.

HIDRAULINI LIFTOVI
Hidraulini liftovi su podesni za prevoz tereta i transport putnika u
niim stambenim zgradama. Nosivost teretnih hidraulinih liftova se
kree od nekoliko stotina kilograma do vie desetina tona. U nas se
hidraulini liftovi koriste relativno malo. Njih kompletno proizvodi
samo Prva petoletka iz Trstenika. David Paji-Daka, Rade Konar i
IMP, kada treba da ugarde hidraulini lift, jo uvek hidrauliku
naruuju od Prve petoletke i drugih (znatno manjih) proizvodaa, ili
je uvoze i kompletiraju sa svojim kabinama i drugim delovima
klasine liftovske opreme. Jos nije izraen jugoslovenski standard za
hidrauIine liftove.
Kada domai proizvoai liftova budu masovnije proizvodili
kvalitetne hidrauline liftove, njihova primena e biti znaajnija. Jer,
pored ogranienja njihove ugradnje koju limitira najvea brzina od
1,0 m/s i visina od maksimum 30 m, oni imaju niz pozitivnih osobina.
One su visoki lcomfor vonje, neosjetan polazak i pristajanje, znatno
manja buka od one kod klasinih (elektrinih) liftova, mainska
prostorija je manja i moe biti pored voznog okna na bilo kojoj etai
objekta, mala potronja energije, niski trokovi odravanja i nia
investiciona ulaganja.
Postoji vie tehnikih rjeenja hidraulinih liftova. Kod svih njih je
zajednika karakteristika da se kao izvor energije koristi hidrauIini
fluid pod pritiskom. Klasini hidraulini lift je sa centralnim
cilindrom. Iz njega su razvijeni jednostruki i dvostruki, direktni i
indirektni "ruksak" liftovi sa kabinama i platformama.
Kabinski hidraulini liftovi se koriste za transport tereta i putnika.
Primjena je vrlo iroka a najea je u industrijskim objektima, skladitima
i javnim garaama
Mogunosti za njihovu ugradnju u stambenim zgradama nie
spratnosti su velike, posebno u objektima u kojima zahtevi za
prevozom nisu intenzivni.
Plato hidraulini liftovi imaju masovnu primenu za transport lakeg
tereta u skladistima, kao i u kotlarnicama i podrumima, prevashodno
za transport uglja i njegovih otpadaka.
I hidraulini liftovi (sledea slika) imaju kabihu, vozno okno i mainsku
prostoriju. Oni nemaju protivteg. Kreu se po inama. Imaju sve
odgovarajue sigurnosne ureaje
3.1. DIJELOVI HIDRAULINOG LIFTA

Pogon se realizuje hidraulinim fluidom (ulje) pod pritiskom, koga

pokree elektromotor i pumpa, potopljeni u rezervoar sa uljem. Rezervoar
treba da ima dovoljan kapacitet kako bi bila obezbijeena odgovarajua
rezerva ulja, radi spreavanja ulaska vazduha ili drugog gasa u hidrauIini
sistem. On mora da bude vrste konstrukcije kako bi mogao da podnese
teinu ulja. Faktor sigurnosti, kada su potpuno napunjeni, mora biti bar 4.
Sve strane rezervoara moraju biti pristupane radi pregleda. Prikljuci
rezervoara i dovodne cevi moraju biti odgovarajue zaptiveni. On mora da
ima mjera nivoa ulja
Pored navedenog, u opremu hidraulinog lifta spadaju i komandni ventili za
podizanje i sputanje kabine, nepovratni ventil, ventil sigurnosti i manometar,
elicne cevi, gumena crijeva
Pumpni agregat radi samo kada se kabina podie. Tada se u cilinder
ubrizgava fluid (ulje) koji pokree klip koji moe biti iz jednog dijela (za
manje visine dizanja) ili teleskopski iz vie dijelova (za vee visine
dizanja). Sputanje lifta se obavlja pod dejstvom teine kabine i tereta
koga prevozi, pri emu se vraanje ulja u rezervoar kontrolie ventilom.
Brzine kretanja hidraulinih liftova su od 0,25 m /s do maksimum 1,0 m/s
Savremeni hidraulini liftovi sa veim brzinama (0,63 m/s do 1m/s)
imaju ventile kod kojih se protok ulja regulie mikroprocesorima i
povratnom spregom.
U svakom trenutku vonje stvarna vrijednost brzine se mjeri
mjeraem protoka ulja i direktno se poredi sa zadatim parametrima
brzine. Ako ima odstupanja, odmah se regulie struja, anjom protok
ulja.

