KONSOLIDOVANI BILANS

Koncern (sloeni interes) je spoj vie preduzea u jedan sistem, tj. celinu. Koncern ine matino
preduzee i zavisna preduzea. Svako preduzee posebno sastavlja svoj godinji zakljuak, a
zbirni godinji zakljuak je skup svih pojedinanih bilansa. To predstavlja konsolidovani bilans.
Konsolidovanje je sjedinjavanje u celinu, sto znai da se konsolidovani bilans stanja i bilans
uspeha dobijaju se na osnovu zbirnih bilansa stanja i bilansa uspeha preduzea. Konsolidovani
zakljuak sadri:

konsolidovani bilans stanja,

konsolidovani bilans uspeha, i

aneks.

U konsolidovanom bilansu stanja dolazi do konsolidovanja kapitala, konsolidovanja potraivanja

i obaveza izmeu povezanih preduzea, i konsolidovanja meurezultata u zalihama i osnovnim
sredstvima pribavljenih od drugih zavisnih preduzea.
U konsolidovanju bilansa uspeha konsoliduju se prihodi i rashodi.
Aneks dopunjuje i objanjava konsolidovani bilans stanja i konsolidovani bilans uspeha. Tu
spadaju informacije o nazivu i seditu preduzea koja ulaze u koncern, kao i metode
konsolidovanja.
Pored konsolidovanog godinjeg zakljuka postoji obaveza sastavljanja poslovnog izvetaja
koncerna, iako poslovni izvetaj ne pripada godinjem zakljuku.

2. POJAM KONSOLIDOVANOG BILANSA

Konsolidacija je re latinskog porekla, i u prevodu znai utvrivati, uvrivati, sjediniti u
celinu. Konsolidovani bilans je definisan kao bilans celine sistema, koji je izveden iz
pojedinanih bilansa, ili je proizvod zakljuivanja knjigovodstva sistema, tj. koncerna. Koncern
predstavlja spoj vie preduzea, i ima ekonomski i pravni osnov.
to se tie ekonomskog karaktera cilj je da se privredna aktivnost povezanih preduzea vri po
jedinstvenom planu. Preduzea su podreena jedinstvenoj upravi, meusobno su ravnopravna i
imaju ogranienu ekonomsku samostalnost. Podreeno preduzee je bilo koje preduzee na koje
matino, tj. nadreeno preduzee vri dominantan uticaj. Pojedinani bilansi takvih ekonomski
zavisnih preduzea nisu pravi pokazatelji finansijskog stanja i uspenosti, pa se zato ti bilansi
dopunjuju informacijama o finansijskom stanju I uspehu celine kojoj preduzea pripadaju. To je
poznato kao konsolidovani bilans.
Pravni aspekt koncerna se odnosi na pravnu regulativu i propise kojima se koncern obavezuje da
sastavlja konsolidovani bilans. Prvi konsolidovani bilans je sastavljen 1886. godine. Meutim to
je zakonski propisano tek u drugoj treini dvadesetog veka. to znai da je praksa sastavljanja
konsolidovanog bilansa nije bila inicirana zakonskom prinudom. Evropska ekonomska zajednica
(EEZ) je 1983. godine donela odredbe kojima se definie sadrina, cilj i ostali delovi

konsolidovanog bilansa. Kod nas se taj zakon usvaja tek 1996. godine. Prema tim odredbama
konsolidovani godinji bilans (zakljuak) obuhvata: konsolidovani bilans stanja, konsolidovani
bilans uspeha, i aneks.

