TIMA

(Deli, predavanje, 6. mart 2012.)

Koristi sudska dokumenta, aktivsku grau o krvnom deliktu to nije

raeno do XX veka. Zakljuci o oveku su mrani: ljubav izrazito
destruktivna, posebno kod mukaraca, koji su nepredvidivi u agresiji, a
ene samo kada brane svoj ili detetov ivot. Pripovetke su numerisane
objedinjene temom, celina. Okretanje prihikom ivotu. Interesovanje za
ovekov erotski svet.
Zbirka Koje volimo tematizuje prostituciju svojstveno oveku otkad
postoji. Fasciniran time da ovek moe da proda svoje telo.
Kao romansijer je romantiar (kae o sebi), kritika kae da je cinian. Ali
ima tema osvetljenih umetnou: muziar, ljubav (u prii o crnoj devojci?).
Roman poetskog odnosa prema eni. Kasnije opsesija ratom zanima ga
rtva, pasivni ovek stradalnik. Timina tema su rtve. Knjiga o blamu
aluzija na Bibliju, citat iz Knjige o Jovu. Pokazuje oveka rtvu, u rukama
okupacije, iz perspektive rtve. Prva knjiga kojom je postao neko u
jugoslovenskoj prozi. Kao u Peaniku, o jevrejskom stradanju iz
perspektive pasivnog. Karakteristika Timinih junaka je da ne mogu da
promene svoju situaciju i stradaju. Biblijski kontekst, dragocena njegova
sugestija.
Profesor Sreten Mari ga je podrao kada se pojavio roman Upotreba
oveka. Razvio se iz dokumenta, dnevnika koji je posedovao decenijama.
Ideja o upotrebnoj vrednosti oveka na vrhuncu: upotreba tela, emocija,
porodinih odnosa, jedino to moe da iskupi oveka je ljubav. Pisao
poglavlja kao blokove, uklopio taj dokument, najneobiniji do sad.
Radikalno predstavlja odnose meu ljudima, stradanju, eni kao rtvi.
Dobio je NIN-ovu nagradu.
Kapo je roman iz logorskog ivota. Kapo je privilegovani zarobljenik,
odreenih beneficija, dounik, muitelj regrutovan iz redova muenika.
Ponienje sa obe strane, izuzetna figura.
Vere i zavere Pisano vie o ovom romanu. Prie o nasilju i krivici izbor.
kola bezbonitva etiri pripovetke. Andrieva nagrada. Razmiljao
da li da napravi pripovedaki venac ili roman. Napisao posle Upotrebe
oveka. ovek koji izgleda kao da e se lako slomiti, ali je izuzetno vrst.
Isleuje ga Maar slovenskog porekla. Islednik je bio miran, u ratu se
javlja potreba za moi. Tima: ne zna se koje su granice ljudskog zverstva
dok postoje zakoni i granice. Kada se zarati nestaju zabrane koje reguliu
nagone. Tima posebno obraa panju na nasilja ljudi koji su delovali
mirno. Lo islednik dobija mladia koji deluje neno, a pokazuje izuzetnu
unutranju snagu. Maltretira ga celu no, nailazi stariji islednik i kae da je
neko drugi odao informacije (trpljenje besmisleno), ali mu ga ostavlja da
se s njime zabavlja. Nema vie nikakvih zakona o zatiti ljudi. Plai se zbog
greha, dete mu je bolesno, ali se nagon za ubijanjem razvija, nabija mu
levak u usta i sipa vodu dok ga ne ugui. Razvijanje mate i nagona za
ubijanjem. Ponovo se seti da je otac, zove enu, sin je bolje. Zloin ne

iziskuje kaznu metafora nekanjenog zloina. Tima: nijedan zloin ne

moe biti kanjen. Ne vraa se unazad. Posebno ga interesuju ratni zloini.
Kazne koje postoje nisu primerene, a mnoge nikad ni ne uhvate. Ubistvo
Ostojina nema nikakvog smisla ni svrhe. Mui ga i ubija zbog svojih
nagona. kola bezbonitva je jedna od najsurovijih pria, uz neke
odlomke Dragoslava Mihajlovia, Andrievo nabijanje na kolac, moda
pripovetku e. Ali nita nije hladnije i surovije od ovoga.
Tema novogradske racije: pokolj jevreja (?), mnogi baeni u led. Tima
spasen tehnikom grekom.
Bez krika Godinjica racije, postavljanje nekog spomenika. Pliva prema
mestu gde je bilo ubijanje, asocijacije. Elementi poetske proze. Cinizam
odnosa prema rtvama kroz govor nekog politiara. U koli bezbonitva
jedna od pripovedaka. ovek pred penzijom proba da kraj karijere unovi
na sve naine. Nije ba koristoljubiv jer nije dosad nita uradio. ena ga
pritiska, nije obezbedio ni vei stan, jadna njegova erka... On moli za
stan. Oni su ba konfiskovali stan od neke ene i dae mu ga. Tamo nalazi
svoju profesorku ruskog koja je bila ljubazna prema njemu. Ili e da se
useli u stan otet od osobe koja ga je zaduila dobrim, ili da odustane i da
ima problem sa enom i da njegovo bolesno dete ostane u dosadanjoj
poziciji. On popusti pred pragmatinim zahtevima.
Pria iz Timine savremenice sudar vrednosti.
Najdua no Jevrejska tradicija koja treba da se prijavi. ovek ne zna da
li da se prijavi, pobegne sam, eka jutro i nada se udu. rtva koja ne zna
ta e, nita ne podupire nijednu odluku koju moe da donese. Pozicija
pasivne rtve u punom izrazu.