Ovim sistemom regulisanje na zadovoljavajui nain se eliminie

uticaj promene temperature ulja i optereenja kabine na brzinu,
ubrzanje i usporenje njenog kretanja. Na ovaj nain se kod
hidraulinih liftova jo vie poveava komfor prevoza, tanost pristajanja i
transportni kapacitet a smanjuje potronja energije.

3.2. HIDRAULINI LIFTOVI SA

CENTRALNIM CILINDROM
Hidraulini liftovi sa centralnim cilindrom pogon kabine ostvaruju pomou
cilindra koji se ukopava u tle ispod voznog okna lifta i njegovog klipa koji
pokree kabinu. Dubina otvora za ukopavanje cilindra je jednaka rastojanju
izmedu krajnje donje i krajnje gornje stanice lifta. Otvor treba da bude
obloen jednom zatitnom cevi. Ona titi otvor od oteenja i prodiranja vode.
(sl. slika).

 Vozno okno lifta ima, pored dijela kojim se kree kabina, gornji i donji dio. Oni
su zavisni od konstrukcije kabine i nazivnog tereta koga prevozi. Na primer za
kabinu nominalne nosivosti 300 kp donji dio voznog okna je oko 1200 mm a
za kabinu nazivne nosivosti 5.000 kp on je oko 1500 mm. Pri projektovanju
tehnikih rjeenja hidraulinih liftova moraju se potovati sve odredbe
odgovarajuih propisa, pravilnika i standarda.
Nedostatak ovih liftova, posebno za vee visine dizanja, je kopanje
rupe za smetaj cilindra, kao i oteani transport i montaa. Zbog
toga se za vee visine dizanja koriste komplikovanija ali adekvatnija
tehnika rjeenja hidrauhnih liftova: sistemi ruksak jednostruki i
dvostruki, direktni i indirektni.
3.3. HIDRAULICNI LIFTOVI SISTEMA RUKSAK 1:1 I TANDEM 1:1
Kada tehnicki nije opravdano kopanje rupe za cilindar, koriste se sistemi
ruksak jednostruki direktni, kratko nazvan ruksak 1:1 i dvostruki direktni,
nazvan tandem 1:1 . Ova tehnika rjeenja se primjenjuju za transport
manjih i srednjih tereta na visine dizanja do dva sprata
Dvostruki direktni sistem (tandem 1:1) ima dva cilindra, iji su
klipovi vrsto spojeni sa kabinama. Paralelnim, ravnomjernim
pokretanjem klipova u smjeru gore i dole, realizuje se kretanje
kabine a time i transport tereta u njoj .
Maksimalna nominalna nosivost jednostrukih direktnih ruksak liftova
(ruksak 1:1) je oko 1500 kg a dvostrukih (tandem 1:1) oko 5.000 kg.
4.HIDRAULINI LIFTOVI SISTEMA RUKSAK
2:1 I TANDEM 2:1
Za rjeenje vertikalnog transporta hidraulinim liftovima na veim
spratnim visinama primenjuju se jednostruki (ruksak 2:1) i dvostruki
indirektni sistemi (tandem 2:1). I kod ovih rjeenja nije potrebno
ukopavati cilindre. Ovi sistemi liftovana na vrhu klipa imaju koturau
preko koje je prebaen lanac. Lanac je najee na jednom kraju uvren
za postolje cilindra a na drugom za donji deo konstrukcije kabine.
Pokretanjem klipa u smjeru gore i dole, pokree se kabina lifta.
Kod jednostrukog indirektnog ruksak sistema (ruksak 2:1) postoji
jedan ci-lindar i jedna koturaa a kod dvostrukog indirektnog
(tandem 2:1) dva cilindra i dve koturae .(sl. slika).

 Kod jednostrukog direktnog ruksak sistema (ruksak 1:1) (predhodna sl. )

cilindar se postavlja bono. Klip cilindra je spojen sa konstrukcijom kabine.
Ubrizgavanjem ulja u cilindar vri se podizanje njegovog klipa, a time i
kabine. Istiskanjem ulja iz cilindra u rezervoar, klip i kabina se sputaju do
donje stanice. Jednostruki i dvostruki indirektni sistemi pogodni su za visine
dizanja do 30 metara. Najvea nosivost jednostrukih je oko 1500 kg a
dvostrukih oko 5000 kg.
3.5. TERETNI PLATO HIDRAULICNI
LIFTOVI
Transport tereta na jednospratnim visinama, na primer u skladitima, prodavnicama i kotlovnicama u stambenim i drugim zgradama (ugalj, smjee, ...)
vrlo efikasno se moe realizovati plato hidrauIinim liftovima.
Plato liftovi imaju vie tehnikih rjeenja:
- plato liftovi sa centralnim cilindrom,
- ruksak jednostruki direktni i indirektni plato liftovi (tandem 1:1 i t.andem 2:1)
-

dvostruki direktni i indirektni plato liftovi (tandem 1:1 i tandem 2:1).

