FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA

SEMINARSKI RAD
TEMA: Bilans stanja

MENTOR:

STUDENT:
Nemanja Markovi broj indeksa I0128-14

Beograd, novembar, 2014.

SADRAJ:

UVOD................................................................................................................ 3
BILANS STANJA.................................................................................................. 4
SASTAVLJANJE I IZGLED BILANSA STANJA.............................................................6
PROMENE I VRSTE KRETANJA U BILANSU STANJA..................................................6
AKTIVA I PASIVA................................................................................................. 7
BILANS USPEHA................................................................................................. 9
STRUKTURA I IZGLED BILANSA USPEHA.............................................................11
REZULTAT POSLOVANJA.....................................................................................12
ZAKLJUAK...................................................................................................... 13
LITERATURA..................................................................................................... 14

UVOD
Finansijski izvetaji su izvor podataka za ocenu finansijskog stanja i vana alatka za
planiranje poslovanja i razvoja svakog privrednog subjekta. Kompletan set godisnjih finansijskih
izvetaja koji privredni subjekti sastavljaju prema odredbama meumarodnih raunovodstvetih
standarda obuhvata:

Bilans stanja
Bilans uspeha
Izvetaj o novanim tokovima
Izvetaj o promenama na kapitalu
Napomene uz finansijske izvetaje koje sadre raunovodstvene politike.

Potpune informacije o poslovnom subjektu, korisnici finansijskih izvetaja jedino na ovaj

nain mogu dobiti, jer svaki od izvetaja daje sliku o transakcijama sa svakog aspekta, dok set
ovih izvetaja daje kompletnu sliku o poslovanju sa razliitih aspekata.
U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat
neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilansi se koriste kad se iskazuje stanje i rezultat
preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultat preduzea iskazuje preko novanih
jedinica kao opteg merila. Opta svrha bilansa jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i
kapitala. Zbog primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite
vrste bilansa koji se razlikuju prema formi i sadrini . Najvaniji kriterijumi prema kojima se
sastavljaju bilansi su veze sa knjigovodstvenim raunima i pravne norme koje ine osnovu
bilansiranja. Bilans privrednog subjekta je u vrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da
nastaje kao zakljuak knjigovodstvenih rauna. Polazei od veze sa knjigovodstvenim raunima,
razlikuju se dva rauna: raun izravnanja (bilans stanja) i raun dobitka i gubitka (bilans uspeha).
Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uoptavanja informacija
koje mere imovinsko stanje na odredjeni dan i uspeh poslovanja u odreenom periodu nekog
privrednog subjekta. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na
dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan sastavljanja bilansa. Za razliku od bilansa stanja ,
bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i
na osnovu njih utvtren dobitak ili gubitak.

Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan

sastavljanja obrauna. Bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i izvora sredstava na
odreeni dan izraen u novcu. Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se sredstva, a na desnoj strani, u
pasivi, izvori finansiranja tih sredstava. Glavne kategorije sredstava su: stalna imovina, zalihe,
kratkorona potraivanja i kratkoroni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora su: kapital,
dugorona rezervisanja i obaveze. Aktiva i pasiva moraju biti jednake. Ako bilans stanja nije u
ravnotei bilans praktino i ne postoji. Preduzee bilans mora sastavljati u razliitim periodima.
Bilans osnivanja se sastavlja pri osnivanju preduzea popisom imovine unete u poslovanje.
Tekui bilans sastavlja se kao izraz redovnog poslovanja i njime se vri kontrola poslovanja.
Likvidacioni bilans se sastavlja kod likvidacije preduzea.

BILANS STANJA
Bilans stanja predstavlja pregled sredstava i izvora sredstava privrednog subjekta na
odreeni dan. Naziv bilans stanja potie od latinske rei bilancio- vaga sa dva tasa. On
odreuje statistiku sliku stanja ekonomskih resursa. Njegova struktura sredstava daje sliku
materijalnog stanja, a struktura izvora sredstava daje sliku finansijskog stanja privrednog
subjekta. U sadrinskom smislu bilans stanja obuhvata celokupnu imovinu preduzea sa jedne
strane i sve obaveze kao i trajni kapital sa druge strane.1
Bilans stanja ima dve perspektive koje se nazivaju aktiva i pasiva. Aktiva je odraz aktivne
mase. Pasiva je odraz neaktivne mase. Bilans stanja predstavlja vrednost aktive i pasive u
odreenom trenutku. Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive,
utvrenog inventarom. To je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava odreenog preduzea
na odreeni dan. Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi,
iskazana su sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema svojoj
funkciji u preduzeu (osnovna i obrtna sredstva). Na njegovoj desnoj strani, pasivi, obuhvaena
su ista ta sredstva prema nainu pribavljanja, odnosno prema izvorima. Usled toga, leva strana
1

