Definicija:

ZAVARIVANJE

Zavarivanje je tehnoloki postupak za spajanje istih ili slinih metala

koje se ostvaruje uz pomo visoke temperature koja izaziva topljenje
dodatnog i osnovnog materijala na mestu spoja.
Rastopi osnovnog i dodatnog materijala (elektrode ili i ce za
zavarivanje) se meusobno meaju i dolazi do nijhovog fizikog i
hemijskog sjedinjavanja.
Nakon hlaenja dolazi do ovravanja, ime se stvara av, kao fiziki
kontinuitet materijala.

OSNOVNI POJMOVI
Osnovni materijal je materijal od koga su izraeni elementi (delovi) koji se
spajaju zavarivanjem.
Dodatni materijal je materijal (naee i ca za zavarivanje ili elektroda) koji
se, pri zavarivanju, topi i mea sa rastopljenim metalom osnovnog materijala,
a nakon hlaenja i ovravanja, formira av.

Spoj odreuje meusobni poloa j delova koji se spajaju.

av je materijalizovano mesto spajanja, odnosno materijal dobijen topljenjem
dodatnog i osnovnog materijala na mestu spoja.

Zona uticaja toplote (ZUT) je zona u osnovnom materijalu neposredno uz av

u kojoj je, usled visokih temperatura (preko 600oC) dolo do strukturnih
promena.

ljeb je prostor predvienza deponovanje dodatnog materijala

prilikom zavarivanja.
Kod sueonih avova l jeb se formira obaranjem ivica elemenata
koji se spajaju
Kod ugaonih avova l jeb formiraju ivice elemenata koji se spajaju.

ljeb kod sueonih avova

Elementi zavarivanja

Zavar je deo ava dobijen topljenjem dodatnog

materijala u jednom prolazu.
avovi se izvode sa jednim ili vie zavara
Zavar koji se prvo izvodi naziva se koreni zavar.
Ostali zavari mogu da se izvode paralelno sa osom
l jeba, (slika b) ili upravno na osu l jeba (slika c).

Postupak izrade avova: a) iz jednog zavara; b) iz vie zavara

paralelnih sa osom l jeba; c) iz vie zavara upravnih na osu l jeba.

Zavarljivost je sposobnost materijala da moe d a se zavari.

Osnovne prednosti koje nudi zavarivanje u odnosu na mehanika spojna
sredstva su:
- materijalni kontinuitet kojim se omoguava pravilan tok sila iz
jednog u drugi element veze,
- redukcija ukupne teine konstrukcije, zbog smanjenje teine veza
i nastavaka,
- izbegavanje slabljenja elemenata rupama za spojna sredstva
(napr kod zavrtnjva),

Veza zavarivanjem
Veza zavrtnjevima

Kao najvani ji nedostaci zavarivanja mogu se navesti:

- potreba za kvalifikovanom radnom snagom,
- neophodan proces kontrole kvaliteta u radionici i na gradilitu,
- posebni zahtevi u pogledu klimatskih uslova prilikom zavarivanja
na gradilitu,
Radi izbegavanja greaka koje mogu nastati pri zavarivanju
treba se drat i sledeih principa:

Poloen av

- veze i nastavci moraju da budu to jednostavniji sa stanovita

izvoenja,
- poloa j veza i nastavaka, ukoliko je mogue, treba da budu izvan
zona maksimalnih uticaja
- izbegavati teke poloaj e zavarivanja (npr.iznad glave),.
Iznad glave

-Klimatski uslovi koji vladaju na lokaciji na kojoj se vri zavarivanje su od

velikog znaaja za kvalitet izvoenja zavarivakih radova
Donja granica temperature za normalno zavarivanje elika kvaliteta 0361
iznosi 0 oC, a za 0561 + 5 oC

Vrste spojeva
U zavisnosti od meusobnog poloaj a elemenata koji se zavaruju,
razlikuju se sledee vrste spojeva:
- sueoni spojevi,
- ugaoni ili T spojevi
- preklopni spojevi.