2.1. Uslovljenost , ciljevi i principi konsolidovanja

Postupak konsolidovanja je uslovljen dvema injenicama: pojavom grupe, tj. koncerna i
potrebama bilansnih adresata. Koncern kao skup vie preduzea je uslov za postojanje
konsolidovanja. Zbog toga ima naziv bilans koncerna. Adresati su poslovodni organi, izvrni
odbor, radniki savet, aakcionari, sindikati, radnici, drava, optina potrebe bilansnih adresata
za podacima konsolidovanog bilansa mogu biti razne, kao to su: kreditni ugled, stanje imovine,
uporeivanje bilansa, potrebe informacija radi planiranja, kontrola planiranja, uporeivanje sa
drugim preduzeima, obezbeenje radnih mesta,likvudnost, obezbeenje penzija i slino.
Cilj konsolidovanog bilansa je da prui informaciju o finansijskom i prinosnom poloaju grupe
(koncerna), a te informacije su bitne i za vlasnika i za poverioce.Cilj konsolidovanih bilansa je
dakle da iskau odnose i efekte preduzea uz uslov da se eliminiu meusobni odnosi izmeu
organizacionih delova preduzea. Konkretni primeri ciljeva predstavljaju upravo potrebe
adresata, koje su ve navedene.
Pri sastvljanju konsolidovanog bilansa potuju se zakonski propisi i principi konsolidovanja:

princip ekonomskog jedinsta,

princip potpunosti,

princip stalnosti, i

princip ekonominosti.

Princip ekonomskog jedinstva pretstavlja zahtev da konsolidovanjem moraju biti obuhvaena sva
zavisna preduzea. On podrazumeva zanemarivanje pravne samostalnosti pojedinih preduzea i
tretiranje matinog preduzea kao pravne i ekonomske celine. U konsolidovanom bilansu se
prikazuje imovinska i finansijska situacija preduzea obuhvaenih konsolidovanjem, kao da je u
pitanju jedno preduzee.
Princip potpunosti zahteva da u konsolidovanje budu ukljuena sva zavisna, zajednika,
pridruena ili asocirana preduzea.
Princip stalnosti ( kontinuiteta ) zahteva da se pri izradi konsolidovanog bilansa primenjuju isti
principi bilansiranja i procenjivanja u duem periodu, i na taj nain obezbedi uporedivost
uzastopno sastavljenih konsolidovanih bilansa.
Princip ekonominosti zahteva da se uporede trokovi konsolidovanja sa koristima koje donose
informacije sadrane u konsolidovanom bilansu. Ako su koristi vee od trokova , pristupa se
konsolidovanju i obratno. Predmet konsolidovanja su bilans stanja, bilans uspeha, aneks i
raunovodstveni izvjetaj.

3. PRETPOSTAVKE KONSOLIDOVANJA

Sastavljanje konsolidovanog bilansa pretpostavlja formalno i materijalno jedinstvo pojedinanih

bilansa koji ulaze u jedinstveni bilans. Izrada konsolidovanog bilansa ima sledee pretpostavke:

jedinstven obraunski period,

jedinstvene bilansne eme i kontni plan,

jedinstveno vrednovanje (procenjivanje), i

jedinstvena raunska jedinica.

3.1. Jedinstven obraunski period

Ova pretpostavka se odnosi na to da sva zavisna preduzea, zajedno sa matinim preduzeom
moraju vriti bilansiranje na isti dan. Ako ova pretpostavka nije zadovoljena dolazi do
neusaglaavanja kod uporeivanja bilansa kao i do smanjenja iskazne moi konsolidovanog
bilansa. Uobiajeno je da se pravnim propisima o konsolidovanju uzima isti dan bilansiranja, a to
obino bude dan bilansiranja matinog preduzea. Razlozi zbog kojih preduzea imaju razliit
bilansni rok mogu biti neekonomski, kao na primer datum osnivanja, a mogu biti i ekonomski,
kao to je sezonsko poslovanje. Mogue reenje ovih neslaganja je nametanje obaveze zavisnom
preduzeu, da pored godinjih zakljuaka sastavlja i meubilans na dan bilansa matinog
preduzea. Ovo je karakteristino kod ekonomskih razloga odstupanja dana bilansiranja. Kod
neekonomskih razloga se bezuslovno vri usklaivanje sa bilansnim rokom matinog preduzea.
U naoj privredi se ne moe dogoditi da se ne poklapaju bilansni rokovi u takvim sistemima, jer
je zakonski odreen poetak i kraj poslovne godine.

