ga na mesto. Gornja
strana je sada bila tamnosmea, to je naizgled umanjilo njegovu
zloslutnost. Ili ju je moda povealo?
Tvoj otac i braa jo uvek hode Putem ivota, ah smrt ide za
njima", konano je prozborila. Bie prolivene krvi."
Marijata nije znala kako je trebalo da protumai tu zagonetnu
izjavu. Znai, ivi su?"
Jesu."
Enad je prela rukom preko etiri svrstana niza, vrhovima
prstiju iscrtavajui neke oznake na pesku i prebacujui kamenje sa
takvom brzinom kao da igra neku grozniavu strateku igru, poput
starih ljudi koji su se ponekad zabavljah na slian nain, pomerajui
oblutke po zemlji i osvajajui neprijateljske redove u samo dva
skoka. Putovanja, putovanja, putovanja", progunala je. Ali, to
nam je ve poznato." inilo se kao da je razgovarala sama sa sobom.
Od nepoznatog ka poznatom; od poznatog ka nepoznatom. rtva;
izdaja; neminovan sled dogaaja." Podigla je jedan beli oblutak i
paljivo ga osmotrila. ta ti radi tamo, na Putu smrti, ako
predstavlja nov ivot?" srdito je upitala, kao da je kamen mogao da
otvori svoja nepostojea usta i da joj odgovori. Naravno, kamen je
ostao nem. Enad gaje vratila na mesto i, namrtenog ela, podigla
crni kamen. Duh koji nastanjuje ovaj kamen je oprean", izjavila je.
Uvek pokuava da odvue moje predskazanje na stranputicu."
Marijata je malo saekala, a onda je upitala: ta predstavlja
crni kamen?"
ansu." Tana je ispustila teak uzdah. On moe da poniti
231
elbookers
itavo tumaenje."
To onda znai da moda ipak nisu ivi? Moj otac i braa?"
Ne, nije to u pitanju. Ne vidim da je bilo ko iz tvoje porodice
mrtav." Tana je zamiljeno stisnula usne. Ali vidim mnogo drugih
ljudi", dodala je gotovo neujnim glasom.
Molim?" Marijata se savila ka njoj. ta si rekla?"
Enad se odgurnula od zemlje i prila vratima. Sklonila je konu
zavesu u stranu i suneva svetlost je pokuljala unutra. Nije vano.
To je ve zapisano i ja ne mogu da uinim nita da to odvratim. Ne
mogu da vidim ni vreme ni mesto, samo krv i oi. Svi moramo da
proemo kroz dveri smrti. Ostaje nam samo da se molimo da se to ne
desi previe brzo, inalah."
232
elbookers
20
Nkome nije bilo udno kada smo u tri ujutru banuli u Habibinu
kuu kako bismo Lalavu poveli u pustinju. Na moje iznenaenje,
vranolike ene u crnom doekale su nas irokim osmesima,
podravajui nae namere i ukazujui kako je bilo mudro to smo
odluili da krenemo tako rano. Kada je shvatila zbog ega smo se
vratili, starica je bila van sebe od sree. Uhvatila je Taiba za ruke i
zasula ih poljupcima, sve vreme neto mrmljajui. Prepoznala sam
re baraka koja se ponavljala kao neki ushieni lajtmotiv.
To znai blagoslov", rekla mi je Habiba. Na preanji
sukob je bio ostavljen po strani. inilo se da je Habiba bila
zadovoljna to smo odluili da Lalavu povedemo u pustinju. Ali mi
je kroz glavu takoe prola jetka pomisao da joj je zapravo laknulo
to Taib i ja na tom putovanju neemo biti sami, to e ta starica na
izvestan nain postati naa brina pratilja, duh na naoj gozbi. Ili joj
je moda naprosto bilo drago to neko vreme nee morati da se stara
o njoj.
Vranolike ene su povele Taiba ka drugom delu kue kako bi
nam spakovale hranu i druge potrebne stvari. Kada sam krenula za
njima, Habiba me je uhvatila za ruku. Doi da mi pomogne oko
Lalave. Trebala nam je itava venost da staricu propisno obuemo,
i to ne samo zato to ja nisam bila vina takvim poslovima. Lalava je
bila vrsto reena da u pustinju krene u svojoj najsveanijoj odei,
to je znatno usporilo oblaenje. Isprva sam pretpostavljala da e
starica na tom putovanju nositi crnu odoru nalik onima koje su nosile
ostale ene, ali je ona oigledno smatrala da to nije dolazilo u obzir.
Ubrzo je naterala Habibu da se rastri po kui, prikupljajui
beskrajan asortiman stvari. Dok joj je saoptavala svoje zahteve,
grevito joj je stiskala miicu i podizala kaiprst, kao da je time htela
233
elbookers
da ukae da je svaka od stvari koje je traila predstavljala apsolutnu

nunost. inilo se da ju je pomisao da e ponovo posetiti pustinju
ispunila energijom koja je potekla kroz njeno telo poput nekog
arobnog goriva.
Kada sam ostala nasamo sa Lalavom, nisam znala ta da joj
kaem, jer nisam umela da promucam vie od par rei na njenom
jeziku. Mogla sam samo benavo da se osmehujem, obuzeta nervozom
i nesigurnou. Za razliku od mene, Lalavi uopte nije bilo
neprijatno. Naprasno je ivnula, potapala me po aci i poela
ushieno da brblja. Dodirnula se po vratu, a potom je u vazduhu
iscrtala oblik kvadrata. To sam bar mogla da shvatim. Traila je moju
amajliju. Izvadila sam je iz torbe i stavila je meu njene prste. Ona ju
je prinela gotovo do samih oiju i poela da je okree i okree, kao
da ju je ispitivala iz svih moguih uglova. Da li je uopte mogla da je
vidi, upitala sam se. Da li je mogla da razlui njen oblik ili neku od
izgraviranih oznaka? Ili je samo opipavala njene dimenzije, staklene
diskove i sredinje ispupenje? Ali se ubrzo ispostavilo da to uopte
nije bilo vano. Zato to mi je Lalava uputila osmeh koji je zraio
istom iskonskom radou, a kada mi je vratila amajliju nepogreivo
je ispruila ruku ka mom licu i tipnula me za obraz, poastivi me
gestom krajnje neoekivane i niim zasluene naklonosti. Bila sam
tako zateena da se umalo nisam zagrcnula.
Kada se Habiba vratila u sobu, nosei gomilu tkanina i torbu
punu stvari koje je starica zahtevala, Lalava nam je, krotka i
popustljiva kao dete, dopustila da se bacimo na posao. Nakon to
smo joj skinule spavaicu, Habiba je razmotala ogroman komad
tamnoplavog platna sa priguenim metalnim odsjajem. Ovo se zove
tamelhaft, objasnila je, pokazavi mi da pridrim staricu. Potom je
sklopila platno po duini i veto ga obmotala oko njenog tela. To je
naa tradicionalna odea, mada se takve stvari danas smatraju
staromodnim. Prikaila je platno na ramenima pomou dve velike
ukrasne igle, paljivo zagladila nabore i odmakla se za par koraka.
Prelepo, zar ne?
Lalava se blaeno osmehnula, ponosno potapavi jednu od
srebrnih igala. To su starinske pribadae", rekla mi je Habiba.
Danas je teko nai tako lepe i kvalitetne igle.
234
elbookers
Potom je na red doao ostali nakit: par tekih srebrnih minua;

na desetine narukvica, neke tanke kao snop svetlosti a druge masivne
i prekrivene krupnim geometrijskim dezenima; dve teke niske kauri
koljki; i tri male amajlije koje je Habiba rasporedila po stariinoj
odori. Na kraju je ostao jo samo vezeni al kojim joj je prekrila
kosu.
Radoznalo sam osmotrila ukrasne motive koji su se ponavljali
na svim stvarima. Toliko trouglova", natuknula sam.
Habiba se glasno nasmejala. Otar vrh dri urokljivo oko na
odstojanju. U sluaju potrebe mogao bi ak i da ga probode."
Ba jezivo!"
Habiba je slegnula ramenima. Stari ljudi se kunu u takve
stvari. Oni tvrde da svuda ima zlih uticaja. Pritom ne misle samo na
urokljivo oko ve i na zle duhove na denune. Radoznalo se savila
ka meni, verovatno zato to je primetila moju zbunjenost. Nisi ula
za dine?"
Lagano sam odmahnula glavom. A tada sam se neeg setila.
Osim ako ne misli... na neto poput onog duha koji se pojavljuje u
prii o Aladinu?" Na brzinu sam joj predoila bajku iz Hiljadu ijedne
noi koju sam poslednji put proitala jo kao devojica.
Habiba se namrtila, a onda je prasnula u smeh. Ah, sigurno
misli na priu iz Alf Lajla Va Lajla23 o Ala el Dinu i mavarskom
arobnjaku koji ga je poslao da mu donese onu arobnu svetiljku. Da,
to je din, velik i moan duh, mada je duh iz tvoje prie posluniji i
krotkiji od stranih stvorenja u koja veruju stari ljudi. To su duhovi
koji neprestano vrebaju u zasedi kako bi slabe i budalaste ljude
odveli na stranputicu, kako bi nekome poremetili planove ili mu
pokvarili hranu ili mu pomutili zdrav razum. Skoro sve to Lalava
nosi na sebi ima zatitnu ulogu: od boje kojom je ofarbana njena
odora pa sve do kola kojim su joj iscrtane oi i kane na njenim
prstima. To su stvari koje treba da odagnaju duhove." Tada je neto
upitala staricu koja je ustro zaklimala glavom i pruila joj iscrpan
odgovor. Kae da joj je u pustinji neophodna takva zatita jer
pustinja nije samo njen dom ve i mesto na kome obitava itava
legija zlih duhova. Takoe kae da je dobro to ima vlastitu
23
Originalni arapski naziv za Hiljadu i jednu no (Prim. Prev.)

235
elbookers
amajliju, ali insistira da je stavi oko vrata.

Zaista?" Izvadila sam amajliju iz tane i odmerila njenu teinu
na dlanu.
Bie joj drago ako to uini."
Nevoljno sam prebacila vrpcu oko vrata.
Habiba me je paljivo osmotrila. Odlino."
Njen ispitivaki pogled me je ispunio nelagodnou. Brzo sam
promenila temu. Treba li da ponesemo neto od lekova?"
Habiba je prasnula u smeh. Nee da uzima nita od stvari koje
joj je doktor prepisao ve samo biljne lekove koje prave ovdanje
travarke, mada je u poslednje vreme poela ak i njih da odbija."
Bie joj dobro, zar ne?" nervozno sam upitala. Kroz glavu mi
je sevnula naprasna i prilino okasnela pomisao da to to smo
nameravali da sa jednom starom i bolesnom enom krenemo u
najveu pustinju na svetu nije bila naroito dobra ideja.
Habiba je odmah proitala izraz na mom licu. Sve e biti u
redu, inalah. A ak i da ne bude..." Pomirljivo je rairila ruke. Taib
e se postarati za to. On je sposoban i snalaljiv mukarac. Ti ne
treba da brine oko toga."
Imala sam oseaj da mi je odrala propisnu bukvicu, da me je
ponovo ulovila u mojoj zapadnjakoj samoivosti. Da budem
iskrena, Habiba me je dobro proitala. Bila sam prestravljena
pomilju da bih mogla da se obrem u neposrednoj blizini smrti. Za
razliku od mene, smrt je za te ljude predstavljala sveprisutnu pojavu,
sastavni deo ivota. Oni su to doivljavah sasvim drugaije nego mi
na zapadu, gde je smrt bila briljivo skrivana i odravana na
bezbednoj distanci. Smrt je na zapadu postala klinika pojava i vei
tabu nego ikada ranije, kao da je sama ideja da su neke stvari
izmicale naoj kontroli mogla da uzdrma klimavu fasadu naeg sveta
i da je natera da se stropota kao kula od karata.
Taib je provirio iza vrata. Izgledao je kao da se upravo vratio
sa tuiranja: kosa mu je bila vlana, a turban labavo prebaen oko
vrata. Na sebi je imao majicu i farmerice koje je sigurno nosio ispod
odore koja mu je sada bila spakovana ispod ruke. Kada je ugledao
Lalavu, obuenu u raskonu pustinjsku odeu, lice mu se naprasno
ozarilo. Tfulkit, rekao je. ta god da je to znailo, stariino
236
elbookers
naborano lice je preplavila bujica blaenih osmeha. Potom se

zagledao pravo u mene, skliznuo oima preko moje amajlije i ponovo
podigao pogled ka mom licu. Prelepo, tiho je rekao, tako me
netremino posmatrajui da sam morala da skrenem pogled. Tada se
savio ka starici i podigao je u naruje, ba kao to je i sa mnom
uinio onog dana kada me je uneo u hotel. Ali, dok se moje ukrueno
telo opiralo njegovom zagrljaju, Lalava se tako iroko osmehnula da
sam mogla da joj vidim krajnike.
Paljivo smo je smestili na zadnje sedite, uukavi je izmeu
ebadi i privezavi joj pojas kako bi bila stabilnija. Vratila sam se do
kue da uzmem torbu sa hranom i piem koju su nam one vranolike
ene spakovale, kako bismo mogli da se okrepimo tokom putovanja.
Habiba se pred pragom pozdravila sa mnom, stegnuvi me u kratak
snaan zagrljaj. Hvala ti to ovo radi, rekla je, prostrelivi me
svojim tamnim oima. Stvarno sam ti zahvalna. ao mi je to sam
jue bila onako gruba. Ti i Taib inite veliko i plemenito delo. Tada
se okrenula, mahnula mi rukom i izgubila se iza vrata.
Vous allez bien, madame?24 upitala sam staricu, mada sam
znala da ona nije mogla da me razume. Njeno sitno zbrkano lice se
okrenulo ka meni, jedva vidljivo od marame i nakita. Izgledala je kao
stara Romkinja koja gata u atoru na nekom provincijskom vaaru.
ebe se namrekalo i ispod njega je izronila jedna aka, smea kao
majmunska apa. Samo trenutak kasnije njen palac se podigao uvis,
kao univerzalni simbol svega to je dobro.
Napustili smo Tijuadu dok je sunce izranjalo iznad breuljaka,
zasipajui automobil snopovima blistave svetlosti. Sve oko nas je
bilo mirno i nepomino. Sve izuzev skupine vrabaca koji su se kupah
u praini pored puta. Prenute brujanjem motora, ptiice su prhnule
uvis. Njihova smea krila su pod svetlou praskozorja postala
nekako zlatna i magina, kao male plamtee are nasuprot aurnom
nebu.
Htela sam da ih pokaem Lalavi, ah kada sam se okrenula ka
zadnjem seditu, njena glava se ve ljuljukala a ake sklopljene
preko grudi su se ritmino podizale i sputale. Zaspala je, tiho sam
rekla Taibu.
24
Jeste li dobro gospoo? (Prim. Prev.)

237
elbookers
Nema potrebe da apue", odgovorio je on, bacivi pogled na

retrovizor. Lalava nita ne uje.
Sirotica. Vid ju je takoe izdao. Rekla bih da ima glaukom.
Da, mrena joj se navukla preko oiju", potvrdio je Taib.
Ljudske oi teko podnose pustinjsko sunce. Ali i dalje moe da
vidi.
Mislila sam da je skoro lepa. Nadam se da ovo za nju nee
biti uzaludno putovanje.
Ne brini. ak i ako je lepa videe pustinju', zagonetno je
rekao Taib. Ona ima taj dar, ba kao i svi koji pripadaju Narodu
vela. Narod vela?
Kel Tagelmust: narod koji nosi veo. Pripadnici pustinjskih
plemena sebe tako nazivaju. Oni retko koriste izraz Tuareg."
Ali si se ti ba tako izrazio kada si mi priao o svojim
korenima. Rekao si da si Tuareg.
Taib je jedva primetno slegnuo ramenima. Tako je krae, i
jednostavnije. U stvari, re Tuareg predstavlja arapsku kovanicu.
Neki kau da potie iz libijske oblasti Targa zato to re Tuareg
zapravo oznaava mnoinu, dok oblik za jedninu glasi Targui.
Drugi smatraju da se ta re moe prevesti kao oni koji je Bog
prognao ili oni koje je Bog prokleo, ali je za takvo tumaenje
najverovatnije zasluna injenica da su se Tuarezi estoko opirali
invaziji beduinskih pelemena koja su u osmom veku poela da nadiru
sa istoka, revnosno irei islam."
A ta je sa izrazom plavi ljudi? ula sam da ih i tako zovu.
Ljudi iz pustinje su, pored svojih kamila, najvie cenili svoje odore i
turbane koji su se bojili indigom. Dobro indigo platno je veoma
skupo i teko se nabavlja. Ono je irom Afrike vekovima
predstavljalo neto kao novanu valutu, to nije udno jer
proizvodnja vrhunskog platna zahteva puno vremena i truda.
Bojadije koji pripadaju narodu Hausa boje platno deset puta
zaredom i potom ga udaraju sve dok ne pone da sija poput svrajeg
krila. Da bi platno bilo kvalitetno u njemu mora da bude puno indiga,
a to vie indiga ima boja e se vie otirati, prelazei na kou oveka
koji ga nosi i nepogreivo ga oznaavajui kao pripadnika Kel
Tagelmusta. Najudnije od svega je to to ta boja zapravo titi kou:
238
elbookers
ona spreava da vlaga ispari iz tela, a ene se kunu da poseduje i

brojna kozmetika svojstva. Zato pripadnike naeg naroda zovu jo i
plavi ljudi."
Ili plave ene. Zamiljeno sam se osmehnula. Ali Lalava...
oprosti to to kaem, ali Lalava ima mnogo tamniju kou nego ostali
lanovi tvoje porodice. Ona uopte ne lii na vas.
Mada mi je Taib bio okrenut iz profila, primetila sam da ga je
ta opaska ispunila neprijatnou. Ovaj, ona nije ba... ona ne pripada
naoj porodici, bar ne po krvnim vezama. Ona je iklan.
Iklan?
,,Robinja.
Robinja?? Glas mi se podigao za itavu oktavu.
Taib je tiho uzdahnuo. Lalavu je kupio Habibin pradeda od
nekih trgovaca na jugu Alira. Trampio se sa njima za kupe soli.
Niko tano ne zna odakle je stigla, a najmanje ona sama, zato to je
bila zarobljena jo kao dete, verovatno kao rtva nekog plemenskog
sukoba u Gvineji ili u Obali Slonovae. Neprijateljski ratnici su je
zarobili zajedno sa drugim pripadnicima njenog plemena i potom ih
prodali trgovcima koji su prolazili tim krajem. Naravno, to se
deavalo u vreme kada je itava naa porodica jo uvek vodila
pustinjski ivot i kada je Lalava bila mlada i krepka. Ona je jo otada
sa nama. Zna, iklani nisu robovi u onom smislu u kome to
zapadnjaci obino shvataju. Oni su smatrani punopravnim
pripadnicima plemena. iveli su u istom logoru, putovali istim
napornim rutama i jeli istu hranu poput svih ostalih. Sami su
odabirali svoje suprunike i podizah vlastito potomstvo. A kada bi
ostarili i kada vie ne bi mogh da rade, pleme je preuzimalo brigu o
njima, ne razdvajajui ih od ostalih staraca. I zato je, kada je Habibin
otac tokom ezdesetih godina odluio da se odrekne nomadskog
naina ivota i da se preseh u Tijuadu, bilo sasvim prirodno da
Lalava poe sa njima. Lalava je oduvek elela da ima vlastitu kuu i
vlastite ivotinje. Habibina braa su joj podigla onu kuicu i kupili
joj neto stoke pre nego to su otili u Kazablanku. Lalava je teka
srca napustila svoj dom, ali Habiba kae da je bila previe bolesna i
nemona da bi ivela sama. Zagledala sam se u njega,
premotavajui te informacije u glavi. Delovalo mi je nezamislivo da
239
elbookers
su u dananje doba jo uvek postojali robovi, ljudi koji su na silu bili

otrgnuti od svog doma i porodice i prodati kao to se prodavala roba
na pijaci. Bilo mi je teko da poverujem da je ena koju je zadesila
takva sudbina mogla da ivi u dvadeset prvom veku, da bude moja
savremenica i, tavie, saputnica koja je vrsto spavala na zadnjem
seditu automobila u kome sam se tog trenutka vozila. Nikako nisam
mogla da svarim tu ideju, a jo manje da je opravdam, iako je Taib
savreno leerno priao o tome. I kada se taj robovlasniki sistem
okonao?" upitala sam, neuspeno se trudei da potisnem prekor iz
svog glasa.
Zavisi... kako gde, odgovorio je Taib nakon podue pauze.
Tuarezi su narod koji ve vekovima ivi izvan ustanovljenih
granica, tako da se nikada nisu povinovali nijednom obliku
centralizovane vlasti ili bilo kakvim zakonima sa strane ve
iskljuivo svojim plemenskim stareinama i poglavarima regionalnih
plemenskih saveza. Takoe, mora da ima u vidu da se veliki deo
severne i zapadne Afrike dugo nalazio pod kolonijalnom vlau,
preteno francuskom. Kolonijalni zvaninici su najee zatvarali oi
pred ropstvom, ne elei da zalaze u takve stvari. Tek kada su se
drave tokom ezdesetih godina izborile za nezavisnost, ropstvo je
bilo zvanino zabranjeno, a tuareki nain ivota je bio razoren, esto
nasilnim putem."
I kako se ti osea zbog tog dela svog naslea?" radoznalo
sam upitala.
Taib me je oinuo izazovnim pogledom. A kako se ti osea
zbog svog naslea? S obzirom na injenicu da ti je majka
Francuskinja, a otac Britanac, pretpostavljam da je i meu tvojim
precima bilo robovlasnika."
To mi nije delovalo poteno, ali nisam mogla da smislim
dovoljno ubedljivu repliku kojom bih osporila njegovu tvrdnju tako
da smo neko vreme nastavili da se vozimo u tiini, probijajui se
kroz pranjavi pejza, pored oronulih kamenih kula i presahlih renih
korita oivienih bunastom vegetacijom i povremenim okantnim
eksplozijama zelenila u vidu oleandera i palmi. Retka ratrkana
naselja na koja smo usput nailazili delovala su maloduno i
neugledno: zdepaste prizemne graevine od erpia koje su imale
240
elbookers
istu onu tupu crvenosmeu boju kao i zemlja iz koje su se izdizale.

to smo vie odmicah ka jugu, sela su postajala sve neprivlanija i
siromanija, a kue su najee bile nedovrene, sagraene od golih
blokova, kao da ljudi koji su tu iveli nisu mogli da prikupe dovoljno
optimizma ili energije da ih prekriju malterom i bojom. ovek je na
tom mestu gubio bitku sa prirodnim okruenjem, a njegov uticaj je
postajao sve neznatniji, poput toka koji je izgubio pogonsku snagu i
poeo da se kotrlja unazad. Prolazili smo kilometre i kilometre a da
se usput ne mimoiemo ni sa jednim vozilom.
Oblaci praine su se dizali oko nas poput vrtloga. ak i u
zatvorenom automobilu sa ukljuenim klima-ureajem mogla sam da
osetim kako mi taj miris, otar i plesniv, golica dlaice u nozdrvama,
kako mi oblae nepce poput opne i kako mi se taloi na pluima.
Pranjava ravnica je ubrzo ustuknula pred hrapavim meseevim
pejzaom prekrivenim goletnim vrhovima i nazubljenim izboinama
od kriljca koje su pod naherenim uglom trale iz tvrdog tla poput
brodova nasukanih u moru stenja, neodoljivo me podseajui, uprkos
razliitim tonskim nijansama i okruenju, na severnu devonsku obalu
kod Hartlanda i arpnouza gde sam jednog leta otila na planinarenje
i gde, iz pukog sujeverja, nikada vie nisam poelela da se vratim.
Bila je to stenovita obala na kojoj je ak i po sunanom vremenu
vladala neka turobna pretea atmosfera, kao da su nad njom lebdeli
duhovi nebrojenih brodolomnika i utopljenika, mesto koje je
vekovima nosilo ig smrti i nesree. A sada sam u toj severnoafrikoj
pustoi imala identian oseaj: da smo se obreli na mestu na kome
nas je prirodni svet smatrao neeljenim uljezima i da je taj svet
promiljeno poprimio to runo i odbojno lice kako bi nas drao na
odstojanju. Dok sam u svojim mislima prevakavala tu gotsku ideju,
Taib je odjednom povikao: Pogledaj!"
Zaustavio je automobil taman na vreme da primetim lisicu sa
neverovatno gustim i razbaruenim repom koja je, gonjena navalom
adrenalina, grabila uz strmo stenovito proelje, prestravljena
grmljavinom nadirueg vozila.
Zadivljeno sam je osmotrila, oarana njenim razmetljivim
repom i gustim svetlucavim mrkim krznom. Bila sam zapanjena
spoznajom da je u toj pranjavoj usijanoj pustari moglo da ivi tako
241
elbookers
lepo i tako vitalno stvorenje. To mi je delovalo kao pravo malo udo:

udo ivota koji je bujao sred tog mrtvila. Odluila sam da svoje
zapaanje podelim sa Taibom.
On je podrugljivo frknuo. Naravno da ovde ima ivotinja! Zar
si mislila da one ne postoje samo zato to ih ti ne vidi? I da to to
naokolo nema ljudi znai da tu ne moe da postoji bilo kakav oblik
ivota? Ova lisica ivi ovde zato to tu ima zeeva koje moe da lovi.
Zeevi ive ovde zato to tu ima nenih biljaka kojima se hrane i
dobrih zaklonjenih mesta na kojima mogu da naprave svoje jazbine.
Ako dobro otvori oi primetie da ovde takoe ima jastrebova i
sova. A kada sunce zae, ue zavijanje akala i groktanje divljih
svinja. Stada gazela prolaze kroz ove doline, kreui se ka
panjacima na severu. Kao to e videti, ivot buja na sve strane, pa
ak i duboko u pustinji."
Koja je to vrsta lisice? Jo nikad nisam videla lisicu sa tako
razbaruenim repom i tako tamnim krznom."
Taib me je udno osmotrio. Obina lisica", rekao je.
Neto kasnije crna ptica sa belim repom je proletela ispred
vozila i nestala meu granjem nekog trnovitog drveta. ta je to?
upitala sam.
Ono drvo tamo je akacija. A ako me pita za pticu... pojma
nemam."
Mislila sam da zna sve o divljem svetu", podrugljivo sam
natuknula, to je Taiba nateralo da se nakostrei.
Na narod, za razliku od vas Evropljana, ne boluje od toga da
svim stvarima naene ime i da ih razvrsta po kategorijama", odbrusio
je. Zar stvarno misli da to to si neemu nadenula ime znai da
neto zna o toj stvari ili stvorenju? Ako bih ti rekao ime te ptice, zar
bi o njoj znala neto vie nego to sada zna? To ti ne bi pomoglo da
dokui njenu prirodu ili da otkrije bilo ta to je uistinu vano.
Samo bi nauila neku izmiljenu re koju je neki ovek nasumino
prikaio za neko stvorenje, re koja tom stvorenju nee pomoi da
bolje leti ili da na svet donese vie mladunaca. To je samo jo jedan
oblik kolonijalizma, to fanatiko imenovanje stvari koje nas
okruuju."
Bila sam acnuta tim reima. Nema prava da mi prebacuje
242
elbookers
takve stvari. Nisam ja kolonizovala tvoju zemlju! I, ako te ba

zanima, nikad nisam naroito volela svoje francuske roake."
Primetila sam kako mu se usne izvijaju i shvatila da sam kao od ale
progutala mamac.
Kad smo ve kod toga, Izabela, ba bih voleo da ujem neto
o tvojoj porodici i tvom detinjstvu."
Radije bih preskoila tu temu", utogljeno sam odgovorila.
Znai, sada me kanjava to sam bio onako otar prema
tebi?"
Ma, ne radi se o tome. Samo... nema tu ta da se pria."
To je najtunija stvar koju neko moe da kae o svom
detinjstvu. Zar stvarno moe tako lako da se odrekne tog dela svog
ivota?"
Tada sam bila sasvim drugaija."
Mislim da je to nemogue. Kada se osvrnem za sobom i kada
se setim kakav sam bio sa etiri ili devet ili petnaest godina, shvatam
da sam jo uvek isti bilo da etam ulicama Pariza ili se probijam
izmeu tezgi na suku u Tafrautu. Stvari koje su se u meuvremenu
izdeavale nisu promenile moju sutinu. Samo sam nauio odreene
lekcije o ivotu i drugim ljudima i sebi samom. Ali se nadam da zbog
toga nisam izgubio onu deju bezazlenost i radost koju sam tada
oseao."
Nepomino sam sedela na svom seditu, utonula u misli,
zavidei mu na jednostavnosti i jasnoi koje su proimale njegov
ivot. Da li sam mogla da se setim kakva sam bila kada sam imala
etiri godine? Mogla sam, ako bih se dovoljno potrudila, i to prilino
jasno mala Izi koja se uvek vrzmala po vrtu i koja je uvek neto
pravila: zamkove i sklonita i venie od krasuljaka i legla za gliste i
gnezda za ptice koje nikada nisu htele da se usele u njih. Osmehnula
sam se, ali je seanje na te dane bilo proeto tugom jer ja vie nisam
bila ta Izi. Moe li ti meni da ispria neto o svom detinjstvu?"
predloila sam, prebacivi vru krompir u njegove ruke. I tako je
Taib, dok smo prolazili kroz beskrajnu pusto u kojoj su se nazirale
samo naprsle stene i odronjeno kamenje i crna piramidalna brda iji
su se magloviti obrisi izdizali u pranjavom vazduhu, i dok je Lalava
tiho hrkala iza naih lea, poeo da mi pripoveda o svojoj mladosti.
243
elbookers
Priao mi je kako je nekada bio voa derana koji su pravili haos po

gradiu u kome su iveli. Kako su krali voe iz vonjaka, kako su se
igrali rata u kamenjaru i kako su se jednog dana uunjali u pijani
obor, odvezali sve magarce i poterali ih ka brdima tako da su njihovi
siroti vlasnici, kada su se vratili nazad sa vreama punim stvari koje
su pazarili na suku, oajno ustanovili da su ivotinje na ijim je
leima trebalo da prevale put do svojih udaljenih sela bile ratrkane
na sve strane, zahvaene urnebesnom pometnjom i meteom. Priao
mi je kako je sa svojim drugarima esto beao u planine sa hranom
koju su uspeh da iskame ili ukradu i kako je jednog dana doao red
na njega da dokae svoju smelost i da negde nabavi ivu koko i
kako se potom odunjao do komijskog dvorita i utekao sa
ptiurinom koja se mahnito koprcala ispod njegove odore. I kako su
se nakon toga popeli u planine kako bi zaklali i ispekli sirotu koko,
ah se ispostavilo da su kod sebe imah samo jedan perorez koji je bio
tako tup da je njime bilo nemogue ak i ogrebati a kamoli zaklati
kokoku, i kako je prestravljena ptica, umesto da zavri pod noem,
poela raspomamljeno da kokodae, i kako se na kraju otrgla i
pobegla u divljinu, drei vrat pod urnebesno smenim uglom i sejui
oerupano perje na sve strane, i kako su svi poeli da urlaju od
smeha, potpuno zaboravivi daje trebalo da krenu u poteru za
odbeglim rukom. Ponekad verujem da je ta kokoka u divljini svila
svoj novi dom, dovrio je Taib, zacakljenog pogleda, i da je tamo
osnovala vlastitu dinastiju krivovratih i raerupanih planinskih
kokoaka.
Kada su stigli do putokaza za Aku, Lalava se naglo probudila.
Primetila sam kako se primie prozoru i kako kilji svojim
onemoalim oima, prislanjajui stisnutu aku uz staklo koje se
maglilo od njenog daha. Neto je rekla Taibu i on je zaustavio
automobil i pruio mi kutiju sa papirnim maramicama na kojoj je bila
ispisana re lepota", propraena slikom snebivljive princeze sa
maramom ukraenom biserima, oima iscrtanim kolom i docrtanim
brkovima. Ovaj, mora da... zna ve."
Lalava i ja smo prilino dostojanstveno uspele da obavimo tu
neminovnost, uprkos mom povreenom zglobu i njenim godinama i
iznemoglosti i teini. U stvari, ubrzo sam shvatila daje njena teina
244
elbookers
predstavljala samo optiku varku, jer je starica ispod tih nebrojenih

slojeva platna bila veoma krhka. Dok sam joj pomagala da se vrati do
vozila, pod prstima sam mogla da osetim njene tree kosti,
mlohavu kou i usahle miie, to je ponovo raspirilo moje sumnje i
strahove. Skrenula sam pogled ka Taibu dok joj je pomagao da se
smesti na sedite, ah se inilo da su njih dvoje bih zaokupljeni nekom
privatnom poalicom i da su potpuno zaboravih na mene. Dok sam
ga posmatrala u tom izdanju, sa oborenim pogledom i borama
smejalicama na obrazima i panjom koja je bila totalno fokusirana na
Lalavu, okirano sam shvatila koliko je on zapravo privlaan, i to ne
samo u fizikom smislu, zbog tog izraajnog koatog lica i visoke
vitke grae, ve zbog naina na koji se ophodio prema toj vremenoj
dami: zbog iskrenosti, topline i velikodunosti koje su me naterale da
se, zbog misli koje su se vrzmale po mojoj glavi, osetim kao uasno
uskogrudo i samoivo stvorenje.
Vozili smo se jo pola sata pre nego to je Taib zaustavio kola
pored puta i poveo nas ka vidikovcu. Zastali smo na ivici ogromne
stenovite padine odakle se otvarao zadivljujui pogled. Pravo ispod
nas leale su oaze ratrkane po crvenom pranjavom tlu, nalik
titravim jezercima smaragdnozelene boje. Pejza iza njih je bio ravan
i nepregledan, poput beskrajnog ebeta satkanog od stena i peska
koje se prualo preko itavog sveta.
Juno odavde je rudnik zlata u Aki, a iza njega lei Sahara."
Taib je zaklonio oi i zagledao se u daljinu. To je jedan od najveih
rudnika u Africi", leerno je dodao.
Primetila sam kako preko Lalavinog lica prelazi tamna senka i
kako joj ruka kree ka amajliji.
ula je da sam pomenuo Aku", objasnio je Taib, spazivi
moju grimasu. Izgleda da nije ba tako gluva kao to smo mislili.
Ona zna za legendu."
Kakvu legendu?"
Kada je u ovom delu Maroka prvi put otkriveno zlato, ljudi su
enuli pameu. Digli su ruke od svega, poeli su da ostavljaju ak i
svoje ene i decu, samo da bi krenuli u potragu za zlatom. Kopali su i
kopali, dan i no. Srca su im bila zaposednuta pohlepom. Bili su u
vlasti denuna. Kada je video ta se deava, Bog je na zemlju poslao
245
elbookers
veliki potop, a potom veliku suu i stranu najezdu skakavaca, kako

bi ljude nauio pravim vrednostima od kojih zavisi njihov ivot. U
naoj kulturi smatra se da zlato donosi nesreu. Bogatstvo uzrokuje
samo patnju, izrabljivanje i smrt."
Ja bih rekla da siromatvo uzrokuje daleko vie umiranja i
nesree nego malo zlata", zajedljivo sam natuknula.
Ljudi nikad ne umiru zato to nemaju zlata", nastavio je Taib
blagim glasom, ali mnogi umiru zato to pokuavaju da ga se
doepaju. I na tom putu nemilosrdno gaze sve pred sobom. Po mom
iskustvu, niko nije na poten nain zgrnuo veliko bogatstvo."
ta onda trai u Parizu?" zajedljivo sam upitala. Ako tako
misli, zato ne ostane ovde i ne oeni se Habibom umesto da
svojim bogatim klijentima, sigurno po prilino naduvanim cenama,
prodaje rukotvorine koje predstavljaju kulturno naslee tvog
naroda?"
Taibov pogled je bio tako direktan i netremian da mi se
uinilo da je postao gotovo opipljiv. Novac koji zaraujem od
trgovine tuarekim rukotvorinama sliva se u tuareku ekonomiju.
Zahvaljujui tim prihodima uspeli smo da osnujemo putujuu kolu
kako bi deca nomada mogla da savladaju vetine koje e im pomoi
da se lake uhvate u kotac sa modernim svetom i da svoje znanje
jednog dana prenesu vlastitoj deci. Oni ue istoriju svoje kulture i
prikupljaju prie koje su uli od svojih baba i dedova i prenose
usmena predanja u pisanu oblik, zarad dobrobiti buduih narataja.
Tim novcem plaamo i putujueg doktora koji obilazi nomadske
logore.
Osetila sam kako mi krv navire u obraze. Oprosti."
A ime se ti bavi, Izabela, kada nisi na odmoru i kada ne
pada sa litica?"
Dok sam mu objanjavala da sam radila kao savetnik u jednog
kompaniji za obraunavanje poreza, ukratko mu predoavajui
prirodu svog posla, poelo je da me obuzima oseanje koje nikad pre
toga nisam povezivala sa svojom profesijom: oseanje duboke i
sveobuhvatne postienosti. Sve do tada sam se ponosila debelim
spiskom klijenata sa plavim ipovima koji je pobuivao neskrivenu
zavist mojih kolega, svojim poznavanjem rupa u zakonu i
246
elbookers
dozvoljenih poreskih malverzacija, svojom marljivou i

prepredenou. Ali sam sada, dok sam Taibu priala o stvarima
kojima sam posvetila skoro dve decenije svog ivota, poela da
oseam sve snanije gnuanje prema sebi samoj i prema sistemu iji
sam deo postala. Eto, sad zna ime se bavim", dovrila sam
iznurenim glasom. Pomaem debelim maorima da izbegnu
plaanje poreza koji bi dravi omoguio da pobolja ivot ostatku
populacije, da u svojim depovima zadre novac kojim bi mogle da
se finansiraju razne beneficije za siromane i grejanje za stare i
bolnice za bolesne i kole za neuke..."
Pomae debelim maorima?" zbunjeno je ponovio Taib. Tek
tada sam shvatila da sam u aru diskusije prela na meavinu
francuskog i engleskog, ubacujui engleske fraze tamo gde nisam
mogla da pronaem odgovarajue francuske izraze.
Lesgros chats",25 prevela sam, to ga je jo vie zbunilo.
Poela sam da mu objanjavam znaenje tog izraza sve dok na kraju
nije uzviknuo: Ah, les rats dans un Jromage!26 Pohlepni ljudi koji
nita ne ostavljaju za druge."
Kao pacovi u siru. Utueno sam klimnula glavom. Da, to je bio
dobar opis za te pohlepne, izrabljujue, nemoralne korporacije sa
kojima sam saraivala. Shvatila sam da sam ve neko vreme oseala
pritajen duboko ukorenjen prezir prema svim tim lukavim,
samozadovoljnim biznismenima u sevil rou odelima iza ijih osmeha
su bletali zubi sreeni u basnoslovno skupim privatnim
ordinacijama; prema monicima koji su se zaustavljali pred naom
poslovnicom u besnim limuzinama sa livrejisanim oferima, iji su
ugljenini otisci27 bili veliki kao Arktik i ije su bezline globalne
kompanije nemilosrdno buile, kopale i izvozile mineralne resurse
Treeg sveta i ija je drutvena savest jo pri samom roenju bila
kliniki amputirana na nekoj privatnoj klinici; prema svim tim
industrijskim magnatima koji su me uzimali u slubu, za pozamanu
Debeli maori." (Prim, prev.)
Ah, pacovi u siru! (Prim, prev.)
27 Ugljenini otisak", izraz koji se koristi za ukupnu koliinu
ugljen-dioksida i drugih tetnih gasova koje neka organizacija
ih pojedinac isputaju u atmosferu. (Prim, prev.)
25
26
247
elbookers
platu i bonuse koji su bili nekoliko stotina puta vei od prosene

nacionalne dnevnice, kako bih pronala klizave rupe u poreskom
zakonu kroz koje su mogli da se provuku i prikrila njihov profit
ulaganjem u istraivaki rad i drugim marifetlucima za izvrdavanje
poreza. Tek nekoliko nedelja bila sam izvan tog sveta, a ve sam
poela da se pitam da li u ikada vie moi da se vratim svom
dotadanjem poslu... to me je ispunilo dubokim nemirom.
Dok smo se probijali preko kilometara i kilometara suvog
nemilosrdnog pejzaa, sve ee smo nailazili na kamione prekrivene
pranjavim ceradama. Proli smo kroz ruan moderan gradi Tatu i
zaustavili se na kontrolnom punktu kod Tisinta gde je Taib proveo
nekoliko napetih i beskrajno razvuenih minuta u policijskoj kuici
dokazujui da je on vlasnik vozila, pokazujui moj paso i njegovu i
Lalavinu linu kartu, objanjavajui kuda smo krenuli i odgovarajui
na masu prividno beznaajnih pitanja. Neto pre skretanja za Fum
Zguid Taib je svojim tuaregom skliznuo sa glavnog puta i nastavio
dombastim sporednim drumom na kome nije bilo nikakvih
putokaza. Njegov terenac je ubrzo dobio priliku da dokae svoju
reputaciju i da se, prebacivi se na dvoosovinski pogon, uhvati u
kotac sa silnim kamenjem i kraterima na putu. Praina je letela na
sve strane, a mi smo nastavljali dalje, poskakujui preko neravnog
izrovanog terena, tako razdrmani truckanjem da su mi zubi angrljali
poput deje zveke i da sam u sebi zahvaljivala Bogu to sam imala
male grudi i dobar brushalter bez fibajna. Okrenula sam se ka
zadnjem seditu i uhvatila Lalavinu ruku. La bes?" upitala sam,
upotrebivi jednu od retkih fraza koje sam do tada uspela da
pokupim. La bes, odgovorila je ona, sa blentavim osmehom na
licu. La bes, la bes.
Nakon jedne naroito divlje deonice zabrinuto sam pogledala u
Taiba. Hoe li ovo jo dugo da potraje ili emo uskoro da izbijemo
na neki bolji put?
Taib me je osmotrio ispod oka. ta si ti oekivala? Nisi valjda
mislila da e te u pustinji saekati auto-put?
Naravno da nisam, ali... Osetila sam se kao idiot, shvativi da
je bolje da zautim.
248
elbookers
Ne brini, dobro poznajem ovu stazu, mada ona nije namenjena

turistima."
Da li se nekad desi da neko krene ovim putem i da se izgubi?
Ili da mu se pokvare kola?
Naravno", leerno je odgovorio on. To se stalno deava.
Ljudi umiljaju da je Sahara neto kao poligon za avanturiste, ah se
brzo naue pameti. I ta se onda desi sa njima?"
Taibove je pomno gledao u drum, ali sam primetila kako mu se
usne ire u opak vuji kez. Zar nisi videla kosti?" Pokazao je ulevo,
gde je neko goljavo iskrivljeno drvo raslo iz stenovitog tla i
nabijenog peska. Ispod njega je leala hrpa...
Oh!" Uasnuto sam razrogaila oi, a tada sam shvatila da je
to samo gomila prua koje je izbledelo od sunca.
Taib narednih nekoliko minuta nije skidao kez sa lica. Propisno
nasamarena, posmatrala sam kako dri ruku na menjau, veto
menjajui brzine. Uprkos sebi samoj, morala sam da primetim
zategnute miie na njegovoj snanoj podlaktici i glatku smeu kou
koja se nazirala ispod nenih kovrdavih crnih malja i odjednom sam
osetila kako me obuzima sasvim neoekivani drhtaj zadovoljstva.
Obino sam mrzela da me drugi voze, da se nalazim pod tuom
kontrolom. ta se to deavalo sa mnom? Da li je za tu promenu bila
zasluna Taibova leerna samouverenost i sposobnost da se snae u
svakoj situaciji? Da h sam se tako oseala zato to sam se nalazila u
blizini mukarca koga, kako se inilo, nita nije moglo da izbaci iz
ravnotee, a najmanje od svega injenica da je upravo krenuo u
Saharu sa jednom onemoalom staricom na rubu smrti i jednom
obogaljenom evropskom turistkinjom? Ili se moda naprosto radilo o
tome daje neki duboko ukorenjeni deo mog bia doiveo naprasni
preobraaj?
Odjednom mi se uinilo da sam bila poput pejzaa kroz koji
smo prolazili: u stanju tranzicije, zateena izmeu kontrole i
bespomonosti, civilizacije i divljine, poznatog i nepoznatog.
Ali samo trenutak kasnije trgla sam se iz razmiljanja,
primetivi da je kazaljka za gorivo skliznula na crveni deo skale.
Taibe! Ostajemo bez goriva!
On mi je dobacio nehajan pogled, nimalo dirnut mojom
249
elbookers
uspanienou. ,,Znam.
Zna?! Zar onda nije bolje da okrene auto i da se vratimo do
nekog mesta gde moe da natankuje rezervoar?"
Nema potrebe."
Nema potrebe? ta je to trebalo da znai? Da emo se voziti na
vazduh? Ili da emo peke nastaviti kroz pustinju? Zapiljila sam se u
zastraujuu kamenu pusto koja se sada pruala svud oko nas.
Pejza je bio monoton i bezlian, u sva etiri pravca. Iza naih lea
se, kao daleka plaviasta izmaglica, izdizala visoravan sa koje smo
doli. Sa obe strane druma pruao se teren posut kamenjem i
ispresecan udnim ogoljenim stenama koje su trale iz tla. Ispred
nas se prostirala surova kamenita ravnica koja se u daljini stapala sa
bledim nebom i svetlucavom jarom. Zagledala sam se preko te mrtve
jalove pustoi, traei neto to e mi privui panju, neki traak
ivota, ali nisam mogla da spazim apsolutno nita izuzev beskrajnih
stena i praine. inilo se kao da se neko ogromno more pre mnogo
milenijuma povuklo sa te ravnice, ostavivi za sobom ogoljeno dno
koje se peklo pod usijanom zvezdom. Ali neumoljivo smo grabili
dalje dok je igla na merau za gorivo padala sve nie i nie.
Nakon izvesnog vremena Taib je izvadio mobilni iz pregrade
na vratima, utipkao broj i poeo sa nekim da razgovara. Moderni svet
je svuda pruao svoje pipke, pretvarajui re divljina" u ist apsurd.
Kao ena koja je poticala iz tog modernog sveta, sigurno je trebalo
da pronaem utehu u spoznaji da je pomo, u vremenu u kome sam
ivela, bila dostupna ak i u najveoj pustoi. Sve to je trebalo da
uinim bilo je da ispruim ruku ka mobilnom. Setila sam se pria o
planinarima koji su iz takozvane zone smrti" na Mont Everestu
mobilnim telefonom zvali spasilaku slubu. A sada se ispostavljalo
da ak ni zastraujua Sahara vie nije bila neosvojiva. Ta pomisao
me je ispunila nekom udnom prazninom i razoaranjem, kao da mi
je neko oteo moje prvo i jedino pustinjsko iskustvo.
Na mestu bez bilo kakvih vidljivih putokaza Taib je skrenuo na
jedva primetnu stazu koja je pod pravim uglom presecala put kojim
smo do tada ili. Izmeu beskrajnog ratrkanog stenja i kamenja
poeli su da se naziru komadi tla prekriveni peskom. Vegetacija je
postala jo oskudnija i trnovitija, a drvee se povlailo pred
250
elbookers
izmuenim ibljem i kaktusima. Tlo se naglo sputalo ka presahlom

renom koritu, a potom se ponovo izdizalo dok se na tuareg, poput
raskreenog pauka, pentrao na drugu obalu, toak po toak. Kada
smo se popeli na uzvienje, u daljini sam spazila siunu zelenu
mrlju koja je svetlucala sred sivosmee pustoi. to sam due zurila
u nju inilo mi se daje postajala sve udaljenija i rasplinutija, ali je
Taib usmerio automobil ba u tom pravcu i nakon neodreeno dugog
vremenskog perioda, koji je meni delovao kao venost, ugledah smo
razgranate kronje urminih palmi koje su se ocrtavale nasuprot
nemilosrdnoj plaveti neba. Voda koja je svetlucala ispod njih
podseala je na glatko ogledalo u kome se odraavala savrena
obrnuta slika. Poto je Taib parkirao svoj tuareg u senovitom
zaklonu tih nestvarnih palmi, pomogli smo Lalavi da izae napolje.
Starica se jednom akom naslonila na usijanu karoseriju i omirisala
vazduh, zatvorenih oiju i stisnutih kapaka, kao da svom zamuenom
vidu nije elela da dopusti da narui izotrenost ostalih ula. Zair
Fukani, konano je prozborila, okrenuvi se ka Taibu. Primetila sam
kako se njegove obrve iznenaeno izvijaju.
Zna gde se nalazimo", rekao je. inilo se da su stariine rei
konano uspele da uzdrmaju njegovu staloenu fasadu.
Osmehnula sam se, klimnuvi glavom. ovek nije morao da
poseduje proroke moi da bi ustanovio da smo se obreli u oazi.
Starica je sigurno osetila hladovinu palminih kroanja i miris vode.
ak sam i ja, ako bih dovoljno napregnula svoja ula, mogla da
zakljuim da smo u blizini vode.
Nisi me dobro shvatila. Ona tano zna na poloaj. Zna kako
se zove ova oaza i zna u kom pravcu treba da nastavimo da bismo
stigli do stare trgovake rute, do puta soli.
Osetila sam kako me obuzima jeza, uprkos vrelini koja je
titrala u vazduhu.
251
elbookers
21
Ubrzo smo prionuli na jednostavan ali izuzetno ukusan obrok

koji se sastojao od kozjeg sira, hleba, badema i urmi, istih onih
namirnica kojima su na hiljade i hiljade putnika ve vekovima
utaivali svoju glad u hladu tih razgranatih palmi. Dok sam
zaklanjala oi, posmatrajui to zaslepljujue prostranstvo, mogla sam
da zamislim kako se na bledunjavom nebu ocrtavaju siluete kamila
koje se probijaju preko usijanog peska, ohrabrene spoznajom da se
bhe rubu pustinje gde e ih doekati svea voda i okrepljujua
hladovina. Ah dok smo dovravah obrok, na horizontu se nisu
pojavile kamile ve neto poput vojnih dipova, nalik onima koji se
mogu videti u starim crnobelim ratnim filmovima, sa ulubljenom
karoserijom boje peska prekrivenom debelim slojem praine. inilo
se kao da je jedan deli pustinje naprasno dobio tokove i poeo da
se kotrlja pravo ka nama. Da li je to bio razlog za uzbunu? U
turistikim prirunicima sam nabasala na uznemiravajue prie o
pustinjskim pljakaima koji su napadah turiste, kradui njihova
vozila i ostavljajui ih da skapaju na vrelini. Bojaljivo sam
pogledala u Taiba, ali je on ve bio na nogama, sa usnama
razvuenim u poluosmeh. Zurio je u vozilo koje se primicalo sve
blie, lagano obmotavajui turban oko glave.
Dip se zaustavio odmah pored naeg automobila i trojica
mukaraca su izali napolje. Na sebi su imali istu onu udnu
kombinaciju istonjake i zapadnjake odee kao i Taib: farmerice,
majice i turbane na glavama. Ali, dok je Taibov turban bio labavo
obmotan oko lica, glave tih mukaraca su bile potpuno prekrivene
platnom, tako da sam videla samo tamne svetlucave oi koje su
provirivale iza uzanog proreza. Da li su time pokuavali da prikriju
252
elbookers
svoj identitet? Napeto sam se osvrnula ka Taibu, nadajui se da e mi

on pruiti neko objanjenje, ali sam ustanovila da je i njegov turban
sada bio obmotan na slian nain. Dvojica mukaraca su prili i
pozdravili se sa Taibom, utivo klimajui glavom i mlako se
rukujui. Primetila sam da su mu prstima jedva okrznuli aku, to mi
je delovalo neobino uzdrano u poreenju sa srdanim
pozdravljanjem koje sam viala po berberskim selima. Trei
mukarac je stajao pored dipa, drei se na distanci. Sumnjiavo me
je osmotrio, a potom je skrenuo pogled ka Lalavi. Kada je nastupila
kratka pauza u razgovoru, neto je doviknuo Taibu, glasno i osorno.
Taib se okrenuo ka meni i prezrivo odmahnuo rukom, kao da im je
stavljao do znanja da sam ja bila samo blentava i bezazlena
turistkinja. Oigledno smiren tim objanjenjem, mukarac je klimnuo
glavom i okrenuo se ka zadnjem delu dipa. Radoznalo sam izvila
vrat i primetila da se unutra nalazilo mnotvo kanistera, nalik onima
u kojima su se transportovale masline. Tri kanistera su bila izbaena
iz prtljanika, a novac je diskretno preao iz ruke u ruku. Trei
mukarac ga je paljivo prebrajao dok su druga dvojica pomagali
Taibu da napuni rezervoar. Potom su se utivo pozdravili i udna
trojka je uskoila u dip i nastavila svojim putem.
Moram priznati da jo nikad u ivotu nisam videla tako udnu
benzinsku pumpu", rekla sam aljivim tonom kada smo napustili
oazu i nastavili dalje ka jugu.
Tako se ovde obavljaju stvari", tiho je odgovorio Taib. U
meuvremenu je olabavio turban tako da sam ponovo mogla da mu
vidim nos i bradu. Oko usana mu je lebdeo pritajen smeak.
Ko su ti ljudi?" upitala sam, sumnjiavo se zagledavi u njega.
Mislim da je bolje da ne zna."
Istog trenutka sam se nakostreila. Hou da znam." Tada mi je
neto sinulo u glavi. To su krijumari, zar ne?"
Taib je nakratko skrenuo pogled ka meni, a potom se ponovo
usredsredio na drum koji se pruao ispred nas. Tako neto."
Ali odakle nabavljaju to gorivo?"
On je nehajno slegnuo ramenima, kao da je moje pitanje toliko
glupo da ne zasluuje odgovor. Alir je jedan od najveih
proizvoaa nafte na svetu. Na sve strane se nalaze cevovodi i
253
elbookers
ogromne rafinerije. Tu i tamo povremeno nestane poneki barel..."

vercovano gorivo. Kraa nafte je u tom delu sveta verovatno
predstavljala zloin za koji je ovek mogao da dobije metak u elo.
Ako ga uhvate. Znai, sad smo blizu Alira?" upitala sam nakon
podue pauze.
Nismo blizu. Ve smo u Aliru."
Molim?" Zaprepaeno sam se zapiljila u njega, a tada sam se
setila oevih spisa, to je bilo dovoljno da me podiu marci. U tim
papirima se pominjala Abalesa. Uopte nisam videla granini prelaz
ili neki kontrolni punkt, ili bilo ta slino."
Nisi ni mogla da ih vidi, zato to ovek ne moe legalno da
pree iz Maroka u Alir. Granica je zatvorena jo od devedeset
etvrte. U stvari, odnosi izmeu Maroka i Alira su poprilino
zategnuti jo od Peanog rata iz 1963. godine."
Zvui kao da smo se obreli u nekom Tolkinovom romanu."
Taib se slabano osmehnuo. Zovu ga Peani rat, mada je on
imao mnogo vie veze sa naftom nego sa peskom. Ali, obino je
tako, zar ne? Vie nema rata, ali je situacija i dalje napeta. Obe strane
se trude da to bolje pokriju granicu, ali je ona duga ak hiljadu i
osamsto kilometara, to znai da bi za njeno kontrolisanje bio
potreban ogroman broj ljudi, a to bi mnogo kotalo. Obe zemlje
nastoje da vre izvestan nadzor pomou snanih teleskopa
rasporeenih po vojnim postajama, ali uprkos takvim merama
mnotvo ljudi svakodnevno uspeva da se provercuje preko granice:
Polisario, trabandisti, izbeglice, nomadi."
ta e se desiti ako nas uhvate?" bojaljivo sam upitala. Moj
podmukli um je ve poeo da projektuje slike alirskih zatvorskih
elija punih troke i smrada i pacova. Nabasali smo na jednu dombu
i tuareg je naglo poskoio, nateravi me da vrisnem.
Oprosti, nisam mogao da je izbegnem", rekao je Taib. Kao
to vidi, svud oko nas je pustinja. Glupo je pomisliti da bi neko na
ovakvom terenu mogao da povue neku apstraktnu politiku granicu
izmeu dve zemlje. Zar neko moe da poseduje ovakvu teritoriju?
Ovo je ista pusto i ona pripada svima nama. Zamisli da nekom
padne na pamet da razvue ogradu od bodljikave ice preko
Atlantika i da zabrani ribama da prelaze sa jedne na drugu stranu.
254
elbookers
Posmatrala sam kako brdaca od peska postojano rastu pred

mojim oima, upitavi se u ta sam se to uvalila. Ali tada sam
shvatila da u se uskoro uvaliti u jo dublji sos jer je staza kojom
smo putovah naprasno iezla. Taib je veto iskoio iz tuarega i
ispustio po malo vazduha iz sve etiri gume, ali su tokovi i dalje
klizili kao da smo se vozili preko snega. Proli smo kroz oblast u
kojoj je tlo bilo prekriveno krtom glinenom korom kroz koju je
dikljala neka bodljikava trava, a potom smo krenuh uz uzvienje na
ijem nas je vrhu doekao neverovatan prizor. Bili smo okrueni
nepominim morem dina, namrekanim talasima utosmeeg peska
koji su se pruah do samog beskraja.
Zinula sam od uda. Tako je lepo, pomislila sam. To je bila
prva re koja mi je pala na pamet. Ne prazno ih opasno ili
zastraujue ve lepo. Kada se neko ko ivi u gradu nae na
takvom mestu, sigurno e pomisliti daje praznina lepa. Bilo je neeg
elegantnog u tim beskrajno umnoenim talasastim padinama,
prevojima i zaobljenim obrisima. Dok sam pogledom pratila
gracioznu liniju peska, bila sam sve manje uspaniena, uspavana tim
neprestanim ponavljanjem slinih oblika, naizmeninim prugama
svetlosti i senke, jasnom linijom razgranienja izmeu otro iscrtanih
dina. Taj smirujui ponavljajui obrazac nakratko me je naterao da
zaboravim da u tom velianstvenom prostranstvu vrebaju nesrea i
smrt koje neujno pletu mreu oko nesmotrenih i nespremnih
putnika, mreu u koju smo i mi mogli da se upletemo. Delovalo mi je
gotovo neverovatno da smo za samo est sati iza sebe mogli da
ostavimo relativnu civilizaciju berberskih sela sa svim onima
kuama i prodavnicama, kolama i poljunenim putevima i da
zaemo u tu nepreglednu pusto. Podelila sam to zapaanje sa
Taibom.
Kvat-kvatom ti treba oko osam sati, ali ako jae na kamili ili
ide peke, trebae ti vie od nedelju dana."
Ozbiljno?" Zadivljeno sam zazvidala. Kakva bi to avantura
bila, peke krenuti kroz pustinju, pomislila sam. Kakav podvig i
kakav test izdrljivosti i znanja i odlunosti. A opet, mi smo bili tek
na severnim rubovima najvee svetske pustinje. Uopte nisam mogla
da zamislim kako su karavanski putnici koji su prelazili preko itave
255
elbookers
pustinje, nosei zlato i slonovau, so i nojevo perje, uspevali da

opstanu na tako surovom mestu. Bio je to zadivljujui pohod, na koji
su mogli da se otisnu samo izuzetno hrabri i izdrljivi ljudi. Tada
sam se setila da zlato i slonovaa i so i nojevo perje nisu predstavljali
jedinu robu koja je putovala kroz pustinju i da su ti trgovci iz
podsaharskih drava takoe dovodili na hiljade i hiljade robova.
Okrenula sam se ka Lalavi koja mi je netremino uzvratila
pogled.
,,Bid, odjednom je rekla. Taib je lagano pritisnuo konicu sve
dok se automobil nije zaustavio na klizavom pesku. Brino se
okrenuo ka njoj i neto je upitao i ona mu je kratko odgovorila.
Potom je postavio jo jedno pitanje, a njen odgovor je ovog puta
podseao na bujicu brzih gorljivih rei, to me je navelo na zakljuak
da je starica pod hitno morala da se olaka. Dolo mi je da zahukem
od ozlojeenosti, ali sam se odmah postidela svoje sebinosti pa sam
na brzinu otkopala pojas i otvorila vrata. Poto je u kolima radila
klima, promena temperature je bila okantna. U roku od nekoliko
sekundi sam imala oseaj da su mi dlaice u nozdrvama postale suve
i hrskave kao ips. Sunce mi je dobovalo po glavi poput usijanog
malja. Pomogla sam Lalavi da izae u tu pustinjsku furunu, acnuvi
se kada sam se oslonila na povreeni zglob. Starica je zastala pored
automobila, blago se njiui, zatvorenih oiju i lica podignutog ka
nebu, dok se njen nakit caklio na suncu i dok su na indigo platnu
treperili uljani odsjaji. A tada je neoekivano krenula unapred.
Instinktivno sam prebacila ruku oko njenog struka, elei da je
pridrim, ali mi je ona odgurnula aku. Oho, oho.
Lagano prebacujui nogu ispred noge, u konim sandalama
koje su uranjale u mek pesak, poela je da hoda: ne kao lepa starica
ije su ruke bile rairene kako bi odrala ravnoteu i izbegla prepreke
ve kao ena koja se neumoljivo probijala kroz antarktiku oluju, sa
ogromnim naporom i uprkos svim nedaama.
Krenula sam za njom, ali me je Taib uhvatio za miicu. Pusti
je. Reila je da to sama obavi. Ne brini, nee pasti, a ak i da padne,
pesak nije tvrd. Pusti je da to uradi onako kako je naumila. Zato to
ona tako eli.
I tako smo samo stajali na bezbednoj razdaljini i posmatrali
256
elbookers
njeno sporo napredovanje sve dok se starica odjednom nije sruila na

kolena. Potrala sam ka njoj, mislei da je pala od iznurenosti, ali je
ona u tom trenutku poela da peva neku eterinu treperavu pesmu
koja se dizala ka nebu poput ptijeg urlikanja, a u mom umu je,
praktino niotkuda, izronila slika suncem okupanih vrabaca ije se
mrko perje presijavalo pod zlatnom svetlou. Osetila sam kako mi
marci struje uz kimu i kako mi se svaka dlaica na potiljku podie
od jeze.
Inadani kau da sve ima svoj vek

Buba koja mili i ptica koja leti
Biljka koja cveta kada doe kia
I kamila koja vie ne moe da raa.
Moji dani su sada tamni poput mojih noi
Tinad kae da nas tama doekuje i ispraa
U tami sad hodim ka vama, duhovi divljine
Ka vama koji ste me tako strpljivo ekali.
ula sam va zov u mrekanju noi i huku vetra
Vreme maslaca i urmi je odavno prolo
I moji dani su postali tamni poput mojih noi
Sunce zalazi kao ugaeni oganj na zapadnom nebu
Kucnuo je as da krenem za azalajem
Da krenem dugim putem soli ka svom konaitu.
Da li su to bile rei Lalavine pesme ili naprosto rei koje su mi
odzvanjale u glavi dok je pevala? To do dananjeg dana nisam uspela
da saznam. Znam samo da sam, kada je poslednja nota zamrla u
vazduhu, zatekla sebe kako stiskam svoju amajliju, tako grevito da
su njeni rubovi ostavili crvene tragove na mom dlanu.
Kada sam pogledala u Taiba, videla sam da mu suze teku niz
obraze. Uopte nije pokuao da ih zaustavi ih sakrije. Suze su se
kotrljale niz njegovo lice, ostavljajui tamne mrlje na naborima
platna ispod njegove brade, a kada sam se ponovo okrenula,
primetila sam daje Lalava leala preko peska.
ta to radi? proaptala sam, ah on nita nije odgovorio.
257
elbookers
Samo je krenuo ka njoj, spustio se na kolena i uzeo je za ruku.

ula sam kako razmenjuju nekoliko priguenih rei, nakon ega je
Taib ustao, proao pored mene i nastavio ka kolima. Kada se vratio
nazad, ispod ruke je nosio smotano belo platno. Pokazao mi je da
sednem na pesak, a onda se spustio pored mene, prebacivi belo
platno preko kolena i zagledavi se u daljinu, kao daje neto ekao.
Sunce je nemilosrdno peklo, nebo je postajalo gotovo belo od
njegove vreline, a peano more se pretvaralo u mrekajui paletu
sivkastih boja. Sve je bilo tako tiho da mi se inilo da je tutnjava krvi
u mojim uima predstavljala jedini zvuk na svetu. Zahvatila sam
pregrt peska, koji je bio tako vreo da je oprljio brazgotine koje je
amajlija ostavila na mom dlanu, a potom sam poela lagano da ga
proputam izmeu prstiju milion siunih zrnaca koja su nastala
postojanim drobljenjem neke prastare stene i koje su pustinjski
vetrovi naneli tu tokom misterioznog procesa koji je trajao hiljadama
i hiljadama godina. U tom udnovatom vakuumu u kome se inilo da
se vreme usporilo gotovo do take zaustavljanja posmatrala sam
kako svako od zrnaca lagano pada i stapa se sa bilionima zrnaca
ispod sebe, a potom sam uzela jo jednu pregrt i ponovo je pustila
izmeu prstiju, preputajui se postupku koji se lagano pretvarao u
zavisnost, u opsesiju, kao da mi je ta monotona ponavljajua radnja
bila neophodna kako bih paniku koja je postojano rasla u meni
zadrala na bezbednom rastojanju.
Ne znam koliko sam dugo ostala u tom transu pre nego to sam
na rubu svog vidnog polja primetila neko kretanje. Bila je to
dugonoga crna buba koja je klizila preko peska poput veslarice koja
je grabila preko jezera opirui se povrinskom naponu vode.
Posmatrala sam kako poinje da se penje uz greben mekog peska koji
se rasprivao ak i pod dodirom njenih baletanskih stopala. Svim
silama se probijala navie, a onda bi skliznula nazad. Gore-dole,
gore-dole, kao na nekoj klackalici. Zatekla sam sebe kako je
vlastitom voljom guram napred, kao daje snaga misli koje sam
usmerila na nju mogla neto da promeni. Buba je na kraju pokuala
da osvoji greben iz drugog ugla, to je urodilo plodom. Sa
neverovatnom istrajnou se prebacila preko ruba i nestala sa vidika,
ostavivi za sobom samo niz hijeroglifskih tragova u pesku.
258
elbookers
Pojma nemam koliko smo dugo ekali pod upeklom zvezdom

ni kako je Taib znao kada je ekanje bilo okonano. Znam samo da
je jednog trenutka sedeo nepomian kao kamen, a da je ve narednog
razmotao svoje gipke udove, ustao sa zemlje i krenuo ka starici.
Dugo je gledao u nju, ne progovarajui ni rei, i po njegovoj mirnoi
sam znala da je Lalava bila mrtva.
Srce je poelo divlje da mi lupa, ali ta sam drugo mogla da
oekujem? Jo otkako smo napustili Tijuadu, bilo je jasno da je to
bio neminovan krajnji ishod naeg putovanja, zar ne? Onaj deo moje
linosti koji je pripadao dvadeset prvom veku ona Izabela koja je
radila u londonskom Sitiju i povinovala se pravilima koja su joj tamo
bila nametana, koja je nosila profesionalnu uniformu i okretala lea
sirovoj prirodi sveta bio je uasnut injenicom da sam mogla da
dopustim da se tako neto desi, da nisam ak ni pokuala da ubedim
Taiba da naprosto spakuje Lalavu u kola i da je, uprkos njenim
eljama, prebaci do najblie bolnice. Ali je onaj iskonski divlji deo
moje due bio opijen neim to je podsealo na zanos, dirnut
Lalavinom hrabrou i dostojanstvom i smirenou sa kojom je
napustila ovaj svet. Prila sam Taibu i zagledala se u stariino mrtvo
telo. Lice joj je bilo blaeno, oi zatvorene, a krajevi usana izvijeni u
osmeh. Njene amajlije, ogrlice, narukvice i minue su se presijavale
na pustinjskom suncu.
,,Hajde, rekao je Taib. Pomozi mi da joj skinem odeu."
Zaprepaeno sam se zapiljila u njega. Molim?"
Moramo da okupamo telo."
Zbunjeno sam se osvrnula. Ne, nisam se prevarila: bili smo u
Sahari. Ali, ovde nema vode", smueno sam promucala.
Taib je tiho uzdahnuo. Samo mi pomozi da joj svuem
odeu."
Nikad pre toga nisam videla, a kamoli dodirnula, mrtvo telo.
Neki sablanjivi sujeverni deo mog bia je bio zgroen ak i samom
pomilju da uestvujem u takvom inu, ali me je Taib prostrelio
neumoljivim pogledom. Ne mogu to sam da uradim. A, osim toga,
naa tradicija nalae da Lalavu okupa ena. Zna, vie nisi u
Londonu. Zato mora da prestane da razmilja na londonski nain."
Dobro", promrmljala sam, progutavi knedlu.
259
elbookers
Paljivo smo skinuli stariinu slojevitu odoru i spustili njen

nakit na stranu. Kada je bila skoro naga Taib je naglo ustao.
Pristojnost mi nalae da ostalo prepustim tebi, a ja u ti objasniti ta
treba da radi. Znam da ti ovo teko pada, Izabela, ali se seti da to
ini za Lalavu, da time odaje poast uspomeni na nju i iskazuje
potovanje prema naoj tradiciji. Prvo mora da ispere njenu usnu
duplju. Doneu ti vodu iz kola."
Doneo mi je dvolitarsku plastinu flau sa mineralnom vodom
koju mi je dao u Tafrautu, dok smo jo bili na mestu gde je postojala
nekakva civilizacija, gde smo mogli da kupimo makar najosnovnije
stvari i gde niko nije priao o sahranjivanju mrtvih robinja u
pustinjskom pesku. U flai nije bilo puno vode, ali sam pretpostavila
da je ono to je ostalo bilo dovoljno da se time isperu usta pokojnice.
Uzela sam flau, prikupila hrabrost i neno spustila ruku na stariino
lice. Telo joj je jo uvek bilo neukrueno i toplo, mada je to moda
bilo zbog sunca. Na prvi dodir nisam bila onako okirana i zgroena
kao to sam oekivala, ali sam znala da je u pitanju samo zakasnela
reakcija. Otvorila sam joj usta i zagledala se u krezubu upljinu, sa
posivelim jezikom zabaenim unazad. Pokuavajui da iskljuim
svoju matu, nasula sam vodu u stariina usta, zatvorila oi i zavukla
prste u usnu duplju. Unutranjost je bila naizmenino klizava i blago
lepljiva, a pod prstima sam oseala tvrda ispupenja nalik hridima u
moru. Kada sam obavila taj zadatak, savila sam stariinu glavu
unapred i voda je iscurila napolje i stopila se sa peskom.
Sada nakvasi aku i triput joj operi lice.
Ponovo sam posluala. Kada sam stigla do treeg ponavljanja,
ve mi je bilo lake. Oprala sam gornji deo glave, oseajui pod
prstima Lalavine otre, suve, ilave pletenice.
Sada uzmi ist pesak i njime neno istrljaj ake i podlaktice,
laktove i stopala i kolena, stalno se kreui sleva udesno."
Za to je trebalo vie vremena, a neki glasi u zadnjem delu
glave neprestano me je podseao da prelazim akama preko koe
mrtve ene, koe koja je imala sasvim drugaiju boju i tkivo nego
koa bilo koje osobe koju sam do tada dodirnula. Ali sam uprkos
tome nastavljala dalje, trljajui peskom stariine noge i oseajui
kako se njeni miii mrekaju poput testa meu mojim dlanovima.
260
elbookers
Grudi su joj bile usahle i mlohave, prilepljene uz rebra. Snebivljivo

sam pogledala u Taiba. On je skrenuo pogled. Da, mora. I to i sve
ostalo."
Stegnula sam zube i nastavila da obavljam svoj zadatak bez
bilo kakvih prigovora, dajui sve od sebe da uutkam raspomamljeni
glas ene koja je svojski izbegavala da dodirne ak i telo ivog
oveka i koja naprosto nije mogla da shvati ta se to deavalo. Taib
je u jednom trenutku priao i okrenuo stariino telo kako bih mogla
da joj operem lea i zadnjicu, nakon ega je konano izjavio daje
posao propisno obavljen i da treba ponovo da je obuemo i da joj
stavimo nakit.
Kada smo obavili te zavrne detalje, zagledala sam se u
poloeno telo. Ponovo obuena u svoju raskonu odoru, sa akama
sklopljenim preko grudi, starica je delovala spokojno i impresivno i
odjednom sam, na neki perverzan nain, postala ponosna i na nju i na
sebe. Taib je ponovo otiao do kola i vratio se sa izduenim
komadom belog platna. To je njen pokrov. Traila je da ga
ponesem.
Znai, ti si sve vreme znao da e...
Taib je klimnuo glavom. Da, oboje smo znali. I ona i ja. Ali,
da sam ti rekao kakav e biti krajnji ishod, ovaj dan bi ti mnogo tee
pao, zar ne?
To sam teko mogla da poreknem. Pomogla sam mu da umota
Lalavu u pokrov sve dok njeno telo nije postalo potpuno prekriveno
platnom. Taib je ponovo otiao do kola i nakon par minuta se vratio
nazad sa aovom.
Tek tako e je pokopati ovde, potpuno samu? Naravno, to je
bilo glupo pitanje: ta sam drugo mogla da oekujem? Zato bih
inae obavila taj pogrebni ritual? I zato bismo je umotali u mrtvaki
pokrov? Moda se neki deli mog bia i dalje nadao da emo, nakon
to obavimo taj pustinjski obred, vratiti njeno telo u automobil i
krenuti nazad ka civilizaciji.
Naravno. Zato to je ona tako elela."
Ali, ta emo sa vlastima? Zar ne mora da prijavi njenu
smrt? Da izvadi umrlicu i takve stvari? Zar neko nee pokrenuti
istragu ako Lalava naprosto nestane u pustinji?"
261
elbookers
Taib me je prostrelio dugim reitim pogledom. Izabela,

zaboravi na London i seti se gde se nalazi. Lalava je dola iz
pustinje i sada je kucnuo as da je pustinja ponovo uzme pod svoje
okrilje."
Ali ona nije dola iz pustinje. Ona je dola sa sasvim drugog
mesta. Bila je otrgnuta od svoje postojbine i nasilno odvedena u
pustinju", jogunasto sam odvratila. Zato bi elela ovde da umre?
Zato bi elela da bude pokopana u ovom pesku, daleko od svih koje
je poznavala? Stvarno ne shvatam. Vie nita ne shvatam..." Zautala
sam, obuzeta strahom da su mi nervi na rubu rasprsnua.
Taib me je kolebljivo dodirnuo po ramenu. Ona je odlino
znala ta eli, Izabela. ta misli, zato bi se inae obukla kao
kraljica? Kada bih imao bar upola tako mirnu smrt kada kucne moj
as, sebe bih smatrao srenim ovekom."
Kao kraljica... Ta fraza mi je potmulo odjekivala u glavi. Kao
kraljica, ukraena draguljima i obuena u raskonu odoru, pokopana
u pustinjskom pesku. Odgurnula sam njegovu ruku. Oh, gospode!"
Izabela? ta se deava?"
Neto... neto uvrnuto. Ne znam ni sama. Molim te, ne obraaj
panju na mene. Samo sam malo uznemirena... to je sve.
Taib je prislonio nadlanicu uz moje elo. Mislim da si zaradila
sunanicu. Trebalo je da pretpostavim. Hajde, idi u kola, Izabela. Ja
u obaviti ono to je neophodno."
Sa prednjeg sedita tuarega sam posmatrala kako Taib
iskopava raku. Sunce je ve poelo da se sputa. Na kraju sam
prikupila snagu, izala iz kola i pritekla mu u pomo. Zajedno smo
poloili Lalavu u raku i nabacali pesak preko tela umotanog u beli
pokrov. Ostala sam da bdim nad njom, dok je Taib traio kamenje
koje e staviti preko groba. Sedam puta se vraao nazad, svakog puta
donosei po jedan pljosnati kamen. Na kraju smo, sa dubokim
potovanjem i smernou, poloili to kamenje preko stariinog groba.
Neka ti je laka zemlja, Lalava", tiho je prozborio Taib.
Dirnuta tim dostojanstvenim oprotajem, skinula sam svoju
amajliju i zadrala je na dlanu, nameravajui da je spustim na grob.
Neka je ovo titi..." zaustila sam, ali je moje rei priguila tutnjava
vozila koja su iz pustinje nadirala pravo ka nama.
262
elbookers
Taib je zaklonio oi od svetlosti zalazeeg sunca. Tada me je

zgrabio za miicu i tako grubo me podigao sa peska da sam ispustila
priguen vrisak. Vrati se u kola", rekao je. Odmah."
Zato? Ko su oni?" Amajlija mi je visila u aci, sa crvenim
diskovima koji su se presijavali na suncu.
Uradi kao to sam rekao", procedio je Taib zapovednim
tonom.
Ali pre nego to sam stigla da ga posluam, dva velika terenska
vozila su se zaustavila u oblaku praine i mukarci u tamnoj odei su
poeli da iskau napolje. Svi su nosili vrsto obmotane turbane, a
neki su bili naoruani pukama.
,,Merde28 procedio je Taib. Mislim da smo u nevolji."
28
Sranje!
263
elbookers
22.
reme je lagano prolazilo. Devojke su uvebavale svadbene

igre i pesme. Mukarci su se bavili svojim poslovima i niko nije
pominjao nita to je odstupalo od uobiajenih svakodnevnih tema.
Marijatina mesenica je dola i prola. ivot se nastavljao ustaljenim
tokom. Uprkos Marijatinim protestima, Kel Bazgani su bili
obaveteni o predstojeem venanju, u sluaju da njen otac i braa
prou tuda po povratku iz Bilme. Ali, to nije bio jedini razlog.
Potpuno razumem tvoju strepnju, Marijata, bolje nego bilo ko
drugi, rekla joj je Rahma umornim glasom, ali ne sme da
zaboravi da tamo ive tvoje tetke i roaci. Dunost nam nalae da
im javimo za venanje. Zamisli samo koliko bi mogli da se rasrde
ako to ne uinimo. Sigurno bi osuli drvlje i kamenje na nas i optuili
nas za skandal, a moda ak i za otmicu.
A ta emo sa Rosijem? Sigurno je i dalje besan zbog onih
kamila." Rahma je odluno isturila vilicu. Kojih kamila? Ne znam
ni za kakve kamile. Da ti moda ne vidi dve bele meharske kamile
meu ubogim ivotinjama koje se nalaze u oborima Kel Tegarta?"
Podigla je ruku i zaklonila oi. Ja nita ne vidim." Tada se ponovo
okrenula ka buduoj snahi. Ako si odluila da se uda, Marijata,
onda to mora propisno da obavi. Ako tako ne postupi, na vas e
pasti urokljivo oko, a Amastan je ve previe propatio zbog loe
sree. Ne brini, oni nee doi ovde. Oni znaju da je nae selo previe
udaljeno i da bi putovanje bilo previe naporno. Ovde ne mogu da
oekuju bogatu gozbu i bakarenje u raskoi. Zar misli da bi tvoja
tetka Dasin i Musine nove supruge prihvatile skromno gostoprimstvo
koje mi moemo da im ponudimo?"
To je bila istina. Marijata nije mogla da poveruje da bi one
264
elbookers
pristale na to. ak i sama pomisao da su Kel Bazgani znali za njeno

venanje ispunjavala ju je nervozom, a njen nemir se jo vie raspirio
kada su Amastan i nekoliko mlaih mukaraca nestali iz sela,
navodno zato da bi posetili pijacu koja se nalazila na tri dana
putovanja kako bi trampili kozje mleko, sir, kou i plemenske
rukotvorine za pirina, zaine i med koji e im biti potrebni za
svadbu. Prolo je nedelju dana, a oni se i dalje nisu vraali. ak i
kada je prolo punih deset dana, svi u selu su se pravili kao da u tome
nije bilo nieg udnog. ene su peskom glancale srebrni nakit,
razmotavale svoje najlepe odore i popravljale izvuene niti na vezu.
Jedna drugoj su pravile pletenice i utrljavale maslac u kou.
Vereniki simboli koji su kanom bili iscrtani na Marijatinim akama
poeli su da blede, pretvarajui se u mreu tanunih smeih ara koje
su postale gotovo nevidljive na njenoj preplanuloj koi.
Na kraju su se neki od mukaraca vratili u selo sa namirnicama
i kupama eera namenjenim buduim mladencima. Ali Amastan nije
bio meu njima. Ba kao ni Bazu i Azeluan, primetila je Marijata.
Bazu je bio neoenjen, a njegov otac je bio na pohodu sa azalajem,
tako da niko nije bio zabrinut zbog njegovog odsustva.
Sigurno se udvara nekoj curi u Kidalu", natuknula je Tadla, na
ta su ostale ene prasnule u smeh.
Prosjaci ne mogu da biraju!"
Ali zato jo nema Amastana i Azeluana?"
U vazduhu je zavladao iznenadni tajac. Nura je pogledala u
Nofu, koja je jedva primetno zavrtela glavom. Ona je bila
Azeluanova neaka. Marijata je uhvatila njihov potajni pogled i neto
ju je steglo u grudima. ta se deava?" rekla je. Zato mi ne
kaete?"
Nofa je uteno stegla njenu ruku. Nita se ne deava. Nema
razloga za brigu. Azeluan vie nije onako mlad kao nekada. Sigurno
su zakljuili da nema potrebe da ure."
Marijata je pustila da stvari ostanu na tome, mada nije bila
uverena u istinitost njihovih rei. Azeluan je moda zaao u godine,
ali je i dalje bio ilav poput stabla akacije, prekaljen dugim
iskustvom i pustinjskim vetrovima, tako da je mogao da podnese ak
i najvee tekoe.
265
elbookers
Ne, Amastanovo odsustvo nije imalo nikakve veze sa