POKRETNE STEPENICE

Pokretne stepenice i pokretni trotoari imaju masovnu primenu kod

objekata svih namjena u kojima treba obezbijediti neprekidni
masovni prevoz putnika. Najmasovnija primena pokretnih stepenica i
pokretnih trotoara je u javnom gradskom putnikom prevozu, robnim
kuama, zdravstvenim i kulturnim centrima i drugim slinim
objektima.
4.1. POKRETNE STEPENICE I POKRETNI TROTOARI U JAVNOM GRADSKOM
PUTNIKOM PREVOZU
Masovni linijski prevoz putnika u gradovima predstavlja jedan sloen proces
u kome, sa jedne strane, uestvuju putnici koji imaju potrebe za prevozom a
sa druge strane vozila koja se kreu po odreenim trasama i koja svojim
prevoznim sposobnostima treba da zadovolje potrebe za transportom
putnika.

 Kretanje graana po urbanim sredinama, posebno ona u uim gradskim

tkivima i saobraajnim vorovima, nametnuli su dva znaajna zadatka
planerima tokova pjeaka i javnog gradskog putnikog prevoza:
efikasno povezati meusisteme javnog gradskog putnikog prevoza, i
u saobraajnim vorovima omoguiti veu protonost pjeaka i motornih
vozila.
4.2. POKRETNE STEPENICE U ROBNIM
KUAMA I DRUGIM ZGRADAMA
U robnim kuama, zdravstvenim i kulturnim centrima pokretne stepenice su
najefikasnije transportno sredstvo za prevoz putnika sa jednog na drugi nivo
ovih objekata. One neprekidno stoje na raspolaganju putnicima za prevoz u
oba smera voznje. Standardizovane konstrukcije pokretnih stepenica su
prikazane u sljedeim slikama. One su iste (samo se razlikuju po duini
pokretnih stepenica, Sto je posledica visine dizanja) kao i pokretne stepenice
koje se ugrauju za prevoz putnika u masovnom putnikom prevozu.
4.3.TEHNICKA RJEENJA POKRETNIH
STEPENICA I POKRETNIH TROTOARA
Definisanje tehnikih rjeenja pokretnih stepenica i pokretnih trotoara za
prevoz putnika i u javnom gradskom putnikom prevozu i u objektima bilo
koje namjene je kompleksan posao i ukoliko se eli da to rjeenje, sa jedne
strane obezbedi izvrenje zahteva za vertikalnim transportom, a sa druge
strane da se njime ne-potrebno ne predimenzioniu prevozne sposobnosti
pokretnih stepenica i pokretnih trotoara, potrebno je da se postupak
projektovanja sprovede u tri koraka:
1. analiza tipinih tehnickih rjeenja pokretnih stepenica i pokretnih trotoara,
2. analiza karakteristika objekta i njegovih korisnika, znaajnih za rjeenje
ver-tikalnog transporta i utvrivanje mjerodavnog zahteva,
3. projektovanje tehnikog rjeenja pokretnih stepenica odnosno pokretnih
trotoara.

4.4.TIPINA TEHNlCKA RJEENJA POKRETNIH STEPENICA I POKRETNIH TROTOARA I

MOGUCA VARIJANTNA
RJESENJA

 Pokretne stepenice i pokretni trotoari putnike prevoze bezbjedno, udobno,

brzo i praktino bez ekanja na transport. Oni ne zahtevaju puno prostora.
Moraju biti smeteni u osi cirkulacije putnika. Njihova lokacija mora biti takva
da ih putnici mogu lako uoiti. Putnici moraju biti jasno obavijeteni o tome
koji je, na njihovom izlaznom delu, odredini punkt pokretnih stepenica
odnosno trotoara.
Ovim standardima (Evropsk enorme EN 115 i jugoslovenski "Pravilnik o
tehnikim normativima za pokretne stepenice i trake", Sl. list SFRJ, 66/78) su
definisani:
irina stepenika,
brzina kretanja i
ugao dizanja,
minimalna geometrija holova.
4.5.TEORETSKA PREVOZNA SPOSOBNOST
Na osnovu evropskih normi (EN 115), pri proraunu teoretske prevpzne
sposobnosti pokretnih stepenica pretpostavlja se da na jedan stepenik
odgovarajue irine maksimalno moe stati jedan putnik (najui stepenik, 600
mm), proseno 1,5 putnik (kod irine stepenika od 800 mm) i 2 putnika na
najiri stepenik (1000 mm). Na bazi ovoga, teoretske prevozne sposobnosti
pokretnih stepenica, koje su posledica irine stepenika i brzina kretanja
pokretnih stepenica, date su u sl.tabeli ("Teoretske prevozne sposobnosti
pokretnih stepenica".
Nominalna Sirina
pokretnih stepenica (mm)

