SABRANA DELA RANKO BUGARSKI Ranko Bugarski KNJIGA 7 recent scan de KA JEDINSTVU Mi Lona ee aNoMe LINGVISTIKE _ 2aizdavate ZARKO CIGOJA IVAN COLOVIC Ukovni urednik IVAN MESNER ledavadi Fond za oworeno dru8tvo pomoga0 jo ' Beograd izdavata da objav ova kop i 1997Uvodna napomena Ova kajiga tz oblasti opstetingvisticke i gramaticke teorije naila se, sticajem okolnosti, negde izmedu monografije i zbirke ogleda. Njen prvi deo, éijih pet poglavlja gine « svakom pogledu koherentnu celinu, napisan je (veéinom na osnovu ranije objavije- nog materijala) tokom 1987-1988. godine, s namerom da bude Jezgro monografske studije pod nastovom koji je sada ponela ova knjiga. No rad na tom projektu prekinut je pod pritiskom drugih obaveza, a potom i ramih okolnosti koje sw donekle preasmerile piktevu painju i radnu energiju. U odsustvu moguénosti da se ova ko Sirok materijal sistematski revidira i aiurira (to jest: iznova napise!), a u uverenju da bi i u ovom obliku mogao da bude ko~ vistan, on se ovde Stampa samo sa manjim intervencijama i pri- lagodenjima, uglavnom tehnitke prirode. Autor i dalje sioji na 0s novnim stanoviitima koja su tu izlozena, iako bi u pojedinim pi- tanjima argumentacija danas mogla biti nesto druktija, Citalac obavesten 0 najnovijim kretanjima moli se da ima na wmu da upute na literature u ovom bloku prestaju sa 1988. godinom, Sedam tematski povezanih tekstova koji ine drugi deo knjige vecinom su skorijeg datuma, a sadriinski i po pristupe uklapajte se sa prethodnim odeljkom. Tre¢i deo sadrii izbor od takode sedam rasprava iz deskriptivne i kontrastivne gramatike, prvi put obja- vijenih w rasponu od preko dve decenije i poredanih tematski a ne hronoloski Polovina tekstova ic oba ova dela knjige tevorno Je Stampana na engleskom jeciku. Tokom godina povremeno citi- rani u svetskoj lingvistickoj literaturi, oni su za ovu priliku pre~ 5vedeni kako bi postali dostupni ina naxem jeziku. Radovi starijeg datwna u nekim: eorijsko-metodoloskim pitanjima su nuzno zasta- reli, ali su u najmanju ruku zadréali dokumentarnu vrednost. Take je, na primer, predavanje koje éini 14. poglavlje oznaéilo potetak nastave transformaciono-generativne sintakse na Beogradskom univerzitetu — discipline zastupljene u autorovim predavanjima od tog dana do danas. Svi ovi radovi ovde se stampaju bez sadrzinskih izmena, a uz manja formalna prilagodenja. Samo na nekolike me- sta dodate su novije bibliografske informacije, u kosim zagradama posle naznake godine 1996. Sve u svemu, dakle, knjiga je kao celina uveliko nova, iako zasnovana na materijalu prethodno koriséenom u raznim oblicina. Njena zajednicka preokupacija, koja povezuje sve njene segmente, mote se najkraée odrediti kao pokusaj vikestranog dubinskog istra- Zivanja odnosa opiteg i posebnog u strukturi lingvistike kao iu ustrojstvu jezitkih kodova, nivoa i medijuma, a sa naglaskom na silnicama — katkad ofiglednim, Gesée prikrivenim ~ koje od naiz- gled disparatnih fenomena tvore operativan sistem. U ovoj publikaciji izgledalo je celishodno davati citiranu ti- teraturu poste svakog poglavija, ane u vidu konsolidovanog spiska na njenom kraju, koji bi sa svojih blizu 400 naslova bio preobiman. Jedino je satinjen jedinstven spisak svih jedinica autora knjige na koje se upuéuje u njenom tekstu i u Bibliografskoj belesci na kraju, koja sadr#i podatke o poreklu svih poglavlja i kojoj je taj spisak pridodat. Ovo je udinjeno u cilju rastereéivanja bibliografija po poglavijima i same Bibliografske beleike, kao i izhegavanja po- navijanja i postizanja veée preglednosti jedne bibliografski zasi- éene publikacije, Citalac se otuda upucuje da sve reference na autorove radove prosleduje iskljucivo na tom mestu. Sluzenje knji- gom kao priruénikom trebalo bi da olaksa specijalno izradeni re gistar imena, Beograd, decembra 1996. RB. t | | \ I Opsti_pogledpan scncmnnuminnennsininiisill L Osnovna struktura lingvistike Polazeci od opSteg odredenja jezika kao sistema znakova koji Zoveku omoguéuje razvijen psihigki i dru8twveni Zivot, razm: triéemo osnoynu strukturu nauke o jeziku, tj. onaj njen sredignji deo Koji se odnosi na tri temeljna aspekta njenog predmeta koje podrazumeva ovakvo odredenje. Pre toga napomenuéemo da se lin- gvistike ovde shvata veoma Siroko i da se ne diferencira prema drugim mogucim ,jexi¢kim naukama” (engl. language sciences) koje se povremeno pominju u literatri, Ona se, zatim, ne ogra- nigava na lingvistitku teoriju, kao Sto je to sluéaj kod nekih po- kuSaja razgranigenja unutar jezickih istrazivanja, kada se npr. w okviru nematke terminologije .lingvistika” (Linguistik) u suStini vidi kao teorijski ekstrakt ,nauke 0 jeziku” (Sprachwissenschafi) (Za ilustraciju ovog pristupa v. Bartsch/Vennemann 1973). Ovakve distinkeije dozivaju u seCanje jednu opaska uéinjenu polovinom nageg veka: ,Gde god kakav lokalni naziv koegzistira sa ‘lingvis- tikom’ (kao u sluaju Sprachwissenschaft naporedo sa Linguistik), nautnici ée se svesno ili nesvesno naéi u iskuSenju da razlikujy ovo dvoje tako Sto é¢ potonji termin da specijalizuju u skladu sa lignim iskustvom, dakako bez obzira na internacionalnu upotrebu U najboljem sluéaju postojaée naécina saglasnost 0 znaéenju ter- mina “lingvistika’, ali ona nege svakog nautnika odvratiti od sta- noviSta da je prava lingvistika upravo onaj aspekt nauke 0 jeziku kojim se on posebno bavi" (Martinet 1954:122). Osim toga, ovako shvaéena lingvistika znatajno se oslanja i na podatke filoloskog, ANkaraktera, kako u opisivanju pojedinih jezika tako i u izgradivanju ‘opatih teorija.! U navedenu svrhu posluziéemo se skicom medusobnih odnosa oblasti neposredno relevantnih za naSu teme. Treba odmah naglasiti da je ovaj dijagram, éije ée pazljivije posmatranje lako otkriti brojne nedostatke, namemo pojednostavljen. On, naime, nije zamiSljen kao ‘mapa celokupnog podrusja lingvistike nego pre kao delimigni_ skelet ‘ove nauke, dovoljan za nau ogranigenu namenu (y. Sliku 1).? Brojevi s leve strane obeleZavaju sukcesivno specifitnije nivoe odredivanja lingvistike; sva tri nivoa definisana su predmetom istra- Zivanja (Sto treba stalno imati na umu). Predmet lingivistike u najéi- rem smislu jeste fenomen jezika u njegovom opStem vidu i njegovim manifestacijama (nivo 1). Lingvistika u ovom smislu ima dakle opti i posebni deo, pa se deli na opStu lingvistiku i deskriptivnu lingvistiku (nivo 2), OpSta lingvistika prouzava prirodu i obeledja jezika kao po- jave, dok su posebne manifestacije te pojave u obliku pojedinih jezika predmet deskriptivne lingvistike. (Ovaj poslednji termin upotrebljava se U znagenju , prouavanje pojedinagnih jezika i jezitkih grapa”, koje tako ukljuéuje sinhronijske varijacije i dijahronijske promene, genet- ska i tipoloska poredenja itd. Ta grana ovde se dalje ne diferencira jer bi to izlazilo iz okvira naSe teme). Dvosmerna strelica simbolizuje ‘meduzavisnost opste i deskriptivne lingvistike. pita lingvistika ima tri glavna vida: ue lingvistitki, psiho- lingvistitki i sociolingvisti¢ki (nivo 3). Iako ima jos dosta lingvis- ckih disciplina odredenih specifignim predmetom prouavanja (u ra- sponu od neurolingvistike, preko antropoloske lingvistike, do lingvi- ' Argumente 2a izrazitje filolosku orjentaciju savremene lingvisticke teorije inlate apr, Antila (1972,1973) i Maher (1977), 2° Sema se moze tumatiti i kao delimigna razrada skice odnosa izmedu lin- gvistike,sociologije | psihologije koju daje Bugarsk) (19862: 269). Za Sire razmateanje predmeta lingvistike w istorijskom i savremenom kontckstu v. Bugarski (1984, pogl XD. Globalnu definielj lingvistke, formulisanu na natin koji odgovara nagem pri ‘Slupu ovde, kao i pregled lingvistickih diseiplina sadréi Bugarski (1986b, pogl. 1 i 4). Ovi lzvor, kojt ukljucuju i daje bibliografSke upute, mogu se konsultovatt radi Popunjavanja neizbeZnih praznina u selektivnom prikazu koji sled 10 - LINGVISTIKA (fenomen jezika) opsta < +> DESKRIPTIVNA Gezik) Geziei) — NS LINGVISTIKA" PSIHOLINGVISTIKA SOCIOLINGVISTIKA struktura evolucija usvajanie kop ‘upoteeba steukturalna Tingyistika semiolingvistika esencija" psihicki dritveni monodiseiplinarno aspekt rikroplan PSIHA DRUSTVO psihologija sociologija Gezika) Gezika) “eazistencifa" interdisciplinarno rmakroplan aspeke aspekt aspekt viste pojedinca ‘srupe covek Slik 1.stiéke pragmatike), one su mahom znatno specijalizovanije, tako da bi se ~ koliko g0d njihovi doprinosi bili po sebi vazni — teSko mogle sinatrati granama opSte lingvistike. $ druge strane, trostruka podela koju smo upravo napravili izgleda opravdana iz. viSe razloga. Prvo, ona usredsreduje panju na tri glavna aspekta jezika, navedena ispod svake grane na dijagramu. Drugo, dovoljno je wopStena da implicitna obuhvati mnoga istradivanja koja se obavijaju pod razligitim nazivima, ali i dovoljno specificna da ukaze na stvame razlike u pogledu pred- ‘meta prougavanja. A treée, ona priznaje preovladujucu aktuelnt upo- trebu osnovne nomenklature (premda, kako Gemo videti, ne podrazn- meva nekriticko prihvatanje). Oznaka ,,lingvistika”, upotrebljena ovako pod znacima navoda, rebaio bi da skrene pwinju na Sinjenicu da nema zadovoljavajuceg niti opSteprihvacenog imena za lingvistiku u ovom uzem smislu (engl linguistics proper). Ona se nekada, ne najsreénije, odreduje kao mi- krolingvistika, strukturalna lingvistika, eventualno i autonomna lin- gvistika, a u okviru ovog iziaganja pristajao bi joj analoski izveden naziv semiolingvistika, Ovakva situacija izaziva razne nesporazume, © emu ée jo§ biti revi. Lingvistika u ovom uyem smislu izutava struktura i evoluciju jezika kao koda ili znakovnog sistema, bavedi se pitanjima ,esencije” (ta je jevik?), w osnovi monodisciplinarno i nna mikro-planu istrazivanja. Nasuprot njoj, psiholingvistika i socio- lingyistika bave se pitanjima usvajanja i upotrebe jezika, s tim Sto rva ispituje psihi¢ke aspekte tih procesa i otuda je, preko psihologije jezika, u tesnoj vezi sa psihologijom, dok draga proutava drustvene aspekte istih procesa i tako je, preko sociologije jezika, tesno pove- zana sa sociologijom.