Azeluanom, zakljuila je. Moda se predomislio i odustao od enidbe
zato to, kako su stari ljudi govorili, u njegovoj jetri vie nije bilo
vatre. Ili je to bilo u pitanju ili mu se desilo neto strano. U mislima
je istog asa ugledala kako se Amastanova kamila propinje i kako
njen voljeni pada u neku stenovitu klisuru, obliven krvlju koja je
ikljala iz nosa i uiju. Ili kako ga ubijaju drumski razbojnici. Ili, jo
gore, kako gine u enskom zagrljaju u nekom drugom logoru. Znala
je da su to bile bezumne misli, ali nije mogla da ih zaustavi. Takve
misli su je budile iz sna i spreavale je da se lati bilo ega izuzev
najprostijih poslova, a ak ni to nije uspevala valjano da obavi. Dok
je zurila u vedra sa vodom koju je izvukla iz reke, revnosno je
prizivala Amastanovo ime, ali voda nije htela da joj otkrije svoje
tajne. Nou je slala svoje duhovno oblije da ga trai po maglovitim
poljima snova, ali ni to nije pomoglo. Kada nije mogla da zaspi,
etala je po logoru pod nemim zvezdama sve dok koze ne bi osetile
njeno prisustvo i poele da mekeu, nadajui se daje neko ranije
doao da ih pusti iz obora ili da ih nahrani. Jedne noi, dok je
meseev srp visio na nebu, tanuan i otar poput bodea, krenula je
uz breuljke koji su se uzdizali zapadno od logora, sve do Orla i
Zeca, dva udna kamena oblija koja su se ocrtavala na horizontu,
prkosei denunima koji su lebdeli u vazduhu i prelazei pogledom
preko pejzaa, u nadi da e negde spaziti svog verenika. Nije stvarno
oekivala da pronae Amastana, ali joj je bilo lake da bar pokua da
neto uini nego da sedi skrtenih ruku. Bilo je neeg odvanog i
okrepljujueg u pomisli da se otisnula kroz tu pusto u vreme kada je
itav svet spavao, mada je znala da je na tom mestu u tim poznim
nonim satima sigurno haralo mnogo Kel Asufa. I zato je, kada su se
pred njenim oima ukazale siluete dvojice mukaraca koji su se na
kamilama neujno probijali kroz klanac, zadrhtala od oka i panike.
Jahai su bili visoki i uspravni, a za sobom su vukli jo dve
kamile natovarene mnotvom zaveljaja. Velovi su im bili podignuti
sve do oiju, a na leima su nosili prebaene puke. Napeto se
zagledala u njih. Da li je prvi jaha podseao na Amastana? Bili su
previe daleko da bi mogla da ustanovi. Da drugi nije bio Bazu ili
Azeluan? Ili su to moda bili banditi koji su nameravali da poharaju
266
elbookers
logor? Ali, ko god da su bili ti mukarci, bilo je izvesno da e uskoro

stii do nje. Morala je odmah da se povue, da potri niz padinu i da
podigne uzbunu. Ali ju je tada preplavila neka neobjanjiva
radoznalost i znala je da naprosto nije mogla da se okrene i da ode,
daje to bilo jednako neizvodljivo kao i da poleti poput sove. Umesto
toga se uvukla u hladnu mranu uzanu pukotinu izmeu dve visoke
stene. Dok je stajala u ledenoj tmini, prislanjajui se grudima uz
kameni zid, osetila je kako joj srce poskakuje poput prestravljenog
mia koji se nastanio u toj pukotini.
Kada su jahai stigli do vrha, prepoznala je kamilu koja je ila
na elu. Bila je to runjikava arena mauritanka koja je pripadala
Bazuu ag Akliju. Iza nje je primetila veliku kamilu sa bledunjavom
dlakom. To je po svoj prilici bila Azeluanova kamila Taorka. Znai,
to su bili Bazu i Azeluan. Bila je tako razoarana da su joj suze
navrle na oi. Gde je Amastan?
Jedan od mukaraca je neto prozborio i Marijata je po
njegovom glasu zakljuila da je to bio ilavi i prepredeni Azeluan.
Jahai su zastali, naterali kamile da se spuste na kolena i sjahali.
Potom su zajedno naterali treu i etvrtu kamilu da takoe kleknu.
Marijata je tek tada primetila da se iza tamnih ispupenih obrisa na
leima tree kamile ne kriju zaveljaji ve ljudska silueta. Bio je to
neki mukarac, mrtav ili teko ranjen. Sa usana joj se otrgao
prigueni krik, ali su mukarci razgovarali izmeu sebe tako daje
nisu uli. Tada se ljudsko oblije na treoj kamili pomerilo i podiglo
glavu. ak i sa takve razdaljine, i pod takvim okolnostima, odmah je
prepoznala Amastana. Ali pre nego to je stigla da napusti sklonite i
da pojuri ka njemu, Amastan je sasvim razgovetno prozborio:
Izgleda da jo nisam mrtav. Druga dvojica su prasnuli u smeh.
Logor je prilino daleko. ta ako dou i...
Nee doi.
Kako moe da bude tako siguran?"
Azeluan je slegao ramenima. Ne moemo ovo da drimo u
logoru. Vie nikome ne smemo da verujemo. Ne smemo da raunamo
ak ni na podrku ljudi iz vlastitog plemena, jer su oni kolebljivi i
podeljeni. Ni sami ne znaju ta ele. Vie nisu onako hrabri i odluni
kao u stara vremena."
267
elbookers
Niko ne sme da zna", dodao je Bazu nervoznim glasom.

A ta emo rei za moju ruku?" nestrpljivo je upitao Amastan.
Ne sme da dopusti da bilo ko vidi ranu."
ak ni Marijata?
Pogotovo ne Marijata. Ona je ker Kel Taitoka, Kel Ahagara.
Siguran sam da e se Hogar predati. Oni se uvek predaju. Hogarski
vazali su se borili sa Francuzima koji su ubili Firhuna kada je
pobegao iz zatvora u Gaou. To sam uo od oca."
Azeluanov otac se borio zajedno sa Kaosenom u velikom
ustanku", podsetio je Bazu Amastana.
Marijata se povukla u senku. Dolo joj je da iskoi odatle i da
stane pred njih, da odbrani ast svog naroda od njihovih kleveta, ali
je bila svesna daje previe opasno da otkrije svoje prisustvo. Mogla
je da pretpostavi ta se desilo Amastanu i ta se nalazilo u dva velika
zaveljaja koje je nosila etvrta kamila. Dahui od napora, Azeluan
i Bazu su skinuli prvi zaveljaj i spustili ga na zemlju. Kroz
pomrinu je odjeknulo potmulo zveckanje. Azeluan se uspravio,
obazrivo se osvrnuvi. Tada je uperio prst ka pukotini u kojoj se
Marijata skrivala. Eno tamo", rekao je. Izmeu Orla i Zeca."
Oh, ne! Marijata je munjevito skrenula pogled ka Amastanu
koji je, na njeno olakanje, sada stajao na obe noge a onda se
povukla unazad, priljubivi se uz stranji zid pukotine, gde nije
prodirala meseina koja bi mogla da oda njeno prisustvo. Bazu i
Azeluan su ubacili prvi zaveljaj kroz prednji otvor. Kada je tovar
tresnuo na pesak, Bazu ga je iz sve snage gurnuo napred, sve dok se
nije sudario sa Marijatinim cevanicama. U zaveljaju se nalazilo
neto tvrdo i teko. Kada je Bazu nabio zaveljaj jo dalje, Marijata
umalo nije izgubila ravnoteu i pala preko njega. Sreom, Bazu se
tada povukao, oigledno zakljuivi da je tajanstveni tovar bio
propisno sakriven. Nekoliko minuta kasnije dvojica mukaraca su se
vratili sa drugim zaveljajem koji su bacili preko prvog, prikletivi
Marijatu izmeu stene i tovara koji joj je dopirao do struka.
Dobro je", rekao je Azeluan. Sada moemo da siemo do
logora. Uz malo sree, moi emo da namirimo kamile i da
odspavamo nekoliko sati pre nego to sunce izae."
Poeli su da se udaljavaju, vukui stopala kroz pesak. Neto
268
elbookers
kasnije je zaula kako kamile jogunasto frku i kako drvena sedla

kripe dok su se penjali na njih. A onda su otili i ona je ostala sama
u pomrini, prikletena tovarom sa sumnjivom robom.
Znala je da nije pametno da proverava ta se nalazilo u tim
mranim zaveljajima. Trebalo je samo da se uspentra preko njih i da
se spusti do logora drugim putem od onog kojim su krenuli jahai.
Nije smela da otvara zaveljaje, a opet... morala je to da uini. Meu
Narodom vela kruile su brojne prie o radoznalim enama koje je
zadesila nesrea zbog toga to su otvorile tue koare, upove ili
kutije; o enama koje su progutali denuni i koje su se pretvorile u
vrane koje su odleprale u niiju zemlju, u svet u kome je postojalo
samo huanje razvejanog peska. Ali, poput tih ena, ni ona nije
uspela da se uzdri. Obazrivo se uzverala preko zaveljaja, oseajui
kako se njihov sadraj pomera pod njenom teinom, sve dok nije
stigla do ulaznog otvora. Tamo je, pod meseinom koja je sipala
svoje tanune zrake preko njenog ramena, paljivo pomerila ebe sa
vrha donjeg zaveljaja. Ispod je pronala gomilu tekih crnih
metalnih kutija. Nije znala ta je to bilo. Uzela je jednu od njih i
neto je zaangrljalo unutra, kao da su neki mali teki predmeti
udarali u stranice. Namrtenog ela, vratila je kutiju na mesto,
ponovo navukla ebe i prela na drugi zaveljaj. Unutra se nalazilo
mnotvo predmeta od drveta i metala ija su udna tamna oblija
upijala meseevu svetlost. Podigla je jedan od tih predmeta i
ustuknula od uasa. Odmah je shvatila da je to bila puka, mada
nikad pre toga nije videla takvu puku. Ona nije podseala na puke
koje su mukarci koristili u lovu, a jo manje na kitnjasto starinsko
oruje koje se koristilo u ritualnim fantazijama. Te puke su bile
lake i sloenije i nekako opasnije. Izgledale su poput korpija. Na
kundaku je primetila neki natpis, koji je donekle podseao na tifinag,
ali nije mogla da ga protumai. To ju je jo vie uplailo tako da je
brzo spustila puku i ponovo je prekrila ebetom.
Dakle, doneli su puke. Strane puke. Ukradene strane puke. I
brdo municije.
Prestravljena tom spoznajom, polako je kleknula. Ustanak.
Veliki ustanak. U glavi joj je zavladao mahniti vrtlog. Pobunjenici...
pobuna. Slobodan narod, Imazigen, koji je bio nadomak toga da
269
elbookers
izgubi svoju vekovnu slobodu. Dok su joj te rei odzvanjale u

mislima, shvatila je da je rat o kome je Amastan govorio ve poeo i
da on vie nije mogao sa strane da posmatra ono to se deavalo. A to
je znailo da ni ona vie ne moe da ostane po strani.
270
elbookers
23
Gde si bio?
Leali su u svom skrovitu, u udubljenju izmeu oleandera na
obali reke. abe su sada bile tihe, a voda se skoro potpuno povukla,
presahla od sunca koje je sve nemilosrdnije peklo zemlju koja se
okretala oko njega. Da je bila u svom zaviaju, njeno pleme bi se do
tada ve preselilo u brda, gde voda jo uvek opstaje u senovitim
gueltama, ili u niziju, gde haratini revnosno navodnjavaju panjake.
Ali su Kel Tegarti bili previe siromani da bi imali haratine, previe
slabi da bi svoje sluge spreili da se presele u grad.
Amastan je podigao ruku i sklonio joj kosu sa lica. Koa joj je
bila lepljiva od znoja dok se u tami izvijala nad njim, sauestvujui u
misteriji sjedinjenja koje je bilo zaogrnuto mrekajuom tkaninom
njihovih odora. Skliznuo je prstom preko njenog ela, osetivi mali
greben izmeu njenih nabranih vea i pomislivi koliko su esto
iskuavah sudbinu, izlaui se tolikim zlim uticajima koji su lebdeli
oko njih dok su provodili noi na tom samotnom mestu, bez bilo
kakve zatite ili zaklona. Na pijaci", leerno je odgovorio, gladei
nabore na njenom elu. Zar nisi videla ta smo sve doneli? Zamisli
samo kako e lepo izgledati sa onom maramom koju sam ti kupio.
Oni ukrasi na njoj su kauri koljke. One potiu sa ostrva koja se
nalaze du obale Indijskog kontinenta, daleko na istoku. Pria se da
su ih trgovci prvi put doneli u ove krajeve jo u vreme velikih
faraona. Zamisli samo, jo pre roenja plemenite Tin Hinan! Ko zna,
moda su neke od njih starije ak i od zaetnice tvoje loze, starije od
Majke Svih Nas. Te koljke su vekovima prelazile iz ruke u ruku, od
Maldiva do Egipta i kroz itavu Veliku pustinju, da bi konano
dospele do najlepe devojke koja je ikada roena na ovome svetu.
Zamisli samo kako e velianstveno izgledati na svadbenoj odori
271
elbookers
moje neveste! Bele poput tvojih bisernih zuba i poput beonjaa koje
mi obasjavaju lice kao jato najblistavijih zvezda. Zamisli samo kako
e svetlucati i treperiti u noi naeg venanja!"
Marijata se ugrizla za usnu. Ona je volela da joj Amastan
govori takve stvari, ispredajui arobne rei o egzotinom svetu koji
ona nikada nee videti, ali nije dopustila da joj to odvrati panju.
Gde si bio? ponovo je upitala. Osim na pijaci?" Primetivi
Amastanovo kolebanje, stegnula ga je butinama, nateravi ga da se
trgne. Boli te ruka, zar ne? Hoe li jo jednom da mi ispria kako
si je povredio?"
Amastan je podozrivo zakiljio. Ne treba tako da ispituje
svog mua. Time poniava moju ast.
Ti mi jo uvek nisi mu, Amastane ag Musa. A, osim toga,
nijednog trenutka nisam nasela na priu da si pao sa kamile. Ti se
previe dobro snalazi u sedlu da bi to moglo da ti se desi." Kolenom
mu je pritisla aku i odgurnula rukav njegove odore, otkrivajui
zavoj koji se nalazio ispod. Amastan je nepomino leao, dopustivi
joj da razmota zavoj, krug po krug, sve dok pod iskriavom svetlou
zvezda nije ugledala ranu prekrivenu crnom skoruenom krvlju.
Takoe moram da primetim da ovo uopte ne podsea na ranu koju
ovek moe da zaradi pri padu sa kamile."
Dao sam re da ti nita neu rei."
Zato to su svi Kel Ahagari izdajnici?"
Amastan je bio tako okiran da je odskoio od tla. Sa mukom
se pridigao na laktove i odgurnuo je u stranu. Zato to kae?"
Odakle vam one puke, Amastane?"
Postajem sve uvereniji da si ti zapravo jedna od Kel Asufa.
Jesi li se pretvorila u sovuljagu kako bi mogla neopaeno da lebdi
iznad moje glave? Ili si poslala svoj duh da u obliku mrmota luta
kroz kamenjar? Jesi li ti neko od onih stvorenja koja po volji mogu
da menjaju oblije? Da li e tree noi nakon naeg venanja neko
banuti u na ator i unutra zatei samo moje oglodane kosti?"
Osmotrio ju je pogledom punim obazrivog potovanja. Ili je to
moda bio strah?
Pusti te kojetarije", nestrpljivo je odgovorila Marijata. ula
sam va razgovor i znam ta to znai. Ako nam opasnost kuca na
272
elbookers
vrata, kako to kae Tana, onda hou da je doekam spremna.

Tuareke ene su oduvek bile jednako odvane i odlune kao i
njihovi mukarci. Naui me kako se koriste one ukradene puke,
Amastane, i ja u ti, kada kucne as, dokazati da pripadnici plemena
Kel Taitok nisu ni vazali ni kukavice!"
Amastan se zadivljeno zagledao u nju. A tada je prasnuo u
smeh. Kalanjikovi nisu oruje za ene! Pravo da ti kaem, ni ja ne
znam kako se puca iz njih, ali je Azeluan obeao da e me nauiti
im mi rana zaceli. Ako to stvarno eli, tada u ti pokazati kako se
rukuje pukom." Lice mu se naglo smrailo. Mogu da te nauim da
puca, Marijata, ali ne mogu da ti kaem kako smo doli do tih
puaka, zato to je to previe opasno. Ako taj podatak dospe do
pogrenih uiju, to moe da bude kobno za sve nas. Zato te molim da
to prihvati i da me vie ne salee opasnim pitanjima."
Marijata mu se odvano zagledala u oi. Dobro, prihvatam."
Dok se dan njihovog venanja bliio, Marijatina napetost je
rasla poput oblaka koji se gomilaju na nebu uoi oluje. elela je da to
to pre obave, da njeno sjedinjenje sa Amastanom dobije javno
priznanje i blagoslov, kao da se nadala da e ozakonjenje njihove
ljubavi uspeti da odagna zle uticaje koji su se svijali oko njih. Njeno
nestrpljenje je postalo gotovo opipljivo: miii su joj nervozno
poigravali i nijednog asa nije mogla da se skrasi u mestu. Njen
nemir nije nestao ak ni kada su ene iz plemena poele da
zaodevaju njeno telo raskonim tkaninama kako bi odabrala onu koja
je bila najprikladnija za svadbenu odoru. Ovo indigo platno
kupljeno je na pijaci u Kanou, ba kao i ova zelena tkanina. Pogledaj
samo kako svetluca!"
Zelena boja ne donosi sreu", dobacila je jedna od ena i svi
pogledi su se uperili ka Marijati, traei njeno miljenje.
Marijatine misli su bile na drugoj strani tako da joj je trebalo
malo vremena da shvati da su sve ene piljile u nju, iekujui
odgovor. One u ovome uivaju mnogo vie od mene, pomislila je.
ta me je to spopalo? Neka druga devojka bi se svim srcem posvetila
svadbenim pripremama, duboko proivljavajui svaki trenutak i
revnosno odabirajui vezene motive i papue ukraene draguljima,
273
I
elbookers
narukvice i minue i dezene koji e biti iscrtani kanom, znajui da

e im ti arobni sati itavog ivota ostati urezani u seanju i da e im
setno izranjati u mislima kada kucne as da udaju svoje keri, a
potom i svoje unuke... Ali i dalje nije mogla da odagna oseaj
turobnosti koji se nadvijao nad njom, koji ju je terao da se to pre
vena, ako je mogue jo istog asa, u haljini koju je tog trenutka
imala na sebi, bez tog nepodnoljivog odugovlaenja i svih tih
triavih priprema. Ah kada je oko sebe spazila lica puna iekivanja i
oi koji su zraile iskrenom radou i blagonaklonou, shvatila je da
venanje nije predstavljalo privatan in i da se ono pre obavljalo
zarad dobrobiti itavog plemena nego zarad mladenaca koji su stupah
u brak, da je to bio dogaaj ija je svrha bila da ljude sjedini u
zajednikoj radosti i da je zato trebalo da prihvati svoju ulogu u tom
obredu.
Ne, ne elim zelenu boju, konano je prozborila. Vie mi se
dopada ovo indigo platno.
Da, ono je ba lepo, potvrdila je Rahma. I primereno naoj
tradiciji." Marijata je uhvatila njen pogled. Zato ne bi udovoljila
buduoj svekrvi? Mogla je bar toliko da uini za nju. Dobro, onda
u uzeti njega."
Nakon toga je usledio odabir velova i papua i ukrasnih traka
sa prefinjenim vezom i niski sa svetlucavim perlama i pojaseva i
broeva: beskrajan niz malih ali presudnih odluka koje je trebalo
doneti. ene su se uputale u vatrenu raspravu ak i oko najsitnijih
pojedinosti. Marijati se inilo kao da se obrela u nekom snu, kao da
je poput nekog senovitog prisustva lebdela iznad okupljenih ena
dok su njene rasplinute misli bludele daleko odatle.
Jo kola. Treba ti jo kola.
Marijata se kritiki zapiljila u ogledalo. Oi su joj ve bile
dovoljno upadljive, sa blistavim beonjaama koje su bile u izrazitom
kontrastu sa tamnim irisima i prahom od zdrobljenog antimona.
Delovale su tako krupno daje bilo besmisleno da ih jo vie istie.
ta e mi jo? Nikad u ivotu nisam nosila toliko kola."
Nofa je odmahnula glavom, prekorno zacoktavi. To je tvoje
venanje. Svi e priati samo o tebi. Ti e biti glavna meta tehota.
274
elbookers
Urokljivo oko e te pratiti gde god da krene, tako da moramo da

nanesemo to vie kola kako bismo odvratili zloudne uticaje."
Srebrnim tapiem je promeala smesu koja je stajala u loniu, a
potom je podigla tapi i paljivo oduvala viak. Zato zatvori oi i
pusti me da dovrim posao.
Marijata je tako i uradila: bilo je besmisleno da podie prainu
oko tako triavih stvari. Prethodnog dana je punih pet sati nepomino
sedela dok su joj ene iz plemena pravile nove pletenice i ukraavale
njene ake i stopala kanom, uno se raspravljajui oko toga koje e
joj are i simboli pruiti najbolju zatitu. Marijata je jo odavno
prestala da pokuava da na bilo koji nain utie na ono to se
deavalo: bila je previe srena, previe ponesena omamljujuom
pomilju da e se konano konano! udati za Amastana. A dan
pre toga? Njene usne su se, same od sebe, izvile u blaeni osmeh.
Bio je to sasvim drugaiji doivljaj od tog kinurenje i pirlitanja
kome je morala da se podvrgne u tom enskom svetu. Tog jutra,
odmah nakon izlaska sunca, krenula je sa Amastanom u brda, gde je
provela itav dan naslanjajui dugu cev lovake puke na stenovitu
izboinu i uei kako treba da die da hitac ne bio otiao u stranu; i
kako treba da pritisne oroz i da predvidi trzaj kada oruje opali. Do
kraja dana uspela je da pogodi dva komada drveta i pare smrskane
grnarije koje joj je Amastan postavio kao mete. Ali pokretna meta
predstavljala je daleko tei izazov. Bila je zadivljena Amastanovom
brzinom i vetinom kada je ustrelio divljeg goluba, a potom i divljeg
vepra koga su isterali iz ikare. ta e da uradi s njim? upitala je,
zurei u udno stvorenje sa ekinjastom koom i razdvojenim
papcima. Moemo li da ga odnesemo u logor?" Gurnula je
ivotinjsko bedro nonim prstom: bilo je zadivljujue vrsto i jedro.
Na njemu ima puno mesa."
Mala paganko! Polovina plemena nee dodirnuti to meso. ak
i vie od polovine! Zar ne zna da islam svojim vernicima zabranjuje
da jedu svinjetinu?"
To je svinja?" Marijata nikad pre toga nije videla svinju.
Zaueno se zagledala u ekinjastu izvijenu usnu i otru treu
kljovu.
Da, ovo je prvoklasan divlji vepar. Ali, ne brini." Amastan se
275
I
elbookers
samouvereno lupnuo prstom po nosu. Neko e ga ve pojesti."

Ko? akali?"
Amastan je prasnuo u smeh. Moglo bi i tako da se kae."
Na kraju je odvukao ubijenog vepra do stenovitog sklonita i
stavio kamenje preko njega kako strvinari ne bi mogli da mu priu.
Bila bi prava teta da bacimo tako dobro meso. Ne brini, bie
propisno iskorieno. Priao je stenovitom proelju peine u kojoj je
sakrio svinju i poeo da ispisuje niz simbola.
Amastan vam eli prijatnu gozbu, proitala je Marijata tekst
ispisan na tifinagu. Seanje na tu poalicu ju je nateralo da se jo ire
osmehne.
Pogledajte! Ona ve razmilja o treoj noi! vragolasto je
viknula Bia, unuvi Nofu laktom. Nofina ruka je poletela u stranu,
iscrtavi dugu liniju koja se pruala gotovo do Marijatinog nosa, to
je bilo dovoljno da sve ene prasnu u smeh, ispunjavajui ator
veselom larmom i zviducima.
Gosti su itave nedelje pristizali na svadbu. Neki su donosili
darove, ali je veina dolazila praznih ruku. Marijata je bila
iznenaena: nije poznavala gotovo nikog od njih. Sa druge strane,
inilo se da je Amastan sve poznavao. Posmatrala je kako Amastan
doekuje pridolice i. pozdravlja se sa njima: kako diskretno
podeava svoj veo, ukazujui im duno potovanje, kako uzdrano
prislanja svoj dlan uz njihove dlanove i podie aku ka grudima.
Ogromnu veinu tih nepoznatih gostiju sainjavali su mukarci koji
su, umesto sveane odee, na sebi imali obine pranjave odore. I,
mada su nosili instrumente, delovali su previe ozbiljno da bi bili
muziari.
Ko su oni? zbunjeno je upitala Rahmu, ali je starica samo
slegnula ramenima.
Kae da su mu to prijatelji."
Marijatini nevestinski darovi, njen tisagsar, leali su na irokoj
plavoj asuri na sreditu poljane na kojoj je trebalo da se odri
svadbeni ples: izrezbarena drvena kutija puna zaina koje su joj
darovali mukarci iz plemena, odora i ogrlica od ilibara sa kuglama
koje su bile velike poput ptijih jaja, jedna vrea ispunjena pirinem i
276
elbookers
druga ispunjena prosom, njen vlastiti avan i tuak, sveanj planinske

majine duice koju je jedna starica nabrala tog jutra, toilo, no sa
kotanom drkom, potpuno nova meina za vodu, nekoliko upova,
ebe, prostirka od trske i par pilia. A pored svih tih stvari stajali su
Amastanovi darovi: bala isto belog pamuka koju je doneo sa pijace
u Kidalu i prefinjeni srebrni pritiska za veo, dug skoro itav pedalj i
teak kao eagija, koji e nositi kao njegova ena.
Kada je konano izala na blistavo podnevno sunce, obuena u
svetlucavu plavu venanu odoru, sa licem obojenim oker bojom i
usnama i oima iscrtanim kolom, sa akama i stopalima prekrivenim
blistavim arama od kane, sa ogromnim trouglastim minuama koje
su joj visile sa unih resica, sa srebrnim amajlijama koje su joj bile
prikaene za odeu zarad sree i dvanaest iskriavih grivni koje su
joj zveckale na rukama, primetila je kako ene iz plemena postavljaju
njen nevestinski ator na diskretnoj udaljenosti od atora koji je
delila sa Rahmom. ator je bio napravljen od najmanje etrdeset
kozjih koa. Kako li su samo uspele da prikupe i sastave tolike koe,
a da ih ona uopte ne primeti? Kel Tegarti nisu bili bogato pleme i za
njih je etrdeset koza predstavljalo pravo blago. Bila je toliko dirnuta
panjom tih ena i jo vie injenicom da su one to uradile za nju,
tuinku bez doma i porodice, da je briznula u pla.
Tadla joj je brzo pritrala, sa usnama razvuenim u nean
osmeh koji je potpuno preobrazio njeno obino strogo i mrko lice.
Stegla je rasplakanu nevestu u srdaan zagrljaj, ispoljivi zavidnu i
godinama sticanu vetinu da pritom ne pomeri nijednu od amajlija i
da ne pokvari, bar ne vie nego to su ve uinile Marijatine suze,
nevestinske are koje je Nofa satima strpljivo iscrtavala na njenoj
koi. Hajde, mila, ne plai. Ovo je tvoj srean dan i svi se veselimo
zbog tebe. Ti e naem plemenu doneti veliku radost i sreu i
snanu novu krv, a moju dragu prijateljicu Rahmu e uiniti
ponosnom i srenom enom. Zar ne, draga?" upitala je, okrenuvi se
ka Rahmi.
Marijata je skrenula pogled ka svekrvi, koja je brisala ruke o
odoru. elo joj je bilo oroeno grakama znoja zbog napora koji je
zahtevalo podizanje nevestinskog atora, a usne su joj bile rairene
od uha do uha. Sigurno zna da ne sme da kroi unutra pre
277
elbookers
venanja, zato to to donosi nesreu. Slobodno sve prepusti nama. Mi

emo se postarati da dobije krasan ator i da ni u emu ne
oskudeva. Istkale smo ti i nov tepih. Evo, pogledaj." Tadla je
mahnula ostalim enama i one su odmah pohitale da donesu izdueni
zamotuljak koji su ponosno razmotale pred Marijatinim oima.
Ja sam odabrala boje!" povikala je Nura. Zar nisu lepe?
Liajevi za ovu divnu zelenu boju uzeti su sa okolnih brda. Trebala
nam je itava venost da ih prikupimo, ali pogledaj ta smo dobile!
Boju dostojnu Proroka, zar ne? Za plave are smo koristile indigo.
Kao to vidi, ni na emu nismo krtarile! A ovu raskonu crvenu
boju smo napravile od ljuske vujeg luka."
A ja sam ovde, du ove ivice, istkala slike aba", pohvalila se
Lejla, pokazujui na borduru ukraenu geometrijskim dezenom
sainjenim od trouglova i taaka. Vragolasto je namignula Marijati,
to je obe nateralo da se zakikou: poto su ivele u vodi, abe su
predstavljale simbol plodnosti i znamenje koje je donosilo sreu.
Treba samo da postavi svoju postelju u ispravan poloaj
preko ovog tepiha i svom muu e sigurno podariti mnogo zdravih i
snanih sinova!"
ene su poele veselo da podvriskuju i pljeu, a onda su se
naprasno rastrale. Rahma je uhvatila Marijatu ispod ruke. Poinje
rtveni obred. Daj da pourimo."
Jednogodinji junac bio je uveden na polje za svetkovine i
mladii iz plemena su se rasporedili oko njega, stiskajui svoja
najlepa obredna koplja. Ruke su im bile iskiene narukvicama koje
su se presijavale pod vrelim suncem. Junac je poeo da uzmie ka
suprotnom kraju kruga, ali je ustanovio da mu je put bio prepreen i
poeo mahnito da tri, kolutajui oima, frkui od straha i posrui
na svojim nezgrapnim dugim nogama.
Na Heduovom i Lejlinom venanju nije bilo rtvenog junca,
zato to je to previe kotalo. Meutim, za razliku od Hedua,
Amastan je godinama putovao i trgovao, to mu je omoguilo da
stekne pristojnu uteevinu. Amastan je takoe odvojio pozamaan
otkup za nevestu, ali poto nije imao kome da ga ponudi ostavio ga je
na uvanje plemenskom amgraru, udovcu Risi ag Zeiku, dok se ne
ukae prilika da taj novac bude prosleen Marijatinoj porodici. Ako
278
elbookers
se Amastanu neto desi ih ako njihov brak iz nekog razloga bude

poniten, taj novac e biti upotrebljen za odgajanje njihove dece.
Amastan se izdvojio iz kruga i kroio u arenu. Na sebi je imao
odoru boje indiga koja je blistala metalnim sjajem, a glava mu je bila
obmotana tagelmustom iji je rub bio krunisan dijademom od
amajlija. Koplje koje je drao u ruci prenosilo se sa generacije na
generaciju, ali je njegov vrak bio izbruen do ubitane otrine. Junac
je zastao ispred njega i prestravljeno poskoio u mestu, a potom se
okrenuo i poeo da juri po areni, kao da je mogao da proita svoju
sudbinu u svetlucavom metalu. Plemenski mladii su proirili krug,
dopustivi mu da tri, sve dok nije zastao na suprotnoj strani arene,
zagledan u figuru koja mu se pretei pribliavala.
Zar enad ne moe da odvede tu ivotinju na neko drugo mesto
i da joj tamo preree grkljan? tiho je upitala Marijata, stegnuvi
Rahmi ruku.
Njena svekrva je prasnula u smeh. isto sumnjam da
jednogodinji junac moe da naudi naem mladoenji", rekla je. Ali
to nije bilo ono ega se Marijata plaila. Ona nikad pre toga nije
zazirala od pomisli da neka ivotinja bude rtvovana zarad hrane ili
dobre sree, ali ju je sada obuzela neka strana slutnja i enadine rei
su ponovo poele da joj odjekuju u mislima: Bie prolivena krv...
Naravno, ona je znala da e krv tog junca biti prolivena na ovaj ili
onaj nain, ali nije elela da on bude zaklan pred njenim oima,
mada je njihova tradicija nalagala obavljanje takvog obreda i mada
su okupljeni ljudi nestrpljivo iekivali taj krvavi prizor.
,,Ne! vrisnula je i svi su zaueno okrenuli glavu ka njoj.
Ubijanje ove ivotinje predstavlja loe znamenje", objavila je.
Mogu to da osetim, evo ovde. Prislonila je dlan uz svoju slabinu,
odmah iznad jetre, uz ono mesto iz koga izviru najdublja i
najistinitija uverenja. Svi pogledi su se prikovali za nju i Marijata je
po prvi put otkako je napustila Kel Bazgane osetila kako je
zapljuskuje talas otvorenog neprijateljstva.
Amastan je krenuo preko arene. Zastao je na nekoliko koraka
ispred svoje neveste i zario vrak koplja duboko u zemlju. Ako ne
eli da gleda smrt ove ivotinje, ushiu tvoj zahtev." Potom se
okrenuo ka okupljenoj svetini. Kao to svi znate, Marijata me je
279
elbookers
izbavila iz vlasti Kel Asufa. Ona uje glasove duhova. Ako ona kae
da ubijanje ovog junca predstavlja loe znamenje, onda treba da se
povinujemo njenom oseaju.
Ljudi su poeli da mrmljaju, dodirujui svoje amajlije. Bila je
jedna stvar izostaviti rtvovanje junca zbog nedostatka novca, a
sasvim druga naprasno otkazati ve isplanirani obred. Iz toga nee
proistei nita dobro, dobacio je jedan glas.
ene ne treba da se meaju u muke obrede", dodao je drugi.
Ve se vidi ko e biti gospodar u ovom braku", natuknuo je
trei, to je izazvalo salvu smeha.
Amastan je alosno odmahnuo glavom. Moete da mi se
rugate do mile volje, ali ja previe potujem svoju nevestu da bih u
njeno srce uneo nemir na ovako srean i znaajan dan. Fina mesnata
ovca ve se pee za podnevni meui, to znai da e biti dovoljno
hrane za sve i da nema potrebe da prolivamo jo krvi. Zato ovoj
ivotinji poklanjam ivot." Spustio je dlan na srce, povio glavu pred
Marijatom i izvadio koplje iz zemlje, nakon ega se pridruio svojim
pratiocima, prepustivi plemenskim zanatlijama da uhvate junca i da
ga vrate u obor.
Rahma je potapala Marijatu po ramenu. Mislim da sada
moemo da preemo na muziku." Dala je znak glavnom muziaru i
svirai su se odmah latili svojih instrumenata i zasvirali pesmu
Lovac i golubica" koja je svatovima u tren oka skrenula panju sa
uznemiravajuih misli o propaloj rtvi.
Tana je krenula preko poljane za svetkovine i zastala ispred
Marijate. Pokazala si veliku hrabrost, dete moje, mada e milost
koju si ukazala toj ivotinji teko promeniti krajnji ishod." Prela je
pogledom preko njene nevestinske odore i ukrasa, naherivi glavu
poput orla koji odmerava svoj plen. Ali ti bi mogla da ga promeni",
konano je objavila. Mada vidim da i dalje nosi tu gnusnu
amajliju."
Zaista, Amastanova amajlija je zauzimala poasno mesto na
samom sreditu Marijatnih grudi. Tana je ispruila ruku, blago je
lupnuvi prstima, taman toliko snano da je pribije uz Marijatinu
grudnu kost i da pomeri ispupenje ispod koga se nalazila tajna
pregrada. Prstom je pridrala poklopac i ubacila siuan svitak
280
elbookers
pergamenta u pregradu, a potom je vratila sredinje ispupenje na

mesto. Za sreu", objasnila je. Za ivot. To je magijski zapis koji je
trebalo da napravim za Amastana, onda kada je to traio od mene.
Moda e ovog puta posluiti svrsi. Ali to nije venani dar koji sam
ti namenila."
U njenim akama se, kao nekom magijom, stvorila prelepa
resasta kona torba sa smaragdnozelenim, grimiznim i plavim arama
koju je enad ila pod stablom tamariska onog dana kada ju je
Marijata posetila. Prebacila je kai preko Marijatine glave i provukla
ga ispod ruke i torba je ve narednog trenutka leala na njenim
krstima, pristajui joj kao salivena, kao da je bila sastavni deo nje,
mada je bila oteala od stvari koje su se nalazile unutra. Marijatu je
obuzela naprasna radoznalost. Povukla je torbu ka sebi, zadivljeno
osmotrivi njene jasne blistave boje, plamtee motive i siuan
prefinjeni vez, izgarajui od elje da pogleda ta se skrivalo u njoj.
Nemoj sada da je otvara", strogo je prozborila Tana, vrativi
torbu nazad. Otvorie je onda kada ti bude najpotrebnija.
Prepoznae kada doe taj as. Tada e morati da napravi izbor:
izbor da spasi dva ivota. Zapamti da mora da donese mudru
odluku, koliko god to bilo teko." Tada se osmehnula i pogled koji je
izbijao iz njenih vremenih mranih oiju je naprasno smekao.
Ispruila je ruku i pomilovala Marijatu po obrazu. Pazi ta radi,
malena." Nakon toga se okrenula i otila, ostavivi Marijatu da
zbunjeno zuri za njom, pitajui se kako je trebalo da protumai tu
udnu neopozivost koju je nazrela u njenom glasu. Ali nije imala
vremena da razmilja o Taninim nedokuivim predskazanjima, jer se
marabut ve spremao da obavi venanu ceremoniju. Mladenci su
pred svojim plemenom poloili saete brane zavete, a svedoci su
izneli svoje miljenje o njima, sa akama na Kuranu. Amastan i
Marijata su potom razmenili venane darove i nakon par nadrealno
kratkih i neuhvatljivih trenutaka postali su mu i ena.
Poto ih je marabut blagoslovio, mladenci i gosti su konano
mogli da se prepuste svadbenom slavlju. Bilo je mnogo pevanja i
udaranja u bubnjeve, a ovca koja se jo od zore okretala na ranju
bila je smazana sa neskrivenim apetitom, uz obilje urmi i zaina i
hleba. Potom su usledile trke kamila i ples sabljama u kome su
281
elbookers
mukarci mogli da prikau svoju okretnost i vetinu. Neudate

devojke su nakon toga izvele prelepu obrednu guedru, ples koji je
prizivao blagoslov na mladence, nosei marame ukraene kauri
koljkama i sitnim odmerenim koracima lelujajui preko poljane za
svetkovine, sve dok sunce nije zalo i dok stari ljudi nisu poeli da
klimaju glavama, uljuljkani postojanim ponavljajuim ritmom i
pljeskanjem nebrojenih dlanova. Dok je muzika postajala sve
snanija, dostiui gromoglasni vrhunac, glave su se sve zanesenije
njihale, a pletenice se izvijale poput zmija koje su kretale u napad.
Vazduh je bio pun barake koja je lebdela nad itavim logorom, poput
oblaka koji je donosio dobru sreu i blagodat. Ljudi su revnosno
prikupljali blagoslove, hvatajui jedni druge za ruke i dodirujui
svoje stomake, srca i glave. Svi su ljubili amajlije, pa ak i mala
deca, kako bi to vie proirili baraku i pojaali njenu mo. ene su
radosno podvriskivale. Amastan je prislonio Marijatine ake uz svoje
srce. Konano su bili venani.
Slavlje se nastavilo do kasno u no. Mukarci su zagrevali
svoje bubnjeve nad logorskim vatrama kako bi zategli kou,
spremajui se za bre ritmove. Stariji ljudi su posezali za novim
oljama okrepljujueg aja i pregrtima urmi kako bi mogli da izdre
do sitnih sati, delei se u male skupine i povlaei se u stranu, gde su
se preputali voenju dokonih razgovora, ostavljajui mlade da se
zabavljaju za vlastiti gro, da aikuju i da se zadirkuju bez bojazni da
su bili pod prismotrom.
Mesec je ve bio visoko na nebu kada su se nepoznate siluete
pojavile na stenovitom obzorju istono od logora: velika skupina
ljudi koji su jahali na kamilama. Uzbunu je podigao jedan od
muziara koji je krenuo ka grmlju da se olaka. Bubnjari su zastali u
pola ritma, a plesai su poeli nervozno da se prebacuju sa noge na
nogu. Amastan je neto doapnuo Bazuu koji je kratko klimnuo
glavom i nestao u pomrini. Za njim je odmah krenulo jo nekoliko
mukaraca.
Ko to moe da bude? upitala je Marijata. Njene tamne kolom
iscrtane oi delovale su ogromno na licu prekrivenom slojem blede
oker boje.
Ne znam, odgovorio je Amastan, jo vre obmotavi svoj
282
elbookers
veo. Moda neki od zakasnelih gostiju. A moda i neko drugi. Idi

do naeg novog atora, Marijata. Ispred njega e pronai ma koji je
zaboden u zemlju kako bi odagnao duhove. Hoe li da mi ga
donese?"
Mislim da to nisu duhovi", sumnjiavo je prozborila Marijata,
ali je uprkos tome krenula da izvri muevljevu zapovest. Amastan je
taj starinski ma, iji su balak i poprenica bili povezani bakarnom
icom i ukraeni komadima obojene koe, za tu sveanu priliku
pozajmio od Azeluana. Marijata ga je izvukla iz zemlje i pohitala ka
poljani za svetkovine, oseajui kako joj Tanina kona torba lupka
po leima i kako joj ma pri svakom koraku prianja uz nogu. Ali,
kada se vratila nazad, Amastan nije bio na mestu na kome gaje
ostavila. Uznemireno se osvrnula, primetivi ga na drugoj strani
logora, kako tri prema stenama, sa lovakom pukom prebaenom
preko lea. Neko vreme je stajala kao ukopana, stiskajui taj
starinski ma u rukama i oseajui se kao bena, a onda je pojurila za
njim. Ostali mukarci su se u meuvremenu takoe latili oruja i
pohitali ka stenama: mukarci koje ranije nije viala ili koje naprosto
nije mogla da prepozna u tom ratnikom raspoloenju. Stranci na
kamilama su nastavili da se pribliavaju, sve dok se kroz vazduh nije
prolomio prvi pucanj.
Ko ste vi? povikao je stari amgrar piskavim, gotovo enskim
glasom.
Iz daljine nije dopirao bilo kakav odgovor, moda zato to
stranci nisu uli poglaviin povik.
To su denuni, neko je prozborio. Trebalo je da zakoljemo
onog junca. Duhovi su se rasrdili i sada su doli da trae uskraenu
krv.
Recite ko ste ili pucamo!" povikao je Amastan iz sveg glasa.
Jedan od jahaa se izdvojio iz skupine, izbivi na elo povorke.
Ja sam Usman ag Hamid, pripadnik plemena Kel Ahagar i otac
Marijate ult Jeme. Dolazim u pratnji Kel Bazgana i svojih sinova
Azaza i Baja.
Marijata je zinula od neverice. To je moj otac! Moj otac i
moja braa!" povikala je, potravi ka Amastanu. Zagledala se u
pomrinu, pokuavajui da razazna lica trojice mukaraca koje tako
283
elbookers
dugo nije videla. Da li su se mnogo promenili nakon dugog pohoda

pod pustinjskim suncem? Da li su dolazili sa radou u srcu, kako bi
proslavili njihovo brano sjedinjenje, ili samo zato to im je
porodina dunost tako nalagala? Pa ipak, njena strepnja se naprasno
rasprila pred spoznajom da uopte nije bilo vano da li su njeni
najblii dolazili sa blagoslovom ili prekorom. Zato to su ona i
Amastan ve bili zakonski venani i vie niko nije mogao da ih
razdvoji.
Dobro doli!" povikala je. Svima elim dobrodolicu na nae
svadbeno slavlje!"
Vest se u tren oka proirila po itavom logoru. Ljudi su poeli
da se smeju, rasprujui napetost. Muziari su se ponovo okupili.
Neki su pohitali da zakolju kozu i da ponovo zapale vatru dok su
drugi poeli da pristavljaju lonie za aj. Ti iznenadni gosti sigurno
su prevalili dug i naporan put kada su toliko okasnili. Svi su znali da
nije bilo lakih puteva kroz Tamesnu.
Jahai su ve stigli nadomak poljane za svetkovine kada se
jedan od njih izdvojio iz povorke i priao razbuktalom plamenu.
Pre nego to nastavite sa slavljem, moramo da raistimo neke
dugove!" povikao je grubim osornim glasom.
Marijata se naglo okrenula ka njemu, oseajui kako joj se
ledeni prsti uasa svijaju oko srca. Jo pre nego to mu je svetlost
plamena obasjala lice, znala je da je to bio Rosi ag Bahedi.
Ova ena je lopov!" povikao je Rosi. Ukrala mi je dve
kamile. Ali je uradila i neto jo gore od toga. Ukrala mi je srce!"
Svatovi su poeli zbunjeno da se zgledaju. Da li je to bila ala
ili ozbiljna optuba?
Rosi se uspravio na sedlu, merkajui ostale sa visine. Marijata
ult Jema je bez prethodnog dogovora ili doputenja prisvojila dve
krasne tibestijske kamile iz mog obora. Osim toga, ona je, kao to svi
meu Bazganima znaju, bila moja verenica. Dugo smo se pitali zato
je navrat-nanos pobegla od nas, ali je ta misterija sada razreena.
Koliko vidim, otila je zato to ju je ukrao jedan od pripadnika Kel
Tegarta. Zato zahtevam da se isplati dug asti. Doao sam ovde da
vam prenesem poruku amenokala svih airskih plemena, Muse ag Ibe.
On kae da ne treba da dopustimo da nam se uzde otrgnu iz ruku
284
elbookers
zbog stvari koja se moe sasvim lako urediti. Vratite mi moje kamile
i devojku po koju sam doao i ja u, bez bilo kakvih zamerki na va
raun, nastaviti svojim putem."
Usman se prvi umeao, poteravi svoju kamilu i zaustavivi se
ispred Rosija. Pre nego to smo krenuli na ovaj skup", prozborio je
tihim neumoljivim glasom, uopte mi nisi pomenuo tu veridbu."
Da jesam, da li bi me poveo preko Tamesne?"
Marijatin otac ga je oinuo pogledom koji je bio reitiji od bilo
kakvog odgovora. Rosi je prasnuo u nadmen smeh. Ba tako.
Recimo da sam izostavio taj detalj. Ali sam itavu stvar razmotrio sa
svojim ujakom koji, kao to zna, lei na samrti. A ti sigurno moe
da pretpostavi kako bi to moglo da se odrazi na tebe i tvoju sestru,
na tvoje neake i ostalu rodbinu."
Usman je sevnuo oima, nateravi Rosija da obori pogled. A
tada je ponovo prozborio odlunim nepokolebljivim glasom:
Prevalio sam dug put da bih pronaao svoju ker, nadajui se da u
stii na vreme da je odvratim od ovog venanja. Da ti nisi pao sa
kamile dok smo prolazili kroz Dum, jo jue bismo stigli ovde. Da se
nisi neprestano alio na uslove putovanja i da nisi traio da svakog
asa zastajkujemo kako bi svoju nauljanu zadnjicu mazao triavim
melemima i stavljao jo podmetaa na sedlo, ponaajui se gore od
neke slabane i cmizdrave ene, stigli bismo jo prekjue. A sada mi
pominje nekakvu veridbu za koju prvi put ujem. to se tie
kamila, to je stvar koja se moe lako reiti. Zbog toga uopte nisi
morao da kree na putovanje preko Tamesne. Mogue je da ovde
dolazi kao Musin izaslanik i da bi uskoro ak mogao da postane
novi poglavar Kel Bazgana, ali je Marijata moja ker i ako zaista
makar malo mari za nju, dopustie mi da ovo sredim onako kako
dolikuje." Lupnuo je svoju kamilu po glavi i ona se posluno spustila
na kolena. Potom je sjahao i krenuo ka Amastanu i Marijati koji su
stajali jedno pored drugog, utke posmatrajui ono to se deavalo.
Amastan je u svojoj aci stiskao puku, a Marijata je jo uvek drala
starinski ma.
Usman je zastao na nekoliko koraka od njih, utivo povivi
glavu. Keri."
Oe."
285
elbookers
Nisu jedno drugom poleteli u zagrljaj.

Ostavio sam te kod tvoje tetke Dasin, smatrajui da e tamo
biti bezbedna, ali mi se ini da si ti odluila da uzme stvari u vlastite
ruke. Do Bazgana je pre samo nedelju dana dospela vest o tvojoj
udaji i moram ti rei da je tvoja tetka strano razoarana."
Marijata je prkosno isturila bradu. Uprkos tvojim eljama,
oe, Kel Bazgani mi nisu pruili bezbedno utoite. Zato sam
odluila da ih napustim i da doem ovde."
to se tie bezbednosti, to emo ostaviti za kasnije. Koliko
shvatam, ti si se po noi iskrala iz bazganskog logora, poput nekog
lupea, nikome ne rekavi kuda si se uputila, a negde u isto vreme iz
njihovog obora nestale su dve kamile. ta ima da kae o tome?"
Marijata je stisnula usne. Sad nije as da razgovaramo o
takvim stvarima. Imala sam valjanih razloga da tako postupim, a ako
ti ih predoim, ti e se strano naljutiti, ali ne na mene. Zato u
samo rei da ste ti i moja braa i ljudi koji se nalaze u vaoj pratnji
dobrodoli na naem svadbenom slavlju. Ali Rosi ag Bahedi nije
dobrodoao u ovom logoru. Njega nikad vie ne elim da vidim u
svojoj blizini, bilo ovde ili na nekom drugom mestu.
Amastan je trznuo glavom, okrenuvi se ka njoj. ,,Rosi? Tako
grevito je stegao puku da su mu zglobovi na prstima prebledeli.
Marijata je spustila ruku na njegovu miicu. Sad nije as za
to. Ponovo se okrenula ka Usmanu. Oe, ovo je Amastan ag Musa,
amenokalov sin i mukarac od asti i potenja. Zaista ne vidim zato
bi tetka bila razoarana mojim izborom, osim moda zbog toga to se
sa njom nisam posavetovala oko udaje. U svakom sluaju, mi smo
pravovremeno poslali glasnike da pretrae trgovake rute kako bi uli
u trag tebi i mojoj brai, mojim najbliim srodnicima. Nismo dobili
nikakav odgovor, tako da sam sama donela odluku da se udam za
Amastana, po pravu koje mi pripada."
Usman je polako zaklimao glavom. Da, postupila si u skladu
sa starim obiajima. Ali se svet u kome ivimo previe brzo menja da
bi stari obiaji mogli da mu se prilagode. Biu iskren prema tebi,
Marijata. Nemam nita protiv mukarca koga si odabrala za mua, ali
bih voleo da ipak odloi to venanje i da poe sa mnom. Na narod
je u velikoj opasnosti, pogotovo u ovim krajevima, i zato sam doao
286
elbookers
da te povedem sa sobom, na mesto koje e biti tvoj novi dom i gde

e biti bezbedna." Marijata se zaprepaeno zagledala u njega.
Novi dom?
Ba tako. Vidi, keri, ja sam se u meuvremenu ponovo
oenio. Moja nova supruga ivi u jednom gradu u Tafilaltu, na
jugozapadu Maroka. Odluio sam da se odreknem pustinjskih
pohoda i da se tamo nastanim sa njom. Njen otac i ja smo zapoeli
zajedniki posao. Ti i tvoja braa poi ete sa mnom i tamo ete
zapoeti nov i lepi ivot. U Maroku?" uasnuto je promucala
Marijata. Amastan je iskoraio ka Usmanu. Shvatam da brine za
dobrobit svoje keri, ali te uveravam da za mene na ovom svetu
nema nieg vanijeg od njene bezbednosti i da u, sada kada smo
venani, svojski voditi rauna o njoj."
Ali, ovo je vaa prva brana no, zar ne?" ubacio se Rosi.
Glas mu je zvuao staloeno, ali su mu beonjae bile zakrvavljene, a
iz pogleda su mu sevale varnice.
Amastan je priznao da je bilo tako.
Rosi se okrenuo ka Usmanu. To znai da jo nije prekasno.
Svi znaju da u jednom pristojnom braku do pimog suprunikog
sjedinjenja dolazi tek tree noi! Molim te da meni prepusti brigu o
svojoj keri, plemeniti Usmane, a ja ti obeavam da e mo svih
airskih plemena biti stavljena u slubu njene bezbednosti im
postanem vrhovni poglavar."
Usman je odmahnuo glavom. To je velikoduna ponuda, Rosi,
ali vrsto sam reio da ona poe sa mnom u Tafilalt."
Ja nikud ne idem bez svog mua, oe.
Tada se u razgovor ukljuio jo jedan mukarac: plemenski
amgrar, Risa ag Zeik. On i Usman su razmenili utive pozdrave, a
potom je stareina Kel Tegarta prozborio: Ovo dvoje mladih su
venani po svim propisima, u prisustvu marabuta i pred oima
itavog plemena. Amastan je dobar i estit mukarac. Poznajem ga
jo od malih nogu i mogu da jemim za njega."
Ja sam ga poznavao punih dvanaest godina, pre nego to je
doao u ovu pacovsku jazbinu, i tvrdim da je on jedan slabaan i
ljigavi crv!" prasnuo je Rosi.
I ja sam imao prilike da tebe upoznam", odvratio je Amastan,
287
elbookers
kao nasilnika i kukavicu, o emu mogu da posvedoe svi koji su sa

tobom odrastali u bazganskom plemenu, ili bar svi koji su bili mlai i
sitniji od tebe!"
Rosi se razjareno ustremio ka njemu, unuvi ga akama u
grudi. Amastan sa zateturao, umalo ne izgubivi ravnoteu. Marijata
je skoila izmeu njih. Prestanite! Treba da se stidi, Rosi ag
Bahedi! Ovo je moje venanje i ovi ljudi su se okupili da u veselju
proslavimo taj dogaaj. Oni koji ne ele da sauestvuju u naoj
radosti mogu odmah da odu!"
Amgrar se slabano osmehnuo. Njegove prepredene stare oi
su zablistale pod svetlou titravog plamena i mada se inilo da se
obraao Marijati, njegova panja je bila u potpunosti usredsreena na
Rosija ag Bahedija. Ne moemo da ispratimo umorne putnike iz
svog logora a da im prethodno ne ponudimo svoje gostoprimstvo,
bez obzira na to to mi po materijalnim dobrima ne moemo da se
merimo sa monim Kel Bazganima. Mislim da ete i sami ustanoviti
da je u naem logoru toplo i prijatno, naroito na ovaj radostan dan.
Zato vas molim da svoje razmirice ostavite po strani kako to ne
bismo kvarili. Usmane ag Hamide, tvoja ker se svojom slobodnom
voljom venala sa ovim mukarcem, po svim pravilima koje naa
tradicija nalae. Rosi ag Bahedi, sutra emo razgovarati o nestalim
kamilama, ali sam uveren da u ovoj pacovskoj jazbini nee
pronai nijednu kamilu tibestijskog porekla. Mi vodimo oskudan i
tegoban ivot, a nae kamile su prosta i uboga stvorenja koja nam
pomau u napornim poslovima. Mi sebi ne moemo da priutimo
luksuz da, poput nekih bogataa, uvamo kamile koje e nam sluiti
samo za igru.
Rosi se naprasito isprsio. Moje kamile nisu sluile za igru.
Kupio sam ih za rasplod, kako bi na svoje potomstvo mogle da
prenesu najfinije odlike svoje tibestijske loze. Zbog krae tih kamila
sam izgubio neprocenjive prihode koje sam mogao da steknem od
prodaje njihovih potomaka."
Amastan je slegnuo ramenima. Ako je tvoj gubitak
neprocenjiv, kao to ti tvrdi, onda ti ga svakako ne moemo
nadoknaditi, ak i da su kamile zaista ukradene, u ta iskreno
sumnjam. Verovatno ih nisi dobro privezao pa su pobegle da nau
288
elbookers
bolji dom, mesto gde njihov napraiti gospodar nee iskaljivati svoju
srdbu na njima."
Ti odlino zna da ih je ona ukrala!" zapenio je Rosi. Ta ena
moda nosi tvoje ime, ali je prvo spavala sa mnom!" Potom je, u
sablanjivoj tiini koju je izazvala ta bezona tvrdnja, naveo krajnje
neslanu cenu za ukradene kamile, svotu koju nije mogao da isplati
niko osim sultana drevnog Songajskog carstva koji su iveli u palati
iji su zidovi bili prekriveni istim zlatom. Svi su zinuli od uda, to
je Rosija podstaklo da se zadovoljno isprsi, podrugljivo osmotrivi
njihova zabezeknuta lica. Ako ne moete da mi isplatite taj iznos,
neu prihvatiti bilo kakvu drugu naknadu osim ove ene, bila ona
udata ili ne!"
Marijata vie nije mogla da izdri. Ti si lud! Kao prvo, nikad
nisam spavala s tobom, to ti odlino zna! Pokuao si da me prisili
na to, to je bio jedan od glavnih razloga da napreac i pod velom
noi napustim Kel Bazgane. Kao drugo, dok sam se opirala tvojim
nasrtajima, udarila sam te po licu, a ti si se rasplakao kao cmizdravo
dete. Kao tree, mislim da moemo odmah da razreimo taj
nesporazum sa kamilama. Tano je da sam pri odlasku uzela par
ivotinja koje su bile u tvom vlasnitvu. Ali uzela sam ih kao
naknadu za uvredu koju si naneo mojoj asti, a po mojoj raunici, ti
mi za tu uvredu, i jo goru uvredu koju si mi upravo naneo pred svim
ovim ljudima, duguje tri kamile prie! Kamile koje sam ti uzela vie
nisu ovde. Prodate su na pijaci u Gulemimu. Taj novac je jo uvek
kod mene. Ako te ba zanima, nisam uspela da uzmem puno para za
njih, to znai da si ozbiljno precenio svoje ivotinje. Nisam ak
sigurna ni da su to bili rasplodni mujaci, kao to ti tvrdi. To su u
najboljem sluaju bih ukopljenici, jer nisu bili ni nalik punokrvnim
mujacima. Na ovom svetu ima mnogo stvorenja koja na prvi pogled
deluju pristojno, imaju ponosito dranje i razmeu se svojim
plemenitim poreklom, ali se esto ispostavlja da u njima nema ni
trunke sranosti i da uopte nisu kadra da produe svoju toboe
uzvienu lozu!
Na poljani se u meuvremenu skupilo jo vie ljudi. Kroz masu
se razlegao priguen smeh i ubrzo su svi mukarci iz plemena Kel
Tegart poeli podrugljivo da se klibere. Oni ionako nisu voleli Kel
289
elbookers
Bazgane zbog naina na koji se poglavar airskih plemena poneo

prema Rahmi, to je po njihovom shvatanju predstavljalo uvredu za
itavo pleme.
Rosi je razjareno zgrabio Marijatu za miicu i uvrnuo joj ruku
kako ne bi mogla da se otrgne. Reci im istinu, kuko! Reci im da si
rairila noge preda mnom i da si uivala u svakom trenutku! I da si se
svake noi vraala u moj ator, traei jo!
Ve sledeeg trenutka Marijata je osetila kako joj neko grabi
drugu ruku i kako joj ma nestaje iz ake. Tada je usledio divlji
mete i rvanje i njene ruke su odjednom postale slobodne, a Rosi je
leao na zemlji dok je Amastan kleao preko njega, pritiskajui ga na
tlo i prislanjajui mu otricu Azeluanovog starinskog maa na grlo.
A tada je usledio novi ok. Nad poljanom se prolomio pucanj
koji je zaparao nonu tminu, izazvavi sveoptu pometnju. Ljudi nisu
znali ta se deavalo ni ta je trebalo da preduzmu. Svi su zastali kao
ukopani, zbunjeno se osvrui oko sebe. Da se moda nije odronila
neka kamena gromada ili je neija puka sluajno opalila? Tada je
kroz vazduh zazvidao drugi hitac i jedan mukarac je vrisnuo. A
onda se na logor obruila zagluujua tutnjava, zastraujui i
nesalomivi zvuni talas u kome je automatska paljba nadvladala
pojedinane puane hice. Kao u nekom komaru, Marijata je videla
kako Amastan leti unazad, naprasno zbaen sa Rosijevih grudi.
Prednji deo njegove odore to divno skupoceno indigo platno sa
odsjajem svraijeg krila poprimio je sasvim drugaiji sjaj dok se
velika crna vlana mrlja lagano irila preko njega, obasjana
sablasnom meseinom. Amastan je nepomino leao na zemlji iza
Rosija ag Bahedija, sa rukama zabaenim unazad.
U akama vie nije stiskao Azeluanov starinski ma. Nasuprot
tvrdom, tamnom, pranjavom tlu, dlanovi su mu delovali uasno
bledo i krhko. Bili su svetli i meki kao cvetovi oleandera.
Neka ena je poela da izvikuje njegovo ime, iznova i iznova
Amastane! Amastane! Amastane! ime koje je mahnito odjekivalo u
Marijatinoj svesti sve dok nije poelo da zvui kao neka besmislena
re iz deje pesmice i dok napokon nije shvatila da je to bio njen
glas, oajan i izbezumljen od bola.
A onda se taj glas utopio u novom talasu nepodnoljive buke, u
290
elbookers
talasu satkanom od ljudskih urlika i zapomaganja i plaa i tektanja

vatrenog oruja, i ljudi su poeli da padaju na sve strane, bacajui se
jedni preko drugih i vritei od agonije i oka kao da su bih
zahvaeni nekim silovitim vihorom, mlatarajui rukama i nemono
se teturajui i pokuavajui da se odre na nogama.
Kamile su poele prestravljeno da riu, a neko je projurio u
odei zahvaenoj plamenom. To je bila Lejla, uasnuto je shvatila
Marijata. A tada je ugledala nekog mukarca, ne jednog ve mnogo
mukaraca, na desetine i stotine mukaraca koji su se poput mrava
sjatili ka logoru, sa licima koja su bila nezaklonjena velovima i
koom koja je bila izloena nonom vazduhu. Mahnito se ustremila
ka mestu gde je donedavno leao Rosi (gde li je samo nestao, upitao
je neki magloviti glas u mislima, ali ona nije mogla da dokui
odgovor, niti je marila za njega). Zgrabila je Amastana za ruku i
poela da vie: Ustani! Ustani! Napali su logor!, ali je njegova
aka nepomino leala meu njenim dlanovima, mlitava poput tela
jagnjeta koje je tog prolea izvukla iz utrobe mrtve ovce, okantno
mlitava i beivotna i hladna, kao da u njoj vie nema ni trunke
ivotne snage ili volje. Uprkos tome, nastavila je histerino da ga
drmusa. Amastane!"
Samo je bio u nesvesti, teila se. Moralo je da bude tako. Samo
je leao sa vrsto zatvorenim oima, utonuo u san zbog zadobijene
rane. Amastane! Ustani!" Provukla je ruku ispod njegovih ramena i
pokuala da ga podigne, ali je bio previe teak. Nezamislivo teak!
Njen mu je bio mukarac vitke grae i gipkih udova. Zato joj je
bilo tako teko da ga pomeri? Razum je poeo da joj se muti. To joj
je delovalo nepojmljivo. Amastane!" zavritala je, obuzeta srdbom
kroz koju je poeo da provejava puki uas.
Neko ju je zgrabio i poeo da je vue u stranu. Vie nita ne
moe da uini za njega!"
Marijata se ukopala u mestu, grevito stiskajui Amastanov
rukav i zarivajui prste u platno poput kandi, uverena da, ako samo
na trenutak popusti, nikad vie nee videti svog voljenog. Ne!"
izbezumljeno je vritala. ,,Ne!
Skupoceno platno boje indiga bilo je vrsto i ilavo. Dugo je
izdravalo tu bizarnu borbu dve oajnike siluete, od kojih je svaka
291
elbookers
vukla na svoju stranu, a onda je tkanina konano pukla, tako silovito

da je taj zvuk odjeknuo ak i sred tog zagluujueg haosa. Marijata
se prestravljeno zagledala u komad okrvavljenog platna koji joj je
ostao u aci, a tada ju je neko naglo povukao ka sebi i podigao je
uvis, prebacivi je preko ramena i odnevi je u no.
Iz te udne naopake okrenute perspektive primetila je kako
Rosi ag Bahedi svlai njenog brata Azaza sa kamile i kako ga kao
vreu baca ' na tvrdo tlo i kako se potom pentra na sedlo i poinje
raspomamljeno j da utira kamilu u slabine, sve dok se ivotinja
konano nije podigla i pojurila, odnosei njenog dumanina u
nepoznatom pravcu. Videla je kako se Baj saginje ka Azazu i podie
ga na svoju kamilu. I jedino to joj je u tom trenutku prolo kroz
glavu bilo je da uopte nije marila za njih, da uopte nije marila za
sudbinu drugih ljudi, pa makar to bila i njena roena braa, mada je
znala da je trebalo da mari. Nita od toga joj nije delovao stvarno,
naroito posmatrano iz tog obrnutog ugla. Jedino to joj je izgledalo
stvarno bila je nepomina figura koja je ostala da lei iza njenih lea,
postajui sve manja sa svakim korakom, sve dok se njeni obrisi,
koliko god da je okretala glavu i krivila vrat, nisu i rasplinuli u
pomrini.
Videla je kako jedan mukarac obara Tanu na zemlju i kako joj
drugi epa odoru. Videla je kako dvojica tamnoputih mladia
ravnoduno oduzimaju ivot starom amgraru. Videla je kako
Azeluan marira kroz taj krvavi mete, stiskajui svetlucavi crni
kalanjikov, sa izoblienom grimasom obasjanom plamsajima koju
su izbijali iz usta cevi. Videla je kako dobrostiva Tadla urla poput
demona dok je uniformisani mukarac zamahivao bajonetom ka
detetu uurenom iza njenih lea. Poslednje to je videla bilo je
kako Rahma hrabro vitla zapaljenom granom ka svom napadau i
kako se on izvija u stranu, gotovo nehajno prislanjajui crnu puku
na bok i ispaljujui hitac pravo u njeno lice, hitac propraen
stravinim plamsajem koji je sevnuo kroz noni vazduh. Dok je
starica posrtala, padajui na zemlju, drugi mukarac je zgrabio njene
duge kike i silovito zamahnuo svetlucavom maetom, odrubivi joj
glavu u jednom potezu.
292
elbookers
24
o ste vi i ta traite ovde?"