Teoretska prevozna sposobnost (putnika/h)

0,50

Brzina kretanj
0,65

a
0,75

600

4.500

5.850

6.750

800

6.750

8.775

10.125

1000

9.000

11.700

13.500

 One su
ugraene u velike metro stanice. i stanice podzemnih eleznica. Njihova
danas
najvea teoretska prevozna sposobnost je 17.000 putnika na as. Brzina
kretanja
ovih pokretnih stepenica je 0,94 m/s. One mogu da savladaju visinu dizanja i
do
65 m.
4.5.1. STVARNA PREVOZNA
SPOSOBNOST
Istraivanja tokova putnjka na nizu objekata u funkciji u Beogradu pokazala
su da je u petominutnom periodu, kada je iritenzitet zahteva najvei, proseni
faktor iskorienja pokretnih stepenica k5 = 0,5. Ako se posmatra vrijednost u
pojedinim zemljama (na pr. u Francuskoj, Sovjetskom Savezu) standardizovane su pokretne stepenice veih teoretskih prevoznih sposobnosti.
faktora iskorienja za krai period, na primer za 1 minut, onda je ova
vrednost neto vea i iznosi k1 = 0,62. Za prosjenu vrednost faktora
iskorisenja pokretnih stepenica (K5 = 0,5) utvrenu istraivanjima dobijaju
se, u funkciji od irine stepenika i brzine njihovog kretanja, vrednosti za
stvarne prevozne sposobnosti pokretnih stepenica.
4.6. PREVOZNA MO
Prevozna mo pokretnih stepenica se dostie pri njihovoj najveoj brzini
kretanja (0,75 m/s). Na bazi teoretske prevozne sposobnosti i faktora
jednovremenog iskorienja pokretnih stepenica.
4.7.POLOZAJ, NAINI POSTAVLJANJA I MOGUA VARIJANTNA RJEENJA
POKRETNIH STEPENICA
Zavisno od mjerodavnog zahteva putnika za prevozom pokretnim
stepenicama i njihove prevozne moi, transport putnika e se realizovati
pomou jednog, dva ili vie krakova pokretnih stepenica za svaki smjer
vonje. Korienjem odgovarajueg broja standardizovanih rjeenja, formiraju
se varijantna rjeenja.
Postoje dva naina postavljanja pokretnih stepenica izmedu dva
nivoa objekta: paralelni i unakrsni (sl. slika). Unakrsni ima prednost
to zahtjeva manje prostora, ali paralelni prua impresivniji izgled i
moe veoma mnogo da doprinese estetici enterijera objekta u kome
se nalazi.

