Na stanici Nikolajevske eleznice srela se dva prijatelja: jedan debeo, drugi mrav.

Debeli tek to bee

ruao u staninom restoranu, i njegove masne usne rumenele su se kao zrele vinje. Mirisao je na
heres i fler doran. A mravi tek to bee izaao iz vagona sav pretrpan koferima, zaveljajima i
kartonskim kutijama. Mirisao je na unku i crnu kafu. Iza lea mu je virila mrava ena dugake brade
njegova supruga, i visoki gimnazist mirkavog oka njegov sin.
- Porfirije! viknu debeli kad ugleda mravog. Ama jesi li ti to? Dragi moj! Otkad se, ovee, nismo
videli!
- Gospode! zaudi se mravi. Mia! Drue moj! Otkud ti?
Prijatelji se triput poljubie i pogledae jedan drugog oima punim suza. Obojica su bili prijatno
iznenaeni.
- Dragi moj! poe mravi posle poljubaca. Ko bi se tome nadao! E ba si me iznenadio! Daj da te
pogledam lepo! Lep si kao to si i pre bio! Isti onaj kico i miriljavko! Ah, boe moj! Pa kako si! Jesi li
bogat? Jesi li se oenio? Ja sam ve oenjen, kao to vidi... Ovo je moja na. Lujza, roena
Vancenbah... luteranka... A ovo mi je sin, Natanailo, ak treeg razreda. Ovo je, Natanja, moj drug iz
detinjstava! Zajedno smo uili gimnaziju.
Natanailo malo promisli pa skide kapu.
- Gimnaziju smo zajedno uili! nastavi mravi. Sea se kako su te zadirkivali? Zvali su te
Herostrat zato to si aku knjiicu progoreo cigaretom, a mene Efijalt, to sam voleo da spletkarim.
Ho... ho. ta e, deca! Ne boj se, Natanja! Prii mu blie... A ovo je moja ena, roena Vancenbah...
luteranka.
Natanailo malo promisli pa se sakri iza oevih lea.
- Pa kako mi ivi, prijatelju? zapita debeli, ushieno gledajui druga. Gde slui, dokle si
dogurao?
- Sluim, dragi moj! Ve dve godine sam u osmoj grupi i imam orden Satnislava. Plata slaba... ali ta
se moe. ena daje asove muzike, a ja u slobodno vreme pravim tabakere od drveta. Odline
tabakere! Po rublju komad prodajem. Ako neko uzme deset i vie, njemu, naravno i jevtinije. ivi se
nekako. Sluio sam, zna, u ministrastvu, a sad sam ovamo premeten za efa odseka u istom
odeljenju... Ovde u sluiti. A kako ti? Moda si ve i dravni savetnik? A?
- Ne, dragi moj, teraj jo vie ree debeli ja sam dogurao ve do tajnog... Dve zvezde imam.
Mravi najednom preblede, skameni se, ali mu se lice brzo iskrivi u irok osmeh, izgledalo je da mu iz
lica i oiju vrcaju iskre. On se zgri, poguri, smanji se. Njegovi koferi, zaveljaji i kutije se takoe
zgrie... Dugaka enina brada jo vie se izdui. Natanailo stade mirno i zakopa dugmad svog
injela...
- Ja, vae prevashodstvo... Vrlo mi je drago! Drug, moe se rei, iz detinjstva, i najednom postali
takva veliina! Hi-hi-hi...
- Ta okani se! namrti se debeli. emu taj ton? Nas dvojica smo drugovi iz detinjstava... i emu
titulisanje!
- Ali, zaboga... ta vi to... poe se kikotati mravi, i jo se vie zgri... Milostiva panja vaeg
prevashodstva... kao neka ivotvorna voda... Evo, ovo je, vae prevashodstvo, moj sin Natanailo...
ena Lujza, luteranka, donekle...
Debeli htede neto da odgovori, da oponira, ali na licu mravog bilo je toliko strahopotovanja,
sladunjavosti i poniznosti da se tajnom savetniku smui... On okrenu glavu od mravog i prui mu
ruku.
Mravi stee tri prsta, pokloni se do pojasa i zakikota se kao Kinez: Hi-hi-hi. ena se nasmei.
Natanailo izvede reverans i ispusti kapu.
Sve troje su bili prijatno zaprepaeni.