Tabela 2.28 Pregled uobiajenih vrsta spojeva i avova.

Sueoni spojevi su spojevi kod kojih elementi

koji se spajaju lee u istoj ravni.
Mogu da se koriste za spajanje elemenata iste
(slika a), ili razliite debljine (slika b ).

Sueoni spojevi elemenata: a) iste debljine; b) razliite

debljine

Ugaoni spojevi se izvode izmeuelemenata koji meusobno zaklapaju

odreeni ugao, razliit od 180o(najee 90o)

Ugaoni spojevi sa sueonim i ugaonim avovima: a) pravi, b) kosi

Krstasti spojevi predstavljaju poseban vid ugaonih spojeva kod kojih elementi
koji se spajaju obrazuju krst
Ovakvi spojevi su nepovoljni, jer zbog nagomilavanja avova na jednom mestu
dolazi do koncentracije napona.

Zbog toga se krstasti spojevi izbegavaju kod limova tanjih od 7 mm.

Krstasti spojevi: a) sa ugaonim avovima; b) sa sueonim avovima; c) sa

umetnutim kvadratnim ili okruglim elinim profilom

Preklopni spojevi su spojevi izmeupreklopljenih elemenata koji lee

u dve paralelne ravni. Postoje dve vrste preklopnih spojeva:
direktni preklopni spojevi i
preklopni spojevi sa podvezicama.

Preklopni spojevi: a) i b) direktni i preklopni spojevi; c) preklopni

spojevi sa podvezicama

SUEONI AVOVI
Sueoni avovi se izvode u prethodno pripremljenim l jebovima, na jednom ili oba
elementa koji se spajaju.
Oblik l jeba zavisi od debljine elemenata koji se zavaruju.
U zavisnosti od oblika l jeba razlikuju se sledee vrste sueonih avova:
I-avovi koji se izvode izmeuelemenata debljine 1-5 mm bez obrade ivica za l jeb.
V-avovi koji se izvode kod limova debljine 5-15 mm.
X-avovi koji se izvode kod sueonih spojeva limova vee debljine (12-35 mm).
K-avovi se izvode kod ugaonih spojeva limova debljine > 10 mm (uglavnom 15-30
mm).
U-avovi koji mogu da se primenjuju za zavarivanje limova vee debljine (>25 mm )
umesto V-avova;
J-avovi ili 1/2U-avovi koji se primenjuju za zavarivanje limova vee debljine (>15
mm), uglavnom kod ugaonih spojeva.

Vrste sueonih avova

a) I- av, b) V-av, c,d) 1/2V-av,
g) U-av, h) J-av

e) X-av , f) K-av,

Tabela 2.29 Veze izmeu vrste sueonih avova i oblika zljebova

Tabela 2.30 Osnovne dimenzije l jebova sueonih avova

UGAONI AVOVI
Ugaoni avovi se izvode kod ugaonih spojeva i spojeva na preklop.

Dimenzija koja odreuje nosivost ava je debljina ava (a) koja je

jednaka visini najveeg jednakokrakog trougla koji moe d a se upie u
popreni presek ava (slika b)
Ugaoni avovi mogu da budu kontinualni i isprekidani.

Ugaoni avovi: a) osnovni elementi ugaonog ava; b) odreivanje

debljine ugaonog ava

POLOAJI ZAVARIVANJA
Prema JUS C.T3.001 razlikuju se sledei poloaji zavarivanja:

Poloa ji pri zavarivanju: a) horizontalan ili poloen ; b) horizontalnovertikalan; c) vertikalan; d) iznad glave i e) nagnut.

OBELEAVANJE AVOVA U TEHNIKOJ DOKUMENTACIJI

avovi se u tehnikoj dokumentaciji (radionikim crtei ma) prikazuju

pomou posebnih oznaka. Oznake avova su definisane u JUS-u
C.T3.011/86.
Tabela 2.31 Osnovne oznake avova u crtei ma

POSTUPCI ZAVARIVANJA
A Izvori toplote
Pri zavarivanju konstrukcija koriste se:
-

Elektrotermiki izvori toplote

Termohemijski izvori toplote
Mehaniki izvori toplote i
Ostali (razliiti) izvori toplote.