 Kada je intenzitet putnika znaajan, to je esta pojava u veim

saobraajnim terminalima, na primer u metro i eljeznikim
stanicama, onda se postavljaju dva ili tri a ponekad i etiri kraka
pokretnih stepenica. U periodu zahtjeva prosjenog i nieg
intenziteta u oba smjera radi po jedan krak, a pri veem intenzitetu
zahtjeva ukljuuje se dodatni krak u odgovarajuem smeru. Na
primer, u eljeznikoj stanici Vukov spomenik u Beogradu projektuju
se tri paralelna kraka pokret nih stepenica: jedan za jedan smer, drugi za suprotni a trei e biti po potrebi
ukljuivan za vreme zahteva najveeg intenziteta, ili za ulazni ili za izlazni
smer.
Kod velikih podzemnih metro i eljeznikih stanica pokretne stepenice treba
smjestiti u posebnu tunelsku cijev, kao to je to sluaj u novoprojektovanoj
podzemnoj eljeznikoj stanici Vukov spomenik u Beogradu
4.8. PRINCIP RADA POKRETNIH STEPENICA I POKRETNIH TROTOARA
Konstrukcija pokretnih stepenica i trotoara je proizvedena od
odgovarajuih elinih profila. Ona je obloena oplatom od elinog
lima. Na gornjem i donjem dijelu konstrukcije nalaze se elini
ugaoni oslonci sa kojima se ona oslanja na konstrukciju zgrade.
Pogonsko elektromotorno postrojenje se sastoji od odgovarajueg
trofaznog asinhronog kratkospojenog elektromotora, konice i
reduktora sa kojima je spojena pogonska osovina koja pokree dva
specijalna elina lanca koji prenose kontinualno kretanje stepenika
odnosno paleta .
Pogonski ureaj je smjeten u gornjem dijelu pokretnih stepenica, a kod
pokretnih trotoara je u jednom ili drugom njihovom kraju. Isti pogonski ureaj
pokree i dva parallelna gumena rukohvata koji se kreu sinhronizovano sa
stepenicama i paletama po sopstvenim voicama. Ako doe do prekida
rukohvata, sigurnosni prekida zaustavlja kretanje stepenica - trotoara.
Izuzetno je znaajno da izmeu konstrukcije zgrade i oslonca stepenica bude
postavljena antivibraciona smjea koja spreava prenos oscilacija na objekat.
Kada je visinska razlika izmedu oslonaca pokretnih stepenica do 6 m,
dovoljna su samo dva oslonca, gornji i donji. Kada je ova visina vea potrebni
su i meuoslonci iji broj zavisi od duine stepenica.
Stepenici i palete se kreu po inama pomou sopstvenih tokia. U gornjem i
donjem delu pokretnih stepenica vri se okretanje stepenika odnosno paleta.
Kod horizontalnog tipa pokretnih trotoara koji se postavlja na konstrukciju
hola, palete se na ulaznom i izlaznom dijelu kreu luno u istoj ravni.

 Vrlo je znaajno da na stepenicama nema putnika kada se one

stavljaju u pokret ili zaustavljaju. Zbog toga, pri daljinskom
upravljanju iskljuenjem i ukljuenjem pokretnih stepenica trotoara, mora se obezbediti informacija o otsutnosti putnika sa ovih
transportnih sredstava. Pokretne stepenice - trotoari se stavljaju u
pogon pomou kljua, pokretanjem kontakta u jedan ili drugi poloaj,
zavisno od zeljenog smera njihovog kretanja. Uz ove kontakte se
nalazi i dugme "stoj" koje slui za trenutno zaustavljanje pokretnih
stepenica u sluaju potrebe.
POKRETNI TROTOARI

5.1. TEORETSKA PREVOZNA SPOSOBNOST POKRETNIII TROTOARA

Ovaj izmeritelj kvaliteta pokretnih trotoara je isti kao kod odgovarajuih
pokretnih stepenica .
5.2. STVARNA PREVOZNA SPOSOBNOST
POKRETNIH TROTOARA
Prouavanjem objekata u funkciji (na pr. Aerodrom Charles de Gaulle -Paris) dolo
se do zakljuka da je u petominutnom periodu, u kome je intenzitet zahteva bio
najvei, faktor iskorienja pokretnih trotoara bio k5 = 0,41. U jednominutnom
periodu, pri najveem intenzitetu zahteva, faktor iskorisenja je bio k1 = 0,49. U
veim vremenskim intervalima (30 min.) faktor iskorienja je iznosio k30 = 0,27.
Sa primenom vrednosti faktora iskorienja za petominutni period (k5 = 0,4)
stvarne prevozne sposobnosti pokretnih trotoara su, zavisno od irine palete i brzine
kretanja.

STVARNA PREVOZNA
NOMINALNA IRINA
POKRETNIH TROTOARA

SPOSOBNOST (PUT/AS)
BRZINA KRETANJA (m/s)

( mm )

0,50

0,65

0,75

800

2.700

3.510

4.050

1000

3.600

4.680

5.400

5.3. PREVOZNA MO POKRETNIH

TROTOARA
Na bazi teoretske prevozne sposobnosti pokretnih trotoara, najvee brzine
kretanja i njihovog stvarnog faktora jednovremenog iskorienja, prevozna mo
pokretnog trotoara je data u sl.tabeli XVII:
NOMINALNA IRINA

PREVOZNA MO

POKRETNIH
TROTOARA

BRZINA

KRETANJA

Putnika/as

Putnika/minut

800

4.050

67

1000

5.400

90

(mm)