* Za razliku od lingvistike u uzem smislu, psi- holingvistika i sociolingvistika razmatraju pitanja ,egristencije” (gde i kako jezik postoji2), na nuzno interdisciplinaran nagin i na makso- 3 Ova fornulacija podrazumeva razlikovanje psiholingvistike of psihologiie jezika i sociolingvistike of sociologie jezika, ali definisanje relevantnih razlikaizia2i iz okvira ovog izlaganja, Rec Gemo sum da oonva za takvo razgranienje u prvomn slugaju nije jo€ dovoljno jasna na plana sinhronije, dok je u drugom slucaju, zalva Tjujusi radovima Fismana i drugih, relativno dobro udeljva; v. Bugarski (1986a, ogi. XI, 2 ll -planu istraZivanja, Skica pokazuje da one, iako s razligitim tediStima, imaju vaznit zajedni¢kih osobina, Sto Gini sve tezim janje u nekim domenima.* Na kraju, sasvim orijentaciono i usiovno, tri oblasti izdvojene na nivou 3 dovedene su u vezu sa tri vida po- stojanja Zoveka ~ kao pripadnika ljudske vrste, kao pojedinca i kao Elana deuStvenih grupa. Sematsko povezivanje pojedinca sa psiholin- gvistikom a drustva sa sociolingvistikom veé je tradicionalno; ovde se pak Ijudska vrsta analogno povezuje sa ,semiolingvistikom” radi isticanja veze izmedu bioloskog aspekta doveka i Kodnog aspekta je- ika: Sovek je jedino bise koje svet svoga iskustva kodira uz pomoé simbolickog sistema Kakav je jezik. Verujemo da predlozena Sema, koliko god uproScena i pa Jalna, olakSava uvid u temeljne odnose unutar razmatranog sklopa Kao i kod drugih Sema slitne namene, eksplicirani odnosi imaju i daljih implikacija, ali za ovaj osvrt vazno je samo Koliko nam ona moze pomoci u okviru date teme. Veé smo naglasili da je ova podela zasnavana na predmetu istrazivanja unutar Sirokog podrugja lingvis- tike. Moguée su, razume se, i druge vrste predmetnih odredenja, koje bi se ukrstile sa izlo%enom podelom prema glavnim aspektima jezika ~ na primer, klasifikacija lingvistizkih disciplina prema nivou jeri¢ke strukture (fonologiia, morfologija, sintaksa, semantika, leksikologija ili sl). One, medutim, ne ulaze u ovo razmatranje, pa nisu ni prikazane nna dijagramu. Signo ovome, naSa Sema ne obuhvata nikakvu podelu lingvi stike na teorijsku i primenjenu, jer takva podela u ovom videnju nije pitanje predmeta nego pristupa. Discipline definisane predmetom is- traiivanja nisu, naime, same po sebi ni ,tiste” ni ,primenjene”; u principt, celokupna skicirana oblast podlozna je i teorijskoj analizi i 4 Tako se npr. usvajanje maternjeg jezika, doskora smotrano psiholingwist kom oblast par exvetlence, u aktuelnim Istazivanjima sve vise Vezuje i a sociolin _avistiku. Bilo je jdishusije 0 eventualnom spajanju ih disciplina v obliku jedne nove ‘sihosociclingvisike” ih ,sociopsilingisuke” v. Peicha (1972) i Slama-Cazacu (1973). Opsije o odnosu psiholingvistike i sociolingvistike v. u zborniku DeSerieva 4dr. (1981:180-164), a 2a dalje Kementare i upute jo8 | 3. poglavje ove kniige, 13ispitivanju sa stanovi8ta moguéih primena « njoj steCenih znanja ivan nje.® Pojednostavljeno govoreci, teorija je to jata Sto se ide dalje niz skalu nivoa, a najjata je kod lingvistike u wem smistu. (Iz istorijskih razloga, ali svakako u vezi s najveéom relativnom koherentno8éu spe cifiénog predmeta, tcorijsko fundiranje lingvistike kao nauke izvedeno je udomenu samog jezitkog koda, a u znaku strukturalne lingvistike), U poredenju s ovim, specilitno psiholingvisticka i sociolingvisti¢ka teorija joS su u ranim razvojnim fazama, A primene su i2tazito za- stupljene veé na nivou 2, gde je deskriptivni deo u praksi tesno po- vezan sa nastavom jezika, prevodenjem i drugim delatnostima, dok opiti deo svojim grananjem otvara razne moguénosti. Ovde su ,eg- zistencijalne” grane inherentno primerliivije od ,esencijalne”, pa naj- vie primena ide preko psiholingvistike i sociolingvistike, ponaosob ili u kombinaciji (usvajanje maternjeg i utenje stranih jezika, terapija govora, visejeritnost, jezi¢ko planiranje itd). Direktne primene lin- gvistike u uzem smisiu obiéno su u praveu semiotike. Tako psiho- lingyistika i sociolingvistika tipiéno vode poljima primene gde je neki vid jezika predmet istravivanja, a lingvistika u vem smislu (,semio- lingvistika”) onima gde se tae jezitki modeli Pogledajro sada da li nas prethodno razmatranje moze dovesti do korena nekil: nesporazama do kojih esto dolazi usled nepaZljive i nesistematske upotrebe osnovnih termina. Cini se da sporovi oko statusa psiholingvistike i sociolingvistike, posebno u odnosu prema lingvistici, velikim delom proisticu iz propustanja da se odredi zna- Eenje koje se u takvom Kontekstu pridaje terminu lingvistika, tj. da se precizira na koji se niva ove nauke misli. (Cinjenica da se i druga dva pomenuta termina mogu odnositi na razligite swvari ovde vema zagaja: na ta god se oni odnosili, argumentacija ostaje neprome- njena). Suitina je u tome Sto kada 0 lingvistici govore lingvisti, oni 5 Za podrobau i vigestranu analizy odnosa iamedu teorijskog i primenjenog u istraZivanju jezika, kao 1 samog pojma primenjene lingvistike, sa brojeim uputams na dalju literaturv, v. Bugarski (1986b, pogl. 2-4). Celo to razmatranje uklapa se U fovde izlozeni pojmoxni akvir, pa zajedno s ajim, kao i sa naredaim poglavljem ove kknjge, obrazuje Koberentno teorijsko stanovidie ~ dakak. podlozno daljojrazradi i sertickom preispitivanju Ka REDRESTV UNOVISTIRE po pravilu imaju na umu Siru oblast na nivou 1 ili 2, dok se ista ret ‘a upotrebi psiholingvista, sociolingvista i primenjenih lingvista gotovo tuvek preéutno odnosi na uze polje lingvistike na nivou 3. Pojedini autori iz ove druge kategorije, govoreéi Gesto u jednom dahu i u istom, redu o lingvistici, psiholingvistici i sociolingvistici, kao da su to tri nauke isiog tanga, uglavnom propuStaju da jasno naznave Sta za njih u tom poretku znadi fingvistika ~ ili pak weimaju kao po sebi razum- jivo da prouavanje govora nije u domenu nauke o jeziku, Primera ima dosta u literaturi iz tih oblasti, a njihova utestalost logiéna je posledica Yinjenice da ti adnosi i u samoj lingvistici malo kad do- Zivljavaju ozbiljniju teorijsku elaboraciju. Tako jedan pornati psilto- lingvist navodi da , lingvistika opisuje jezik (a ne govor) na objektivan natin kao sustav veé gotovih struktura”; ona se ogranifava na analizu produkata, ne proutavajudi naéine njihovog nastajanja — ako lingvi- stika Zeli ostati lingvistikom, a ne Zeli zauzeti mjesto druge znanosti (kao Sto su psibolingvistika ili sociolingvistika)” (Titone 1977:32), Uistinu je naopak postupak, ali nimalo redak, kada se ovakvim ili slitnim brkanjem nivoa najpre nagovesti kako lingvistika nije nista vie od ,semiolingvistike”, da bi joj se potom prebacilo da zanema- xuje psiholoSku i drustvenu stvamost upotrebe jezika! Na¥ dijagram eksplicira takvo implicitno sufavanje pojma lingvistike: pokazujuci strukturu Koja se nadnosi nad pomenuti zavodljivi ali varljivi wolist, on skreée paznju na okolnost da lingvistika u svom tradicionalnom 1 jo8 uvek besprekomo legitimnom smisla ostaje nadredena psiholin- gvistici i sociolingvistici. Vidimo, dakle, da je skora8nji razvoj psiholingvistike i socio- Aingvistike u nekim kontekstima pridao lingvistici ulogu nemarkiranog @lana oporicije. Tako je stvoren privid da ove dve energitne i jasno obelezene discipline sa puno samosvesti id svojim pouzdano trasi- ranim putevima, dok ,preostala” lingvistika (,uéa’"? ,strukturalna”?), Gije je zlatno doba otiSlo u nepovrat, sada pred identiteta, Ako je ovde izmenjen red poteza, zanimijivo je da se sligan paradoks javlja u vezi sa jo8 jednim ranije pomenutim pitanjem — primenjenom lingvistikom. I ovde se susrecemo sa jednim markiranim terminom, 15RANKO BUGARSKE koji kao da nagoveStava potrebu da se konaéno odluéimo Sta bi upravo mogla da bude ,neprimenjena” lingvistika — ,tista"? ,teorijska"? »fundamentalna”? (I ovaj problem ispitujemo na mestu na koje upu~ Guje beleska 5). Ali i ovo je samo jo jedna nepotrebna dilema, koja isezava ako ~ u skJadu sa naSom argumentacijom — ne prihvatimo ovakvo disciplinamo razgranienje nego lingvistiku posmatramo kao, u suStini, jednu celinu koja se u posebne svrhe moze orijentisati u nekom specifignom praveu, Sa ovim je povezano i pitanje odnosa psiholingvistike i socio- lingvistike prema primenjenoj lingvistici. Da li su ove dve oblasti inherentno .primenjene” u dovoljno} mesi da bi pripadate primenjeno} lingvistici, ili su pak dovoljno samosvojne da bi se sa svoje strane delile na teorijske i primenjene segmente? Izgleda da je i ovo pitanje povremeno izazivalo pometnju. Primera radi, malopre citirani autor, ne dugo posto je sam objavio knjigu pod naslovom Primenjena psi- holingvistika, energiéno formulige stav po kome je podela psiholin- gvistike na ,istu” i ,primenjenu” ,neosnovana i fiktivna”, jer je psi- holingvistika kao nawka samo jedan nedeljiv sistem znanja”, dok ‘ono Sto ide pod imenom ,,primenjene” psiholingvistike ili je deo ,.tis- psiholingvistike ili uopste ne pripada ovoj nauci. (Titone 1970/ prevod 1977/; 1975). Ova druga pozicija