Bilo je to drugo pitanje koje je doprlo do mojih uiju, ovog
puta na francuskom.
Taib je drao ruke podignute. Mukarci koji su izali iz
pranjavih terenskih vozila nosili su turbane i velove, a oi su im bile
sakrivene iza svetlucavih naoara za sunce. Svi su bili naoruani do
zuba. Bilo ih je ukupno sedmorica. Mukarac koji nam se obratio
visok i viljast, sa koom kojoj je pustinjsko sunce podarilo
upadljivu smeu boju imao je poluautomatsku puku koja je bila
uperena u Taiba. Drugi je nianio u mene. Nikad pre toga nisam
videla puku bar ne pravu pravcatu ubitanu puku koju je drao
neko ko je odlino znao kako se ona koristi i ko se uopte ne bi libio
da srui metak u mene, i to ne jedan ve itav arer metaka, i da me
potom bez trunke grinje savesti ostavi da iskrvarim na usijanom
pesku. udno, ali pri pomisli na tu mogunost nisam osetila ama ba
nita, ni strah ni bes: samo neku otupelost, kao da se moj mozak
prebacio na neku neutralnu i distanciranu ravan.
Doli smo samo da vidimo pustinju", rekao je Taib. Moja
prijateljica je turistkinja iz Engleske."
Niko ne zalazi ovde! Nezakonito ste preli granicu. To
nijedan turistiki vodi ne bi uinio. Zato hou da znam ko ste vi.
Pokai mi njen paso i svoju linu kartu."
Mukarac u ijoj smo se milosti obreh je, ak i bez opipljive
podrke u vidu vatrenog oruja, odisao neporecivim autoritetom.
Taib je odmah udovoljio njegovom zahtevu, pruivi mu moju torbu
i svoju legitimaciju. Mukarac je okrenuo torbu naopake i istresao
sadraj. Moje olovke, minka, etka za kosu, notes, stik za usne,
293
elbookers
novanik, presavijeni papiri i paso poispadali su na zemlju, podiui

oblaie praine.
Mukarac se savio i podigao paso, na brzinu ga prelistao i
unuo ga u dep svoje koulje. Potom je zgrabio novanik i otvorio
ga, uputivi obestan kez svojim kompanjonima. Mnogo evra i neto
dirhama. Dobacio je novanik drugom mukarcu koji ga je bez
trunke oklevanja spakovao u dep. Otvorila sam usta, spremna da
uloim protest, ali sam se naprasno predomislila. Ko su ti ljudi? Zar
policajci mogu tako bezono da pljakaju turiste? esto sam sluala
da rado uzimaju mito, ali sam smatrala da je to obian baki, oblik
sitne korupcije. A opet, ti mukarci mi nisu delovali kao policajci ili
predstavnici bilo koje zvanine institucije. U stvari, mnogo vie su
podseali na tipove od kojih je Taib kupio ono vercovano gorivo, sa
tim radnim odelima i pustinjskim izmama i skrivenim identitetom.
Trei mukarac je krenuo ka meni razmetljivim samouverenim
korakom. Hodao je kao da ta pustinja pripada lino njemu, uprkos
apsurdnosti ideje da neko moe da poseduje pustinju. Verovatno je
imao oruje, ali nisam mogla da ga vidim. ta je ovo? upitao je,
pokazavi na gomilicu peska preko koje je bilo poloeno sedam
pljosnatih kamenova. ta ste zakopah ovde?"
Pogledala sam u Taiba, ne znajui ta da odgovorim.
Mukarac je unuo peanu humku vrhom izme, pomerivi
jedan od kamenova.
Njegov postupak je iz nekog razloga ponovo rasplamsao moje
emocije. Nemojte!" vrisnula sam.
Taib je neto doviknuo na svom jeziku i jedan od mukaraca ga
je tresnuo kundakom, nateravi ga da se stropota na zemlju, drei
se za glavu. Ako sam gajila ak i najmizerniju nadu da bi ti mukarci
mogli da nas ostave na miru i da nam dopuste da nastavimo svojim
putem, tog trenutka sam je izgubila.
Mukarac koji je delovao kao voa ustremio se pravo ka meni.
Osetila sam kako mi se puls ubrzava. ta ste ovde sakrili? Drogu?
Ili oruje?" upitao je osornim tonom. Reci mi ili u da ubijem tvog
vodia."
Bila sam tako okirana da sam prasnula u smeh. Nita od
toga!
294
elbookers
Reci mu, Izabela", viknuo je Taib iza mojih lea. Reci mu za

Lalavu!"
Podigla sam pogled ka mukarcu koji se nadvijao nada mnom,
ka tom opasnom strancu koji mi je delovao totalno nepojmljivo i
nedokuivo u toj kombinaciji moderne i starinske odee. Tu je
pokopano telo jedne starice", rekla sam tupim glasom. Zove se
Lalava. Ona je... ona je roaka mog prijatelja Taiba. elela je da jo
jednom vidi pustinju pre nego to umre. Doveli smo je ovde i ona je
ispustila duu na ovom pesku i onda smo je pokopali. To je sve to
imam da vam kaem."
On se netremino zagledao u mene. Pogled mu je, iza tih
svetlucavih crnih naoara, delovao nekako neljudski i
uznemiravajue. Jo nikad nisam uo tako glupu priu", prezrivo je
procedio.
To je istina!"
Voa je neto dobacio drugom mukarcu, koji se spustio na
kolena i poeo da uklanja kamenje sa groba.
Zar nemate potovanja ak ni prema mrtvima?" besno sam
upitala.
Niko me nije udostojio odgovora. Posmatrala sam kako donose
lopate iz svojih vozila i kako promiljeno i metodino poinju da
otvaraju Lalavinu grobnicu.
Prestanite! Kako samo moete?!" Nemono sam pogledala u
Taiba, ali je on i dalje sedeo na zemlji pored terenskih vozila,
uhvativi se za glavu, dok je jedan od mukaraca vrljao po tuaregu,
izbacujui ebad i CD-ove i bubnjeve na pesak. Zar ne moe da ih
sprei?"
Taib je polako podigao glavu i pogledao me pravo u oi. ta ti
misli, da li mogu da ih spreim?" Njegovo dranje i ton njegovog
glasa su odavali tupu pomirenost sa situacijom koju je mogao da
promeni samo milostivi Bog. Ja sam tu pojavu, koja je bila veoma
izraena u tom delu sveta, nazivala inalah stavom.
Teila sam se pomilju da e se ti ljudi zaustaviti kada ispod
peska ugledaju telo preminule starice, ali sam pogreila. Nije im
trebalo mnogo vremena da pronau oblije umotano u beli pokrov.
Voa se savio ka grobu i sklonio pesak sa platna koje je prekrivalo
295
elbookers
glavu, ah je oigledno smatrao da ak ni to nije bio dovoljan dokaz.

Povukao je beli pamuk u stranu, otkrivi stariino ukoeno lice.
Potom je, moda zato to je primetio raskoan nakit koji je imala na
sebi, jo vie povukao pokrov, otkrivi blistave amajlije i prstenje i
narukvice na njenim prekrtenim rukama. Dugo je kleao pored
groba, tako usredsreeno zurei u Lalavin nakit da sam pomislila da
e ga opljakati. Ali su ostali odstupili za par koraka, nervozno
mrmljajui. Primetila sam kako dodiruju ogrlice koje su nosili ispod
turbana i kako prave udne pokrete rukama, kao da nekoga
pokuavaju da teraju. Pod svetlou koja je lagano jenjavala na
nebeskom svodu, prizor je delovao sablasno. Voa je na kraju vratio
pokrov na mesto, uopte ne dodirnuvi nakit, a potom je neto
doviknuo svojim ljudima i oni su se spustili na pesak. Sa primetnom
nevoljnou su podigli Lalavu sa mesta koje je trebalo da predstavlja
njeno veno konaite i spustili je sa strane.
Nisam mogla da skinem pogled sa stariinog tela koje se nekim
udom ponovo nalo iznad zemlje. Besprekorni beli pokrov sada je
bio zaprljan peskom, a platno koje je Taib tako briljivo podesio
kako bi starica mogla dostojanstveno da poiva sada je postalo
izguvano i oskrnavljeno dodirom tih stranaca. Jedva da sam imala
vremena da se naviknem ak i na samu pomisao da je Lalava umrla,
a kamoli na svoje uee u tom bizarnom alfresco29 pogrebu, ali
poto sam videla kako ti ljudi iskopavaju njeno telo na nain koji je
odisao udnom meavinom leernosti i potovanja, neto se u meni
slomilo. Poela sam da plaem kao kia, zgrena preko svoje
amajlije, gutajui razdirue jecaje koji su dolazili iz same utrobe mog
bia, sa onih mranih mesta koja sam promiljeno ostavila
neotkrivenim i neistraenim, koja sam svesno zapeatila zajedno sa
onim uasnim i morbidnim blagom koje se skrivalo unutra, nedirnuto
poput unutranjosti neke drevne piramide. Suze su mi navirale na
oi, gromke i silovite i neoekivane poput pustinjskog potopa. Nije
bilo anse da ih zaustavim, kao da sam konano izgubila poslednji
atom kontrole nad vlastitim biem i ivotom. Nisam ak znala ni
zato sam plakala. Moda zbog nepotovanja koje su ti ljudi ispoljili
prema Lalavinom beivotnom telu, ili zbog oka koji sam doivela
29
Na otvorenom polju, pod otvorenim nebom (Prim. Prev.)

296
elbookers
kada je onaj mukarac Taiba kundakom prikovao za zemlju, ili zbog

toga to sam se obrela u akama tih brutalnih naoruanih stranaca. Ih
je to moda bila samo kulminacija emocionalnog vrtloga koji se tog
dana obruio na mene. Ali, ta god da je bilo u pitanju, ta pukotina u
mojoj dugo izgraivanoj i paljivo podupiranoj brani konano je
popustila, jednom i zauvek.
Niko nije obraao panju na mene, to je verovatno bio
blagoslov. Nai otmiari su bili previe okupirani potragom za neim
to smo nas dvoje, po njihovom uverenju, sakrili u grobu tako da su
nastavili da kopaju. Taibova glava je bila povijena kao da se molio.
Njegov uvar je puio, odailjui tanku sivkastu prugu vijugavog
dima ka nebu preplavljenom bojama sutona.
Tada je voa neto prozborio i mukarci su bacili lopate u
stranu.
Izgleda da ste nam rekli istinu", mrzovoljno je procedio.
Govorio je na francuskom, ali sa primetnim otrim afrikim
akcentom koji je bio svojstven ljudima iz junijih krajeva i koji se
nije odlikovao uglaenou uobiajenog marokanskog akcenta
izbruenog kolovanjem i porodinim posetama Francuskoj. Ustani
i vrati se do kola.
Teturavo sam se pridigla na noge. A ta ete sa Lalavom?
Neete valjda da je ostavite ovde, kao plen za akale?"
Mi nismo divljaci", odbrusio je voa otrim tonom, a potom je
svojim ljudima izdao nareenje da ponovo sahrane staricu.
Polako sam krenula ka tuaregu i spustila se pored Taiba. uvar
koji je stajao pored njega je podozrivo zakiljio oima. Imao je
najvie dvadeset godina. Ten mu je bio ist, a koa gotovo
paperjasta, mada je imao duboku boru izmeu obrva i jo jednu u
uglu usana. Kada bi povukao dim iz cigarete, imala sam utisak da mu
itavo lice zaranja u te bore, poput tela iji se obrisi rasplinjavaju na
mekom tapaciru sofe. Primetivi da ga posmatram, mladi je ponovo
navukao veo preko lica, kao da sam ga uhvatila u nekom sramnom
inu.
Taib je podigao moju aku i opipao amajliju koju sam stiskala
na dlanu. Primetila sam kako se mrti. Da sam na tvom mestu,
stavio bih to oko vrata, ispod odee", tiho je rekao i ja sam ga
297
elbookers
posluala. Ne plai se, dodao je.

Ko su oni? I ta hoe od nas?"
Taib je jedva primetno slegao ramenima. Trabandisti, kako
ovde zovu krijumare. A moda i neto vie od toga. U svakom
sluaju, mislim da emo uskoro saznati." Za mukarca koji je
nedavno dobio kundak u glavu Taib je delovao prilino oputeno,
mada je na elu imao vorugu koja se toliko nadula da se inilo da e
iz nje svakog asa izbiti rog. Neno sam dodirnula oteklinu. Jesi li
dobro?
Klimnuo je glavom. Alhemdulilah. Skliznuo je akom niz
lice, stavio prste na usne i potom dodirnuo grudi.
Salama , tiho je dobacio mladi sa pukom.
Uopte nisam znala kako to da protumaim. Valjda je bilo
logino da se zbog toga osetim kao jo vei tuinac, kao evropski
uljez koji je zabasao u jednu krajnje autentinu severnoafriku
dramu, ali sam u toj kratkoj razmeni rei i oseanja pronala udnu
utehu. Okrenula sam glavu ka mukarcima koji su iznova pokopavali
telo sirote Lalave, iznenaeno primetivi da to ine sa neverovatnom
panjom i brinou. Lopatama su izravnali donji deo groba,
zagladili pesak akama i tako neno spustili telo u raku kao da starica
jo uvek die. Voa je lino podesio nabore na pamunom platnu, na
gotovo istovetan nain kao to je to ranije uinio Taib, tako da je
pokrov ponovo bio neizguvan i zategnut preko Lalavinog oblija, a
krajevi paljivo zavueni ispod tela. Primetila sam kako voa povija
glavu i dodiruje prvo elo, a potom i srce. Prigueni amor njegovih
rei zaleprao je na sveem lahoru koji se odjednom podigao sa
peska, nateravi marame i velove da se lagano zavijore. A onda su ti
udni ljudi ponovo napunili grob peskom i vratili sedam pljosnatih
kamenova na mesto, sahranivi Lalavu jo bolje i dublje nego to
smo to Taib i ja mogli da uinimo. Nekoliko minuta su nemo stajali
nad grobom, kao da su utonuli u misli ili molitvu, i tada sam
pomislila da su se oni na neki voleban nain pojavili u pustinji kao
udna i dostojanstvena poasna straa koja e uveliati Lalavin
pogreb i da nam ona verovatno ne bi zamerila to smo dopustili da
bude dvaput pokopana, kao to sam isprva strahovala.
Mrak je ve poeo da se sputa kada su mukarci poeli da se
298
elbookers
vraaju ka parkiranim vozilima. Dok su se pribliavali, Taib se

pridigao na noge i tek tada sam primetila da je u meuvremenu
ponovo obmotao turban i da mu je on sada prekriva gotovo itavo
lice, ostavljajui samo uzani prorez za oi. Voa trabandista ga je
upitno osmotrio, a tada je rekao neto to je ostale navelo da prasnu u
smeh. Taib se uspravio i odgovorio, ostavljajui utisak kao da se od
neega brani. Potom je usledilo jo rei, ali one vie nisu zvuale
onako agresivno kao ranije. Takoe sam primetila da su puke tih
mukaraca sada prebaene preko lea i da nas niko ne dri na nianu.
Moda nameravaju da nas puste? Jedva sam se usuivala da diem,
plaei se da bih time mogla da poremetim tu krhku i teko
uspostavljenu ravnoteu. A tada je jedan od mukaraca neto dobacio
i Taib je odbrusio tonom koji je podseao na vrisak. Spustila sam
aku na njegovu miicu, valjda zato da bih ga smirila, ali ju je on
srdito odgurnuo, uopte se ne okrenuvi ka meni.
ta se deava?" bojaljivo sam upitala. ta kau?
Umesto Taiba odgovorio mi je voa trabandista. Poi ete sa
nama.
Da poemo sa vama? Gde nas, zaboga, vodite?
U na logor."
Ali, emu to? Zato nas lepo ne pustite da odemo? Uostalom,
ko ste vi?"
Taib je napravio grimasu, stavljajui mi do znanja da je
pametnije da zaveem.
Trabandist me je odmerio zagonetnim pogledom, dubokim i
smirenim poput jezera nedodirnutog svetlou. To ko smo mi tebe
se uopte ne tie. Ali se nas i te kako tie ko si ti, gospoice Izabela
Treslav-Foset." Izgovorio je te rei na tako udan nain da mi je
vlastito ime zazvualo nekako strano i neprepoznatljivo. Ulazi u
kola", naredio je, otvorivi zadnja vrata tuarega.
Kolebljivo sam zastala. Gde je moj paso?" Naravno, bilo je
smeno to sam to pitala. Bio je to tipian britanski gest koji je bio
potpuno neprimeren situaciji. Ali niko se nije nasmejao.
Voa trabandista je lupnuo prstima po depu koulje. Potom je
ispruio ruku ka Taibu i procedio par zapovednih rei i moj pratilac
mu je bez trunke opiranja predao kljueve svog automobila. Ulazi u
299
elbookers
kola, Izi", tiho je rekao. Veruj mi da nemamo drugog izbora."
300
elbookers
25
Prolo je etiri meseca od onog krvavog napada na logor.

Marijata se skoro uopte nije seala kako je stigla od Adaga do
Imtegrena.
Tokom putovanja bila je lepa za sve to ju je okruivalo,
usredsreena iskljuivo na bol koji je plamteo u njoj. Dok su
prolazili kroz Dolinu Azauaga, zalazei u Tamesnu i kreui se ka
severu, nije htela ak ni da jede. Kad god bi joj ponudili hranu,
okretala je glavu u stranu. Nou je otvorenih oiju sedela na ebetu
baenom preko zemlje, zurei u zvezde i privijajui komadi
osuenog zamrljanog indigo platna uz svoje srce. Njena braa bi je
ujutru pronali u istom poloaju u kome su je ostavili, to ih je
ispunjavalo sve snanijom strepnjom. Kada ih otac ne bi video,
revnosno su mrmljali bajalice protiv urokljivog oka. Nisu to smeli da
rade pred njim, jer bi odmah dobili uku. Ako vaa maeha primeti
da se ponaate kao zatucane bagare, izbacie iz kue i mene i vas,
objanjavao je Usman. Ubudue moramo da se ponaamo kao
razboriti i moderni ljudi tako da vam je pametnije da odmah ponete
da se navikavate."
(Meutim, kada su krenuli kroz Veliki Erg i kada se oko njih
podigla takva peana oluja da su pomislili da e nestati u njenim
eljustima, sve troje su uli kako njihov otac mrmlja sve bajalice
koje su mu pale na pamet kako bi umilostivio rasrene denune.)
Marijata nije ostavila dobar utisak na svoju novu porodicu.
Bleda i klonula, sa tupim pogledom koji je izbijao iz oiju koje
su podseale na dva grumena ugaenog ugljevlja, izgledala je kao
stvorenje koje je ve stajalo pred vratima smrti smrti koju bi ona
doekala rairenih ruku. Sve to ju je inilo onom starom Marijatom
301
elbookers
bilo joj je naprasno oteto. Otaljavala je svoje dane poput ivog lea,
tugujui za Amastanom i traei utehu u svojim snovima.
ta emo da radimo sa njom, Usmane?" zvocala je njena
maeha. Priao si kako e moi da mi pomogne u kui i da bude na
usluzi baba Erkiji, ali ona samo sedi u dvoritu i zuri u zid. Uopte ne
mogu da je nateram da ue u kuu. Izgleda da zazire od stepenica.
Zar neko moe da bude tako glup? Moe li da zamisli kakve u
muke imati da joj pronaem dobrog mua ako se po gradu prouje da
nije samo slabana ve i luda?"
Ve sam ti rekao da je moja ker plemenitog roda. Ona je
princeza Kel Taitoka. Nisam je doveo ovde kako bi je ti utrapila
nekom mladoenji ve zato to sam hteo da je sklonim od opasnosti."
Aja ga je ironino osmotrila, izvivi jednu elegantno iscrtanu
obrvu. Jo uvek se navikavala na tog novog mua. Jo uvek nije
znala koliko je daleko smela da ide sa njim. Ali je bila uverena da e
s vremenom pronai pravu meru.
Kada bi Usman otiao na posao, do nove prodavnice koju je
otvorio sa njenim ocem i svojim sinovima, Aja, njena mlaa sestra
Hafida i njihova baba Erkija otile bi do Marijate, koja je kao i
obino sedela u dvoritu, i poele da je kinje i vreaju, uopte se ne
obazirui na njeno plemenito poreklo.
Ustaj odatle, lenja seljanuro!" zavritala bi baba, ali je
Marijata ostajala nema i nepomina.
Ponaa se kao neka od onih buvljivih dukela koje po ceo dan
kunjaju na pijanom trgu", natuknula bi Aja, prezrivo izvivi usnu.
Sve dok ih neko ne satera uza onaj zid iza klanice i dok ih ne
potraje kako se njihov gnusni okot ne bi razmileo po itavom gradu",
dodavala je Hafida. Poto nikad u ivotu nije imala priliku da kinji
drugo ljudsko bie, Hafida se svojski prepustila toj novoj zabavi.
Bacala je kotice od urmi na Marijatino nepomino oblije i cerekala
se na sav glas dok su se one odbijale o njenu pranjavu plavu odoru.
Volela bih da neko i ovu devojuru satera uz taj zid. Pogledaj
samo kako je trokava! Okuie mi itavo dvorite!" alila se baba
Erkija. Ajina baba je imala smeurano smee lice i krezubu vilicu,
zbog ega je podseala na matore majmune koji su amili u
kavezima na pijanom trgu. Svi ti nomadi su obina varvarska
302
I
elbookers
gamad!"
Grei. Neki od njih su izuzetno pristojni", usprotivila se
Hafida. Veoma plemeniti i dramatini, sa licima prekrivenim onim
indigo velovima." Hafida je bila ljubomorna na svoju sestru jer je
Usman bio tako naoit i egzotian mukarac, sa svim onim tuarekim
rekvizitima i pustinjskim manirima, dok je njen verenik bio debeo,
neotesan i dvaput stariji od nje.
U pravu si. Usmanu malo ta mogu da zamerim", pohvalila se
Aja. Ima tako neobine i armantne manire i ponaa se prema meni
kao da sam kraljica. Dodue, mogao bi ee da se kupa. Ali, njihove
ene! One su sasvim druga pria! Paradiraju po gradu bez trunke
stida, svima pokazujui svoju kosu, a mukarce gledaju pravo u oi.
ak sam videla kako ih otvoreno saleu na ulici i razgovaraju sa
njima!"
Nisu nita bolje nego kuke u vreme teranja", profrfljala je
baba Erkija. Spremne su da zadignu suknju u prvom sokaku i da se
podaju svakom ko im prie. A mukarci jurcaju za njima kao psi u
teranju. Te ene nemaju ni trunke morala. Takoe sam primetila da
nijedna od njih ne zalazi u damiju."
Uveravam te da to sa ovom nee biti sluaj", rekla je Aja,
znaajno osmotrivi Marijatu. Zamolila sam Lala Zohru da nas
poseti sledee nedelje."
Zvala si maalemui Hafidine oi su se rairile od
strahopotovanja.
Tu curu pod hitno treba dovesti u red. Mora da naui da se
ponaa kao pristojna mlada ena ako ne elimo da nas sve osramoti."
Lala Zohra je bila krupna ena opakog izgleda, od glave do
pete odevena u crno. Kada se pojavila na pragu, u desnoj ruci je
drala Kuran, dok je u levoj stiskala dugi tap koji se nemilosrdno
obruavao na ake devojaka koje nisu poklanjale dunu panju
njenim lekcijama, bilo da se radilo o vezu, svetim spisima ih
moralnoj obuci. Mnoge devojke iz Imtegrena su nosile belege njenog
tutorstva blede brazgotine u obliku polumeseca na svojim
nadlanicama i nevidljive, ali jo bolnije oiljke na svojim duama.
Duboko ukorenjeni strah od maaleminog prisustva naterao je
303
elbookers
Hafidu da izmisli kako ima neki neodloan posao na drugom kraju

grada i da Aji prepusti da, kiptei od besa i ozlojeenosti, sama
doeka uiteljicu. Hafida uopte nije sumnjala da e se Ajina
zlovolja uskoro jo vie raspiriti.
Selam alejkum. Maalema je strpljivo saekala, ali Marijata
nije izustila ni rei. Uiteljica je strogo osmotrila Aju. Zar ova cura
ne ume da govori?"
Ne ume, bar ne na civilizovan nain", odgovorila je Aja,
utogljeno stisnuvi usne.
Maalema je krenula preko dvorita. Ako je tako, Marijata,
onda u ja govoriti. Zovem se Lala Zohra i dola sam ovde kako bih
ti prenela rei Proroka i svetlost Alaha u nadi da e ti to pomoi da
uspostavi mir sa njim i sa svojom porodicom i da se u budunosti
dolino ponaa. Mir s tobom, devojko."
Marijata je konano podigla pogled sa zemlje. Kada se
zagledala u staricu, njene plamtee crne oi su bile pune oajanja i
prkosa.
Maalema se tokom svog dugog ivota nagledala svega i
svaega. Nju nije mogao da pokoleba taj izliv neme drskosti. Kada
te pozdravi neko ko je stariji ili dostojniji od tebe, draga moja
devojko, treba da se priseti da ti pristojnost nalae da uzvrati
pozdrav", rekla je strogim glasom. Hajde da ponovo probamo.
Selam alejkum, Marijata. A ti sada ponovi za mnom: vahaj alejkum
es selam." Ponovo je saekala, ali je zaula samo tajac nabijen
gotovo opipljivim neprijateljstvom.
Marijata je tada primetila kako kroz njeno vidno polje prolee
munjevit pokret, praen otrim fijukom. Ve narednog trenutka tap
je oinuo njenu aku, glasno zapucketavi. Iz njenog grla se otrgao
priguen zvuk, nalik reanju vuka koji je sateran u kripac. Poput
vuka, iskezila je zube na maalemu.
Lala Zohra je zgrabila Marijatinu aku i okrenula je ka Aji.
Zar nisi primetila u kakvom je stanju ovo ubogo stvorenje? Sram te
bilo, Aja Saari! Zar ti i tvoja sestra ovoj devojci niste pokuale da
objasnite da ljudi koji ive u jednom pristojnom muslimanskom
domainstvu moraju da vode rauna o istoi svog tela?"
Kako da je nateram da bude ista kad uopte nee da kroi u
304
elbookers
kuu?" naprasito je odgovorila Aja. itav ivot je provela u atoru.

Primetila sam da zazire od stepenita, pa ak i od krova."
To to se neko ponaa kao divljak ne znai da treba da mu
dopusti da takav i ostane. Ti si, kao dobra Muslimanka i kao ena
koja ovoj sirotici treba da zameni majku, preuzela odgovornost da joj
prui pristojno obrazovanje i daje pretvori u smernu i
bogobojaljivu devojku."
Kako ja mogu da joj zamenim majku?! Pa, ona je tek neto
mlaa od moje sestre! Ako je odluila da ivi poput marve, onda u
se prema njoj tako i ponaati."
Maalema je sevnula pogledom. Ukopala se u mestu, srdito
spustivi ake na svoje pozamane bokove. Prorok nas ui da je
svako ko je dobrostiv prema Bojim stvorenjima dobrostiv i prema
sebi samom; i da je dobro delo uinjeno prema ivotinji jednako
vredno kao i dobro delo uinjeno prema drugom ljudskom biu, dok
je okrutnost ispoljena prema ivotinji jednako loa kao i okrutnost
prema drugom oveku. Koliko se seam, lino sam te poduila tim
haditima. Ali, nezavisno od toga, svim svojim uenicima pokuavam
da utuvim u glavu znaaj istote. Taharah, Aja! Taharah! Sram te
bilo! Alah voli one koji se neprestano okreu ka Njemu i one koji
nastoje da odre telesnu i duhovnu istotu. Kako si mogla da joj
dopusti da toliko zaprlja svoje telo? Hajde, odmah donesi pekire i
ribae krpe i sapun. Odveemo je u hamam!
Marijata je zlovoljno koraala izmeu svojih muiteljki,
prelazei put od Ajine kue do hamama. Ako nita drugo, bar joj je
laknulo to je konano izala napolje. Imtegren je bio grad bez trunke
draesti, pranjav i jednolian. Pesak je zasipao ulice i lebdeo u
zaguljivom vazduhu. Bilo je nemogue zamisliti da se na tom mestu
nekada nalazio velianstveni srednjovekovni trgovaki grad
Sidilmasa, na ije su se pijace slivali abonos, slonovaa, zaini, ulja,
parfemi, robovi i ostalo blago Songajskog carstva, roba koja je
pristizala sa karavanima koji su potom nastavljali dalje ka Marakeu,
Meknesu i Fesu, ka lukama na Sredozemnom moru i severnim
kraljevstvima. A sada je itav taj grad mirisao na kozji izmet, ueglo
jestivo ulje i dizel isparenja. Marijata je zaprepaeno zurila u udna
305
elbookers
vozila koja su se probijala preko zakrenih ulica, bljujui oblake

crnog dima i proizvodei uasnu buku, to ju je nateralo da grevito
stisne svoju amajliju. goljave ovce i koze su dokono etale meu
hrpama kuhinjskog otpada koje su bile razbacane po uglovima ulica;
psi lutalice su kunjali u hladovini; divlje make su se iskradale iz
senke kada ih psi nisu videli i krale otpatke iz kanti za ubre. Ljudi
su se vrzmali na sve strane: neopisivo debele ene ija su lica bila
prekrivena velovima i ija su tela, uprkos nepodnoljivoj vruini, od
glave do pete bila umotana u platno; i mravi mukarci sa prugastim
odorama, utim sandalama i ogoljenim licima koji su u Marijatinim
oima delovali benavo i slabano, vie kao deaci nego kao odrasli
ljudi. ak su i mukarci koji su nosili bradu delovali nekako bizarno,
kao da ih je neko prekinuo u pola posla dok su pokuavali da smau
crnu ovcu sa sve runom. Drsko je osmatrala njihova lica, a oni su joj
uzvraali pogled, osmehujui se tim oklembeenim vlanim usnama i
gutajui je pohotljivim oima, to bi je na kraju nateralo da okrene
glavu i da se strese od gnuanja.
Bedemi drevne tvrave koji su opasavali grad bili su izreetani
hicima iz prohujalih ratova, mada Marijata nikako nije mogla da
shvati zato bi neko poeleo da osvoji ili odbrani taj grad. Neka ga
pustinja proguta, pomislila je. Neka ih pustinja proguta, sve odreda.
Ona uopte nije elela da ivi.
Javno kupatilo se nalazilo u sreditu grada, u blizini suka i
zanatskih tezgi, u senci visokog minareta glavne damije.
Skidaj odeu!" zapovedila je Lala Zohra im su kroile u
svlaionicu. Sve odreda! Hajde, pouri!"
Marijata je sklopila ruke ispred grudi, sevajui pogledom.
Upoznata sa svim oblicima prkosnog ponaanja, maalema je
mahnula upravnici kupatila, pozvavi je da im prie. Ako je Lala
Zohra bila krupna ena, Hadida afni je bila ogromna: dvaput ira u
nedrima i bokovima, sa ekinjastom kosom koja je bila unuta ispod
arene marame i vilicom u kojoj je svaki zub trcao na svoju stranu.
Dve goropadne ene munjevito su se obruile na devojku iz pustinje,
uspevi da joj skinu resastu konu torbu koju je dobila od Tane, a
potom su se zajednikim snagama okomile na njenu odoru dok je
Aja stajala po strani, posmatrajui prizor sa udnim poluosmehom
306
elbookers
na usnama. Meutim, kada je kucnuo as da joj oduzmu amajliju,

Marijata je poela da se opire kao lavica. Kada su konano uspele da
je otrgnu iz njenih aka, sve tri su bile zajapurene i znojave.
Paganko mala! procedila je Lala Zohra, osmotrivi dugu
poderotinu na svojoj delabi.
Aja je, potpuno neozleena, zanjihala talisman koji je visio na
vrpci ukraenoj nanizanim perlama. ak i u toj mranoj svlaionici
crveni kornalin je svetlucao opakim sjajem. Ba me zanima koliko
bi mi Ali dao za ovo, zamiljeno je prozborila. Rekla bih da je ovo
isto srebro.
Zohra je prekorno zavrtela prstom. Ta ogrlica pripada ovoj
curi. ak i da se ponaa kao divljakua, nema prava da joj je
oduzme. Dobro zna ta Sveti Kuran kae o krai i lupeima."
Aja je ozlojeeno napuila usne, a potom je ubacila ogrlicu u
dep svoje odore, zajedno sa vlastitim nakitom, kako bi bila na
sigurnom." Staloeno je skinula odoru i okaila je na kukicu na kojoj
ju je uvek ostavljala svoje stvari dok su Zohra i Hadida huktale i
brektale, dovravajui svoj posao. Jedna je i dalje morala da dri
Marijati ruke dok joj je druga svlaila odeu. Marijata se
zaprepaeno zagledala u njih. Ona nikad pre toga nije videla
potpuno nago ensko telo.
Poi sa mnom, draga devojko", rekla je Hadida afni. Ima
tako temeljno da te izribamo da e ti se initi kao da si dobila novu
kou." Potom se okrenula ka Zohri. Gospode, ova cura grozno
zaudara. Gde ste je pronale? Da nije spavala u funduku sa
kamilama?"
Nisi daleko od istine. Dola je iz jednog pustinjskog
plemena", objasnila je Aja, podrugljivo se osmehnuvi. Tvrdi da je
tuareka princeza. Ili bar njeni sunarodnici tako veruju."
Hadida je zavrtela glavom i kljocunula svojim dotrajalim
zubima. Ah, te pustinjske devojke! One se nikad ne peru. Neke se
ak plae vode. Kau da se u vedrima sa vodom skrivaju denuni.
Moete li da verujete? Da samo znate kako vrite kad dou ovde.
ovek bi pomislio da odravanje higijene predstavlja torturu a ne
zadovoljstvo."
I dunost", strogo ju je podsetila Lala Zohra. Svetu dunost."
307
elbookers
Potom su je, ukruenu i jogunastu, odvukle do vrelog kupatila.

Unutra je vladala uasna buka, jer su svi zvuci ostajali zatoeni
izmeu svetlucavih ploica i kamenog poda. Marijata se uasnuto
osvrnula. Gde god bi pogledala videla je golo meso na kome su se
presijavale kapi znoja i vode i slepljene pramenove duge crne kose
koji su se sputali niz enska lea i grudi. Bilo joj je teko da
poveruje da su to iste one ene koje je videla u gradu, od glave do
pete umotane u iroke odore, lica prekrivenog velom ispod kojeg su
provirivale samo oi. Zar je bilo mogue da su iste te ene bile tako
bestidne da jedna drugoj otvoreno pokazuju svoju golotinju, pa ak i
najintimnije delove tela na kojima, zapanjeno je primetila, nije bilo
ni jedne jedine dlaice. Meu enama iz njenog plemena, uprkos
injenici da one nisu prekrivale ni svoju kosu ni svoja lica, tako
besramno prikazivanje golotinje predstavljalo bi neopisivu sablazan.
Marijata je i dalje zevala od uda kada je Aja naglo navrnula
vedro i sasula joj vruu vodu preko glave. Borei se za vazduh,
Marijata je razjareno pljesnula svoju maehu, a onda je poela da
vriti iz sveg glasa. Dok je upravnica hamama na njenu kou
nanosila gust crni sapun koji se pravio od pulpe masline i ghne,
Marijata je oajniki gurala te ogromne nametljive ake koje su joj
harale po telu.
Prestani da se ponaa kao derite! zareala je Lala Zohra,
zgrabivi je za rune zglobove.
Ja sam odrasla ena! Ostavite me na miru! prasnula je
Marijata, oinuvi je pogledom koji je plamteo od besa.
Bile su to prve rei koje je Marijata prozborila pred bilo kojom
od njih. Zateene spoznajom daje ta divljakua ipak umela da govori,
sve tri su se nakratko ukopale u mestu. Tada je Lala Zohra izustila:
Ako hoe da se prema tebi ophodimo kao da si odrasla, onda mora
tako i da se ponaa. Hajde, uzmi ovo i oisti svoje telo. to
temeljnije, naredila je, pruivi joj pregrt sapuna.
Marijata je sumnjiavo nanela udnu crnu smesu na jednu
miicu. Oseaj je bio grozan, kao da se namazala abljom ikrom.
Kako je neto tako gadno i tako crno moglo njeno telo da uini
istim? Tu nije bilo nikakve logike.
Sad snano trljaj! Zohra joj je pruila etvrtasti komad platna
308
elbookers
napravljenog od uvorenih niti i Marijata je poela obazrivo da trlja

nasapunjane povrine. Jo jae!
Evo ovako. Hadida je spustila svoju ogromnu ruerdu preko
Marijatine ake, pokazujui joj da treba jae da pritisne i da pomera
ruku gore dole sve dok koa ne bude propisno izribana. ,,Vidi?
oduevljeno je upitala. Prljavtina silazi! Pogledaj!" Ushieno se
okrenula ka enama iz Imtegrena i pokazala im da priu. Pogledajte
samo! Jeste li nekad videle toliko troke? Vidite kako silazi sa koe,
nalik crnim potocima? Kada uklonimo tu prljavtinu koa ove
devojke e postati bela poput koe neke Arapkinje!
ene su poele da vire i da se kikou, srene to su konano
mogle da zadovolje svoju radoznalost.
Marijata je sevnula pogledom. U ta ste se zablenule? Bolje
pogledajte na ta vi liite, tako meke i blede i debele poput
podgojenih larvi! unula je prstom jednu enu sa pozamanim
stomakom koja joj se previe pribliila, a potom je iskezila zube i
prasnula u mahnit smeh, nateravi ih da ustuknu i nestanu u oblacima
pare. ta je bilo? Plaite se da u vas ujesti? Zato to ste ule da
pustinjske due, Kel Asufi, ba to rade? Tano je, ja pripadam
Narodu divljine i ponosim se time!" Nakon to im je oitala bukvicu
izjurila je iz parnog kupatila, zgrabila svoju odoru i torbu sa resama i
izvukla srebrnu amajliju iz Ajinog depa. A tada se, uopte se ne
potrudivi da se obrie, na brzinu obukla i trkom napustila hamam
dok su joj duge pletenice prianjale uz lea, ljapkajui poput klizavih
crnih jegulja.
Usman ju je pronaao u suton, na putu koji je vodio ka jugu, ka
Erfudu i dalje ka Sahari. Zaustavio je ulubljeni dip iza njene kamile
i spustio pranjavi prozor. ta to pokuava da izvede?
Neu da ostanem meu ovim ljudima."
A gde e da ode?"
U pustinju."
Potpuno sama? I bez bilo kakvih zaliha?"
Imam vode", jogunasto je odgovorila Marijata, pokazavi na
dotrajali gerber od kozje koe koji joj je bio prebaen preko lea. I
neto hrane." Vreu bajatog hleba. A, osim toga..." Prkosno je
309
elbookers
zabacila glavu i njena srebrna amajlija je zasvetlucala pod

jenjavajuom svetlou. Uopte mi nije bitno da li u preiveti ili
umreti. ta god da mi je sueno, neu da ostanem na ovom groznom
mestu."
Usman je izaao iz vozila i polako priao kamili. Bila je to
neka mauritanka, krupna i smea i ougana. Blago ju je lupio po
usahloj grbi i opipao joj rebra, a onda je zgrabio ular i veto joj
pomerio usnu kako bi mogao da osmotri njene ogromne prljave zube.
Kamila je zarikala u znak negodovanja, ozlojeena takvim
ophoenjem. Usman ju je pogledao pravo u oi i ivotinja je naglo
utihnula. Meutim, kada se prebacio do njenog ramena da ispita kou
na zadnjem delu vrata, kamila je pretei okrenula glavu i izvila usne,
spremna da ujede. Uopte se ne osvrnuvi, Usman je ispruio ruku i
veto je lupio po njuci, nateravi je da iznenaeno zagrgoe. Tada je
skrenuo pogled ka Marijati, prekorno zavrtevi glavom. Keri moja,
ako si ve naumila da pobegne u pustinju, onda to bar uini na
kamili koja nee osramotiti dostojanstvo Naroda vela. Pogledaj na
ta lii ova betija. Zubi su joj truli, zalihe masti presahle, a vrat
ogoljen od jahanja. Mogu da se kladim da je stara najmanje devet
godina. Ko ti je prodao tu hodajuu vreu kostiju?"
Marijata je delovala jednako ozlojeeno kao i njena kamila.
Neki jednooki trgovac."
Usmanova glava je prezrivo poskoila. Taj arlatan! Svi znaju
da su kamile koje se prodaju na kraju pijace dobre samo za lonac. ta
si mu dala za nju?"
Marijata je preutala odgovor. Usman je pljesnuo ivotinju,
nateravi je da se spusti na kolena, a onda je zgrabio svoju erku u
naruje i ubacio je u dip, uprkos njenom vritanju i otimanju.
Privezao je kamilin ular za zadnji branik i polako, veoma polako
krenuo ka Imtegrenu, prethodno zatvorivi sve prozore na vozilu
kako Marijata ne bi mogla da utekne.
Kada su se stigli kui, Marijata je bila odvuena do sobe sa
samo jednim malim prozorom koji je bio zagraen gvozdenim
reetkama. iila je kako se klju okree u bravi. Pritrala je prozoru i
primetila kako njen otac odlunim korakom naputa kuu, vukui
kamilu za sobom. Vratio se tek kada je mujezin pozvao vernike na
310
elbookers
petu molitvu, i to bez kamile.

Prigueni razgovor koji je dopirao iz susedne sobe postajao je
sve glasniji i uniji. Marijata je prislonila uho na vrata.
Ta pogana devojura!" zaula je Ajin vritav ozlojeeni glas.
To je uradila samo zato da meni napakosti. Taj nakit sam dobila od
tebe kao venani dar i ona je to znala. Osim toga, ostavila me je
skoro potpuno golu u hamamu. Uzela mi je sve izuzev donjeg rublja.
Moe li da zamisli tu sramotu? Morala sam da zamolim Hadidu
afni da mi pozajmi svoju delabu i sad toj krmai dugujem uslugu.
Sigurno ve smilja neto za protivuslugu. Uh, ta mala kuka!
Zaalie zbog ovoga to mi je danas priredila..."
Usmanov odgovor je bio tih i pribran, previe tih da bi Marijata
mogla da ga uje. Uprkos tome, na njenim usnama je zaigrao osmeh,
po prvi put nakon Amastanove pogibije.
311
elbookers
26
Poto je Usman iz ruku jednookog trgovca kamilama uspeo

da i zapleni samo polovinu Ajinog nakita, Marijata je svakog
bogovetnog dana na razne naine morala da otplauje kaznu za
poinjenu krau. Lala Zohra je dolazila svakog jutra da joj ita iz
Kurana, ali je Marijata, na sopstveno iznenaenje, posle poetnog
otpora shvatila da zapravo uiva u tim priama. Neke od njih su je
ak naterale da pone da razmilja o drugim stvarima osim o pokolju
u plemenskom logoru i pustoi koja joj se nakon toga uselila u duu.
U elji da to surovije kazni svoju pastorku, Aja je na njena plea
poela da prebacuje sve vie kunih poslova. Marijati je palo u
dunost da isti i sreuje kuu i da pere ve, svaki raspoloivi komad
garderobe i svako pare tkanine koje je Aja mogla da pronae, sve
dok joj prsti nisu postali ranjavi i crveni od ribanja i dok bolovi u
leima nisu poeli da je probadaju do same sri. Marijata je imala
utisak da je kroz njene ruke proao svaki komad odee koji se
nalazio u domainstvu, pa ak i stvari koje su tako dugo dredale u
ormanu da godinama nisu ugledale svetlost dana. Kada je oprala svu
odeu, njena maeha je poela da joj donosi gomile prostirki i
ebadi, jastuie i presvlake za divane, kuhinjske krpe i krpe za
prainu i stolnjake. I tako je Marijata nastavljala da pere i da riba,
gotovo mehaniki izvravajui svoje zadatke, kao da je bila u nekom
transu. Neprestana fizika aktivnost pruala joj je delimino utoite
od crnila u kome se obrela i pomagala joj da se bar privremeno
otarasi Ajinog kinjenja i zvocanja.
Njen brat Azaz ju je jednog dana zatekao u dvoritu dok se
nadvijala nad jo jednim koritom punim vea, besno sikui zbog
deterdenta koji joj je nagrizao kou. Posmatrao je kako njegova
312
elbookers
sestra ispira neku stvar koja je podseala na ogromne bele akire i

kako je prebacuje preko ice da se ocedi.
ta je to, za ime sveta? Skinuo je akire sa ice i prislonio ih
uz telo. Bile su duplo vee od onih koje je on nosio.
To je donji ve mama Erkije, sa uzdahom je odgovorila
Marijata. To nosi ispod odore. Zna, ovdanje ene tako rae.
Azaz jo uvek nije imao prilike da to lino otkrije: zato to
devojke iz Imtegrena nisu htele da imaju bilo kakvog posla s njim i
to su poinjale da se prenemau i da ga teraju im bi pokuao da im
prie. One uopte nisu podseale na pustinjske devojke. Napravio je
grimasu i vratio pantalone na icu. Stara vetica! Zato ti da pere
njen prljav ve? Ti si pripadnica Kel Taitoka. Ne treba da obavlja
tako poniavajue poslove!"
Marijata mu je uputila slabaan iznuren osmeh. Misli da ja to
ne znam?"
Rei u ocu ta ti rade! Ne mogu tako da se ponaaju prema
tebi!"
Marijata je skrenula pogled. Sumnjam da e mi to pomoi."
Ipak, jednog dana dok Aja i Hafida nisu bile kod kue i dok je
njihova pakosna baba hrkala u svojoj sobi, Marijata je potraila oca.
Ponaaju se prema meni kao da sam robinja", poalila se, pokazavi
mu svoje ispucale i pocrvenele ake.
Usman je smueno oborio pogled. Ovdanji nain ivota je
drugaiji od onog na koji smo mi navikli. Ovde, u Maroku, nema
robova. Ovde svi sami moraju da obavljaju svoje poslove." Usman
je za pojam poslovi upotrebio re koja je Marijati bila nepoznata.
Zato to u tamaeku nije bilo odgovarajue rei za to na ta je mislio.
Ali Aja i Hafida nita ne rade!"
Grei. One kuvaju, i to prilino dobro. Toliko dobro da si ak
i ti nabacila malo mesa na svoje kosti."
Njih dve su pokuale da naue Marijatu da kuva, ali je to bio
eksperiment koji je potrajao samo jedan dan.
Mrzim te ene. I mrzim njihovu hranu." Marijata je stegla
miicu ocu. Dopusti mi da se vratim kui, oe. Da se vratim u
Hogar. Krenuu sa prvim karavanom koji bude proao kroz
Imtegren. Zaboraviu na svoj ponos. Pristau ak i da me natovare sa
313
elbookers
svojom robom, ako nemam drugog izbora. Samo me pusti da odem.

Alije Usman ostao neumoljiv. Ostae ovde. Stari nain ivota
odumire i moramo to pre da se naviknemo na promene. Osim toga,
zbog sukoba izmeu Maroka i Alira karavani vie ne prolaze kroz
Imtegren. Granica sada vrvi od vojske.
ta mene briga za njihove granice? Mi smo Narod vela. Za
nas ne postoje granice. Naa zemlja je tamo gde mi elimo da
budemo zato to svoju teritoriju nosimo sa sobom i u sebi. Koliko je
puta sluala kako joj Amastan govori takve stvari? Suze su joj navrle
na oi. Kako moe da podnosi ovakav ivot? Kako moe da
ami ovde, meu ovim groznim ljudima?"
Njen otac je odluno isturio vilicu. Bilo je oigledno da nije
mogla da ga natera da se predomisli. A znala je i zato. Svake noi,
ak i sa drugog kraja kue, mogla je da uje njegove zadovoljne
dahfaje i prodorne vapaje koje je isputala njegova nova supruga.
Dok je to sluala, u mislima su joj izranjala seanja na njen ivot sa
Amastanom, na blaenstvo od koga je tako brutalno bila otrgnuta.
Svake noi je sanjala kako lei pored reke sa svojim voljenim: kako
klizi dlanovima preko njegove tople glatke koe i kako se njegovi
miii napinju i mrekaju pod njenim dodirom. I svakog jutra se
budila sa hcem vlanim od suza i dubokim potmulim bolom u utrobi.
Kada su njen otac i braa otili na poslovni put kako bi nabavili
robu za novu prodavnicu u Marakeu, Marijata je ponovo bila
preputena Ajinoj milosti. Sada kada niko nije mogao da joj
pritekne u pomo, Aja se prema njoj ophodila sa otvorenim
prezirom. Podrugljivo ju je posmatrala dok je obavljala svoja
zaduenja, usput razmenjujui pakosne komentare sa svojom
sestrom.
Vidi li kako nezgrapno barata posuem, Hafida? To je zbog
toga to je u pustinji navikla da jede sa golog kamena. ak ni divljaci
poput nje ne mogu da slome kamen."
Pogledaj kakva joj je kosa! Kao da joj pacovski repovi rastu iz
glave. Moda ak ima pacovsko gnezdo umesto mozga."
Kosa, kae? Meni to uopte ne lii na kosu, sestro."
A tek ona gvourija koju nosi oko vrata! Jo nikad u ivotu
nisam videla tako loe izraenu ogrlicu. Sirotica! Ona sigurno misli
314
elbookers
da to neto vredi!
Sigurno veruje da unutra obitava neki duh: neki afrit ili dini"
Ti nomadi su uasno zatucani", nastavila je Aja. To ti je
zaostao i varvarski narod. ta oni znaju o modernom svetu? Oni
uopte nemaju kue, Hafida. Moe li to da zamisli? ive u atorima
napravljenim od kozjih koa, zajedno sa svojim ivotinjama."
Zato tako zaudara."
Nita ne brini, sestro. Sutra ponovo ide na kupanje."
Zamisli da treba da ivi bez struje ili tekue vode." Aja i
Hafida su bile vrlo ponosne to su ivele u jednom od prvih
domainstava u gradu koje se domoglo takvih pogodnosti.
I da nema gde da se istuira."
I da ne moe da se vozi kolima."
I da ne moe da ide na pijacu. I da stalno nosi jednu te istu
vonjavu odoru."
ta misli, da li je njen otac spavao sa kozom da bi je zaeo?"
Usledila je kratka pauza, a tada se kroz vazduh prolomilo jedno
ljus, propraeno iznenadnim vriskom. Da ti nikad vie nije palo na
pamet da tako govori o mom muu", procedila je Aja ledenim
glasom.
Sledeeg dana, kada su otile u hamam, Aja je kritiki
osmotrila Marijatino obnaeno telo. Nabacila si koje kilo, keri.
Lepo ti stoji."
Moja majka je bila tuareka princeza i vie nije meu ivima",
odbrusila je Marijata. Ja sam njena a ne tvoja ker."
Aja je slegnula ramenima. Svidelo ti se to ili ne, ja sam sada
zauzela njeno mesto." Naherila je glavu i odmerila Marijatu od glave
do pete, blago se namrtivi. Dri je, Hafida", rekla je, okrenuvi se
ka svojoj sestri.
Zato?"
Ne postavljaj glupa pitanja. Samo uradi to to sam ti rekla."
Hafida je posluno stegla Marijatine miice. Aja je lagano
poela da krui oko svoje pastorke, zagledajui je iz svih uglova.
Ponovo se namrtila, ustanovivi da su joj grudi postale punije a telo
zaobljenije. Kada si imala poslednju menstruaciju?" strogo je
upitala.
315
elbookers
Marijata se tupo zapiljila u nju. Molim?"

Kada si imala menstruaciju? Meseno krvarenje?"
Marijatino lice je planulo kao bulka. To se tebe ne tie."
Aja nije imala nameru da tek tako odustane. Ja sam tvoja
maeha i zato mi duguje odgovor. Dakle, razmisli. Kada si poslednji
put imala mesenicu?"
Nastupila je duga napeta tiina. Marijata se zamislila nad tim
pitanjem, vie zbog sebe same. Nije mogla da se seti kada je
poslednji put krvarila. U svakom sluaju, znala je da se to nije desilo
jo otkako je napustila Adag. Sve do tada uopte nije razmiljala o
tome. Bilo je toliko drugih stvari o kojima je trebalo da razmilja i
toliko stvari koje je trebalo da oali. Ali poto joj je Aja skrenula
panju u tom pravcu, zaronila je duboko u sebe, kao to jo odavno
nije uinila. I tada je naprasno shvatila. Bila je to munjevita
spoznaja, spoznaja koja je sve menjala iz korena. Iskra topline je
zatitrala u samom jezgru njenog bia, irei se iz stomaka ka rebrima
i razlivajui se oko srca, sve dok joj se nije uinilo da je itavo telo
poelo da joj gori, da bukti u plamenu nade. Amastane... Oh,
Amastane...
Sigurno se nesvesno osmehnula jer je, kada je ponovo
pogledala u Aju, primetila da je lice njene maehe zajapureno od
besa. Stvarno ne znam", rekla je, na brzinu se pribravi.
Drsko derite!" Aja ju je zgrabila za miice i tako snano je
prodrmala daje glava poela da joj poskakuje levo-desno. Razmisli,
prokleta bila! Hajde, seti se! Kad se to poslednji put desilo? Ovde si
ve tri meseca. Jesi li za to vreme imala neko krvarenje? Da moda
nisi bolesna? Ne deluje bolesno." Agresivno se unela u Marijatino
lice. Da nekako nisi uspela da se iskrade iz kue i da proda svoje
telo nekom mukarcu?"
Marijatine beonjae su postale tako ogromne da su potpuno
okruile njene tamne enice. Poto nije mogla da se oslobodi
Hafidinog stiska, pljunula je svoju maehu pravo u lice. Aja ju je
tako snano oamarila da se zvuk odbio o ploice kupatila poput
praska.
Marijatin razjareni urlik naterao je Hadidu afni da mahnito
dojuri iz predsoblja. ta se ovde deava? Opet imate problema sa
316
elbookers
tom tuarekom divljakuom? Bilo bi vam bolje daje uutkate, inae

e ljudi poeti da vas ogovaraju!"
Naravno da e nas ogovarati." Aja joj je razjareno unula
Marijatinu odoru u ruke. Pomozi mi da je obuem. Bolje da se
vratimo kui pre nego to neko ne otkrije nau sramotu."
Ali u Marijati nije bilo ni trunke srama. Njeno srce je dobilo
krila, preplavljeno oseanjem velianstvenog trijumfa.
Kada je Marijatu dovukla nazad, meu bezbedne zidove svog
doma, Aja je vrsto reila da istera stvari na istac. Nakon
grozniavog savetovanja sa mama Erkijom, koja je bila strunjak za
takve stvari, njih dve su naloile jednom mladiu da na svom
magarcu ode do jednog zabaenog sela i da se to pre vrati nazad sa
tamonjom isceliteljkom. Naravno, tom mladiu je trebalo nekoliko
sati da obavi svoj zadatak tako da je Aja nastavila da marira po
kui, penei od besa, dok se Marijata lagano navikavala na pomisao
o udesnoj promeni koja ju je zadesila.
Isceliteljka koju je Aja pozvala u pomo nije bila iz Imtegrena
ve iz jednog polunomadskog plemena, Ait Kabaa, koje je ivelo na
rubu pustinje. Na sebi je imala plavu odoru posutu ogromnim
srebrnim pribadaama, a na elu joj je bio istetoviran tradicionalni
simbol: dve dijagonalne linije koje su se ukrtale na vrhu, sa tri take
postavljene u obliku trougla iznad mesta preseka. Glava joj je bila
obmotana ogromnom arenom maramom koja se sputala niz lea.
Kada je kroila u sobu u kojoj ju je ekala zatoena Marijata,
starica je teatralnim pokretom skinula maramu i prionula na posao.
Nakon nekoliko minuta opipavanja objavila je da je tuareka devojka
ostala trudna pre etiri meseca, a moda i ranije. Aja je spustila ruku
preko usta, naprasno prebledevi. Oh, boe", promrmljala je. Blagi
boe! ta sad da radimo? Takav skandal osramotie itavu porodicu.
Na ugled e biti uniten." Oajno se okrenula ka starici. Moe li
nekako da nam pomogne?"
Iscehteljka iz plemena Ait Kaba je naherila glavu, radoznalo
osmotrivi Marijatu svojim prodornim ptijim oima. Mogu daje
porodim, kad doe vreme za to."
Aja je sevnula pogledom. Ne, nisi me dobro razumela. Hou
317
elbookers
da joj pomogne da se otarasi deteta."

Niko se nee otarasiti mog deteta, tiho je prozborila Marijata,
ali niko nije obraao panju na nju.
Iscehteljka se nakratko zamislila. Trudnoa je previe
odmakla da bih neto mogla da uinim." Veto je promenila poloaj,
zaklonivi se od Ajinog pogleda, a onda je kriom namignula
Marijati. Plaim se da ne mogu da vam pomognem", rekla je,
ponovo se okrenuvi ka Aji.
Jesi li sigurna?" zacvilela je Aja.
Potpuno sigurna. ao mije."
I ti si mi neka iscehteljka! Matora arlatanko!"
Starica iz plemena Ait Kaba toboe je oaloeno zavrtela
glavom. ta li e ljudi rei kada im saoptim novost? Blagi
gospode! Sigurno e biti iznenaeni kada uju da e ker Tuarega
koga si ulovila roditi prvu prinovu u ovoj kui", natuknula je, veselo
protrljavi ake.
Aja je napuila usne. Tada je skinula jednu od svojih zlatnih
narukvica i unula je u stariine ake. Uzmi ovo i dri jezik za
zubima. Ako ujem da neko samo une o ovome, poslau nekoga da
ti bane na prag, i to usred noi. Jesi li me razumela?"
Starica ju je prezrivo osmotrila. Tada se okrenula ka Marijati i
prozborila neto na starom jeziku. Marijata je stegla njene ruke i
poljubila ih, sa blaenim osmehom na licu, a potom je poljubila
vlastite ake i prislonila ih uz srce. Hvala ti", odgovorila je na istom
jeziku. Hvala ti."
Napolje!" Aja je zgrabila staricu za miicu, arivi joj nokte
U meso i povukavi je ka vratima.
Starica uopte nije ustuknula. Kada su stigle do vrata,
odgurnula je Ajine ruke i iscrtala neki sloeni znak u vazduhu, tiho
pevuei neke nerazumljive rei. Dobila si ono to si zasluila!"
zadovoljno je promrmljala pre nego to je nestala sa vidika.
Narednog dana Aja je na ulaznim vratima pronala udne
simbole ispisane kredom. Kada ih je videla, mama Erkija se umalo
nije onesvestila od uasa. Oajno se naslonila na vrata, drei se za
glavu. ,,Sehura, ponavljala je, sehura, sehura... Za sve sam ja
318
elbookers
kriva. Znala sam da je vraara. Bacila sam nesreu na ovu kuu!"

itavog jutra niko iz nje nije mogao da izvue nita osim toga. Kada
je sa svojom maehom otila do suka da kupe povre, Marijata je
primetila da ih ljudi koji su na putu do pijace verovatno proli pored
njihovih vrata udno posmatraju i da niko ne pozdravlja Aju onako
srdano kao ranije. Svi su se drali na distanci, kao da ima neku
zaraznu bolest.
Kada su se vratile kui, Aja je bila uasno loe volje. Otila je
pravo kod svoje babe i pritisnula prekida, preplavivi sobu jakom
elektrinom svetlou. Gasi to! Gasi to!" zavapila je Mama Erkija,
sputajui ruke preko glave i kukumavei kako e denuni sada
sigurno doi po nju.
Marijata se pritajeno osmehnula. Tog dana nije mogla da
potisne osmeh sa lica. inilo joj se kao da je u njoj plamteo neki
oganj, kao da se svet iznova stvarao u njenoj utrobi. Bilo je ba
onako kao to je pretpostavila: stara iscehteljka je proklela tu kuu,
ispisavi na vratima znak koji je privlaio denune, ali je pre odlaska
blagoslovila Marijatu i dete koje je raslo u njenoj utrobi, potedevi
ih svoje kletve. Neka ti Bog podari zdravog i pravog deaka, rekla
je Marijati. I neka bude naoit i snaan poput svog oca. A Marijata
joj je u znak zahvalnosti poljubila ake.
Kada se Usman vratio iz Marakea, Aja se okomila na njega
jo pre nego to je prekoraio prag. Trudna je!
Ko je trudan?
Tvoja kerka, eto ko! Tvoja glupa, preglupa kerka! Kada je
Usman podigao ruke, kao da eh da odagna te rei, Aja mu se
gnevno unela u lice. Jesi li znao za to? upitala je optuujuim
tonom.
Usman je ispustio teak uzdah. Nije sramota da ena zane
dete sa svojim muem."
Sa kakvim muem? Ona nema mua! prasnula je Aja,
razjareno spustivi ake na bokove.
Da, vie ga nema. Zato to je mrtav.
Niko nee nasesti na tu priu. Zato je bolje da to pre dobije
mua. Neu joj dopustiti da ugled moje porodice baci niz slivnik."
Ona jo uvek oplakuje njegovu smrt. A, osim toga, nae ene
319
elbookers
su oduvek same odluivale o tome kada i za koga e se udati. Ne

mogu da nateram Marijatu da se uda protiv svoje volje."
Kakve to kojetarije pria? Kakav si ti mukarac ako ne
moe da komanduje ak ni roenoj keri?"
Kod nas vladaju drugaiji obiaji."
Onda moram da te podsetim da vie ne ivi u atoru poput
marve i da tvoja ker ne moe da iri noge pred svakim ko joj se
svidi. Kod nas postoje izvesne norme! I zato mi nije ni na kraj pameti
da dopustim da se pod ovim krovom rodi neije kopile!
Neki drugi mukarac moda bije oamario, ali je Usman bio
Tuareg, ovek koji je bio vaspitan tako da potuje ene, ak i kada je
njihovo ponaanje nedopustivo. Zato se samo okrenuo i izmarirao u
nadiruu no, i nije se vratio nazad sve dok svi u kui nisu pospali.
Marijata ga je videla tek narednog jutra. Tog dana je, kao i obino,
ustala ranije kako bi imala malo vremena za sebe pre nego to se lati
neizbenih poslova. Kada je kroila u salon, primetila je kako neko
lei umotan u ebe. Isprva je pomislila da je to bio neki stranac,
skitnica koji se neopaeno uvukao u kuu, jer nikad pre toga nije
videla svog oca bez vela. A, osim toga, taj ovek je imao bradu! To
je bila prava retkost meu pripadnicima njihovog naroda. Meutim,
im je otvorio oi, shvatila je da je to bio njen otac.
Zbunjeno je prekrstila ruke ispred grudi, preplavljena
nelagodnou. Znai, rekla ti je?
Usman se podigao sa poda, dohvatio svoj tagelmust i poeo
paljivo da ga obmotava, sve dok nije propisno prekrio svoje lice.
inilo se da je tek tada smogao dovoljno snage da se lati te teme.
estitam, keri" rekao je, diskretno klimnuvi glavom.
ini mi se da nisi naroito srean.
Nisam ni srean ni nesrean. Samo sam zabrinut za tebe.
I treba da bude zabrinut, jer je tvoja nova supruga naumila da
pronae nekog ko e da uniti moju bebu!
Usman je delovao oajno. Bilo bi bolje da sebi pronae
mua, Marijata. Nekog mukarca iz ovog kraja koji e'brinuti o tebi i
detetu,' kada ono doe na svet.
Marijata je uasnuto ustuknula. Ni za ivu glavu! Kako uopte
moe da razmilja o tome?"
320
elbookers
Aja ti nee dopustiti da ivi pod ovim krovom sa

vanbranim detetom.
To nije vanbrano dete!
Svejedno. Ti ovde nema mua koji moe da potvrdi daje dete
njegovo. Nema mukarca koji e te uzeti u zatitu. Ova kua ne
pripada meni da bih mogao da gospodarim u njoj. Zna da sam uao
u posao sa Ajinim ocem i da ne smem da razmiljam samo o tebi
ve i o tvojoj brai. Zato smatram da bi bilo najpametnije da
pronae mua, nekog ko e te tititi pred ovdanjim svetom.
Uopte me ne zanima ta ovdanji svet misli o meni. Zato to
ih prezirem iz dubine due, sve odreda! Zar stvarno misli da bih
mogla da se udam za nekog od tih mukaraca, za oveka koji ne
prekriva svoje lice, koji ne zna ni za potovanje, ni za plemensko
naslee, ni za asni aak
Tie, keri. Tano je da ovdanji ljudi imaju drugaije obiaje
od nas, ali smo svi mi nekada bili isti narod. Naa zaetnica,
plemenita Tin Hinan, ija krv tee u tvojim venama, dola je nekada
davno, u vreme Rimljana, ba iz ove oblasti. Njena loza potie
odavde, sa ovog tla. Marijata se zapanjeno zagledala u njega.
Odavde? Uopte me ne udi to je pobegla. I ja bih peke prevalila
hiljadu kilometara kroz pustinju, samo da pobegnem iz Imtegrena!"
Usman je tiho uzdahnuo. Marijata, nema nieg neasnog u
tome da se uda za mukarca iz Imtegrena.
Nikad ne bih mogla da se pretvaram da je ovo dete nekog
drugog mukarca. Radije u iveti na ulici.
Njen otac je u vazduhu iscrtao znak protiv urokljivog oka. Ne
iznosi tako olako svoje elje, keri.
Usman i njegova supruga su se na kraju pomirili, a njihovi
strasni vapaji ponovo su poeli da paraju nonu tiinu. Nekako su
uspeli da postignu dogovor. Dogovorili su se da Aja po gradu
razglasi da njena pastorka trai mua, ali da Marijati, u skladu sa
tuarekom tradicijom, bude doputeno da ima zavrnu re i da sama
odabere budueg mua meu mladiima koji budu izvedeni pred nju.
Nemamo vremena za gubljenje', turobno je rekla Aja svojoj
321
elbookers
sestri. Stomak je ve poeo da joj raste. Kako e neki mukarac

prihvatiti bebu kao svoju ako ona doe na svet ranije nego to treba?"
Onda je najbolje da pronaemo nekog ko ne ume da rauna,
natuknula je Hafida.
Iz nekog razloga u Imtegrenu je bilo mnogo vie mladoenja
nego udavaa. Niko nije mogao tano da kae zbog ega u gradu
vlada takva nestaica devojaka koje su stasale za udaju, ali to je bila
neporeciva injenica. Osim toga, naokolo su poele da krue glasine
da je Marijata, uprkos naprasitoj i buntovnoj prirodi, prava lepotica,
tako da su mukarci postali zaintrigirani mogunou da za enu
uzmu vatrenu nevestu iz tuarekog plemena. Oni su nauli da su
nomadske devojke divlje u svakom pogledu, za razliku od stidljivih i
utogljenih gradskih udavaa, a Marijata je svojom reputacijom (koja
je uveliko bila zasnovana na sceni koju je napravila u hamamu)
dodatno osnaila to uverenje. Zbog toga su lokalni mladii poeli da
mole svoje majke i tetke da posete Ajinu kuu i Marijata je, na
svoju uasnutost, ubrzo shvatila da je ima dosta zainteresovanih
prosaca. Obuena u Ajinu pastelnu odoru koja je laskala njenom
tenu, sa propisno povezanom maramom koja je prikrivala duge
tuareke pletenice, Marijata je posmatrala svoj odraz u velikom
ogledalu u Hafidinoj sobi. Sa tim debelim slojem kola oko oiju i
tenim puderom koji je Hafida utrljala u njene bledunjave obraze,
sebe je podseala na neku od onih runih plastinih lutaka koje je
viala na suku, na jadnu i izvetaenu kopiju ljudskog bia. Mada se
njen duh strastveno opirao takvom preobraaju, naterala je sebe da
potisne svoje gnuanje. Oni nee videti tebe, uporno je ponavljala.
Videe samo tvoju masku."
Osim toga, ni na ta nisu mogli da je primoraju. Trebalo je
samo da izae pred te nametljive prosce i njihove vranolike majke i
da ih potom ljubazno otprati do vrata. A sve dok bude igrala tu
besmislenu igru koju joj je Aja nametnula, njeno dete bie
bezbedno.
Njena braa su se takoe gnuala Ajinih planova, smatrajui
da je bilo uvredljivo i poniavajue da se njihova sestra izvodi pred
prosce poput robe koja se nudila na prodaju. Marijata je ak poela
da se nada da e Azaz i Baj uspeti da odgovore njenog oca od te
322
elbookers
sumanute ideje, ali se ubrzo ispostavilo da je Aja na Usmana imala

daleko vei uticaj nego njegova roena deca.
Nedugo nakon toga majke, tetke i roake potencijalnih
mladoenja su poele da kucaju na njihova vrata. Provodile su po sat
ili dva sedei u salonu sa Ajom i njenom babom, pijuckajui aj od
nane i veliajui vrline svojih sinova i neaka koji su bili tako
naoiti, i tako vredni, i najstariji od desetoro ili osmoro ili sedmoro
dece. Svaki mladoenja bio je predstavljan kao dobar i estit
mukarac, poboan i paljiv prema deci, marljiv i spreman da se
dostojno stara o svojoj porodici. I svaki je bio kadar da isplati tri
hiljade dirkama i da pokloni nekoliko koza kako bi sebi obezbedio
dolinu nevestu. Nakon tog formalnog uvoda Marijata bi, u tuinskoj
odori i sa maskom navuenom preko lica, bila dovedena u salon i
naterana da sedne izmeu svoje omraene maehe i njene babe, da
klima glavom i da se smeka, dok je u sebi kipela od besa zbog
pitanja koje su radoznale goe postavljale Aji. Da li Marijata ume
da mesi hleb? I da lepo odrava kuu? Da li ustaje pre nego to se
oglase prvi petlovi? Da li je vredna? Da li ume da pravi kozji sir i da
elja vunu? Da veze i da ije? Da li ume da spremi pristojan kus-kus
i da li ima tajni recept za harisa pastu? Da li ume da recituje stihove
iz Kurana i da li potuje Ramazan i da li se redovno moli, kao to
dolikuje jednoj muslimanki? Na kraju bi neto tiim glasom, kao da
Marijata nema ui ili kao da uopte nije tu, upitale da li je devojka
ista i da li ima neoteen himen. Aja im je sve vreme gledala pravo
u oi i ponavljala da, da, da, ta god da su je pitale, dok je Marijata
utke sedela pored nje, oseajui kako joj se lice ari i prieljkujui
da sa sebe strgne tu pozajmljenu odoru i da motkom rastera sve te
rospije, mlatarajui rukama i isputajui tuareke ratne poklie. Ali
je, zarad dobra svog deteta, i dalje trpela to ponienje i potiskivala
svoj bes. A kada je prola taj ispit, na red je dolo upoznavanje sa
mladoenjama.
Posle nekoliko dana pred njihov prag je stigao prvi prosac,
Hasan Bufus, u sveanom belom odelu koje je nosio kada je iao u
damiju i sa malom okruglom kapom na glavi. Mladoenja je doao
u pratnji svog oca, dve babe i tri sestre. Kada su ga uveli u gostinski
323
elbookers
salon, krupnim alosnim oima poeo je uspanieno da ara po

glatkim gipsanim zidovima, policama punim tanjira i ukrasa,
arenom tepihu i prozorima sa izrezbarenim ramovima. Neprestano
je skretao pogled ka otvorenim vratima, kao da se svakog asa
spremao da skoi i pobegne odatle.
Tada se na pragu pojavila Aja, gurkajui Marijatu ispred sebe.
Marama tuareke neveste bila je naherena, a obrazi rumeni, kao da ju
je neko silom dovukao tu. Devojka je prezrivo osmotrila
mladoenjinu.
Iz nekog razloga u Imtegrenu je bilo mnogo vie mladoenja
nego udavaa. Niko nije mogao tano da kae zbog ega u gradu
vlada takva nestaica devojaka koje su stasale za udaju, ali to je bila
neporeciva injenica. Osim toga, naokolo su poele da krue glasine
da je Marijata, uprkos naprasitoj i buntovnoj prirodi, prava lepotica,
tako da su mukarci postali zaintrigirani mogunou da za enu
uzmu vatrenu nevestu iz tuarekog plemena. Oni su nauli da su
nomadske devojke divlje u svakom pogledu, za razliku od stidljivih i
utogljenih gradskih udavaa, a Marijata je svojom reputacijom (koja
je uveliko bila zasnovana na sceni koju je napravila u hamamu)
dodatno osnaila to uverenje. Zbog toga su lokalni mladii poeli da
mole svoje majke i tetke da posete Ajinu kuu i Marijata je, na
svoju uasnutost, ubrzo shvatila da je ima dosta zainteresovanih
prosaca. Obuena u Ajinu pastelnu odoru koja je laskala njenom
tenu, sa propisno povezanom maramom koja je prikrivala duge
tuareke pletenice, Marijata je posmatrala svoj odraz u velikom
ogledalu u Hafidinoj sobi. Sa tim debelim slojem kola oko oiju i
tenim puderom koji je Hafida utrljala u njene bledunjave obraze,
sebe je podseala na neku od onih runih plastinih lutaka koje je
viala na suku, na jadnu i izvetaenu kopiju ljudskog bia. Mada se
njen duh strastveno opirao takvom preobraaju, naterala je sebe da
potisne svoje gnuanje. Oni nee videti tebe, uporno je ponavljala.
Videe samo tvoju masku.
Osim toga, ni na ta nisu mogli da je primoraju. Trebalo je
samo da izae pred te nametljive prosce i njihove vranolike majke i
da ih potom ljubazno otprati do vrata. A sve dok bude igrala tu
besmislenu igru koju joj je Aja nametnula, njeno dete bie
324
elbookers
bezbedno.
Njena braa su se takoe gnuala Ajinih planova, smatrajui
da je bilo uvredljivo i poniavajue da se njihova sestra izvodi pred
prosce poput robe koja se nudila na prodaju. Marijata je ak poela
da se nada da e Azaz i Baj uspeti da odgovore njenog oca od te
sumanute ideje, ali se ubrzo ispostavilo da je Aja na Usmana imala
daleko vei uticaj nego njegova roena deca.
Nedugo nakon toga majke, tetke i roake potencijalnih
mladoenja su poele da kucaju na njihova vrata. Provodile su po sat
ili dva sedei u salonu sa Ajom i njenom babom, pijuckajui aj od
nane i veliajui vrline svojih sinova i neaka koji su bili tako
naoiti, i tako vredni, i najstariji od desetoro ili osmoro ili sedmoro
dece. Svaki mladoenja bio je predstavljan kao dobar i estit
mukarac, poboan i paljiv prema deci, marljiv i spreman da se
dostojno stara o svojoj porodici. I svaki je bio kadar da isplati tri
hiljade dirhama i da pokloni nekoliko koza kako bi sebi obezbedio
dolinu nevestu. Nakon tog formalnog uvoda Marijata bi, u tuinskoj
odori i sa maskom navuenom preko lica, bila dovedena u salon i
naterana da sedne izmeu svoje omraene maehe i njene babe, da
klima glavom i da se smeka, dok je u sebi kipela od besa zbog
pitanja koje su radoznale goe postavljale Aji. Da li Marijata ume
da mesi hleb? I da lepo odrava kuu? Da li ustaje pre nego to se
oglase prvi petlovi? Da li je vredna? Da li ume da pravi kozji sir i da
elja vunu? Da veze i da ije? Da li ume da spremi pristojan kus-kus
i da li ima tajni recept za harisa pastu? Da li ume da recituje stihove
iz Kurana i da li potuje Ramazan i da li se redovno moli, kao to
dolikuje jednoj muslimanki? Na kraju bi neto tiim glasom, kao da
Marijata nema ui ili kao da uopte nije tu, upitale da li je devojka
ista i da li ima neoteen himen. Aja im je sve vreme gledala pravo
u oi i ponavljala da, da, da, ta god da su je pitale, dok je Marijata
utke sedela pored nje, oseajui kako joj se lice ari i prieljkujui
da sa sebe strgne tu pozajmljenu odoru i da motkom rastera sve te
rospije, mlatarajui rukama i isputajui tuareke ratne poklie. Ali
je, zarad dobra svog deteta, i dalje trpela to ponienje i potiskivala
svoj bes. A kada je prola taj ispit, na red je dolo upoznavanje sa
mladoenjama.
325
elbookers
Posle nekoliko dana pred njihov prag je stigao prvi prosac,