5.4. POLOAJ, NAlNl POSTAVLJANJA I MOGUA VARIJANTNA RJEENJA

POKRETNIH TROTOARA

 Da bi zahtjevi putnika za transportom bili najefikasnije realizovani, pokretni

trotoari moraju biti smeteni u sredite tokova putnika.
Naini postavljanja vie pokretnih trotoara mogu biti: uz zid hola, po sredini
hola. paralelno i unakrsno (sl. slika).
U cilju tednje energije ova transportna sredstva imaju ureaj koji obezbjeuje njihov intermitirani rad. On ih automatski iskljuuje iz pogona u vremenskim
periodima u kojima nema zahtjeva za prevozom, a na njima nema korisnika. Kada
putnici prilaze stepenicama one se automatski ukljue ili preko nagaznog kontakta
koji se nalazi neposredno na njihovom ulaznom delu ili na drugi nain (na primer,
fotoelijom).
Sa obe strane stepenika - paleta nalaze se balustrade, koje mogu biti
od stakla ili metala. Na njihovom donjem delu se nalaze sokle a iznad
njih su rukohvati.
Na ulaznom i izlaznom dijelu pokretnih stepenica - trotoara a esto i
ispod rukohvata, nalaze se svjetlosni izvori koji osvetljavaju ove
prostore i daju vrlo prijatan vizuelni efekat ambijentu u kome se
nalaze i pruaju bezbjednost putnicima.

6. TEHNIKA RJEENJA VERTIKALNOG

SAOBRAAJNIM TERMINALIMA

TRANSPORTA U

Aerodromi, eljeznicke stanice, metro stanice, autobuske stanice i javne garae ne

mogu da uspeno funkcioniu ako transport putnika u ulazno- izlaznim tokovima nije
mehanizovan. Za efikasno usmjeravanje i transportovanje korisnika u odgovarajua
prevozna sredstva (avioni, vozovi,...) i iz njih, nezamenjivi su pokretne stepenice,
pokretni trotoari i liftovi
6.1. ZGRADE AERODROMA
Aerodromski terminali imaju vrlo specifine karakteristike zgrada i tokova
putnika. Najee oni nisu visoke spratnosti, ali imaju znaajnije horizontalne
dimenzije. Veliki objekti ove namene esto u svojoj unutrasnjosti imaju i
veoma frekventno koriene eljeznike, metro, autobuske i taksi stanice. Uz
ovo, tokove putnika, obim i intenzitet njihovog zahteva za vertikalnim
prevozom generiu i redovi letenja, veliine letilica,
lociranje oping centara i altera za verifikaciju aviokarata, veliina i lokacija
prostora za predaju i prijem prtljaga, restorani i druge aktivnosti.
Zbog ovih specificnosti avioterminala, za kvalitetno tehniko reenje
vertikalnog transporta u njima (pod ime se podrazumijeva i mehanizovani

kosi i horizontalni prevoz puinika) neophodni su i pokretne stepenice i

pokretni trotoari i teretni i putniki liftovi.
Veoma struno se moraju istraiti sve karakteristike objekata i tokovi putnika u
njemu." Pomou matematikog modela treba izvriti simulaciju procesa vertikalnog
transporta i izabrati tehniko rjeenje liftova . Na osnovu utvrenog mjerodavnog
zahteva treba za projektovanje pokretnih stepenica - trotoara, primenom
odgovarajueg modela, odrediti tehniko rjeenje pokretnih stepenica i pokretnih
trotoara
Na primeru aerodroma Charles de Gaulle u Parizu (sl. slika) moe se
razumjeti koliko je sadrajno tehniko rjeenje mehanizovanog
prevoza putnika i tereta u aerodromskom terminalu. U njemu se
prevoenje tereta i putnika realizuje sa:
etiri grupe (ukupno 17 liftova) nominalne nosivosti do 18 putnika,
- dve grupe pokretnih stepenica i sedam parova pokretnih trotoara
duine po 175 metara.
Ulazno-izlazne holove liftova, pokretnih stepenica i pokretnih
trotoara treba projektovati na oenovu mjerodavnog zahtjeva koji se
utvruje pomou raspodele verovatnoa jednovremenog broja
putnika u njima .
6.2. ELJEZNIKE STANICE
Podzemne eljeznike stanice ne mogu efikasno funkcionisati bez
odgovarajueg tehnikog rjeenja vertikalnog transporta pokretnim
stepenicama i liftovima. Da bi se do njega dolo moraju se prouiti
karakteristike objekta i ulazno izlaznih tokova putnika. Na bazi njih se moraju
utvrditi mjerodavni zahtevi . Pri ovome se mora imati u vidu da djeca mlaeg
uzrasta, vrlo stari i hendikepirani putnici ne mogu da se prevoze pokretnim
stepenicama ve za njih treba predvi-deti odgovarajuci broj liftova. Tehniko
rjeenje ovih liftova mora biti u skladu sa mjerodavnim zahtevom koga oni
realizuju.
Na osnovu obima i intenziteta ulazno-izlaznih tokova putnika treba projektovati
tehniko rjeenje pokretnih stepenica. Zavisno od kote nivoa perona eljeznike
stanice i njene visinske razlike od ulazno-izlaznih holova objekta, definisae se njihova visina i ugao dizanja. Na primer, projektom podzemne eljeznicke stanice
"Vukov spomenik" predviena su dva lifta za transport putnika koji ne mogu da se
prevoze pokretnim stepenicama
Tehniko rjeenje pokretnih stepenica sastoji se od tri kraka duzine
66,18 m, visine dizanja 33,08 m, ugla dizanja 30, brzine kretanja
0,75 m/s i irine stepenika 1000 mm. Njihova ugradnja se predvida u