3.2. Jedinstvene bilansne eme i kontni plan

Da bi se pomou pojedinanih bilansa zavisnih preduzea mogao sastaviti zbirni bilans potrebno
je da budu ispunjene pretpostavke za formalno i materijalno uporeivanje pojedinanih bilansa.
Mere ijim sprovoenjem treba postii materijalnu i formalnu uporedivost su jedinstvene
bilansne eme. U vezi sa sprovoenjem formalne i materijalne jednakosti javljaju se odreene
potekoe jer:

zakonski propisi propisuju razliite bilansne pozicije za razliite eme,

se isti predmeti mogu pojaviti u pojedinanim bilansima lanica koncerna na razliitim

bilansnim pozicijama kao gotovi proizvodi, osnovni material ili poluproizvodi,

za preduzea razliitih pravnih formi i seditaa koriste se razliita pravila ralanjavanja.

Kako e formalna uporedivost pojedinanih bilansa biti osigurana korienjem jedinstvenih

bilansnih ema, ostale organizacione mere, pre svega kontni okvir i jedinstveni nalozi za
knjienje predstavljaju samo dopunske ili bolje reeno uslovne mere ije sprovoenje treba da
omogui, olaka korienje jedinstvenih bilansnih ema od strane lanice sloenog interesa.

3.3. Jedinstveno procenjivanje

Jedinstveno procenjivanje je najvanija pretpostavka obezbeenja materijalnog jedinstva
pojedinanih bilansa. Ova pretpostavka je veoma vana kod potrebe da se prui uvid u stvarni
imovinski, finansijski i prinosni poloaj koncerna.
Primena jedinstvenih pravila procenjivanja i bilansiranja od strane svih preduzea koja pripadaju
sloenom interesu nailazi u praksi na tekoe iz dva razloga: sloeni interes je skup preduzea
razliitih pravnih formi, i svako preduzee ima interese da donosi odluke o procenjivanju,
otpisivanju, aktiviranju, pasiviranju i utvrivanju cene kotanja.

3.4. Jedinstvena obraunska jedinica

Jedinstvena novana jedinica je osnovna pretpostavka za saimanje istih pozicija koje se
ukljuuju u konsolidovani bilans. S obzirom da se u konsolidovanje moraju ukljuiti sva
preduzea koja pripadaju grupi, bez obzira gde im je sedite (u zemlji ili inostranstvu) dolazi do
potrebe ujednaavanja obraunskih jedinica. Obraunska jedinica mora biti iskazana u
jedinstvenoj valuti. Izborom kursnih vrednosti za datu novanu jedinicu moe se bitno uticati
kako na bilans stanja, tako i na bilans uspeha.

KONSOLIDOVANJE BILANSA STANJA

Konsolidovani bilans stanja obuhvata sve pozicije i iznose koji su rezultat meusobnih veza
preduzea lanova koncerna po osnovu ulaganja kapitala, kreditnih odnosa, i meusobnih
isporuka proizvoda i usluga.

Konsolidovanje kapitala
Ulaganje kapitala od strane jednog u drugo preduzee, kupovinom akcija, ili udela koje utie na
stvaranje trajnih osnova za utacaj na poslovanje tog preduzea se naziva uee. Sticanje uea
se odraava na pojedinane bilanse kako matinog, tako i zavisnih preduzea. Kada jedno
preduzee stekne uee, to se knjii na strani aktive. Kod preduzea u koje se vri ulaganje
dolazi do poveanja pasive. U zbirnom bilansu sloenog interesa dolazi do pojave i na strani
aktive, i na strani pasive, zbog toga to u konsolidovani bilans ulaze svi pojedinani bilansi.
Pojava dvostrukog raunanja onemoguava uvid u pravu visinu kapitala koji stoji na
raspolaganju.
Zadatak konsolidovanja kapitala je da ova dvostruka raunanja otkloni. Eliminisanje dejstva
internih uea na visinu kapitala iskazanog u bilansu sloenog interesa vri se meusobnim
saldiranjem uea sa ueu srazmernim delom sopstvenog kapitala preduzea na koje se dato
uee odnosi. Za ovo eliminisanje, inae poznato kao konsolidovanje kapitala, razvijeno je vie
postupaka. Postupci konsolidovanja kapitala kojima treba da budu otklonjena pomenuta
dvostruka raunanja meusobno se razlikuju po tome :

Koje bilansne pozicije obuhvata pojam uea,

Koje bilansne pozicije obuhvata pojam kapitala koji podlee konsolidovanju,

Koje metode konsolidovanja se primanjuju.