Hasan Bufus, u sveanom belom odelu koje je nosio kada je iao u
damiju i sa malom okruglom kapom na glavi. Mladoenja je doao
u pratnji svog oca, dve babe i tri sestre. Kada su ga uveli u gostinski
salon, krupnim alosnim oima poeo je uspanieno da ara po
glatkim gipsanim zidovima, policama punim tanjira i ukrasa,
arenom tepihu i prozorima sa izrezbarenim ramovima. Neprestano
je skretao pogled ka otvorenim vratima, kao da se svakog asa
spremao da skoi i pobegne odatle.
Tada se na pragu pojavila Aja, gurkajui Marijatu ispred sebe.
Marama tuareke neveste bila je naherena, a obrazi rumeni, kao da ju
je neko silom dovukao tu. Devojka je prezrivo osmotrila
mladoenjinu svitu i okrenula se ka svojoj maehi. Ko su ovi ljudi?
upitala je, prekrstivi ruke ispred grudi. Neu ovo da radim ako e
tako zijati u mene.
Starije ene su razmenile zabrinute poglede.
Oprostite mojoj pastorki. Stidi se i nije navikla na nae
obiaje", objasnila je Aja, unuvi Marijatu u lea.
Uopte se ne stidim!" odbrusila je Marijata, strgnuvi sa kose
Ajinu uvredljivu maramu i otkrivi svoje plemenske pletenice.
Prosci su se okirano zapiljili u nju. A tada je jedna od
Hasanovih baba zgrabila svog unuka za ruku. Ova devojka nema ni
trunke pristojnosti", objavila je, povukavi ga ka vratima.
Marijata se osmehnula i sklonila se u stranu, oslobodivi im
prolaz. Hasan je poput krotkog junca krenuo za svojom babom, ali je
pri odlasku zaueno osmotrio tu pustinjsku devojku, kao da moe
da mu prui uvid u neki zabranjeni svet, svet iz koga je on zauvek
bio iskljuen.
Narednog dana, neodvraen glasinama koje su se brzinom
munje proirile po gradu, na njihova vrata je zakucao Bair ben
Hamdu, koji je doao u pratnji svojih roditelja. Bair je predstavljao
sasvim drugaiju priliku od svog roaka Hasana. Marijata je bila
okirana njegovim nepristojnim izgledom. Lice mu je bilo potpuno
otkriveno, kao i kod ostalih mukaraca koji su iveli u gradu, a na
donjem delu tela je nosio odeu koju bi pripadnici njenog plemena
mogli da koriste iskljuivo kao donje rublje. Pantalone su mu bile
326
elbookers
tako uske da su bestidno otkrivale svaki deo tela koji se nalazio ispod
njih. Marijata je, nepominog i bezizraajnog lica, paljivo
posmatrala taku izmeu njegove brade i struka dok ju je mladi
srdano pozdravljao, pod brinim pogledom kralja Hasana Drugog,
iji mu je portret visio iznad glave. Utivo se predstavio, rekavi da
mu je veoma drago to ga je primila u posetu i da se nada da e
uskoro dobiti priliku da je bolje upozna. Dok je iznosio tu zavrnu
opasku, uopte nije namignuo, niti je napravio neki drugi gest koji bi
se mogao protumaiti kao izraz pohote, ali kada joj je stegnuo aku,
dlan mu je bio vreo i znojav, to je Marijatu nateralo da se strese od
gnuanja.
Uprkos tome, Aja je delovala zadovoljno. Susret je dobro
proao", objavila je kada su posetioci napustili kuu. Mislim da e
uskoro istupiti sa branom ponudom."
Sa ponudom? ta vi mislite? Da sam ja kamila koja se kupuje
i prodaje pa da neko iznosi ponude za mene?"
Aja se gorko nasmejala. Naalost, kamilu bismo daleko lake
prodali."
Jednog dana na njihova vrata zakucao je neki mukarac. U kui
nije bilo nikoga osim Marijate i mama Erkije koja je u to vreme
spavala. Marijata je provirila kroz reetke na prozoru koji se nalazio
pored ulaznih vrata. Ispred je stajao zdepasti mukarac koji je nosio
iskrzanu smeu odoru, kecelju zamazanu krvlju i pleteni eir
navuen preko uiju. Rukavi su mu bili prekratki, bar pet-est
centimetara krai nego to pristojnost nalae, tako da je ispod njih
mogla da nazre njegove krupne maljave podlaktice. ake su mu
delovale prljavo.
Zakljuivi da joj se taj mukarac uopte nije dopadao,
Marijata je doviknula kroz reetke: Ko ste vi i ta vam treba?"
Zovem se Mbarek Ait Ali", odgovorio je on osornim tonom.
Treba da obavim neki posao sa gazdaricom."
Aja Saari trenutno nije ovde. Doite kasnije", otro je
odvratila Marijata, nadajui se da e ga to naterati da ode. Mogla je
da oseti odbojan miris njegovog tela koji se probijao izmeu
reetaka, plesniv i otar i gotovo ivotinjski, to ju je nateralo da
327
elbookers
zbrka nozdrve.
Radije u saekati."
Kako god elite", odbrusila je Marijata.
Mukarac je radoznalo naherio glavu. Moete li da mi kaete
sa kim imam zadovoljstvo da razgovaram?" Ta utiva fraza,
prevaljena preko njegovih usana, zvuala je grubo i ironino.
Marijata se utogljeno uspravila. Ja sam Marijata ult Jema, iz
plemena Kel Taitok."
Mukarac se pribliio prozoru i provirio kroz reetke, nateravi
je da ustukne. Sad vidim da ljudi ne lau", prozborio je, a potom se
okrenuo i otiao, cerekajui se sebi u bradu.
Kada se Aja vratila iz grada, Marijata joj je rekla: Dolazio je
neki mukarac. Traio je tebe. Kae da se zove Mbarek Ait Ali."
Aja je delovala iznenaeno. Ali, znao je da nisam kod kue.
Pre sat vremena sam prola kroz suk, ba pored njegove radnje, i on
me je upitao za zdravlje mama Erkije." Sumnjiavo je zakiljila
oima. Jesi li ga pustila da ue?"
Grozno je mirisao", odgovorila je Marijata. I bio je opasan
krvavom keceljom. Naravno da ga nisam pustila."
Neto kasnije se ponovo zaulo kucanje na vratima i Aja je
pohitala da otvori. Marijata se radoznalo prebacila u susednu odaju
kako bi proverila ko im je doao u posetu. Bio je to neki mukarac sa
dubokim glasom koji joj je zvuao poznato. Nakon to su razmenili
utive pozdrave, Aja je rekla: ula sam da ste me traili."
Da", odgovorio je mukarac. Hteo sam neto da vam
predloim." Zvuao je zadovoljno i samouvereno.
Da mi predloite?"
Da, neto vano."
Mislim da je bolje da o tome popriate sa mojim muem."
Greite, zato to se takvi pregovori obino preputaju enama.
Naalost, otkako mi je majka umrla, u mojoj porodici nema ena
koje bi mogle da posreduju u toj stvari."
Pa, ako je tako", zbunjeno je promucala Aja, onda je bolje
da uete." Meutim, nakon to je ispod oka osmotrila njegove prljave
cipele i pohabanu odoru, Aja ga nije povela ka gostinskom salonu
ve ka jednoj sporednoj odaji. Marijata je, drei se na bezbednoj
328
elbookers
distanci, krenula za njima.

Mbarek je ironino osmotrio neuglednu prostoriju. Da li ovde
obavljate brane pregovore sa svim proscima, gospoo Saari?"
podrugljivo je upitao.
Brane pregovore?" Aja je zvuala iznenaeno. Mislila sam
da ste doli zbog prodaje mesa."
Marijata je, uurena ispred vrata, zadrala dah. Kasapin? Taj
kasapin je imao smelosti da bane u tu kuu i da zaprosi princezu koja
je vodila poreklo direktno od Tin Hinan? Odmah se setila njegovog
volovskog vrata i krvave kecelje. Njegova ponuda je bila tako
bezona i tako besmislena da je prasnula u smeh.
Naravno, Aji taj zvuk nije mogao da promakne. Samo
trenutak", rekla je kasapinu. Preite u salon, a ja u doneti aj."
Banula je u kuhinju ba u trenutku dok je Marijata pokuavala
da se iskrade u dvorite. Poi sa mnom", strogo je izustila. I
ponaaj se pristojno."
Oekuje da budem pristojna prema takvom oveku? Prema
bednom kasapinu sa ivotinjskom krvlju na akama i ropskom krvlju
u venama? Marijata je bila tako uvreena njegovom ponudom da je
u njoj proradila vievekovna tuareka nadmenost.
Prosjaci ne mogu da biraju! obrecnula se Aja. Hajde, ne
prenemai se. Brzo uzmi maramu i sakrij te bedne pacovske repove."
Shvatam da nije primereno da jedan mukarac bane u kuu
punu ena ili da sam krene u pronju", zapoeo je kasapin, u jednom
gutljaju iskapivi svoj aj, ali ja nemam nijednu blisku roaku kojoj
bih mogao da prepustim tako osetljivu stvar. Zato vas molim da mi
oprostite zbog mog prostog izgleda i prostih rei. Ja sam ovek koji
je navikao da sam obavlja svoje poslove, na estit nain i bez bilo
kakvog uvijanja." Vratio je au na posluavnik i nagnuo se preko
stola, sklopivi ake.
Marijata nije mogla da previdi skoruenu crnu krv ispod
njegovih noktiju. Ako nita drugo, prezrivo je pomislila, bar je bio
dovoljno obziran da pre ulaska u salon skine okrvavljenu kecelju
koju je sada stiskao izmeu pranjavih bosih stopala koja su, sa tim
poutelim noktima koji su podseali na kande, delovala ogromno i
udovino nasuprot prefinjenim bojama Ajinog najlepeg tepiha.
329
elbookers
I tako sam odluio da, u duhu asti i potenja, doem ovde

kako bismo sklopili pogodbu oko ove devojke." Pokazao je glavom
ka Marijati, ali mu je pogled i dalje bio prikovan za Aju. Znam da
potie iz nomadske porodice, ali joj to neu uzeti za zlo. Siguran sam
da mi nee trebati puno vremena da je civilizujem." Pomirljivo je
rairio ruke. Naravno, uopte ne sumnjam da ste vi ve uspeli daje
donekle upristojite."
Doli ste da sklopimo pogodbu oko ove devojke?" kolebljivo
je ponovila Aja.
Ba tako. Dobro bi mi dola jo jedna ena."
Jo jedna?"
Ona prva se razbolela. A, osim toga, previe se ugojila da bi
mogla da trkara oko dece i da..."
Moda bi bilo mudrije da unajmite sluavku nego da dovedete
jo jednu suprugu", zajedljivo je natuknula Aja.
Moda ste u pravu, ali... znate, mukarac ima izvesne potrebe.
Osim toga, sa njom imam samo keri, a trebaju mi sinovi koji e
jednog dana preuzeti moj posao. Mbarek se zagledao u Marijatu,
drsko se obliznuvi.
Zgroena pogledom na te debele usne koje su sijale poput
ivotinjskih iznutrica, Marijata je odbrusila: Ne bih bila druga ena
ak ni nekom kralju, a kamoli obinom kasapinu!
Aja ju je oinula pogledom, ali se kasapin samo nasmejao.
Nema potrebe da zbog mene grdite devojku. Volim srane ene.
Dau vam dobar nevestinski otkup za nju.
A tada je, kao iz topa i bez trunke stida, naveo sumu koja je
Marijatinu maehu naterala da zine od uda. Oh, boe! promucala
je Aja slabanim glasom. Blagi boe! Zapiljila se u njega, tako
okirana da nije mogla da izusti ni rei.
Marijata je spremno iskoristila svoju ansu. Vi ste u velikoj
zabludi ako mislite da moete da kupite princezu Kel Taitoka, rekla
je otrovnim glasom. Zar ne bi bilo pametnije da proetate do stone
pijace i da sebi kupite neku finu debelu ovcu koja e moi da
zadovolji... znate, vae potrebe."
Srce joj se ispunilo neizmernim zadovoljstvom dok je
posmatrala kako kasapinovo ravnoduno crvenkastosmee lice
330
elbookers
poprima nezdravu utomrku boju. Samo trenutak kasnije Mbarek Ait

Ali je odgurnuo posluavnik i izmarirao iz sobe.
Sledee nedelje su doli novi prosci: Omar Agueram i njegove
sestre. Omar je bio prijatan mukarac, visok i dovoljno naoit da
Marijatu donekle podseti na Amastana. Kada joj se osmehnuo,
briznula je u pla, iznenadivi i sebe i sve koji su prisustvovali tom
susretu. Njegove sestre su se odmah sjatile oko nje, neno je tapui
po ramenu i paljivo joj briui oi, trudei se da ne razmau kol.
Kada se Marijata pribrala, Omar je nastavio sa priom. Imam malu
stolarsku radionicu, odmah pored kazbe\ objasnio je. To sam
nasledio od oca, koji je umro prole godine. Otada se svojski trudim
da vratim stare muterije. Otac je dugo bolovao i stalno je kasnio sa
isporukom tako da u to vreme nisam mogao da razmiljam o
vlastitim potrebama. Meutim, moji poslovi sada dobro napreduju.
tavie, veoma dobro. Imam toliko porudbina da ne mogu sve sam
da postignem pa sam nedavno unajmio dvojicu pomonika.
Zahvaljujui tome, konano mogu da se posvetim sebi.
eleo bih da se oenim i da se skrasim. Takoe bih voleo da
dobijem decu... mnogo dece.
Marijata je ponovo osetila kako joj suze naviru na oi. Neka
druga ena bi pod datim okolnostima verovatno prihvatila tog
dobrodunog muakarca i ivot koji je on mogao da joj ponudi, ali su
krhotine njenih smrskanih snova jo uvek lebdele oko nje. Trudei se
da potisne suze, setila se svog uzvienog porekla i naterala sebe da
na lice navue svoju najoholiju grimasu. Radije bih gajila koze,
procedila je ledenim glasom.
Omar je bio zaprepaen njenim odgovorom, ali se tada
prisetio da ta devojka dolazi iz pustinje i da nomadi imaju drugaije
obiaje od ljudi iz grada. I zato je odluio da ponovo pokua.
Promekoljio se na kauu, revnosno se nagnuvi ka njoj. Za poetak
moemo da uvamo koze, rekao je, ,,a kasnije e moda poeleti i
decu.
To uopte nije valjalo. Taj mukarac je bio previe dobar.
Uplaivi se da e naprasno izgubiti kontrolu i prihvatiti njegovu
prosidbu, Marijata je izjurila iz sobe.
331
elbookers
Nedelje su prolazile, a prosci su i dalje poseivali Ajinu kuu,

uprkos obeshrabrujuim glasinama o tuarekoj princezi". Nakon
Omara kroz gostinski salon su promarirali i jedan oniski demekasti
mehaniar iji su prsti bili pouteli od nikotina, vremeni uitelj ija
je supruga preminula i voza autobusa sa upalim obrazima i
prosedim brkovima. Marijata je bila izvoena pred njih poput rasne
kobile, ali ak i kada bi uspela da zauzda svoj britki jezik, pogled joj
je zraio drskou i odbojnou. I, to je bilo jo gore, neke od
pronicljivih roaka koje su prisustvovale branim pregovorima
poele su da naziru ispupenje na Marijatinom telu koje nije mogla
da prikrije ak ni najira odora. Aja je bila raspameena od besa i
panike. Jednog jutra je saterala Marijatu u ugao dvorita i zavritala:
Mora da se uda! U ovom gradu ne moe da rodi dete ako nema
mua!"
Ja imam mua", tupo je odgovorila Marijata.
On je mrtav, shvata? Mrtav, mrtav, mrtav!" Aja je
naglaavala svaku re zarivajui svoj lakirani nokat u sve bujnije
grudi svoje pastorke. Tvoj mu je mrtav! Otiao je bogu na istinu i
nikad se vie nee vratiti! Hoe li to konano da utuvi u tu svoju
glupu zatucanu glavu?!"
Marijata je u svojim mislima svakodnevno gledala kako
Amastanovo beivotno telo pada u prainu i kako se crna mrlja iri
preko njegove venane odore. Neumoljivi oseaj gubitka zbog smrti
voljenog mukarca i razorenih snova o zajednikoj budunosti ibao
je njenu duu poput najsurovijeg pustinjskog vetra. Moj mu je
moda mrtav", prozborila je turobnim glasom, mada joj se inilo da
je ak i sama injenica da je to glasno priznala predstavljala njen
poraz i Ajinu pobedu, ali je ovo njegovo dete i nikada neu
dopustiti da ga neki drugi mukarac prisvoji."
Ako rodi kopile, time e osramotiti itavu zajednicu",
oajno je zavapila Aja.
Svi e priati o tome, odavde pa sve do Uarzazata", dodala je
Mama Erkija, jezivo se iscerivi.
Sluaj me dobro, curo!" Aja je razjareno zavrtela prstom
ispred Marijatinog lica. Ako se ne uda, izbaciu te na ulicu i
razglasiti da svaki mukarac iz grada moe da te uzme kao svoju
332
elbookers
drolju."
Moj otac nee dopustiti da se tako ophodi prema meni."
Usman? Usman e uraditi ono to je najbolje za njegovu
porodicu. Kako e da razvija posao i kako e njegovi sinovi da
pronau pristojne supruge ako se naokolo prouje da mu je ker
najobinija kurva? Naravno, to nije sve", nastavila je, unevi joj se u
lice. Ako rodi tu bebu, oteu je od tebe dok bude leala na
poroajnoj postelji i zadaviu je vlastitim rukama. Zavrnuu joj iju
kao piletu i baciti njeno ubogo smrdljivo telo iza klanice, tamo gde se
divlji psi otimaju oko kostiju."
Mada bi to nekom zazvualo neverovatno, Marijata je imala
oseaj da je, od svih Ajinih pretnji, ta bila najistinitija. Bespomono
je zatvorila oi. Dobro, udau se za Omara", izustila je slabanim
glasom. Udau se za stolara Omara Aguerama."
Mama Erkija je pakosno zakiljila na jedno oko. Jednom
rukom moe da lovi elje, a drugom izmet", zagraktala je. ta
misli koja e se od njih pre napuniti?"
Meutim, vest koja je ubrzo dospela do njih uopte nije bila
dobra. Na nagovor svojih roaka, koji su uli glasine o Marijatinom
stanju, Omar je povukao branu ponudu. Poslao je svog ujaka da se
izvini Usmanu.
Omar iskreno ali to je mladoj dami pruio lanu nadu, ali je
zakljuio da jo uvek nije u prilici da se oeni. Omarov ujak,
uglaen mukarac od pedeset i kusur godina koji je radio za kaida u
lokalnoj upravi, imao je vrsto dranje i odsene manire. Energino
je protresao Usmanovu aku, okrenuo se na peti i napustio kuu.
Aja, koja je prislukivala razgovor sa druge strane vrata,
poela je da peni od besa. I tako je Usman, koji vie nije mogao da
podnese njene suze i njenu histeriju i njeno vritanje, na kraju oduzeo
svojoj keri pravo izbora. Ve narednog dana Aja ju je prodala
kasapinu.
333
elbookers
27
Marijatu je te noi pohodio jedan san.

Sanjala je neku drugu enu, iz nekog drugog vremena. ak i
dok ju je posmatrala iz profila, ena je bila visoka i impozantna, sa
dugim nosom i zapovednikim dranjem. Bila je obuena u dugu
tamnu odoru, ali joj glava nije bila pokrivena. Duge crne pletenice
pruale su joj se niz lea, sve do struka. Sa usnih resica su joj visile
minue od smaragda. Ruke su joj bile vitke i graciozne. Na jednoj je
nosila devet zlatnih, a na drugoj osam srebrnih narukvica. Oko vrata i
struka bile su joj obmotane prelepe niske sa perlama od kornalina,
ahata i amazonita. Tada se okrenula ka njoj. Njene prodorne crne oi,
koje su bile u izrazitoj suprotnosti sa blistavom bledom koom,
prikovale su se za Marijatino lice.
I mene su pokuali da prodaju", rekla je. Njen tamaek je
imao udan pevuavi prizvuk, ali uopte nije bilo sumnje da je to je
bio jezik kojim je govorio Narod vela. Pokuali su da me nateraju
da se udam protiv svoje volje. I to za sina rimskog guvernera! Moe
li to da zamisli? Traili su od mene da primim jednog stranca u
svoju postelju. Za nau porodicu bi bila velika ast, objanjavali su,
da sklopimo savez sa Rimljanima. Sa osvajaima koji su doli da
tlae na narod!" Energino je zabacila glavu i njena crna kosa se
razletela poput palacajuih zmija. Odbila sam da se povinujem
njihovoj volji i oni su me kaznili. Drali su me pod kljuem sve dok
nisam rekla da pristajem na udaju. Navela sam ih da poveruju da su
konano uspeli da me slome, da me nateraju da priznam poraz."
ta si onda uradila?" upitala je Marijata u snu, mada je ve
znala odgovor. Slika je ve poela da bledi i da se rasplinjava. U
jednom trenutku obrve nepoznate ene su se naglo izotrile i Marijata
je primetila kako preko njenog lica poigrava lik njene majke. Potom
334
elbookers
su njen nos i brada poeli da se izduuju, a koa joj je postala stara i

naborana, i Marijata je ugledala lik svoje babe, sa orlovskim nosom i
otrim prodornim pogledom. Nakon toga su na licu ene iz njenog
sna, sve bre i bre, poela da se smenjuju lica jo mnogo ena,
mladih i starih. A opet, sva ta lica imala su neto zajedniko:
zapovednike oi, izraajne obrve i snane kosti, osobine koje su bile
svojstvene i samoj Marijati.
Pobegla sam iz Imtegrena, rekla je Tin Hinan, ,,i peke se
otisnula kroz divljinu. Prola sam kroz ravnicu i kroz savanu i kroz
pustinju, sve dok nisam stigla do planina. Trebali su mi meseci da
prevalim toliki put a, kada sam na kraju stigla do podnoja
velianstvenog Hogara, tamo sam se zaustavila i podigla svoj ator. I
na tom mestu sam zasnovala nov narod: Amazigren, Slobodan narod.
Tvoj narod. Na narod. Ostani slobodna, Marijata. Ne dopusti im da
te prodaju i da te primoraju na taj sraman brak. Ne dopusti da tvoje
dete padne u njihove ake. Budi ponosna i budi jaka. Zato to si ti
moj rod i moja krv. Ja sam u tebi. Ti me nosi sa sobom gde god da
krene, ba kao i sve ene iz nae loze. U tebi obitavaju moje rei i
moja mo i moja snaga. Kucnuo je as da poe mojim stopama, da
krene istim putem kojim sam se ja nekada otisnula. Tebi e biti tee
nego meni. Zato to je pustinja u meuvremenu rairila svoju odoru
na sve strane i zato to e dete koje nosi u svojoj utrobi ee
doivljavati kao teret nego kao blagoslov. Ali zapamti da u ja biti sa
tobom na svakom koraku tog puta.
San o Tin Hinan lebdeo je oko Marijate poput senke neke
zanovetajue babe. Ta senka je danima vrtela prstom ispred njenog
nosa, neprestano je podseajui na ozbiljnost situacije i podstiui je
da neto preduzme. Istini za volju, Marijati nije trebao naroit
podsticaj. Ona je ionako znala da je morala da napusti kuu svoje
maehe, Imtegren i itav civilizovani svet. I da je to morala da uini
pre nego to je udaju za onog kasapina. Ipak, mada je instinktivno
poelela da odmah spakuje svoju oskudnu imovinu i da se nekog
jutra, pre nego to se ostali probude, naprosto iskrade iz kue, sada je
znala da bi takav plan bio osuen na propast. Jednom je ve pokuala
da utekne, voena trenutnim porivom, i njene namere su bile
335
elbookers
osujeene. Ovog puta nije smela da ponovi tu greku. Nasumino

bekstvo nee je nikud odvesti. Morala je pomno da isplanira svaki
potez.
Odluka koju je donela ogromna, sudbonosna i neumoljiva
pretvorila se u monu saveznicu amajlije koju je nosila oko vrata.
Ona je mogla da je zatiti od uasa koji bi je zadesio u braku sa onim
kasapinom na istovetan nain kao to ju je Amastanova amajlija
titila od negativnih uticaja koji su proimali univerzum.
Datum za venanje je ve bio ustanovljen i Marijata je u njemu
mogla da nazre jo jedno sreno znamenje. Kasapin je eleo da
saeka sa venanjem dok njegovi roaci iz Kazablanke i tetka koja je
ivela u Marselju stignu u grad. Tetka nije htela da putuje avionom,
zato to je smatrala da je bilo neprirodno da ljudi lete, a putovanje
brodom je zahtevalo dosta vremena. To je iznerviralo Aju, tako da
je pokuala da nagovori kasapina da prvo obavi venanje i da potom
priredi zasebnu proslavu za roake koji su dolazili izdaleka, ali je on
bio iznenaen i uvreen tim predlogom.
Kako to moete da traite od mene? Zamiljeno je naduvao
obraze i ozlojeeno ispustio vazduh. Da moda nemate razloga za
urbu?
Aja je poela da ga uverava da ona nema ama ba nikakvih
razloga za urbu, ali da je pametnije da se venanje obavi dok je
klima jo prijatna. To e sigurno odgovarati i gostima, a pogotovo
starijim ljudima koji teko podnose velike razlike izmeu dnevne i
none temperature. Noi e za mesec dana postati mnogo sveije,
objanjavala je, to e predstavljati veliki ok za ljudski organizam.
Nakon to je kasapinu predoila svoje razloge Aja mu je okrenula
lea i odluno krenula pravo ka suku kako bi pod hitno nabavila
koren pamuka. Stari vidar koga je pronala na suku se isprva
pretvarao da nije razumeo njen zahtev. Prvo je pokuao da joj utrapi
zmijsku kou, koja je predstavljala dobru zatitu od bolesti, a potom
joj je ponudio osuene kameleone i guterove noice, koren sokolove
trave i vuji luk i ostale stvari koje su odvraale urokljivo oko.
Meutim, poto je Aja nastavila da navaljuje traei pamukov koren
i nita drugo, na kraju je morao da je otera od svoje tezge, povikavi:
Ne prodajem stvari koje su protivne bojoj volji!"
336
elbookers
Marijata je u meuvremenu takoe prionula na posao. Kad god

bi joj se ukazala prilika da poseti suk, odlazila je do funduka i traila
putnike koji su nedavno prispeli u grad, objanjavajui im da njena
braa nameravaju uskoro da krenu na putovanje kroz pustinju i da je
zabrinuta za njih. Stranci iz funduka su se spremno uputali u
razgovor, pripovedajui joj o zatrpanim bunarima, bolesnim
kamilama i peanim olujama koje mogu da progutaju i ljude i
ivotinje. Neka druga ena bi verovatno bila prestravljena priama o
zloj sudbini koja je mogla da zadesi pustinjske putnike, ali to nije
umanjilo Marijatinu odlunost i veru da joj njeno poreklo nalae da
se otisne na takav pohod. I zato je nastavila da postavlja pitanja i da
paljivo belei odgovore u svojoj glavi. Od jednog mukarca je
saznala na ta treba da obrati panju kada kupuje kamilu na kojoj e
krenuti kroz pustinju, a od drugog koliko e novca morati da izdvoji
za pristojnu ivotinju. Naravno, ta svota je bila daleko vea od one
koju je Marijata mogla da nabavi, ali je odbila da se zbog toga
odrekne svojih planova. Neto e ve iskrsnuti, teila se. Ila je od
kamile do kamile, paljivo ih merkajui i uporeujui. Jednog dana
jedan mukarac joj je priao dok je pogledom ispitivala njegovu
ivotinju. Lice mu je bilo propisno zaklonjeno velom. Da li ti se
svia?" upitao je.
Marijata je bila zateena. Ovaj... lepo mi deluje."
Ima poganu narav i mrzi itav ljudski rod. Takoe grozno
rie, opako ujeda i odbija da se potini tuoj volji, ba kao i sve ene
koje sam u ivotu upoznao."
Marijata je prasnula u smeh. Ako je tako", odgovorila je,
rekla bih da je tvoja kamila jedno fino i nezavisno stvorenje."
Usledilo je kratko zatije. Tada je trgovac rekao, Ve sam te
viao kako se vrzma po funduku. Zato dolazi ovde?"
Marijata je poela da raspreda ve izanalu priu o tome kako
njena braa nameravaju da krenu na dug put, ali ju je trgovac
podozrivo osmotrio. Sigurno mnogo voli svoju brau", konano je
prozborio.
Naravno da ih volim." Marijata je osetila kako joj krv navire u
obraze. Bre-bolje je nastavila da veze svoju priu, natuknuvi kako
bi njenoj brai mogla da zatreba jo jedna jahaa kamila za karavan.
337
elbookers
Ali je, jo pre nego to je zavrila sa tim dugim i revnosnim

izlaganjem, shvatila da stari trgovac nije naseo na njene izgovore.
Ne radi to, rekao je, prostrelivi je dubokim prodornim pogledom.
Marijata je preplaeno ustuknula. ta to?
To to vidim u tvojim oima.
ta vidi u mojim oima?
Pustinju."
Ja... ovaj... Ve je htela da pobegne, ali je trgovac spustio
ruku na njenu miicu.
Molim te da mi oprosti. Kada je ovek tako dugo okruen
prazninom, ula mu postanu izotrenija nego to treba. Sudei po
tvojim oima i boji koe, rekao bih da potie od Kel Taitoka. Ovde
se retko sree neko ko pripada tako plemenitoj lozi.
Marijata je iznenaeno primetila kako trgovac podie veo,
pokrivajui jo vei deo lica. To je bio gest dubokog potovanja, gest
koji tako dugo nije videla.
Ja odavde nastavljam ka severu, tako da mi ova kamila vie ne
treba. Bie mi ast da ti je poklonim, zajedno sa svojim
blagoslovom."
Marijata se, zanemela od neverice, zagledala u njega. Ali, ne
mogu... konano je promucala. Ne mogu to tek tako da prihvatim."
Ima itavu no da razmisli o mojoj ponudi. Ako se
predomisli, sutra e me zatei na istom mestu."
Marijata je pohitala ka Ajinoj kui, ispunjena meavinom
straha i ushienja. Da li je to bilo udo kome se nadala? Ili neto to
je delovalo previe dobro da bi bilo istinito? Meutim, kada se vratila
nazad, ustanovila je da je ruka sudbine napravila jo jednu
intervenciju. Mama Erkija se naprasno razbolela, tako ozbiljno da je
Aja mahnito jurcala po kui, prikupljajui stvari koje e im biti
potrebne za put. Aja je nameravala da staricu to pre odvede do
bolnice u Meknesu.
Ah, stigla si! besno je prosiktala kada je ugledala svoju
pastorku. Hajde, pakuj se! Odmah!"
Marijata se zbunjeno zagledala u nju. Da se pakujem?"
Poto ve idemo za Meknes, poi e sa nama da ti
338
elbookers
odaberemo haljinu za venanje."

Mada je to bila poslednja stvar koju je elela da uini, Marijata
se potrudila da prikrije svoju uspanienost. Ne, nikako", rekla je.
,,Meknes je tako veliki grad. Plaim se da idem tamo. Osim toga, ti i
Hafida ete sigurno odabrati bolju haljinu nego to bih ja uinila."
Uutala je, oslukujui usplahirene otkucaje svog srca.
Aja je prosiktala kroz zube. U pravu si", konano je objavila.
Bolje je da ostane ovde i da sprema hranu za mukarce. Svakog
dana e im nositi ruak do prodavnice, a kada se vrate sa posla,
potrudi se da ih saeka spremna veera. Mi se vraamo za nedelju
dana, inalah. Mama Erkiji bi teko palo da propusti venanje."
I zaista, mada je bila previe slaba da bi mogla da govori,
starica je prostrelila Marijatu urokljivim pogledom kada je prola
pored nje.
Aja i Hafida su narednog dana prvim jutarnjim autobusom
krenule za Meknes, zajedno sa starom Mama Erkijom koja je bila
umotana u ebad. Mukarci su nedugo posle toga takoe napustili
kuu kako bi otvorili bakalnicu. Bio je to prvi put da Marijata ostane
potpuno sama pod Ajinim krovom. Nad kuom se nadvila neka
udna teka tiina, kao da se neka nevidljiva sila sprema da svakog
asa iskoi iz neke od praznih odaja i da osujeti njeno bekstvo.
Marijata je poela uurbano da hoda kroz kuu, prikupljajui stvari
koje e joj biti potrebne. Usput je zgrabila i smotuljak novanica koji
je jednog dana dok je brisala prainu pronala u velikom ukrasnom
upu na visokoj polici u gostinskom salonu. Smotuljak nije bio
onako debeo i teak kao prolog puta, verovatno zato to je Aja
odatle uzela novac koji e poneti u grad, ali je ono to je ostalo bilo
sasvim dovoljno. unula je smotane novanice u resastu konu
torbu koju je donela iz Adaga, torbu koju je dobila na poklon od
Tane. Unutra se ve nalazilo mnotvo drugih stvari: otar no na ijoj
su drci bili urezani simboli na tifinagu, brus, dva kremena, klupko
tankog kanapa, tri svee, nekoliko malih smotuljaka sa lekovitim
339
elbookers
krst,30
travama, agadeski
svetlucavi metalni valjak iju svrhu nije
mogla da dokui i komadi tamnoplave venane odore zamazan
Amastanovom sasuenom krvlju.
Neto pre podneva stigla je u bakalnicu, obuena u svoju
najlepu odoru. Azaz i Baj su sedeli napolju, igrajui karte na
pranjavom ploniku. Unutra je primetila trojicu ili etvoricu
mukaraca koji su, oigledno ne urei da ponovo izau na podnevnu
egu, dokono posmatrali kako Usman i njegov tast Brahim presipaju
pirina iz vree u plastino bure u kome e biti bezbedan od pacova.
Svi su se radoznalo zapiljili u nju kada se neoekivano pojavila na
pragu, nosei veliki tadin izmeu dlanova i torbu sa lepinjama
prebaenu preko ruke. Marijata se blistavo osmehnula i prila tezgi,
sputajui tadin i torbu sa hlebom. Kada je podigla poklopac, iz
posude je pokuljao oblak pare koja je mirisala na jagnjetinu i zaine,
to je prisutne muterije nateralo da iskrive vrat i da enjivo raire
nozdrve. Usman se zaueno zagledao u svoju ker. Izgleda da si
konano dopustila da tvoje vrline izbiju na povrinu, Marijata. Ili si
moda, dodao je, prostrelivi je prepredenim pogledom, namerno
drala svoju maehu u uverenju da ne zna da kuva.
Marijata je toboe iznenaeno rairila oi, kao slika i prilika
smerne keri, a potom je pohitala nazad, uteena pomilju da je neko
vreme niko nee traiti. Kada je stigla do Ajine kue, na brzinu se
presvukla, obukavi putniku odoru i obmotavi glavu velom koji je
veto prikrivao njen identitet. Potom je pohitala ka suku i zala u
lavirint pranjavih ulica koje su vodile kafunduku, dok joj je srce
poskakivalo od uzbuenja i strepnje. ta ako tamo ne zatekne ni
onog trgovca ni njegovu kamilu? ta ako je taj ovek hteo samo da
se naali s njom?
I zaista, kada je stigla do sklonita natkrivenog krovom od
trske u kome su putnici ostavljali svoje ivotinje dok su boravili u
gradu, onog trgovca nije bilo na vidiku. U malim zasebnim elijama
du rubova funduka su spavali mukarci umotani u ebad. Ispunjena
zebnjom i neprijatnou, poela je da pretrauje funduk, zurei u
opruena usnula tela i pokuavajui da se priseti nekog detalja po
Vrsta tuarekog srebrnog krsta sa karakteristinim geometrijskim
dezenom (Prim. Prev.)
30
340
elbookers
kome je onaj trgovac bio prepoznatljiv. Ali nieg nije mogla da se

seti. Nije znala ak ni njegovo ime...
Da li mene trai, keri Hogara?"
To pitanje ju je ispunilo takvim olakanjem da su joj kolena
zaklecala. Ipak je bio tu, visok i uspravan uprkos svojim godinama,
sa prodornim oima koje su pronicljivo osmotrile njenu slojevitu
putniku odoru, izdrljivu obuu i torbu sa resama prebaenu preko
lea.
Dola sam da te priupitam da li ostaje pri svojoj rei.
Trgovcu je odmah bilo jasno da ta devojka izgara od elje da
to pre krene na put, ali ju je uprkos tome nagovorio da prvo popiju
aj u mirnom i tihom kutku funduka gde niko nije mogao da ih
prislukuje. Tamo je zagrejao vodu nad malim mangalom, a potom
je, polako i paljivo, pomno se pridravajui tuareke ceremonije,
spremio srebrni loni tergele aja, dok je Marijata itala i penila od
nestrpljenja. Konano, kada su stigli do druge ae, trgovac je
sveanim tonom izjavio, Ako ti dam svoju Mui, to treba da shvati
kao pozajmicu."
Marijata je bila uvreena tim reima. Rekao si da e mi je
pokloniti!"
Mui nije stvar da je dajem na poklon." Trgovac se diskretno
nagnuo ka njoj. Jesi li isplanirala kojim pravcem e krenuti? Da li
zna gde su sakriveni pustinjski bunari i gde e pronai dovoljno
ispae da bi moja kamila ostala u ivotu? Treba da pree strano
dug put da bi stigla do postojbine svojih predaka: preko hiljadu
kilometara, a ti nisi vrana da putuje vazduhom. Morae da se
probija preko negostoljubivog terena koji je na itavom svetu poznat
po svojoj surovosti. Moja Mui vie nije mlada i ve je svata
preturila preko svoje grbae. Ne bih eleo da skapa na tom
putovanju."
ini mi se da vie brine za sudbinu svoje kamile nego za ono
to mene moe da zadesi."
Trgovac je zakiljio oima. Ona i ja smo ve pet godina
zajedno i priznajem da mi je prirasla za srce. Pravo da ti kaem, sa
njom sam proveo vie vremena nego sa vlastitom enom." Nakratko
je zautao, osmotrivi njenu reakciju. A, osim toga, ona nikad ne
341
elbookers
zvoca i ne raspravlja se."

Marijata ga je podsetila da prethodnog puta o svojoj kamili nije
priao sa takvom blagonaklonou.
Trgovac je utonuo u razmiljanje. Da, istina je da sam to
rekao. Ali treba da ima u vidu da smo tada oboje bili iznureni od
puta i da je ona poela da se ponaa pomalo... obesno. Ipak, mislim
da nisam valjano odmerio svoje rei. Poto je kucnuo as da se
rastanem od nje, sve vie razmiljam o njenim dobrim stranama..."
Marijata je razjareno sevnula oima. Odlino shvatam ta
radi!" prasnula je. Prvo si me naveo da poverujem u jedno, a sada
izmilja triave izgovore kako bi mogao da izvue bolju cenu,
poput svih nevernika koji su se sjatili u ovaj grad." Neto ranije
doivela je istovetnu stvar sa kominicom koja je pristala da joj
spremi onaj tadin ali je na kraju, uoi same isporuke, izmislila
razlog da udvostrui cenu.
inilo se da trgovca nije uvredila njena kleveta. Samo se
zagledao u nju i nastavio blagim glasom: Takoe sam primetio da se
moja Mui, otkako smo stigli ovde, sprijateljila sa dve kamile koje je
upoznala u funduku pa mi se ini da bi bilo okrutno da je razdvojim
od njih."
Zar je stvarno mislio da e ona progutati takvu besmislicu?
Marijata je besno skoila na noge, zavlaei ruku ispod odore. Ve
narednog trenutka na pranjavom tlu izmeu njih je leao smotuljak
zguvanih novanica. Evo! To si traio, zar ne? Da li je ovo
dovoljno za tvoju bednu, runu, zloudnu, ofucanu kamilu?"
Trgoveva ramena su se zatresla, a ispod njegovog tagelmusta
se otrgao neki itavi zvuk. Uopte nije zakoraio ka novcu. Saekaj
ovde", rekao je i nestao u nepoznatom pravcu.
Prolo je pola sata. Marijata je nervozno marirala po funduku.
Nakon etrdeset minuta, dok je sunce lagano klizilo preko tranog
krova i dok su izduene prugaste senke titrale nad dvoritem poput
maaka koje su lenjo protezale svoje udove, napustila je funduk i
prela pogledom du okolnih ulica, ali nigde nije uspela da spazi ni
onog trgovca ni njegovu kamilu. Ponovo se vratila ufunduk i spustila
se meu senke, prepustivi se napetom iekivanju. Sigurno je
pobegao, postien to je promenio miljenje i to je izneverio svoje
342
elbookers
obeanje. tavie, moda nijednog trenutka nije nameravao da joj

stvarno ustupi tu kamilu. Ta pomisao ju je ispunila oajanjem koje ju
je prikovalo za zemlju. Njena odlunost je bila zdrobljena u prah,
zajedno sa njenim planovima. Nije mogla da podnese pomisao da
provede jo jednu no u Ajinoj kui izigravajui smernu i poslunu
ker, ali je znala da uskoro nee imati drugog izbora nego da prizna
poraz, da se vrati nazad, da sakrije stvari koje je spremila za put i da
se suoi sa sumnjiavim pogledima svog oca i brae koji e se
sigurno upitati kako je, posle onako ukusnog ruka, mogla da ih
doeka tako bedna veera. A onda e narednog dana morati da krene
iz poetka, da prikipu snagu za novi pokuaj, da se vrati do suka i
pronae novu kamilu, da se upusti u cenkanje i da ponovo spakuje
svoje stvari i da se ponovo otisne ka pustinji. Ispustila je teak uzdah
i odgurnula se od zemlje. I ba u tom trenutku primetila je kako se
onaj trgovac pojavljuje na ulazu. Potpuno zaboravivi na obazrivost,
pojurila mu je u susret.
Mislila sam da si otiao..." zaustila je, ali je trgovac prislonio
prst uz platno koje mu je prekrivalo usta i pokazao joj da krene za
njim, izvevi je na usijanu otvorenu ulicu.
Tamo nije zatekla ni jednu ni dve ve tri kamile: njegovu Mui,
jo jednu kamilu pristojnog izgleda i jednu ofucanu mauritanku.
Trgovac je coknuo jezikom i kada su se dve vodee kamile spustile
na kolena popeo se na onu koju je zvao Mui, a potom se upitno
okrenuo ka Marijati. Ona se zabezeknuto zapiljila u njega. ta to
radi?"
Mui nee da ide u pustinju bez mene i svojih prijateljica tako
da e imati drutvo na putovanju do Hogara."
Marijata uopte nije raunala na to. Kakav je motiv taj
mukarac imao da bi joj ponudio pratnju do Hogara? Sigurno nije
hteo da je opljaka, jer je odbio novac koji mu je ponudila. Moda je
nameravao da je proda trgovcima robljem? Ih, jo gore, daje izrui
Francuzima? Ili da uini neto jo jezivije? Sumnjiavo se zagledala
u njega. Zato ovo radi?"
Ako namerava da ostatak dana protrai na postavljanje
jalovih pitanja, moda u se predomisliti."
Ali Marijata nije ustuknula. Moram da znam tvoje razloge",
343
elbookers
rekla je, prkosno isturivi bradu.

Trgovac nita nije odgovorio, ah se njegov pogled reito
spustio ka njenom stomaku. Nisam strunjak za takve stvari, ah
kada ena odlui da sama pree pustinju u... u takvom stanju... to
moe da se zavri gubitkom ne jednog ve dva ivota." Nakratko je
zautao, ekajui njen odgovor.
Marijata je naprasno pocrvenela. Vidim da ima orlovsko
oko." Ugrizla se za usnu, rastrzana izmeu ponosa i nude. Moj otac
se ponovo oenio i sada ivi u kui svoje nove supruge. Jo otkako
sam stigla kod njih, ona svim silama pokuava da se otarasi sramote
koju bi mogla da joj nanese trudna pastorka. Na kraju je uspela da
me proda jednom kasapinu."
Stari trgovac je prigueno huknuo. I tvoj otac to dozvoljava?"
On je sada pod njenom vlau."
Misli da e krenuti za tobom?"
Marijata uopte nije razmiljala o toj mogunosti. Stvarno, da li
e krenuti za njom? Bila je gotovo uverena da njen otac to nee
uiniti jer e Aja biti oduevljena veu o njenom nestanku, ali kako
e reagovati onaj kasapin? Sigurno e se oseati kao budala kada
uje da je njegova nevesta pobegla. Mukarac poput njega se nee
lako pomiriti s tim. Ne znam. Neko e moda i krenuti", odgovorila
je.
Stari trgovac se nakratko zamislio, a onda je klimnuo glavom.
ene koje pripadaju naem narodu ponosne su i nepokolebljive, ali
bi takav put ak i za Tin Hinan bio vrlo teak i pun opasnosti.
Nedavno je izmeu Maroka i Alira izbio ozbiljan sukob oko
granica. Oni to nazivaju Peanim ratom. Ako krene kroz pustinju,
mora da zna na kojim mestima moe da pree granicu a da
pritom izbegne susret sa vojskom. Zato to se, po mom miljenju,
uvek treba kloniti vojske, a to pogotovo vai za nemone i usamljene
ene. Naalost, vojska u poslednje vreme nije prisutna samo u
graninom podruju. Svi glavni putevi ka Tindufii vrve od njihovih
vozila. Zato mora da poznaje manje prometne puteve i skrivene
bunare ukoliko eli da se bar donekle zatiti."
Marijata je nakratko zautala. Tokom prethodnih nedelja je
ula kako ljudi pominju sukobe oko granice, ali tada nije pridavala
344
elbookers
veliku panju tim priama. Mislim da je preterano traiti da ovek

koji se upravo vratio sa dugog i napornog putovanja ponovo krene
kroz pustinju, i to kao pratilac ene koju prvi put u ivotu vidi."
Ako te pustim da sama krene kroz Saharu, taj greh bi mi
morio duu sve dok me Alah ne pozove da se vratim tamo odakle
sam doao."
Ali, zato bi uradio tako neto za enu koju uopte ne
poznaje?" uporno je nastavljala Marijata.
Stari trgovac se osmehnuo. Narod vela je jedan narod, uprkos
vekovnom rivalstvu koje vlada meu razliitim plemenskim
ograncima. Osim toga, ako mi kae svoje ime, i ako ja tebi kaem
svoje, nas dvoje vie neemo biti stranci. Ja sam Atisi ag Baj, iz
plemena Kel Rela."
Kel Rela. Neki ljudi su pripadnike tog plemena nazivali
kozjim narodom i oholo se odnosili prema njima zbog njihovog
niskog porekla. Marijata je prislonila dlan uz srce. Ja sam Marijata
ult Jema, ker Tofenat i hiljadita ker Majke Svih Nas. ula sam da
se u jednoj verziji moje porodine istorije pominje daje Tin Hinan
krenula ka Hogaru sa svojom sluavkom Takarnom, koja je zaetnica
plemena Kel Rela. Takoe sam ula da se istorija ponekad ponavlja
na krajnje neoekivane naine i da ruka sudbine ume da izvede
jednako neobjanjive trikove kao i ruka arobnjaka."
Oi starog trgovca na trenutak su zaiskrile udnim sjajem. A
tada je zamiljeno zaklimao glavom, kao da pokuavao da dokui
nepojmljive misterije vaseljene.
No brzo pada na jugu Maroka. Pejza je u jednom trenutku
preplavljen grimiznom svetlou koja baca titrave odsjaje preko
svake stene, grma i breuljka, a ve sledeeg asa sunevo oko
poinje da mirka i da se sklapa i boje naprasno nestaju, ostavljajui
za sobom samo turobnu pusto i sivilo.
Marijata se lagano ljuljukala na leima krotke kamile,
oseajui kako joj talasi bola struje kroz lea, kako joj repna kost
poskakuje na tvrdoj podlozi i kako joj se ake gre na poprenici
starinskog drvenog sedla. Atisi ag Baj je jahao ispred nje, visok i
uspravan, u besprekornom skladu sa svojom kamilom i ostatkom
345
elbookers
sveta. Ipak, kad god bi se obeshrabrila zbog tekih uslova putovanja,

Marijata bi se prisetila sudbine koja bi je zadesila u Imtegrenu i njena
kima bi se volebno ispravila a bolovi bi naprasno nestali, bar na
neko vreme.
Ve pet sati su jahali tako, lagano i metodino i bez
zaustavljanja, probijajui se preko niskih peanih brda, kroz
pranjave palmine umarke i oskudno rastinje koje je prekrivalo
oblast koja je leala juno od Tafilaltske visoravni. Na kraju su stigli
do doline kroz koju su karavani prolazili ve hiljadu godina dok su se
iz pustinje probijah ka moru. Prolaz proseen kroz masivne naslage
krenjaka bio je irok i dubok. U dnu doline, meu drhtavim
palminim kronjama, svetlucali su depovi vode obasjani
meseinom. Usput su nailazili na bezbroj malih naselja ija su zlatna
svetla parala pomrinu, a ispod zidina oronule kazbe zatekli su
skupinu mukaraca koji su, uureni oko malog mangala, spremah
veernji obrok. Miris hrane je zapahnuo Marijatine nozdrve,
podsetivi je koliko dugo nita nije stavila u usta. Atisi je tiho
pozdravio mukarce koji su utivo uzvratili pozdrav, radoznalo
osmotrivi Marijatino bledo ovalno nepokriveno lice, pre nego to su
se ponovo usredsredili na svoj tadin.
Marijata je u pomrini zaula vlastiti glas, aloban poput huka
sove. Zar ne moemo malo da predahnemo?"
Usledila je duga pauza, nabijena tekom tiinom. Vesti lako
dospevaju do onih koji ih trae", konano je prozborio stari trgovac.
Ako ne eli da te pronau i da te vrate u Imtegren, moramo da
odmaknemo to dalje od Tafilalta."
Kada su se konano zaustavili da podignu logor u kome e
provesti no, Marijata nije mogla da zaspi iako je bila tako smodena
da ju je svaka kost bolela. Opruila se na leima preko grubog ebeta
od kamilje dlake i zagledala se u nebo. Amastan ju je sigurno
posmatrao odozgo, sa tog dalekog crnog svoda po kome je lebdeo
njegov duh. Pretraila je svako zvezdano jato, pokuavajui da spazi
neki znak, ali su joj zvezde uzvraale samo hladnim nemilosrdnim
pogledom. Sigurno je nakratko zadremala jer je, kada joj se svest
ponovo razbistrila, primetila da su zvezde promenile poloaj i da je
jedan deo neba poeo da bledi. Nedaleko od nje kamile su poele da
346
elbookers
se mekolje i da frku. Jedna od njih se nezgrapno pridigla na noge

kada se na istonom obzorju ukazao zlatni rub sunevog diska, kao
da je znala da je to znailo da je vreme za predah isteklo i da je
putovanje moralo da se nastavi.
Bila je donekle iznenaena kada joj je Atisi doneo iniju sa
ovsenom kaom koju je ve spremio nad malom vatrom i potom se
diskretno udaljio kako bi mogla na miru da dorukuje. ak i tokom
takvog putovanja nije bilo dolino da mukarci i ene zajedno
obeduju ili da jedni druge posmatraju dok jedu. Kaa je bila daleko
ukusnija nego to je oekivala, vrua i pikantna, sa ukusom bibera.
Brzo je ubacivala zalogaje u usta, jer je sve jutarnji vazduh dodatno
raspirio njenu dugo potiskivanu glad.
U ranim jutarnjim satima vozila su poela da promiu pored
njih na putu koji je vodio za Merzugu. To su bili civilni kamioni,
ofarbani crvenom i plavom bojom, pretovareni i iskieni amajlijama,
plastinim cveem i ispisanim stihovima iz Kurana koji su visili sa
retrovizora. oferi su ih odmeravali pogledima iz kojih je zrailo
neto vie od puke radoznalosti i kada je tree vozilo prohujalo pored
njih Atisi je povukao kamile u stranu. Nadalje emo morati da
izbegavamo prometne puteve. U Tahaniju postoji jedna oaza.
Krenuemo ka njoj i tamo emo saekati da padne mrak. Po noi
emo lake prei granicu. Potom emo nastaviti ka Hamadi du Guir,
gde emo preko noi napasti svoje kamile. To e im biti poslednja
pristojna ispaa pre nego to stignemo do peska. A nakon toga...
Atisi je pomirljivo rairio ruke. Nakon toga ivot e nam e biti u
bojim rukama."
Pod goruim podnevnim suncem Marijata se njihala na svojoj
kamili, ne obazirui se na jednolini pejza ispresecan presahlim
vodenim tokovima i sprenim breuljcima. Sunce joj je poput malja
dobovalo po temenu, nemilosrdno i postojano, stvarajui potmulo
pulsiranje u slepoonicama. Potoii znoja tekli su joj sa potiljka i
slivali se niz lea. Kima joj se ve povijala pod teinom nabreklog
stomaka, ali nije imala ak ni toliko snage da se promekolji na
tvrdom sedlu tako da je i dalje nepomino jahala, kao u nekom
transu, hipnotisana ujednaenim korakom ivotinje koja ju je nosila
347
elbookers
kroz pusto. Usput nisu naili ni na ivu duu, izuzev pastira koji je
uvao stado goljavih crnih koza koje su brstile poslednje ostatke
rastinja koje je dikljalo na tom surovom i obeshrabrujuem tlu.
Jarac predvodnik bio je mrav i divljaan. Dok su promicali pored
njega, sablasno je zakiljio utim oima, kao da je znao da se
njegovo stado otisnulo putem koji je vodio u glad i smrt. Suoena sa
tim prizorom, Marijata je morala da se upita da li je i ona putovala ka
istom odreditu.
Budi hrabra, naredila je sebi. To je bio tek poetak. Samo
nekoliko ubogih sati meu dugim i tegobnim nedeljama koje su bile
ispred nje. Da li je mogla da preivi takvo putovanje, preko terena
koji e uskoro postati jo suroviji i neprohodniji od turobnih
pustopoljina prekrivenih ratrkanim kamenjem koje su do tada
preli? Da li je bilo suludo da veruje da je mogla da izdri tako teak
i opasan pohod? I da li je bilo sebino to se uopte drznula da to
pokua? Jedva da su krenuli, a njeno srce je ve bilo ogrezlo u
sumnju i strepnju. Dodirnula je amajliju kako bi odagnala te pogubne
misli i ba u tom trenutku kamile su izbile na vrh kamenitog uspona i
pred njenim oima otvorio se pogled na zelene palme Tahanija ije
su se kronje mrekale u daljini.
U senovitom hladu palmi, dok su sapete kamile metodino
brstile ono malo rastinja koje su mogle da pronau i dok je Atisi ag
Baj sedeo na stenovitoj izboini motrei na bandite i zalutale
vojnike, Marijata je utonula u dreme. A potom je iz dremea prela
u san. Sanjala je da je ponovo bila u Adagu. Ritmino utanje
palminog lia koje se njihalo na povetarcu volebno se pretvorilo u
udaljeno dobovanje bubnjeva i prigueni odjek svadbenih pesama, i
ona vie nije leala na tvrdoj zemlji umotana u vonjavo ebe od
kamilje dlake ve na mekoj postelji u svom nevestinskom atoru,
okruena izmaghastim dimom gorueg tamjana, preputajui se
nenom zagrljaju svog mua i udiui omamljujui miris njegove
tople koe dok su se njihova tela stapala ispod prekrivaa iji su
rubovi bili ukraeni raskonim vezom, povorkom crvenih kamila
koje su marirale preko zlatne pozadine. U atoru obasjanom
svetlou fenjera, na krajiku prekrivaa koji je provirivao iza
348
elbookers
Amastanovog glatkog ramena, mogla je da nazre stilizovane cvetove

rasporeene u obliku zvezda, kao na jednom od podnih mozaika koji
je videla u damiji u Tamanrasetu. Blaeno je uzdahnula, upitavi se
da li je jo neko na ovom svetu mogao da bude tako srean. Nije
mogla da poveruje u to. Njih dvoje su konano bili venani i vie
niko nije mogao da ih razdvoji: oni su sada bili jedna dua i jedno
telo, mukarac i ena ije su oi zajedno gledale i ije su ui zajedno
sluale i ija su srca zajedno kucala. Zauvek e ostati zajedno.
Zajedno e izroditi dvanaestoro dece i zasnovati novu dinastiju koja
e proslaviti ime Tin Hinan. Zajedno sa svojim stadima i kamilama
krenue putem soli. Selie se od jedne do druge plodne oaze,
osloboeni bilo kakvih spona i ogranienja, ivei lako i spokojno na
svojoj zemlji, u harmoniji sa samima sobom i duhovima koji su
lebdeli iznad njih. Osetila je kako se neka omamljujua toplina svija
oko nje, maglei joj misli. Blaeno je plutala u toj izmaglici, tek
napola svesna odjeka udaljenih bubnjeva i Amastanovog
ujednaenog disanja dok su se njegove grudi izdizale i sputale
uporedo sa njenim.
A tada je, posle ko zna koliko vremena, zaula neki glas.
Amastan joj je neto aputao. Poela je da izranja kroz teke slojevite
talase sna, pokuavajui da izbije na povrinu svesti. ta joj je to
govorio? Neto vano, neto presudno... Oajniki je pokuavala da
razbistri misli i da izotri ula.
Gospo..."
Osetila je aku na svom ramenu. I studen na svom licu.
Prenula se iz sna i skoila sa zemlje. Ali ruka koja ju je
dodirnula nije pripadala Amastanu ve nekom starcu, mukarcu ije
je lice bilo izbrazdano tragovima pustinjskog sunca i vetrova, a
studen koju je osetila poticala je od senke koju je bacalo njegovo
telo. Ko je bio taj ovek? Srce joj je tako uspanieno zalupalo da
nieg nije mogla da se seti. Tada je mukarac ustuknuo i uareno
sunce je ponovo razlilo svoje zrake preko nje. Zbunjeno je zatreptala
i zakiljila ka zaslepljujuoj svetlosti koja se probijala kroz palmino
granje, kroz zelenu kronju koja je zamenila tamnu i utenu auru
njenog svadbenog atora. Zatvorila je oi, pokuavajui da ponovo
uhvati svoj san, da se usredsredi na materijalne detalje koji bi mogli
349
elbookers
da ga vrate, da se ponovo utopi u toj alternativnoj stvarnosti koja joj

je pruala sigurnost i utehu. Ali su od tog velianstvenog sna ostale
samo iskrzane krpice koje su leprale pred njenim oima poput magle
koja se rasprivala pred izlazeim suncem. Njen prekriva, mahnito
je pomislila, privijajui uz sebe platno sa vezenim crvenim kamilama
i zvezdastim cvetovima. Na trenutak je pod svojim prstima mogla da
oseti hladnou pamuka i ispupenost prefinjenih niti, a tada se setila
gde je poslednji put videla taj raskoni vez: u atoru svoje tetke
Dasin u Airskim planinama, one noi kada je Rosi ag Bahedi
pokuao da je napastvuje. Na mestu gde se verovatno i dalje nalazio.
Uopte nije donela taj prekriva u Adag. Nije uspela da ponese skoro
nita od svoje imovine kada je one noi pobegla od Kel Bazgana i
krenula kroz Tamesnu sa Rahmom, Amastanovom majkom...
Amastan...
Oseanje nepodnoljivog gubitka se ponovo obruilo na nju,
takvom silinom da je vrisnula iz sveg glasa i poela gorko da jeca,
slomljena oajanjem i beznaem.
Atisi ag Baj je naglo ustuknuo. Mada je ve bio u poodmaklim
godinama, njegovo iskustvo sa enama bilo je prilino ogranieno.
Vulkanska oseanja koja su plamtela u enskim srcima za njega su
predstavljala veu enigmu od bilo ega to je mogao da vidi ili da
doivi u pustinji. Zato se diskretno povukao na pristojnu razdaljinu i
pristavio lone za aj iznad mangala. Po njegovom iskustvu, aa
slatkog zelenog aja predstavljala je melem za svaku duu. Bio je to
jedan od darova koje je Alah namenio oveku.
Kada se vratio nazad, Marijatini jecaji su utihnuli, ali su joj
obrazi jo uvek bili vlani od suza. Bez rei joj je pruio au i ona je
prihvatila aj, blago klimnuvi glavom u znak zahvalnosti, a onda je
poela da pije, utueno zurei u zemlju. Moram neto da ti kaem,
prozborila je nakon duge napete utnje. To nije nimalo lepa ili
prijatna pria. Kada je bude uo, moda e doi u iskuenje da
preispita svoju odluku da sa mnom krene kroz pustinju." Glas joj je
bio turoban i promukao. Ponovo je zautala, prikupljajui snagu.
Atisi je nepomino sedeo, iekujui nastavak. Njega su duge
godine koje je proveo sa svojim kamilama nauile strpljenju, to nije
bilo udno jer svi znaju da su kamile, pored ena, najtvrdoglavija i
350
elbookers
najnepokornija bia koja je Bog stvorio. A, osim toga, stari trgovac

je osetio da je u vazduhu lebdela neka teka i vana ispovest, a poto
je znao da je svaka pria morala da bude ispriana na svoj nain i da
takve stvari nisu smele da se pouruju ostavio je Marijati dovoljno
vremena.
I tako je Marijata konano otvorila duu pred svojim
vremenim saputnikom. Dok je opisivala koliko je Amastan propatio
zbog ini koje su Kel Asufi bacili na njega primetila je kako Atisi ag
Baj izvija svoje sede obrve do samog ruba turbana i kako potajno
dodiruje male kone amajlije koje je nosio oko vrata. A kada je stigla
do magijskog obreda koji je odagnao rasrene duhove, briljivo je
objasnila da to nije bila njena zasluga ve da je Amastan bio
izbavljen zahvaljujui tajanstvenim moima seoske enad.
Enad ga je izbavio?" Atisi je zamiljeno zaklimao glavom.
Da, inadani imaju veliku mo. Oni mogu da navedu duhove da se
potine njihovoj volji."
Da, samo to taj enad nije bio mukarac", natuknula je
Marijata.
Hoe da kae da je to uinila ena enad Atisijev glas je bio
pun neverice. ene nisu smele da barataju gvoem. To je bio tabu.
Oblikovanje gvoa je podrazumevalo preuzimanje kontrole nad
duhovima koji su iveli u vatri, a to je moglo bespovratno da uniti
ensku sposobnost za raanje dece. Osim toga, svaki komad gvoa
koji bi one dodirnule naprasno bi izgubio svoju svrhovitost: klju ne
bi hteo da se okrene u bravi ili bi se tako zaglavio da vie niko ne bi
mogao da ga oslobodi, alatka bi se rasprsla napola, glava tesle bi
odletela i povredila neku ivotinju ili dete, a ma ili vrak koplja
slomili bi se u najpresudnijem trenutku. Svi su to znali.
Pa, ovaj... zbunjeno je promucala Marijata. Ne ba.
Znai, taj enad nije bio ni mukarac ni ena? Stari trgovac je
poskoio u mestu, oinut naprasnom spoznajom. Seam se jednog
enada ija je ena na svet donela dete koje nije bilo ni deak ni
devojica ve neto izmeu. Ti ljudi su nekad putovali sa plemenom
Kel Tedele. Da li je mogue da...
Ona se zvala Tana, kolebljivo je nastavila Marijata. Kaem
ona zato to sam je oduvek shvatala kao ensko. U svakom sluaju,
351
elbookers
to je bila jedna od najizuzetnijih osoba koje sam u ivotu upoznala. I

ivela je meu Kel Tegartima."
Stari trgovac ju je pogledao pravo u oi. Ti si ivela meu Kel
Tegartima?"
Marijata je klimnula glavom.
uo sam... uo sam da je to pleme zadesila strana sudbina."
Marijata je otvorila usta, spremajui se da odgovori, ali su
njene rei naprasno presuile. inilo joj se kao da joj se neka stena
ispreila u grlu i da su njena oseanja poela mahnito da se sudaraju
sa njom, pokuavajui da izau napolje. Umesto da neto kae,
ponovo je briznula u pla.
Atisi je skrenuo pogled. Treba da obiem kamile",
promrmljao je.
Konano, kada je pomrina postala dovoljno gusta da joj
zakloni lice, Marijata je krenula da potrai svog pratioca. Ti si
ovek od malo rei", rekla je, ,,a ja sam ena koja dri do svog
ponosa. Zato te molim da prihvati ono to mogu da ti kaem i da ne
trai vie od toga. Dete koje nosim u svojoj utrobi nije plod neke
sramne veze ve dete zaeto u ljubavi sa mojim muem, koji je roen
kao sin amenokala svih airskih plemena i koji je kasnije doao da
ivi meu Kel Tegartima. Moj mu se zvao Amastan ag Musa i bio
mi je sve na svetu: moj mesec i moje zvezde." Glas joj je zastao u
grlu. Otkako je Amastan poginuo, tada je prvi put glasno izgovorila
njegovo ime, to je njegov gubitak uinilo jo stvarnijim. Nikada ne
bih pristala da njegov sin odrasta u nedostojnom domu jednog
kasapina. Eto, sad zna ta me je dovelo ovde. To je sve to imam da
ti kaem."
Atisi dugo nije prozborio ni rei. A onda je konano ispustio
teak uzdah. Sigurno si izazvala veliku zavist kada se urokljivo oko
tako nemilosrdno obruilo na tebe. Nadam se da e te svaki korak
koji napravi kroz ovu pustinju voditi sVe dalje od nesree koja te je
dosada pratila. Inalah.
Dok su ekali da se spusti no, Marijata je po prvi put od svog
venanja otvorila tajnu pregradu na Amastanovoj amajliji i istresla
mali papirni svitak na dlan. Pod svetlou izlazeeg meseca
352
elbookers
osmotrila je magijski zapis koji joj je Tana napravila, ali su neki

delovi bili tako bledi i nerazgovetni daje uspela da razazna samo
svoje i Amastanovo ime. Konano je digla ruke. Kakvu god magiju
da je sadrao taj svitak, on nije uspeo da spasi Amastanov ivot, to
je znailo da je bio potpuno besmislen. Shvativi to kao novu izdaju
sudbine, poelela je da baci svitak u prainu, ali su se njeni prsti
grevito stegli u pesnicu. Ako to uini ba sada, na mestu gde su
harali Kel Asufi i u vreme kada je njihov uticaj bio najsnaniji, time
bi sigurno privukla jo goru sreu, pomislila je. Zato je ponovo savila
svitak, ubacila ga u tajnu pregradu i vratila sredinje ispupenje na
mesto.
Dok se tanuni polumesec lagano izdizao iznad njih, Marijata i
njen pratilac nastavili su da se probijaju kroz mrani kamenjar,
kreui se ka putu koji je vodio preko sporne teritorije. Taj put je u
Marijatinim oima predstavljao samo traku mrtvog nitavila, neto
blee boje od okolnog tla, vetaki stvorenu i izravnjanu rutu
prokrenu kroz srce divljine. Naokolo nije mogla da nazre bilo kakav
pokret ili um, ali kada su stigli do ruba kamenjara, u daljini je
spazila odsjaj farova. Snop svetlosti je obasjao Atisijevo lice i
Marijata je u njegovim oima nazrela udan plamsaj. Hajde, brzo!
rekao je, okrenuvi svoju kamilu ka njoj. Sakrij se iza onih stena!
Tamo ima dovoljno mesta za tebe i Mui. Ako se zaustave, ja u
razgovarati sa njima. Potrudi se da Mui ostane mirna. I, ta god da
se desi, ne izlazi iz zaklona."
Mui nije elela da se rastane od svog gospodara. Marijata je
na jedvite jade uspela da je odvue do zaklona meu stenama. I to u
poslednjem trenutku jer su vozila ve tutnjala preko uspona,
zastraujuom brzinom nadirui ka njima. Virei iza kamenjara,
Marijata je primetila kako stari trgovac silazi sa kamile i olabavljuje
veo. Da li je to radio zato to nije imao potovanja prema tim
vojnicima, upitala se, ili zato da bi ublaio njihovu podozrivost?
Na trenutak se uinilo da vojnici uopte nisu primetili
mukarca koji je sa svojim kamilama stajao na drumu. Ili da se
naprosto nisu obazirali na njegovo prisustvo. Ali su tada konice
zakripale i prvi dip se naglo zaustavio.
353
elbookers
Ko si ti i ta trai ovde? zaurlao je jedan od vojnika,

uperivi puku ka Atisijevim grudima. Pokai mi svoje isprave!
Atisi je zaueno zinuo. Isprave?" upitao je, trudei se da
zvui kao prost i bezazlen seljak.
Mukarac je pokazao svojim pratiocima da izau iz dipa.
Pronaite njegove isprave."
Dvojica mukaraca su prili Atisiju, glasno se cerekajui. Ma,
to je samo starac koji se izgubio u pustinji."
Niko ne moe da proe ovuda bez isprava. Otkud znamo da
nije marokanski pijun? Kad smo ve kod toga, pretresite mu prtljag.
Ne smemo da dopustimo da nam se ponovi fijasko od prole
nedelje."
Vojnici su poeli revnosno da preturaju po starevom tovaru.
Nema oruja", konano je prozborio jedan od njih.
Idiote", procedio je drugi, uzimajui puku koja je bila
prebaena preko boka Atisijeve kamile. A ta je ovo?"
Meseina je zaiskrila na starinskom kundaku i masivnom
izrezbarenom srebru na kome su rukom nekog drevnog plemenskog
kovaa bili urezani magijski simboli. Vojnici su poeli da se smeju,
prosleujui oruje iz ruke u ruku. Ova starudija", prozborio je
jedan, teko moe da se nazove pukom. Verovatno bi ti raznela
glavu ako pokua da opali iz nje."
Starac nita nije odgovorio, mada mu je vilica blago zaigrala.
Samo je utke stajao pred njima, pogleda uprtog u zemlju.
Pa ta da radimo s tobom, stare? Gde su ti isprave?"
Nemam isprave", smueno je promrmljao Atisi.
Svi imaju isprave."
Atisi je slegnuo ramenima. Ja nemam. Ja sam samo siroti
starac koji se odvojio od svog karavana. Jedna od mojih kamila se
razbolela, pa sam zaostao."
Znai, putuje sam?.
Atisi je netremino uzvratio na njegov pogled. Ba tako.
Ko kae daje sam? Jedan od vojnika se podrugljivo iscerio.
Ove kamile sigurno predstavljaju sjajno drutvo."
Mislim daje najbolje da ga pustimo, Ibrahime. Inae emo
morati da piemo izvetaj, a to e potrajati itavu no."
354
elbookers
ta nosi u tim torbama? Ima li neeg... korisnog?"