potpuno se slave sa stano- viStem koje ovde izlazemo, Kao interdisciplinarne grane utemeljene u opStoj lingvistici, psiholingvistka i sociolingvistika imaju povratan uticaj u smislu in tradisciplinarnog pristupa celoj ishodiSnoj nauci. Tako je za Comskog svaka prava lingvistika veé u izvesnom smislu psiholingvistika, a 2a Labova ~ sociolingvistika; dovedena do svojih krajnjih teorijskih kon- sekvenci,takva stanovista vodita bi ukidanju psiholingvistike i socio- lingvistike kao posebnih lingvisti¢kin grana®, $ druge strane, prime- jena lingvistika, kao pristup, ima po na’em miljenju samo taj drugi vid postojanja. Ovde je ona, medutim, opitija utoliko Sto unutar Sireg © © caalich izmedu deta celine i pristopa celini % over kostekats, hae 4 .samolikvidacji" diseiplina, v. Bugarski (19868:270-272 1 291-292), 16 xdrudja lingvistike nadilazi razliku izmedu psiholoskogissocioloskog djenja, u isti mah prosingjuci raspon disciplina koje dsprinose raz kom profilu lingvistike u njenom primenjenom aspektu. Ona je, i sociolingvistike s druge strane. e.Istezivanja u oktiru ovih dru- a “gin dveju oblasti mogu — kao i w sluéaju lingvistike @ eelini ~ bit {umie ili vise primenjeno” usmerena, i to je sve. ,Pamenjena psi- hholingvistika” je prosto lingvistika primenjena, preko psitolingvistike, tha prakti¢ne probleme u op8tem pravcu psihologije; anlogno vadi i - za .primenjenu sociolingvistiku”. (U vezi s ovim posledsiim pojmom y.i Bugarski 1986a:307~308), Ovako gledano, nema teorijske potrebe za zbunjujusim distink- cijama izmedu teorijske i primenjene psiholingvistike i sociolingvi- stike ~ narogito ako uzmemo u obzir i dalje terminolo’ke moguénosti kao Sto su ,teorijska/primenjena psihosociolingvistika’, ai se zapita- mo 0 odnosu izmedu npr. .primenjene sociolingvistike” i »primenjene sociologije jezika”. Veéina navederih termina ponegde @ vee EcSée upotrebljava, i sva je prilika da ée se i dalje upotrebljavati na jedan pretezno neformalan i nesistematski nagin, Ipak se, bar zasad, ne vide pravi raztori za njihovo wodenje 4 sistematiku nauénih disciplina, kao oblast 1 kojoj joS uvek valja poStovati naéelo Viljema od Okama © uzdréavanju od nepotrebnog ummozavanja entiteta: ,.Entia non sunt practer necessitatem multiplicanda’’ Noviji razvoj u Sirim okvirima nauke o jeziku pokazao je da se prou€avanje jezika kao strukture, koje je lingvistici obezbedilo Eviste teorijske temelje { istaknuto mesto u krugu modemih nauka, ‘mora dopuniti sistematskim interdisciplinarnim ispitivanjem funkcio- nisanja te strukture na psihickom j druStvenom planu dovekovog Zivo- ‘a. Ta saznanje je i dovelo do konstituisanja psiholingvistike i socio- lingvistike, disciplina zijj {koliko ne osporava ali &iji sta- tus u odnosu prema Yenc kay zahteva razjainjenje. NaS dijagram prikazuje iene ate) vistike, asocirane $a psi- hologijom odnosno}ne treba tumatiti kao znak nekakvog jednosmemog uticaja, jer se u tom smislu podrazumeva istinska interakcija. One simbolizuju izvesnu tendenciju izdvajanja tih dveju oblasti iz okrilja primame matigne nau- ke (u ovom videnju psihologiji i sociologiji pripada uloga sekundar- nih matiénih nauka). Medutim, tendenciju treba jasno razlikovati od gotovog tina — narodito takvu Gija se opravdanost moze dovesti u pitanje Nama se, naime, Gini da ova sklonost ka brzom osamostaljenju, koliko god mogla izgledati prirodna, zasluzuje kriti¢ki osvrt. U novije vreme postalo je pomalo i pomodno govoriti o lingvistici kao 0 iz- vanredno aktivnoj nauci u punom zamahu, koja u svojim stvaralaékim susretima sa raznovrsnim drugim oblastima na bezmalo dramatitan natin, takore¢i prekonoé, zadinje nove discipline. Ovako slobodan dis- kurs nesumnjivo moge da pribavi lingvistici veéu vaznost u ogima Sire, publike od one koja joj je u proSlosti pridavana, sto ima i pozi- tivath posledica, ali bi ga u ozbiljnim raspravama ipak trebalo obuz~ davati. Posebna se valja opreznije sluziti retima kao Sto su auconomija i nezavisnost, jer dezimegracija nauke, iako nu?na u odredenim raz- vojnim fazama, nije najbolja dugoroéna garancija nauénog napretka, (Ovom pitanju vratiéemo se u okviru razmatranja autonomije lingvi- stike, u 3. poglaviju knjige) Takode je veé postala sasvim uobiGajena konstatacija da je lin- vistika u uZem smistu iscrpela svoje moguénosti i da opsta lingvi- stika, a posebno lingvistitka teorija, ne moze dalje da se razvija bez suStinskih doprinosa psiholingvisti¢kih i sociolingvistigkih uvida i analiza. Ovakay sud moze se prihvatiti kao evidentno tatan, ali uz ogradu da je u ovo kontekstu simo ovo izdvajanje usko shvaéene lingvistike (dakle, nase ,,lingvistike”) u priliénoj meri veStatko. Ako je danas teSko zamisliti neku valjanu lingvistiku iz koje bi bile izuzete psiholingvistika i sociolingvistika, isto je toliko teSko — ako ne i teze! — zamisliti bilo kakvu psiholingyistiku ili: sociolingvistiku ozbiljno izdvojenu iz lingvistike. Psiholingvisti¢ka i sociolingvistiéka istraziva- nja sada su s pravom populama, ali bi raskid sa lingvistitkom ma- ticom na danainjem stepenu njihovog tazvoja mogao da vodi samo 18 restauraciji Komotne i lingvistigki dosta naivne ,,psihologije jezika odnosno ,.sociologije jezika”, jedne ranije generacije. Sumirajuéi ak- tuelnu situaciju, mozemo da konstatujemo da su objektivno prisutne i centripetaine i centrifugaine snage, pa se utoliko moze govoriti o osciliranju psiholingvistike i sociolingvistike izmedu statusa grana lin- gvistike i autonomnog interdisciplinarnog statusa, Mi pak zakljucuje- mo da bi stvarna autonomija tipa koji teZi punoj nezavisnosti bila ne samo preuranjena nego i u principu problematiéna, te da bi mogla da donese vie Stete nego koristi ~ kako samim ovim oblastima, tako i lingvistici u celini Sligno ovome, veé veoma razvijena institucionalna infrastruk- tura primenjene lingvistike nesumnjivo se Koristi snaznom termino- loskom implikacijom da ovo podrugje poseduje sopstveni identitet, odelit od onoga koji pripada lingvistici, te da lingvistika kada se pri- menjuje prestaje da bude lingvistika i postaje nesto drugo. Medutim, ako se ne gleda institucionalno i pragmatidki, nego prevashodno teo- rijski, sa stanovi8ta intelektualne sadr#ine ovog pojma, jasno je da lingvistika sa spoljnim ciljevima jos uvek ostaje lingvistika~ to jest, nauka koja se ne sme poistovetiti sa mnogobrojnim poljima njene primene. Tako gledano, najbolja perspektiva primenjene lingvistike neve biti u disciplinamom odvajanju od lingvistike. Iz svega izloZenog biée vidliivo da se mi ovde u osnovi za- temo za jedno integracionisti¢ko videnje lingvistike kao nauke koja se unutar svog celokupnog podrugja nuzno diferencira i specijalizuje u raznim praveima prema uzem predmetu ili pristupu, Sto podrazu- meva i saradnju sa drugim naukxama ~ ali koja sve to Gini na nagin koji ne ugroZava njen integralni identitet niti njeno funkcionisanje kao celine. U tome vidimo bitan preduslov njenog optimalnog daljeg razvoja. Moguée pravce takve evolucije razmotriéemo u jednom od narednih poglavija. Medutim, kako perspektive jedne nauke znaéajnim delom zavise i od shvatanja njenih zadataka, pre toga Cemo da se ‘osvmemo na pitanje ciljeva lingvistike, a s tim u vezi i na njen status u pogledu autonomije. 19Literatura Anttila, R. (1972), Au introduction to historical and comparative linguistics ‘New York: Macmillan, Anttila, R. (1973). Linguistik und Phitologie. Bartsch/Vennemann (1973), 177-191 Bartsch, R/T:Vennemann (1973). Linguistik. Bartsch/Vennemann (1973), 9-20. Bartsch, RsTNennemann, eds. (1973). Lingusitik und Nachbanwissenschaf- ten, Kronberg/Taunus: Scriptor Verlag. Deseriev, Ju. D. ide, ur. (1981). Teoretiveskie problemy social noj lingvistiki Moskva: Nauka, ‘Maher, LP, (1977). Papers on language theory and history, vol. I: Creation ‘and tradition in language. Amsterdam: John Benjamins. Martinet, A. (1954). The unity of linguistics. Word 10:2-3, 121-125. Priicha, J. (1972). Psycholinguistics and sociolinguistics~ separate or inte- grated? International Journal of Psycholinguisties 1, 19-23, Slama-Cazacu, T. (1973). Is a ,socio-psycholinguisties” necessary? Interna- tional Journal of Psycholinguistics 2, 93-104. Titone, R. (1970). Psicolinguistica applicata. Roma: Armando, ‘Tuove, R. (1975). Applied psycholinguistics-amphibian or phantom? Inter national Journal of Psycholinguistics 4, 67-70. Titone, R. (1971), Primieniena psiholingvistika, Zagreb, Skolska kaiiga 20 2 Ciljevi lingvistike Pitanje ciljeva jexiékih istraZivanja u proslosti je malo kad ek- icitno razmatrano; ono se vie podrazumevalo $ obzirom na te- rmeljne motive i suStinske preokupacije takvih prouéavanja, i kojih se onda i njihovi ciljevi mogu retrospektivno iSéitavati. U epohama xkaje prethode izrastanju lingvistike, gramati¢ka i filoloSka ispitivanja jezitke problematike mahom su bila u sluAbi praktiénih potreba obra- zovanja, kao i odréavanja kulturnog Kontinuiteta wopSte, dok je ap- straktno promisljanje strukture i znaéenja jeziéki jedinica i jezika u celini bilo deo filozofije. U ovom pogledu situacija nije bitno drukeija ni unutar razdoblja nauke o jeziku u modemom smislu, jer su ciljevi i tu najéeSée implicitno sadstani u t istraZivatkih napora, a formuliu se samo sporadiéno { uglavnom la- pidamno.' Za savremene teoretivare karakteristiéan je — iako ne bez znaéajnih izuzetaka ~ izvestan redukcionisticki stav, po kome se cilje- vi lingvistike manje-vise izjednaéyju sa posebnim stanovistima ili trativackim programima pojedinih Skola ili istaknutih pojedinaca. Ta- ko do danas nedostaje obuhvatan sinteti¢ki pregled cifjeva nauke o jeziku, bilo istorijski ili pojmovno koncipiran. U ovakvoj situaciji, a uzimajuci uw obzir i ogranigenu svehu ovog naSeg osvrta, i2laganje koje sled nuzno ée da bude veoma uopéteno, kao i selektivno u smislu Koji odgovara njegovom Kontckstu u ovoj knjizi. Zistima ili opStoj usmerenosti ' Razlitite i2vore intresovanja za jezik razmatra Bugarski (1984, post. 1). Pesiodizacia nauke 0 jeziku predmet je XI poglavla iste kajige, w Kome se dotite i pitanje-njenih ciljeva. 