Puni transporter

Puni transporter je najstarije sredstvo sa kontinualnim dejstvom (pronaao ga je Arhimed oko 250god pre nove
ere, kao reenje pumpe za navodnjavanje).
Princip na kojem se zasniva rad punog transportera se sastoji u tome da materijal zbog sopstvene teine i
zbog otpora trenja o zidove oluka ne moe da se okree zajedno sa vratilom ve biva potiskivan.
KONSTRUKCIJA
1. oluk sa dovodnim levkom i ispustom
2. vratilo sa spiralom (puem)
U zavisnosti od oblika transportne putanje i materijala primenjuju se razliiti oblici spirala i razliit broj
spirala na vratilu.
Broj spirala na jednom vratilu moe da bude: jedan, dva ili tri; a oblici spirala koji se javljaju su:
spirala sa punim zidom za lako pokretljive i zrnaste materijale
trakasta spirala za lako lepljjive, vlaknaste, itke materijale i rasute materijale koji u svojoj
strukturi imaju krupnije komade
segmentna spirala za meane materijale i meanje materijala
konusna spirala sa punim zidovima za razmekavanje i sabijanje materijala.
3. pogonski ureaj motor spojnica i reduktor

Qt = 3600 F v p m k

TRANSPORTNI KAPACITET

Povrina preseka punog transportera je krug, pa je

D
F = s
2

D2

= s
4

[m 2 ]

pri emu je:

Ds prenik pua [m]
Brzina kojom se kree materijal pri transportu punim transporterom je
n h
v= s s
[m / s ]
60
ns broj obrtaja vratila u minuti [min-1]
hs korak spirale [m]
Uz uzimanje u obzir specifinosti punog transportera izraz za transportni kapacitet se sada moe napisati kao
Qt = 60 C s

Ds2
n s hs p m k
4

[kN / h]

Cs uzima u obzir konstrukciju pua:

Cs=0,9 do 1,0 spirala sa punim zidom (neprekidna zavojna povrina)
Cs=0,7 do 0,9 spirala sa trakastom zavojnicom
Cs=0,4 do 0,7 spirala segmentnog oblika (lopatica, krilca)
Stepen popunjenosti (p) zavisi od vrste materijala koji se transportuje i veliine komada u strukturi robe. Za
pojedine vrste robe preporuuju se sledee vrednosti:
p=0,45 za lako pokretljive i neabrazivne materiale (brano, ito, seme uljarica)
p=0,3 za malo abrazivne, zrnaste i sitno-komadne robe (so, pesak, fini ljunak, antracit)
p=0,15 za teko abrazivne i agresivne materijale (pepeo, ljunak, cement, zemlja, ruda...)

Kada je poznat, odnosno zadat, transportni kapacitet iz gornje jednaine se moe odrediti odnos hs/Ds = (0,6 do
1,0) i potreban broj obrtaja vratila pua - ns
Ds [mm]
nsmin [m-1]
nsmax [m-1]

100
54
240

125
45
210

160
37
180

200
30
150

250
24
125

315
20
105

400
17
90

500
15
75

630
13
63

800
11
52

1000
9
45

1250
8
40

PRORAUN SNAGE
U praktinom radu se snaga moe odrediti preko jedinstvenog koeficijenta preko sledeeg izraza:
q L v q t LQ v sin

NCM = t Q
[kW ]
1000
1000
Jedinstveni koeficijent otpora () se kree od 2 do 5 u sluaju horizontalnog transporta, i od 6 do 19 u sluaju
vertikalnog transporta.

Zadatak
Dvosegmentni puni transporter, ija je konfiguracija prikazana na slici, koristi se kao sredstvo za punjenje
silosa stonom hranom.

Ako je:

materijal koji se transportuje lako pokretljiv i neabrazivan

potrebni transportni kapacitet 900 kN/h
nasipna zapreminska teina materijala 9.1 kN/m3
stepen iskorienja snage motora 0.85
odrediti potrebnu snagu motora za pokretanje transportera.

Reenje
Ds2
n s hs p m k
[kN / h]
4
obzirom da se radi o lako pokretljivom i neabrazivnom materijalu
koristi se spirala sa punim zidom, pa je Cs=0.9 do 1.0, tj. za Cs usvajamo 0.95
stepen popunjenosti (p), za lako pokretljive materijale, je 0.45
Uzimajui u obzir da izmeu koraka spirale i prenika poprenog preseka iste, vai odnos hs = (0.6 1.0) DS ,
tj. ako usvojima da je hs=0.8 Ds, izraz za proizvodnost punog transportera se moe napisati kao
Qt = 15 0.95 Ds2 n s 0.8 Ds 0.45 9.1 k = 146.65 Ds3 n s k
Ukoliko posmatramo horizontalni deo transportera (jer kapacitet mora da bude ostvaren na oba dela
transportera istovremeno), na kojem je k=1, dobijamo da je
Qthor = 146.65 Ds3 n s
odnosno da su nam potrebni prenik poprenog preseka spirale Ds i broj obrtaja osovine spirale ns, takvi da
je
900
Ds3 ns
= 6.14
146.65
Iz date tabele se za odgovarajue parove (Ds,ns) bira onaj za koji je prethodni uslov zadovoljen
Qt = 60 C s

Ds [mm]
nsmin [m-1]
nsmax [m-1]

100
54
240

125
45
210

160
37
180

200
30
150

250
24
125

315
20
105

400
17
90

500
15
75

630
13
63

800
11
52

1000
9
45

1250
8
40

Za Ds=0.4 m i ns=90 min-1 proizvod Ds3ns=5.76

Za Ds=0.5 m i ns=75 min-1 proizvod Ds3ns=9.37, pa je to par za koji je zadovoljen uslov.
Ds=0.5 m, a n s =

6.14

6.14

= 49.12 50 o
min
0 .5 3
hs = 0.8 Ds = 0.8 0.5m = 0.4m
Ds3

Brzina kojom se kree teret je

n h
50 min 1 0.4m
= 0.33 m
v= s s =
s
60
60
Snaga motora potrebna za pokretanje horizontalnog dela transportera je
q t LQ h v
hor
NCM
=
1000

Poduna teina tereta je q t =

900 kN
Qt
h
=
3600 v 3600 0.33 m

= 0.757575 kN

= 757.57 N

m
s
Jedinstveni koeficijent otpora () se, u sluaju horizontalnog transporta, kree od 2 do 5, pa usvajamo da je
h=3.5. Sada je
757.57 N 15m 3.5 0.33 m
hor
m
s = 15.44 kW
=
NCM
1000 0.85

Snaga motora potrebna za pokretanje vertikalnog dela transportera je

q L v q t LQ v sin
ver
NCM
[kW ]
= t Q v
+
1000
1000
Jedinstveni koeficijent otpora () se, u sluaju vertikalnog transporta, kree od 6 do 19, pa usvajamo da je
v=12.5.
Zamenom odgovarajuih vrednosti se dobija da je:
757.57 N 20m 12.5 0.33 m
757.57 N 20m 0.33 m sin 20 o
m
s
m
s
ver
N CM =
+
= 75.54 kW
1000 0.85
1000 0.85

Snaga potrebna za pokretanje celog transportera je suma prethodno izraunatih snaga i iznosi
hor
ver
N CM = N CM
+ N CM
= 15.44 + 75.54 = 90.98 91 kW