tunelskoj cevi unutranjeg prenika 7,5 m. Ispod konstrukcija nosaa

pokretnih stepenica predvien je odgovarajui broj oslonaca. Jedan
krak pokretnih stepenica prevozie putnike u stanicu, drugi iz
stanice a trei e biti po potrebi usmjeren, zavisno od intenziteta
zahteva, u jednom ili drugom smeru.
6.3. METRO STANICE
Metro stanice u kojima se ukrtaju dve ili vie linija su objekti kod
kojih se mehanizovani transport putnika, koji moraju da prelaze iz
jedne na drugu liniju, najefikasnije realizuje tehnikim rjeenjem
pokretnih trotoara.
Masovni transport putnika pri ulasku u stanicu i izlasku iz njih
ostvaruje se pokretnim stepenicama. U ovu svrhu, za korisnike koji
ne mogu da koriste pokretne stepenice (djeca mlaeg uzrasta, stariji
i hendikepirani putnici), neophodno je tehniko reenje vertikalnog
transporta liftovima.
Pri projektovanju mehanizovanog (vertikalnog, kosog i
horizontalnog) tran-sporta putnika u metro stanicama moraju se
prouiti karakteristike ovog saobraajnog terminala i tokovi putnika
u njemu. Na bazi ovoga se utvruju mjerodavni zahtevi i projektuje
tehniko rjeenje transporta putnika pokretnim stepenicama,
pokretnim trotoarima i liftovima. Od izuzetnog znaaja pri ovome je
da se ulazno-izlazni holovi za sva sredstva mehanizovanog prevoza
putnika dimenzioniu na osnovu odgovarajueg mjerodavnog
zahteva .
Do njega se dolazi prouavanjem tokova korisnika i raspodjele verovatnoe
jednovremenog broja putnika u svakom holu. U cilju ovog treba primeniti
potprogram simprohol kojim se simulira boravak putnika u holovima .
U idejnom reenju 11 stanica na prvoj liniji metroa u Beogradu (Merkator,
Fontana, Omladinska, Novi Beograd, Kongresni centar, lijeva i desna obala
Save,
Terazijska terasa, Skuptina, Tamajdan i Vukov spomenik),
predviena je ugradnja preko stotinu pokretnih stepenica i liftova.
Kada bude definisan regionalni metro i druge linije gradskog metroa
u stanicama gde se linije ukrtaju, bie projektovani i odgovarajui
pokretni trotoari, koji e realizovati mehanizovani prevoz putnika sa
jednog na drugi pravac putovanja.
Transport tereta (uklju. i prevoz rezervnih delova za opremu metroa
i metro stanica) se obavlja teretnim liftovima .