21Savremena lingvistika se tokom svog razvoja iznutra podelila na vise disciplina, dok se spolja povezala ~ preko niza medudisciplina ~ #2 brojnim susednim oblastima nautnog istrazivanja. Ovim razvoj nim linijama svoj nastanak duguju psiholingvistika, sociolingvistika i neurolingvistika, matematiéka i aescopoloska lingvistika, lingvisti¢ka stilistika i pragmatika, potom razlikovanje teorijske i primenjene lin- gvistike itd. Sa stanovi8ta strukture modeme nauke, kao i aktuelnih Ujudskih potreba, ove tendencije su u mnogo éemu bile opravdane. No ovaj proces izvesne dezintegracije nauke 0 jeziku imao je i svoje nalifje. Medu njegovim manje poZeljnim aspektima mozda je najlakSe uothjive povremeno odsustvo komunikacije, pa i pukog razumevanja, fak i medu lingvistima koji se bave slignim poslovima ali u okvinu razliitih teorijsko-metodoloskih opredeljenja. Ovo se izmedu ostalog odrazava i u rastucim teskoéama celovitog sagledanja pravih perspek- tiva lingvisti¢kih istraZivanja. Ovaj problem oéigledno je povezan sa razligitim videnjima predmeta lingvistike, Re¢i da lingvistika prougava Ijudski jezik ma- nifestovan u jezicima sveta svakako je ispravno, ali je za mnoge svrhe nedovoljno specifiéno ~ pored ostalog i stoga sto su oba kljuéna ter- mina, jezik” i jeziei”", postala viSeznatna i spoma. Tiebalo bi da bude podjednako otigledno, iako se to rede eksplicitno razmatra, da Je shvatanje predmeta lingvistike sa syoje strane povezano sa pitanjem ciljeva, operativnih ili krajnjih, koji se ovoj nauci postavljaju; jer ako tacka gledista stvara predmet istrazivanja, ona je takode tt nepostednoj vezi sa vizijama ciljeva kojima se te¥i Mi smo u prethodnom poglavlju prihvatili upravo naznagenu Siroku koncepeiju lingvistike kao nauke éiji je predmet jezik uop%te i onako kako se on manifestuje u pojedinim jezicima. Iz takvog ode. denja proiziazi da nauka o jeziku ima brojne ciljeve, u principu medu- sobno usaglasene i hijerarhijski ustrojene. Njen opsti zadatak bio bi izgradivanje jedinstvenog skupa teorijskib principa, deskriptivnih ka- tcgorija i analititkih postupaka koji bi nagelno bio kadar da definise Ijudski jezik kao pojavu, opise specifina obeleyja pojedinih jezika i Obrazlozi sinhronijske varijacije i dijahronijske promene u upotrebi 22 | | | i vih jezika od strane pojedinaca u drudtvenim zajednicama.? Sasvim 17 pstraktno i sazeto re¥eno, krajnji cilj lingvistike jeste da utvrdi mesto © erika u Zivotw Eoveka. Ovako okvieno oznateni opseg lingvistike podrazumeva da fijen delokrug ulaze jezik i jezii: jezik kao sistem znakova, pra- vila ili normi, ali i govor kao prostorno-vremenska realizacija tog “© Gatema; jezik Kao opSteljudsko, grupno i pojedinaéno obelezje; kao || proizvod evolucije, naslede istorije i deo psihosocijalne i komuni- cijske stvarnosti koja okreZuje njegove nosioce. Pri tome se ove razlivive dimenzije predmeta lingvistike sagledaju u neprestanoj in- terakelji, u dinamici koju rada napetost i zavisnost izmedu jezika © j Eovekovog sveta, ali i izmedu razligitih aspekata, planova i faza unutar samog jezika.* Ciljevi lingvistike mogu se konceptualno razloziti na mnoge komponente. Ako podemo od naSeg dijagrama (v. str. 11), ne ulazeéi u razne moguée komplikacije, 1eko Gemo videti da svaki od glavnit aspekata jezika podrazumeva sopstvene ciljeve, kojima odgovaraju po- sebne lingvisticke discipline ili pristupi. Tako se. moze reci kako je glavnicilj opt lingvistike da otkrje 1 obrazloti jezitke univerzalie, a deskriptivne lingvistike, da iscrpno opise i kiasifikuje sve jezike sveta. Cilj teorijske lingvistike bio bi da modeliranjem jezitke struk- ture i upotrebe sagleda i objasni opStu formu jezika kao funkcionalnog sistema koji se dilerencicano ostvaruje u Komunikaciji medu Kudima; a cilj primenjene lingvistike, da izgradi teoriu i metodotogiju pri- ‘menjivanja lingvistiekih saznanja na Siroki spektar praktiénih proble- rma u vezi sa upotrebom jezika u drustvu. Lingvistika u uzem smisha imala bi za cilj da osvetli strukturu i realizaciju jezitkin sistema; psi- holingvistika, dit izlodi psiholo&ke aspekte usvajanja i upotrebe jezika; a sociolingvistika, da razradi interakciju ovih procesa sa deustvenim pojavama, ednosno da sagieda jezik u njegovom drustvenom kontek- Za ovu defnicie v.§ Bugarski (19860:5%). Odedenjesiénog obuhvata dae, uw relevantnom Kontekstu, Mialjeve (1979.23). ; 3 Na dialeti¢ku prirodu ovih protimanja vite puta je skrenuo paénjo Dv bravko Shiljan;upor. npr: Shljan (1986). 23RANKO BUGARSKI stu.4 Analogno ovome, moglo bi s¢ govoriti i o posebnim zadacima fonologije, morfologije, sintakse, semantike, pragmiatike itd, kao i dna- gin, drukéije definisanih lingvisti¢kih disciplina. Svi takvi ciljevi morali bi, razume se, da budu valjano elaborirani, a ne samo grubo naznageni kao ovde; takode bi morali da u optimalnoj meri medusobno korespon- diraju, Sto ukljuuje i njihovu odgovarajucu hijerarhizaciju Kako je u svemu ovome ret ne samo 0 opis. nego i 0 ob- ja8njenju, valja primetiti da, koliko god i samo opisivanje pojedinih jezitkih pojava moglo da bude slozeno, njihovo objaSnjenje predsta- vija jo veéi problem — posebno u kontekstu jedne koherentne ek- splanatome teorlje jerika u celini, kakva se u ovom idealizovanom videnju ima na umu, Naime, dok se parcijalna obja8njenja raznih vrsta jo8 mogu razloéno nuditi s pozivom na empitijske Einjenice i teorijske pretpostavke o prirodi ispitivanih pojava, do danas ostaje u suStini nepoznato iz kojih su upravo razloga jezici onakvi kakvi jesu, zasto imaju bas ona obeledja koje imaju a ne neka druga, sliéna ili ak bitno drukéija svojstva. Cak je moguée da se nikad neée ni dogi do potpunog, razradenog i do kraja uverljivog odgovora na pitanja ovog reda, 3to bi znadilo da se tu radi o pokuaju saznavanja nesaznatljivog No ipak je jasno da se objsnjenju teziti mora, makar i samo natelno, iu perspektivi ako ne iw svakednevnoj istrazivatkoj praksi.? Po sebi se razume da lingvistika nije mogla od samog potetks, au poneéemu ni sve do danaSnjeg vremena, da se sistematski i usred- sredeno poduhvati sa ovako Sirokim i Kompleksnim predmetom. Za to jednostavne nisu postojali ni spoljni uslovi, u smislu civilizacijskih pretpostavki i kultamnib prilika, niti pak unutraSnji uslovi, Koji se wea razvijenosti same te nauke. Umesto toga, prougavacci jezitke proble- matike obraéali su se, u raznim vremenima i sredinama, samo oda- brani segmentima tog problemskog kruga, Sime su se nuzno suzava- Ja dominantna shvatanja predmeta i ciljeva lingvistike. Tako su se + 0 ciljevima sociolingvisike v. Bugarski (19862:289-95) * Za ncke napontene i bibliogeafske upute 0 pitanjima objasnjenjaw lingvistici vy, Bugarski (1984:184); tim uputama mogu Se dodati i zbornici Homstein/Lighifoot (i981) i Hawkins (1987). 24 hoki lingvistitki pravei vise interesovali za jezik a drugi za jezike, neki 2a strukturu a drugi za funkcije, jedni za dijahroniju a drugi za sinhroniju, jedni za kolektivno a drugi za individuaino, itd. Qvaj se- Jektivni pristup doveo je do diferenciranog i u mnogo Semu neujed- natenog razvoja pojedinih lingvistitkih disciplina i teorijsko-metodo- Joskih pravaca u prougavanju jezika, Pri tom nije nimalo sluéajna Sinjenica da je upravo strukturalizam zaposeo najveci deo modeme lingvistiéke scene, donoseéi sobom i nova tumaten} zadataka navke. o jeziku ~ istina mahom redukefonistigka, ali bar eksplicitno formu- lisana.§ Bez pretenzija da na bilo koji nagin rekapituliramo pomenuti isto- rijski hod lingvistike, ovde Gemo samo sa nekoliko revi da se osvmemo na neke relevantne tokove u kljuénom modemom razdoblju koje uklju- auje de Sosira i Comskog kao najuticajnije teoreti¢are u lingvistici nateg stoleét. U svojoj osnovnoj teZnji da zasnuje lingvistiku kao nauku sa odelitim i jasno definisanim predmetom istragivanja, de Sosir je celo- kupno podrugje jezika kao pojave (langage) podelia na jezik kao ap- straktni sistem znakova u posedu dru’tvenog kolektiva (langue) i mate- rijalnu realizaciju tog sistema u govornoj aktivnosti pojedinaca (parole), Zapostavljajuci govorni proves kao odvise heterogen i uslovijen spoljnim Giniocima da bi se mogao sistematski prouSavati, on je pravim i dovolj- nim predmetom lingvistike proglasio jezicki sistem, Odredenje jezika kao sistema makova sa druStvertom funkcijom komunikacije znatilo je, s jedne strane, da je glavni zadatak nauke o jeziku proutavanje strukture tog sistema, a s druge strane, da drustvene Konvencije i norme koje upravljaju tim sistemom otvaraju puteve utvrdivanju opstih zakonitosti semiologije u okrilju socijalne psihologije (prema de Sositovom poi- manju ovih odnosa). Dobro je poznato, medutim, da te puteve nisu pro- sledili ni on sam ni vegina njegovih neposrednih nastavijata, Pola stoleéa kasnije, Comski na donckle sli¢an natin, i pod- Jednako radikalno, odvaja jezitku sposobaest (linguistic competence) ' © Podatke 0 ovom razvoju Kod nas daju Ivié (1975), Skiljan (1976), Bugarski (1984) i drugé izvori 25od govorne delatnosti (linguistic performance), proglaSavajuéi pret- hodnu pravom preokupacijom lingvistike a dodeljujuci potonjoj se- kundarnu ulogu. Cilj ovako videne lingvistike jeste da izgradi ekspla- natomo adekvatnu lingvistiéku teoriju koja ée da obulvati opSte prin- cipe strukture gramatika moguéih Ijudskih jezika, dakle jezitke uni- verzalije visokog reda apstrakcije. Ovo je podrazumevalo usredsre- divanje na proces usvajanja jezika i strukturu jezi¢kog znanja indivi- dualnog govornika-sluSaoca, Sto je lingvistiku okrenulo prema saz- najnoj psihologiji Ovako razlitti cijevi istazivanja jezika u shyatanju de Sosira i Comskog, od kojih je prvi bar programski i potencijalno igo u pravos sociolingvistike, a drugi znatno odredenije u smeru psiholin- gvistike, ne treba ipak da zamagle i neke vane sliénosti. Ove su pre svega metodoloske, poéev od samog izdvajanja apstraktnih predmeta kakvi su langue i competence i zapostavljanja, sa dugoroénim poste- dicama, vise empirijskih ali time i nesistemskih, pa i vanjezitkih po- java svrstanih pod zaglavlje parole odnosno performance. Uz to valja 'u naSer Kontekstu posebno zapaziti i to da oba pristupa, Koliko god zaokupljena razligitim aspektima jezika kao sistema znakova odnosno pravila, iu tom smislu u sebe zatvorena, ipak progovaraju i o Zoveku kao nosiocu jezika.’ Drugi formulisani ciljevi lingvistike, kako u periodu izmedu de Sosira i Comskog tako i posle pojave glavnih dela ovog drugog, po pravilu su uZi i verovatno se mogu podvesti pod opste zadatke koji proistiéu iz njihovih vizija, Danas aktuelni pravei u prilitno razjedi- njenoj gramatickoj teoriji, kao iu interdisciplinarnim podrugjima psi- holingvistike i sociolingvistike, neurolingvistike i vestatke inteligen- cije, semantike i govomih Sinova itd., odvijaju se u znaku parcijalnih ciljeva, manje ili vi8e ckspliciranih, koji se takode mogu uklopiti u naznageni okvir. U celini posmatrano, svi dosad pomenuti zadaci mogu se gru- pisati u dva sloja, koji ~ reteno slikovito, a dakako i uproSéeno ~ 7 -V. Sosir (1977) 1 Comski (1979), a za poredenje njihovih pristupa Janson 1978), 26 “sjoje u odnosu jezgra i omotaéa, Samo jexgto nauke o jeziku, njeno jediste, 2a vecinu lingvista jo8 uvek je na polju prougavanja jezitke -sgrukture i formulisanja lingvistitkih teorija na toj osnovi — pri emu se ne iskljutuju ni drugi aspekti prouéavanja jezika. Ti drugi, tipiéno _interdisciplinarai aspekti, u svojoj ukupnosti Zine omotaé, dakle onu gure koja tokom protekle dve decenije sve jave isijava. Ova slika u gystini vai veé za de Sosira, a potom i za Hjelmsleva, Sakobsona i ‘Gomskog ~ razume se, na razne natine ju razligitim stepenima. Grubo uzey, sttukturalizam je najpre definisao a potom i zaposeo jezgro 0 kojem govorimo, da bi se uglaynom odrza0 i do danas. Pri tom je ortodoksni strukturalizam ostao u najuZim okvirima, dok su funk- cionalisti¢ke, a potom i generativisti¢ke orijentacije unutar Sireg poj- ima strukturalne lingvistike manje ili viSe zalazile i u neke segmente omotata. U tom spoljnom sloju danas inaée borave i razni novi pravci koji se nekada kolektivno nazivaju ~ ne baS sreéno ~ poststruktura- listigkim. Sasvim je cazumljivo da svi ti pravei u principu ne prih: vataju marginalan status, nego nastoje da se priblize sredistu lingvi- sickih istrazivanja. Sada se Eak moze ste¢i utisak da je pritisak spalja toliko porastao da preti da razbije i samo jezgro, u strukturalisti¢koj tradiciji mahom smatrano neprikosnovenim. Da joS za trenutak pro- duZimno sa slikovitim izraZavanjem, time bi iz jedne vizure uredno, provetreno i dotada zaStiGeno zdanje strukturalne lingvistike u sustini bilo vraéeno u stanje prvobitnog haosa, dok bi iz dregog ugla takav razvoj mogao biti pozdravljen kao konaéno slamanje reakcionarnog tvrdog jezgra apstrakine lingvisti¢ke kombinatorike pred naletom no- vijit, Kontekstualizovanih i o2ivotvorenih shvatanja jezika. Tako se moe pretpostaviti da mnogi udesnici aktucinih teorij- skin debata psiholoski vide sukob na ovakav ili neki slitno uproséen navijacki nagin, treba se zapitati nije li sve to mozda samo privid, a ukoliko nije, da li u takvom kretanju treba gledati sukobljavanje medu- sobno iskljudivih altemativa ili pak sticanje tokova koji, koliko god raalititi i razdvojeni, vode zajednickim opStijim ciljevima. Za razu- mevanje ovog pitanja neophodno je prethodno razmatranje znavenja i domasaja autonomije u prouéavanju jezika, as tim u vezi i nekih 27integracionisti¢kih tendencija aktuelnog razvoja ui ovoj oblasti. No pre no Sto ovome pristupimo u naredna dva poglavlja, biée dobro da veé retenom dodamo jo§ neke opaske koje se neposredno tigu ciljeva nau. ke © jeziku. Kao Mo proistite iz ranije izlozenog, lingvistika od samog po- etka ima fundamentalan unutrasnji cilj u sopstvenoj konsolidaciji i daljem razvijanju kao nauke. Ovaj zadatak, Kome su najizrazitije stre- mili akvi modemi utemeljivati kao Sto su de Sosir i Blumfild, a koji na odreden natin zadr2ava u vidokrugu vecina istaknutih protagonista lingyistitkih istrazivanja, u celini nije sporan. Ima, dodute, razlititih shvatanja bitnih atributa ,nantnosti” neke discipline, kao i razilazenja u ocenjivanju pripadnosti lingvistike kao celine, odnosno njenih de. lova, jednoj ili drugoj vesti nauka (empirijskih ili aksiomatskih, drus- tvenib ili egzaktnih i sl.). No za naSe uopSteno razmatranje ove razlike nist relevantne, jer ipak ne dovode u pitanje opsti cilj unutra’njeg nautnog samoizgradivanja, Drukéije je, medutim, sa spoljnim ciljevima, U koje dalje svrhe treba da posludi jedna veé formirana i zrela nauka o jeziku, ako ona uopte i ima nek namenu izvan saznavanja sopstvenog predmeta? Koje se druge pojave mogu bolje razumeti zahvaljujudi dubinskom poznavanju strukture, evolucije i funkcionisanja jezika? Ovde ima znatno manje soglasnosti, osim moZda najsirih kategorija, pa su spolj- ni ciljevi lingvistike ispoljavaliznatajne varijacije u pogledu smera kao i intenziteta. Nekoliko glavnih pravaca izdvojeno je i delimitno istrazeno u novijoj istoriji lingvistike, i stanje u kome se ovo podrudie danas nalazi velikim delom je rezultat ovih alternativnih. programa, Svima im je zajednitko uverenje da formalno istrazivanje jezika, ko- liko god bilo vaéno teorijski, a i istorijski u smisht zasnivanja i do- sadatnjeg razvoja nauke o jeziku, ipak nije samo po sebi dovoljno, vweé se mora postaviti u neki Siri kontekst, Ali za ovu potonju ulogu lako je pronadeno vise dobrih kandidata ~ kultura, komunikacija, Ijud- ski um, druStvo. Nema sumnje da ovo uistinu jesu pravi okviri za dalja jezizka proucavanja. No uz sve to ostaje tesko pitanje kako iz- beéi pristrasnost u ovom kompleksu usko povezanih, delom usa. 28 | Dva najpoznatija i najuticajnija skoraSnja stava jesu da je ko- acni cilj lingvistike da unapredi razumevanje Sovekovog psihi¢kog, jdriosno druktvenog Zivota, Ti stavovi povezani su sa razvojem psi holingvistike, odnosno sociolingvistike. $ druge strane, testo se na- “GlaSava distinkcija izmedu fundamentalnih ili teorijskih ili primenje~ nih ili praktinih delatnosti, No u pozadini ovih i sliénih razvojnit i ‘emarkacionih linija kriju se izvesni pojmovni i metodoloski problemi °foji nisu uvek lako uoéljivi ali su i pored toga od temeljnog znataja za definicija i strokwwru lingvistike kao nauke. Pojedini vizionari mo2- da mogu da dozvole sebi implikaciju da takva pitanja zapravo i nisu vyatna, da se jezik mora provavati sa odredenih taéaka glediSta bez obzira na akademske granice unutar ili izmedu nauénih disciplina. ‘Ali vetina istrazivata jezika ipak deluje na specifitnim podrugjima, pa se mo% razumeti teznja obitnih lingvista da saznaju Koji skup problema odreduje njihovu oblast rada — za razliku od podrutja koja pripadaju antropolozima, sociolozima, psiholozima i drugima. A ovde ih dosta toga moze zbuniti. Ovakva pitanja se retko iznose na éistinu; struénjaci se obitno nalaze u situaciji da sami za sebe razvijaju im plikacije kako podela za koje se uzima da legitimno postoje unutar lingvistike, tako i odnosd celokupnog ovog domena prema drugim oblastima proutavanja, posebno onima koje su po pretpostavel na- dredene lingvistici. Ako je tako, kakvi relevantni zadaci i odgovarajuée perspektive stoje pred jednim opStim lingvistom pod ovako skiciranim okolno- stima? Nauénici koji sebe smatraju prosto lingvistime (tj. ne nuzno psihotingvistima, socialingvistima ili primenjenim lingvistima) imaju razloga za izvesne nedoumice koje mogu oseéati u vezi sa aktuelnim Kretanjima, koja kao da najavljuju odstupanja od ajihovog wobitaj ‘nog shvatanja lingvistike. Neka od pitanja koja im se mogu nametnuti u ovoj fazi su sledeca. Sta ostaje od lingvistike ako se iz nje izdvoje psiholingvistika i sociolingvistika? Sta je primenjena lingvistika ako 29ne sama lingvistika, premda sa specifignim spoljnim usmerenjem? Kod tolikog posla koji jo treba obaviti u opisu i objaSnjenju jezitke strukture, zasto bi lingvist moro da prihvati stay po kome njegova prava misija jeste istrazivanje dubljih principa psihigke ili drustvene strukture? Tz kojih bi razloga njemu pripadalo prou€avanje stvati kao Sto su kapacitet memorije [judskih biéa, uslovi za utvrdivanje istini- tosti iskaza, ili znataj telesnih pokreta prilikom razgovora? Zar nema nagina da njegov rad na jezicinma bude svesishadan i vredan a da pri tome ne mora obavezno da unapreduje, na neki direktan i oigledan nagin, istrazivanja Ciji se autentiéni teren ipak nalazi drugde? Ako nije lako definisati jedan jezik, i ako mnoge ne