Definisanje pojma i vrsta uea:

Udeo u kapitalu jednog preduzea se moe smatrati ueem ako ispuni dva uslova: mora biti
vei od propisanog minimum, i njegovo sticanje mora biti motivisano eljom da se na preduzee
vri aktivan uticaj. Pored uea predmet konsolidovanja sui hartije od vrednosti, udeli u
povezanim preduzeima i ostali imovinski predmeti. Vrste uea su: jednostrano ili dvostrano, i
jednostepeno ili viestepeno. Kada jedno preduzee uestvuje u kapitalu drugog preduzea bez
posredovanja treeg to predstavlja jednostepeno uee. Meutim, ukoliko postoji posredovanje,
tj. ukoliko neko preduzee utie na tree preduzee preko drugog onda se to naziva viestepeno
uee. Jednostrano je kada jedno preduzee uestvuje u kapitalu drugog, a drugo ne uestvuje u
kapitalu prvog. Obostrano je kada postoji meusobno uee, tj. postoji uee i u jednom i u
drugom preduzeu.
Kapital koji podlee konsolidovanju:
Bilansne pozicije koje ine kapital, a podleu konsolidovanju su: osnovni kapital, rezerve
kapitala, rezerve dobiti, preneti dobitak/preneti gubitak, godinji dobitak/godinji gubitak. To je
ukupni sopstveni kapital preduzea koji postoji u momentu kad se uee stie.
Metode konsolidovanja kapitala:
Metode konsolidovanja kapitala treba da obezbede da u konsolidovanom bilansu bude tano
prikazana visina kapitala koji je angaovan u sloenom interesu. U raunovodstvenoj teoriji i
praksi razvijeno je vie metoda za konsolidovanje kapitala. Metode se mogu svrstati u tri grupe:

Metode potpunog konsolidovanja,

Metode kvotnog konsolidovanja i

Equity metod.

Metoda potpunog konsolidovanja je grupa koju ini: Nemaka metoda, Anglosaksonska

metoda, metoda udruivanja interesa i metoda sticanja (metoda knjigovodstvene vrednosti i
metoda ponovnog procenjivanja). Metoda kvotnog konsolidovanja nailazi na odbijanje jer se
ne poklapa sa naelom jasnosti. Equity metoda se koristi za ukljuivanje asociranih preduzea u
zakljuak koncerna. Asocirano preduzee je preduzee koje se ne nalazi pod rukovodstvom
matinog preduzea, ali na koje neko preduzee koncerna vri uticaj sa minimum 20% uea.

Konsolidovanje obaveza i potraivanja

Poslovni i finansijski odnosi lanica koncerna, kao i odnosi izmeu preduzea lanica konerna i
preduzea izvan koncerna rezultiraju obavezama i potraivanjima. Obaveze i potraivanja mogu
biti interna i eksterna. Interna potraivanja i obaveze podrazumevaju meusobne isporuke roba i
usluga, meusobna kreditiranja, i meusobni kapital unutar koncerna. Eksterna potraivanja i
obaveze podrazumevaju potraivanja i obaveze koje preduzea koncerna imaju prema treim
preduzeima. To se iskazuje u pojedinanim bilansima preduzea. Meutim, poto kod zbirnog
bilansa dolazi do dvostruke pojave, a kad su interna potraivanja i obaveze u pitanju ne dolazi ni
do kakvih rezultata, neophodno je prebijanje bez ostatka.
Kod konsolidovanja potraivanja i obaveza (duniko-poverilaki osnosi) zakonski je odreeno

da postoji obaveza konslidovanja internih dunikih odnosa, meutim nije regulisano pitanje
konsolidovanja dunikih odnosa sa treim preduzeima. Dakle to konsolidovanje ima
dobrovoljni karakter.