Elektrotermiki izvori
- elektrini luk,
- elektrini otpor i
- drugi elektrini izvori
Elektroluno zavarivanje sa obloenom elektrodom
Kod ovog postupka uspostavlja se elektrini luk
izmeutopljive elektrode i osnovnog materijala.
Temperatura luka je od 3000oC 4000oC

Uloge obloge:
- da dovede u elektrini luk gasove koji pomau jonizaciju i
stabilizuju elektrini luk,
- da oslobaanjem gasova zatiti elektrini luk od atmosferskih
uticaja, i sprei prodor azota i kiseonika u rastop.

- da rastop prekrije troskom koja zadrava toplotu i usporava

ovravanje rastopa
- da u rastop uvede legirajue elemente.

ema runog elektrolunog zavarivanja

Primena:
-za sve poloa je zavarivanja i za debljine limova 3-50
mm.

Elektroluno zavarivanje pod zatitnim prahom (EPP)

Koristi se i ca za zavarivanje prenika od 0,5-10 mm koja je
neobloen a (gola) i odmotava se sa kotura .
Napon u spoju iznosi 30-70 V, a jaina struje od 100A do 450A.

ema EPP postupka zavarivanja

Zavarivanje je mogue
horizontalnom poloaju ..

samo u radionikim uslovima i to u

Elektroluno zavarivanje elektrodnom ic om u zatitnoj atmosferi

inertnog gasa ( MIG)
Ovaj postupak je slian EPP postupku
Razlika se ogleda u nainu zatite ava od okolnog vazduha i
postizanju metalurkih efekata u rastopu.
ica za zavarivanje u sebi mora da sadri elemente za dezoksidaciju i
metalurka poboljanja zavara.

Izvodi se runo, poluautomatski i automatski u svim poloaji ma

zavarivanja.

Elektroluno zavarivanje elektrodnom i com u zatitnoj atmosferi

aktivnog gasa ( MAG )
Postupak zavarivanja i oprema su isti kao i za MIG-postupak.
Razlika je samo u tome to se u boci umesto inertnog gasa argona
nalazi aktivni gas CO2.
Ovim postupkom mogu da se zavaruju samo niskougljanini i
niskolegirani elici.

Gasno zavarivanje
Gasno zavarivanje koristi se za zavarivanje tankih
limova tanjih od 4 mm i upljih profila (cevi) debljine do
6 8 mm, izvor toplote je sagorevanje gasova- meavina
koseonika i acetilena, odnos C2H2 : O2 = 1: 1.1)

ematski prikaz gasnog zavarivanja

DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE

Elektrode
U zavisnosti od oblika i strukture, elektrode mogu da budu:
-obloene ,
-neobloen e (gole),
-punjene,
-u vidu elektrodne ic e.
Ako dodatni materijal ima samo funkciju topljenja i popunjavanja l jeba pri
visokim temperaturama nastalim usled ve uspostavljenog elektrinog luka ili
plamena, on se naziva prema svom obliku: i ca, ipka, tap, prah i td.

Obloene elektrode
Obloene elektrode (na slici) se koriste pri runom elektrolunom
zavarivanju One se sastoje od:
Metalnog jezgra (1) i obloge ili plata (2).
Jezgro elektrode je uglavnom od metalne ice

Obloga ili plat je smea praha mineralnog ili metalnog porekla

Obloena elektroda

Obloga elektrode ima viestruku funkciju u procesu zavarivanja:

- Vri jonizaciju gasa u stubu luka. Ovu funkciju obavljaju
kalijum, kalcijum, litijum, barijum i dr;
- Stvara zatitnu atmosferu oko luka i rastopa.
- Isparavanjem obloge stvara se gasni omota od inertnog gasa
(zatita od nepo eljih elementa-kiseonika i azota)
- Stvara trosku iznad lj eba spunjenog rastopom (spreava se
naglo hlaenje rastopa, a neistoe i gasovi imaju vremena da
iziu iz rastopa)
- Legira rastop dodatnog i osnovnog materijala, (mangan, titan,
aluminijum, silicijum i dr. )

Obloge elektrode se dele prema hemijskom sastavu troske i

metalurkom karakteru na:
- Kisele

- kiseli materijali su oksidi silicijuma, titana i mangana.