Drugi vojnik je napravio grimasu. Jeam, neto suenog mesa,
urme i takve stvari. Samo osnovne potreptine za put."
Nema pivo?"
Atisi ga je prostrelio prezrivim pogledom. Nemam."
Ibrahim ga je mrko osmotrio. Ima sree, stare. Mi imamo
vanijeg posla nego da se zamajavamo oko otrcanih matorih
nomada." Skrenuo je pogled ka ostalima. Moraemo da zadrimo
puku."
Ne dam puku!" srdito je viknuo Atisi. Tu puku sam
nasledio od svog dede."
Krenuo je ka vojniku koji je zaplenio njegovo oruje, ali je on
silovito zamahnuo kundakom i tresnuo ga u slepoonicu. Stari
trgovac je pao na zemlju, bolno zastenjavi.
U tom trenutku kroz no se prolomio zastraujui urlik. ,,Avaaaaagh! Mui je naglo poskoila, zbacivi Marijatu sa lea.
Marijatino stopalo se zakailo za abajliju31, tako da se sruila na
zemlju zajedno sa hrpom zamrenog platna, ispustivi uzde iz ruku.
Osloboena Mui je izletela iz zaklona i raspomamljeno pojurila ka
svom gospodaru. Uznemirena iznenadnim meteom, trea kamila je
zabacila glavu unazad i oslobodila se ulara, a potom je potrala niz
drum, obasjana sablasnom svetlou farova, prestravljeno zabacujui
noge u svim pravcima.
Vojnici su poeli da pucaju.
Marijata je ostala da lei u senci kamenjara, nepomina od
oka, dok su joj se ledeni prsti uasa svijali oko srca. U glavi su joj
ponovo izronila seanja na onu no kada je vojska napala njeno selo.
Mada je neto ranije uspela da potisne te slike, one su se sada svom
silinom obruile na nju. Ponovo je ugledala munjevitu najezdu
mukaraca u uniformama i vatru koja je kuljala iz puanih cevi,
parajui noni vazduh. Videla je Rahminu zapaljenu odoru i vojnike
koji pritiskaju Tanu na zemlju. Videla je plamene jezike koji su
poskakivali u noi obasjavajui njihova mrana hca, izobliena od
mrnje i poude. I ponovo je videla tamnu mrlju koja se irila preko
Amastanove prelepe venane odore i osetila kako joj se neto mrano
31
Pokriva koji se stavlja ispod sedla (Prim.prev.)

355
elbookers
i vlano i lepljivo shva izmeu prstiju dok ju je otac odvlaio od

nepominog tela njenog mua. Strah ju je podstakao da se
instinktivno povue u stranu, ka pukotini izmeu stena, i da postane
manja od makovog zrna dok je oslukivala poklie vojnika i riku
Atisijevih kamila, zvuke koji su se stapah u zagluujuu buku u kojoj
je mogla da razazna samo odjeke nasilja i brutalnosti. Osetila je kako
zatomljeni urlik pokuava da joj se otrgne iz grudi. Jedan deo njenog
bia onaj razboriti deo koji joj je govorio da je bilo najvanije da
izvue ivu glavu znao je da je morala da ostane tiha poput senke,
ah je onaj drugi neukrotivi deo pokuavao da nadvlada razum.
Iskolaila je oi od napora, nareujui sebi da ne ispusti ni najmanji
zvuk. Gurnula je ugao marame u usta kako bi obuzdala taj
raspomamljeni urlik. ta se deavalo sa starim trgovcem? Da li su ga
vojnici ubili? Nije se usudila da proviri iza stena, plaei se da e
time odati svoje prisustvo. Ako su ti ljudi bih kadri da ubiju jednog
bespomonog starca, ta bi tek njoj mogli da urade?
ula je bat pribliavajuih koraka i drobljenje kamenia na
stazi. Potom je zaula i glasove, na samo nekoliko stopa od njenog
skrovita.
ta je ono tamo?
Grevito je zamurila, ali joj to nije pomoglo da utekne od
uasa. Ponovo je videla kako vojnici cepaju Taninu odoru i kako
njihove ake grabe njene grudi... Moda e je odmah ubiti, ako bude
imala dovoljno sree. Amajlija je pulsirala izmeu njenih prstiju.
Bila je tako usijana da joj se inilo da e joj mali crveni diskovi
oprljiti kou. Samo da me ne primete...
Tada je ugledala neiju nogu, a potom i aku i glavu sa
navuenom kapom. Silueta se savila, ispruivi ruku i podigavi
neto sa zemlje. Neka stara kona torba. Sigurno je pala sa one
odbegle kamile. Zaula je kako rasuti predmeti padaju na zemlju i
kako se neiji on vue preko kamenjara, razgrui ih u stranu.
ta se nalazi unutra?"
Samo bezvredno staro smee koje ovi ljudi vuku sa sobom.
Nekoliko svea, malo kanapa, par kamenia, neka prljava stara
krpa, upalja za cigarete i stari no.
No? Moe li neemu da poslui?"
356
elbookers
Prekriven je magijskim simbolima."

To su obine rei, sujeverna budalo. U reima nema nikakve
magije."
ta god ti mislio, ja ga neu dodirnuti. uo sam za tuareke
noeve sa urezanim kletvama. Pria se da takav no moe da oivi u
rukama njihovih neprijatelja i da nesreniku koji ga je uzeo kao od
ale preree grkljan."
Za ime boje! Daj da vidim." Tada se pred njom ukazala jo
jedna silueta. Mukarac se savio, okrenut leima. Nastupila je kratka
tiina dok je ispitivao svoj plen. Tup je. Ne vredi ni piljivog boba."
No je ponovo zazveao, pavi na zemlju. Izgleda da je ipak bio
sam."
Zato je onda ona kamila imala sedlo? Hajde, objasni mi, ako
si tako pametan."
Usledilo je novo zatije. Jesi U video kako se ponaaju te
kamile? Zar bi voleo da ostane usred pustinje bez rezervnog
reenja? Sasvim je normalno da krene sa dve osedlane kamile, ako
se prva zbog neeg uzentuje i uhvati tutanj."
Drugi vojnik je neto progunao, ne uspevi da pronae
argument kojim bi osporio logiku svog kolege. Idemo nazad. Svako
bi se uplaio na ovakvom mestu. Mogu da se zakunem da sam
malopre uo kako neto die."
Marijata je uspanieno zaustavila dah.
Svi znaju da je pustinja puna udnih zvukova. Kamenje se
usija preko dana, a nou se naglo ohladi pa poinje da se drobi i da
pucketa. Verovatno si to uo."
Drugi mukarac se usprotivio tom objanjenju, ali su njihovi
glasovi ve poeli da se udaljavaju tako da vie nije mogla da
razabere rei. U roku od nekoliko minuta dipovi su ponovo
zabrundali, svetlost farova je poela da se rasplinjava i pustara je
ponovo utonula u sablasnu tiinu. Nakon podueg ekanja Marijata
se izvukla iz skrovita i obazrivo krenula ka istini, strepei od
prizora koji e tamo zatei.
Muino okrvavljeno telo nepomino je lealo pored puta, ali
nigde nije bilo ni traga ni glasa od Atisija ag Baja i tovarne kamile.
inilo se kao da su ih denuni progutali u jednom zalogaju. Osvrnula
357
elbookers
se oko sebe, ali je u svim pravcima videla samo nepreglednu

prazninu. Prazninu i pomrinu koja je bila jedva okrznuta
bledunjavim zracima meseca koji se sakrio iza zavese od oblaka.
Kako je mogla da ostavi na cedilu onog sirotog starca? On je
sada verovatno mrtav, a ona nita nije uinila da mu pomogne.
Sakrila se iza onog stenja poput kukavice i prepustila ga sudbini. On
ti je rekao da nipoto ne izlazi iz zaklona, podsetio ju je neki glas,
ali je Marijata i dalje bila postiena. Otupela od oka, podigla je
resastu konu torbu koju je dobila od Tane, poslednji trag ivota koji
je ostao daleko iza nje. Torba je bila prazna, jer su vojnici nehajno
istresli njen sadraj na zemlju. Pa ipak, nakon kratke mahnite potrage
uspela je da pronae brus, klupko konopca, tri svee i no koji je
prestravio onog sujevernog vojnika. Neto dalje primetila je kako se
neto cakli pod meseinom i taj trag ju je odveo do Agadeskog krsta.
Pronala je ratrkane smotuljke sa lekovitim biljem, a na kraju i neto
to je podsealo na kremen. Ali, kako je mogla da bude sigurna da je,
meu milionima drugog kamenja slinog oblika i otrine, pronala
ba svoj kremen? Bila je donekle iznenaena kada je u praini
pronala i onaj srebrni valjkasti predmet koji su oni vojnici nazvali
upaljaem za cigarete. Kada ga je ubacila u torbu, upalja je
zazveao, sudarivi se sa ostalim stvarima i ispustivi zvuk koji je
delovao neprirodno glasno u toj nemoj tmini. Ali gde je bio otkinuti
komad indigo platna? Odjednom ju je obuzeo oseaj da je po svaku
cenu morala da ga pronae. Skliznula je akama kroz prainu i
izmeu kamenja, uopte ne razmiljajui o korpijama koji su vrebali
na takvim mestima, kao da je itav njen ivot, i nov ivot koji je
bujao u njenoj utrobi, zavisio od toga. Nakon nekoliko beskrajno
dugih minuta konano je uspela da pronae komad platna koji se
zakaio za granu trnovitog iblja. Prislonila gaje na lice, udiui
njegov slabaan, plesniv, nepogreiv miris, a tada ga je okrznula
usnama i brino ga spustila u torbu.
Poto je prikupila svoje blago, kleknula je i odsutno se
zagledala u put koji je vodio ka jugu. Tamo negde je leao
358
elbookers
Tinariven,32
beskrajan niz stapajuih pustinja, na hiljade kilometara

iskonskog i nepoznatog tla: divljina satkana od kamenja i praine,
gde nije mogla da pronae ni sklonite od opasnosti ni hranu i vodu
koji e je odrati u ivotu; more peska po kome su plutale kosti
odavno umrlih ljudi izgubljenih legionara, plemenskih predaka i
neopreznih uljeza; talasaste dine i moni ergovi i izvori koje su
poznavali samo madugui koji su jahali na elu karavana; reke koje su
tekle tako duboko ispod povrine zemlje da ljudsko oko nije moglo
da nazre njihovo prisustvo. I nita od toga nije pripadalo ljudskim
biima ve demonima divljine: Kel Asufima. Vie nije bilo niega
to bi moglo da joj prui zatitu od te samotne pustoi. Vie nije
imala ni vodia, ni kamilu, ni zalihe. Ispred nje je leao put koji je
vodio u ludilo i oajanje.
Sa druge strane, iza nje je leao svet koji je dobro poznavala.
ak i bez vodia i kamile, mogla je relativno lako da se vrati putem
koji je do tada prevalila sa Atisijem. Mogla je da se vrati u Imtegren i
da ponovo padne u ake svoje maehe koja bi je primorala da se uda
za onog prokletog kasapina, da postane njegova druga ena i robinja.
Ali bi to i njoj i njenom detetu bar omoguilo da ostanu u ivotu.
Nije imala izmeu ega da bira.
Polako je ustala sa zemlje i prebacila konu torbu preko
ramena. A tada se odluno okrenula ka jugu i zakoraila u nepoznato.
32
Tinariven na tamaeku predstavlja mnoinu od Tenere. Tuarezi Saharu ne

smatraju jednom pustinjom ve mnotvom povezanih pustinja tako da
itavu tu oblast nazivaju Tinariven (pustinje, mnogo pustinja) dok za pravu
pustinju" koriste re Tenere. (Prim, prev.)
359
elbookers
28
druge strane prozora svet je promicao brzinom koja je,

kako sam do tada verovala, bila nezamisliva na tako surovom i
divljem terenu. uurena na suvozakom seditu, prislonila sam
obraz na hladno staklo i zagledala se u duboku neumoljivu tminu.
Crnilo su parali samo bledi snopovi svetlosti koja je izbijala iz
oborenih farova, obasjavajui peane breuljke i humke, udne
dinovske biljke i ratrkane skupine kamenja. Tokovi su povremeno
skretali sa puta, kao da su klizili preko snega. ofer ih je u takvim
prilikama veto ispravljao i nastavljao dalje, ali je najee uspevao
da odri pravolinijski kurs, drei stopalo na gasu kao da je intimno
poznavao svaki metar pustinje, to sigurno nije bilo daleko od istine.
Za volanom je sedeo voa trabandista, dok su se dvojica njegovih
ljudi smestili otpozadi. Taiba su spakovali u drugo vozilo, koje nas je
pratilo na pristojnoj razdaljini.
Poto je skinuo naoari za sunce, mogla sam preciznije da
odredim godine mukarca koji je sedeo pored mene. Obrve su mu
bile prosede, a oko oiju je imao mreu duboko urezanih bora. Po
mojoj proceni, imao je izmeu pedeset pet i dobro ouvanih ezdeset
pet godina. Uprkos tome, delovao je snano i vitalno, kao ovek koji
je bio u savrenoj harmoniji sa svojim okruenjem, kao komad drveta
iz koga je sunce izvuklo poslednju kap vlage i mekoe, prekalivi ga
svojom vrelinom sve dok nije postalo poput gvoa. Takoe je
delovao kao mukarac sa kojim se ne treba aliti. Kada se okrenuo ka
meni, pogled mu je bio direktan i prodoran kao pogled ptice
grabljivice.
Jesi li bogata, Izabela?
Zapiljila sam se u njega, zateena takvom direktnou. Zato
360
elbookers
pitate?"
Sa njegovih usana se otrgao priguen gorak smeh. Zato to me
zanima da li e tvoji blinji odreiti kesu da bi te izbavili odavde."
Da bi me izbavili?" glupavo sam ponovila. Kako to mislite?"
Moda e morati da plate otkup ako ele da se bezbedno
vrati kui."
Otkup? ak i sama pomisao na to delovala mi je besmisleno,
kao da sam se obrela u nekom paralelnom univerzumu. Ko bi na
ovom svetu bio voljan da plati otkup za mene? A opet, zato sam
tako fanatiki odbijala da priznam ono to mi se deavalo? Zato bih
se inae obrela u toj nedoiji sa tim naoruanim mukarcima,
zatoena u vozilu koje je zalazilo sve dublje u pustinju, hitajui ka
nekom neimenovanom logoru? Moj otupeli mozak konano je bio
primoran da se pomiri sa istinom. Naravno da smo bili oteti.
Kidnapovani. Zatoeni kako bi neko izvukao otkup za nas. Da li to
znai da ste nas zarobili kao taoce?"
Voa trabandista se jetko osmehnuo. Moglo bi i tako da se
kae. Jo uvek nisam odluio. A ti jo nisi odgovorila na moje
pitanje, Izabela Treslav-Foset. Oprosti mi na radoznalosti, poto
nisam naroito upuen u nijanse britanskog drutva, ali zar injenica
da nosi dva prezimena ne ukazuje da potie... recimo, da potie iz
vieg stalea? Iz najbogatijih slojeva drutva?"
Sada je doao red da se ja gorko nasmejem. Plaim se da vam
se nije posreilo. Nemam nikog od porodice. Svi su pomrli."
Ba svi?"
Radoznalo se okrenuo ka meni i na trenutak sam imala bizaran
oseaj da sam negde ve videla te oi, to me je nateralo da skrenem
pogled. U njima je bilo neeg uasno prisnog i poznatog. Osetila sam
kako me podilaze marci. Moda zbog straha? To mi je pod datim
okolnostima delovalo kao najloginije objanjenje, ali ako je u
pitanju bio strah to nije bila ona vrsta straha koju sam do tada
iskusila: strah koji sam oseala kada bih stigla do kljune take
nekog tekog i opasnog uspona; dok sam drhtala od treme uoi ispita;
ili dok sam, u ranijem stadijumu svog ivota, oslukivala bat koraka
na stepenitu... Brzo sam potisnula tu pomisao. Dlanovi su poeli da
mi se znoje, ali ne zbog oigledne opasnosti u kojoj sam se obrela
361
elbookers
ve zbog seanja na te trenutke.

Niko nee platiti otkup za mene.
Ne mogu da poverujem u to, Izabela. Ni najmanje."
Moja majka je umrla od raka kada sam imala etrnaest godina.
A moj otac je preminuo pre nekoliko nedelja. Nemam brae i sestara,
tako da sam ostala potpuno sama.
Uvek je teko kad neko izgubi majku u tako nenom dobu.
Iskreno saoseam sa tvojim bolom zbog gubitka roditelja." Moj
otmiar je nakratko zautao i ve sam se ponadala da e stvari ostati
na tome. Ali uvek postoji neko ko je spreman da plati, zar ne?"
odjednom je dodao. Zar nisi udata?"
Okrenula sam glavu ka prozoru. Taj nepregledni prazni prostor
izvan automobila nije bio ni priblino tako uznemiravajui kao
nabijena atmosfera koja je vladala unutra. Moda je bilo bolje da
slaem, uspanieno sam pomislila, ako sam htela da sauvam ivu
glavu. Ako poveruju da stvarno ne postoji niko od koga bi mogli da
iznude otkup za mene, ti ljudi mogu da mi ispale metak u glavu i da
izbace moje telo u pustinju kao nepotreban balast. Ali, iz nekog
razloga, naprosto nisam mogla da slaem. Nisam", tupo sam
odgovorila. Nisam udata."
Hoe da kae da ti je i mu umro?" nastavio je on.
Nikad nisam imala mua."
Otmiar je zaueno izvio obrvu. Zar je mogue da tako lepa
ena ostane neudata? Priznajem da sam iznenaen."
Lepa? To je bila re koju nikada nisam povezivala sa sobom.
Jo nisam odluila da se upustim u taj izazov."
Tako znai? Jo neubrana rua?" zamiljeno je prozborio moj
sagovornik. Mogla sam samo da se ponadam da nije mislio na ono na
ta sam ja pomislila.
Pa, ne bih ba tako rekla", odvratila sam svojim utogljenim
engleskim akcentom.
Nema veze. Siguran sam da e britanska vlada odvojiti koju
paru za tebe."
Moja majka je bila Francuskinja. Imam dvojno dravljanstvo
tako da e obe zemlje verovatno prati ruke od mene. Osim toga,
vlade evropskih zemalja su poznate po otrom stavu prema
362
elbookers
otmiarima i kriminalcima. Ne smeju da dopuste da neko pomisli da

su spremni da ustuknu pred uenom, zar ne?"
Primetila sam kako mu mii na obrazu poigrava, ali nisam
mogla da dokuim da li se iza tog refleksa skrivala ozlojeenost ili
pritajen osmeh.
Gospoice Foset, mislim da e ubrzo ustanoviti da postoji
poprilian jaz izmeu onoga to dravni zvaninici izjavljuju u
javnosti i onoga to rade ispod ita. Zvuao je kao da se sjajno
zabavljao. Mada moram priznati da Britanci predstavljaju tvri orah
nego Francuzi. Iako u javnosti tvrde da nikada nee napraviti ustupak
prema teroristima, kako vole da nas nazivaju, uvek se moe sklopiti
neka zakulisna pogodba. Veruj mi da mali baki moe da uini
udo.
Teroristi? Sledila sam se od uasa kada sam ula tu re. Ti ljudi
mi nisu delovali kao verski fundamentalisti, ali je moje razumevanje
tog termina nesumnjivo bilo fatalno oblikovano stavom koji je
kultura iz koje sam poticala zauzela prema dogaajima nakon
jedanaestog septembra, priama o bradatim militantnim Talibanima
koji mau kalanjikovima i mladim Pakistancima sa britanskim
dravljanstvom kojima su odmetnuti imami isprali mozak lekcijama
koje nemaju nikakve veze sa islamom. Ili su to moda bili politiki
teroristi, poput pripadnika kolumbijskog FARK-a koji su punih est
godina drali u zatoenitvu Ingrid Betankur i koji su se prema njoj i
ostalim taocima ophodili sa neopisivom surovou? Srce mije
mahnito zalupalo. A ako ne uspete da sklopite pogodbu?" upitala
sam toboe leernim tonom, ali mi je glas bio tako drhtav da su svi
mogli da zakljue da sam odseena od straha.
Voa trabandista mi je pogledao pravo u oi. To bi za vas
bila... krajnje nesrena okolnost."
Znai, ako niko ne izrui pare za mene dobiu metak u potiljak.
To je ve bila podrazumevajua stvar. Situacija je postala tako
nadrealna da mi je gotovo dolo da prasnem u smeh. Ovo za vas nije
nita novo, zar ne? Sigurno esto otimate ljude u pustinji."
Novac je veoma vaan za ostvarenje naih ciljeva."
Ciljeva?" Ovog puta nisam uspela da obuzdam smeh. Kad
vas ovek slua, pomisli da se bavite dobrotvornim radom a ne
363
elbookers
kriminalnim delatnostima."
Uopte mi nije vano kojim e reima opisati ono to mi
radimo i ono to jesmo. Moje ljude esto nazivaju pustinjskim
piratima zato to oduzimanje nepravedno steenog imetka iz ruku
bogataa ve dugo predstavlja nau omiljenu aktivnost."
Taman sam krenula da odgovorim na tu zanimljivu izjavu kada
je jedan od mukaraca koji su sedeli iza mene neto prozborio. Voa
je ispalio rafal odsenih rei, a njegovo do tada uglaeno i oputeno
dranje istog asa je poelo da odie tenzijom i agresivnou. ula
sam kako obavljaju neki telefonski razgovor, a onda je u vozilu
zavladala napeta utnja, pretea poput bodljikave ice. Jo dugo smo
se vozili u tiini, sve dok farovi nisu obasjali nejasne siluete nisko
postavljenih atora uurenih u udubljenju izmeu dina. Tokovi su
poeli sporije da klize, lagano se zaustavljajui.
Kada smo stigli do logora, oko nas se sjatilo mnotvo figura u
tamnoj odei. Voa trabandista izdao je niz otrih nareenja i
dvojica mukaraca su me odveli do atora koji je bio tako nizak da
sam pri ulasku praktino morala da se presavijeni napola. Kada sam
kroila unutra, preostalo mi je samo da sednem na tranu asuru i da
se zapiljim u svoje otmiare.
Moete li bar da mi donesete moju tanu i malo vode? upitala
sam, ali su mi oni uzvratili nemim pogledom, oigledno ne shvatajui
ta sam traila. Bila sam postiena to mi je glas bio tako drhtav i to
se strah uvlaio u svaku poru mog bia dok sam lagano uviala punu
teinu situacije u kojoj sam se obrela.
Narednih sat vremena sam svojski pokuavala da taj strah
zadrim na odstojanju. Vrzmala sam se po toj udnoj skuenoj
tamnici, prikupljajui prostirke i ebad koji su leali na gomili na
jednom kraju atora i pravei postelju u kojoj u provesti hladnu
pustinjsku no. Posmatrala sam nebrojene zvezde koje su treperile
hladnom beliastom svetlou na traci barunastog neba koja se
nazirala kroz gornji otvor atora, pokuavajui da u tom
nepreglednom mnotvu razaznam odreena sazvea, ali mi to ba
nije ilo od ruke. Do tada sam nauila da prepoznam samo
karakteristian pojas od tri zvezde iza koga se skrivalo sazvee
Orion, talasaste obrise Velikog medveda i namigujue Plejade. Ali
364
elbookers
taj ogromni tamni svod bio je posut hiljadama, moda ak i

milionima siunih svetlucavih takica. Nikad pre toga nisam videla
takvo obilje zvezda, to me je ispunilo oseanjem jo vee otuenosti
i izgubljenosti. U tom beskrajnom praznom prostoru oseala sam se
kao neko siuno i potpuno beznaajno stvorenje, kao minijaturna i
besmislena mrljica ivota u ogromnom univerzumu koji je nastavljao
da se kree svojim venim ustaljenim tokom, uopte ne marei za
mene. Tu nije bilo niega to je moglo da mi pomogne da
identifikujem sebe. Bila sam nasukana na crnom kontinentu, udaljena
mnogo svetlosnih godina od svega to me je do tada inilo Izabelom
Treslav-Foset: od otmenog spokojnog doma opremljenog skupim
nametajem i paljivo odabranim slikarskim platnima, od elegantnih
kostima i cipela sa visokim potpeticama, od kancelarije smetene u
modernoj finansijskoj tvravi, od novca i potovanja koje mi je
donosila profesija kojom sam se bavila. A sada nisam imala nita
osim odee u kojoj sam se zatekla, odee koja je zaudarala na znoj i
strah.
Pokuala sam da pronaem pribeite u snu, ali je iz ebadi
izbijao kozji vonj, tkanina je bila tako gruba da me je koa svrbela, a
zemlja tako tvrda da su me sve koske bolele. Kroz glavu mi je
prolazila bujica razularenih misli i povorka ratrkanih slika koje sam
viala prethodnih dana: glavna ulica u Tafrautu po kojoj su etali
mukarci u dugim odorama koji su se drali za ruke; ene koje su
nosile ogromne tovare sa stonom hranom; Lalava koja je lagano
umirala na podu one kue u Tijuadi, praena turobnim pogledima
vranolikih ena; deca koja su veselo cupkala na seoskoj svetkovini;
dodir Taibovih ruku na mom telu i podrhtavanje njegovih miia pod
mojim prstima... Taman sam poela da zaranjam u san kada sam se
setila onog pada sa Lavljeg lica i ugledala kako mi crveno kamenito
tlo juri u susret, to me je nateralo da irom otvorim oi. Srce mi je
dobovalo u grudima poput gumene lopte koja je skakutala niz
betonsko stepenite.
Moj strah je tek tada poprimio pune razmere, zgrabivi me pre
nego to sam stigla da isturim tit kojim u blokirati istinu. Bila sam
potpuno sama u nekom bezimenom logoru u najveoj pustinji na
svetu, gde su mukarci koji su me zarobili govorili najudnijim
365
elbookers
jezikom koji sam ikada ula, koji su skrivali svoj identitet iza irokih
komada platna, koji su preko lea nosili poluatomatsko oruje sa
takvom leernou kao da su to bili snopovi prua, koji su sebe
opisivali kao pustinjske pirate, mada im nije smetalo ak ni da ih
nazivaju teroristima. Niko nije znao gde sam se nalazila, niti je bilo
ko mario za to. Niko osim Taiba, koji je takoe bio zarobljen. Ti
ljudi e od britanske vlade zatraiti pozamanu svotu da bi me
oslobodili, koju e moji zemljaci verovatno odbiti da plate. Nakon
vienedeljnog ili viemesenog natezanja, kada svi diplomatski
pokuaji budu neslavno okonani (ako uopte budu i zapoeti),
krenuu u susret svojoj traginoj sudbini. Ti mukarci e me na kraju
silovati i ubiti i niko se nee potruditi da mi priuti ak ni
improvizovani pogreb kakav smo Taib i ja priredili Lalavi. Kako je
meni moglo da se desi tako neto? Svoj ivot oduvek sam vodila
unutar jasno definisanih granica, kreui se najbezbednijim i
najkonzervativnijim putevima i prihvatajui samo one rizike koje je
zajednica u kojoj sam ivela zduno podravala ili rizike koji su
podlegali precizno ustanovljenim pravilima i kodeksima ponaanja.
Da samo nisam tako olako zagrizla oev mamac, gorko sam
pomislila. Da samo nisam otvorila onu fatalnu Pandorinu kutiju na
tavanu, nita od ovoga se ne bi desilo. I dalje bih bila ista ona Izabela
iju sam linost revnosno izgraivala poslednjih dvadeset godina:
samodovoljna, uspena i puna samopouzdanja, ena koja ne trai
oslonac u drugima kako bi sebe u maksimalnoj moguoj meri
potedela razoaranja.
Osim ako svih tih godina, proaptao je neki glas u mojoj glavi,
nisi naprosto beala od svojih seanja, pokopavajui sve to je
sainjavalo onu nekadanju Izi. Pretvorila si sebe u korporacijskog
robota: pokopala si svoju individualnost, svoj iskriavi duh i svoju
savest. Izgubila si svoju divlju prirodu i sve to je trebalo da bude. A
sada, kada si konano pronala mukarca koji je mogao da ti
pomogne da ponovo postane ona prava Izi, bie zbrisana sa lica
zemlje, ba kao i on.
Suze su poele da mi liju niz obraze: suze samosaaljenja i
straha, i zbog mene i zbog Taiba; suze alosnice zbog svega to je
moglo da bude a nikada nee biti. Bila sam iznenaena spoznajom da
366
elbookers
nisam elela da umrem, da mi je odjednom postalo uasno vano da

nastavim da ivim, to me je iz nekog razloga nateralo da briznem u
jo snaniji pla. Izvukla sam svoju amajliju ispod koulje i prislonila
je uz obraz, jecajui kao izgubljeno dete. Jo uvek sam glasno i
patetino mrcala, prislanjajui nos uz vonjavo ebe, kada mi je neko
spustio ruku na rame, gotovo me nateravi da iskoim iz koe.
,,Izi.
Podigla sam pogled. Bio je to Taib. Lice mu je bilo zaklonjeno
senkom. iv si! vrisnula sam, preplavljena neopisivim olakanjem.
Njegovi zubi su zablistali u pomrini. A ti si mislila da sam
mrtav?
Rukom sam obrisala nos, ne obazirui se na sluz koja mi se
razmazala po prstima. Jo nikad u ivotu nisam bila tako totalno i
bespovratno izgubljena. Gde je nestala ona trezvena i nadmena
Izabela Treslav-Foset, i to u trenutku kada mi je bila najpotrebnija?
Da... u stvari, ne... Ni sama ne znam ta sam mislila." Ustala sam sa
poda, proavi prstima kroz kosu koja je sada podseala na
razbaruenu slamu. Jesi li dobro? Da li su te povredili?"
Malo su me propustili kroz ake, ali nita strano. Mislim da
su prihvatili da smo to to jesmo i da smo im rekli istinu. Oprosti,
Izabela. Ja sam kriv to je ovako ispalo. Nije trebalo da te povedem
sa sobom. Bio sam vrlo glup i naivan."
Ja sam elela da poem sa tobom", tiho sam rekla. Sama sam
prihvatila rizik."
Da, prihvatila si rizik, uopte ne znajui u ta se uputa.
Trebalo je da te upozorim, umesto da se pravim vaan."
Nisam primetila da si se pravio vaan."
Jesam, dok sam kupovao gorivo u onoj oazi. Prvo sam te
naveo da poveruje kako smo zabasali u pustinju bez goriva, a onda
sam pucnuo prstima i stvorio one krijumare, kao maioniar koji
priziva duhove iz arobne lampe. Samo to sam pritom prevideo
jedan uasno vaan detalj: da krijumari imaju razgranatu i
dalekosenu mreu."
Ne shvatam na ta misli."
Taib je tiho uzdahnuo. Mada stvari na prvi pogled deluju
prosto, ukradena nafta ne pada sa neba. itava operacija mora da
367
elbookers
bude vrhunski organizovana da bi se nafta izvukla iz zemlje i da bi se

potom vercerskim kanalima pustila u prodaju. I ranije sam kupovao
gorivo od onih tipova tako da sam smatrao da smo bezbedni. Ali su
oni oigledno povezani sa grupom koja nas je zarobila. Sigurno su
im javili za nas i rekli im u kom pravcu idemo. Da ti nisi krenula sa
mnom, ovo se uopte ne bi desilo. Ali si ti za njih ista premija, Izi:
bogata Evropljanka iza koje stoji bogata evropska vlada. Ti moe da
poslui kao veoma koristan pion u njihovoj igri."
Kakva ironija, pomislila sam. Nikad u ivotu se nisam oseala
manje korisno i manje evropejski.
Taib je kresnuo ibicu i slabaan plamen je zatitrao u pomrini.
Pokuala sam da se sklonim od njegovog pogleda kako bih se
pribrala, ali me je neno uhvatio za bradu i okrenuo lice ka sebi,
spustivi fenjer na prostirku od rogozine. Pod plamenom svee koji
je treperio izmeu nas, lagano se savio ka meni i bez rei obrisao
tragove suza sa mojih obraza. Potom mi je skliznuo prstom preko
ela. Od ega ti je ova bora, Izi? neno je upitao. Njegov prst je
nastavio da se kree horizontalnom linijom, prijei moju kou poput
ognja. I ova ovde, duboka kao brazda? Dodirom koji je bio lak
poput pera preao je preko dubokog useka koji se pruao od mog
nosa do ugla usana. A pogledaj tek ovu! Ovo je strano tuna bora,
Izi. Daj da vidim mogu li da je izbriem." Savio se ka meni, nudei
mi svoje usne.
Prestravljeno sam ustuknula. To je bilo jae od mene. Taib se
povukao unazad, spustivi se na pete. Delovao je povreeno.
,,Oprosti, tiho je izustio. Malo sam se zaneo. Nisam to smeo da
uradim. Ti mi jedva poznaje i opasnost nam oboma visi nad glavom,
a ja se ponaam kao glupi, bezobzirni...."
Nemoj", promucala sam. Mislim da ja tebi dugujem
izvinjenje. Radi se naprosto o tome da..." Nemono sam odmahnula
glavom. Ja ne umem da se prepustim takvim stvarima. U tome je
moj problem. Volela bih da je drugaije, ali jednostavno ne mogu.
Ne mogu da..."
One besmislene suze su mi ponovo navrle na oi, vrele i
neumoljive. Energino sam protrljala kapke, kao da sam time mogla
da ih nateram da se vrate nazad.
368
elbookers
Kao da je hteo da prekine to samomuenje, Taib je stegao moje

ake. Sve e biti u redu, Izi. Veruj mi. Znam da ti nai otmiari
deluju opako, ali oni u dubini due nisu loi ljudi. Jesu surovi i
okoreli i opsednuti svojim uverenjima, ali sam siguran da te nee
povrediti. Ne plai, Izi. Molim te, ne plai. Ne mogu da podnesem da
te gledam u takvom stanju. Zato to si ti lavica. Ti si hrabra i snana
ena. Video sam te kako se vere po onoj planini. Video sam kada si
pala, umalo ne izgubivi glavu, ali se sa tvojih usana nije otrgao ni
najmanji krik. Zajedno sa mnom si sahranila onu staricu. ak te ni to
nije nateralo da ustukne. Ti si vrlo jaka ena, mada toga nisi
svesna." Okrenuo mi je aku i skliznuo usnama preko mog dlana.
U nekom drugom trenutku, u bilo kom drugom trenutku,
sigurno bih otrgla ruku kao da e me njegove usne izgoreti, ali ovog
puta nisam pruila otpor, moda zato to sam jednom ve ustuknula
od njegovog dodira i to nisam elela da ga ponovo povredim. Nisam
mogla da se setim da mi je neko ikada poljubio dlan ili da me je
dodirnuo sa takvom nenou. Jo otkako sam postala devojka,
zduno sam izbegavala da se uputam u bilo kakve intimnosti sa
mukarcima. Da budem iskrena, to sam radila zato to sam zazirala
od njih. A sada sam posmatrala Taibovu povijenu glavu, crnu kratko
podianu kosu i kou boje kafe, osetivi... ta? To to sam oseala
nije se moglo opisati kao strah, ali u svakom sluaju nije bilo
naroito prijatno. Pokuala sam da povuem ruku.
,,Nemoj, rekao je on, jo vre je stegavi. Pogledaj, ima
vidovnjaku aku. Takvu aku imaju ljudi koji mogu da osete
prisustvo podzemnih voda.
Zapiljila sam se u njega kao da je siao s uma. Molim?"
Vidi ovu liniju?" Skliznuo je prstom du horizontalne linije
koja je pedantno presecala moj dlan.
Da. I ta s tim?" mrko sam upitala.
Jesi li nekad videla takvu liniju na tuem dlanu?"
Nemam obiaj da hvatam ljude za ruku i da im ispitujem
dlan", odgovorila sam. Uinilo mi se da je na razgovor poeo da
poprima nadrealne dimenzije.
Vidovnjaka linija se gotovo uvek nasleuje. Ona se u naoj
kulturi izuzetno ceni i smatra se da donosi veliku sreu."
369
elbookers
Sreu?" Gorko sam se nasmejala. Setila sam se aka moje

majke, tako sitnih i prefinjenih. Moje ake, tamnije i iroke poput
lopata, uopte nisu mogle da se porede sa njenim. A ake mog oca...
Odjednom sam ugledala kako se njegova bledunjava aka sputa niz
moj stomak, sve nie i nie. To seanje me je oinulo takvom silinom
da sam poela da se guim. Pokuala sam da ga potisnem, kao to
sam uvek inila kada bi te slike izronile iz moje podsvesti, ali je ono
ovog puta bilo previe snano da bih se uhvatila u kotac sa njim. Ili
sam ja moda bila previe slaba. Kada sam zatvorila oi, ponovo sam
bila bezazleni devojurak od etrnaest godina. Na sebi sam imala
kratke pantalone i majicu koja je bila podignuta i vezana ispod grudi,
u stilu pop zvezde iji sam poster videla u asopisu Deki. Pre toga
sam se sunala u dvoritu i nakratko sam banula u kuu, vrela i
mokra od znoja i ulepljena od ambre solera, kako bih napravila
oranadu i sklonila se u hladovinu. Dok sam stajala u kuhinji, otac
mi je priao otpozadi i pribio se uz moja lea, prikletivi me uz
sudoperu, dok je iz slavine tekao mlaz vode koji je sve vie
razreivao jarko obojenu bazu od narande, sve dok voda nije prela
preko ruba ae i dok moja oranada nije postala potpuno
obezbojena. Neki deo njegovog tela, vrst poput kamena, uporno se
pribijao uz moju zadnjicu dok mu je ruka klizila niz moj stomak,
sputajui se ka ortsu. Oh, Izi, prodahtao je na moje uho. Da
samo zna kako si lepa. A tada me je odveo na tavan...
Obuzela me je takva munina da se umalo nisam ispovraala.
Pokuala sam da se otrgnem od Taiba, ali on nije hteo da me pusti.
ta se deava?" upitao je. Izgleda kao da me se plai."
Odmahnula sam glavom, obuzeta uasom koji me je ostavio
bez glasa. Ne, nije to... konano sam promucala. Ne plaim se
tebe.
Nego ega?
Ne mogu da ti kaem. Ponovo sam pokuala da se
iskobeljam. Nemoj, molim te. Ne gledaj u mene.
Volim da te gledam, Izabela. Da samo zna kako si lepa.
Iz mojih grudi se otrgao urlik ranjene zveri. Poput svih ranjenih
zveri, poelela sam da pobegnem u pustinju sa svojim otvorenim
ranama i da se bacim na zemlju i da pustim da moja krv i moj ivot
370
elbookers
isteku iz mene i da se stope sa peskom i da naprosto... da naprosto

prestanem da postojim. Ali mi Taib to nije dopustio.
Reci mi, Izabela. ta ti nanosi takav bol? Ne mogu da gledam
kako se mui.
Ne mogu da ti kaem. Nikome to nisam rekla." Iskrivila sam
usne u bolan osmeh. Zato to nikad nisam imala kome da kaem.
Uvek je tako, onda kada ti je to najpotrebnije. Odavno sam nauila tu
lekciju, jo dok sam bila vrlo mlada. A, osim toga... previe sam
postiena da bih priala o tome."
ta god da nosi u sebi, to nee moi da me okira niti da me
natera da na tebe gledam drugaijim oima."
Ti me uopte ne poznaje. ta ti moe da zna o meni? Kada
bi me stvarno poznavao, kada bi me upoznao u pravom svetlu,
sigurno ne bi tako priao. Tada bi prema meni oseao samo prezir. I
poeleo bi da pobegne glavom bez obzira." Moje rei su poele da
se kotrljaju sa usana poput opasne nezaustavljive lavine. Pokuala
sam da ih obuzdam ali su one i dalje nadirale, kao da ih je neka
strana nepoznata sila potiskivala iz samih temelja mog bia.
I tada sam Taibu rekla ono to se nisam usudila da kaem
nijednoj ivoj dui: mranu i sramnu tajnu koja je bila pokopana
duboko u meni jo od onog stranog leta kada sam imala etrnaest
godina i kada se moj ivot rasprsnuo na dve polovine. Pre tog leta
postojala je samo Izi: mala divljana bezazlena Izi koja se po ceo dan
smejala i poskakivala i koja nikad nije razmiljala o onome to e
rei, devojica koja se verala po drveu i skakala sa zidova i
preputala se ivotu sa radou i nehajnou, uverena da je bila
neunitiva. A posle tog leta ostala je samo Izabela, slomljena i
prestravljena Izabela, naputena od jednog roditelja i preputena
ledenoj milosti drugog, devojka koja ni sa kim, pa ak ni sa svojom
najboljom prijateljicom, nije mogla da razgovara o onome to se
deavalo u njenom ivotu i koja je nauila da se kroz svet probija sa
maskom staloenosti, samouverenosti i marljivosti, maskom koja se
tokom godina nerazluivo stopila sa njenim licem. Gnuajui se same
sebe, iz svog ivota sam iskorenila sve to je predstavljalo sr tog
malog divljanog stvorenja koje je mog oca navelo da se ponaa na
tako neprirodan nain i da potom zauvek nestane iz mog ivota,
371
elbookers
uasnut onim to je uinio. Bila sam zaustavljena na pola puta,

zauvek izgubivi ansu da postanem ono to sam mogla da budem.
Izi se pretvorila u Izabelu: u stvorenje koje je bilo zakopano do grla
i puno potisnutih emocija, koje je zaziralo od intimnosti i rizika i ija
je dua bila zakljuana za radost i bezbrinost.
Dok sam ispredala svoju priu, Taibov mraan ozbiljan pogled
ni na trenutak nije skliznuo sa mog lica. Nije pravio grimase i nije
ispoljavao ni trunku gnuanja. Nijednom me nije prekinuo, niti
pokuao da me dodirne. Samo je sluao, nemo i paljivo, kao to me
niko nikada nije sluao.
A onda su moje rei konano presuile, ostavivi me praznom
poput izdubljene tikve i napetom poput koe koja je bila razapeta
preko mojih upljih kostiju.
Taib je oborio pogled, utonuvi u dugu utnju, sve dok nisam
postala uverena da je bio jednako postien mojom gnusnom
ispoveu kao i ja sama. A tada je neno prozborio: Sirota Izabela...
sirota moja Izi. Zar je mogue da neko moe na tako bezoan nain
da oskrnavi deje poverenje i ednost i da tako monstruozno
zloupotrebi svoju mo? Kako neko moe da uini tako stravinu
stvar bilo kom detetu, a kamoli roenoj keri? Kada je skrenuo
pogled ka meni, u njegovim oima sam spazila poigravajui odsjaj
plamena. A ti si svih ovih godina optuivala i mrzela sebe zbog
onoga to ti je taj mukarac uinio. Veruj mi, nisam optuivala
samo sebe, jetko sam promrmljala. Optuivala sam i njega.
Optuivala ga i mrzela.
Ali si istovremeno mrzela i optuivala sebe.
Jo pre nego to je dovrio reenicu, znala sam da je to bila
istina. Svih tih godina kanjavala sam sebe, krotei svoju divlju
prirodu, zatvarajui je u kavez i bacajui mree preko nje. Naterala
sam sebe da se povinujem drutvenim normama, da se utopim u
srednjoj klasi koja mi je navukla svoju luaku koulju, ukalupivi
me u svoj sistem i ekonomsko ustrojstvo. Fanatiki sam nastojala da
uredim svaki deo sveta koji me je okruivao i bila sam izuzetno
uspena u tome. Zazirala sam od svega to je bilo izvan moje
kontrole, a najvie od svega sam zazirala od same sebe.
Polako sam zaklimala glavom. U pravu si, priznala sam. Ali
372
elbookers
ne znam kako to da promenim.

Meu mojim narodom postoji jedna izreka: vreme se kree
samo unapred, a jue vie ne postoji. Okreni svoje lice ka
budunosti, Izi, i ostavi prolost za sobom."
Rairila sam usne u drhtav osmeh. Kamo sree da je to tako
lako kao to zvui."
Neto je teko samo ako ga sama takvim uini."
Ali neke stvari naprosto se dese i ovek vie nema kontrolu
nad njima." Sad poinje da zvui kao moja stara tetka! Kad god bi
se razbolela, poela bi da tvrdi kako je to boja volja, inalah, i kako
ne moe da uini nita osim da se pomiri s tim, zbog ega bi, sasvim
logino, postala jo bolesnija i slabija. Moju babu, koju si nedavno
upoznala, izluivalo je takvo ponaanje, koje ona naziva inalah
stavom. Mi nismo marionete! povikala bi. Hajde, dii se odatle i
malo proetaj, umesto da se po ceo dan ali na zastoj u crevima! Pij
vodu i jedi smokve!" Vie nisam mogla da se uzdrim. Prasnula sam
u smeh. Iz sebe sam upravo izbacila najstraniju i najmraniju
moguu tajnu, uas koji mi je trovao duu jo od petnaeste godine, a
Taib je savreno leerno promenio temu i poeo da mi pripoveda o
svojoj tetki koja je imala problema sa lenjim crevima. Kada sam ga
ponovo pogledala, primetila sam iskriavi plamsaj u njegovim oima
i tada sam shvatila da je to namerno uradio, kako bi mi razvedrio
misli.
Taib je diskretno klimnuo glavom, ponovo se uozbiljivi.
Tano je da islam propoveda da je na ivotni put unapred iscrtan
rukom sveznajueg i svemonog Boga. Ali to ne znai da nam je
uskraena sloboda da delujemo po vlastitom nahoenju. Svako od
nas snosi odgovornost za to kako e proiveti svoj ivot i kako e se
postaviti prema okolnostima u kojima se obreo. Mi uivamo potpunu
slobodu u svim ivotnim odlukama, tako da pozivanje na svemonu
sudbinu ne predstavlja izgovor za loe izbore koje pravimo. Uvek
moramo da teimo da iz sebe izvuemo ono najbolje i najuzvienije,
jo u ovom ivotu i na ovom svetu. Ko zna ta je tebi pisano,
Izabela? Moda te oekuje divna budunost."
Pod uslovom daje doekam." Uprkos toj turobnoj prognozi,
smogla sam snage da se osmehnem. Kada mi je Taib uzvratio
373
elbookers
osmehom, imala sam oseaj da mi je neki ogroman teret pao sa srca.

Bacila sam pogled preko njegovog ramena. Sunce je ve
poelo da se pomalja na nebu bledunjava traka velianstvene
svetlosti to se razlivala nad komadiem pustinje koji se nazirao
meu kruno postavljenim tamnim atorima. Izvukla sam se napolje,
zastavi na sveem pesku i zagledavi se u rub blistavog diska koji je
izranjao iznad dalekih dina, menjajui njihove sivkaste obrise u
rasko kremastih i zlatnih tonova i bojei udubljenja izmeu peanih
bregova svetlou praskozorja. Bilo je to neto najlepe to sam u
ivotu videla. Osetila sam kako mi misli lutaju i kako svi oni stari
strahovi i seanja lagano istiu iz mene, sve dok nisam postala laka i
leprava poput svetlucavog vazduha i dok izmeu tog beskrajnog
neba i peska nije bilo vie niega da sputava ivot koji je amorio u
meni.
374
elbookers
29
arijata je hodala itave noi. Mada joj je meseina milostivo

obasjavala put, povremeno je posrtala, a jednom je pala na zemlju
koja je bila posuta tako otrim kamenjem da su njegovi iljci probili
debelo platno njene odore i izgrebali joj kolena. Koraala je kao u
nekom snu, kao da su joj iz glave nestale sve misli izuzev toga da
mora da nastavi dalje. U stvari, trudila se da ni o emu ne razmilja i
kad god bi osetila kako poinje da je salee sumnja, odluno bi je
potisnula iz svoje svesti, nateravi svoje telo da preuzme kontrolu
nad umom i da nastavi da se probija kroz pusto. Ipak, nije se moglo
rei da nije imala predstavu gde se nalazila ili u kom pravcu je ila
jer joj je neki unutranji glas, dok su sazvea lagano plutala iznad
njene glave, zapovedao da se upravlja prema korpijinom repu tako
da je zatekla sebe kako gotovo nesvesno sledi taj putokaz dok je
korpija neumoljivo sputala svoju aoku prema jugoistoku.
Dok je koraala, u sebi je recitovala narodne pesme koje je u
detinjstvu nauila od svoje babe i tetaka, pesme koje su odjekivale
oko logorskih vatri kada bi se karavani vratili sa trgovakih pohoda i
kada bi se ratnici vratili iz borbe, delie odavno pokopanih
kojetarija koji su izranjali iz najdubljih slojeva njenog seanja:
Gle dve ptice male to na grani sede
Jedna poput mene, druga poput tebe
Blistavoga perja i otrog pogleda
Al im kamen baci, vinu se put neba...
Otro kamenje joj je uljalo stopala i zarivalo se u donove.
Zaalila je to je na to putovanje krenula u sandalama koje je ponela
iz Adaga, umesto da nabavi izdrljive crvene kone izme kakve su
375
elbookers
nosile ene iz plemena Ait Kabai, izme iji su donovi bili

napravljeni od gudjir guma i koje su prekrivale itave glenjeve i
koje su imale pertle koje su ih vrsto vezivale uz nogu. To je bila
daleko prikladnija obua za tako naporan mar, za teren na kome je
svaki korak bio teak i nezgrapan, za tlo koje se drobilo i krkalo pod
stopalima poput ljake. S mukom se popela uz naredni uspon i potom
se spustila niz padinu, prebacujui nogu po nogu i oseajui kako se
kamenje drobi pod njenom teinom.
Oh, kamilo moja, snana, ponosita,
Sa tom krasnom grbom nabreklom od masti,
Kreni preko dina, kreni, mila moja...
Ne, ta pesma uopte nije valjala. Nije smela da razmilja o
kamilama, jer bi je odmah obuzela panika i odmah bi se setila sirotog
Atisija koji je pao u ake onih opakih vojnika. Ko zna ta su uradili s
njim? Da li su ga tukli dok nije izgubio svest i potom ga odvukli sa
sobom? Ili su ga ubili na licu mesta i otarasili se njegovog tela? U
mislima joj je ponovo izronila slika njegove kamile Mui koja je
mrtva leala pored puta i one druge tovarne kamile koja je,
raspomamljeno zabacujui kopita, nestala u pomrini. A zajedno sa
tim slikama je dola i spoznaja daje bilo uasno glupo to je sebe
dovela u tako opasnu situaciju, to je ostala sama u toj pustoi, bez
bilo kakvih zaliha ili pomoi, pa ak i bez ae vode koja bi je
odrala u ivotu. Ta spoznaja ju je sve upornije proganjala, perfidno
se zavlaei u pukotine izmeu rei koje je mrmljala u sebi,
pokuavajui da prigui svoj strah. Nee sauvati ivu glavu,
aputao joj je neki unutranji glas na uho. Nestae bez traga i glasa
i za tobom nee ostati ak ni obeleen grob.
Marijata je odluno stiskala zube i nastavljala dalje. Zavei,
govorila je tom unutranjem glasu. Tek smo krenuli, i pred nama je
dug put. Ako mi jo prve noi preti smru, ime e me plaiti kroz
tri ili pet ili dvanaest dana?
Sati su prolazili i zvezde su plutale preko crnog svoda, a ona je
i dalje grabila kroz pusto, monotono se probijajui preko beskrajne
zaravni posute neposustajuim otrim kamenjem koje joj je cepalo
sandale i izvrtalo zglobove i proimalo njene listove izgarajuim
376
elbookers
bolom. korpija je pala sa ivice sveta i nestala u praznini. Zvezde su

jedna za drugom poele da gube svoj sjaj i mesec se konano
odrekao svoje vlasti nad nebesima. Kada se sunce pojavilo na
obzorju, pod njim je leao sivkast i iznuren svet. Pred Marijatinim
oima se rasprostrlo bledunjavo bezbojno prostranstvo, turobno i
negostoljubivo. Stvari koje su do tada delovale bezoblino poele su
da otkrivaju svoje tugaljive monotone obrise: kilometri i kilometri
kamenite visoravni i sivilo koje je, kako se sunce izdizalo na nebu,
poprimalo mrtve i pranjave mrke nijanse. Srce joj je zadrhtalo od
zebnje. To je sigurno bila Hamada du Guir, ogromna jalova ravnica
koja se pruala stotinama kilometara naokolo izmeu velikih ergova,
peanih mora koja su leala na istoku i zapadu. Gde god bi
pogledala, sve je bilo suvo kao nedelju dana star hleb. Nigde nije bilo
ni traga od oaza koje su pominjali karavanski putnici. Nigde nije
mogla da nazre ni traak zelene boje.
Zatvorila je oi, pokuavajui da se priseti onoga to je ula od
trgovaca iz funduka, prebirajui po podacima koje je uskladitila u
svojoj glavi dok se spremala za to putovanje. Rei su poele da se
vraaju u malim sporadinim naletima, poput podzemnih tokova koji
su izbijali na povrinu u pustinji njenog uma. Kamenita pustinja je
najopasnija od svih. Ona najpre moe da ubije oveka. Ako promai
izvor, vie ti nema spasa. Igli i Mazer i Tamtert dobra su mesta za
kamile. Sunce e izai iznad tvog levog ramena. Pronai dvorogi vrh
i hodaj izmeu rogova. Kau da ovek moe da izdri nedelju dana
bez hrane i vode. Ali samo ako je hladno i ako mu se Bog osmehne.
Ali joj je tada neki drugi glas, dalek i enski, apnuo sledee
uputstvo: U Hamadi du Guir presahla rena korita pruaju se od
severozapada ka jugoistoku: prati njihov tok i on e te odvesti do
Doline oaza.
Marijata je otvorila oi, okrenula svoje lice ka suncu i nastavila
da koraa.
Mnogo sati kasnije, u okolnom pejzau se nita nije znaajno
promenilo. Iako je odluno grabila dalje, horizont je ostajao jednako
dalek i neumoljiv kao to je izgledao pod prvim zracima sunca. Uedi
koje je pratila predstavljali su samo useke u pranjavom tlu, razuene
377
elbookers
i oronule, posute hrpama kamenja izglaanog snagom vode koja je

jo odavno iezla sa tog mesta, ostavivi za sobom samo suve
sprene stene, a nakon par sati mukotrpnog hoda ak su i ti mrtvi
vodeni tokovi poeli da nestaju. U jednom trenutku je u daljini
primetila neke trnovite zelene biljke, to ju je nateralo da ubrza
korak. Ali kada je stigla tamo, ispostavilo se da je tlo koje je
okruivalo to rastinje bilo jednako suvo i pranjavo kao i ostali
delovi te turobne pustoi, a kada je pokuala da otkine nekoliko
listova, iblje je bilo tako otro da joj je izranjavilo prste. Nastavila je
dalje, dok su joj lea izgarala od bola i dok joj je stomak sa svakim
korakom postajao sve tei, trudei se da ne razmilja o propasti koja
se nadvijala nad njom. Prolo je samo pola dana otkako je poslednji
put jela, teila se, i samo pola dana otkako je utolila e. Mogla je da
preivi. Ona je bila ki pustinje. ovek moe da preivi punih nedelju
dana bez hrane ili vode, ponavljala je u sebi, potiskujui iz svog uma
pogubni amor straha i priseajui se pria koje su mukarci ispredali
oko logorskih vatri, pria o zapanjujuim podvizima ljudi koji su
uspeli da preive ak i kada su kamile isputale duu pod njima i
kada bi im pljakai preko noi ukrali sve ivotinje i zalihe, ostavivi
ih da skapaju usred pustinje. Iz dubine due je verovala da je jednako
odluna poput tih mukaraca i da e joj ta odlunost podariti snagu i
istrajnost, uprkos injenici da nosi dete u utrobi. Bremenita lavica je
najopasnija od svih zveri, ula je od jednog lovca. Ali tada se
prisetila da su mukarci to govorili zato to je enka u trenucima
opasnosti nasrtala na svoje progonitelje, pa makar izgubila glavu
zbog toga, umesto da se uzdri od napada i da spase i sebe i svoje
mladune. Nakon jo nekoliko koraka prisetila se da su nakon te
opaske svi prasnuli u smeh i poeli da zbijaju ale na raun Alijeve
supruge Henu koja je tokom trudnoe postala tako naprasita da je
svog mua cipelom tresnula po glavi kada je jedne noi banuo u njen
ator. Iznurena i obeshrabrena, spustila se u senku jedne stene i
nakratko zadremala, ali je njeno spavanje bilo iskrzano a snovi
uznemiravajui, tako da se ubrzo pridigla sa zemlje i nastavila dalje,
mada joj je popodnevno sunce prilo kou poput ognja i udaralo joj u
potiljak poput ekia.
Nije mogla da kae ta joj je tano privuklo panju, da li je u
378
elbookers
daljini nazrela neki pokret ili je meu spektrom sivkastih i smeih

tonova primetila neku novu nijansu, ali kada je pred sobom ugledala
kamilu, taj prizor ju je oinuo poput munje, pribivi je na zemlju.
Zurila je u udaljenu siluetu, kao da nije verovala roenim oima,
mislei da je to bilo privienje koje je stvarala vrelina koja je titrala u
vazduhu, varljiva igra svetlosti i senke. Alije ubrzo ustanovila daje to
stvarno bila kamila koja je lagano odmicala kroz pusto, savijajui
glavu ka zemlji kao da je oajniki traila rastinje kojim e utoliti
glad. Mahnito je ubrzala korak i kada se dovoljno pribliila poela je
da razaznaje i druge detalje: upeatljive crveno-plave pruge na
ebetu koje je bilo prebaeno preko nje; crne meine sa vodom; bele
vree sa pirinem i branom i zaveljaje sa senom. To je bila tovarna
kamila koja je pripadala Atisiju ag Baju. Umalo nije vrisnula od
oka, jer ak ni u snu nije mogla da oekuje da nakon toliko
prevaljenih kilometara preko jalove hamade usred tog nitavila
pronae istu onu kamilu koja joj je pobegla prethodnog dana. Bilo je
to pravo udo! Podigla je svoju amajliju i dodirnula je usnama.
Hvala ti, proaptala je, mada ni sama nije znala kome su te rei bile
upuene. Da li je za to udo trebalo da zahvali plemenitoj Tin Hinan
ili pustinjskim duhovima? Da li je nabasala na kamilu zato to je sve
vreme nesvesno pratila njen trag ili zato to se neka volebna sila
postarala da ona i kamila krenu istom rutom? Ali, uopte nije bilo
vano kako se to desilo. Ona je bila ker pustinje i pustinja joj je
milostivo pritekla u pomo.
Ispunjena prilivom nove snage, jo vre je privezala svoju
odoru i pohitala ka kamili, trudei se da ostane izvan njenog
vidokruga. Kada je stigla na rastojanje od stotinak metara primetila je
da kamila nije bila sama. Pored nje je koraao neki mukarac. U
stvari, ne mukarac ve deak. Osetila je kako joj se koa jei,
uprkos vrelini. Tada se odluno ustremila ka njima. Hej, ti!
Deak je bio mrav i imao je krupne oi. Delovao je
prestravljeno kada ju je spazio. Tako je razrogaio oi da su mu
arenice zaplutale u moru beline. Koa mu je bila tamna poput
kamenjara.
To je moja kamila!
Bre od pacova koji se vere uz stenu, deak se uspentrao na
379
elbookers
kamilin vrat, spustio zadnjicu izmeu zaveljaja sa zalihama i

naterao ivotinju da pojuri iz sve snage.
,,Ne! Marijata je potrala za njim, ali nije uspela da ga stigne
jer joj je stomak ve narastao a put je bio posut kamenjem koje joj je
uljalo tabane i izvrtalo glenjeve. Vraaj se!
Ali kamila je nastavila da tri, kao da ju je gonila legija afrita,
mahnito zabacujui kopita i mlatarajui glavom.
Marijata je vritala i vritala, sve dok nije ostala bez glasa, ali
joj to nije pomoglo. Kamila i deak su se ubrzo pretvorili u siunu
taku u daljini, mada je po oblaku praine koji se dizao za njima
mogla da ustanovi u kom su pravcu otili. Ispustila je ozlojeen
uzdah. Oseala se kao slonica teka, spora i nezgrapna. Nije bilo
anse da ih stigne. Podjednako besna na malog lupea i na samu
sebe, krenula je za njima. Negde su morali da se zaustave. U blizini
se sigurno nalazio neki logor. Sudei po deakovom izgledu, on je
pripadao haratinskom ili iklanskom staleu. Sigurno je pobegao u
pustinju kako bi izbegao svoja zaduenja. Ako pronae njegov logor,
potrudie se da bude to milostivija. Nee traiti od njegovih
roditelja da joj isplate nadoknadu zbog toga to joj je ukrao kamilu i
to je pobegao kada je zatraila da mu je vrati, primoravi je da peke
prevali jo nekoliko kilometara. Na kraju krajeva, mogla je sebi da
priuti takvu velikodunost, jer e je tamo sigurno doekati srdana
dobrodolica: topao aj i pristojan obrok. Kada im bude objasnila da
je to njena kamila, i kada saznaju za njeno plemenito poreklo, ti ljudi
e u njenu ast sigurno zaklati kozu, a moda ak i ovcu.
Oraspoloena takvim mislima, podigla je glavu i nastavila dalje
ustrim samouverenim korakom. Kad god bi se na horizontu ukazao
jo neki stenoviti greben, nestrpljivo je kretala ka njemu, uverena da
e je sa druge strane saekati neki logor, oaza sa sveom vodom,
nasmejane ene i dostojanstveni mukarci koji su nosili velove preko
lica. tavie, moda su to bili nomadi koji su ili ka jugu, moda ak
do Hogara, pa bi mogla da se pridrui njihovoj povorci.
Sati su prolazili, a ona se i dalje teila tim blaenim nadama,
mada nigde nije mogla da vidi ni deaka ni kamilu. Videla je samo
tragove koje su ostavljali za sobom: izrovano tlo, zdrobljeno kamenje
i pesak na kome su se nazirali otisci kamiljih kopita. Teren vie nije
380
elbookers
delovao tako negostoljubivo. Uspela je ak da pronae izvesnu

lepotu u tom ogoljenom pejzau posutom dubokim kraterima i
ratrkanim kamenjem dok je posmatrala kako se sunce lagano sputa
ka horizontu i kako sivkastosmee pranjavo tlo poprima boju
gazelinog krzna a potom i raskonu purpurnocrvenu boju krvi. Kada
je zalazee sunce poelo da zavlai svoje duge senovite prste izmeu
stena, bila je ve smodena od hodanja i ei. I zato umalo nije
vrisnula od radosti kada je izbila na vrh jednog uspona i kada je
ispod sebe ugledala tri crna niska kona atora koji su koiima bili
privreni za zemlju. Pojurila je niz padinu, prepustivi se nizbrdici
koja je njenim koracima dala dodatno ubrzanje, sve dok nije
zapanjeno shvatila da u tom logoru nema niega osim ta tri atora.
Gde je bio ostatak plemena? kiljei kroz nadiruu tminu, uspela je
da razabere samo aicu koza umesto stada koja su bila neophodna
da bi obezbedila opstanak iteljima nekog pristojnog logora. Samo
aica koza i jedna usamljena kamila. Moda je to bila prethodnica
nekog nomadskog plemena? Ili je moda nabasala na otpadnike?
Usporila je korak, zateena i obeshrabrena onim to je videla.
Tada su psi poeli da laju. Bilo ih je pet ili est i svi su bili
mravi i ofucani, sa rebrima koja su trala ispod koe. Poto je u
njihovim venama tekla zbrkana krv raznih pasmina i poto nikada u
ivotu nisu estito napunili svoje stomake, svi su imali lou narav i
bili su neprijateljski raspoloeni prema strancima. Marijata je
nervozno ustuknula. Pripadnici njenog plemena uvali su lovake
pse, ivotinje glatkog krzna i elegantnog dranja koje su posluno
ile pored nogu svojih gospodara, dok su Kel Tegarti bili toliko
siromani da nisu mogli da izdravaju ak ni same sebe, a kamoli
opor divljih pasa. Psi su nastavili da nadiru ka njoj, u preteem
niskom stavu. Marijata je zastala kao ukopana. Tada se savila,
dohvatila jedan kamen i bacila ga na najblieg psa. Kamen je
pogodio psa u slabinu, nateravi ga da zaplaeno zakeve i ustukne.
Marijata je na brzinu prikupila jo kamenja i hitnula jo jedan
projektil ka oporu. Psi su razjareno poskoili i poeli jo glasnije da
laju, ali su prestali da se primiu.
Konano je jedan mukarac izaao iz atora. Bio je visok i
mrav, sa koom tamnom poput noi. To su iklani, sa olakanjem je
381
elbookers
pomislila Marijata. Naredi psima da se smire! dobacila je

zapovednim tonom. Tamo gde je bilo robova sigurno je bilo i
gospodara.
Mukarac se sumnjiavo zapiljio u nju. Neto je viknuo i psi su
krenuli ka njemu, obazrivo se osvrui, kao da su se plaili da e ih
Marijata ponovo zasuti kamenjem. Lave pasa je naterao ostale
itelje da izau napolje. Svi su delovali bedno i niko nije nosio veo,
kao da meu njima uopte nije bilo gospodara. Ti ubogi otrcani ljudi
su sigurno bili bagare, nomadi koji su lutali naokolo drei se dalje
od pustinjskih zajednica i borei se za goli opstanak. I to, kako joj se
inilo, prilino neuspeno. Meu njima je spazila i deaka koji joj je
ukrao kamilu. Tada je mukarac koji je smirio pse mugnuo u ator i
nakon nekoliko trenutaka napolje je izaao drugi mukarac, zajedno
sa enom koja je u naruju stiskala malo dete. Svi pogledi su se
prikovali za Marijatu koja je stajala ispred stena na kojima se
ocrtavala njena silueta. Kada su se njene oi susrele sa oima ene
koja je drala dete, Marijata je osetila kako je preplavljuje talas
istog, gotovo opipljivog saoseanja, kao daje njena dua bila perlica
koja je skliznula niz nisku koja je bila razapeta izmeu njih.
A tada je ena poela da vriti. To je duh! To je duh koji je
uzeo mog deaka!" Mahnito je pojurila ka njoj. Lice joj je bilo
izoblieno od srdbe i bola. Marijata je primetila da su ruke deteta
koje je stiskala u naruju mlitavo visile sa strane i istog asa ju je
oinula strana spoznaja da je to detece bilo mrtvo i da je ta ena,
ugledavi siluetu koja je izronila iz sablasnog sumraka, ba u vreme
kada su Kel Asufi poinjali da haraju kroz pusto, pomislila da pred
njom stoji neki din.
Mukarci su zaustavili oajnu majku pre nego to je stigla do
Marijate. Jedan od njih je zgrabio maliana iz njenog naruja i
krenuo nazad ka atorima, a ena je, kao da nije mogla da podnese
pomisao da se rastane od svog deteta, rairenih ruku pojurila za njim.
Drugi mukarac je nepomino stajao, zurei u Marijatu.
Ja nisam din! povikala je Marijata, ali joj je grlo bilo tako
suvo i spreno da je njen glas podseao na nadzemaljski hrapavi
apat, to je mukarca nateralo da brzo opipa svoje amajlije. Prela je
jezikom preko suvih ispucalih usana, reena da ponovo pokua.
382
elbookers
Nisam din", ponovila je, krenuvi ka njemu. Ja sam ena od krvi i