zadovoljava njegovo odredenje Kao skupa recenica, mora li lingvist odista da zaobide taj pojam kao osnovnu jedinicu lingvistitkog opisa i da ga zameni pod- jednako 1e8ko odredivim alii manje lingvisti¢kim pojmom kakav je govorna zajednica? Ovakva pitanja ako bi se mogla umnoZiti, @ odgovori na njih najée&e nisu jednostavni; uz to oni svoju valjanost ne dobijaju po- jedinaéno nego skupno, u mrcZi meduzavisnosti koje proistitu iz na- ina na koji se celovito sagleda ovaj kompleks. Ovaj deo razmatranja vavesigemo dvema opitim napomenama. Prvo, ukoliko neki aspekti sadanjeg stanja lingvistike mogu da daju povoda j 2a tzvesno nezi- dovoljstvo, to neée biti usted odsustva novih ideja ili inicijative, veé pre zbog natina na koji se lingvistiéka istrazivanja raspodeljuju i iz- vode. Cini se da je lingvistici potrebno kritigko samoispitivanje, po- novno promisljanje njenog pravog predmeta i njenih realnih ciljeva Svaka nautna disciplina mora povremeno da s¢ zagleda u sopstvenu duu; u sludaju nauke © jexiky, avakva potreba iznova se pojavijuje najvecim delom kao rezultat razvoja psiholingvistike, sociolingvistike, primenjene lingvistike i drugih interdisciplinarnih domena. A drugo, nneke pojave u vezi sa upotrebom jezika, na kakve smo ukazali skupom. malopre postavijenih pitanja, nesumnjivo su vazne, ali nije unapred ogigledno da sve one pripadaju podruéju lingvistike; stoga se moze ‘opravdano pitati Sta je u njima lingvisticko. Naime, ako lingvistika svoj nastanak i opstanak duguje moguénosti sistematske identifikacije 30 jezitkih Zinjenica koje ne bi bile prosto svodljive na nizove fizio- {ostdh, neuroloskih, psiholoskih, socijalnih, etnografski i drugin i _gjenica, onda treba utvrdti koiko je novi razva) obogatio shatanje injenice, a Sta eventualno joS uvek ne ide u nauk 0 ik iako ima veze sa jezikom.* Pri tome je mudro podsetiti se da Tingvistk, za razliku od nckih drugih nauka, ima relativno odelit i ako prepoznatljiv predmet prouavanja, pa bi bilo prilicno kratkovido Iifiti se ove jasne prednosti i postupati kao da nema nikakvih uotljivih granica iemedu jezitkog i nejezitkog. Jednom reéju, postavija se pitanje razgraniéenjé unutar same lingvistike, kao i izmedu nje i drugih disciplina u koje zadiru pojedini aspekti njenog predmeta, Kako je to u sustini pitanje autonomije je- zika i lingvistike, vreme je da ovaj problem, koji se uveliko provlazio izmedu redova na’eg dosadaénjeg razmatranja, izvuemo na gistinu radi posebnog osvria. To éemo da utinimo u sledeéem poglavlju. ® © dominantnim modeim shvatanjima pojma jezitke Zinjenice, w smisla ste potaka koji se prihvataju kao osnova empirijskog lingvisitkog opisa, podrobno raspravlja Labov (1975). On ukazuje na okolaost da se u Sinheonijskim istrazivanjima tede dolazi do saglasnasti o oveme nego u disciplinama nepostedo vezanim za tealne kontekste upotrebe jozika i jezigkih promena, kakve su sociolingvistike, dijalektologiia. ¥istorjska lingvisika 31Literatura Comski, N, (1979). Gramatika ium (ur. R, Bugatski, I izd.), Beograd, Noli, Hawkins, J. A.. ed, (1987), Explanation in universal grammar Oxford: Blackwell. Homstein, N/D. Lightfoot, eds. (1981). Explanation in linguistics: The low gical problem of language acquisition. London: Longman vig, M. (1975). Praved u tingvistici, IM izd, Ljubljana, Dréavna zalozba Slo. venije Janson, T. (1978). Saussure and Chomsky on the goals and methods of lin guistics. Studia Linguistica 32:1-2, UN-118, Labov, W. (1975), What is a linguistic fact? Lisse: Peter de Ridder. Mihaljevié, M. (1979). Razmisijanja oko ciljeva i implikacija lingvistike. Suvremena lingvistika 19-20, 19-24 Sosir, F. de (1977), Opita lingvstia, Ht i2d. Beograd, Noli Skiljan, D. (1976). Dinamika jezi¢nih struktura. Zagreb, Biblioteka TPKA. Skitjan, ©. (41986), O autonomj lingvistike, SOL 1, 13-24 32 3 Autonomija lingvistike Pitanje autonomije lingvistike zapravo je pitanje nastanka i op- stonka jedne zasebne nauke o jeziku sa samostalnim predmetom istra- yivanja. Ono se stoga mora posmatrati u interakeiji ovih dvaju aspe- kata — predmetnog i nauénog, ili jezi¢kog i metajezitkog.' Cela isto- fija moderne lingvistike bitno je obelezena teinjom da se koncep- tualno i institucionalno zasnuje i izgradi jedna nauka o jeziku koja ne bi vise bila samo deo filologije, sociologije, psihologije, filozofije ii neke druge Sire discipline, nego samostalna i punopravna Elanica kruga modemih nauka. A put ka ovom cilju viden je u nastojanju da se jezik definiSe kao odelit sistem, nesvodljiv na neki skup njegovih ispoljavanja koja bi veé bila pojedinatno i adekvatno poksivena po- menutim nizom drugih nauka. Prugim re¢ima, za razliku od disciplina ui Gije polje interesovanja zalazi i neki aspekt jezika, 4 koje w jezikm otuda gledaju sredstvo saznavanja vanjezickih pojava jedne ili druge iste, lingvistika je u jeziku sagledala koherentnu celin i dostojan cilj nautnog prouavanja. Ovakva koncepcija podrazumevala je po- stojanje jezi¢kog sistema koji se u principu moze opisivati nezavisno od istorije, kulture, drustvenog konteksta i individualnih osobenosti |judi koji se njime stuze, i u tom smistu ona se moze ispravno nazvati postavkom o autonomiji jezika i lingvistike. Blementi ovog shvatanja o imanentnoj strukturi jezika i ranije su se povremeno javljali kroz. istoriju jezikih prouéavanja; posebno Ove itive i Skiljan (1986:13) u tekst Koji treba videti uz ovu tems, 33Je relevantno u ovom smislu bilo insistiranje mladogramatigara ng mehaniékim zakonitostima glasovnih promena. No to glediste uzdig. ruto je na nivo celovitog programa tek zasnivanjem savremene lin, gvisti¢ke teorije, u vidu poziva na apstraktno prougavanje sinhronijske strukture jeziékih sistema, zasnovano na postulatu o primatu forme nad supstancom u jeziku. Prema tome, imenom autonomne lingvistike § punim pravom se mogu nazvati tek strukturalisticki pravei u raz dobliu od de Sosira do Comskog, dakle upravo onom u kojem je moderna lingvistika stasala i postigla najveée teorijske i metodoloske rezultate.” 1 uptavo u kontekstu. potrage za autonomijom treba raz. ‘meti postuliranje apstraktnih i ideatizovaniht predmeta tipa langue ili competence, sa naglaskom na struktuti gramatike: povrSinski slojevi jezitke strakture, a pogotovo sama realizacija jezickih sistema u go- vornom procest, videni su kao pojave odvise uslovljene fizioloskim, neuropsiholoskim, socijalnim, kontekstualnim i drugim vanjeziékim iniocima da bi se mogle izdvojiti iz govornog toka i podvrgnuti eg- a zaktnom istrazivanju, Posto je de Sosir svojim oStrim i dubokim rezovima postavio Eviste temelje autonomnoj lingvistici, nastavljaéi njegovog dela pro- duzili su da rade u istom praveu. Tako Hjelmslev polazi od stava da jezik nije prosto skup fizitkih, fizioloskih, psiholoskih ili Iogitkih Pojava Koje bi se mogle zascbno istradivati, nego sistem sui generis Sa sopstvenom nesvodljivom sustinom. .Lingvisti¢ka teorija.... mora da te2} jednoj stalnosti koja nije usidrena w nekoj ‘stvarnosti’ izvan Jezika ~ stalnosti koja jezik Gini jezikom... Tek posto se ova stalnost otkrije i opie, ona sc moze projektovati na ‘stvamost’ izvan jezika, kakve god vrste ta ’stvarnost’ bila... tako da, Zak i pri razmatranju te stvarnasti’, jezik kao srediSnje referentno uporiste ostaje glavni pred- met — i to ne kao konglomerat nego kao organizovana celina sa je~ ziékom strukturom kao dominantnim prineipom” . Svoj poznati traktat © Woriji jezika on zakljuéuje vizijom ,viSeg jedinstva imaneneije i Q pitanjv atonomij Hingis u konekst istrijskogeazvoja ove i dugih nauka v. Sire Bugarski (1984, pogl. X-X1). mee ° ~ 34 sscendencije na temelju imanencije”. (Hjelmslev 1961:8, 127 /u fu 1980:17, 116/) 2° Ovaj autonomisticki credo danskog teoretitara iz 1943, godine, {jucujuct i upravo citirani zavrSetak koji ne iskljuéuje prouCavanje jine strane jezika ali ga predvida samo na bazi prethodnog poz- yanija njegovog unutraSnjeg ustrojstva, na svoj natin simbolizuje fanovista prolazi u sustini iste razvojne faze. Tu je glavna uloga u jivanju lingvistike kao nauke pripala Blumfildu i njegovim na- “avljagima, dok Ce pojava Comskog da oznati logitnu kulminaciju _kontinuiranog stremfjenja ka autonomiji Sumirajuéi, mogli bismo evropske i ameriéke tokove zajedni¢ki da rekonstruiSemo ~ dakako samo okvimno i Sematski ~ kroz tsi glavne { delimino preklopljene faze rastuce autonomije. Najpre je afirmisano famostalno prougavanje jezika kroz zasnivanje lingvistike, nasuprot Syim drugim naukama koje zahvataju i jezitku problematiku, Potom je t© proutavanje suZeno na sinbronijsko istraZivanje same jezitke sirukture, dakle izvan konteksta istorije, Kulture i druStva. Najzad, {e2i8te pojma jezitke strukture postavijeno je u domen gramatike u tiem smislu, posebno sintakse kao najapstrakinijeg i utoliko najau- tonomnijeg podruéja (dakle, ,prikrivene” strukture dubinskih relacija, za razliku od ,otite” morfofonoloske strukture). TeZnja ka autonomiji, u sluéaju lingvistike kao i drugih nauka ju, sasvim je prirodna. Ipak je ona uvek naitazila i na su- protstavijanja. Tako su se, na primer, Suhart, Zilijeron i drugi uspro- tivili mladogramatigarskom mehanicisti¢kom pozitivizmu, ortodoksni strukturalizam do8ao je pod udar kritike sa raznih strana, a otpori prema generativnoj gramatici takode ne jenjavaju od samog potetka, 2 ¥. narodito Bloomfield (1926, 1933), a upor. i podrobnije razmatranje u 5. poplaviu ove kajige 35Svim ovina peativljenjima zajednitko je to Sto su u autonomno| lin. gvistici, s manjim ili vecim pravom, videli