- Kiselo rutilne kod kojih se, pored kiselih materijala, dodaje i titandioksid (TiO2) ili rutil.
- Rutilne glavni dodatak je rutil. Ove elektrode su pogodne
za zavarivanje u nepovoljnim poloaj ima;

- Bazne bazni dodaci su oksidi kalcijuma, mangana i

aluminijuma, karbonati kalcijuma, magnezijuma , kalijuma i dr.
Oznaavanje oblonih elektroda za runo elektroluno
zavarivanje je definisano standardom JUS C.H3.011.

Elektrodne ice

Elktrodne i ce su kontinualne elektrode namenjene za

Poluautomatske i automatske postupke zavarivanja.
One mogu biti: punjene ili pune
Punjene elektrodne ic e su sline obloenim elektodama. Oblogu ine
metalni cilindar (1) , a jezgro (2) je od metalnog i mineralnog praha.

Pune elektrodne i ce se izrauju u obliku hladno vuene ili hladno valjane

i ce punog poprenog preseka. Isporuuju se namotane u koturove.
Najee se koriste za MIG, MAG i EPP postupak zavarivanja.

GREKE U AVOVIMA
Greke u avovima mogu da se svrstaju u dve grupe:
- dimenzionalne greke ili greke oblika i
- strukturne greke ili greke kompaktnosti.

Posledice greaka:
- kod dimenzionih graaka: smanjena nosivost ava zbog
smanjenja bruto povrine, poprenog preseka ava i pojava
ekcentrinog naprezanja u spoju, usled neravnomerene
debljine ava

- kod greaka kompaktnosti dolazi do formiranja prslina

(usled koncentaracije napona).
Posebno su osetljive dinamiki optereene konstrukcije i
konstrukcije koje su izlo ene dejstvu niskih temperatura.
Dimenzionalne greke avova su vidljive golim okom i mogu da se otkriju
jednostavnim prirunim pomagalima i da se otklone.

KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA

Obim i vrsta kontrole kvaliteta avova zavisi od intenziteta i vrste naprezanja
ava, kao i od znaaja tog ava za celu konstrukciju.
Najznaajnije su sledee metode kontrole bez razaranja:
-vizuelna kontrola,
-radiografska kontrola,
-magnetska ili elektromagnetska kontrola,
-penetracijska kontrola.
Vizuelna kontrola se obavlja detaljnim pregledom ava, od strane kvalifikovanog
lica,pr emu se vri:
- provere kvaliteta izvoenja,
- provera potrebnih dimenzija avova,
- kontrola postojanja neravnina, zareza,
neprovarenog korena, povrinskih pora i naprslina.

Radiografska kontrola (Re) se sastoji u snimanju ava radiografskim putem i

moe d a se vri u radionici i na montai .
Postupak kontrole (se sastoji u postavljanju filma sa osetljivom emulzijom koji
se nalazi u posebnoj foliji ( od olova) Sa druge strane spoja postavlja se
lokalizacija ava kroz koju prolaze rendgenski ili gama zraci iz rendgenske cevi

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Rendgenska cev
Blenda
Lokalizacija ava
Zavareni spoj
Film sa osetljivom emulzijom
Folija (olovo)

ematski prikaz radiografske kontrole

Radiografija se primenjuje za debljine elemenata do 50mm, a za vee debljine

primenjuju se izotopi (na primer kobalt) i ultrazvuna kontola.
Kontrolisani av dobija radiogram kao dokument koji sadi oznaku snimka,
broj filma, oznaku mesta ava u konstrukciji i debljinu materijala.
Dobijeni radiogram se uporeuje sa etalonima iz kataloga greaka i konstatuje
se vrsta i intenzitet greke.