mesa, pripadnica plemena Kel Taitok. Ne plai se. Sino mi je
pobegla kamila i itavog dana pratim njen trag. Onaj deak tamo...
Pokazala je prstom iza njegovih lea. Onaj deak je uzeo moju
kamilu. Moda je mislio da je zalutala ili da je njen vlasnik mrtav.
Moda ju je uzeo zato da bi se starao o njoj. Ali, kakvi god bili
njegovi razlozi, ja sam sada dola kod vas da vratim svoju kamilu i
njen tovar i da vas zamolim za malo vode i prenoite. A sutra ujutru
u uzeti kamilu i nastaviti svojim putem."
Mukarac nita nije odgovorio. Neko vreme je utao kao
zaliven, a onda se polako spustio na kolena. Marijata nije znala kako
je trebalo da protumai taj udan gest, sve dok se mukarac nije
podigao sa zemlje i hitnuo prvi kamen. Kamen joj je fijuknuo pored
ramena i tresnuo u stenu koja se nalazila iza nje. Drugi kamen joj je
okrznuo miicu, nateravi je da vrisne, vie od oka nego od bola.
ta to radi? Nisam vam uradila nita loe!"
Mukarac je podigao jo jedan kamen. Kamila je sada naa.
Odlazi!"
Vi ste lopovi!"
Odlazi, ako nee da te ubijemo."
Zar nemate nimalo asti? Zar nemate potovanja prema
zakonima koji vladaju u pustinji?"
Smrt je jedini zakon koji vlada u ovoj pustinji."
Neka na vas padne kletva duhova ako me oterate odavde!"
Marijata je pretei zamahala amajlijom. Baciu urokljivo oko na
vas. Svi ete pomreti."
Mukarac ju je pogledao tupim pogledom. Ionako ve
umiremo. Odlazi."
Debeli nabori njene odore ublaili su udarac treeg kamena, ali
je mukarac ve uzimao novu hrpu, a psi su ponovo poeli da laju,
poskakujui na ukruenim nogama poput zveri koje e se svakog
asa otrgnuti sa lanca. Marijata se utueno okrenula i poela da se
udaljava.
Narednih nekoliko sati je provela leei u senci kamenjara i
razmiljajui ta da radi. Pomisao da je njena kamila bila tako blizu,
383
elbookers
ali da uprkos tome nije mogla da je se domogne, nije joj davala mira.
Nije mogla tek tako da je prepusti onim bagarama. A opet, nije
videla nain da je vrati nazad. itave noi je razmiljala o tome,
potiskujui bes koji je kljuao u njoj, kujui i odbacujui na desetine
jalovih planova. Moda je trebalo da digne ruke i da po nonoj
sveini nastavi dalje, ka nekom mestu gde ju je ekala bolja srea, ali
joj pomisao da su se njene zalihe hrane i vode nalazile tako blizu, na
samo nekoliko stotina metara od nje, nije doputala da se pomeri s
mesta. Jedan deo njenog bia bio je uveren da e, ako propusti
priliku da vrati svoju kamilu, sigurno umreti. I to potpuno zaslueno.
Pripadnici Naroda vela su izuzetno cenili prepredenost, dovitljivost i
snalaljivost. Te osobine su u njihovim oima imale gotovo istu
vrednost kao i plemenska ast. Priznanje da je bila toliko slaba da joj
ti bedni prosjaci otmu kamilu bilo je ravno porazu. Zar je mogla da
se pomiri sa takvom sramotom? Da lije Majka Svih Nas nekada
doivela takvo ponienje, upitala se. Teko je mogla da poveruje u
to. ta bi ene ija je krv tekla u njenim venama uinile? Tin
Hinan", proaptala je u tami, molim te da mi obasja put svojom
snagom i mudrou." Prislonila je amajliju uz elo, osetivi dodir
hladnog metala na svojoj koi.
Ni sama nije znala koliko je dugo ostala u tom poloaju, ali je
nakon izvesnog vremena zaula slabaan zvuk u kamenjaru sa leve
strane. Primirila je disanje, preplavljena iznenadnim strahom. Da joj
oni prosjaci nisu uli u trag? Da nisu nameravali da ostvare svoju
pretnju i da je stvarno ubiju? Neujno je zavukla ruku u resastu
konu torbu i zgrabila mali no, napeto iekujui.
Zvuk je bio priguen, kao da je neto jedva ujno okrznulo
kamen. Neto je zatupkalo i zautalo. Marijata je ekala u
pripravnosti, stisnutih zuba. Nee otii a da nekome ne pusti krv.
Nee im dopustiti da tako lako izau na kraj sa njom.
Kada se pred njom pojavio zec, zbunjeno je zakiljila oima.
Zec joj je uzvratio pogled, tako iznenaen da se ukopao u mestu, sa
ukruenim podignutim uima i napetim miiima koji su se spremali
za bekstvo. Pre nego to je postala svesna ta radi, munjevito ga je
epala, oseajui kako se njegove snane zadnje noge mahnito
bacakaju dok je zaranjala prste u njegovo krzno. Zeje bio tako topao
384
elbookers
i tako kooperan, tako zapanjujue iv i krepak, da joj je gotovo

dolo da se smiluje i da ga pusti, ali je u njoj prevladao neki dublji
iskonski poriv. Nakon nekoliko trenutaka mlitavo zeje telo je
nepomino lealo na zemlji, a njene ake su bile zamazane crnom
lepljivom krvlju.
Zec je bio krupan, snano graen i miiav. Dok je pod bledom
meseinom posmatrala njegovo klonulo telo, uinilo joj se da je bio
tako lep da je jedva obuzdala suze. Zadivljeno je zurila u njegovo
hladno svilenkasto krzno, izduene udove i ogromne ui. A tada je
naredila sebi da se pribere i da obavi ono to se moralo obaviti.
Njiui se na leima svoje kamile, Marijata je posmatrala kako
se sunce pomalja na nebu. Nomadski logor je ostao daleko iza nje.
Kamila se ve znojila, ba kao i ona, uprkos jutarnjoj sveini. Ali je
njeno ushienje uspelo da odagna iznurenost. Sve je stavila na kocku
i uspela je da pobedi. Stresla se od jeze, prisetivi se kako su se oni
divlji izgladneli psi obruili na komade iskasapljenog zeca koje je
bacala oko sebe i kako su njihove eljusti kljocale dok su drobile
krhke zeje kosti. Kako su poeli da se kolju izmeu sebe kada im je
bacila poslednji i najbolji zalogaj, zeju glavu, i kako su mukarci
izjurili iz atora i poeli da ih biju motkama kako bi prestali da diu
tu stravinu larmu. I kako se ona usred tog metea neopaeno uvukla
u obor, gde je zatekla labavo privezanu kamilu i zaveljaje sa
zalihama koji su bili nehajno sputeni na zemlju, zajedno sa sedlom i
prugastim ebetom. Nedostajala je samo vrea sa branom i bajatim
hlebom, primetila je, zadivljena svojom sreom. Sa jedne strane je
stajala vrea sa pirinem. Na pesku je primetila siuna bela zrnca
koja su se rasula po tlu, blistava i sedefasta pod svetlou meseine.
Dohvatila je malo slame i zapuila rupu na vrei, a potom je
proverila da li su meine pune i prebacila ih preko lea.
Dok je to radila, kamila ju je merkala mrzovoljnim pogledom,
a kada je krenula ka njoj, ljutito je zabacila glavu i zakolutala oima.
Ve sam prevalila veoma dug put, govorile su njene oi. Nije mi ni
na kraj pameti da mrdnem odavde. Marijata je znala da su kamile
bile uasno svojeglava stvorenja, ali je takoe znala da je njihova
tvrdoglavost mogla da se ukroti vrstom rukom i odlunim stavom.
385
elbookers
Zato se neumoljivo ustremila ka njoj. Prisetivi se ta je Rahma

uinila kada su vojnici banuli u onu oazu dok su se probijale kroz
Tamesnu, dohvatila je svoj veo i povezala kamili njuku pre nego to
je ivotinja stigla da glasno izrazi svoje negodovanje. Kamila je bila
tako iznenaena da joj je dopustila da na brzinu natovari zalihe i da
se uzvere na njena lea. Kada je okrenula glavu i ozlojeeno se
zapiljila u nju, Marijata joj je uzvratila strogim namrgoenim
pogledom, a potom ju je pukom snagom svoje volje naterala da se
podigne na noge i da krene nezgrapnim galopom.
Dok se priseala svog podviga, Marijata se glasno nasmejala,
potapavi se po stomaku. Ti si sin Tuarega i to nikad nemoj da
zaboravi! Sigurna sam da e tvoj ivot biti udesna pustolovina, jer
e naslediti ono najbolje od svoje majke i svog oca. Skupina
otrcanih bagara nikad nee moi da te prevari ili pokrade jer e ti
blagonaklonost duhova i vlastita snalaljivost pomoi da odnese
pobedu u svemu ega se lati! Zapovedno je potapala kamilu po
temenu. Kamila je tiho frknula i spustila se na kolena, pustivi je da
sie. Pod ruiastom svetlou pustinjske zore Marijata je razvezala
svoj veo i paljivo sapela ivotinju kako ponovo ne bi pobegla. A
tada je konano kucnuo as da se zajedno sa svojom kamilom okrepi
i osvei i da se prepusti zasluenom odmoru pod senovitom kronjom
usamljene akacije.
386
elbookers
30
arijatin rasplamsali optimizam nije dugo potrajao. Instinkt

joj je danima nalagao da ide ka istoku, ali ga je ona ignorisala zato
to je bila uverena da mora da nastavi da se probija ka jugu. I tako se
na kraju desilo da uopte nije primetila kada je prola izmeu oaza u
Ugarti i Aguedalu jer je, traei senku Debel el Kable, krenula kroz
klanac koji ju je zabludelo odveo u jo jedan od izduenih rukavaca
sprene i suve Hamade du Guir. Pred njenim oima je promicao
pejza u kome su se oronule crvene kamene kule smenjivale sa
oblastima prekrivenim nekom udnom tamnom patinom, krhkom
pokoricom koja se potmulo presijavala pod suncem i koja je
pucketala pod pritiskom irokih kamiljih kopita. Nigde nije bilo ni
najzakrljalije biljke, pa ak ni najokorelijih kaktusa ili mleika, tako
da je kamila glasno izraavala svoje negodovanje kad god bi se
zaustavili, mahnito izvijajui vrat i pokuavajui da ukrade koji
zalogaj iz sve tanjeg zaveljaja sa stonom hranom koji joj je bio
privezan za lea. Marijata je znala daje sirota ivotinja skapavala od
gladi. Njena nekada vrsta grba sada je postala meka i usahla jer su
iz nje nestale gotovo sve zalihe masti.
Nemoj, Bagreme!" rekla je strogim glasom. Nije nameravala
da se vee za tu ivotinju na kraju krajeva, to je bio mujak koji je
sluio samo zato da vue teret i da potedi njenu snagu i njene noge
ali poto su ve itav dan i no jedno drugom predstavljali jedino
drutvo, i poto je roenim oima gledala njegove muke, poela je da
razvija krajnje neoekivanu naklonost prema tom vonjavom,
zlovoljnom, tvrdoglavom stvoru. Nije joj bilo teko da mu naene
ime zato to je bio jednako ilav i izdrljiv poput pustinjskog
bagrema. Kada bi neko od tih stamenih trnovitih stabala moglo da
387
elbookers
pusti glas, Marijata je bila sigurna da bi poelo da rie i da grgolji i

da frke i da pljuje poput svog imenjaka. Ako sve potamani,
ostae bez hrane i posle e se gorko kajati zbog svoje lakomosti.
Ali ako bude strpljiv i istrajan, i ako bez gunanja prihvati muku
koja te je snala, na kraju e dobiti zasluenu nagradu."
Snaga, strpljenje i istrajnost to su bile vrline koje su
pripadnici njenog naroda najvie cenili. Nijedan mukarac nikada se
nije alio na tekoe sa kojima se suoavao u pustinji. Njegov ponos
mu to nije doputao, jer oni koji su se alili nisu mogli da se nazovu
pravim mukarcima. Umesto da gunaju, oni su ispredali prie o
najgorim iskuenjima kroz koja su proli: o peanim bubama koje su
drobili zubima, strpljivo ih vaui dok se ne bi pretvorile u gorku
pastu; o sirovom mesu pustinjskih zmija kojim su utaivali svoju
glad; o mokrai koju su pili u najteim trenucima, kada im ne bi
preostala ni kap druge tenosti. Marijata se prisetila gotovo
legendarne prie o trgovcu koji se na putu ka Sidilmasi razdvojio od
svog karavana, koji je danima lutao bez hrane i u ijoj meini je
ostao jo samo jedan gutljaj vode kada je nabasao na trgovce iz
suparnikog plemena. Kao to nalae zakon pustinje, ti trgovci su mu
ponudili gostoprimstvo: malo suenog kamiljeg mesa i vodu iz svojih
gerbera. Ali se on samo osmehnuo i potapao svoj zaveljaj,
odgovorivi da ima sve to mu je potrebno i zauzvrat ponudivi da on
njih poasti tako to e svima spremiti aj. Svima je bilo jasno kako
su stajale stvari, ali niko nije eleo da posrami usamljenog putnika
time to e raskrinkati njegov blef tako da su trgovci nastavili svojim
putem, a nesreni putnik je ve sutradan ispustio duu u pustinji. Ali
pria o njemu nastavila je da ivi punih pet vekova. Zar stoga nije
bolje, govorili su mukarci iz plemena Kel Ahagar, umreti asnom
smru, istog obraza i neokaljanog ponosa, nego preiveti pomou
hrane i vode koju si dobio od neprijatelja?
Marijata nije mogla da se zakune da bi njena odlunost bila
tako nepokolebljiva. ak i kada bi se Rosi ag Bahedi naprasno
stvorio pred njom, nosei sono jagnjee peenje i kajsije, verovatno
bi se obruila na hranu i prodrala je do poslednjeg zalogaja pre nego
to bi se setila da je trebalo da sauva taj luksuz koji se zvao ponos,
tako da je teko mogla da krivi svoju kamilu zbog toga to je
388
elbookers
pokuavala da ukrade hranu koja e je odrati u ivotu. Osetila je

kako joj se pljuvane lezde na krajevima vilice gre i steu, ali su
joj usta bila tako suva da u njima nije mogla da se stvori ni kap
pljuvake. Nije popila ni kap vode jo od zalaska sunca. Jedna
meina je visila sa kamiljih slabina, mlohava i beskorisna, lagano se
pekui na suncu. Voda koja je ostala na dnu druge meine, upavog
crnog gerbera od kozje koe, bila je vrua i slankasta, kao da se
ponovo pretvorila u krv. Detece u njenoj utrobi je poelo da se rita,
kao da se i ono alilo na e i izgladnelost, utnuvi je dvaput
zaredom. Spustila je ruku preko stomaka, brino rairivi prste.
Smiri se, maleni. To to utira svoju mamu nee ti pomoi.
Trinaestog dana stona hrana je bila na izmaku, a u meini je
ostalo tako malo vode da je njom mogla samo da okvasi Bagremove
nozdrve, a kada je to uinila taj nezahvalni stvor je razjapio eljusti i
pokuao da je ujede. Potom je poeo da njuka njene sandale, ali su
one za Marijatu bile previe dragocene da bi dopustila da budu
pojedene. Zato mu je dala tranu prostirku na kojoj je spavala koju
je on poeo lagano i mukotrpno da vae, odluno pomerajui svoju
izduenu vilicu napred nazad. Marijata je svoju glad pokuala da
utoli ivim pirinem koji joj umalo nije polomio zube, ali ak i kada
ga je zdrobila izmeu dva kamena dobila je samo neupotrebljivi prah
koji joj se lepio za nepce i koji je bio tako suv da ga je bilo
nemogue progutati bez vode. Tada je shvatila zato je Atisi sa
sobom poveo dve enske kamile. Zato to bi im njihovo mleko
pomoglo da preive pod tako surovim okolnostima. Odmah se setila
sirote Mui koja je ispustila duu pored onog druma i proklela lou
sreu koja joj je ostavila samo tog mujaka. esto je sluala prie o
trgovcima koji nisu imali drugog izbora osim da svoju e utole
krvlju iz prerezanih kamiljih vratova. Ali kada je krenula ka
Bagremu, stiskajui mali no koji je nosila u Taninoj torbi, Bagrem
je iskrivio usne i otkrio svoje duge ute zube, stavivi joj do znanja
da e joj odgristi ruku ako napravi jo samo jedan korak, ili je bar
ona tako protumaila njegovu raspomamljenu riku. Na kraju je
odustala od te ideje, ubedivi sebe da situacija jo uvek nije bila ba
toliko oajna.
Uprkos tome, kada su tog trinaestog dana napravili predah,
389
elbookers
Marijata je po stoti put istresla stvari koje je nosila u Taninoj torbi, u

jalovoj nadi da e unutra pronai neto to je moglo da joj poslui a
to je ranije previdela. Utueno je gurkala stvari po zemlji dok je
kamila preivala bednu pregrt preostale slame, ne primeujui nita
novo. Taman kada je krenula da sve te sitnice vrati u torbu za oko joj
je zapao mali prugasti oblutak plavozelene boje, sa belom
horizontalnom trakom koja se pruala oko sredinjeg dela, koji je
delovao sasvim drugaije od crvenog i sivkastosmeeg kamenja koje
je bilo ratrkano po okolnom tlu. Paljivo ga je stavila na dlan.
Kameni je bilo gladak i siuan poput jajeta neke malene ptice.
Obrisala je zrnca praine sa njegove povrine i gotovo nesvesno ga
gurnula ispod jezika, gde se oblutak tako savreno ugnezdio kao da
je bio stvoren da bi ba tu stajao. U roku od nekoliko trenutaka
pljuvaka je poela da joj navire u usta, slivajui se preko zuba, i ona
ju je zahvalno progutala. itavog dana je nastavila da sisa oblutak i
da ga premeta jezikom po usnoj duplji, mada je bila svesna da je on
predstavljao samo neznatnu i privremenu pomo.
Kad god je bilo mogue klonila se sunca, kreui se senovitom
stranom kamenih kula, a kada je pao mrak nastavila je da peai pod
svetlou rastueg meseca, uporno se probijajui ka jugoistoku,
preko suvih kamenitih visoravni gde je zaticala samo presahle
vodene tokove i tek poneki list ili biljku koje pustinjska vrelina nije
pretvorila u prah. Bagrem je koraao povijene glave, sve sporije i
sporije, sve dok se na kraju nije stropotao na zemlju i odbio da
nastavi dalje. Marijata je strpljivo ekala, ali je on odbijao da
pogleda u nju. Pokuala je da ga namami akom sena, ali ju je
iznurena ivotinja oinula prekornim pogledom i okrenula glavu, kao
da je govorila: Sada je prekasno! Kucnuo je as da se pokaje zbog
svoje surovosti. Povukla je ular, ali se Bagrem tvrdoglavo ukopao u
mestu. Ne znajui ta drugo da radi, sela je pored njega i
bespomono uzdahnula, a tada je poela da pevui staru pesmu koju
joj je baba pevala dok je bila mala. Bagrem je samo frknuo i
promuklo zagrgoljio, ne pomerajui se sa mesta i prkosno mlatei
repom po pesku.
Marijata je ustala i odluno spustila ruke na bokove. Bagrem se
pretvarao da je ne primeuje. Kada se prebacila u njegovo vidno
390
elbookers
polje kako bi ga primorala da obrati panju na nju, konano ju je

pogledao svojim otupelim oima. Shvatam da ti treba odmor.
Oboma nam treba odmor, ali ne moemo ovde da se zaustavimo.
Moramo da nastavimo dalje, dok ne pronaemo neku oazu ili bunar.
Tada emo moi da predahnemo, a ti e moi da zaroni glavu u
hladnu vodu i da ugasi tu stranu e i da napuni stomak palminim
liem i urmama. Ali sada mora da ustane. Hajde, na noge! Ako to
ne uini, sigurno e umreti. A ako umre, i ja u umreti. Zastala
je, spustivi ruku na svoj nabrekli stomak. A isto e se desiti i mom
detetu.
Ne mogavi vie da izbegava njen prodoran preklinjui pogled,
Bagrem se s mukom pridigao na noge i krenuo dalje. Marijata je
koraala pored njega, vukui stopala preko peska. Bilo je nemogue
ne razmiljati o smrti. Smrt joj je neprestano opsedala misli, poput
sokola koji krui oko svog plena. Kada su sili u dolinu prekrivenu
peanim nanosima koji su podseali na gladak bledunjavi tepih,
Marijata je na mekom tlu primetila udubljenje iz koga je neto
trcalo. im je shvatio ta je to bilo, Bagrem je poskoio u stranu i
poeo alosno da rie. Marijata se zagledala u hrpu svetlucavih
kostiju koje su bile izbledele od sunca i izglaane silinom vetra i
nanesenog peska, oseajui kako joj srce potmulo dobuje u grudnom
kou. Da li je to bilo sve to je ostalo od poslednjeg putnika koji je
proao tim putem? Da li e nju i Bagrema zadesiti ista sudbina? U
mislima joj je izronila jeziva slika: kostur koji je leao na boku,
zapljuskivan talasima peska, sa kolenima priljubljenim uz telo, kao
da je pokuavao da zatiti siuan kostur uuren ispod rebara.
Ta slika ju je ispunila neumoljivom odlunou. Proklet bio!
rekla je iscrpljenom Bagremu. Hajde, na noge! Preiveemol
To nareenje nije uputila samo kamili ve i sebi samoj.
Odluno isturivi vilicu, nastavila je dalje, bodrei svog pratioca da
izdri, mada je i sama bila umorna, uasno umorna. Mada ni sama
nije znala zato, promenila je kurs i nastavila direktno ka istoku, a
kada je to uinila, osetila je kako dlanovi poinju da joj bride i kako
joj u lobanji amori neko skriveno znanje. Tamo negde je leala
Dolina oaza koju su pominjali trgovci iz funduka, izduena dolina
koja se pruala od severa ka jugu, posuta drevnim bunarima i
391
elbookers
oazama, prostranstvo kroz koje je vijugala trgovaka ruta kojom su

pustinjski nomadi prolazili ve hiljadama godina. Ili e pronai tu
dolinu ili e ostaviti kosti u toj pustoi.
Hamada je lagano poela da uzmie pred ergom, ogromnim
morem nepreglednih dina srpastog oblika ije su izduene kreste,
izvajane snagom pustinjskih vetrova, podseale na otricu noa.
Zastala je na jednoj steni i zagledala se preko tog ustalasanog
pustinjskog mora, u blistave grebene koji su se smenjivali sa
senovitim uvalama i proarano tlo koje je podsealo na prugasto
sokolovo krilo. I tada je shvatila da su na rubu Velikog zapadnog
erga i da im, ako ubrzo ne nabasaju na neki izvor, vie nema spasa.
Bagrem je narednog dana posustao. Kolena su ga izdala i
nezgrapno se stropotao na zemlju. Iz njegovih usta i analnog otvora
su istovremeno pokuljala dva talasa vonjavog vazduha. Zagledao se
u prazninu, kao da tamo moe da nazre vlastitu smrt, takicu na
udaljenom horizontu koja postojano i neumoljivo nadire ka njemu.
Marijata je oajno zavritala i prebacila ruke oko njegovog vrata,
zaronivi lice u usijanu kamilju dlaku. ,,Ustani! naredila je. Hajde,
podigni se!
Panika ju je naterala da postane surova. Poela je da ga udara
pesnicama, ali je Bagrem pomirljivo trpeo udarce. Oajno je utnula
njegovo bedro i gorko zajecala, ali se ivotinja uopte nije pomerila.
Ostalo joj je samo da se spusti pored njega, u zaklon koji je napravio
svojim telom, i da saeka da prestane da die. Ali ak ni tada Bagrem
se nije sruio na pesak ve je nastavio da sedi, nepomian kao sfinga,
kao da je as bio iv a as mrtav. Bilo je nemogue proceniti taan
trenutak kada je ispustio duu, jer u njegovom nepominom dranju
nije mogla da primeti bilo kakvu sutinsku promenu. Prislonila je
aku uz njegova usta i ustanovila da iz njih vie nije izbijao dah.
Prislonila je obraz na njegova upala rebra i zakljuila da mu srce vie
nije kucalo. Povukla je njegove duge trepavice ali na njegovom licu
nije zaigrao ni najmanji mii. Na kraju je morala da prizna stranu
istinu: da je Bagrem bio mrtav i da je ostala potpuno sama u toj
pustinji i da vie nije imala gde da se vrati i da potrai pomo. Vie
nije mogla da se nada da e uspeti da preivi i da e na vlastitim
nogama moi da nastavi dalje kroz pustinju. Bespomono je sedela
392
elbookers
pored svoje kamile, naslanjajui se leima na njeno mrtvo telo i tupo

zurei u pesak. Znai, to je bio kraj puta i za nju i za njeno jo
neroeno dete. Bie to sumoran zavretak, ali e bar umreti kao
pripadnici Naroda vela, u pustinji koja je oduvek bila njihov dom.
Te noi denuni su doli po njenu duu. ula ih je u utanju
vetra koji je u sumrak poeo da hui nad dinama, podiui izduene
pruge peska sa vrhova grebena. Njihova pesma je isprva bila
slabana, nalik tupom priguenom pevuenju koje joj je dobovalo u
kostima i podrhtavalo meu rebrima. A tada je taj zvuk poeo da
odjekuje svud oko nje, u vazduhu i zemlji ispod njenih nogu: lagano
ritmino dobovanje ivota, dobovanje koje je oduvek postojalo, jo
pre tih talasastih dina i travnatih ravnica koje su nestale pod peskom,
u vreme kada su gazele i irafe trkarale preko tog prostranstva, i
kada je itav svet bio bujan i zelen, i kada je Bog stvorio denune od
vatre bez dima. Njihova pesma se pretvorila u riku koja je prerasla u
urlike i zavijanje. Marijata je dopustila da se taj zvuk razlije kroz nju,
istovremeno prestravljena i opinjena. Bili su to Kel Asufi, Narod
divljine. I oni su joj pevali zato to su verovali da je ona bila jedna od
njih, jedna od onih koji ni sa kim ne razgovaraju i koji putuju kroz to
pusto samotno prostranstvo. Doli su po nju. Na izvestan nain to je
doivela kao olakanje. Vie nee morati da se mui i da iekuje
svoju sudbinu. Njena smrt vie nije poivala u njenim rukama. Ustala
je i okrenula se ka vetru i oblacima razvejanog peska, prepustivi se
njihovoj silini.
Kada se sledeeg jutra probudila, licem je bilo naslonjena na
stomak mrtve kamile. Preko njih su leali nanosi peska koji su
stvorili veliki dep vonjavog ali upotrebljivog vazduha. Uopte nije
sumnjala da joj je Bagrem, ak i u smrti, spasao ivot. Pridigla se na
noge, izranjajui iz peane plime, i osvrnula se oko sebe, zadivljena
blistavim bledoplavim nebom i iskriavim zlatnim dinama. Nad
pustinjom se prethodne noi podigao takav vihor da joj je pejza koji
ju je doekao kada je otvorila oi delovao nekako strano i iskonski
isto, kao da su njegovi zavojiti obrisi i uvale bili ispremetani
nekom dinovskom rukom. Na trenutak ju je oinuo acaj
razoaranja to njena iskuenja na ovom svetu jo uvek nisu bila
393
elbookers
okonana, ali je tada osetila mrekanje novog ivota koji se zaeo u

njenoj utrobi. Uprkos oajanju u kome se obrela, Marijata se glasno
nasmejala. Zdravo, maleni! Zar si mislio da treba da me podseti da
si tu?
Preporoena novim prilivom energije, uzela je Tanin no iz
resaste torbe koja joj je bila prebaena preko lea i naotrila ga
brusom sve dok seivo nije postalo tanko poput meseevog srpa, a
potom je poela da komada telo mrtve kamile. Nasula je kamilju krv
u jedan od gerbera, a nakon toga je odrala kou, isekla poslednje
zalihe masti iz grbe i odvojila duge renjeve mesa sa slabina i
ramena koje je potom stavila da se sue. Uskoro su od tela sirotog
Bagrema ostale samo kosti, kopita i velika tuna glava. Mnogi bi je
sigurno prekoreli to je njegovu lobanju ostavila nedirnutom, ne
iskoristivi hranljivi mozak i oi pune dragocene tenosti, ali
Marijata nije imala srca da to uini. Preplavljena talasom
sentimentalnosti koja joj uopte nije bila svojstvena, pomislila je da
bi bilo nedopustivo da oskrnavi glavu tog plemenitog stvorenja koje
je skonalo u takvim mukama da bi njoj spasio ivot tako da ga je na
kraju tugaljivo potapala po temenu, zagladila pesak pored njegove
glave i otricom noa ispisala molitvu: Neka tvoj duh slobodno luta
nad sveim gueltama i bogatim panjacima; i neka hladne senke
prue mir i utehu tvojoj dui. Marijata ult Jema ti zahvaljuje. Dete
Amastana ag Muse ti zahvaljuje. Dok je ispisivala te rei preko
peska, nije zapirio ni najmanji daak vetra koji bi rasprio tifinag
simbole.
Upotrebivi grubu dlaku sa kamiljeg repa kao kresivo i
poslednje koliine osuene balege kao gorivo, zapalila je oporu vatru
nad kojom je skuvala srce i jetru. Poto tako dugo nita nije stavila u
usta jedva je uspela da ih pojede. Bilo joj je udno da svoje telo
primorava da uzme hranu, ali je znala da e, to vie bude pojela,
postati snanija i spremnija za nastavak putovanja. Ono prugasto
ebe je nestalo, odneseno pustinjskim vetrovima, tako da je tu no
provela pod prekrivaem napravljenim od odrane i jo uvek krvave
kamilje koe. Bila je iznenaena injenicom da je uspela tako dobro
da iskoristi kamilin le. Do tada uopte nije bila svesna svojih
sposobnosti, verovatno zato to se nikada nije obrela u situaciji u
394
elbookers
kojoj je morala da se osloni iskljuivo na vlastite snage i

snalaljivost.
Jo dva dana je ostala pored lea sirotog Bagrema, pekui i
jedui renjeve iseenog mesa i trudei se da popije to vie krvi pre
nego to se zgrua. Lekovite biljke koje je Tana ubacila u torbu koju
joj je dala kao venani dar pomogle su joj da jede ak i onda kada je
mislila da e njeno telo odbiti da prihvati hranu i da se zatiti od
munine i tegoba koje je mogao da uzrokuje unos tako velikih
koliina mesa. Treeg dana, odmah nakon sutona, spakovala je
osueno meso u torbu koju je napravila od kamiljeg stomaka, koju je
potom konim trakama privrstila za svoja lea. Torba je bila teka i
nezgrapna, ah je znala da je njen opstanak zavisio od onoga to se
nalazilo unutra. Poneu Bagremovu grbu i ona e mi podariti svoju
snagu, odluno je rekla sebi, prebacujui gerbere preko grudi.
Potom je teturavim korakom krenula ka jugoistoku, pratei
kretanje zvezda. Prola je kroz podruje prekriveno ravnim
nabijenim peskom koji je pod udarima vetra postao izbrazdan
hiljadama siunih prugastih talasia. Te zadivljujue are, savreno
pravilne i elegantne, uspele su da joj oaraju pogled i da joj skrenu
misli. Bilo joj je ao kada su pred njom ponovo izronili peani
breuljci i kada su noge sve do glenjeva poele da joj zaranjaju u
meku podlogu, ali su se dine ubrzo ponovo sravnile i nedugo nakon
toga se obrela u prostranstvu koje je imalo boju kamilje dlake i koje
su prualo dokle god je sezao pogled, u pejzau iju je jednolinost
naruavalo samo ratrkano tamno kamenje veliine deje pesnice.
Kada se spustila na zemlju da predahne, podigla je jedan od tih
kamenova i osetila kako njenoj aci daruje teinu i smisao. Bio je
mnogo tei nego to je po njegovom izgledu mogla da nasluti, to ju
je navelo da ga radoznalo osmotri. Posut smeim pegama i rupama,
kao da je proao kroz vatru, kamen je vie podseao na metal nego
na stenu. Tada se setila kako joj je Amastan jednom prilikom
pomenuo gromovito kamenje koje je padalo sa neba. Te noi su
sedeli na visokoj stenovitoj osmatranici sa koje se pruao pogled na
put koji je iz Tamesne vodio ka plemenskom logoru, posmatrajui
zvezde padalice koje su ostavljale svoje plamtee srebrnaste repove
na mranom nebu. Hodio sam preko tla koje je posuto srcima takvih
395
elbookers
zvezda. Bilo ih je na stotine, svud oko mene, rekao je, a ona je

rairila oi, sa izrazom neverice na licu.
Jo jedna od tvojih hvalisavih pria, odvratila je prekornim
tonom, mada je volela da slua milozvuan ritam njegovog glasa ak
i kada joj je govorio o nemoguim stvarima.
Inalah, elim ti da se nikad ne obre na takvom mestu.
Mnogi su pokuali da preu tu ravnicu, ali ih je Al Dumsdab,
mrani dah erga koji razdvaja saputnike i razara karavane, sve
odreda progutao. Od njih su ostale samo kosti koje se belasaju na
suncu dok njihovi duhovi lutaju divljinom zajedno sa Kel Asufima i
loptaju se gvozdenim srcima koja su pala sa nebesa.
U to vreme je smatrala da su ta ognjena srca predstavljala samo
plod Amastanove pesnike mate, ali se sada prisetila da ju je
Amastan jednom upitao da li veruje da su zvezde koje svetlucaju
iznad nas zapravo due mrtvih, to ju je nateralo da uspanieno baci
kamen i da skoi na noge i da najbre to je mogla pohita kroz dolinu
gromovitog kamenja, drhtei od jeze pri svakom koraku.
Sledeeg dana, dok je prelazila preko jedne strme dine, tlo joj
se omaklo ispod nogu tako da se okliznula i pala i skotrljala se do
podnoja, gde je ostala da lei, bolno dahui. U levoj aci je oseala
gorui bol. Okrenula ju je ka sebi da ispita povredu. Na samom
sreditu ake, na mestu gde je duga prava linija presecala njen dlan,
bio je zariven trn koji je tako duboko uao u meso da nijedan deli
nije virio napolje. Tamna krv se poput zapuaa zgruala oko njega.
acajui se od bola, poela je da stiska i gnjei meso oko trna, ali joj
to nije pomoglo. Potom je pokuala da ieprka trn vrkom malog
noa, ali se on zario jo dublje. Dolo joj je da zaplae od bola i
ozlojeenosti, ali u njenim oima nije bilo suza. Sve to je ostalo bio
je uzavreli satirui bol.
Sledeeg dana ruka joj je otekla. Pocrvenelo nabubrelo meso se
podiglo oko rane poput jastueta. Pri svakom koraku je oseala bolno
pulsiranje a aka joj je postala teka kao da je nosila gromoviti
kamen. Ubrzo ju je spopao oseaj da se ta rana proirila do samog
sredita njenog bia, kao neko ranjavo i pulsirajue drugo srce, dok
je ostatak njenog tela postao rasplinut i nematerijalan kao vatra bez
dima koja je nekom magijom bila zatoena u ljudskom obliju i koja
396
elbookers
je bila spremna da se vine u vazduh im neko razbije ini. Ve je bila

nadomak bunila kada se pred njenim oima ukazala oaza. Teturavim
korakom se ustremila ka njoj, mislei da je to bila opsena pustinje,
fatamorgana koju je stvarala vrela izmaglica koja se poigravala sa
njenim umom, mada u vazduhu nije bilo vreline jer je sunce tek
izalo. Pa ipak, to se vie pribliavala, slika je postajala sve jasnija,
a blistavo zelenilo palmi je delovalo gotovo zaslepljujue nakon
beskrajne palete sivosmeih i crvenkastih tonova. Nebo se
odraavalo na iskriavoj povrini vode koja je bila tako mirna kao da
je bila isklesana od kamena. Odjednom je, sa takvom bistrinom i
jasnoom da je bila uverena da halucinira, videla kako njena usijana
nateena aka zaranja u jezerce i kako se mrekajua voda sklapa
oko nje, ostavljajui samo zglob iznad povrine. Dodir hladne svee
vode ju je ispunio prijatnou koja se mogla meriti sa najblaenijim
trenucima koje je iskusila u Amastanovom zagrljaju. Seanje na te
trenutke je postalo tako upeatljivo da su san i stvarnost poeli da se
stapaju u dugoj obruavajuoj omamljenosti koja joj je zamaglila
svest. Tek kada je poela da pije, konano je dola sebi, prenuta
oseajem koji nije bio nimalo blaen ve bolan i izgarajui. Grlo joj
je bilo tako suvo i stegnuto da nije mogla da proguta vodu. Poela je
da se gui i da kalje i da bljuje. Na kraju je nekako uspela da srui
vodu niz grlo, a potom je, poput stvorenja koje je hodilo po rubu
smrti, prebacila svoje zaveljaje preko ramena, odvukla se do
senovitih palmi i smestila se u mranu hladovinu izmeu korenja,
gde je ubrzo utonula u san.
Probudili su je neiji glasovi, to ju je nateralo da se
prestravljeno uspravi. Tri kamile su pile vodu iz jezerceta, rairenih
nogu i izvijenih vratova. Trojica mukaraca su sedela na drugom
kraju oaze, punei svoje meine. inilo se da je uopte nisu primetili.
Sa tom tamnom pranjavom odeom i crnim gerberima, Marijata je
bila gotovo nerazluiva od senke. Jednim delom svog bia je
poelela da povie iz sveg glasa i da potrai pomo. Ali je u njoj
prevladao neki dublji i obazriviji instinkt. Naslonila se na stablo,
motrei iz svog zaklona i ekajui. Posmatrala je kako dvojica
mukaraca sede na zemlji, odmarajui se u hladu palmi, dok je trei
nestrpljivo tabanao oko njih, uzaludno pokuavajui da ih nagovori
397
elbookers
da nastave dalje. Na kraju se i on spustio na zemlju i naslonio se na

drvo, kao da je nameravao da malo odrema, ali se Marijata i dalje
nije usuivala da se pomeri sa mesta.
Kada je pala no, mukarci su zaloili logorsku vatru i okupili
se oko nje kako bi spremili veeru i aj. Primamljiv miris hrane je
lebdeo preko mirne vode pustinjskog jezerceta, zapahnjujui njene
nozdrve, terajui njen eludac da poskoi i creva da zakre. Izvadila
je pare kamiljeg mesa iz kone torbe i poela da ga vae, udei za
ukusom zelenog aja i eera. Titrava svetlost plamena je obasjala
siluete stranaca i Marijata je primetila da dvojica nose velove, vezane
na hogarski nain, to ju je donekle ohrabrilo i podstaklo je da prie
malo blie. Tiho se provlaei izmeu oborenih palminih grana
prekrivenih hrskavim smeim liem, stigla je do ruba svog
skrovita, paljivo se spustila na zemlju i naulila ui.
Mukarac bez vela, ija je glava bila obmotana samo labavo
vezanim platnom, delovao je utueno. Nije mogao da se skrasi na
mestu i inilo se daje bio razjaren smirenou svojih saputnika.
Uopte ne shvatam zato smo se zaustavili ovde! ponovo je rekao.
Na kraju krajeva, platio sam vam da krenete sa mnom. Zato treba da
radite ono to ja kaem!"
Vii od dvojice mukaraca koji su nosili velove ravnoduno ga
je osmotrio. Kamile su iscrpljene, ba kao i mi.
Marijati je srce na trenutak prestalo da kuca. Dobro je
poznavala taj glas. Bio je to glas njenog brata Azaza.
Moda je odmakla daleko ispred nas! Moda je krenula brim
putem!"
Azaz je ozlojeeno uzdahnuo. Nema breg puta. Svi znaju da
je Dolina oaza jedini bezbedan put kroz ovaj deo pustinje. Ako
odstupi od tog pravca, moe da se nada sigurnoj i neumoljivoj
smrti."
Mukarac bez vela, kasapin Mbarek Ait Ali, brzo je podigao
ruke, kao da je eleo da odagna zlo od sebe. Onda se molim Alahu
da ona nije krenula drugim putem. Bila bi prava teta da se tako
sona breskva sparui u pustinji."
Trei mukarac, koji je takoe nosio veo, naprasno je ustao i
poeo da utira pesak, bacajui ga preko vatre, to je bio oigledan
398
elbookers
znak da je jedva obuzdavao svoj bes. Nema anse da je pronaemo.

To je kao da smo krenuli u lov na divljeg zeca." Marijata je
prepoznala i taj glas, glas mladia koji je bio na pragu zrelosti. Bio je
to njen mlai brat, Baj.
Oluja je sigurno zatrpala tragove. Ili je upotrebila svoje
magije da ih sama prikrije", rekao je kasapin.
Moja sestra se ne bavi magijama. Ne treba da slua ono to
lupeta ena naeg oca."
Gde je onda nestala? Da se nije rasplinula u vazduhu ili
odleprala poput ptice? Niko je nije video jo otkako je napustila
Duiru, u pratnji onog otrcanog matorog trgovca."
Moda su se razdvojili."
Ili su bolje iskoristili svoje vreme", odbrusio je kasapin. ta
god bilo, vrsto sam reio da joj uem u trag. Ako se vratim u grad
bez nje, svi e se sprdati na moj raun. Jo samo dan ili dva i sigurno
emo je pronai. Zato moramo da nastavimo kroz pustinju."
Azaz i Baj su se nemo pogledali. Tada je Baj coknuo jezikom.
Moja sestra je oduvek vodila lagodan ivot. Ona nije navikla da se
probija kroz pustinju. Dosada se sigurno vratila u Imtegren. U ovom
trenutku verovatno jede kus-kus, kriom se smejui to nas je tako
namagarila.
Mislim da je najpametnije da se manemo oravog posla i da se
vratimo nazad."
Ve smo se otisnuli dalje nego to smo nameravali, i dalje
nego to si nam platio da idemo. Osim toga, ako nas zarobe alirski
vojnici, ne pie nam se dobro", dodao je Azaz.
Mislio sam da vi nomadi ne marite za piljive granice!"
podrugljivo je procedio kasapin.
Ali marimo za svoju iju", staloeno je odgovorio Azaz.
Kasapin je srdito tresnuo pesnicom o svoj ogromni debeli dlan.
A ta ako poveam vau platu za jo stotinu dirhama? Da li bi vas
to podstaklo da nastavite?"
Azaz je zavrteo glavom. Ne radi se samo o novcu. Nemamo
dovoljno zaliha da nastavimo dalje." Marijati je bio poznat izraz koji
mu je zaigrao na licu dok je posmatrao kasapina. ak i dok je bio
trogodinji deki, Azaz je imao vrlo snanu volju. Kada bi mu na
399
elbookers
silu obukli makar najtanji komad odee, njegova vriska je odjekivala

kroz itav logor.
Dvojica mukaraca su se srdito odmerili, ali je kasapin bio
prinuen da prvi skrene pogled. Mislio sam da svoju sestru elite da
potedite mukotrpnog putovanja i smrti koja joj visi nad vratom."
Azaz mu je grubo okrenuo lea. Na ovom svetu postoje
mnogo gore stvari nego to je smrt u pustinji", tiho je izustio, ali je
samo Marijata shvatila ta je rekao.
Te noi, kada su trojica mukaraca utonuli u san, Marijata se
prounjala pored njih, zgrabila jednu od tasufri i poela da vrlja po
njoj. Unutra je pronala konu vreicu sa urmama koje su imale
nemogue sladak ukus. im je zagrizla prvi plod, u ustima je osetila
otro probadanje koje ju je proelo do samih kostiju. Nije mogla da
odoli: pojela je sve urme, skupljajui lepljive kotice u zadignutu
odoru kako bi ih sakrila meu korenjem palmi. Nakratko se nosila
pomilju da ukrade jednu kamilu, ali je brzo odustala od te ideje jer
je znala da njena braa umeju odlino da prate tragove i da im ne bi
trebalo puno vremena da je uhvate. Mada su je voleli i saoseali sa
njom, ast im je nalagala da obave posao zbog koga ih je taj kasapin
unajmio i da ne osramote svog oca time to e uraditi neto to je
bilo protivno njegovoj rei. Poto je dobila priliku da se priseti svog
prosca, njegovog volovskog lica i nadmenog dranja i napraite
naravi, Marijatina odlunost je postala jo nepokolebljivija. Mogli su
da nastave gde god ele, ali bez nje. Moda je bila nadomak smrti, ali
je ak i to bilo bolje nego da padne u ake tom kasapinu.
Narednog jutra, kada je svetlost poela lagano da sipi preko
obzorja, bojei nebo tupim sivkastoplavim nijansama i plamteim
narandastim odsjajima koji su se irili preko nonog svoda poput
potopa, i kada su zvezde jedna za drugom poele da se gase, Azaz je
otvorio oi, probudivi se iz sna. Izvukao se ispod ebeta i otiao
pravo do vrea sa hranom. Podigao je tasufru u kojoj su se nalazile
urme i zamiljeno odmerio njenu teinu. Baj je tiho priao i savio se
ka zemlji, paljivo osmotrivi krupan zrnasti pesak i podigavi
pogled ka starijem bratu. Azaz je diskretno klimnuo glavom i stavio
prst preko usana. Obojica su se osvrnuli ka Mbareku koji je jo uvek
hrkao. Azaz je preao rukom preko peska, kao da je neto brisao.
400
elbookers
Podigao je drugu tasufru, zaao u senku oblinjeg palminog umarka

i zakaio vreu na jednu skrivenu granu, neprestano arajui
pogledom. Potom je priao kamilama koje su dremale u kleeem
poloaju i odvezao najsitniju od njih. Kada se probudi, reci mu da je
jedna od kamila pobegla preko noi, tiho je rekao svom bratu, ,,i da
sam otiao da je potraim i da u vas kasnije sustii, a vi se to pre
spakujte i krenite nazad istim putem kojim smo doli. Saekajte me u
brdima pored ueda ije je korito posuto plavim kamenjem. Trebalo bi
da stignem do podneva. Uhvatio je kamilu za usnu i povukao joj
glavu ka sebi, a potom je zajaio i naterao da ustane. Ako se do tada
ne vratim, nemojte me ekati. Dao je kamili znak da krene i ubrzo
su i ivotinja i jaha nestali sa vidika.
Baj se zamiljeno poeao po glavi i krenuo da skuva aj.
Kasapin je na sav glas negodovao to je morao da prekine
poteru, i to sa jednom kamilom manjka, ali su on i Baj nakon sat
vremena napustili oazu i Marijata je ostala sama. Ali ne zadugo. Zato
to je pred njenim oima ubrzo izronila usamljena silueta na kamili.
Marijata! doviknuo je muki glas.
Marijata se nije odazvala, niti je izala iz zaklona.
Azaz se ustremio pravo ka rubu jezerceta kako bi napojio
kamilu. Napunio je meinu vodom i potegao pozamaan gutljaj.
Znam da si tu, tiho je rekao. Jutros sam pronaao tvoje otiske
pored naih zaliha. Takoe sam primetio da su nam nestale urme, to
me je navelo na zakljuak da si ih ti uzela. Izuzev ako neki majmun
mojoj sestri nije ukrao crvene kone sandale sa onim prepoznatljivim
arama..."
Marijata je napustila zaklon i kroila na sunce. Neu da se
vratim sa tobom. Zato je bolje da me ne ubeuje." Njen glas, koji je
nekada bio tako milozvuan da su odrasli mukaraci lili suze dok je
pevala, sada je bio hrapav i promukao poput glasa vrane.
Azaz je tuno osmotrio iznurenu i pohabanu enu koja je
stajala pred njim. Pustinja nije bila milostiva prema tebi, sestro."
ak je i pustinja milostivija od onog kasapina."
A ta e sa detetom?"
Bio je to prvi put da neki od njene brae glasno pomene njenu
trudnou. Dok je bila u Imtegrenu, obojica su se pravili da nita ne
401
elbookers
primeuju, ne progovarajui ni rei na tu temu.

Marijata je spustila ake na stomak i detece se, kao na neki
tajni mig, dvaput promekoljilo. Kada je oborila pogled, sa
razneenim osmehom na licu, bila je zateena onim to je videla.
Zglobovi su joj bili tanki poput slamki, a ake tako okopnele da se na
njima mogla razabrati svaka koica. Znala je da je slino izgledala i
ispod odee i da su joj rebra i karline kosti trali kao da e probiti
kou. ta bi Amastan rekao da je sada mogao da je vidi, taj mukarac
koji joj je zaneseno skidao odeu pod blagim popustljivim
meseevim okom, klizei akama preko njenih glatkih bujnih oblina?
Pustinja je lagano ljutila meso sa nje, sloj po sloj, poput plemenskog
vidara koji razdvaja slojeve vujeg luka. Nije trebalo jo puno da
stigne do one tanune zelene pruge u samom sreditu. Bie nam
dobro", odgovorila je. I detetu i meni."
Gde namerava da ode?"
Kui. Vratiu se kui da podiem svoje dete na zemlji Kel
Ahagara."
Dug je put do Hogara, sestro, da bi krenula sama. Moda bi
dvoje imali vie anse?"
Ve nas je dvoje." Marijata se ponovo osmehnula, dirnuta tom
paljivo zaodevenom ponudom. Vrati se nazad i ne pominji da si me
sreo."
Azaz je povukao ular i pruio ga ka njoj. Ovo je sada tvoja
kamila. A tamo, u kronji one palme, ima neto hrane. I na otac bi
tako postupio da je ovde. enu koja pripada Narodu vela niko ne sme
da primorava da se uda protiv svoje volje."
Marijatine oi su se ispunile suzama. Povila je glavu kako
Azaz ne bi video da plae. Zar te nee kazniti to si izgubio
kamilu?"
Rado u platiti tu cenu, vedro je odgovorio njen brat.
Istono odavde naii e na jedan put, ali nipoto ne krei u tom
pravcu. Tamo sve vrvi od vojnih vozila koja patroliraju du ruta koje
vode ka Timimunu i Tindufu. Potrudi se da paljivo zapamti njegov
poloaj i da ga izbegne. Prei taj drum po noi i nastavi ka ravnici
Tidikelt, koju e prepoznati po trorogom brdu. Potom puna tri dana
nastavi da se kree ka istoku. Kada vetar pone da se pojaava u
402
elbookers
vreme sutona, okreni se licem ka njemu i nastavi da hoda. Vodi e

se pojaviti na nebu iznad tvog levog ramena i nastavie da krui
ispred tebe. U satima kada on iezne ispod ruba zemlje gledaj da ti
Severnjaa bude iza lea i da Keri budu ispred tebe. Du puta e
nailaziti na pustinjske izvore, ali su oni retki i prilino udaljeni.
Primetie da se tlo postojano uzdie: prati te obrise i oni e te
odvesti do Abalese. Ova kamila se zove Takarna. Ima blagu narav,
ali ponekad ume da bude vrlo tvrdoglava. Mislim da ete se dobro
slagati."
Takama. To je bilo ime sluavke koja se nekada davno otisnula
kroz pustinju sa zaetnicom njihove loze. Marijata je podigla pogled,
zateena turobnom ironijom i dirljivim nadahnuem koje je njenog
brata navelo da kamili naene ba to ime. Tin Hinan je sigurno
ponosna na mukarce iz svoje loze", rekla je, pustivi da joj suze
poteku niz obraze. Stegla je ular kao da predstavlja njenu jedinu
sponu sa ivotom i upleteni konopac joj je uteno prionuo uz aku.
A jo vie na ene", kratko je odgovorio Azaz.
ake su im se nakratko dodirnule, a tada se Azaz okrenuo i
poeo da se udaljava. Lea su mu bila uspravna, a ruke su mu
slobodno landarale sa strane. Marijata se nemo zagledala za njim dok
se njegova silueta postojano smanjivala, poskakujui preko peska.
403
elbookers
31
ri dana smo ostali u logoru dok je peana oluja zvidala oko

Anas, ne doputajui nam da se pomerimo odatle. Koliko god to
zvualo bizarno, bili su to najlepi dani koje sam do tada doivela.
Taib i ja smo bili u potpunosti preputeni jedno drugom i da se to
desilo u nekom drugom periodu mog ivota sigurno bih se oseala
klaustrofobino i ugroeno. Ali sam to sada doivela sasvim
drugaije, jer je breme straha i uzdranosti koje me je pritiskalo jo
od rane mladosti konano bilo skinuto sa mojih plea. Moda je tome
doprinela i polutama koja je vladala u atoru. Bio je to savren
ambijent za ispovest i razotkrivanje. Taib i ja smo leali na zemlji,
oprueni na leima, zurei u pomrinu i postavljajui onu vrstu
pitanja koje ljudi obino ele da postave osobi za koju predoseaju
da e igrati vanu ulogu u njihovom ivotu, pitanja koja su
balansirala na tananoj granici izmeu dubokoumnosti i apsurda. Ja
sam Taiba pitala zato se nikada nije oenio, koliko je puta bio
zaljubljen i ta se izjalovilo u tim vezama; da li je verovao u zagrobni
ivot i da li je ikada poeleo da ima decu; ta je nauio iz greaka
koje je napravio u ivotu; koju je muziku voleo; koje mu je bilo
omiljeno jelo; koje su bile njegove najlepe uspomene; i ta je bio
najsmeniji vic koga je mogao da se seti. Leali smo jedno pored
drugog, ali se nismo dodirivali. Samo smo se smejali i mrmljali i
dremali. Taib je nakon toga poeo da ispituje mene. Zanimalo ga je
kako je izgledao moj ivot u Londonu i kako sam provodila svoje
detinjstvo i ja sam mu tada ispriala kako sam imala svoj mali ator u
vrtu i kako sam se igrala rata sa svojim drugarima i kako smo
polugoli trkarali po dvoritu i mlatili se drvenim tapovima.
Znai, bila si prava mala divljakua, rekao je on, setno se
404
elbookers
osmehnuvi.
Jesam", tiho sam priznala. Ali je to bilo vrlo davno."
Divljina priziva divljinu, Izi. Mogu to da vidim u tvojim
oima dok posmatra pustinju. Taj deo tvog bia je i dalje zaljubljen
u divlje predele. Pretpostavljam da si ba zato i odluila da se bavi
planinarenjem. Ba zato si i dola u Maroko, zar ne?"
Nikad pre toga nisam razmotrila stvari iz tog ugla. Ali je Taib,
na izvestan nain, bio u pravu. U stvari, dola sam zbog one kutije."
Koje kutije?"
Ukratko sam mu predoila priu o oevom testamentu,
objasnivi kako mi je ostavio onu kutiju na tavanu i kako sam
zajedno sa Iv otila da je pronaem i proverim ta se nalazilo unutra.
Tada sam se naglo uspravila, odskoivi od tla. Zaboga! Iv!"
Taib se okrenuo ka meni, rairenih oiju. ta je bilo? ta se
deava, Izi?"
Potpuno sam zaboravila na Iv. Sigurno je izludela od brige.
Poslae kompletnu marokansku policiju u potragu za mnom!" Poela
sam da rovarim po tani, traei mobilni telefon. Izvukla sam aparat i
poela mahnito da pritiskam tipke. Doavola!" Baterija je bila
prazna. Besno sam zafrljaila mobilni preko atora, izgubivi
poslednji atom samokontrole. Telefon je tresnuo u atorsko platno i
pao na zemlju, ispustivi jedno prigueno i alosno tup!
Taib je bez rei zavukao ruku u dep i pruio mi svoj mobilni.
Bila sam zapanjena injenicom da je ak i u toj nedoiji, u najveoj
pustinji na svetu, postojao signal, mada prilino slab. Iz treeg
pokuaja sam uspela da utipkam Ivin broj i njen telefon je poeo da
zvoni i zvoni. Na kraju sam sa druge strane zaula neki udaljeni
smueni glas. Ko je to?"
To sam ja, Iv. Izi."
Iz! Gde se, doavola, nalazi?"
Isprva sam bila iznenaena to se ljudi koji su nas drali kao
taoce uopte nisu potrudili da zaplene nae telefone, ali sam u tom
trenutku shvatila da je bilo izlino da se optereuju takvim stvarima.
ta sam mogla da odgovorim svojoj prijateljici? Dobro pitanje.
Pojma nemam gde se nalazim. Valjda negde usred Sahare."
Iv je ispustila tako preneraen vrisak da je ak i Taib mogao da
405
elbookers
je uje. Udaljila sam aparat od uha dok se Iv nije donekle pribrala, a

onda sam joj u najkraim crtama objasnila ta nam se desilo.
Oteti ste? Blagi Isuse! ta mogu da uradim, Izi? Treba li da
zovem ambasadu?"
Dok sam smiljala ta da joj odgovorim, jedan mukarac je
banuo u ator i kada je primetio ta radim oteo mi je mobilni iz ruke i
prekinuo vezu. Neto je proreao na svom agresivnom jeziku, ali sam
uspela da razaberem samo zavretak na francuskom: Avec moi33 U
svakom sluaju, pokret koji je napravio svojom pukom bio je
dovoljno reit. Bespomono sam se okrenula ka Taibu. Poi sa
njim, apnuo je on, prostrelivi me pogledom koji je podstakao neko
toplo prijatno komeanje u mojoj utrobi.
Kada sam izala napolje, ustanovila sam daje oluja oslabila.
Vazduh je jo uvek bio sivkastout i proet esticama peska, a
stranice atora zatrpane peanim nanosima. Mada sam i dalje
oseala kako mi pesak krka meu zubima, vazduh se proistio u
dovoljnoj meri da smo mogli nesputano da diemo. Krenula sam za
straarom do najveeg atora. ator je bio crn i tako nisko postavljen
da sam morala da se savijem prilikom ulaska. Unutra sam zatekla
vou trabandista koji se bakario na tranoj asuri, naslanjajui se na
lakat. Da ator nije bio tako oskudno opremljen, njegovo dranje bi
me navelo na zakljuak da sam se obrela pred vladarom nekog
drevnog carstva ili ratnim zapovednikom. Umesto pranjavog radnog
odela koje je nosio onog dana kada nas je zarobio u pustinji, na sebi
je sada imao dugu tamnu odoru i iroke pamune pantalone sa
sloenim belim dezenom koji je bio izvezen sa strane. Stopala su mu
bila smea i bosa, sa izduenim koatim palevima i irokim
ogrubelim tabanima kakve su imali ljudi koji su u detinjstvu retko
nosili obuu. Glava mu je i dalje bila obmotana plemenskim velom
iza koga su se nazirale samo tamne svetlucave oi. Ispred njega se
nalazio mali okrugli sto, na kome su stajale dve ae zamagljene od
pare, ulubljeni plavi limeni ajnik, gomilica lepinja i inija sa uljem.
Pokazao mi je da sednem i ja sam se nezgrapno spustila na kolena.
Evo kako stoje stvari. Koliko sam shvatio, Britanci tvrde da si
francuska dravljanka, dok Francuzi tvrde da si Britanka." Stekla
33
Sa mnom (Prim.prev)
406
elbookers
sam utisak da mu je to bilo veoma zabavno. Slobodnom rukom je

gurnuo solju sa ajem ka meni i tek tada sam primetila da je u drugoj
ruci, od svih stvari na svetu, drao prvoklasni i ultramoderni
satelitski telefon. Izgleda da niko ne eli da preuzme odgovornost za
tebe, Izabela Treslav-Foset. Izvadio je moj paso i hitnuo ga preko
stola, gestom koji je odisao krajnim prezirom, kao da je hteo da kae:
je 1 vidi kakvu vajdu ovde ima od njega?
Spakovala sam paso u dep, mada mi je on u tom trenutku i na
tom mestu delovao kao najbeskorisnija stvar na svetu. Ne znajui ta
da odgovorim, podigla sam svoju au i usredsredila se na aj, ali je
on bio tako jak i sladak da mi se eludac okrenuo.
Ali, nema veze... To je sastavni deo igre. Ja im dojavim koga
imam, a oni onda ponu da izvrdavaju i da odugovlae, trudei se da
dobiju na vremenu dok ne saznaju gde se nalazimo i ta mogu da
preduzmu. Stvari se ve godinama odvijaju po tom ablonu. Oni
pokuavaju da ostave utisak kako nisu naroito zainteresovani, ali
mogu da se kladim da ve drhte od panike. Zato to se plae da bi
naa pria mogla da dospe do medija."
Gurnuo je korpu sa hlebom prema meni i vie nije izustio ni
rei sve dok oboje nismo zavrili sa jelom. Dok smo obedovali, bila
sam fascinirana njegovim dranjem. Primetila sam kako zavlai hleb
ispod vela i okree glavu u stranu, kao da je taj in bio previe
intiman da bi mi dopustio da ga posmatram.
Satelitski telefon je odjednom zazvonio i on je pritisnuo dugme
i napeto sasluao glas sa druge strane, a onda je ispalio rafal brzih
odsenih rei, prekinuo vezu i skoio na noge, izvikujui uputstva
svojim ljudima. Mesto koje je do tada odisalo savrenim mirom i
poretkom odjednom se ispunilo bukom i uurbanou. U
velianstvenom i besprekorno organizovanom vihoru aktivnosti,
mukarci su na brzinu sklopili atore i spakovali ih na prtljanike na
krovovima vozila. Mene su tako munjevito ugurah u tuareg da nije
bilo anse da saznam ta se desilo sa Taibom. Samo trenutak kasnije
vozila su punom brzinom krenula preko izrovanih dombastih
pustinjskih staza, svako u razhitom pravcu.
Jednom rukom pridravajui volan i energino upravljajui
vozilom koje je jurilo preko rizinog i teko prohodnog terena, voa
407
elbookers
trabandista je izdavao una nareenja preko svog telefona.

Ogroman oblak praine dizao se oko nas dok smo se probijali kroz
mekan pesak, a tada smo izbili na drugu stranu i krenuli preko polja
posutog ljunkom. Kamenje je poskakivalo i angrljalo, udarajui u
pod i karoseriju, kao da smo se obreli pod rafalnom paljbom. Na ta
e liiti Taibov automobil nakon te vratolomne vonje, pitao se moj
zapadnjaki mozak. Njegova svetlucava crna karoserija e biti
totalno ruinirana. Kroz glavu mi je ak prola gnusna i samoiva
pomisao da je bilo dobro to to nije bio moj automobil. Ali nisam
mogla dugo da se zamajavam takvim mislima, jer sam iznad glave
zaula zagluujuu tutnjavu: vojni mlanjak sa bledim trupom i
kamufliranim krilima napravio je lk iznad nas i dok sam trepnula
ve je iezao u daljini.
Voa trabandista se jetko osmehnuo, a bore oko njegovih oiju
su se jo vie produbile. Ha! Ne misle valjda da emo da se
zabrinemo zbog tih pijunskih aviona? Dok si ti sa nama, niko se
nee usuditi da nas napadne. Svesni su da bi im to donelo lo
publicitet.
Nakratko je zautao, kao daje eleo da mi ostavi dovoljno
vremena da svarim injenicu da je on, opak i sirov mukarac koji je
iveo u pustinji, mogao da shvati pojam kao to je publicitet, a
potom je prebacio pogon na sva etiri toka. Terenac je poeo da se
probija uz strmo presahlo reno korito, nakon ega je izbio na vru
stazu oivienu paperjastim stablima tamariska.
Naravno, kad bi ti se neto desilo, naprosto bi svalili krivicu
na nas. Brutalno su je pogubili teroristi koji su je drali kao taoca,
tako bi to sroili. Ali, na njihovu nesreu, meu ljudima koji rade za
svetske medije ima dosta naih simpatizera." Skrenuo je pogled ka
meni, oinuvi me svojim tamnim prepredenim oima. Da h
poznaje nekog novinara, Izabela?"
Zbunjeno sam se zapiljila u njega. Novinara? Ne, ne
poznajem nikoga." Nekog ko radi za londonski Tajms ili za BBC?"
nastavio je on. Ili moda za MondV'
Bespomono sam rairila ruke. Ja se kreem u drugaijim
krugovima." Nema veze. Imamo i drugu opciju. Sigurno moe
neto da nakai na Bi-Bi-Sijev veb-sajt. Kada stignemo do sledeeg
408
elbookers
logora, moemo da postavimo tvoje fotografije."

Zvuao je tako samouvereno da je to ve poelo da mi ide na
nerve. Vi i vai ljudi ste zarobili mene i mog prijatelja, ukrali ste
njegov automobil i sada nas vozite bogzna kuda. Zato bih, za ime
sveta, pristala da vam pomognem?"
Kada bude videla ono to u ti uskoro pokazati, poelee da
uini sve to je u tvojoj moi da podri nau borbu." Za njega je to
bila gotovo podrazumevajua stvar. Zavrtela sam glavom i okrenula
se ka prozoru, posmatrajui poskakujui pejza i jedva obuzdavajui
poriv da prasnem u smeh. U meni vie nije bilo ni trunke
povreenosti ili ozlojeenosti. Dok smo nestajali u eljustima
pustinje, naprasno sam shvatila da uopte ne marim za to kuda me
vode i ta e se desiti sa mnom. To su bile stvari izvan moje kontrole.
ta god da se deavalo, ja nisam bila kriva za to. Vie se nisam
oseala ugroeno, pa ak ni uznemireno. Naprosto sam prihvatila
injenicu da su me neke misteriozne sile, koje su bile daleko monije
od mene, uzele pod svoju vlast. Kada sam se konano pomirila sa
neminovnou, poeo je da me obuzima spokoj kakav jo nikad u
ivotu nisam iskusila. Ba uvrnuto, pomislila sam. Da se i ja nisam
navukla na taj inalah stav? Ako jesam, onda sam dobila poprilinu
dozu. Taibova baba bi sigurno bila ljuta na mene. Taib. Bilo je
dovoljno da samo pomislim na njega pa da mi osmeh zaigra na
usnama. Otkud sad to? ta se to deavalo sa mnom?
Nakon izvesnog vremena smo se obreli na ravnom peanom
polju koje je bilo posuto ratrkanim crnim kamenjem i sporadinim
usamljenim drveem sa irokim kronjama. Voa trabandista je
zaustavio automobil ispod jednog stabla i konano smo izali
napolje, na vazduh koji je bio tako vreo da mi je pritiskao plua.
Dvojica straara koji su sedeli otpozadi otili su na stranu da olakaju
beiku, a ja sam, povevi se za njihovim primerom, odluila da
obavim isti posao iza velikog stabla akacije koje se nalazilo na
diskretnoj udaljenosti od vozila. Kada sam se vratila nazad, voa je
podigao jedan od crnih kamenova i nonalantno ga bacio ka meni,
kao da dobacuje loptu nekom detetu. Uhvatila sam kamen, ali mi je
on odmah ispao iz ruku jer je bio mnogo tei nego to sam oekivala.
Podigla sam ga sa zemlje i poela da ga ispitujem, okreui ga meu
409
elbookers
akama. Bio je hrapav i prekriven rupama, kao da je bio izjeden

rom.
To je meteorit. Ili gromoviti kamen, kako to nazivaju
pripadnici mog naroda", objasnio je. Oni smatraju da takvo kamenje
donosi sreu."
Pod uslovom da vas ne tresne u glavu, kiselo sam prozborila,
na ta je on prasnuo u smeh.
Svaka ast, Izabela Treslav-Foset! Vidim da deli tuareki
stav prema ivotu. ak i pod najgorim moguim okolnostima ne
gubi smisao za humor.
Znai, on je bio Tuareg. Zato mi to ranije nije palo na pamet?
ta sam, doavola, sve vreme umiljala? Bila sam ubeena da nosi
veo kao kamuflau umesto kao obeleje kulture iz koje potie, da je
naprosto kriminalac koji eli da sakrije svoj identitet. Moja
radoznalost je naprasno ivnula, mada me je istovremeno obuzela i
neka blaga jeza. Kada je Taib pomenuo da vodi poreklo od Tuarega,
to mi je delovalo armantno i egzotino, ali su u moje misli sada
poele da naviru krvave istorijske lekcije koje sam nauila od svoje
majke. Kolona francuskih vojnika pod zapovednitvom pukovnika
Flatersa, koji su 1881. godine krenuli na ekspediciju u alirski Hogar
kako bi zacrtali rutu za potencijalnu transsaharsku eleznicu, bila je
brutalno masakrirana, namamljena u zasedu Tuaerga koji su ih ekali
u brdima. Zdruenim dejstvom plemenskih ratnika i pustinje,
ekspedicija je bila zbrisana do poslednjeg oveka. Neto kasnije
ratnika srea se preokrenula. etiri stotine Tuarega je na svojim
kamilama krenulo u odvaan napad na bolje pripremljenu LamiFuroovu ekspediciju i Evropljani su ih tom prilikom doekali
paljbom koja nije ostavila u ivotu nijednog ratnika ili kamilu. Dok
sam bila mala, te tuareke ratnike zamiljala sam kao irokije ili
Sijukse, ponosite iskonske ljude koji su se hrabro borili protiv daleko
nadmonijeg neprijatelja koji je pokuavao da im nametne moderan
nain ivota i tobonji napredak". I ba kao to sam se u kaubojskim
filmovima uvek svrstavala na stranu Indijanaca, dok sam sluala
majine prie, u sebi sam potajno navijala za Tuarege zato to su se
oni odupirali vlasti utogljenih Francuza koji su pokuavali da ukrote
taj plemeniti narod i njihovu divlju postojbinu na istovetan nain kao
410
elbookers
to je moja majka pokuavala da ukroti mene. Ali, kada bih stvari

sagledala sa distance, morala sam da priznam da su ti pustinjski
ratnici imali i svoju zlokobniju stranu, da su to bili surovi i
nemilosrdni ljudi koji su marili samo za vlastito poimanje asti i
slobode. A sada sam i sama bila ulovljena u tom vekovnom sukobu
starog i novog sveta, kao pion koji se obreo izmeu dva zaraena
tabora. Ono inalah oseanje koje me je obuzelo pre nekih sat
vremena ubrzo je poelo da jenjava.
Vi znate moje ime, rekla sam nakon podue pauze, ali mi
jo niste rekli kako se vi zovete. Hoete li biti ljubazni da mi bar to
otkrijete?"
Neki me zovu Fenek, po pustinjskoj lisici, a drugi Taelt, po
rogatoj zmiji, odgovorio je on, to nimalo nije ublailo moju rastuu
paniku.
Ali, kako vam je pravo ime? upitala sam, prisetivi se da sam
negde proitala da je bilo veoma vano da taoci uspostave neku vrstu
emocionalnog kontakta sa svojim otmiarima kako oni u njima ne bi
videli samo bezline zatoenike ve ljudska bia. Ako se uspostavi
takva veza, postojala je manja mogunost da otmiari hladnokrvno
pobiju one koje su zarobili.
Nikome ne govorim ime koje sam dobio kao pripadnik Kel
Tamaeka. Zato to sam jo odavno prestao da ga koristim."
Nije valjda da se stidite svog imena?" drsko sam natuknula.
Moda ak previe drsko, jer sam primetila kako mu se brada podie
i kako mu se dlaice kostree.
Da se stidim? Nikada. Kod nas koji pripadamo targui lozi
plemenski ponos je neunitiv. Mi nosimo svoje naslee u svojim
imenima. Moj ponos je nedirnut, uprkos svim ponienjima koja su
zadesila na narod, ali u svoje ime i svoje naslee zadrati za sebe.
Moje pleme je ve dovoljno propatilo. Ne bih eleo da zbog
povezanosti sa mnom budu izloeni jo gorem progonstvu."
Oigledno sam pogodila u bolnu taku. Progonstvu?" naivno
sam upitala. Ko je mogao da proganja nomadski narod koji je iveo u
pustinji, koji se nikada nije dugo zadravao na jednom mestu i koji je
stoga predstavljao pokretnu metu koju je bilo praktino nemogue
pogoditi? Upitno sam pogledala u njega, ekajui nastavak, ali je
411
elbookers
njegov pogled bio dalek, pun bola i ogorenja. Umesto da mi prui

dodatno objanjenje, samo se okrenuo ka svojim ljudima i doviknuo
im da mi donesu malo vode.
U roku od nekoliko minuta ponovo smo bili u kolima, a ubrzo
su nam se pridruila jo dva vozila tako da smo nastavili da putujemo
u konvoju, jezdei kroz pustinju kao brodovi pod punim jedrima, sa
svih strana okrueni talasastim peanim nanosima.
Kada smo se konano zaustavili, ve se spustio mrak.
Poslednju deonicu puta provela sam dremajui, sa glavom nezgrapno
prislonjenom uz prozor, a kada sam se probudila, bila sam okruena
mrklim mrakom u kome su titrale samo male svetlucave vatre. Taj
logor je delovao sasvim drugaije od onoga koji smo tog jutra
napustili. Psi su potrali ka meni, veselo lajui, a na sve strane su se
vrzmale ljudske siluete, meu kojima je bilo puno dece koja su jo
uvek trkarala naokolo uprkos injenici da je, bar po mojoj proceni,
ve bilo prilino kasno. U logoru je, to mi je bilo naroito
zanimljivo, bilo i dosta ena, mada su se one drale na distanci. Do
uiju mi je dopiralo tuno meketanje jaria koji su dozivali majku.
Koze su bile razdvojene od svojiih mladunaca kako bi se njihovo
mleko sauvalo za ljude koji su iveli u logoru. Uopte nisam znala
kako sam stigla do tog zakljuka koji je, bila sam uverena u to, bio
sasvim taan ali je injenica da sam raspolagala tim misterioznim
podatkom bila dovoljna da mi marci krenu uz kimu.
Fenekovi straari su me sproveli do jednog udaljenog atora, a
kada smo stigli do ulaza, utivo su razmenili pozdrave sa ljudima
koji su u njemu iveli. Potom su se povukli u stranu i pokazali mi da
uem. Ula sam unutra u gotovo puzeem poloaju, to nije bio
nimalo dostojanstven nain za upoznavanje sa prvim tuarekim
enama koje sam u ivotu srela. Zapiljila sam se u njih i one su se
zapiljile u mene. I te ene i ja smo se slino oseale: odmeravale smo
se pogledima, pokuavajui da pojmimo taj udan oblik ivota koji je
dolazio iz nekog drugog sveta. Do tada sam ve navikla na ene koje
sam viala u Tafrautu, od glave do pete umotane u crne odore, sa
zaklonjenim licima koja su smerno skrivale od pogleda stranaca i
tamnim oima koje nikada nisu gledale direktno u mene. Ali su oi
tuarekih ena zraile iskrenom radoznalou, a kada bi se nai
412
elbookers
pogledi ukrstili, razvukle bi usne u osmeh i poele da brbljaju, tako

ivahno i zaneseno da bi njihov nakit poeo da se njie i zvecka,
presijavajui se pod svetlou svea. Sedele su jedna pored druge,
kao na nekom srednjovekovnom slikarskom platnu koje je
predoavalo tri stadijuma ljudskog ivota: devojka koja je blistala od
mladosti i lepote, sredovena ena koja je zraila zadovoljstvom i
oputenou, i starica naboranog lica, orlovskog nosa i
dostojanstvenog dranja. Upitala sam se da li su te ene bile u nekom
srodstvu, jer je bilo oigledno daje meu njima vladala neka leerna
prisnost. Takoe sam se upitala kako sam izgledala u njihovim
oima, sa tom izguvanom i nesumnjivo prljavom lanenom
kouljom, brendiranim farmerkama, skupim sandalama, lonin satom
i minuama koje su bile diskretne do take nevidljivosti. Minue
koje su one nosile bile su ogromne i impresivne, izraene od
masivnih komada srebra na kojima su se isticah beskompromisni
geometrijski oblici. Po mom ubeenju, nije bilo nimalo prijatno
nositi takve minue, ali su ih one nosile kao da su bile lake poput
pera. I sve su, poput mene, nosile amajlije, u desetak razliitih
varijacija: prikaene za tamne odore, za blistave bluze sa raskonim
vezom i prefinjene marame. Ili, kao u mom sluaju, okaene oko
vrata pomou konih vrpci i upletenih traka.
akom sam instinktivno krenula ka amajliji koja mi je visila
oko vrata, briljivo sakrivena ispod koulje. Osetila sam kako mi srce
mahnito lupa pod prstima, kao da je neki deo mog bia mnogo pre
mog smuenog mozga shvatio da sam nabasala na neto to je bilo
istinski vano, neto to e promeniti itav moj ivot. Imala sam neki
nepojmljiv oseaj da sam zaverom sudbine i neverovatnog spleta
okolnosti bila dovedena do neke kljune take, do samog srca
misterije. Ipak, poto sam bila nadomak toga da razotkrijem tu
misteriju, obuzeo me je naprasan strah. Jedan deo mog bia me je
nagovarao da na licu mesta izvuem svoju amajliju i da je pokaem
tim ikoninim enama, ali sam se iz nekog razloga obuzdala. inilo
mi se da bi bilo nekako neprimereno, previe naglo i neutivo, da to
uinim jo pri prvom susretu i u tako pozno doba. I zato sam im
naprosto dopustila da me odvedu do kreveta u kome u provesti no,
do postelje koja je bila zastrta ivopisnim vunenim ebadima i
413
elbookers
privrena za konopce koji su visili na nekoliko centimetara iznad

tla. Jo pre nego to sam primetila da sam stigla do kreveta, ve sam
bila ispod prekrivaa. I pre nego to sam spustila glavu na jastuk,
poela sam da tonem u san. Um mi je postao rasplinut a miii
rastopljeni, dok sam zaranjala u ono stanje beskrajno smirene
perceptivnosti koja ponekad donosi najizotrenije uvide. Na trenutak
sam bila svesna samo priguenih glasova koji su podseali na apat
koji je lebdeo na vetru, na utanje lia i amor talasa koji
zapljuskuju obalu, a onda su svi ti zvukovi poeli da se stapaju u
jednu jedinu re Lalava koja je iznova i iznova odjekivala u mom
umu.
414
elbookers
32
Kada
sam otvorila oi, vazduh je bio proet raskonom

svetlou, a ja sam bila sama u atoru. Zadovoljno sam se protegla,
oseajui udnu utrnulost u udovima. Nisam mogla da se setim kada
sam poslednji put tako dobro spavala. Izala sam napolje i osvrnula
se oko sebe. Bila sam u nekoj suvoj dolini u kojoj je neka
nepostojea reka nekada davno usekla to iroko polje koje je sada
bilo posuto ljudima i atorima: desetinama atora i moda stotinama
ljudi. U blizini sam ugledala starce ije su leprave odore i obmotani
turbani teko mogli da prikriju zglobove koji su bili tanki poput
prua i tree kosti preko kojih je bila razapeta sparuena koa;
decu sa nadutim stomacima, ogromnim oima i glavama sa kojih je
bila obrijana sva kosa, izuzev dugih konjskih repova; skupine starica
koje su deurale nad loncima postavljenim iznad otvorenih vatri; i
mlae ene koje su ritmino udarale tukovima, drobei neto u
velikim drvenim avanima.
Zaula sam neki tutnjajui zvuk i pred mojim oima se ubrzo
ukazala povorka pranjavih kamiona. Kada su se vozila pribliila,
ene su spustile tukove, prikupile svoje odore i krenule ka njima
dostojanstvenim odmerenim korakom, vitke i uspravnih lea.
Mukarci su poeli da im dodaju vree u kojima su se po svoj prilici
nalazili ito i pirina, a potom i vree sa povrem, jestivim uljem i
urmama, a ene su strpljivo ekale u redu da preuzmu svoje
sledovanje.
Dobro jutro, gospoice Foset. Nadam se da si lepo spavala.
Osvrnula sam se i primetila da tuareki poglavica stoji iza
mene, zajedno sa Taibom. Taibove oi su se prikovale za moje lice,
svetlucave poput zvezda. Kako si, Izi? upitao je.
415
elbookers
Kad sam ga ugledala, bila sam preplavljena takvom sreom i

olakanjem da me je glas izdao. Poelela sam da ga dodirnem kako
bih se uverila da je stvarno tu, ali sam se uzdrala zbog Feneka,
ponadavi se da e mu moj osmeh predoiti kako se oseam. Dobro
sam, hvala na pitanju." I dalje nismo skidah pogled jedno sa drugog.
Konano sam naterala sebe da se priberem i ponovo se okrenula ka
tuarekom voi. Kakav je ovo logor?" upitala sam. Izgleda mi kao
utoite za izbeglice."
Moglo bi i tako da se kae. Ovim ljudima je svakako potrebno
utoite."
Izgubili su svoje domove?"
I vie od toga. Izgubili su sve izuzev ivota i dostojanstva. Ali
glad i sua sada prete da im ak i to oduzmu. Poite sa mnom. Hou
da vas upoznam sa nekim ljudima."
Poveo nas je ka suprotnom kraju logora gde je jedna ena, koja
je bila otprilike mojih godina, sedela i eljala vunu, koristei jednu
aku i jedno stopalo. Od druge ake joj je ostao samo patrljak na
kome je nekada smea koa poprimila opscenu i svetlucavu purpurnu
boju. Lice i vrat su joj bili izbrazdani zbrkanim oiljcima, a jedan
oni kapak joj je bio zgren i potpuno zatvoren. Fenek je kleknuo
pored nje i pruio joj aku, prislonivi prste uz njen dlan na nain
koji je odisao meavinom utivosti i nenosti. ena je potom
mahnula rukom, pokazavi Taibu i meni da se smestimo pored nje,
poput kraljice koja prima svoje dvorane.
Kela e vam ispriati svoju priu", rekao je Fenek. Pripadnici
naeg naroda su odgajeni tako da se nikada ne ale i da ne pokazuju
svoju slabost tako da nee previe zalaziti u detalje. Zato se potrudite
da proitate ono to stoji izmeu redova."
Kela je poela da pripoveda dugim ritminim reenicama koje
su zvuale gotovo kao pesma, lupkajui onom drugom preostalom
akom po zemlji dok joj se glas ravnomerno podizao i sputao. Fenek
nam je prevodio ta je govorila glasom koji je zvuao kao tiha
muzika pratnja za njene pevuave rei. Potiem iz plemena koje
uiva nasledno pravo na panjake koji se prostiru oko Tamazalaka.
Vojnici su jednog dana doli u nae selo i oduzeli nam sve kamile.
Rekli su da imaju papire koji im daju za pravo da ih zaplene. Neki od
416
elbookers
mlaih mukaraca su se pobunili i oni su ih ugurali u svoje kamione.