Konsolidovanje internih rezultata (meurezultata)

Iskazani dobici ili gubici koji rezultiraju iz transakcija izmeu preduzea koncerna predstavljaju
meurezultate u pojedinanim bilansima preduzea koncerna. Oni se u strunoj literaturi
nezivaju meudobici ili nerealizovani dbici ako su pozitivni, i meugubici ili
nerealizovani gubici ako se radi o negativnim rezultatima.
Insistiranje na iskljuivanju meurezultata je motivisano ciljevima politike raspodele u koncernu.
Ukoliko bi dolo do takve raspodele to bi se negativno odrazilo na smanjenje neto imovine, vei
rizik akcionara izvan koncerna, i na likvidnost. Meutim dolazi do potekoa pri raunskotehnikim radnjama iskljuivanja meurezultata. Zato je poeljno njihovo iskazivanje u
pojedinanim bilansima na raunima ispravka vrednosti.

KONSOLIDOVANJE BILANSA USPEHA

Godinji zakljuak koncerna ini i bilans uspeha, odnosno raun dobitka i gubitka. Izmeu
preduzea ukljuenih u koncern javljaju se poslovne transakcije koje utiu na njihov uspeh. U
bilansu koncrna se te transakcije istovremeo pojavljuju kao prihodi i rashodi, iskrivljujui sliku
uspeha koncerna. Zbog toga, prilikom sastavljanja rauna dobitka i gubitka koncerna, iz
pojedinanih bilansa uspeha neophodno je da se eliminiu prihodi i rashodi iz njihovih internih
odnosa, tj. internih isporuka roba i usluga, internih kapital odnosa, i internih kreditnih odnosa.

Iskljuivanje prihoda i rashoda nastalih po osnovu internih

isporuka roba i usluga
Interne isporuke roba i usluga imaju za posledicu nastanak prihoda, rashoda i rezultata koji se
iskazuju u pojedinanim bilansima. Sa aspekta koncerna ne dolazi do pojave ni prihoda ni
rashoda ve samo internih kretanja. Na koji nain e biti eliminisani prihodi i rashodi od
isporuka roba i usluga zavisi od toga da li isporueni predmeti predstvljaju sirovine, material ili
osnovna sredstva, i toga da li su proizvedena od strane isporuioca, ili su nabavljeni od strane
isporuioca na eksternom tritu. Ukoliko su predmet isporuke sirovine, material, poluproizvodi,
proizvodi koji su proizvedeni od strane internog isporuioca tada nain iskljuivanja zavisi od
toga gde se isporueni proizvodi nalaze na dan bilansa, na primer: kod primaoca nepreraeni,
kod primaoca preraeni, prodati od strane primaoca

Iskljuivanje prihoda i rashoda nastalih po osnovu kreditnih odnosa

Pored iskljuivanja prihoda i rashoda koji su rezultat internih isporuka proizvoda iz zbirnog
bilansa koncerna moraju se eliminisati i prihodi i rashodi nastali na osnovu internih dunikopoverilakih odnosa. Kada su sva interna potraivanja jednaka internim obavezama u zbirnom
bilansu stanja, onda je u zbirnom bilansu uspeha jednak zbir svih prihoda i rashoda po osnovu
duniko-poverilakih odnosa. Njihovo iskljuivanje se vri prostim saldiranjem.

Iskljuivanje prihoda i rashoda nastalih po osnovu internih

isporuka kapital odnosa
U pojedinanim bilansima uspeha, u okviru prihoda javljaju se i prihodi koji potiu od uea. U
zbirnom bilansu koncerna prihodi od uea se javljaju dva puta, u bilansima preduzea koja
uea poseduju kao prihod od uea, a u bilansima na koja se uea odnose kao deo iskazane
dobiti. Kada se utvrivanje i raspodela rezultata vre u istom periodu tada se dvostruko raunanje
otklanja tako to se prihodi od uea saldiraju sa pozicijom godinje dobiti. Meutim, ako se
rezultat utvruje i iskazuje u jednom period, a raspodela vri u narednom period tada se prihodi
od uea javljaju u oba perioda uzastopno. Otklanjanje dejstva ovih prihoda na rezultat
obraunskog perioda u kome je izvrena raspodela postie se njihovim prenoenjem iz zbirnog
bilansa uspeha u zbirni bilans stanja na poziciju prenos rezultata. Na ovaj nain u bilansu
uspeha sloenog interesa ostaje rezultat koji je dloeni interes ostvario u datom obraunskom
period, a u bilansu stanja pored ostvarene dobiti tekueg obraunskog perioda nalazi se i preneta
dobit iz prethodnog obraunskog perioda, koje zajedno daju dobit za raspodelu.