 6.4. AUTOBUSKE STANICE

Kada peroni autobuske stanice nisu na istom nivou na kome se
nalazi ulaz u zgradu, potrebno je obezbediti mehanizovani transport
putnika. On se najcee realizuje pokretnim stepenicama. Medutim,
zbog bezbednog i komfornog prevoza korisnika koji se ne mogu
prevesti pokretnim stepenicama (djeca mlaeg uzrasta, stariji
korisnici i hendikepirani putnici) neophodno je projektovati i
odgovarajue tehniko rjeenje liftova .
U ovom cilju treba utvrditi mjerodrvne zahtjeve za vertikalnim
transportom . Do njih se dolazi prouavanjem svih relevantnih
karakteristika objekta i tokova putnika u njemu. Kako su autobuske
stanice saobraajni terminali intenzivnog masovnog putnikog
prevoza, da bi tehniko rjeenje pokretnih stepenica i liftova
uspjeno realizovalo zahteve za prevozom, treba predvidjeti bateriju
od najmanje tri pokretne stepenice (irine stepenika 1000 mm) i dva
lifta odgovarajuce nominalne nosivosti.
6.5. JAVNE GARAE
Znaajan dio problema saobraaja u gradu je i parkiranje putnikih
vozila. U cilju obezbjeenja odgovarajueg parking prostora sve se
vie grade javne garae. One se podiu i uz velike saobraajne
terminale (aerodromi, eljeznike i krajnje metro stanice). Kako je
gradevinski prostor sve skuplji i za gradnju javnih garaa sve se vie
koristi njegova trea dimenzija. Postoje razni tipovi javnih garaa.
Prema vrsti usluge koje pruaju one su najee samoparkirajue, tj.
voza automobila sam parkira svoje vozilo
Do parking prostora na nekom od nivoa javne garae, voza moe
dovesti auto ili vonjom preko odgovarajuih rampi, ili pomou
liftova. I u prvom i u drugom sluaju, zavisno od visine objekta, treba
obezbijediti transport vozaa do izlaza iz garae. Takode, za
preuzimanje automobila treba ga prevesti do nivoa zgrade na kome
se on nalazi.
Za definisanje tehnikih rjeenja liftova kojima se realizuje vertikalni
transport vozaa od parking prostora do izlaza i od ulaza u garau do
nivoa na kome je au-tomobil, potrebno je utvrditi mjerodavni
zahtev .
Da bi se do njega dolo moraju se prouiti karakteristike objekta i
njegovih korisnika. Bitni parametri objekta su spratnost,
konstrukcija, spratna rastojanja, broj parking prostora po svakoj

etai i dr. . Kod ovih objekata karakteristini su prepod-nevni i

popodnevni periodi vertikalnog transporta u kojima su zahtevi za
prevozom intenzivniji nego u ostalom dijelu dana.
Onaj period u kome su zahtevi najintenziv-niji je mjerodavan za
projektovanje tehnikog rjeenja a takoe i njegov stacionarni tok
korisnika koji predstavlja mjerodavni zahtev za vertikalnim
transportom u objektima javnih garaa. Na primer, za garau sa 6
nivoa i 60 parking mesta po etai, primjenom matematickog modela
simprovert (Kp,T) za simulaciju realnog procesa vertikalnog
transporta , dobilo bi se tehniko rjeenje koje se sastoji od dva lifta
nominalne nosivosti od po 630 kg i brzine 1,0 m/s. Ovo tehniko
rjeenje je iznijeto primjera radi da se naglasi da se u visokom
garanom objektu
moraju nalaziti najmanje dva lifta i da njihova nominalna brzina ne treba
da bude manja od 1 m/s. Za vee objekte odgovarajue nosivosti kabina su
1000 kg i vee, a brzine 1,6 m/s.
Kod javnih garaa u kojima se transport automobila obavlja
liftovima, odgovarajue tehniko rjeenje se realizuje specijalnim
kabinama ije su nominalne nosivosti 2000 kg ili 2500 kg a brzine
kretanja 0,4 m/s ili 0,63m/s.
. TENDENCIJE DALJEG RAZVOJA VERTIKALNOG

TRANSPORTA

Uvoenje novih tehnologija i savremenih naunih dostignua u

projektovanje i proizvodnju sredstava vertikalnog transporta je
proces koji neprekidno tee. Ovim se dobijaju sve kvalitetnija i
bezbjednija sredstva vertikalnog transporta, sve pouzdaniji i
komforniji liftovi, pokretne stepenice i pokretni trotoari. Nova
tehnika rjeenja zahtjevaju manje graevinskog prostora za njihov
smjetaj i funkcionisanje.
Ona imaju manju masu ime se tedi na trokovima konstrukcije
objekta. Na primjer, najnovija tehnoloka rjeenja pokretnih
stepenica su oko 25% laka od klasinih rjeenja. Potrpnja energije
se sve vie smanjuje. Komfor putovanja je sve vei.

Dalji razvoj sredstava vertikalnog transporta se oekuje u

poveanju bezbjednosti i pouzdanosti rada, usavravanjuu konfora
putovanja, primjeni linearnih linijskuh pogonskih motora,
upravljanju, tednji energije, transportu hendikepiranih putnika,
tednji graevinskog prostora itd.

Hallo Frau Gunst,

Ich habe meine Bewerbung fr Sommerarbeit geschickt (CV und

Immatrikulationsbescheinigung). Ist es mglich d