Nikad vie ih nismo videli. Kada su se vojnici vratili nazad, u selu su
ostali samo ene, deca i starci, ali ih to nije spreilo da nas biju i
maltretiraju. Rekli su da se pobunjenici kote u naem selu poput
korpiona i bacili su dvoje dece u bunar. To su bili sinovi moje
roake Mine. uli smo kako deca vrite i kako im kosti pucaju. Jo
uvek ujem njihove glasove kada utonem u san. Oni koji su preiveli
napad su pobegli u pustinju, zajedno sa ono malo preostalih
ivotinja. Ali tamo je vladala velika sua i ivotinje su poele da
umiru, jedna za drugom. Na kraju sam dola ovde, alhemdulilah.
Sedela sam pored te ene, sleena od oka, dok joj je Fenek
zahvaljivao to je sa nama podelila ta strana seanja. Taib joj je
neno dotakao ruku, oigledno dirnut njenom priom. Hvala vam,
rekla sam. Merci bien. okran. Ona se smireno osmehnula i
klimnula glavom, kao da nam je stavljala do znanja da je prijem
zavren, a onda je nastavila da elja vunu.
Fenek nas je potom odveo do mlade ene ija je kosa bila
povezana blistavom maramom i koja je sedela meu skupinom
drugih ena u tamnim odorama. Utivo se pozdravio sa njom i poeo
da nam prevodi njenu ispovest, o tome kako su vojnici odveli njenog
mua iz logora pod sumnjom daje saraivao sa pobunjenicima.
Takve stvari se stalno deavaju, rekla je na kraju, jedva primetno
slegnuvi ramenima, ali su njene tamne oi, uprkos toj prividnoj
leernosti, bile pune bola dok je govorila o svom mrtvom muu koga
su vojnici ostavili obeenog na drvetu u senci planine Tamdak.
Oprostili smo se sa njom i Fenek nas je poveo dalje. Cest
lenfer"34, rekao je Taib. Lice mu je bilo napeto od potisnutih emocija.
Dok smo koraali za tuarekim poglavicom, diskretno je ispruio
ruku i okrznuo mi nadlanicu vrhovima prstiju. Bio je to jedva osetan,
gotovo ukraden dodir, ali sam imala oseaj da je itava ruka poela
da mi gori.
Dok smo prolazili kroz logor, Fenek nam je predoavao
sudbine ljudi koje smo usput sretali. Kabte je siroe. itava
porodica mu je pobijena u Adag des Iforasu. Ona devojka tamo se
zove Namu. Vojnici su je odvukli do svoje kasarne, gde su je silovali
34
Ovo je pakao
417
elbookers
i iivljavali se nad njom, nakon ega je pune tri nedelje bila u komi.
Bacili su njeno telo u pustinju, ali je pustinja bila milostiva prema
njoj. Pronali smo je i doveli je ovde. Moktar je pripadnik plemena
kome su Francuzi oteli zemlju nakon to je u Arlitu otkriven
uranijum. To pleme se nakon toga ratrkalo na sve strane, ostavi bez
osnovnih sredstava za ivot. Neki su prebegli u Alir, ali su kasnije i
odatle bili oterani. Sada prose na ulicama Bamaka. Tamonji ljudi
mrze na narod. Kau da su njihovi preci bili nai robovi i da sada,
kada se toak sree okrenuo, oni mogu da gaze nas. Moram priznati
da su se zduno prepustili tom zadatku, ispoljavajui neverovatnu
zlobu i surovost."
Kada smo zaobili parkirane kamione, pokazao nam je
jednookog mukarca koji je nosio pranjavo borbeno odelo i crni
turban. Elaga je preiveo pokolj u in-Tabaradenu. Okrenuo se ka
nama, oinuvi nas mranim pogledom. Znate li ta se desilo u inTabaradenu?
Na Taibovom licu je zaigrao bolan gr. uo sam neto", tiho
je odgovorio, ali nikad nisam sreo nekoga ko je bio tamo."
Ja sam utueno odmahnula glavom, naslonivi se na jedan od
kamiona, istovremeno se znojei od vreline i drhtei od jeze.
Ako namerava da u javnost plasira priu o nama, Izabela,
prvo bi trebalo da se upozna sa naom istorijom", nastavio je Fenek,
uopte ne gledajui u mene ve u kolonu ena sa ispruenim rukama
koje su ekale sledovanje. Duboko je udahnuo. Mi smo nekada bili
najslobodniji narod koji je hodio po ovom svetu. A danas spadamo u
red najsiromanijih i najugnjetavanijih. Oteli su nam nae panjake i
poeli da nas proganjaju od nemila do nedraga. Kada se na na narod
obruila glad i sua, predstavnici lokalnih vlasti su krali hranu koju
su nam slale dobrotvorne organizacije i prodavali je na crnom tritu.
Zato sam reio da uzmem stvari u svoje ruke i da im lino dopremam
pomo. Iz zemlje koju smo nasledili od svojih predaka izvlae se
ogromne koliine nafte i uranijuma, pustinjsko bogatstvo se bezono
pljaka, a nama niko nije ponudio ni najbedniju odtetu za otimanje i
skrnavljenje nae zemlje. Umesto toga, naoruani stranci patroliraju
oko arlitskih rudnika i pucaju na svakog ko se usudi da im se priblii.
ta mislite, da li je makar najmizerniji deo tog dinovskog profita
418
elbookers
koji se stie izrabljivanjem nae zemlje ikada stigao do nas? Nije.

Nikada nismo dobili ak ni prebijenu paru. Za pripadnike naeg
naroda nije sagraena nijedna kola ili bolnica. Za nas nema
raspoloivih radnih mesta. Nismo dobili svoje predstavnike ni u vladi
Malija ni u vladi Nigera. Nai mladii su bili hapeni i raseljavani, ili
primorani da krenu u samoprogonstvo kako bi ono malo raspoloive
hrane moglo da se razdeli starcima i deci. Elaga i ja smo postali
iumar, nezaposleni i neeljeni: ljudi otrgnuti od svojih korena.
Zabludelo smo prihvatili Gadafijev poziv da odemo u Libiju kako
bismo postavili temelje za budunost takozvane Tuareke republike.
To je bilo tokom osamdesetih. Elaga je tada bio mlad. Ali sam ja bio
stariji i iskusniji. Trebalo je da vidim kuda je to vodilo. Ali nisam
video zato to sam u sebi gajio jedan san, san mog pretka Kaosena:
da e se jednog dana sva naa plemena ujediniti i stvoriti Azauad,
zemlju po kojoj e na narod moi slobodno da luta i da vodi ivot
kakav su Tuarezi vekovima vodili. Gadafijeva obeanja su se svela
na puke iluzije. Ali sam neko vreme strasno verovao u te iluzije.
Kako bih zaradio za ivot, borio sam se u njegovoj armiji u Zapadnoj
Sahari, a potom u adu i Libanu. Bio sam tako kivan na itav svet da
sam bio spreman da se borim protiv bilo koga. Ali se iza tih vojnih
poduhvata skrivala obina tatina. Njemu se naprosto dopadala ideja
da alje svoju privatnu armiju u pomo svojim arapskim roacima
koji su vodili vlastite bitke, tako da se na kraju sve svelo na novac i
line usluge, a tuareki narod je ponovo ostao praznih aka. Sva ta
opojna obeanja su se rasplinula u vazduhu, to nije predstavljalo
naroito iznenaenje. Trebalo je da se setim da je Kaosen uvek
govorio da Tuarezi nemaju saveznika na ovom svetu.
Devedesete godine bili smo prognani iz Alira, zajedno sa
ostatkom naeg naroda. Ali niko nije hteo da nas primi. Malijski
zvaninici su tvrdili da je to problem Nigera, a Niger je tvrdio da je
to stvar kojom treba da se pozabavi vlada Malija. Na kraju je bio
sklopljen sporazum i Niger je bio primoran da prihvati osamnaest
hiljada ljudi koji su bili prognani sa njegove teritorije. Mislili smo da
emo se vratiti u svoju postojbinu u Airu i Tamesni, ali smo umesto
toga bili prebaeni u in-Tabaraden.
To je bilo strano mesto: prljavo, pretrpano, puno boleina i
419
elbookers
brutalnosti. Vojnici su uivali u pomisli da su slavni i odvani

Tuarezi, koji su nekada predstavljali strah i trepet u tom delu sveta,
konano bili preputeni njihovoj milosti. Tukli su nae mukarce i
silovali nae ene, pretvarajui tlaenje naeg naroda u svojevrsni
ritual. Skidali su odeu starcima i ostavljali ih potpuno nage nasred
ulice, cepajui velove koji su im itavog ivota prekrivali lica. Terali
su mladie da puze poput pasa, uivajui u njihovom ponienju."
Skrenuo je pogled ka meni. Kada ujem kakva se praina na
Zapadu podigla zbog zlodela poinjenih u Abu Graibu i
Gvantanamu, doe mi da prasnem u smeh. Da su ljudi sa zapada
mogli da prisustvuju samo jednoj desetini zlodela koja su izvrena
nad naim narodom u in-Tabaradenu zaplakali bi od stida to je
tako neto moglo da se desi u takozvanom civilizovanom svetu. Ali
je Afrika zaboravljeni kontinent, a mi smo zaboravljeni narod kome
su svi okrenuli lea.
Zatekla sam sebe kako stiskam amajliju koja je bila sakrivena
ispod moje koulje, proeta oseanjem da sam zabasala na minsko
polje po kome su pratale rei koje su mogle da osakate i ubiju.
Nisu nam doputali da napustimo logor ili da kolujemo svoju
decu. Na kraju su neki od mlaih ljudi organizovali protest ispred
policijske stanice. Jedan vojnik je bio ubijen vlastitim orujem.
Naravno, tamonji vlastodrci su jedva ekali da dobiju povod da
stupe u akciju. Mi smo bili nenaoruani i iznureni od bolesti i
neuhranjenosti. Ali su oni zbog smrti jednog vojnika poslali itavu
armiju na nas. Proglasili su vanredno stanje, opasnost koja je visila
nad vratom itavoj naciji. Ubrzo su stigli sa svojim bataljonima i
suzavcem i padobrancima. Nai logori su bili zbrisani sa lica zemlje.
Bunari su nam bili trovani ili zatrpavani. Dolazili su po noi,
naoruani maetama i kanisterima sa benzinom..."
Glas mu je zastao u grlu. Kriom sam ga osmotrila, primetivi
oganj koji mu je plamteo u oima. Taib je zurio u njega, nepomian
poput kipa, iekujui nastavak.
Pobegao sam, zajedno sa jo nekim mukarcima. Jo uvek
oseam griu savesti to nisam ostao. Ali sam se u ivotu nagledao
takvih prizora i znao sam ta se spremalo. Elaga je ostao. On je imao
enu i troje dece. Za razliku od njega, ja nikoga nisam imao. Meni je
420
elbookers
bilo lako da pobegnem. Kaosen je uvek govorio da moramo da se

borimo poput akala i ja sam mukarce iz logora nagovarao da tako i
postupimo. Bolje je napadati iz potaje i potom beati nego se uputati
u lavovsku borbu, licem u lice. Ali neki od pripadnika naeg naroda
nisu mogli da prihvate takvu strategiju. Oni u tome nisu videli
pragmatizam ve kukaviluk. Oni su se i dalje divili ratnicima koji su
1963. godine na svojim kamilama krenuli protiv tenkova malijske
armije i koji su u toj bici bili pokoeni poput snoplja. Bio je to
velianstven gest, ali kakvo nam je dobro on doneo? To je bio
besmislen potez, unapred osuen na propast. Niko mi nije zahvalio
kada sam pokuao da ih suoim sa stvarnou. Oni koji su ostali su
poginuli ili su bili ozbiljno osakaeni. Elaga je izgubio itavu
porodicu. Ostao je bez oka i jedva je izvukao ivu glavu. Mnogi su
bili pobijeni odmah po izbijanju pobune. Nakon toga je usledilo
formalno i sistematsko istrebljivanje. ak se pominjalo i konano
reenje da, koristili su ba te rei neminovnost da se svi Tuarezi
pohapse i eliminiu iz ostatka zajednice. Na stotine naih ljudi je bilo
natovareno na kamione koji su krenuli kroz pustinju, prema Bilmi.
Mi smo dobro poznavali tu rutu. U starim vremenima nazivali smo je
put soh. Veina onih koji su kao zarobljenici u vojnim kamionima
krenuli tom starom karavanskom stazom nikada vie nisu vieni.
Blagi gospode, proaptao je Taib. Uopte nisam znao za to.
Preao je rukom preko lica i kada mu je sunce obasjalo prste videla
sam da su bili vlani od suza.
U tom masakru smo izgubili skoro dve hiljade ljudi, ali su
predstavnici vlasti tvrdili da je bilo svega ezdeset rtava. Mi koji
smo uspeli da pobegnemo stvorili smo koaliciju. Uloili smo
zvanian protest starim kolonijalnim silama, ali su Francuzi okrenuli
glavu na drugu stranu. Oni su ve imali razvijenu interesnu mreu sa
proizvoaima nafte i uranijuma tako da nisu eleli da se upliu u
takve stvari, ak ni kada su Ujedinjene nacije stale na nau stranu.
Pod pritiskom stranih diplomata, nigerska vlada je organizovala
suenje, ali je to bila obina farsa. Kada je glavni muitelj iz inTabaradena izaao za govornicu i kada je poeo otvoreno da se
hvalie kako je golim rukama udavio jednog starca, svi posmatrai u
sudnici su njegove rei doekali gromoglasnim klicanjem. Pokuali
421
elbookers
smo da se oslonimo na diplomatske metode, ali nam to nita nije

donelo. Konkretna akcija je postala naa poslednja i jedina nada.
Nekoliko godina sam bio na elu pobunjenike frakcije u planinama,
ali su nai napadi za nae dumane bili bezazleni kao ujedi
komaraca." Fenek je na trenutak zautao, duboko udahnuvi. Otada
ovde vladaju sporadina primirja i prekidi vatre, kao i pokuaji
asimilacije, ali se sutinski nita nije promenilo. Zato nastojim da
uinim bar ono to je u mojoj moi da pomognem svom narodu i da
skrenem panju svetske javnosti na njihovu nesreu.
Ponovo se okrenuo ka meni, prostrelivi me netreminim
pogledom. Nadam se da sada shvata zato radim to to radim,
Izabela Treslav-Foset. I da e mi donekle oprostiti zbog grubih
metoda koje primenjujem.
Odjednom sam briznula u pla, pogoena njegovom priom i
unutranjim tenzijama koje su me vukle u razliitim pravcima. U
poreenju sa turobnom novijom istorijom tuarekog naroda, moji jadi
su bili siuni i zanemarljivi. Ali sam uprkos tome imala oseaj da
sam pritisnuta nekom velikom mukom, tako stranom i tekom da je
mogla da proguta itav svet, kao da se u meni podigla neka ustava
kroz koju je pokuljala nezaustavljiva plima saoseanja s tim ljudima.
Fenek se diskretno okrenuo u stranu. Sigurno mu je bilo
neprijatno zbog mog emotivnog izliva. Tada se njegov pogled
ponovo prikovao za mene. Ali ne za moje lice, ve neto nie.
Odjednom sam shvatila da se dugme na mojoj koulji raskopalo pod
nervoznim pokretima mojih prstiju i ba kada sam krenula da ga
zakopam kako ne bih delovala nepristojno on me je jednom rukom
uhvatio za rame a drugom je zgrabio moju amajliju.
Otkud ti ovo? upitao je, zaarenog pogleda. Tada se okrenuo
ka Taibu. Jeste li ovo uzeli od one starice koju ste sahranili u
pustinji?"
Ne! Naravno da nismo!" Taib je bio uasnut tom pomilju.
To je Izabelina amajlija. Objasni mu, Izi.
Fenek je izvukao amajliju i povukao je ka sebi ba u trenutku
kada sam zakoraila unazad tako da se kona vrpca ista ona vrpca
koja je izdrala onako silovit pad i koja mi je spasla ivot na Lavljoj
glavi naglo prekinula i amajlija je pala u prainu ispred naih nogu.
422
elbookers
Uprkos godinama, tuareki poglavar je bio bri od mene. Savio se ka

amajliji poput zmije koja kree u napad i podigao je sa zemlje.
Nekoliko puta ju je okrenuo na dlanu, a potom je pomerio sredinje
ispupenje u stranu, kao da je na neki voleban nain unapred znao
kako se otvarala skrivena komora. Mali svitak pergamenta mu je pao
u aku.
Reci mi kako si dola do ovoga", naredio je promuklim
glasom.
Ovaj... moj otac... promucala sam. To sam nasledila od
oca. Tada sam mu ispriala za oev testament i kutiju na tavanu i
udne stvari koje sam pronala u njoj. Znate, moj otac je bio
arheolog. U mojoj tani ete pronai papire koje mi je ostavio u toj
kutiji.
Fenek je sevnuo pogledom, ali se njegova panja nije zadrala
na meni. Imala sam utisak da sada, kada je ugledao tu amajliju i tajni
zapis koji se skrivao u njoj, vie nije mogao da se usredsredi na bilo
ta drugo. Nakon duge zamiljene utnje odsenim korakom je
krenuo ka drugoj strani logora. Poite sa mnom", doviknuo je preko
ramena, kao da je nakratko zaboravio da smo bili tu.
Potrala sam za njim, oseajui se nekako golo i ranjivo bez
svoje amajlije. I neobino lako, kao da u svakog asa zaleprati
poput oduvane glavice maslaka.
Kada smo kroili u njegov ator isti onaj ator u kome sam
bila prethodnog jutra, samo na drugom mestu, kao da je na neki
udnovat nain bio teleportovan i rekonstruisan do najsiunijeg
detalja pokazao nam je da sednemo, a on je poeo da vrlja po
nekoj kutiji, sve dok iz nje nije izvukao moju tanu. Priao je i
unuo mi je u ruke. Pokai mi te papire", naredio je. Izgledao je
kao ovek zahvaen groznicom. Nervozno je prelazio akom preko
lica, potpuno lien dotadanje pribranosti.
Pronala sam presavijene beleke i pruila ih ka njemu. Kada
ih je rasklopio, onaj zelenkasti papir sa neitljivim tekstom pao je na
pod. Fenek ga je zgrabio i skliznuo oima preko njega. ta je ovo?
Pojma nemam", iskreno sam rekla.
Fenek ga je bacio u stranu, preusmerivi svoju panju na tekst
otkucan na listu kancelarijskog papira. Pogled mu je beskrajno dugo
423
elbookers
ostao prikovan za tekst, a onda je unuo papir ispod mog nosa i

prstom pokazao na dve rei, sa tako strogim izrazom na licu kao da
su te rei mogle da me odvedu na optueniku klupu. Tin Hinan!
ta tu pie o Tin Hinan?
Shvatila sam da su to bile jedine rei koje je prepoznao, i to na
jedvite jade, tako da sam mu grubo prevela oevo izlaganje, posrui
kod rei kao to su ,,odar i ,,kornalin i ,,amazonit jer nisam znala
adekvatne francuske izraze, ali mi je Taib, na moje iznenaenje i
olakanje, pritekao u pomo.
Znai, ta amajlija je pronaena u grobnici Tin Hinan?
Tako ovde pie. Do tada je ve poeo da me obuzima
ozbiljan nemir. Moj otac je oigledno ukrao neki vaan istorijski
artefakt iz grobnice tuareke kraljice, na osnovu ega je Fenek
mogao da zakljui da je on bio samo nedostojan pljaka grobova i
da ja, kao njegova ker, nisam bila nita bolja od njega. ao mi je,
rekla sam. Pojma nemam zato mi je to ostavio. Moj otac je voleo
zagonetke. Voleo je da zbunjuje ljude, da ih zadirkuje svojim
superiornim znanjem." Tada sam im ispriala za pismo koje mi je
ostavio kako bi se ak i nakon smrti poigrao sa mnom, zavetavi mi
enigmu koja e mi opsedati misli. Znao je da neu odoleti izazovu
da probudim tu usnulu zver. Zastala sam, nagnuvi se ka njemu.
Moete li da proitate taj zapis? Da li znate tifinagV
inilo se daje Fenek bio uvreen tim pitanjem. Naravno da
znam. Sva deca koja su odgajena u pravom tuarekom duhu poinju
da ue tifinagjo od malih nogu, dok se jo dre za majinu suknju."
Primetila sam kako on i Taib razmenjuju ratoborne poglede. Tada je
Fenek izaao napolje i unuo ispred atora, prelazei rukom preko
peska. Potom je na toj izravnjanoj povrini kljuem od kola ispisao
niz simbola, neprestano skreui pogled ka pergamentu, kao da je
neto proveravao. Odmahnuo je glavom, promrmljao neto sebi u
bradu i izbrisao ono to je napisao. Okrenuo je komad papira na
stranu, paljivo ga osmotrio i krenuo iz poetka. Nakon nekoliko
bezuspenih pokuaja ispustio je ozlojeen uzvik i skoio na noge,
stopalom razbaruivi pesak. Poite za mnom!" doviknuo je
zapovednim tonom i mi smo ponovo pohitali za njim, posluni poput
pasa koji hodaju uz petu svog gospodara. U senci jednog stabla
424
elbookers
pronaao je staricu koju sam videla u atoru u kome sam provela

prethodnu no. Poeli su da razmenjuju pozdrave, to se pretvorilo u
tako dug ritual da mi je dolo da otmem svoju ogrlicu i pergament iz
njegovih ruku i da ih nabijem toj starici pod nos. Sreom, moja
engleska uzdranost i moji lepi maniri prevladah su tako da sam
uspela da se ograniim na nestrpljivo prebacivanje sa noge na nogu.
Fenek je na kraju preao na stvar i pokazao joj amajliju, nakon ega
smo morah da izdrimo dugu pantomimu tokom koje je starica do
najsitnijih pojedinosti ispitivala urezane are i crvene diskove,
sredinje ispupenje i konu vrpcu punu sloenih vorova koja je
sada bila pokidana na dva dela. Kada joj je Fenek pokazao
mehanizam koji je otvarao skrivenu pregradu, poela je da brblja kao
dete, podigavi amajliju gotovo do samog oka i pomerajui poklopac
napred nazad kao da je bila oduevljena tim izumom. Potom su se
upustili u diskusiju o poreklu amajlije i vetini koju je zahtevala
njena izrada, nakon ega je Fenek konano rasklopio zagonetni zapis
na svom dlanu i ispruio ruku ka njoj kako bi ga pogledala. Starica je
coknula jezikom i poela da okree glavu, sve vreme neto
mrmljajui. Pokazala je prstom na niz simbola koji se pruao od dna
ka vrhu papira. Na svitku su bila ispisana tri takva niza koji su se
ukrtali sa jo tri niza koji su se pruali u horizontalnom smeru.
Marijata", prozborila je starica, na ta je Fenek ispustio tako
dug i teatralan uzdah kao da e mu disanje ostati zaustavljeno do
kraja venosti. Starica je potom dodirnula drugi niz. Amastan",
rekla je.
Meni nijedna od tih rei nita nije znaila, ali je vazduh bio
nabijen takvom koliinom emocionalnog naboja da sam osetila kako
mi se dlaice na potiljku jee i kostree. Tada sam naprasno shvatila
ta oznaava trei vertikalni niz. Lalava", proaptala sam i svi su se
zapiljili u mene. Osetila sam kako me obliva uasna vrelina a potom
uasna jeza. Poela sam da se njiem.
,,Ej-jej, rekla je starica glasom koji je zvuao kao da je
dolazio iz velike, velike daljine. Lalava."
Taib je prebacio ruku oko mog struka kako bi me pridrao,
zapahnuvi mi vrat svojim toplim dahom koji je na mene imao
sasvim suprotan efekat. Otkud zna da tu pie Lalava? Jesi li
425
elbookers
naprosto proitala tu re? Ili si je nekako naslutila?"

Nemo sam odmahnula glavom. Ni sama nisam znala.
Fenek je poeo da drhti. Primetila sam kako mu se ruke tresu
dok je starica okretala pergament za devedeset stepeni. Ali, iz kog
god ugla da ga je posmatrala, bilo je oigledno da ak ni ona nije
mogla da razrei ostatak enigme. Konano je podigla ruke,
napravivi univerzalni gest poraenosti, i izbrbljala neto to je
zvualo kao podua jadikovka. Fenek je pokuao da ponovo savije
pergament, ali su mu ake previe drhtale tako da je starica na kraju
uzela svitak iz njegovih ruku, paljivo ga vratila u tajnu pregradu i
spustila sredinje ispupenje preko te nerazreene misterije.
Ponovo smo krenuli preko logora takvom brzinom da sam se
borila za dah kada smo konano stigli do Fenekovog atora. ta ili
ko je Marijata?" upitala sam.
Primetila sam kako se Fenekove prosede obrve grevito
izvijaju, kao da je hteo da odagna to pitanje, pre nego to se okrenuo
u stranu i spustio glavu meu ake. A tada je taj mukarac taj
okoreli trabandist, pobimjeniki voa, prekaljeni veteran, tuareki
poglavica, ili ta god bio, ovek koji nam je neto ranije bez trunke
emocija u glasu priao o nezamislivim zverstvima i stravinoj
sudbini koja je zadesila njegov narod tada je taj mukarac briznuo
u pla. Izmeu njegovih rairenih prstiju su se provlaili jecaji koji bi
slomili ak i kamen, ispunjavajui taj mali ator neizrecivim bolom.
Bila sam zaprepaena, pa ak i prestravljena spoznajom da
sam zatoena u klaustrofobinom prostoru nabijenom tako sirovim
emocijama. Poelela sam da istrim napolje i pobegnem glavom bez
obzira, ali me je neto nateralo da ostanem prikovana za mesto. Setila
sam se kako mi je Fenek nedavno rekao da su pripadnici njegovog
naroda bili odgajeni tako da se nikada ne ale i da nikada ne
ispoljavaju slabost, to me je navelo da se upitam kako su, za ime
sveta, jedna lepa plemenska ogrlica i poruka koja se skrivala u njoj
mogli da imaju takvo dejstvo na tog estokog i prekaljenog
mukarca. Ali ak i dok su mi se po glavi vrzmala takva pitanja, bila
sam savreno svesna onoga to sam oduvek znala: daje moja amajlija
predstavljala uasno monu stvar, stvar koja je bila proeta magijom
i pritisnuta bremenom duboke i tragine istorije.
426
elbookers
33
Koa mog voljenog blista poput kie na visokim stenama

Poput kie na visokim stenama
Kada se bremeniti oblaci otvore
Pod plamsajima munja i tutnjavom groma
Koa mog voljenog blista poput bakra
Blista poput bakra
Koji inadani kuju nad vatrom
Ah! Kako volim taj iskriavi sjaj na njegovoj jagodici
Bridak poput seiva pod svetlou sutona
Kada sa svog lica skine veo, samo za moje oi.
Marijati je glas zastao u grlu kod poslednjeg stiha. Plima
seanja joj je pokuljala kroz misli, a suze su joj navrle na oi. To je
traenje vode, prekorno je pomislila, nateravi sebe da krene
ispoetka. Osim toga, nije smela da pokae slabost pred svojim
sinom. On je sada neprestano bio sa njom. Neprestano je oseala
njegove pokrete, kao da je jedva ekao da utekne iz mrane tamnice
u njenoj utrobi. Iznova i iznova je pevala svoju pesmu, prvo apatom,
a potom poput magijske bajalice, sve dok oboje nisu utonuli u stanje
koje se graniilo sa transom. Kamilina kopita su toptala pored nje,
pratei ritam pesme, lagano i dostojanstveno. Koa mog voljenog
blista poput kie na visokim stenama.
Sroila je tu pesmu za Amastana one noi dok su leali pod
meseinom pored vode i dok su abe kreketale na sav glas. One noi
kada su zaeli bebu. I dalje joj nije bilo jasno kako je znala da se to
desilo ba te noi. Ali je bila uverena da je to bila istina. Oi su je
pekle, ali su bile previe vrele i suve da bi iz njih ponovo potekle
suze. U njima je oseala samo bol, ali ni priblino onako jak poput
427
elbookers
bola koji joj je razdirao srce.

Dosta!" glasno je naredila sebi, preavi na novu i neto
drugaiju pesmu:
Poimo daleko od boravita ljudskih
Mada voda tamo u obilju tee
Jer voda porobljuje ak i najmudrije
A menije tek dvadeset ijedno leto.
Taj stih ju je naterao da naglo zastane. Dvadeset i jedno leto.
Koliko je tano godina imala? Kad bolje razmisli, ni sama nije znala.
ene iz njenog plemena obino su obeleavale prolazak svakog leta
dodavanjem nove bordure na runo izraenom ilimu, pravljenjem
nove rezbarije ili nove amajlije, ali Marijata nije dovoljno dugo
boravila na jednom mestu da bi se preputala ritualima kojima su
devojke oznaavale poetak nove godine i sada je naprasno shvatila
da vie nije znala ak ni koliko je bila stara. I odjednom joj je postalo
uasno krivo to nije znala. Bilo je to kao da vie nije bila svesna ak
ni vlastitog bia, kao da vie nije imala svoj identitet. Bilo je lako
izgubiti oseaj za sopstvo u takvom prostranstvu. Kada bi pala no i
kada bi zvezde zablistale na tamnom svodu, oseala se kao
najsiunije stvorenje pod kapom nebeskom, stvorenje koje je
gmizalo i bauljalo poput onih malih dugonogih pustinjskih buba koje
su se verale preko dina, jedva dodirujui usijano tlo dok su nestajale
sa vidika i ostavljajui za sobom samo paperjaste tragove na pesku.
A ak su se i ti tragovi rasprivali sa prvim povetarcem. Tako se i
ona sada oseala, kao da bi svaki trag njenog postojanja na zemlji
mogao da bude obrisan sa jednakom lakoom.
Trudei se da iznova uspostavi svoj identitet, makar samo radi
sebe same, poela je da zaranja u svoja seanja. Prvo je prizvala ono
leto kada je napunila sedam godina i kada je posmatrala kako se abe
izleu u guelti u blizini letnjeg panjaka, a potom i ono leto kada je
imala osam godina i kada joj je sestra njene babe pokazivala zvezde
koje su treperile nad Utulskom dolinom dok su zajedno sedele na
Vujem nosu.
Priseala se kako je u dvanaestoj godini pobedila na pesnikom
nadmetanju sa suparnikim plemenom, koristei rei koje mnogi od
428
elbookers
njenih rivala nikada nisu uli i proimajui svoje stihove ljupkim

prelazima i pritajenim aokama koje su njeni saplemenici doekivali
radosnim pokliima. Dok je sa svojom kamilom odmicala preko
pustinje, kroz misli joj je promicalo sve vie slika iz detinjstva.
Jednom se ak glasno nasmejala, prisetivi se kako je svojoj maloj
roaki Alini pokazivala kako da hitne pregrt smokava visoko u
vazduh, tako visoko da je bila gotovo zaslepljena sunevom
svetlou dok je pratila njihov let i potom ih, oslanjajui se na puki
instinkt, hvatala u silaznoj putanji. Setila se kako je mala Alina
poela da se kikoe i kako je, kao to bi uinila svaka nestana
petogodinjakinja, zgrabila jednu smokvu i poela da bei, vriskajui
od ushienja. Ubacila je itavu smokvu u usta, pokuavi da je
pojede pre nego to je Marijata uhvati, zbog ega se umalo nije
zagrcnula. Smokve, enjivo je pomislila, osetivi kako joj mlaz
pljuvake preplavljuje zadnji deo usne duplje. Odjednom je bila
proeta tako silovitom eljom da pojede makar jednu smokvu da joj
se zamutilo pred oima. Morala je da oseti ukus smokve, i to odmah!
Nije okusila smokve jo otkako je napustila Hogar, jo od onog dana
kada je usput otkinula nekoliko plodova dok su prolazili kroz
haratinske vrtove u kojima su smokve obilato rasle na srebrnastim
stablima u senovitim umarcima.
Ali na mestu na kome se nalazila nije bilo smokava. Nije ih
bilo bar nekoliko stotina kilometara unaokolo. Znala je da je to
neporeciva injenica, ali neto u njoj moda njen sini, nerazborit
i zahtevan kao to samo bebe umeju da budu nije moglo da prihvati
tu logiku. Morala je po svaku cenu da se domogne smokava. Njeno
detece je trailo smokve, a ako mu ne bude priutila ono to eli,
time e rizikovati da se na njegovim leima ili, jo gore, na
njegovom licu pojavi taman beleg u obliku stvari koju mu je
uskratila. U plemenskom logoru viala je mnotvo dece sa takvim
belezima, igovima koji su naruavali njihovu lepotu. A budue
majke su odlino znale da su, ako su elele da svoje jo neroene
maliane potede takvog hendikepa, morale da im prue sve to su
traili: pa makar to bio i pepeo ili so, pa ak i kamilja balega.
Spustivi torbu koju joj je Azaz ostavio, poela je da vrlja po
njoj sve dok nije pronala poslednju pregrt urmi, urmi koje je tako
429
elbookers
briljivo tedela tokom poslednjih nekoliko dana. Sva ostala hrana

bila je pojedena, izuzev osuenih renjeva mesa koje je skinula sa
lea sirotog Bagrema koji su sada bili tako stvrdnuti od suneve
vreline da se plaila da e polomiti zube ako pokua da ih zagrize.
Pretvaraj se da jede smokve, naredila je sebi. Ako dopusti svojoj
mati da se razmahne, moda e uspeti da ubedi svog sina da je ta
urma zapravo smokva. Seti se kakav ukus ima smokva i kako se
njena stvrdnuta koica opire tvojim zubima pre nego to se njena
slatkoa razlije kroz tvoja usta; seti se njene sonosti i mekih
semenki koje krkaju pod zubima...
Da mi vie nisi traio smokve", neto kasnije je tiho naredila
svojoj bebi. Zato to mi vie nijedna nije ostala."
Do tada su imali sree. U zavetrini jedne dine su pronali
panjak koji su drugi putnici oigledno prevideli, tako da je Takarna
mogla da provede itav dan pasui i zadovoljno grgoljei,
pomerajui vilicu sa jedne na drugu stranu dok je preivala ilavu
suvu travu, lagano je pretvarajui u odbojnu zelenu kau. Tamo su
takoe pronali i vodu: bunare koji su podseali na puke rupe u
zemlji, gotovo sakrivene od pogleda, utonule u pesak i neprimetne za
sve osim za one koji bi nabasali pravo na njih. Usput je sledila
uputstva svog brata, upravljajui se prema zvezdama i okreui lice
ka vetru, ali se istovremeno povinovala i vlastitom instinktu,
doputajui svojim stopalima daje ponesu u pravcu koji je pokazivala
linija na njenom dlanu. Uprkos tome, na surovim deonicama izmeu
dva pustinjska izvora morala je da se osloni samo na ono malo vode
koju su jedna kamila i jedna trudna ena mogle da ponesu, i mada je
Takamina grba i dalje bila vrsta i ponosita Marijata je neprestano
brinula za njeno blagostanje, ak vie nego za samu sebe. Kada bi
nakratko predahnule, Marijata bi se opruila preko vrelog peska i
spustila ake preko svog stomaka, oseajui kako on poinje da se
nadima, potiskujui navie onaj mali mesnati vor koji je obino bio
sakriven od njenog pogleda. Tvoj mali pustinjski izvor", govorio je
Amastan u onim blaenim noima, liui njene slabine i ostavljajui
vlane tragove zapahnute sveinom nonog vazduha, pre nego to bi
zaronio jezik duboko u njen pupak i naterao je da prasne u smeh.
Jednog dana", rekao je, rodie dete koje e na ovom mestu biti
430
elbookers
privezano za tebe na istovetan nain kao to si ti bila vezana za svoju

majku; i to e biti moje dete i na itavom svetu nee biti lepeg i
voljenijeg deteta od njega.
Upitala se ta bi Amastan pomislio da sada moe da vidi njeno
telo, ogromno i naduto gotovo do take rasprsnua, sa koom koja je
bila zategnuta poput koe razapete preko bubnja; i njene nekada
ljupko zailjene grudi koje su sada postale teke i nabrekle poput
ovjeg vimena; i noge koje su poele da podseaju na palmina stabla
i glenjeve koji su se vukli poput vrea... Svesna da joj takvo
razmiljanje nee koristiti, naterala je sebe da iznureno nastavi dalje,
prebacujui jedno stopalo ispred drugog, dok je Takarna mirno i
krotko marirala pored nje.
Dok su se probijale kroz pusto, avioni su esto preletali iznad
njih, takvom silinom daje zagluujua grmljavina koja je najavljivala
njihov dolazak nastavljala da odjekuje u vazduhu jo dugo nakon to
bi nestali sa vidika. Mada se kamila nije obazirala na njihovo
prisustvo, Marijata je u njima nasluivala neto zlokobno, neku
opasnost koja nije poticala ni sa neba ni sa zemlje. U sitnim satima
noi bez meseine prela je preko druma koji joj je Azaz pomenuo, u
vreme kada je itav svet bio zaogrnut crnilom i kada se ni u jednom
pravcu nije mogao spaziti ni traak svetlosti. Ostavivi Tanezruft iza
svojih lea i oslanjajui se na zvezdane putokaze, prela je Erg el
Aguejbu, mada nije znala da se to prostranstvo tako zvalo. Kada je
sunce konano izalo znala je samo daje to bila najvea pusto u
kojoj se do tada obrela, beskrajna peana zaravan posuta tvrdim
smeim solanama i nekim trnovitim rastinjem kome ak ni Takarna,
koja do tada nije ispoljavala neurotinost koja je bila svojstvena
njenoj rasi, nije htela da se priblii.
Kada su napustile polje soli, nastavile su ka jugu i nakon
nekoliko dana su nabasale na ogromno suvo reno korito iji su tok
sledile jo tri dana, sve dok se Marijati sandale konano nisu raspale,
pa je morala da se zaustavi. Sela je na jednu hrid u presahlom
renom koritu i osmotrila svoja uljevita stopala. Nekada je bila tako
ponosna na njih, na njihovu nenu kou i izduene prefinjene kosti.
Kada ih je na dan svog venanja ukrasila kanom, svi su bili oarani
njihovom otmenou i elegancijom. Ali su otada ak i njena stopala
431
elbookers
platila danak surovoj pustinji. U poetnim danima putovanja plikovi

su se pretvorili u rane koje su postepeno zacelile. Nakon toga su
usledili novi plikovi i uljevi tako da joj je koa sada bila prekrivena
oiljcima koji su slojevito leali jedni preko drugih, a veliki debeli
jastuii stvrdnute ogrubele koe su poeli da potiskuju delikatne
rubove njenih sandala, nezgrapno ih irei sve dok se avovi na kraju
nisu naprosto raspali. Na brzinu je povezala stopala komadima platna
koje je pocepala sa svoje odore kako je njihova runoa ne bi
obeshrabrila. Morae da proe puno vremena pre nego to se ponovo
usudi da zaplee bosonoga, pomislila je, izvivi usne u gorak osmeh.
Dok su nastavljale da mariraju kroz pusto, paljivo je motrila
na vremenske prilike jer su oblaci poslednjih dana poeli da se
gomilaju, to je znailo da je kina sezona bila na pomolu. U
pustinji se vie ljudi utopi nego to umre od ei, jednom joj je
objasnio Amastan, na ta je ona prasnula u smeh i odbrusila mu da je
prava budala ako misli da e ona nasesti na takvu besmislicu.
,,Videe, kratko je odgovorio njen voljeni. Sledeeg dana se
ustremio preko logora i vratio se nazad sa starim Azeluanom koji je
pred njom potvrdio tu naizgled neverovatnu tvrdnju. Kina sezona
donosi grmljavinu i snane pljuskove", objasnio je Azeluan. Kia
pada previe silovito i previe brzo da bi pesak mogao da je upije,
zbog ega se skuplja u uedima i pretvara se u bujicu. Kada primeti
da oblaci nadiru, mora to pre da se prebaci na vie tlo.
Ali mu Marijata i dalje nije verovala, ubeena da je Amastan
nagovorio starog pustinjskog vodia da joj zamae oi tom priom.
Ali su sada te rei ponovo izronile u njenoj svesti i ona je, dok se dan
povlaio pred sumrakom, povela Takamu ka padinama stenovite
doline. Putovanje je postalo tee i sporije jer su sada morale da se
probijaju preko kamenjara i da se provlae izmeu stenovitih
gromada. Sreom, Marijata je ubrzo otkrila da Takarna ima dara da
pronae najbolje i najprohodnije staze tako da se na kraju popela na
njena lea kako bi odmorila svoje iznurene kosti. Ve pune dve
nedelje Marijata i njena kamila su koraale jedna pored druge jer je
Marijata bila previe nezgrapna da bi se uzverala na sedlo, ali se sada
ispostavilo da je bilo dobro to je potedela svoju kamilu, jer se
Takarna probijala preko kamenjara sa paljivou i razboritou koje
432
elbookers
su svedoile da je, uprkos mukotrpnom putovanju, i dalje bila krepka

i snana. Marijatina intuicija je bila ispravna: neto pre zore na
zemlju su se sruile prve kapi kie, ostavljajui crne mrlje na
pranjavim stenama. Ubrzo su morale da se sakriju u zaklon, jer je
voda poela da lije u slapovima. Iz svog sklonita na obronku
breuljka Marijata je zadivljeno posmatrala kako se niz ued
stropotavaju razulareni slapovi kie u ijem je sreditu, poput
debelog neprozirnog vela, kuljala ogromna uskovitlana bujica smee
vode, peska i blata. Da su se u tom trenutku zatekle dole, i ona i
Takarna bi nestale u toj raspomamljenoj stihiji. Odjednom je poela
da drhti itavim telom, mada ni sama nije znala da li je to bilo zbog
naglog pada temperature ili zbog okantne spoznaje ta je moglo da
se desi da je odluila da nastavi kroz ued.
Dolazak kie je podstakao nagli preporod pustinjskog ivota:
biljke su poele da dikljaju u svakom kutku i pukotini, pomaljajui
svoje glavice iz peska i kamenjara pre nego to bi ih Takama
pohlepno odrubila svojim zubima. Usred tog udesnog preobraaja, u
ambijentu koji je odjednom poeo da vrca od ivotne snage i
bujnosti, Marijatina energija je postala potpuno usredsreena na dete
koje se mekoljilo u njenoj utrobi. Stomak je poeo da joj bubri
poput testa, mada joj se donedavno inilo da je bilo nemogue da se
jo vie naduje. Upitala se kada se tano ta dinovska beba zaela u
njoj, ali nije imala snage da izrauna koliko je nedelja i meseci prolo
od Amastanove pogibije i onih noi provedenih pod blagom
dobrostivom meseinom. Samo se iznureno stropotala preko
drvenog sedla, zgrabivi izrezbarene drae sa obe ruke i njiui se
uporedo sa pokretima kamile, obuzeta oseanjem da jo nikad u
ivotu nije bila tako umorna.
A onda je jednog dana, dok je koraala pored svoje kamile,
osetila kako joj neto iklja ispod odore. Na trenutak je pomislila da
joj je beika popustila, mada poslednjih nedelja u njoj nije bilo
dovoljno vode ak ni za stvaranje mokrae, ali je ubrzo osetila kako
joj utrobu potresa tako grevit bol da je morala da se presavije napola
i da zasope. Trenutak kasnije bol je popustio, ali je ubrzo nastupio
nov i jo snaniji nalet. A potom jo jedan i jo jedan...
433
elbookers
I tako je, u brdima Adrar Nahneta, Marijata rodila svoje dete.

Trezveno je pristupila poroaju, upozoravajui sebe da nije smela da
se uspanii. Kakvu bi joj korist to donelo kada u blizini nije bilo
nikog ko je mogao da joj pritekne u pomo? Polako je skinula odeu
i poela da pevui rei koje e denune drati to dalje od njenih
najranjivijih mesta. U peanom udubljenju izmeu oronulih crvenih
stena, u prisustvu svoje verne strpljive kamile, potpuno naga pod
uzavrelim okom sunca, Marijata je uala i gurala, molila se i
napinjala i znojila, i kada je mesec poeo da se izdie nad planinom
Tiniret beba je konano skliznula iz njene utrobe i obrela se na
sveem nonom vazduhu kroz koji su se prolamali urlici pustinjskih
akala.
Drhtei od iznurenosti, Marijata je vezala vor na pupanoj
vrpci i presekla je noem, onako kako su to inile ene iz njenog
plemena. Vrpca je bila duga i tanka poput zmije. Prebacila ju je
preko jednog grma da se osui, a posteljicu je pokopala u pesak kako
njen miris ne bi privukao akale, ali je pre toga odvojila i pojela
jedan deo kako bi u sebi zauvek zadrala deli svoje bebe i kako bi
mogla da se bori za njenu duu ukoliko Kel Asufi pokuaju da je
ugroze.
Beba je bila snana, krepka i tiha. Leala je na pesku, migoljei
se kao da je elela da jo istog asa ustane i prohoda. Marijata je
skliznula prstima preko njenog siunog nateklog lia, vrsto
sklopljenih kapaka i guvice crne kose koja se suila pod sveim
nonim lahorom. Oistila ju je peskom i spustila je na meku konu
torbu koju joj je enad napravila. Potom je uzela no i zarila ga u
zemlju pored torbe kako bi zadrala duhove na odstojanju. Znala je
da e beba biti u velikoj opasnosti od denuna sve dok se estog dana
od roenja, na njen imendan, ne obavi dolian obred. Nakon toga je,
najbolje to je mogla, oistila vlastito telo i nabacala sve pesak
preko mesta na kome se porodila. Ponovo je navukla svoju pohabanu
odoru, legla na pesak i sklupala se oko tog siunog novog ivota
koji je stvorila zajedno sa Amastanom.
Beba se brzo i lako hranila i nikada se nije alila, hrabro se
hvatajui u kotac sa tim novim ivotom, kao daje bila svesna
turobnih okolnosti pod kojima je stigla na svet i kao da nije elela da
434
elbookers
svojom hirovitou privlai urokljivo oko. Tokom narednih par dana

Marijata se trudila da se to vie odmara i da povrati snagu. Ni na
trenutak nije mogla da skine pogled sa svog deteta. Neprestano se
nadvijala nad bebom, tepajui joj i pevajui joj pesme koje je i ona
sluala tokom svog detinjstva provedenog u Hogaru. Pevala joj je sve
pesme kojih je mogla da se seti, pa ak i one koje su odisale tugom i
koje su pozivala u rat. Kada je beba konano rasklopila svoje malene
kapke, primetila je da su joj oi tamne poput senki, to ju je na
trenutak uplailo, mada nije znala da li se uplaila od svog deteta ili
zbog njega.
Treeg dana, kada se Marijata promekoljila na popodnevnoj
vrelini kako bi uzela malo vode iz gerbera koji je visio sa buna na
kome se suila poroajna posteljica, neko oblije skriveno meu
ibljem je zadrhtalo i rasprsnulo se na stotinu beliastih prozirnih
komadia koji su se munjevito rasprili na plavom nebu. Zbunjeno se
zagledala u prizor pre nego to je shvatila da su to leptirovi, krhki i
siuni, sa bledunjavim krilima koja su delovala gotovo prozrano na
sunevoj svetlosti. Ako vi moete da opstanete ovde, onda emo i
mi uspeti", proaptala je, slabano se osmehnuvi.
estog dana, odmah nakon sutona, Marijata je ustala sa zemlje
i napravila tri dostojanstvena kruga oko svoje bebe i kamile koja je
predstavljala najpribliniju zamenu za ator. Poto u pustinji nije
mogla da pronae ni ovna ni enada koji bi tog brava prineo kao rtvu
za plemensku gozbu, Marijata je zamolila Takamu da joj udeli malo
krvi iz svog vrata, pazei da ne napravi previe dubok urez na njenoj
ili. Potom je prislonila okrvavljeni prst na ustaca svoje bebe, ah je
ona okrenula glavu u stranu i zamahala ruicama kroz vazduh,
razoarana slankastim ukusom te udne tenosti. Marijata je tiho
uzdahnula i pokuala ponovo, sve dok beba nije liznula kap krvi koja
e Kel Asufe drati podalje od njenih usta. Potom je tankom
granicom iscrtala guje noge u uglovima bebinih oiju i preko
njenog ela kako bi joj vid i um bili zdravi i snani. Kada se krv
osuila, okrenula je bebu na drugu stranu, a onda je du njenih lea i
noica iscrtala simbole koji e joj podariti snagu i zatitu. Preko
bebine jetre je ispisala ime koje joj je nadenula i est puta zaredom
ga objavila svetu kako bi svi saznali da to dete pripada njenom
435
elbookers
plemenu i da, po enskoj liniji, vodi poreklo direktno od Tin Hinan.

Potom je skinula svoju amajliju, izvadila svitak iz tajne pregrade i,
najpaljivije to je mogla, stiskajui jezik izmeu zuba, siunim
slovima ispisala ime novoroeneta pored imena mukarca i ene
koji su ga zaeli.
Posle toga je uzela osuenu pupanu vrpcu, paljivo je
izravnala na steni i isekla je na tri tanke trake koje je potom tako
veto uplela da bi ak i Tana pohvalila njenu umenost. Skinula je
amajliju sa ljupke vrpce ukraene nanizanim perlama, a onda je
praznu vrpcu ponovo privezala oko svog vrata, dok je amajliju
prebacila na upletene trake napravljene od pupane vrpce. Paljivo je
obmotala tu novu upletenu vrpcu oko novoroeneta, a potom je
svoje detece, zajedno sa amajlijom, spustila u Taninu konu torbu.
To je sada bila najmonija amajlija koja se mogla napraviti. Na ovom
svetu nije bilo niega to je njenom detetu moglo da podari bolju
zatitu.
Sedmog dana je odvezala svoju kamilu i povela je niz dugi
presahli reni tok koji se pruao ka ravnici. U dolini u podnoju je
nabasala na izvor Azib Amelul pored koga je zatekla skupinu
nomada. Isalan? Kakve vesti donosi?", doviknuli su nomadi u
znak pozdrava, a onda su poeli glasno da hvale lepotu njenog
deteta. Bili su to ljubazni i dobrostivi ljudi koji su, uprkos svom
siromatvu, insistirali da u njenu ast zakolju jednu kozu. Takarna je
puna dva dana delila izdaan panjak sa njihovim ivotinjama, a
Marijata je bila zasuta panjom koja je dolikovala jednoj kraljici.
ene tih nomada govorile su drugaijim dijalektom tamaeka od
onog na koji je Marijata navikla: njihovi glasovi su imali otru
nazalnu intonaciju, a suglasnici su bili prilino razvueni. Svi su
pokuavali da doznaju zato je bila sama i kuda je krenula.
Dola sam u pustinju da rodim svoje dete, objasnila je
Marijata, na ta su njeni domaini dostojanstveno zaklimali glavama.
To je bilo u skladu sa starim obiajima.
Zamolili su je da ostane sa njima zato to je novoroene
donosilo dobru sreu, ali je Marijata morala da odbije njihovu
ponudu jer su ti ljudi putovali na sever, ka Adrar Tiselilinu. Nije
mudro da ena putuje sama, upozorili su je. Putevi koji vode
436
elbookers
izmeu Tamanraseta i Insale vrve od vojske i bandita. Ali, ako si ve

tako naumila, izbegavaj glavni put. Ti ljudi se ne povinuju naim
zakonima. Oni nemaju ni trunke potovanja prema enama."
Marijata im je zahvalila na velikodunosti, ali je ve narednog
dana morala da se rastane od njih. Posmatrala je kako njihova
povorka nestaje u daljini, sve dok se poslednja koza nije pretvorila u
siunu takicu, a onda je prebacila bebu preko lea i povukla
Takamu ka tovaru koji je stajao na zemlji. Ti ljubazni nomadi su u
meuvremenu oistili i zakrpili njenu odoru, priivi novu blistavu
bordur u za pohabane rubove. Poklonili su joj ist povoj za dete, nov
veo i par starih cipela koje su joj stajale skoro kao salivene. Takoe
su joj dali neto prosa i urmi, kamiljeg mleka i sira. Dok su je
darivali, Marijati su oi bile pune suza. Bila je dirnuta dobrostivou
tih stranaca na koje je nabasala u pustinji. Pokuala je da im objasni
da ne moe da prihvati takvu velikodunost, jer je znala da su te
stvari i njima bile preko potrebne, ali su oni delovali uvreeno tako
da je na kraju popustila i prihvatila darove, obuzeta oseanjem daje
odjednom postala bogata poput neke princeze.
Jaui na Takarni, puna dva dana je ila ka jugoistoku, sve dok
se Hogarske planine nisu ukazale na horizontu, sa zailjenim
vulkanskim vrhovima koji su se nepogreivo isticali nasuprot
zalazeem suncu. Kada je ugledala taj prizor, iz njenih grudi se
otrgla bujica razdraganog smeha. Uspela je! Uspela je da se vrati
kui, uprkos svim nedaama! Uzela je bebu u naruje i okrenula
njeno lie ka brdima. Tamo lei tvoja postojbina, jagnjece moje.
Jo malo pa emo stii kui, moja mala ljubljena smokvice. Dok je
nastavljala ka planinama, svoje dete je upoznavala sa legendama
Ahagara. Zaneseno je ispredala prie o Sanusijevoj pobuni, kada su
se pripadnici Kel Taitoka digli na ustanak protiv stranih osvajaa, i
legendarnoj lepotici i pesnikinji Dasin kojoj su se udvarali plemii sa
svih strana i koja je nadmeno odbijala sve prosce, pa ak i
najmonijeg plemenskog poglavara iz te oblasti, ijim je izaslanicima
objasnila da nee da se uda za njihovog gospodara zato to je bio
strano ruan. Priala je svom detetu o masakru kod Tita, o lukavosti
osvajaa i hrabrosti plemenskih ratnika; o prefinjenim prikazima
poskakujuih gazela koji su bili naslikani na stenama kod Tuhogina i
437
elbookers
Mertuteka; i o velianstvenoj Planini duhova, Garet el Denunu.

Uskoro emo stii meu na narod, gde e ti se svi diviti i
slaviti te kao prvu bebu koja je prela Veliku pustinju."
Meutim, krajem narednog dana planinski masiv nije delovao
nita blie. Do tada je ve prela Ued Tirahart i snabdela se vodom
na izvoru Anu u Arabitu, gde je ushieno posmatrala otiske koji su se
nazirali na okolnom tlu: ne samo otiske koje su ostavile koze i ovce i
kamile, ve i tragove magaraca i mula. Ako ovde ima magaraca, to
znai da smo blizu kue, uteno je mrmljala svom detetu. Takarna je
ispustila glasan grgutavi zvuk, izvijajui vrat i zabacujui bradu ka
nebu, kao da je potvrivala njene rei.
Prela je preko potoka koji su proticali ispod usamljenog vrha
Ti el Nadara. Iza njega su leale Abalesa i Utulska dolina, a iznad
su se pruala brda meu kojima je iveo njen narod. Tlo se postojano
uzdizalo i pred njenim oima ubrzo su poela da promiu udna i
velianstvena kamena oblija koja su, kako je dan odmicao,
dramatino menjala boju. Kada je sunce bilo u zenitu, stene su bile
ukastosmee, a potom su postojano poprimale tinjajuu boju
zemlje koja je pod nadiruom svetlou sutona poinjala da plamti
poput grimiza. Marijata je zadivljeno dodirivala kamenje pored koga
je prolazila, preplavljena radou i ushienjem. Imala je oseaj da te
stene vrcaju od neke iskonske snage, ba kao i ona sama.
Kada je sunce ponovo izronilo, primetila je nizak oblak koji se
valjao sa juga, to ju je nateralo da ozlojeeno uzdahne. Na tom
mestu je bilo malo dragocenih zaklona koji su mogli da ih zatite od
peane oluje. Bilo je bolje da poure ka nekom bezbednijem mestu.
Nagovorila je Takamu da se spusti na kolena kako bi smestila bebu
na sedlo, a potom se i sama uzverala na kamilji vrat. Uprkos
nadiruoj oluji nije mogla da potisne smeh koji joj je nadimao grudi.
Bilo joj je drago to je, nakon svih onih nedelja tokom kojih se
oseala kao bremenita ovca, ponovo bila laka i okretna. Uspele su
donekle da odmaknu, ali ih je oluja ubrzo pristigla, ibajui ih otrim
peskom koji je prodirao Marijati kroz veo i krkao joj meu zubima.
Oluja je sve bre i sve snanije nadirala, stavljajui joj do znanja da
je bilo besmisleno da nastavi sa putovanjem. Morala je da pronae
mesto gde e se skloniti dok oluja ne proe. Zurei kroz oblake peska
438
elbookers
koji je tipao za oi, u blizini je nazrela brdace na ijoj se bonoj

strani nalazilo neto to je podsealo na peinu. Usmerila je Takamu
u tom smeru i potapala je po glavi, nateravi je da se spusti na
kolena. Kada se uzverala uz oronuli obronak, ustanovila je da se
tamo hvala nebesima! zaista nalazila peina. Ubacila je bebu kroz
otvor i vratila se nazad da privee kamilu, ibana peskom koji joj se
zarivao u lice i ake. Meutim, Takarna je ve uala na zemlji, sa
ukopanim stranjim nogama koje su bile odluno isturene nasuprot
oluji.
Marijata se uvukla u peinu, gde je privila bebu na grudi i
prislonila nabreklu dojku uz njene malene udne usnice. Do sada su
imale toliko sree da joj se inilo da su neprestano bile pod zatitom
milostive Tin Hinan. Sa druge strane peinskog otvora, oluja je
besnela i zavijala poput hiljadu izgladnelih denuna, ali su ona i
njena beba bile bezbedne u tom sklonitu. Uzela je jednu svecu iz
torbe koju je dobila od Tane i zapalila je. Na plamenu je rastopila
kraj druge svee, koji je potom privrstila za kamen. Tada je
ponovila istovetan postupak sa prvom sveom. Kada je dvostruki
plamen zatitrao u pomrini, primetila je da to uopte nije peina, niti
bilo kakva prirodna tvorevina. Zadivljeno se osvrnula oko sebe. Bila
je u nekoj kamenoj odaji koja je nesumnjivo predstavljala delo
ljudskih ruku. Obuzela ju je udna jeza. Nalazila se u nekoj grobnici,
ili ulazu u grobnicu, jer je naokolo primetila nekoliko prolaza koji su
vodili iz predvorja u kome je potraila utoite od oluje. im je
shvatila gde se obrela, poelela je da pobegne glavom bez obzira, pa
makar izjurila pravo u eljusti oluje. Ali je ostala unutra zbog deteta
koje je ispustilo slabaan nerazgovetan vrisak i podiglo ruice uvis,
mlatarajui kroz vazduh kao da je pokuavalo da uhvati neku
nevidljivu silu. Marijata je istog asa postala uverena da je neki din
uao u tu grobnicu. Ili, jo pre, da obitava u njoj, vrebajui
neobazrive putnike. Skloni se! Bei od nas! uspanieno je
povikala, ali se njen glas rasprio u huanju vetra i fijukanju peska.
Na kraju joj je preostalo samo da zapali preostale biljke koje joj je
Tana spakovala u torbu i da, pomeavi njihov pepeo sa nekoliko
kapi krvi koju je istisnula iz vlastitog prsta, napravi smesu kojom je
ispisala zatitnu bajalicu, prvo na zidu kamene odaje, a potom i na
439
elbookers
svitku iz amajlije. Zapis na pergamentu uobliila je tako da svaki od

tri niza sa ispisanim imenima deli po jedan simbol sa svakim od
preostala tri niza, stvarajui mreu sloenih i gusto isprepletenih
oznaka. Zadovoljna svojim uinkom, vratila je pergament u tajnu
pregradu i spustila ogrlicu na bebine grudi. Ova amajlija e te
zatititi ak i od najgorih zala, obeala je. A tada je ispustila oajan
vapaj zato to na ovom svetu nije bilo te magije koja je mogla da
sauva njenog Amastana.
Narednog jutra oluja je splasnula, ali su se niski teki uti
oblaci i dalje nadvijali nad Hogarom, prikrivajui njegove slavne
vrhove. Marijata je bila uverena da e se nebo uskoro ponovo rasrditi
i da nije imala vremena za gubljenje. Meutim, uprkos Marijatinoj
odlunosti, njena beba je tog dana bila neobino jogunasta i
neposluna. Koprcala se u njenom naruju poput ulovljenog
planinskog zeca, odbijajui ak i da sisa. Marijata je na kraju
izgubila strpljenje. Dobro! Ako nee da jede, onda budi gladna!
prekorno je povikala i umotala detece u povoj kako vie ne bi moglo
da se rita. Potom je izala napolje da obie kamilu.
Ali od Takame nije bilo ni traga ni glasa. Marijata je poela
daje doziva i da ara oima preko pejzaa, ali od toga nije bilo
nikakve koristi. Nije mogla da primeti ak ni otiske kamiljih kopita
jer je oluja izbrisala sve tragove. Ispustila je teak uzdah. ta je tu je,
pomislila je. Do tada je peke uspela da prevali mnogo veu
razdaljinu. Nije joj ostalo jo puno do cilja. Osim toga, lako se moglo
desiti da usput nabasa na svoju kamilu. Ah ju je neto uprkos tome
steglo oko srca. Ona i Takarna su dugo delile dobro i zlo, tako da joj
je njen gubitak teko pao.
Podigla je bebu i enadinu torbu sa zemlje i skinula veo sa lica.
Ba kada je krenula da napravi povez u kome e nositi dete, zaula je
kako se neko pribliava. Naglo se okrenula i ugledala trojicu
mukaraca na kamilama, koji su vukli jo jednu ivotinju za sobom.
To je bila Takama! Bila je tako srena da umalo nije strala niz
breuljak i pohitala im u susret, ali se tada naprasno pribrala. Ti ljudi
su bili pripadnici Kel Tamaeka. Svi su nosili veo preko lica. Nije
smela da jurne ka njima poput neke umobolne prosjakinje. Osim
440
elbookers
toga, to nisu bili obini Tuarezi, jer su jahali na krupnim belim

meharskim kamilama i svi su nosili puke, ba kao i tradicionalne
takube privezane pored sedla. Dok su nadirali ka njoj, obasjani
plamteim suncem, bila je zadivljena prizorom. I zato je ostala da
sedi na rubu pogrebne humke, napeto iekujui da joj priu.
Mukarac koji je jahao na elu povorke zaustavio je svoju
kamilu i zagledao se u enu ije je lice blistalo na titravom vazduhu,
u mladu majku koja je u naruju stiskala svoje detece. Dugo ju je
posmatrao, nemo i netremino, a onda je konano prozborio, Jedna
uboga mauritanka teko moe da zameni dve krasne meharske
kamile koje si mi ukrala, ali sam spreman da je prihvatim kao
deliminu isplatu tvojih dugovanja. A to se tie ostatka, mislim da
oboje znamo kako to moe da mi nadoknadi."
Marijata je imala oseaj kao da joj je neko zario ledeno seivo
u utrobu. Srce je poelo divlje da joj lupa, bolno i aritmino. Nije
mogla ak ni da udahne, a kamoli da progovori.
Trojica mukaraca su sjahali i ustremili se ka njoj. Najvii od
njih je prezrivo osmotrio umotanu bebu. Moe da baci tu bednu
larvu u prainu, jer tamo i pripada", rekao je Rosi ag Bahedi. Ona ti
vie nee trebati."
Marijata se mahnito opirala. Vritala je i zapomagala i ujedala i
grebala, ali su oni bili jai. Uprkos njenom oajnikom otporu,
izvukli su je iz grobnice, zavezali je poput ulovljene gazele i
prebacili je preko Takaminog vrata, reeni da je povedu sa sobom.
Marijata je punih tri stotine metara vritala iz sveg glasa, dozivajui
svoju bebu. Ali kada je konano shvatila da ti mukarci ne
nameravaju da se vrate po dete, naterala je sebe da se pribere i da
zapamti svaki korak puta kojim su prolazili, svaki kamen i svaku
biljku koja je promicala ispred njihovih oiju. U sebi je beleila
svaku promenu pravca i poloaj svake senke i svaku aru na pesku
nastalu dejstvom neumoljivog vetra. Dugi meseci provedeni u
pustinji nauili su je mnogim stvarima; ali su je, vie nego bilo emu
drugom, nauili istrajnosti.
441
elbookers
Kada su stigli nadomak logora, Rosi ju je bacio na zemlju