vestatko | zapravo Stein isecanje jezika iz njegovog prirodnog istorijskog, socijalnog i komm. nikacijskog Konteksta. No koliko god ovakve zamerke po sebi bile apravdane, mora se ipak re€i da je avtonomija u svoje vreme bila jedino moguée programsko opredeljenje, bez koga bi lingvistika kak. vu danas znamo bila nezamisliva Drugo je pitanje, i svakako voknije, promentjivost smista auto. nomije. Kada je autonoman status u znatajnom stepenu dostigmat — u nekim aspektima veé do 1930. godine, u drugim deceniju ili dve kasnije — prestala je i potreba za njegovim naglaSavanjem. Od tog vremena se lingvistigka avtonomija istovremeno podrazumeva i rela- tivizuje. Pored delatnosti pretezno ,reteconomnih” orijentacija antro- poloskih, socioloskih i drugih skola (npr. Boas, Sapit, Malinowski, Fert i dr), i funkcionalisticki pravei unutar samog strukturalizma (na- r0ito PraSka Skola 7 posebno Jakobson) ui zna¢ajnoj meri modifikuju ekstrenina autonomistigka shvatanja, objavijujuéi dolazak vremena u kome se sa osvojene autonome podloge more kremti ka novim i Sirim horizontima. A koju deceniju kasnije potece da se zasnivaje, 3 ubrzano razvijaju, razne interdisciplinarne oblasti proutavanja jezika (kao psiholingvistika, sociolingvistika, neurolingvistika, primenjena lingvistika, potom pragmatika itd.), koje ée pitanje autonomije jezika i lingvistike ponovo udiniti aktuelnim, iako na drvgi avin Kretanje koje smo upcava skicirali mo¥s se pojednostavijeno predstaviti, i graficki prikazati, u tri etape. Prva se moze ustovne o7- nagiti Kao heteronompa ili predstrukturalisti¢ka (v. Sliku 1). Druga je autonomna ili sirukturalistidka (Slika 2), Treca je danaSnja, koju emo nazvati autonomno-interdisciplinamom, time ciljajuéi na okvir- no odredenje tipa ,obogaceni strukturalizam” (Stika 3).4 + U ovom sledu bila bi zgodna etikets postseukturalizam”, ai a edie inhogavao jeje smattae ipak seprimerenom sistniaktelne sitvaije U haga. {jim sedis domenima ~ bar prema naem shvatanja~ ok eck dominia jeban protien # osavemenjen vid struktraliema, ea oye LOGISTIC SBZAK antropologiia annropologija ‘Slik 2. Autouomna (struksuralsticka) fap 37| | seciologija ® psihologija antropologija JEZIK Tingvistik® Atologija flozotija Slike 3. Autonomno-interdisciplinarna etapa Sta se, onda, sa stanovista autonomije moze reéi o danasnjo Gemo stoga da ukazemo samo na one aspekte situacije koji nam se Eine glavnima, Pre svega, i najopstije, savremeni razvoj interdiscipli. narnih i primenjeni oblast istrazivanja na sirem podrutju jerickih Pojava u izvesnoj meri je doveo w pitanje opravdanost daljep racgo Vora o autonomiji ~ bar u ranijim okvirima dosta radikalnog shvatanja ovog pojma. Naim Tee ako se kardinalni aspek ka kao St sleda da samoj lingvistici preostaje veoma okrnj predmet, a's njim valida i status. Ovde treba pomenuti autonomije u kontekstu aktuelnih debata u epistemolog Ui vezi § pokusajima utvrdivanja njenog statusa kao empirijske ill delimigno, aksiomatske discipline. Tako je po jednom stanovistu, koje if podstaklo dalje kritigke i polemicke rasprave, lingvistika u evom centralnom gramatigkom aspektu nekauzaina, sustinski neempirijska jen autonoman i razmatranja ijt lingvistike, 38 jae autonomna disciplina, dok je u svojim interdisciplinarnim vi- ima, pre svega psiholingvistickim i sociolingvistitkim, bitno kau- j empirijske, dakle i neautonomne prirode.® |) Mi smo, medutim, u prethodnim razmatranjima ovakvo su Gnje podrudja lingvistike ocenili, sa danainjeg stanovista, kao neo- fano i Stetno, jer lingvistika u svoj puno¢i svoga obuhvata legi- jno, ukljucuje i najvaZnije interdisciplinarne grane kakve su psiho- syistika i sociolingvistika — i to, videli smo, ne kao marginalna \Sja nego kao domene u sredistu opste nauke o jeziku. Sto se ik tie autonomije, rekli bismo da je pravi izvor mnogih nespors- jima i neproduktivnih debata u razlivitim i esto sasvim neadekvat- jin shvatanjima ovog pojma. Naime, ako je u vreme zasnivanja lin- Bpisiskog strukturalizma autonomija mogla, i morala, da se bar w _ prosramskoj ravni tumati dosta strogo, pa neretko i uz veliku dozu skJjucivosti, sada su vremena ipak drukéija: mnogo je toga ve¢ po: jgnuto, nauka o jeziku se stabilizovala, a predstave o znatenju i domaSaju autonomije time se nuzno i bitno modifikuju. > Nama izgleda da se najveéa greska pravi kada se pojam auto- “pomije, makar i samo implicitno, tumaci apsolutno i izjednaguje sa ‘pojmom nezavisnosti. A ova dva pojma nisu ipak sasvim sinonimna. Autonomija znaéi samostalnost, ne konotirajuéi pri tom i samodovolj- ‘host — a upravo ova konotacija esto se vezuje uz nezavisnost. Ako nezavisnost ide u pravcu takve slobode ponaSanja i delovanja koja re dopusta nikakvo ,meSanje” spoljnih motiva, merila ili uzora, éime ‘se umesto daljih perspektiva ustoli€uju proizvoljnost i konaéna ispraz~ ost ~ tada se jo8 vise udaljavamo od smisla autonomije. Dok neza- yisnost moze da znati ne samo odsustvo zavisnosti od drugih oblasti nego i odsustvo samih veza s njima, autonomija niposto ne podra- zumeva ovo drugo. Te veze mogu tak da dobiju karakter meduzavis- nosti, a da time ne bude ugrozena autonomija (za koju je, dakako, 5. ttkonen (1978, 1984) sa daljom literaturom, potom 2bornike ka0 Wun: derlich (1976) i Pery (1986), te posebno o pitanju autonomije polemiku Kaca (1980) i Prideauxa (1980). O epistemolotkim pitanjima, u domenu objasnjenja jezickih pro- ‘mena, v. sada kod as Rajié (1987) i Vidanovié (1988), sa dodatnim referencama. 39bitno da ne postoji jednostrana zavisnost, tj. stvarna podredenost), Stoga uzajamna zavisnost autonomnih disciplina kao ravnopravnih partnera, sve do stepena integracije u Situ celinuy, nije ni u emu kon. tradiktoran koncept, Ovim odnosima objainjava se i prividni paradoks po kome je lingvistika, razvijajuéi se u postednje vreme kao autonomna nauka, Pri tome jatala a ne slabila svoje veze sa psihologijam, sociologijom, antropologijom, logikom i nizom drugih disciplina. Cak se moze resi da je u tom procesu doslo do vidnog smanjenja autonomije samog njenog predmeta, uhvaéenog u brojne i raznobojne reflektore svih ovih oblasti, ali ono nije praéeno srazmemom redukeijom autonom- ‘og statusa lingvistike. Jednostavno, meduzavisnost ne znati gubitak autonomije i povratak na ranije stanje jednostrane zavisnosti: koliko god saradivala sa drugim naukama, pa se moZda s njima u perspektivi i integrisala, lingvistika zadrZava svoju autonomiju utoliko So vise nije —niti ée po svoj prilici ikada ponovo biti ~ samo sporedan kolosek neke druge nauke. Ovim se dotiéemo odnosa lingvistike prema nekoj hijerarhijski nadredenoj Siroj nauénoj oblasti Ziji bi deo ona eventualno mogla da ini, Oslobodivsi se ranije zavisnosti od dominantnih drugih disciplina i izborivSi se za svoju autonomiju, lingvistika je ovo pitanje u'bilo kakvom operativnom smislu skinula sa dnevnog reda, ali se ravni nabela i perspektive ono ipak povremeno postavljalo. Ne zaboravimo da je u ovom smislu i sam de Sosir video lingvistiku kao granu se- miologije, a preko nje socijaine psihologije; pa ipak mu to nije sme- talo da svoje delo ugradi u same temelje autonomne lingvistike. Slitno se ponavlja sa Comskim, koji nauku o jeziku u suitini sagleda kao ogranak saznajne psihologije, ne podrazumevajuéi pri tom ni na koji natin gubitak njene autonomije. Do ovoga bi dosio tek ako bi nelin- avistidke struke diktirale lingvistici Sta treba da radi u svojoj kuci, proglasavajuci njene ciljeve, formuliSuci probleme kojima treba da se bavi, nameéuéi joj metodologiju istrazivanja i slitno. A ovako neto sigurno ne zagovara ni Comski niti bilo koji ozbiljan autor w lingvi- stici. Za samog Comskog ovde se, dake, ne radi ni o kakvoj zavisnosti 40 gvistike od saznajne psihologije, nego samo o opStoj orijentacij jugvistitke teorije kao discipline koja moze da doprinese rasvetlja- janju tajni Ijudskog uma i prirode na8ih saznajnih procesa. Pri tom BD naravno, predvida i koriséenje lingvistike dostignucima drugih na- ‘Ako se iu ovom kontekstu za trenutak vratimo naem dijagramu “fiste. 11), videéemo da bi izdvajanje pojedinih grana opste lingvi- “ge, povezanih sa glavnim aspektima jezika, mogio da okvalifikuje Sirih oblasti: semiotike ako bi se naj- “ aznijom smatrala ,semiolingvistika”,, psihologije ako bi se favorizo- ‘yala psiholingvisticka komponenta, ¢ sociologije ako bi se prvenstvo dalo sociolingvistigkom ogranku. Sva ova principijelna reSenja, koja bi lingvistiku u celini praktitno smestila pod krov neke druge nauke, bila su autoritativno zastupana ~ ili bar podrazumevana ~ u novijem fazvoju nauke o jeziku. No nave videnje iskljueuje ovakvo svodenje lingvistike na bilo koju od njenih primarnih komponenti, Isto tako, jako je jezik glavno sredstvo komunikacije medu Ijudima, svrstavanje Yingvistike pod opStu nauku o Ijudskoj komunikaciji predstavljalo bi 1 velikoj meri vedtatko reSenje, jer takva disciplina zasad ne postoji U njenom eventualnom Konstituisanju samoj nauci o jeziku moralo bi da pripadne sredisnje mesto, ali kako je pojam komunikacije ipak ‘mano Siri od pojma jezika, domeni ovih disciplina te8ko bi se i teo- fijski mogli smatrati podudarnim. Dakle, ne izgleda realno smatrat lingvistiku granom nauke o komunikaciji, niti pak nju samu proglasiti takvom naukom, Ako bi se ipak insistiralo na odredivanju jedne obuhvatnije di- Scipline, onda bi iz odnosa na nagem dijagramu = gde nasuprot li Bvistici stoji Covek — proisticalo da je prava perspektiva w tretiranju lingvistike kao deia jedne Sire nauke o Soveku. Takva disciplina bi se u okviru dana§nje nomenklature najpre mogla nazvati antropolo- gijom ~ ali u jednom novom i Sirem smishs, koji tek treba razraditi uu kombinaciji aktuelnih nauénih i filozofskih znaéenja oveg termina. Prema tome, i ovo reSenje samo je uslovno i, zasad, teorijsko mnogo vite nego operacionalno. 