Ultrazvuna kontrola

Ultrazvuna kontrola je metoda ispitivanja bez razaranja pomou koje

mogu da se odrede vrsta, mesto i veliina greaka kompaktnosti u
avovima.
Ukoliko na putu ultrazvuk naiena metalni diskontinuitet, odnosno na
greku u avu, on se odbija ili produ ava dalje oslabljenim intenzitetom,
u zavisnosti od talasne dui ne .
Razlikuju se dve metode ispitivanja, odnosno kontrole avova, koje se
zasnivaju na merenju brzine longitudinalnih ultrazvunih talasa:
- metoda prozraivanja ,
- eho metoda .

KVALITET SUEONIH AVOVA

Prema JUS-u U.E7.150, u zavisnosti od kvaliteta izrade i stepena izvrene
kontrole, definisana su tri stepena kvaliteta sueinih avova:
Specijalni ili S kvalitet, ( JUS ISO 5817 B kvalitet)
I kvalitet i

( JUS ISO 5817 C kvalitet)

II kvalitet

( JUS ISO 5817 D kvalitet)

avovi S kvaliteta moraju da zadovolje sledee uslove:

- da su vizuelno ujednaenog kvaliteta, jedri, bez naprslina,
- da nemaju greaka na potku i na kraju ava,
- da su eventualna nadvienja i zarezi obrueni i to u pravcu toka sila ,
- da je koren ava dobro oien i ponovo zavaren,
- da je radiografska kontrola izvrena na itavoj duini ava (100%).

avovi I kvaliteta treba da zadovolje uslove kao i avovi S kvaliteta,

s tim to kod njih nije potrebno da se obruse eventualna nadvienja, a
dokaz kvaliteta se ostvaruje radiografskom kontrolom na 50% dui ne
ava.
avovii II-kvaliteta treba da zadovolje uslove I- kvaliteta , ali se od njih
ne zahteva primena radiografske kontrole.

Najvee naprezanje u avu javlja se u ravni pod uglom priblin o 450 u

odnosu na ravan spoja. Ta ravan se naziva merodavna ravan spoja.

Naprezanaja u eonom ugaonom avu

PRORAUN ZAVARENIH SPOJEVA

Nosivostu zavarenih spojeva moe da se sprovede ili po teoriji graninih stanja ili
po teoriji doputenih napona (kod nas je sada u upotrebi).
1.Proraun sueonih avova
Pri

proraunu

sueonih

avova

polazi

se

od

sledeih

predpostavki:

- lokalna koncentracija napona se zanemaruje,

- sopstveni naponi se zanemaruju,
- naprezanja u sueonom spoju su jednaka naprezanjima
u osnovnom materijalu.
Nominalne (proraunske) dimenzije sueonih avova su jednake dimenzijama
osnovnog materijala. Raunska debljina (visina) ava je jednaka debljini tanjeg
elementa u spoju
a t
min

pod uslovom da je l jeb dobro ispunjen, a koren ava pravilno izveden.

Raunska duina ava ( lw ) je jednaka dui ni na kojoj je postignuta
projektovana visina ava.

Naprezanje u sueonim avovima se odreuju kao i u osnovnom

materijalu. U zavisnosti od vrste unutranjih sila odreuju se
komponentalni naponi prema izrazima iz Otpornosti materijala:
-Normalni napon:
My
N Mx

A Wx
Wy

gde su:

- Napon smicanja

V Sx
Ix a

N - aksijalna sila,

A - povrina sueonih avova u posmatranom

Mx, My

Wx , W y

- momenti savijanja oko ose x x

poprenom preseku,

odnosno

y y

- odgovarajui otporni momenti suaonih avova,

- smiua sila,

Ix

- moment inercije sueonih avova oko x x

Sx

- statiki moment posmatranog dela poprenog preseka,

- debljina sueonog ava.

ose,

Sloeno naprezanje

Ukoliko se u spoju javlja sloeno naprezanje (najee ravno

naponsko stanje), onda treba odrediti uporedni napon u avovima
prema hipotezi deformacionog rada na promeni oblika, odnosno
Huber-Henki-Mizesovoj (Huber-Hencky-Mises) hipotezi:

u 2 2 2 2 3 2 2
gde su

odnosno

normalni i smiui naponi u dva ortogonalna pravca .