poput vree sa pirinem i zamiljeno se zapiljio u nju. Potom je
razvukao usne u prevejan osmeh. Ako hoe, moe da vriti i da
se opire, ali e se sigurno pokajati zbog toga. Zato bi ti bilo
pametnije da se pretvara da si sirota usamljena putnica koju sam,
voen svojim milostivim srcem, odluio da izbavim iz pustinje i da
je, zarad njene sigurnosti, uzmem za drugu enu."
Marijata je tupo sasluala njegovo objanjenje. Te rei su u
njenim uima zvuale potpuno besmisleno. Jedino za ta je marila
bila je njena beba. U glavi je ve skovala plan, ali je morala da bude
strpljiva. Uopte joj nije bilo vano ta e se desiti u meuvremenu.
U krajnjoj suprotnosti sa njenom prirodom, krotko im je dopustila da
je uvedu u svoj logor. Usput su proli pored nekoliko sapetih kamila,
mukaraca koji su stajali sa strane i puili, dva ulubljena dipa
sivkastosmee boje i skupine ljudi u evropskoj odei.
Ne gledaj u njih, tiho je procedio Rosi. Oni uopte ne mare
za bednike poput tebe. Njih zanimaju samo kosti i praina, a ne ive
due. Na drugom kraju logora je ugledala atore i jo ljudi:
uglavnom ene i nekolicinu dece. Kada su njihove ravnodune oi
poele da araju po njenom licu, skrenula je pogled u stranu. Iza lea
je zaula kako dipovi poinju da brundaju i da se udaljavaju. inilo
se da itelje tog logora vie zanima njihov odlazak nego njen
dolazak. Bar dok je nisu ugurali u jedan izdueni nizak crni ator, u
kome je zatekla debeljukastu namrgoenu enu sa malim pakosnim
ustima i uvuenom zejom bradom. Njene tamne oi su se prikovale
za Marijatinu pohabanu odoru i muku ruku koja je posesivno leala
na njenom telu. ta to radi? povikala je srditim glasom koji je
odjeknuo kroz ator. Zato si doveo tu bagaru u moj dom?
Dovoljno je da je ovek pogleda pa da zakljui da je puna gamadi.
Vodi je odavde pre nego to okui i upropasti sve to imam! Rosi je
prasnuo u smeh, tako snano gurnuvi Marijatu da se umalo nije
stropotala preko njegove ozlojeene supruge. Smiri se, eno moja!
Ili bi moda bilo bolje da kaem moja prva eno? Ovo je... Mina.
Bilo je to prvo ime koje mu je palo na pamet. Sigurno je bilo
pametnije da upotrebi lano ime nego da se naokolo proiri vest daje
u svoj logor dovukao pripadnicu monog plemena Kel Taitok. Ona
442
elbookers
e biti moja druga ena. Ti do sada nisi uspela da mi podari sina, a

pouzdano znam da je ova ena plodna! Nije naznaio kako je to
znao, ali je to objanjenje bilo dovoljno da njegova supruga une
doljakinju u stranu, oinuvi je pogledom punim gnuanja. Postaraj
se da Mina do zalaska sunca bude ista i spremna za mene, nastavio
je Rosi. Zna ta sledi ako me ne poslua. Uputio joj je sladak
osmeh, ali je ena naprasno ustuknula. Ona je odlino znala ta to
znai.
Rosijevoj prvoj eni, Hani, preostalo je samo da svoju zlovolju
iskali na Mini, mada joj se nijednom nije direktno obratila.
Ponaala se kao daje, umesto sa svojom suparnicom, razgovarala sa
nemim i nepominim vazduhom. Jesi li ikada videla tako trokavu i
zamrenu kosu? Da se ja pitam, najradije bih je oiala do glave.
Nakon krae pauze je dodala, Uopte mi nije jasno ta vidi u njoj.
Mrava je kao prut i smrdi poput jarca. Marijata joj je dopustila da
izvri Rosijevu zapovest, ne isputajui ni najmanji zvuk ak ni kada
se Hana svojski trudila da eljanje i ribanje i uklanjanje dlaka bude
to bolnije. Nita joj vie nije bilo vano osim da spasi svoje dete.
Ponavljala je to u svojoj glavi poput magijske bajalice tokom kratkog
obreda koji je obavljen pred marabutom i povrne proslave" koja je
bila neobino tiha i prireena tek reda radi. inilo se da niko naroito
ne voli Rosija ag Bahedija i da su mnogi od prisutnih gostiju u
rodbinskim vezama sa njegovom prvom suprugom zbog ega su
dolazak te nepoznate druge ene doiveli kao uvredu za svoj klan.
Osim toga, svi itelji logora su se slagali da je bilo neobino da
plemenski poglavar uzme drugu enu i jo neobinije da to uini tako
naprasno i neoekivano. Meutim, tradicionalne norme ponaanja
ve su bile poprilino naruene jer je pleme sa svih strana bilo
okrueno nevoljama, tako daje svaki dan nosio novu neizvesnost.
Mukarci su stoga smatrah da je bilo sasvim razumljivo da ovek
sebi priuti svako mogue zadovoljstvo i da iskoristi svaku priliku
koja mu se ukae, jer je ve sutradan mogao da zavri pod zemljom.
A, osim toga, moralo se priznati da bi ta ena privukla panju svakog
mukarca, poto je bila ista i sreena i odevena u prefinjenu
venanu odoru, uprkos injenici da ona nije bila saivena za nju. Ona
je svakako predstavljala daleko lepi prizor za oi nego sirota Hana.
443
elbookers
Jedina mana joj je bila to je bila tako mrava: uasno mrava, po

miljenju svih u logoru. A kada bude nabacila malo mesa na te
prefinjene kosti, postae prava lepotica. Povrh svega, Rosi za nju nije
morao da isplati nevestinski otkup, to je znailo da je napravio
uistinu dobar posao!
ene nisu mislile tako, mada nijedna od njih nije glasno
izraavala svoje stanovite. Po njihovom uverenju, bilo je bolje
skapati u pustinji nego postati Rosijeva druga supruga. Pa ak i prva,
kad smo ve kod toga. One su svakodnevno viale modrice na
Haninom telu, mada je ona pokuavala da ih prikrije. Viale su i
haratinske devojke koje je Rosi surovo iskoriavao. I zato, uprkos
injenici da su najvie od svega volele dobro svadbeno slavlje, ene
iz logora te noi nisu mogle svim srcem da se prepuste pevanju i
udaranju u bubnjeve. im je usiljena svetkovina bila okonana i im
je Rosi odveo svoju novu suprugu u postelju, svi gosti su se ratrkali.
Kada je Rosi skinuo Marijatinu odoru i zagledao se u njeno
izgladnelo telo, sa grudima nabreklim od mleka i mlohavim
stomakom i goljavim udovima, Marijata je zamiljala da se nalazi
na nekom drugom mestu. Kada je Rosi prasnuo u prezriv smeh, sa
uitkom se priseajui napada koji je njegovog roaka Amastana
odvojio od nje, i to ba u trenutku dok je svojom mukou harao po
njenim najtajnijim mestima, Marijata je tupo zurila u tamnu
nadstrenicu atora kao da je njen pogled mogao da se probije do
zvezda koje su treperile u visinama. Nakon sat vremena, kada je Rosi
utonuo u vrst san i poeo da hre, Marijata se tiho obukla i iskrala
se napolje. Neopaeno je pronala Takamu i nestala u noi u kojoj se
nije nazirao ni traak meseine.
Ni sama nije znala kako je uspela da pronae pravi put. Pod
platom mrkle noi sve je izgledalo drugaije, ali kada je sunce
izronilo nad breuljcima, ispred sebe je ugledala zemljano brdace i
kamenu grobnicu. Uopte nije saekala da se Takama spusti na
kolena ve je skoila sa njenog vrata i mahnito pojurila ka svom
detetu, tapkajui bosim stopalima preko tla. Evo me! Dola sam po
tebe! povikala je, ali u vazduhu nije zaula deji pla. Uzverala se
uz brdace i provukla se kroz otvor grobnice, ali je unutranjost bila
prazna. Poela je da jeca i da zapomae, isputajui oajne zvuke
444
elbookers
koji su odjekivali kroz turobnu odaju, odbijajui se od kamenih

zidova. Izjurila je napolje, bauljajui na rukama i nogama, i obila
oko itave grobnice, sve dok joj ake i kolena nisu postali ranjavi i
krvavi. Ali to joj nije pomoglo da odagna surovu istinu: njena beba
vie nije bila tu.
445
elbookers
34
una tri dana i noi Fenek je vozio kao opsednut ovek,

mahnito gonei tuareg preko pustinjskih staza i kamenitih polja. Svet
je promicao sa druge strane prozora poput zamuene slike, kao da je
bio zahvaen centrifugom koja je okolni pejza pretvarala u
izdvojene pruge razliitih boja. Kada smo nakratko izbili na
asfaltirani put, oseala sam se jo napetije i nervoznije nego dok smo
se vozili preko grubih pustinjskih staza. Fenek se lepio uz kamione
koji su ili ispred nas a potom ih preticao sa takvom brzinom i
bezobzirnou daje moja desna noga neprestano poskakivala goredole, pritiskajui fantomsku konicu to nam, kako sam kasnije
shvatila, ne bi puno pomoglo ak i da sam stvarno mogla da
pritisnem pedalu, jer smo se nalazili u vozilu koje je imalo volan s
leve strane.
Kada smo se vratili na pustinjsku pistu, tuareg je ponovo poeo
da brunda i da se trese, gore i dole i postrance, tako silovito da mi je
amajlija udarala po kljunoj kosti dok su amortizeri stenjali i zveali.
Poto smo preleteli preko jedne naroito opake dombe, osvrnula
sam se ka Taibu, ali na njegovom licu nije zaigrao ni najmanji mii,
kao da ga uopte nije doticala injenica da je zbog tog luksuznog
terenca morao da se odrekne dvogodinje zarade. Kako je mogao da
se pomiri sa pomilju da su njegove teko zaraene pare baene u
vetar? Sa druge strane, Fenekov porunik uopte nije delovao tako
nonalantno kao Taib. Oi su mu bile ogromne i zaokrugljene poput
tanjira dok smo neprirodnom brzinom jurili kroz pusto.
Moete li bar da nam kaete gde nas vodite?" upitala sam
prvog dana. U takvim uslovima bilo je teko ak i razgovarati jer
sam, naprosto time to bih otvorila usta, rizikovala da smrskam sve
446
elbookers
zube.
Do mesta gde ivi neko koga treba da upoznate."
Zar je morao da bude ba tako zagonetan? Koga treba da
upoznamo? I zato?"
Saznaete kada stignemo." To je bilo sve to je Fenek pristao
da nam kae pre nego to je zaustavio vozilo ispod velikog stabla
akacije, izaao napolje i obavio dva telefonska poziva. Prvi razgovor
je vodio na francuskom, tako da sam donekle uspela da pohvatam
konce. Uprkos obilju psovki i kolokvijalnih izraza ije sam znaenje
mogla tek maglovito da naslutim, skapirala sam da je pregovarao o
nekoj isplati koju je neko trebalo da izvri u njegovo ime. Drugi
razgovor je vodio na jeziku koji mi je delovao tako nedokuivo da
nisam ak ni pokuala da ga razumem. Umesto toga sam se okrenula
ka Taibu. Ima li neku ideju o emu se radi?" tiho sam upitala.
Koliko sam shvatio, onaj logor koji smo posetili opstaje
zahvaljujui pourboire-u35 koji Fenek isplauje zapovedniku
lokalnog garnizona. Sada je pozvao tog tipa kako bi proverio da
narednih dana nee biti neoekivanih promena u sastavu garnizona i
kako bi ga uverio da e novac uskoro stii. to se tie drugog poziva,
uspeo sam da pohvatam tek poneku re", dodao je, slegnuvi
ramenima. Neto u vezi sa kontrolnim punktovima i policijskim
postajama."
Taibovo objanjenje nije uspelo da me smiri.
Sreom, na kraju se ispostavilo da je moja strepnja bila izlina,
jer tokom preostale deonice nismo nabasali ni na jedan kontrolni
punkt, policijsku stanicu ili vojnu postaju tako da sam se postepeno
prepustila neminovnom toku dogaaja i umoru koji me je sve
snanije obuzimao. Nateravi sebe da ponovo prigrlim onaj inalah
stav, uspela sam da utonem u san.
Kada sam se probudila, tokovi vie nisu tandrkali, a svet je
prestao da promie sa druge strane prozora. Napolju sam primetila
spokojno bledunjavo sunce iji su zraci zasipali liticu nad kojom su
se uzdizale kamene gromade fantastinih oblika. Nisam morala da
posedujem naroito bujnu matu da bih meu tim stenama razabrala
siluetu uurenog zeca i oblije orla, a neto dalje i figuru mukarca
35
Napojnica, baki
447
elbookers
u sedeem poloaju, ogromnu peurku i izduenu pseu njuku.

Gde se nalazimo?" upitala sam Taiba. Naravno, ni on nije
imao pojma gde smo se obreli. Ostavili smo automobil u senovitom
zaklonu ispod stena i krenuli preko kamenjara. Fenek je krio put
odlunim odsenim koracima, kao da je svojim izmama hteo da
prodre tlo koje se drobilo pod njim, prevaljujui metar po metar i
fanatiki smanjujui razdaljinu koja ga je delila od zacrtanog
odredita. Mogla sam da zamislim kako je taj mukarac delovao u
borbi, koliko je bio estok i opak i usredsreen, i odjednom mi je
laknulo to njegov prodoran orlovski pogled nije bio prikovan za
mene ve za stazu kojom je hodio. Iskreno reeno, bilo mi je teko da
odrim njegov tempo tako da sam praktino trkarala za njim. Za
razliku od mene, Taib je grabio napred dugim ravnomernim
koracima, kao da je bio spreman da itavog dana nastavi tim
iscrpljujuim tempom, to se nije moglo rei i za sirotog porunika
koji je delovao kao ovek na ozbiljnim mukama. Mogla sam da
ujem kako vazduh iti u njegovim puakim pluima i kako dahe
pod teinom poluautomatske puke i uture sa vodom koje je vukao
sa sobom.
Za razliku od nas, tuareki poglavica je oigledno znao gde se
nalazi i kuda je krenuo. Kad god bi se meu stenama otvorio lavirint
koji je vodio u nebrojenim pravcima, on je bez trunke oklevanja
odabirao pravi put. Nakon iscrpljujueg jednoasovnog mara,
najee uzbrdo, stigli smo do jedne stenovite padine. U podnoju
sam primetila iskriavi odsjaj vode koja je svetlucala izmeu
kamenih gromada, ograeni komad peanog tla, desetak niskih crnih
atora i malu kolibu iz koje je kuljao oblak dima.
Fenek se sjurio niz padinu, pohitavi ka toj maloj naseobini,
praen vrtlozima praine i kamenjem koje je poskakivalo sa tla.
Poto sam tokom svoje planinarske karijere savladala na stotine litica
i vrleti, sebe sam smatrala osobom koja se dobro snalazila na takvom
terenu, ali jo nikada nisam videla da se neko sa takvom lakoom i
vetinom probija preko kamenjara, kao da se nije kretao na ljudskim
ve na kozjim nogama. Kada smo stigli do podnoja, Fenek se
izgubio sa vidika, ali to nipoto nije znailo da smo ostali sami. Oko
nas se odmah sjatilo mnotvo ljudi koji su nas doekali radoznalim
448
elbookers
pogledima. Maliani sa krezubim nasmeenim ustima i neustraivim

oima trkarali su za nama, dodirujui nau odeu i ruke kao da su
time demonstrirali svoju hrabrost, a potom su beali nazad i krili se
iza svojih drugara, nestano se kikoui. Upirali su prstom ka mojim
farmerkama, koje su im po svoj prilici delovale uasno zanimljivo.
Potom su se okomili na Taiba i poeli da se veru uz njegove noge,
traei vonju. Na sav glas su se smejali sirotom preznojenom
poruniku koji je vukao ,,kala, a neki od deaka su zgrabili tapove
i poeli njima da mlataraju kroz vazduh, kao da su ga izazivali na
dvoboj. Jedna devojica sa ogromnim oima i dve poskakujue
pletenice se gorljivim pogledom zapiljila u moj runi sat, odbijajui
da mi pusti ruku, oarana kuckanjem sekundare koja je neprestano
ila ukrug i dijamantom koji je svetlucao na proelju. U neko drugo
vreme i na nekom drugom mestu taj sat me je kotao skoro dve
hiljadarke to je, kad bolje razmislim, bila apsurdno visoka svota za
predmet ija je jedina svrha bila u tome da pokazuje vreme. Zato bi
neko dao toliko para da bi znao koliko je sati kada se to jednako
precizno moglo ustanoviti na osnovu poloaja sunca ili duine senki
koje su poigravale preko tla? Nisam mogla da se setim skoro niega
to je na tom mestu bilo beskorisnije od tog asovnika, osim moda
papirnog novca kojim je ta triarija bila kupljena. Razvukla sam usne
u osmeh i otkopala koni kai i devojica je ve narednog trenutka
otrala sa mojim satom, praena povorkom razdraganih maliana.
Taib je upitno izvio obrvu. Ako se ne varam, to je bio
lonin?.
Fenekov porunik je sloio tako preneraenu grimasu da sam
morala da prasnem u smeh koji bi sigurno poprimio histerine
razmere da se tuareki voa u tom trenutku nije stvorio ispred nas.
Venez avec moi36 rekao je odsenim tonom, a potom se okrenuo na
peti i pohitao preko logora.
Proli smo pored skupine atora ispred kojih smo zatekli
ivopisno obojene ilime koji su se vetrili na pustinjskom vazduhu,
ene koje su tkale i pripremale hranu i mukarce koji su uplitali i ili
komade obojene koe, sve dok nismo stigli do suprotnog kraja logora
gde je stajala usamljena koliba iz koje je jo uvek kuljao dim. Kada
36
Poite sa mnom
449
elbookers
sam provirila unutra, shvatila sam da je to bilo neto nalik kovanici.

Naokolo su leali ekii svih veliina, alatke za obradu metala,
kameni nakovanj i ivopisno ukraen kovaki meh. Malian koga
smo zatekli u kolibi iznenaeno je razrogaio oi i mugnuo napolje,
oslobodivi ulaz iza koga smo ugledali uurenu siluetu koja je
sedela ispred vatre. Pod poskakujuom svetlou plamena primetila
sam kou prekrivenu mreom bora, bistre prodorne oi i krunu
kratko podiane bele kose koja se nalazila u upadljivom kontrastu sa
tamnoputim licem. Kada je taj udni ovek ustao, primetila sam da
po svojoj visini i impozantnom dranju gotovo moe da se meri sa
Fenekom. Srdano mi je stegao aku, daleko snanije nego to sam
mogla da oekujem od mukarca njegovih godina.
Poruniku je bilo naloeno da se zajedno sa svojim orujem
udalji iz kolibe, dok smo mi ostali sprovedeni kroz dim i pomrinu
ka dvoritu u pozadini. Kako se ispostavilo, tamo se nalazio vrt pun
cvea i rastinja. Jo na prvi pogled sam uspela da razaznam paradajz,
paprike i ili, komora, narande, neven i bugenvilije. Bilo je to
pravo pravcato udo, bujna oaza usred pustinje.
Vidim da vam se dopada moj vrt, rekao je kova blagim
milozvunim glasom koji je bio u krajnjem neskladu sa njegovom
stasitou. Oprostite to ne nosim veo. To nipoto ne ukazuje na
nedostatak potovanja ve naprosto na injenicu da bi meni, po
prirodi stvari, moglo da pripadne samo pola vela. Mada sam stekla
utisak da je Feneku ta opaska zvuala zabavno, moje lice je
poprimilo tako tup i zbunjen izraz da se kova blagonaklono
osmehnuo. Moje ime je Tana i ljudi me esto opisuju kao hommefemme, mada ja lino vie volim da o meni govore u enskom rodu,
objasnilo je to neobino stvorenje na savrenom francuskom.
Bila sam tako zateena da su se moja usta pretvorila u jedno
savreno zaokrugljeno slovo O, i to ne samo zato to nikad pre toga,
bar ne svesno, nisam upoznala osobu koja sebe predstavlja kao
homme-femme. Va francuski je izvanredan', prozborila sam,
pokuavi da skrenem razgovor u drugom pravcu i da bar delimino
prikrijem svoju zapanjenost Kako ste ga tako dobro nauili?"
Nauila sam mnoge stvari. Dobro se snalazim i na songaju.
Iskustvo mi je pokazalo da se pregovori sa lokalnim vlastima i
450
elbookers
dobrotvornim organizacijama bolje odvijaju kada priam na

njihovom jeziku. Tana je ispruila ruku ka arenom ebetu
rairenom preko zemlje na kome je bio smeten mali okrugli
srebrnasti sto. Nedaleko odatle, voda u srebrnom ajniku je ve
itala nad mangalom. Sto je bio ukraen prefmjenim izrezbarenim
arama, a na njegovoj sredini su stajale etiri ae za aj, kao da je
Tana oekivala na dolazak. Ili je moda imala samo etiri ae koje
su uvek stajale na tom stolu? Poto je spremila aj, poela je
ceremonijalno da ga sipa u ae. Dok je to radila, niko nije prozborio
ni rei, kao da bi time bio naruen neki sveti obred.
Tada se konano okrenula ka meni. Ako sam dobro shvatila",
rekla je, nagnuvi se preko stola, ti ima neku amajliju."
Skrenula sam pogled ka Feneku koji je kratko klimnuo glavom.
Da. U njoj se nalazi svitak ispisan na tifinagu.
Ah, da... svitak." Tamnoputa ena me je odmerila ozbiljnim
netreminim pogledom. ta zna o tifinagu.
Morala sam priznati da znam veoma malo.
Tana je zavrnula ugao ebeta i ispisala nekoliko simbola na
pesku. Na jezik je tesno povezan sa svetom u kome ivimo.
Naravno, to vai za sve kulture, ali naa kultura neposrednije od
veine ostalih odraava fundamentalne elemente naeg ivota. Vidi
ove prave linije koje koristimo? To su tapovi. Oni predstavljaju
noge ljudi i ivotinja, iji su ivoti isprepleteni u neprestanoj
meuzavisnosti. Ti znakovi simbolizuju koze i ovce i kamile i gazele
i akale i lavove. Krstii ukazuju na puteve izmeu kojih moramo da
se opredelimo, staze kojima hodimo kroz pustinju svojih ivota,
pravac u kome se kreemo, voeni suncem i mesecom i zvezdama.
Meu pripadnicima naeg naroda postoji izreka da sve vane stvari
kreu iz srca i da se potom postojano ire i stapaju u Krugu ivota,
ba kao to horizont vascelog sveta krui oko naeg plemena i naih
stada. Ali na kraju sve ponovo zavrava u srcu. Zato to je ljubav
najjaa sila na ovome svetu." Otvorila je tajnu pregradu na amajliji,
istresla pergament na svoj dlan i osmotrila ga dugim usredsreenim
pogledom. Tada se lagano osmehnula, vraajui svitak na mesto.
Sredinje ispupenje je prigueno kljocnulo, ispustivi zvuk koji je
podseao na neku zavrnu i presudnu proklamaciju. Nisam
451
elbookers
oekivala da u ikada vie videti ovu amajliju, ali mi je sada

neizmerno drago to je ponovo drim u ruci, uprkos svim nesreama
koje su se odigrale u njenom prisustvu." Imala sam oseaj da su
njene tamne oi mogle da proniknu do same sri mog bia. Tada se
okrenula ka Feneku. Ah, sirota duo! Punih etrdeset godina si
proveo u pustinji. etrdeset godina si okretao svoje lice od ljubavi i
bola koji ti je razdirao duu. etrdeset godina si poricao da se srce
nalazi u sreditu sveta. Nikad je nisi pronaao, zar ne? I zato si se
sada, nakon toliko vremena, vratio ovde sa ovom amajlijom. Molim
te, nemoj pogreno da me shvati. Mi smo ti neizmerno zahvalni za
sve to si uinio za nas, za novac i pomo koje nam alje. Ali bi
svima bilo drae da smo bar povremeno mogli da vidimo tvoje lice.
Da si se potrudio da odrava vre veze sa svojim plemenom,
mogla sam da ti utedim dve godine patnje." Iz njenih grudi se otrgla
bujica priguenog smeha. Zato uvek sirota stara Tana mora da bude
ta koja sve konce dri u svojim rukama? Ah, dobro. Uskoro emo
razmrsiti sve niti, mada e vam moje otkrovenje zvuati
neverovatno." Neno me je potapala po ruci. Znam da ti ovo deluje
vrlo udno, drago dete, ali te molim da ostane ovde. Zato to e
stvari uskoro postati jo udnije." Tada je, sa gipkou koja je bila
krajnje nesvojstvena njenim godinama, skoila sa zemlje i vratila se
u kolibu.
ta to pokuava da nam kae?" upitala sam Feneka. Ali je on
samo zurio u umur koji je tinjao u mangalu kao da su tamo poivali
svi odgovori. I drhtao je itavim telom.
Skrenula sam pogled ka Taibu. Mislim da smo se obreli u
sreditu velike misterije, ali e ona uskoro biti razotkrivena", rekao je
on, skliznuvi prstom preko moje nadlanice. Treba samo da bude
strpljiva, Izi."
Zauli smo neko komeanje iza vrata i Tana se ponovo pojavila
pred nama, u pratnji nie ene ija je duga crna kosa bila protkana
sedim pramenovima i upletena u mnotvo sloenih kika i vitica. Na
uima je imala duge srebrne visee minue koje su joj dopirale
skoro do ramena, simetrine komade srebrnog nakita izraene u
obliku upljih krugova i obrnutih trouglova. Na prstima i rukama je
nosila jo iskriavog srebra. Izdueni srebrni pritiskai pridravali su
452
elbookers
uglove marame koja joj je bila obmotana oko glave, a njena

tamnoplava odora je bila iskiena mnotvom ukrasnih igala. ake su
joj bile iscrtane smeom kanom, ba kao i usne koje su se upadljivo
isticale nasuprot bledoj koi.
Istog asa sam pomislila da jo nikad u ivotu nisam videla
tako dostojanstvenu enu. Izgledala je gotovo isto kao to je u mojoj
mati izgledala pustinjska kraljica koja je pominjana u oevim
spisima, u svom najraskonijem i najprefinjenijem izdanju. Ali ta
pustinjska kraljica bila je odavno mrtva, a ta ena je stajala preda
mnom, iva i opipljiva. Oi su joj imale boju olujnog oblaka, mada
se u njima istovremeno nazirala iskra humora i duboka inteligencija
koja je svedoila o teko nauenim lekcijama. Nos joj je bio dug i
prav, obrve guste, a isturena brada je odisala odlunou i
nepokolebljivom voljom. Bila sam sigurna da tu enu niko nikada
nije nazvao ljupkom ili lepukastom. Njena pojava je bila previe
upeatljiva za takav opis. Bila je tako lepa i tako dostojanstvena,
pomislila sam. Njen izgled je predstavljao samu definiciju uzviene
lepote.
Odvani samouvereni pogled njenih crnih oiju se nakratko
zadrao na meni i uinilo mi se da je njena snana brada na trenutak
zadrhtala. Potom se okrenula ka Taibu i zadovoljno klimnula
glavom, a onda su se njene oi prikovale za Fenekovo lice.
Amastane", rekla je, potpuno razgovetnim glasom.
Ah, Marijata..." prozborio je Fenek glasom koji je podrhtavao
na granici izmeu apata i uzdaha.
Bila su to imena ispisana u mom svitku. arala sam pogledom
izmeu njihovih lica, pokuavajui da dokuim neki smisao. Tana se
nagnula ka meni, diskretno dodirnuvi moje rame. Nisu se videli
punih etrdeset godina. I oboje su mislili da je ono drugo mrtvo.
Uasno je teko kada etrdeset godina nekoga nosi duboko u srcu i
kada pritom veruje da nikada vie nee moi da ga dodirne i da ga
stegne u zagrljaj. Poite sa mnom. Mada su njih dvoje sada potpuno
slepi za sve to ih okruuje, ipak nije umesno da ih prislukujemo."
Napustili smo vrt, provukavi se ispod zasvoenog prolaza
obraslog cveem meu kojim je zujalo mnotvo vrednih pela i
nastavivi nizbrdo, ka dubokom, uveliko presahlom renom koritu
453
elbookers
ispunjenom depovima vode koji su se presijavali meu glatkim

belim kamenjem. U mojoj mladosti ovo korito je bilo puno tekue
vode", setno je prozborila Tana. Naokolo je bilo puno trske i aba i
ptica koje su neprestano cvrkutale. I oleandera sa prelepim
ruiastim cvetovima. Da samo znate koliko sam puta morala da
teram decu da jedu umur zato to su se otrovala oleanderom...
Zamiljeno je zavrtela glavom. ivot ponekad ume surovo da se
poigra sa nama. Najlepe stvari esto mogu da budu najkobnije.
Uzmimo, na primer, njih dvoje. U ivotu nisam videla lepu enu i
naoitijeg mukarca. Amastan je bio visok i prav kao strela. Dodue,
jo uvek je takav. Imao je neverovatne oi, izraajne i upeatljive...
pesnike oi, kako sam ih nazivala. Ali vidite u ta se pretvorio kada
je dospeo u nemilost sudbine. Uopte me ne udi to je odabrao takav
put. Jo pre nego to je doao meu nae pleme, a tada je bio deak,
nagledao se svega i svaega. A onda je sa devetnaest godina izgubio
svoju prvu ljubav, a sa dvadeset tri i drugu. To je previe za duu
obinog smrtnika. Nakon nesree koja gaje zadesila, napustio je ove
krajeve i stigao sve do Levanta, ali kakvo mu je dobro to donelo?
Bilo je to retoriko pitanje. Taib je stisnuo moju aku i ja sam
sklopila svoje prste oko njegovih. Oboje smo bili hipnotisani
Taninom priom.
A Marijata... U vreme kada je dospela ovde ona je bila prava
mala princeza. tavie, tvrdila je da vodi poreklo direktno od Tin
Hinan, ali ko e ga znati da li je zaista tako? Pripadnici Kel Taitoka
vole da se razmeu takvim stvarima. to se mene tie, uvek kaem da
je bolje da bude ono to jesi nego da na svojim pleima vue legiju
predaka, ali je naa kultura oduvek bila sklona tome. Takve stvari
mogu da sputaju oveka, da ga prikuju za prolost." Nakratko se
zamislila, naherivi glavu poput promuurnog kosa koji ispituje crva
koji se migolji pod njim. A opet, to ima i svojih prednosti. Kada
nastupe teka vremena, takav stav moe da te nadahne ponosom i
istrajnou koji e ti pomoi da se uhvati u kotac sa onim to te je
snalo. ovek na to moe da gleda iz oba ugla. U svakom sluaju,
Marijatu je u nae pleme dovela Amastanova majka." Tada je prela
na priu o eni po imenu Rahma koja je bila sreno udata za nekog
monog plemenskog poglavara sve dok on nije odluio da uzme
454
elbookers
drugu suprugu. Takve stvari su retke meu naim narodom",

objasnila je. Mislim, stvari kao to je poligamija. Mi se obino
drimo principa jedan mukarac i jedna ena: dvoje ljudi ije oi
zajedno gledaju i ije ui zajedno sluaju i ija srca zajedno kucaju.
Tako obino funkcioniu stvari u tuarekim zajednicama i to je
svakako najbolji nain. Obiaj da mukarac moe da ima vie ena
doao je sa istoka i doneo nam je samo nevolje. ene mrze da dele
svoje mukarce, a mukarci to ne mogu da razumeju. Ali, da se
vratimo na priu o Rahmi. Poto se razvela od Muse, nije joj ostalo
nita osim Amastana, njenog jedinog preivelog deteta. Veoma je
volela tog deaka. Volela ga je ljubavlju koja je potirala sve ostalo. I
tako, kada je Amastan izgubio zdrav razum, morala sam neto da
preduzmem kako i ona ne bi krenula njegovim stopama. Poslala sam
je u Air da pronae Marijatu. Morala sam da joj pruim bar nekakvu
nadu, pa sam smatrala da e to posluiti svrsi. Mi koji pripadamo
inadanskoj zajednici ujemo stvari koje drugi ne mogu da uju i
itamo znakove koje drugi ne umeju da protumae. Nijedna od
ovdanjih devojaka nije bila dovoljno lepa ili bistra da bi osvojila
Amastanovo srce, ne nakon strahota koje je doiveo. A ona je bila
neto posebno. I jo uvek jeste, kao to se i sami uverili. Prava
lepotica, ali ne na onaj povran nain, ve uzvieno lepa, to je
mnogo trajnije od puke ljupkosti. Snano upeatljivo lice i jednako
snana volja. Kako je mogao da joj odoli? Sada mi je ao to nisam
proitala ostale znake koji su okruivali to sjedinjenje. Ali sam
uradila naprosto ono to mi se tada inilo najispravnijim. Nisam
gledala unapred, bar ne u dovoljnoj meri, a kada sam to shvatila, njih
dvoje su ve bili vezani neraskidivim nitima. Ljubav je snanija ak i
od sudbine. Zapanjujue, zar ne? Neki ak kau da je snanija i od
smrti, ali mi se, neka su blagoslovene moje zvezde, jo uvek nije
ukazala prilika da to proverim.
Potom nam je predoila neverovatan sled dogaaja koji je
mukarca koga sam ja poznavala pod imenom Fenek, a koga je ona
sa gotovo majinskom naklonou nazivala Amastan, razdvojili od
pustinjske ene po imenu Marijata.
Vojnici su napali na logor u noi njihovog venanja.
Naravno, njih dvoje su pre toga ve nedeljama, a moda ak i
455
elbookers
mesecima, spavali zajedno. Ali, ak i da se to saznalo, niko im ne bi

zamerio. Pripadnici Naroda vela umeju da progledaju kroz prste kada
su takve stvari u pitanju. Gledajte samo da vas ne uhvate, to je sve
to imaju da kau na tu temu, a ako se to kojim sluajem desi, onda
pokuajte da smislite neku dobru i ubedljivu priu. Sve u svemu,
Marijata je u vreme venanja ve bila trudna. U istom danu je postala
nevesta i udovica, ili je bar ona godinama ivela u tom ubeenju.
Sirota Marijata! Siroti Amastan! Njegov ivot je visio o koncu, ali ne
zbog metka koji je ispalio onaj vojnik ve zbog udarca u glavu.
Metak ga je pogodio ovde, prislonila je ruku odmah iznad srca, ali
je pri padu tako snano tresnuo lobanjom daje taj udarac lako mogao
da ga kota ivota. Nedeljama je bio u nesvesti, to treba shvatiti kao
in neizmerne boje milosti. Zato to je roenim oima ve video
posledice jednog pokolja i to njegov um ne bi mogao ponovo da
podnese... da vidi ono to sam ja videla." Tana je nakratko zastala,
stresavi se od jeze. Bila je to stravina no."
Kako si ti preivela?" upitao je Taib, ne skidajui pogled sa
njenog hca.
Tanina usta su se iskrivila u bolnu grimasu. Sve ene kojih su
vojnici uspeh da se doepaju bile su silovane i ubijene. Ali kada su
stigli do mene..." Na trenutak je utihnula. Pa... recimo da nikad pre
toga nisu videli stvorenje kao to sam ja. Bili su tako prestravljeni da
su se razbeali glavom bez obzira. A ja nikad u ivotu nisam bila
srenija to sam roena drugaija od ostalih."
Znai, vi ste spasili Feneka?" upitala sam.
Tana je podrugljivo frknula kada sam pomenula taj pseudonim.
Ah, on je oduvek bio romantian. Kada je Marijata nestala, vie nije
imao srca da koristi ak ni svoje staro ime. Mislila sam da e uspeti
da je pronae i da je vrati, ali ivot nije poput vode, zar ne? On ne
sledi liniju najmanjeg otpora. Trebalo mu je mnogo vremena da se
oporavi od rane i onog udarca u glavu. Proli su meseci pre nego to
je ponovo stao na noge, i jo vie pre nego to je uspeo da sredi
pometnju u svojoj dui i umu, a ona je do tada nestala bez traga. Prvo
ju je otac odveo u Tafilalt, a potom je pobegla i krenula kroz
pustinju. Prevalila je itav put od junih oblasti Maroka pa sve do
Hogarskih planina, razdaljinu od preko hiljadu i po kilometara, to bi
456
elbookers
bio neverovatan podvig za bilo kog oveka, a kamoli za jednu

usamljenu i trudnu enu."
Zaprepaeno sam se zagledala u nju. Prela je pustinju?
Potpuno sama?"
Ba tako. I to sa detetom u utrobi." Tana je ozbiljno zaklimala
glavom. Kao to sam rekla, ona je izuzetna ena i ima neverovatno
snanu volju. U svakom sluaju, kada je Amastan konano saznao
gde ju je otac odveo i kada je otiao u Imtegren, ona je ve napustila
grad. Pronaao je kuu u kojoj je ivela i zakucao na vrata, gde ga je
doekala nova supruga njenog oca, jer u kui nije bilo nikog osim
nje. Elem, ta ena ga je ovla osmotrila, tog pohabanog nomada koji
je postavljao nezgodna pitanja, i to joj je bilo dovoljno da donese sud
o njemu. Rekla mu je da je njena pastorka umrla. Tek tako, kao grom
iz vedra neba. Rekla mu je da ju je pokosila neka bolest i zalupila mu
vrata ispred nosa. On je nakon toga poeo da se raspituje po gradu,
ali je i tamo uo sline prie. To je u njemu zatrlo poslednji traak
nade. Srce mu je bilo zdrobljeno u paramparad. Vratio se ovde, ali
nije mogao da se skrasi pa je otiao u brda. I tamo se ubrzo utopio u
aru pobunjenike borbe."
Kada si saznala da je uspela da preivi?" upitao je Taib.
Pre par godina. I ona je promenila ime. Vidite, ak i u
najsrenija vremena teko je ui u trag nekome ko je nestao u
pustinji. Ali kada osoba koju trai promeni ime koje joj je dato na
roenju..." Tana je zacoktala jezikom i zavrtela glavom. Dodue,
znala sam da nije mrtva. Mogla sam to da osetim, evo ovde..."
Prstom je dodirnula svoje srce. A, osim toga, kada sam bacala kosti,
takoe sam videla daje iva. Ali sam znala da je uzaludno da
pokuavam da Amastana ubedim u to. Zato to mi nikad ne bi
poverovao. Ne bi me ak ni sasluao."
Zato je promenila ime?" radoznalo sam upitala.
Tana se naslonila, zatvorivi oi. Kao to sam rekla, sudbina
ponekad ume surovo, pa ak i opako da se poigra sa nama. Na kraju
svog dugog pohoda kroz pustinju Marijata je pala u ake oveka
koga je mrzela vie nego bilo koga na svetu. Postala je zatoenica
Rosija ag Bahedija, mukarca koji je nasledio poglavara svih airskih
plemena. Naokolo su dugo kruile glasine da je upravo Rosi doveo
457
elbookers
one vojnike do naeg logora, ali niko nije uspeo da dokae istinitost
takvih tvrdnji. Kako god bilo, mora se priznati da je Rosi uspeo
prilino lako da se izvue, s obzirom na okolnosti..." Tana je
nakratko zastala, ispustivi teak uzdah. Dakle, Rosi je uspeo da
utekne i godinu dana kasnije je dobio upravo ono to je eleo:
Marijatu, sa kojom je konano mogao da radi ta god mu se prohte.
Odluio je da je uzme za enu. Tanije, za svoju drugu enu. Sirota
duica. Ona je toliko potovala svoje poreklo i svoju porodinu lozu
da joj je takvo ponienje veoma teko palo, a Rosi se sigurno trudio
da je neprestano podsea na sramotu koju joj je naneo. Mislim da
vam stvari sada postaju jasnije. Moda je ba zbog toga odluila da
promeni ime. Meutim, i ona je na svoj nain uspela njemu da se
osveti. Rosi nikada nije uspeo da je ostavi u drugom stanju, to mu je
nanelo veliko ponienje i izvrglo ga javnom podsmehu."
A ta se desilo sa bebom? Da li je rodila Amastanovo dete? I
da li je ono uspelo da preivi? upitao je Taib gorljivim glasom.
Imala sam utisak da on daleko vie uiva u toj udnoj igri otkrivenja.
to se mene ticalo, kako je Tanina pria odmicala, neto me je sve
snanije grizlo iznutra, neto to se nalazilo duboko u meni, neto
emu nisam mogla da nadenem ime i sa ime nisam imala hrabrosti
da se suoim.
Tana je podigla dlan, kao da je odmeravala teinu amajlije koja
je leala na njemu. Na svitku koji se nalazi unutra ispisana su tri
imena: Amastan, kome je ova amajlija isprva pripadala; Marijata,
koja ju je potom dobila od njega..."
I Lalava."
Tana je zadovoljno zaklimala glavom. Ba tako, devojko. I
Lalava. Da... Marijata je rodila bebu. Dobila je devojicu, to ju je
prilino iznenadilo. Dok se nalazilo u stomaku, dete je bilo tako
ivahno da je bila uverena da nosi deaka, kome je u svojim mislima
ve nadenula i ime: Amastan. Ali, kada se beba rodila, sve je bilo
jasno kao dan. Dobila je kerku, a ne sina. Svi delovi bebinog tela su
ukazivali da je to devojica. I tako je odluila da svojoj erkici
naene ime Lalava, duh slobode. Lalava ult Marijata ult Jema ult
Tofenat. Devojica koja vodi poreklo direktno od Tin Hinan.
Zapisala je to ime na svitku koji je stajao u amajliji kako bi zatitila
458
elbookers
svoje novoroene. I okruila ga najmonijom zatitnom formulom

koju sam ikada videla, povezavi duhove roditelja kako bi zajedno
bdeli nad detetom i preplevi rei na nain koji je obrazovao monu
zatitnu mreu, mreu koja e te tri due vui jednu ka drugoj sve
dok se konano ponovo ne okupe. Mislila je da se to nee desiti na
ovom svetu ve daleko gore, meu zvezdama, ali sudbina ponekad
ume da poniti svoja nedela i da naizgled traginu ivotnu priu
pretvori u udesnu conte defe."37
Ponovo se savila ka meni. Reci mi, dete moje, kako je ta
amajlija dospela u tvoje ruke."
Ukratko sam joj objasnila kako sam dola do nje, posmatrajui
kako se njene usne ire u spor zadovoljan osmeh.
Znai, to je pria koju su ti servirah. Ako mi dopusti, ja bih ti
ponudila alternativnu verziju. Marijata je rodila svoje dete...
devojicu,
kako se ispostavilo. Ispisala je njeno ime na svitku iz amajlije i
prikaila talisman za bebin povoj kako bi je titio. Rosi je, sa druge
strane, eleo da dobije sina. Nije eleo da odgaja tue dete, a
pogotovo ne tuu devojicu. I zato je ostavio Marijatinu erkicu da
umre u pustinji. Meutim, Marijata se vratila nazad. Jo prve noi
nakon venanja pobegla je iz Rosijevog atora i odjurila do mesta na
kome je bila ostavljena njena devojica. Tanije, do grobnice Tin
Hinan. Ah, nerazmrsiva prea ivota i smrti... tako elegantna i tako
neumoljiva. Ali, kada se vratila nazad, od njenog deteta nije bilo ni
traga ni glasa. Primetila je samo tragove guma i otiske ljudskih
stopala. Tanije, tragove obue kakva se nije mogla pronai u
itavom Maliju ili Nigeru. Bili su to tragovi nekog mukarca i neke
ene, rekla mi je. A mukarac je bio mnogo krupniji i tei od ene,
ija su stopala bila tek neto vea od dejih."
Pogled mi je i dalje bio prikovan za Tanino lice, ali je moje
srce poelo raspomamljeno da lupa, a kroz glavu su poele da mi
haraju potpuno sulude ideje. Moja majka je imala siuna stopala",
razmiljala sam. Nosila je broj trideset i... Ali sam istovremeno, na
neki uvrnuti nain, bila svesna da je u toj reenici bilo neeg
sutinski pogrenog.
37
Bajka
459
elbookers
Tana me je neno dodirnula po elu. Ima isti izraz kao i ona

kada bi na neto pokuala da se usredsredi. Osim to bi se njene
obrve u takvim trenucima spojile. Koliko vidim, ti briljivo oblikuje
svoje obrve kako bi spreila tu pojavu. Da, draga moja, ta god da si
ula od tih ljudi, ti im nikada nisi istinski pripadala. Oni te nisu
zaeli. Samo su te pronali u pustinjskoj grobnici i odluili da te
ukradu."
Imala sam oseaj da je itav svet poeo da se okree poput
ringipila. Zatreptala sam i progutala pljuvaku, pokuavajui da
izotrim sliku.
Kae da je ta ena bila Francuskinja, zar ne?"
Klimnula sam glavom.
Sigurno su te nekako provercovali preko granice",
zamiljeno je nastavila Tana. Postoje naini da se to sredi, naroito
ako su u pitanju bogati Evropljani... Njih se ne dotiu ak ni sukobi
kao to je Peani rat. Oni ive u svetu koji je potpuno drugaiji od
naeg."
Onaj dokument, Izi..." odjednom je prozborio Taib. Iz
njegovih toplih smeih oiju je zraio pogled oveka koji je
prisustvovao udu. Zavukao je ruku u dep i izvadio pare
presavijenog zelenog papira. Zaprepaeno sam spustila pogled.
Poslednji put sam videla taj papir kada ga je Fenek ozlojeeno hitnuo
preko atora. im sam ga ugledao znao sam da je to marokanski
izvod iz knjige roenih. Vidi ovaj peat? Pokazao je na izbledeli
pravougaonik na dnu izbledelog zelenkastog papira. To je Hasan
Drugi, na stari kralj. Otisak je prilino slab, ali e svaki Marokanac
kao od ale prepoznati taj ig. Prasnuo je u smeh. Zaboga, Izi! Pa ti
ima marokanski izvod iz knjige roenih!
Laan izvod iz knjige roenih, koji je ispisao i peatirao neki
korumpirani slubenik za neki triavi baki. ,,Grei, promucala
sam jedva ujnim glasom. To nije moj izvod. Ja uopte nemam
izvod iz knjige roenih. Ali sam ve oseala kako neka iskonska
radost lagano nadjaava moju pometenost i raspruje moje sumnje,
neumoljivo nadirui iz samog sredita mog bia, poput vode koja se
podie iz utrobe nekog mranog bunara, konano dospevajui na
svetlost dana.
460
elbookers
Tana mi je rekla da e doi.

Kako je ona mogla da zna?
Ti poznaje Tanu jo bolje od mene. Ona zna toliko stvari."
Usledilo je kratko zatije. Zna li da sam te svih ovih godina nosila
sa sobom, u srcu i preko srca?" Otkopala je srebrni bro koji je bio
prikaen za sredite njenih grudi i odmotala konu traku koja je bila
povezana oko njega. Potom je iznutra izvadila komad indigo platna,
presavijen i zamrljan smeecrvenom bojom. Neno se zagledala u
njega, a tada je lagano rasklopila aku. Komadi platna je zaleprao
kroz vazduh i pao na zemlju izmeu njihovih nogu. To je pare tvog
rukava koje mi je ostalo u ruci kada su me otrgli od tebe. Mislila sam
da se na njemu nalaze poslednje kapi tvoje krvi, sve dok nisam
shvatila da u utrobi nosim tvoje dete." Okrenula se ka njemu,
rairivi usne u blistav osmeh. Zar je mogue da nisi prepoznao
nau devojicu jo kada si je prvi put ugledao?" Tiho se nasmejala.
Zamisli samo! Da u pustinji otme roenu kerku!"
Amastan je odmahnuo glavom. Kako sam mogao da znam?
Sve do danas nisam znao ak ni da smo zaeli dete, tako da mi je pod
datim okolnostima bilo nemogue da..." Naglo je zautao. To je bilo
stvarno nemogue. Naravno da je nisam prepoznao." Ponovo je
zastao, utonuvi u misli. A opet, primetio sam neto u njoj. Neto
tvoje."
Ja sam je odmah prepoznala. Prepoznala bih je meu hiljadu
ena. Ima tvoje oi.
Amastan je osetio kako mu oi postaju vlane. Obrisao je suze
nadlanicom. Aak je nalagao da mukarac nikada ne sme da pokae
svoju slabost, ak ni pred vlastitom suprugom. Ali su suze ovog puta
bile snanije, i on im je na kraju dopustio da poteku niz lice, slivajui
se na pamuno platno njegovog tagelmusta. I tvoju bradu", dodao je
drhtavim glasom.
Marijata je podigla ruku, neno mu dodirnuvi obraz. Daj da
te vidim. Daj da vidim to prelepo lice. Povukla je veo nadole i
udno se zagledala u svaki mii i svaku poru, u svaku liniju i svaki
nabor na njegovoj koi. Nije mi vano koliko je vremena proteklo
otkako su nas razdvojili. Zato to to nita ne znai. Ti si isti kao i
uvek. Ti si moj Amastan. A ja sam tvoja Marijata. Nemoj nikada vie
461
elbookers
da se razdvoji od mene. Obeaj mi da nee."

Amastan je pokuao da odgovori, ali su mu rei zastale u grlu.
Zato je samo klimnuo glavom, stisnuo njene ake i prislonio ih na
grudi.
***
DVE GODINE KASNIJE
Pustinjsko sunce je blistalo na bledunjavom nebu, zasipajui
tlo prugama svetlosti koje su obasjavale skupinu figura u logoru
podignutom u podnoju planine. Oko logora se pruao spektakularan
pejza: sa jedne strane su se uzdizah iljati vulkanski vrhovi koji su
parah horizont, a sa druge se prostiralo dramatino more nepominog
peska, sa ispupenim krestama i uvalama koje su podseale na sliku
zamrznutu u vremenu. Na oblinjem panjaku, ivopisnom traku
smaragdnog zelenila okruenog crvenim kamenjarom, kamile su
spokojno pasle, strpljivo zurei u daljinu i zadovoljno preivajui,
pomerajui vilice sa jedne na drugu stranu. Neto nie odatle, pored
iskriave srebrnaste reke, stado crnih koza se veto prebacivalo sa
stene na stenu. Mlai mujaci su se uputah u meusobne okraje,
isto zabave radi, dok su ih stariji jarevi opominjali prekornom
rikom iji se odjek odbijao od crvenih zidova. Na zagraenom
zemljitu na udaljenom kraju logora, iza nekoliko parkiranih
pranjavih vozila, skupina maliana je sedela ispred izduenog nisko
postavljenog atora, paljivo sluajui dvojicu mukaraca koji su
nosili tradicionalne odore i velove. Stariji mukarac je imao otar
izraajan profil i obazriv pogled koji je u tom trenutku bio prikovan
za lice mlaeg mukarca koji je neto govorio, zaneseno maui
rukama, a potom se savio ka zemlji kako bi zailjenim tapom iscrtao
iroke zaobljene obrise na pesku ispred svojih nogu. Blago se
povukao unazad i osmotrio svoje delo, a potom je ustrim korakom
napustio skupinu. Ubrzo se vratio nazad, nosei gomilu kamenja u
zadignutoj odori. Ispod odore je imao farmerice sa uzanim
462
elbookers
nogavicama, skrojene u francuskom stilu. Bacio je kamenje na

zemlju, podiui oblak praine, to je maliane nateralo da ponu da
kijaju i da viu. Stariji mukarac je neto rekao i kada su deca
prasnula u razdragan smeh otre crte njegovog lica su se na trenutak
ublaile tako da vie nije delovao onako strogo i opasno kao obino.
Mlai mukarac je spustio jedan okrugli crveni kamen na eliptinu
putanju koju je iscrtao na pesku, a potom i drugi, krupniji i svetlije
boje, neto dalje od prvog. Potom je izmeu tih uskovitlanih
koncentrinih linija nastavio da reda jo kamenja dok su ga maliani
posmatrali oaranim i donekle zbunjenim pogledima. Mlai
mukarac je nastavio da govori, pokazujui prvo na kamenje, a
potom na nebo i pustinju, sve dok na kraju nije zamahao rukom kroz
vazduh, iscrtavajui ogroman krug oko svih njih i uklapajui ih u taj
udesni sistem koji je pokuavao da im predoi.
Dve ene su sedele sa strane, neto dalje od mesta gde se
odvijala ta ivahna nastava u pustinji, posmatrajui prizor sa
meavinom nenosti, ponosa i ushienja. Posmatrane iz profila,
izgledale su poput dva odraza iste slike, jer je raskono blistavo
sunce izbrisalo bore sa lica starije ene i zamaglilo detalje na licu
mlae. Da nije bilo tog zanimljivog srebrnasto-crnog kontrasta na
njihovim upletenim kosama, izgledale bi kao sestre ili bliske roake.
Obe su nosile labavo obmotane plave odore koje su ih titile od
dnevne vreline, arene marame na glavama, srebrni nakit i kol oko
tamnih izraajnih oiju. Jedna je na ruci imala sat, ali ne onu vrstu
sata koji je predstavljao statusni simbol, ve najjeftiniji plastini
digitalni runi asovnik ija je jedina funkcija bila da pokazuje
vreme. Spustila je pogled ka njemu, ustala sa zemlje, prebacila ruke
iza lea i protegla se, graciozno i zadovoljno poput make, a tada se
uputila ka mukarcima koji su drali as. Druga ena je potapala
svoju amajliju, masivni etvrtasti komad izrezbarenog srebra ukraen
svetlucavim crvenim diskovima koji je ponosno nosila na grudima, a
potom se takoe pridigla na noge, zabacila dugi kraj marame preko
ramena i krenula u istom pravcu.
A ta je ovo?" Mlai mukarac je pokazao na beli okrugli
kamen i deca su poela radoznalo da izvijaju vratove.
Telit? natuknuo je jedan deak, dostojanstveno se zagledavi
463
elbookers
u starijeg mukarca.
Amastanovo liceje zablistalo od radosti. Da, ba tako. Telit",
potvrdio je.
,,Mesec, ponovio je Taib. La lune." Potom je dodirnuo
komad ruiastog granita koji je bio postavljen na jo jednom od
eliptinih prstenova koje je iscrtao na pesku. A moe li neko da se
seti ta je ovo?
Devojica ija je kosa bila upletena u est draesnih pletenica
prozborila je neto jedva ujnim glasom. Taib je prislonio skupljenu
aku na uho i ona je stidljivo ponovila svoj odgovor.
Tano. To je Mars, crvena zvezda. Svaka ast, Tariat."
Potom je nagovorio maliane da na pesku iscrtaju vlastite
elipse i da postave planete i njihove mesece na odgovarajua mesta,
zasipajui ih pitanjima i objanjenjima na meavini engleskog,
francuskog i tamaeka. A tada je neko zgazio na Veneru, pao i
izbacio Zemlju iz njene orbite i svi su odjednom poeli da se smeju i
da ukaju nove zvezde i asteroide na mesta na kojima ih ranije nije
bilo. U tom trenutku preko peska se nadvila neka dinovska senka i
svi su se naglo okrenuli da vide ta je uzrokovalo taj neobian
fenomen.
Jedan od deaka je prasnuo u smeh, doviknuvi neto
Amastanu ije su se usne rairile u blagonakloni osmeh, otkrivajui
bele zube koji su zablistali nasuprot utosmeoj koi koja je
provirivala izmeu crnih nabora njegovog tagelmusta. Ovaj deki
kae da si izazvala pomraenje sunca!"
Taib je priao doljakinji i neno prebacio ruku oko njenog
pozamanog struka. Kako moemo da im objasnimo kakvo je
njihovo mesto u univerzumu kada moja dinovska supruga bane
ovde i zaseni kompletan sunev sistem?"
Izi ga je neno lupnula po miici, to je deci iz nekog razloga
delovalo urnebesno zabavno.
Marijata je prekorno zavrtela glavom. Vi mukarci stalno
pokuavate da pronaete svoje mesto u univerzumu! ene se ne
optereuju takvim stvarima jer imaju pametnija posla. Njene bistre
crne oi su izazovno zaiskrile. Na Amastanovim usnama je zaigrao
onaj armantan poluosmeh. Marijata se zagledala u njega, taman
464
elbookers
toliko dugo koliko je trajao jedan otkucaj srca, a potom se savila ka

svojoj keri i spustila aku na njen ispupeni trbuh. Pa, jesi li donela
odluku?"
Izi ju je prostrelila upozoravajuim pogledom, ali je Marijata
uprkos tome nastavila.
Dakle, gde e se poroditi?"
Tu nema ta da se odluuje. Rodie svoje dete u Parizu",
ubacio se Amastan, naprasno se uozbiljivi. Moja ker e se
poroditi u nekoj istoj modernoj bolnici gde nita ne moe da krene
naopako."
Taib je zastao pored njega, sa jednako nepokolebljivim
izrazom na licu. Ba tako! Izi, koliko puta smo priali o tome? Ne
moe ovde da se porodi! To bi bilo isto ludilo."
Ludilo, nego ta!" potvrdio je Amastan.
Dvojica mukaraca su stajali rame uz rame, kao dve polovine
istog zrna pasulja. Izi je ulovila tu frazu u svojoj glavi, paljivo je
okreui i ispitujui. Da moda nije mislila kao dva zrna graka u
mahuni"? Ponekad je zaticala sebe kako upotrebljava izraze koje
nikad pre toga nije koristila i kako zna stvari koje nije mogla da
naui meu ljudima koji su je odgajili. To je bilo ba udno, a opet
sasvim normalno. Skoro da se navikla na to.
Sluajte, ve sam ula vae argumente i svesna sam rizika. Ali
obojica odlino znate da ene ve hiljadama godina raaju decu u
pustinji! Ne, neu da ujem vie ni rei. Jo uvek nisam donela
konanu odluku. Ali, ta god da odluim, ne zaboravite da e an i
An-Mari biti ovde." To su bili putujui lekari koji su dobijali platu iz
fonda koji su Taib i Izabela osnovali zahvaljujui Izinoj otpremnini i
novcu koji su dobili od prodaje dve kue u Londonu. Oslanjajui se
na svoju razgranatu poslovnu mreu, Taib je nastavio da plasira
plemenske rukotvorine na ameriko i evropsko trite, to je
predstavljalo dodatni izvor prihoda. Tana je mlaim generacijama
prenela mnoge od svojih inadanskih vetina, mada je svoje najvee
tajne zadrala za sebe, pravei izvanredne rukotvorine koje su
postale veoma traene meu kolekcionarima.
Marijata je svojoj keri uputila onaj karakteristian pogled iz
ugla blistavih crnih oiju, pogled koji je istovremeno zraio
465
elbookers
prepredenou i zadovoljstvom. Izi je odlino znala ta to znai. Taj

pogled joj je govorio: sama donesi odluku i ne obaziri se na
mukarce. ta oni znaju o takvim stvarima? Mi smo pustinjske ene i
imamo pravo da okuamo sreu u pustinji koja nas je iznedrila.
Znajui da e Izina elja na kraju odneti prevagu, Marijata je mudro
promenila temu. A kako ete nazvati devojicu? Jeste li ve
odabrali neko ime?
Zato si tako sigurna da e biti devojica?" upitao je Amastan,
sa primesom ratobornosti u glasu.
Marijatine usne su se blaeno izvile. Sigurna sam, jer sam
proitala znake."
Taib je lagano zavrteo glavom. Vi sve unapred znate. Uopte
mi nije jasno zato nas onda bilo ta pitate. Sve u svemu, Izi i ja smo
sino priali o tome i uspeli smo da se usaglasimo."
ak i da doivim duboku starost, ene e za mene ostati vena
misterija." Amastan je teatralno uzdahnuo, okrenuvi se ka svojoj
supruzi. Oi su mu bile pune divljenja, pa ak i strahopotovanja. Izi
je primetila kako im se pogledi nakratko ukrtaju.
etrdeset godina, pomislila je. Prolo je ve dve godine otkako
je saznala udesnu tajnu o svom poreklu, ali se jo uvek nije potpimo
navikla na pomisao da je bila ker takvih roditelja. Bilo je to kao da
je pozajmila neki tui ivot, kao da je kroila u neki svet iz bajke
mada je ta bajka poticala iz daleko dobrostivijeg univerzuma od onog
koji su u svojim priama stvorili ari Pero ili Braa Grim. Da U e
ona i Taib nakon toliko vremena i dalje biti tako vitalno povezani,
tako prijemivi jedno za drugo, upitala se. Ta pomisao joj je delovala
nekako nestvarno, pa ak i apsurdno, ali ju je istovremeno ispunila
udesnim ushienjem. Zamisli samo koliko emo tada biti stari! U
mislima joj je izronila slika koja ju je naterala da se nasmeje, a kada
se okrenula ka svom muu, primetila je da je posmatra onim napetim
usredsreenim pogledom koji je podsticao toplo komeanje u njenoj
utrobi. Ili se moda njena bebica ponovo promekoljila?
Lalava", tiho je izustila, spustivi aku preko svog bremenitog
stomaka. Mislim da ovom svetu dugujem jednu Lalavu: zbog one
stare Lalave koja je svoj ivot poklonila pustinji i zbog devojice
koja nikad nije dobila priliku da odrasta pod tim imenom."
466
elbookers
Renik
adhan, muslimanski poziv na molitvu

afrit, zao duh ag, sin (od)
ahal, tuareka svetkovina
Amazig, Berber, pripadnik Slobodnog naroda" (mn.
Imazigen)
amenokal, poglavar plemenskog saveza
amgrar, plemenski poglavica
anet ma, ujak, ija je uloga vanija od uloge roditelja
asfar, re iz tamaeka, onaj koji ima bledu kou"
aak, tuareki kodeks asti i uzajamnog potovanja
azalaj, ekspedicija ili karavan koji trguje solju
babue, runo izraene kone papue
bagara, skitnica, prosjak
baraka, dobra srea, blagoslov
baran, zavojita dina u obliku polumeseca
bokaj, arobnjak ili onaj koji upravlja duhovima, u zapadnoj
Africi erot, amajlija
delaba, duga odora sa kapuljaom
denun, mnoina od din
din (mn. denun), duh, esto zloudan
enad (mn. Inadan;, tuareki kova, koji esto obavlja magijske
i ritualne obrede . r. tinad)
erg, peano more
fe-fe, ivi pesak
fihta, berberska svetkovina
funduk, utoite za kamile i putnike
guedra, ritualni enski ples
guelta, jezerca stajae vode
467
elbookers
gul, zloudni duh

haik, tradicionalna enska odora
hamada, kamenita ravnica
haratini, radnici koji obavljaju ratarske poslove
Iboglani, tuareki plemii
iklani, robovi iz atora
Imazigen, mnoina od Amazig
Inadan, mnoina od enad
karin, lini demon
kazba, utvrenje ili gradske utvrde
Kel Asufi, duhovi divljine
kol, tamna supstanca za iscrtavanje oiju koja se dobija od
antimona
maalema, uiteljica koja poduava religiji i drugim
vetinama, kao to je vez
madugu, predvodnik povorke kamila ili karavana
marabut, putujui sveti ovek ili verski uitelj
meharka, rasna bela kamila koja se esto koristi za trke
meui, jagnje peeno na ranju
msmen, berberske palainke
redem, pogrebna humka
Sahra, arapska re sa znaenjem ,,sivosme ili boje mije
dlake"
sehura, arobnica, vraara
sif, izduena dina iji oblik podsea na otricu noa
suk, pijaca
tadin, zemljana posuda i jelo koje se u njoj sprema
tagelmust, veo koji nose tuareki mukarci
takuba, tuareki ma
tamaek, govorni jezik Tuarega
tamervelt, zec
tasufra, vrea u kojoj se nosi hrana
tefok, sunce
tehot, urokljivo oko
tifinag, drevni tuareki alfabet
tinad, pogledaj
468
elbookers
enad ued, suvo reno korito

ult, ker (od)
469
elbookers
Belekaautorke
Nastanak ovog romana nadahnule su dve zasebne prie. Prva

od njih je povezana sa otkriem da porodica mog supruga vodi
poreklo od mauritanskih nomada koji su, probijajui se kroz pustinju
na svojim kamilama, prenosili srebro, zaine i so iz podsaharske
Afrike do marokanskih pijaca.
Druga pria je zasnovana na mom poznanstvu sa
Francuskinjom koja je, u potrazi za svojim ocem, stigla do udaljenog
berberskog sela u kome ivim sa svojim suprugom. Kako se
ispostavilo, njena majka, roena Parianka, upustila se tokom
ezdesetih godina u ljubavnu vezu sa jednim tuarekim trgovcem, ali
je svojoj keri tek na samrti priznala istinu o njenom poreklu. Sve do
tada identitet njenog oca bio je zaogrnut velom misterije, poput neke
sramne tajne. Za razliku od Abdelatife, ona je itav ivot provela kao
biljka bez korena. Nije mogla da pronae vlastiti identitet i ivela je
samo polovinom svog bia, nikad se potpuno ne uklapajui u svet u
kome se obrela. Ostatak njene ivotne pripovesti ostae nedovren,
jer nije na meni da priam o tome. Ali joj svakako dugujem
zahvalnost za nadahnue koje mi je pruila, jer bez njega nikada ne
bih napisala ovu knjigu.
470
elbookers
Izvorniciibibliografija
Enfants des sables, Moussa ag Assarid and Ibrahim Ag Assarid

(Presses de la Renaissance, 2008)
Amazigh Arts in Morocco, Cynthia J. Becker (University of
Texas Press, 2006)
Men of Salt, Michael Benanav (Lyons Press, 2006)
Those Who Touch: Tuareg Medicine Women in
Anthropological Perspective, Susan J. Rasmussen (Northern Illinois
University Press, 2006)
Art of Being Tuareg, T. R. Seligman and Krystine Loughran,
eds. (University of Washington Press, 2006)
Tuareg Jewelry, Helene E. Hagan and Luile C. Myers
(XLibris, 2006)
Call of the Desert, Philippe Bourseiller (Harry N. Abrams, Inc.,
2004)
Tikatoutin, Marceau Gast (Editions de la Boussole, 2004)
Contes et legends Touaregs du Niger, Laurence Rivaille and
Pierre-Marie Decoudras (Karthala, 2003)
In Quest of Lost Worlds, Byron de Prorok (The Narrative Press,
2003)
The Sword and the Cross, Fergus Fleming (Granta, 2003)
Veil: Modesty, Privacy, and Resistance, Fadwa el Guindi (Berg
Publishing, 2003)
Civilizations, Felipe Fernandez-Armesto (Free Press, 2002)
Desert Divers, Sven Lindqvist (Granta, 2002)
Sahara, Michael Palin (Weidenfeld & Nicholson, 2002)
Sahara, Marq de Villiers and Sheila Hirtle (Walker, 2002)
Les Touaregs, Edmond Bernus (ditions Vents de Sables,
2002)
471
elbookers
Touaregs, Helene Claudot-Hawad (Gallimard, 2002)

Sahara Man, Jeremy Keenan (John Murray, 2001)
Touareg: la tragdie, Mano Dayak (Hachette, 1998)
The Pastoral Tuareg, Johannes Nicolaison (Thames & Hudson,
1997)
Desert Travels, Chris Scott (Travellers Bookshop, 1996)
The Blue People, Karl G. Prasse (Museum Tusculanum Press,
University of Copenhagen, 1995)
French Lessons in Africa, Peter Biddlecombe (Little, Brown,
1994)
The Tuaregs, Karl G. Prasse (Copenhagen, 1985)
Africa Adorned, Angela Fisher (Harry N. Abrams, Inc., 1984)
The Tuaregs, Kenneth and Julie Slavin (Gentry Books, 1973)
Sahara, Rene Gardi (Harrap, 1970)
The Sheltering Sky, Paul Bowles (Penguin, 1945)
Unrest in the Sahara: Nigers Nomads Fight for Rights, Alex
Sehmer and May Welsh (report, Al Jazeera, 2008)
Malis Peace Process: Context: Analysis and Evaluation",
Kare Lode (report, Conciliation Resources, 2002)
The Rise of Amazigh Nationalism and National
Consciousness in North Africa", Dr Larry A. Barrie (assessment,
Strategic Studies Detachment, 4th Psychological Operations Group,
Airborne, 1998)
***
www.amazighworld.org
www.mondeberbere.com
472
elbookers
Zahvalnice
Zahvaljujem svom suprugu Abdelu to mi je pomogao da

osvetlim jednu misterioznu kulturu koju na neki drugi nain nikada
ne bih uspela da shvatim i to mi je poklonio drevnu tuareku
amajliju na kojoj je zasnovana ova pria; Mohamedu i koli iz
Tijuade; Hasanu, naem pustinjskom vodiu, i kamilama koje su bez
mnogo gunanja nosile moju teinu i trpele moju zapanjujuu
nespretnost; i svima koji su strpljivo odgovarali na kiu pitanja o
nomadskom ivotu. Takoe zahvaljujem Emi, Karen i Filipi za
podrku koju su mi pruile dok sam radila na ovom kompleksnom
rukopisu; Venii i Deni iz Vajking pengvina za strast i odlunost
koje su uloile u ovaj poduhvat; i Deniju Baroru za neposustajuu
veru i ohrabrenje.
Poto nisam ni antropolog ni lingvista, veliku zahvalnost
dugujem i svojim pisanim izvorima. Takoe oseam obavezu da
napomenem da sam za mogue greke u interpretaciji zasluna samo
i iskljuivo ja. itaoci koji imaju elju da se dublje posvete
istraivanju ove fascinantne teme pronai e spisak glavnih izvornika
u priloenom dodatku.
473
elbookers
Oautorki
Dejn Donson je odrasla u Kornvolu, ali sada polovinu godine

provodi u Maroku, gde je tokom istraivanja za prethodni roman,
Deseti dar, upoznala budueg supruga, pripadnika berberskog
naroda. Dejn je ve dugo godina prisutna u svetu knjievnosti kao
izdava i autor knjiga za decu i odrasle. Put soli je njen drugi roman
inspirisan Marokom.
474

Jane Johnson - Duhovi Divljine PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jane Johnson - Duhovi Divljine PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DejnDonson

Autorka knjige Deseti dar pripoveda jo jednu egzotinu priu

Jane Johnson: Duhovi divljine

o potrazi za izgubljenom ljubavi, dalekim predelima i avanturama

Jane Johnson: Duhovi divljine

Jane Johnson: Duhovi divljine

sam volela da se preputam deakim nestalucima nego da se

Jane Johnson: Duhovi divljine

borba za enska prava transformisala Ledi Marijanu, Gvinevru,

Jane Johnson: Duhovi divljine

sam uinio bilo je pogreno: znao sam to onda, ba kao to znam i

Jane Johnson: Duhovi divljine

napolje. Morala sam da izaem na sunevu svetlost. Morala sam

Jane Johnson: Duhovi divljine

Meutim, jednog dana kada sam se vratila iz kole, u kui sam

Jane Johnson: Duhovi divljine

nee moi da probije.

Jane Johnson: Duhovi divljine

mi se godinama odvijao po tom nepromenljivom obrascu.

Jane Johnson: Duhovi divljine

uprkos apsurdnoj iskarikiranosti, delovao neobino verno. Zna,

Jane Johnson: Duhovi divljine

Ma hajde, Iz! To sam samo ja, emocionalna olupina po imenu

Chateau (fr.), dvorac, zamak, vlastelinska vila. (Prim, prev.)

Jane Johnson: Duhovi divljine

stepenastu piramidu i grad mrtvih u Sahari. etali su meu

Jane Johnson: Duhovi divljine

istoriji i arheologiji, ali ako bih odluila da pogledam reportau o

Jane Johnson: Duhovi divljine

naroito da me prosvetli, ali sam nakon toga, kad god bi se Maks

Jane Johnson: Duhovi divljine

renule smo mojim kolima. U retkim situacijama kada sam

Jane Johnson: Duhovi divljine

studentsku stipendiju. Daj mi par minuta, vai?" rekla sam svojoj

Jane Johnson: Duhovi divljine

Nastavila sam dalje, u susret svojoj prolosti.

Jane Johnson: Duhovi divljine

predmete koje su moji roditelji prikupili irom sveta. Nisam mogla

Jane Johnson: Duhovi divljine

takve stvari? To mi je pomoglo da svoju narednu priu o duhovima

Jane Johnson: Duhovi divljine

Upitala sam se koliko je dugo ta kutija tu stajala. Kutija je bila

Jane Johnson: Duhovi divljine

London se prostire na ogromnoj povrini, obuhvatajui vie od

Jane Johnson: Duhovi divljine

koji se nalazio na najveoj moguoj razdaljini od kue mojih

Jane Johnson: Duhovi divljine

Jane Johnson: Duhovi divljine

uestalu pojavu u saharskom podruju. Za oko mi je zapala re

Jane Johnson: Duhovi divljine

mi neto struji uz ruku, kao da sam doivela blagi elektrini ok.

Jane Johnson: Duhovi divljine

crveni diskovi hvatali zrake svetlosti poput rubina. U modernom

Jane Johnson: Duhovi divljine

prefinjenu patinu boje sa sedla mog dede i pohabali zaveljaje na

Jane Johnson: Duhovi divljine

Sputam pogled ka zemlji i primeujem da su zlatne babue

Jane Johnson: Duhovi divljine

sme zaboraviti da je pustinja tvoj dom."

Jane Johnson: Duhovi divljine

Ubrzo sam ponovo utonula u san. Kada sam otvorila oi i

Jane Johnson: Duhovi divljine

znaenjem odvratiti, odneti, ukloniti". Nije ponovo zabeleena u