ANEKS I POSLOVNI IZVETAJ KONCERNA

Konsolidovani zakljuak pored konsolidovanog bilansa stanja i konsolidovanog bilansa uspeha
sadri i aneks. Aneks slui da objasni i dopuni druga dva dela zakljuka.
Aneks prua informacije koje ne sadri ni bilans stanja ni bilans uspeha. U aneksu se nalaze
podaci o strukturi koncerna. Tu spada podela preduzea na zavisna, zajednika i pridruena.
Pored toga u aneksu se navode naziv i sedite preduzea, kao i visina uea u njegovom
kapitalu za svako preduzee. Ti podaci se navode i za zavisna preduzea, koja nisu ukljuena u
konsolidovanje, i uz to razlozi neukljuivanja. U aneks se pored ovoga navode i sledei podaci:
broj radnika, promena kruga konsolidovanja,struktura prihoda, primanja lanova uprave
Zadatak objanjavanja se odnosi na isticanje korienih metoda bilansiranja i procenjivanja.
Poslovni izvetaj sloenog interesa ne ini sastavni deo konsolidovanog godinjeg zakljuka, ali
dopunjava, i postoji obaveza njegovog sastavljanja. Minimalna sadrina koju obuhvata
sastavljanje poslovnog izvetaja odnosi se na prikazivanje :

Razvoja poslova, i stanja koncerna u celini,

Dogaaja od naroitog znaaja, koji su nastali posle zavretka poslovne godine koncerna,

Verovatnog razvoja koncerna,

Podruja istraivanja i verovatnog razvoja koncerna.

Svi ovi zdaci poslovnog izvetaja ukazuju na to da njegov sadraj ne odstupa bitno od sadrine
poslovnog izvetaja pojedinanog preduzea. Podaci navedeni u poslovnom izvetaju se u
aneksu obrazlau. Navode se primenjene metode bilansiranja, procenjivanja i konsolidovanja.

ZAKLJUAK

Postupak konsolidovanja je uslovljen dvema bitnim injenicama: postojanje koncerna (sloenog

interesa) kao ekonomske celine i potreba bilansnih adresata.
Svako preduzee u koncernu sastavlja pojedinane bilanse. Zbirni bilans obuhvata sve
pojedinane bilanse. Pre sastavljanja konsolidovanog bilansa postoji iskrivljena slika o stvarnom
stanju i uspehu koncerna. To se deava zbog toga to se neke pozicije pojavljuju vie puta (kada
je re o intrnim poslovanjima). Zadatak konsolidovanja je da se ta dvostruka raunanja i ostali
problemi koji se javljaju kada se udrue pojedinani bilansi otklone.
Metod konsolidovanja zavisi od predmeta konsolidovanja, a predmet konsolidovanja moe biti
kapital, obaveze i potraivanja, meurezultati, prihodi i rashodi. Konsolidovani godinji
zakljuak koncerna je instrument koji predstavlja osnovu za kontrolu planiranih veliina,
planiranje poslovanja, poreenje sa drugim preduzeima, informacionu osnovu za uticanje na
javnost, ocenjivanje likvidnosti, kreditne sposobnosti i sveukupnog poslovanja koncerna.
LITERATURA:

dr L. Romi, Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Subotica, 1999.

dr R. Radovanovi, dr K. kori Jovanovi, Koncepcije bilansa, Ekonomski fakultet,

Beograd, 1997.

dr J. Rankovi, Konsolidovani zakljuak, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994.

dr J. Rodi, dr G. Vukeli, dr M. Andri, Teorija, politika i analiza bilansa, Beograd,

2007.

dr J. Rankovi, Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Beograd 1992.

www. wikipedia.com

www.scribd.com