Ako su sueoni avovi S-kvaliteta (sa izbruenim svim nadvienjima i bez

greaka) doputeni naponi u njima su jednaki doputenim naponima za
osnovni materijal.
Ovako strogi zahtevi postavljaju se kod dinamiki optereenih konstrukcija
gde je obavezna radiografska kontrola.
Meutim, kod statiki optereenih konstrukcija u spojevima koji se ne nalaze
na mestima max. naprezanja, moe d a se izostavi njihova radiografska
kontrola.
U tom sluaju se rauna sa smanjenom nosivou asvova:

w ,dop k dop
gde su:

k
dop

w,dop

- doputeni napon za sueone avove

- koeficijent kvaliteta sueonih avova

- doputeni napon za osnovni materijal.

k 1

Tabela 3. 36

Vrednosti koeficijenata kvaliteta ava

Dokaz nosivosti spojeva sa sueonim avovima se iskazuje uslovom da je

raunski napon u spoju manji ili jednak od doputenog napona u avu.

My
N Mx

b ,w ,dop k dop
A Wx
Wy

V Sx
k dop
Ix a

gde su:

normalni i smiui naponi u avu usled spoljanjeg

optereenja

Proraun ugaonih avova

Osnovne dimenzije ugaonih avova koje se koriste pri proraunu su
debljina ava a
i dui na ava l w
Debljina ugaonog ava je jednaka visini najveeg trougla koji se mo e
upisati u av

Ova visina se uvek meri upravno na stranu trougla iz lica ava.

Ugao izmeu elemenata koji se spajaju se kree u rasponu od
60-1200. Ukoliko je ugao vei od 1200, ugaoni avovi se ne
smatraju podobnim za prenoenje sile.
Debljina ugaonog ava ne treba da je manje od 3.0 mm.
Najvee debljina ava zavisi od debljine najtanjeg elementa u
spoju ( tm in ) i iznosi najvie a 0.7 tmin

tm in

Takoepostoje ogranienaja u pogledu dui ne ugaonih avova.

Prema vaei m propisima maksimalna dui na ugaonih avova :

l 100 a , a minimalna dui na je

max w

min l w 6 a

ili 40 mm

Kao i kod sueonih avova, iz istih razloga, i kod ugaonih avova pri
proraunu treba uzeti u obzir efektivnu, raunsku dui nu ava.

l w' l w 2 a
Maksimalna naprezanja u ugaonom avu se javljaju u merodavnoj
ravni.

Stoga se pri analizi naprezanja prema vae im standardima u ugaonim

avovima merodavna ravan rotira u ravan spoja, ACA'C', tako da se u
ravni spoja javljaju sledee komponente napona:

n - normalni napon koji deluje upravno na ravan spoja u koju je

merodavna ravan ava oborena

V - napon smicanja koji deluje u pravcu ava u tavni

spoja u koju je merodavna ravan ava oborena i

- napon smicanja koji deluje upravno na av u ravni spoja u koju

je merodavna ravan ava oborena.

Uporedni napon u ugaonom avu se odreuje kao vektorski zbir ovih

komponenata napona:
u

n2 V2 V2 w,.dop

Komponente napona a) u merodavnoj ravni b) u ravni spoja

Doputeni naponi u ugaonim avovima w, dop se

odreuju u zavisnosti od vrstoe na zatezanje osnovnog
materijala f u i od koeficijenta sigurnosti v
prema izrazu:

w, dop 0.5 f u v

Doputeni naponi za ugaone avove

w, dop

[MPa]