4Za ovo razmatranje bitno je da se uoki, kako smo veé istakti, da saradnja sa drugim naukama, pa j delimi¢na integracija s njima zapravo ne znati gubitak autonomije. Naprotiv, elastitno shvaten, autonomija pokazuje se kao selativan pojam koji upravo i treba po. verivati sa integracijom, a ne sa nezavisnoScu. Tumagena kao apso. lutna nezavisnost, autonomija vodi samo u bespuée izolacije, ali vide. hau komplementarmom odnosu sa integracijom - razume se, takode fleksibilno shvaenom ~ ona dobija svoju pravu perspektivu. Na ovo ie dalekovidi Jakobson upozorio svoj auditorijum na medunarodnom kongresu lingvista u Bukurestu 1967. godine, pristupajuci pregledy veza izmedu lingvistike i drugih disciplina.% Izgleda da se relevantnost ovog upozorenja poveéavala u srazmeri sa daljim razvojem takvih veza tokom protekle dve decenije Veé neko vreme Zuju se, naime, glasovi uticajnih zagovornika nezavisnosti novih disciplina, ali pri ocenjivanju takvih iskaza treba razlutiti isto nauénu argumentaciju od, kako se éini, dominantnih motiva pragmati¢kog karaktera. Navedimo samo karakteristi¢an pri- mer jednog autora koji nudi svoju viziju psiholingvistike kao ,istinski interdisciplinarnog podrutja, a ne grane bilo psihologije ili lingvist ke", podruéja koje mora da ,uévrsti svoju nezavisnost u konfrontaciji sa psihologijom kao i lingvistikom” (Slama-Cazacu 1973:93), Moze biti da je takva nazavisnos, poteljna sa stanoviSta pojedinaca ili in- stitucija posvecenih praktikovanju psiholingvistike, 0 emu govoti i proces institucionalnog osamostaljivanja ove i slignih disciplina kroz osnivanje zasebnih medunarodnih komisija, udruzenja, Easopisa itd Pri Gemu se, opet karakteristidno, desto naglasava upravo njihov »primenjeni” karakter, Ali ako jednu takvu oblast posmatramo pre svega kao nauku, dakle u njenom teorijskom aspektu, tekko je videti kako bi ona mogla da napreduje konfrontirajuei se sa svojim matiGnim © V, Sakobson (1969:75-76), a upot. 1 Bugarski (1984:298). Relativnost au {pnomije istakl su i na$i Tingvsti Koji sw pisalio torn pani v. lovis (1974-75) 1 Skitjan (1986). Na dinamiku autonomije i iotegracije U ravni same jezitke prakec, ake izvan konteksta lingvistihih istaZivanja ai u vezi s jezickim pojavama, Ukazuhe Pupovac (1982), 42 7. a psrvu UNoMTiKE “ jaokama umesto da s njima tesno saraduje. Takode je te3ko oteti se = jusku da se sa normalnom promenom Zivotnih okolnosti i tehnologije “ gautnog rada ono Sto je nasledeno kao neophodna intelektualna au- gnomija ponckad neosetno transformige w probitaénu institucionalny “guionomiju, pri emu se prava svrha ove potonje nekada moze i iz~ citi iz vidokruga. “© [da zakljuimo. U smislu koji smo pridali tom pojmu, auto- somija ostaje obeleZje lingvistike nasih dana, a u osetno smanjenoj imei | jezika kao njenog predmeta. U nauci o jeziku ona se stepenasto ‘gpoljava. Najvite autonomije i dalje pripada lingvistci u wiem smi- “gju. dakle prouéavanju same jeziéke strukture, ali i interdiscipliname. oblasti kao psiholingvistika i sociolingvistika, koje povratno deluju ta pomenuto jezgro, poseduju izvesnu meru autonomije. Njihova saz~ sania integriu se u celinu nauke o jeziku. Analogno, cela ova nauka jg u, rastuéoj interakciji sa brojnim drugim disciplinama, teZe¢i ray opravnoj integraciji u sistem nauka — i to takvoj koja ne oznatava kraj njene autonomije. Tako je pitanje autonomnosti samo relativna stvar, jer uw nauci, kao ni u Zivotu, niSta zapravo ne postoji smo po sebi, izvan svega ostalog — iako se moze, a neretko i mora, upravo {ako izdvojeno prouéavati, odnosno dozivijavati. Sada smo, najzad, spremni da neSto podrobnije razmotrimo komplementamo pitanje in- tegracije u lingvistici, pa ée to da bude tema sledeseg poglavija. 43Literatura Bloomfield, L, (1926), A set of postulates for the science of langage Prestampano u: Readings in linguistics (ed, M. Joos). New York: Ame. rican Council of Leamed Societies, 1957, 26-31 Bloomfield, L. (1933). Language. New York: Henry Holt. ‘jelmsley, L. (1961). Prolegomena to a theory of language. Madison: Uni- versity of Wisconsin Press. Hjelmslev, L. (1980). Prolegomena teoriji jezika. Zagreb, Biblioteka TEKA, Itkonen, E. (1978). Grammatical theory and metascience. Amsterdam: John Benjamins, Ukonen, B, (1984). Causality in linguistic theory: London: Croom Helm, Jakobson, R. (1969). Linguistics in its relation to other sciences. Actes duu Xe Congrés International des Linguistes (ed. A. Grau). Bucharest: Académie de la RSR, vol. I, 75-111 Jovig, D. (1974-75). 0 autonomanosti nauke 0 jeziku. Juznoslovenski filolog XXXI, 67-77, Kac, M. B. (1980), In defense of autonomous linguistics. Lingua 50:3. 243-245, Perry, Th., ed. (1980). Evidence and argumentation in linguistics. BetlinNew York: Mouton de Gruyter. Prideaux, G. D. (1980). In rejection of autonomous linguistics. Lingua 50:3, 245-247, + Pupovac, M. (1982). Integracija i autonomija u jezitnoj praksi. Nave teme XXVES, 852-862, 44 sjanna-Cazacu, T. (1973). Is a ,socio-psycholinguist , Lj, (1987). Problem objainjenja u epistemologiji istorijske lingvistike, SOL 3:1, 9-35, necessary? Interna- tional Journal of Psycholinguistics 2, 93-104. jan, D. (1986). © autonomiji lingvistike. SOL 1, 13-24. “Yidanovie, D. (1988). © problemu objasnjenja jezitkin promena. SOL 5:1, 31-38. junderlich, D., ed. (1976). Wissenschaftstheorie der Linguistik. Kron- berg/Taunus: Scriptor Verlag 454 Ka integraciji lingvistike ‘Toko ranjih razmatranja videli smo da bogaije verzje sruk- turalizma v lingvistici bar naéetno priznaju kako autonomy tak j smeduzavisnost svih aspekata faa i nivoa jezika, na taj matin u znadaj- nj meri prevazlazeci metodoloski nuzni redukeionizam prethodnh etapa u rizvoju moderne lingvistcke misli, Tim potem savremena lingvistika deluje integrativno na celokupnom podrutju. prouéavanja jezika ~ emedo pojedinihdiscipina | usmerenjaunutar same nave 0 jeziku, ali i izmedv ove nauke v celini i drugih mauka 0 Soveku Takin svojim delovanjem ona doprinosi jedinstvu nauka, 7 to ne samo svojom metodologijom nego i suStinskim saznanjim: dolazi ee aznanjima do kojih Ali kao Sto se autonomija uz svu svoju vanost pokazala samo felativnim pojmam, tako i Koncepeiji integracije treba pristupati ela- stiéno i kriti¢ki: ona ipak obeledava jedan opsti dalji cilj i globalnu perspektivu vie nego aktuelnu stvarnost. Stavige, moze s¢ reéi da je ragle bujanje cain tcorjskih i metodoloSkihpravaca tokom po. Slednih decenija storlo stuaciju u kojoj se zajednitke politi gencralni razvojni oko tekko razabiru ispod povrsine uzburkane mnoStvom manje ili viSe diferenciranih, neretko i opretnit i polemicki suprotstavljenih stanovista, Zasad se rezultati postignuti u raznim ob- lastima ne mogu podvesti pod jedan jedinstven i u formalnom pogledu ioe dostedan sistem opisa i objainjenja gramatitkih, psiholoskih, so- cioloskih, antcopoloskih i drugih komponenti strukture i upotrebe je- zika, Moguée je, dakako, do jedan kay obuhvatan i Koherentan to rijsko-metodoloski pristup nece nikada ni biti izgraden od fragmenata 46 | gos weliko postoje. Ali ako niStadrugo, protekih desetak godina Beco glasovi Koji nedvosmisleno nagoveStavaju potrebu 78 trazen Hainstvene perspektive, Kako je upravo ova mogucnost predmet sovanja u over poglaviju, navesCemo samo neke od tak- B gcova —i to najpre u veri sa stediSnjim istrazivaékim domenima ngvistici, a potom i sa njenim Sirim interdisciplinarnim horizon- | polazeGi od wig, gramatitkog jezgra lingvistike, moramo najpre “constatujemo da je razjedinjenost najvesa upravo ovde, Sto nalaze fivu skepst u pogledu izgleda za brau i radikalnu integraciju Ypek lo nije teSko pronaéi relevantne iskaze, pa ni poneki celovit istra- “ats progsam takvog usmerenja, Jedan autor, prikazujuci Konky- Tne tekuée gramatitke teorije, akliutuje da bi bilo koja od mjih Hesko mogla da odnese definitivnu prevagu nad svima ostalima; po “jem je daleko verovatnije izrastanjo jedne buduée Siroko zasnovane “Tpuczs koja Ce da prevazide njihova ogranienja, objedini njihove uvi- “iie:i prikaze tatke razilazenja mnogo manje znavajnima nego Sto to danas izgleda (Langacker 1982: 42). A jedan teoretigar gromatike ee je lansirao ambiciozan Iiéni projekt pod imenom ,,integracione Tingvistike”, koji uz pomoé aksiomatskog pristupa nasioji da dode do objedinjene toorije jezika i gramatike (Lieb 1984 — prvi od najav- “fjenih Sest tomova oVog opusa). U ovom Kontekstu treba posebno istaéi jednu aktueinu onijen- taciju u britanskoj lingvistici, inaée po tradicji sklonoj zdravom ek Iekticizmm i sazumnom kompromist viSe nego proroékoj iskljudivosti dividualnih teoretiGara. Jedan gramatigar objavio je pokuSaj sinte- tickog prikaza gramatitke teorije u domenu sintakse 3 moctologtie, u bliku knjige u éijem se podnastovu nalazi karakteristi¢na sintagma “waisenzusni pogled”. Napominjuéi da raspre o razlikama esto pri- irivaju Siroke prostore gde postoji saglasnost skoro svib lingvista, on tezifte svog rada stavlja na ,zajednitko jezsro peetpostavk, istraZivaé kih metoda i znanja koje deli vecina predstavnika opSte lingvistik {Allerton 1979:xv). A jedan njegov zemijak ide i Korak dalje ~ premda amo u naexta— utoliko Sto daje putem strutne ankete proveren spisak 47