Ivanievi M. (2008). Poslovne finansije. Beograd: Centar za izdavaku delatnost ekonomskog fakulteta u
Beogradu

(aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u bilansnoj ravnotei. Ona se ogleda u
tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih
pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi i osnovna bilansna jednaina moe se
prikazati odnosom AKTIVA = PASIVA, to izraava kvantitativnu ravnoteu leve i desne strane.
Ako bilans stanja nije u ravnotei , on praktino ne postoji.
Najee se bilans definie kao dvostrani tabelarni pregled kojim se grupisano i sumarno,
u vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzea i izvori finansiranja te imovine (izvori
sredstava) u jednom odreenom trenutku. Iako u praksi bilans ne mora da ima formu dvostranog
tabelarnog pregleda, prethodna definicija je za didaktike i kolske svrhe veoma zahvalna.2
Bilans se sastavlja na osnovu inventara. Inventar je detaljan popis sredstava i izvora
sredstava preduzea. Inventar je sastavni deo knjigovodstvene evidencije. Nastaje kao rezultat
popisivanja (inventarisanja) svih sredstava i izvora sredstava preduzea u odreenom trenutku.
Poetni bilans se sastavlja na osnovu poetnog inventara. Dakle, i inventar i bilans prikazuju
sredstva i izvore sredstava preduzea na odreeni dan, s tim to inventar prikazuje sredstva i
obaveze pojedinano po koliini i vrednosti, dok bilans prikazuje sredstva i izvore sredstava
samo vrednosno, i to grupisano (zbirno).
Bilans stanja moe se sainiti u svakom trenutku. Najee se bilansi sastavljaju pri
osnivanju, u toku poslovanja (tekui bilans) i u sluaju likvidacije. Bilans osnivanja se sastavlja
pri osnivanju privrednog drutva. Tekui bilansi ili meubilansi su izraz redovnog godinjeg
poslovanja.

SASTAVLJANJE I IZGLED BILANSA STANJA

Bilans se sastavlja tako to se iz inventara preuzmu vrednosti svih grupa sredstava i unose
na levu stranu bilansa i vrednosti inventara koje imaju karakter pasive, koje se svrstavaju na

Ivanievi M. (2008). Poslovne finansije. Beograd: Centar za izdavaku delatnost ekonomskog fakulteta u
Beogradu

desnu stranu bilansa. Red unoenja pojedinih pozicija u bilans je propisan tzv. bilansnom
emom.3
Zakonski propisi obavezuju preduzea da popisivanje vre najmanje jednom godinje, po
pravilu na kraju poslovne godine, za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha.

PROMENE I VRSTE KRETANJA U BILANSU STANJA

Do promena u bilansu stanja dolazi iz vie razloga i tu se javljaju sledee vrste kretanja:
CENTRIPETALNO-poveanje aktive uz poveanje pasive, to ima za rezultat

poveanje zbira bilansa stanja;

KONCENTRINO-poveanje jedne pozicije aktive uz samnjenje druge pozicije

aktive, to menja strukturu aktive uz nepromenjeni zbir bilansa;

CENTRIFUGALNO-smanjenje aktive uz samnjenje pasive, to rezultira u

smanjenju zbira bilansa stanja;

PERIFERIJSKO-poveanje jedne pozicije pasive uz samnjenje druge pozicije
pasive, to menja strukturu pasive uz nepromenjeni zbir bilansa.

Ta kretanja izazivaju promene koje utiu na bilans stanja i bilans uspeha, a koje se mogu
manifestovati u:
smanjnju aktive uz poveanje rashoda
poveanju pasive uz poveanje rashoda
poveamju pasive uz poveanje prihoda
smanjenju pasive uz poveanju prihoda

AKTIVA I PASIVA
U bilansu stanja preko aktive iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po stavu i funkciji,
a u pasivi iskazuju se izvori , tj. nain pribavljanja ovih sredstava. Pod pojmom aktiva esto se

FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO, prof.dr Kata kari-Jovanovi, Centar za izdavaku delatnost

Ekonomskog fakulteta Beograd, 2009.

podrazumeva novac u opticaju. U ekonomskoj teoriji neki teoretiari u aktivu svrstaviju pored
novca i hartije od vrednosti, jer se kao kapital mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga.
Glavne kategorije sredstava koje se stavljaju u aktivu su:4
Stalna imovina
Zalihe
Kratkorona potraivanja
Kratkoroni finansijski plasmani
Stalna imovina ili stalna stedstva su dugorone veze za preduzee i njegovo poslovanje.
Dele se na : nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugorone finansijske plasmane.
Nematerijalna ulaganja se mogu definisati kao neopopljiva sredstva koja imaju odreenu
novanu vrednost i koja se nalaze u pravnom vlasnitvu preduzea. Dugoroni finansijski
plasmani obuhvataju dugorone kredite, uea u kaitalu drugih preduzea i dugorone hartije od
vrednosti. Osnovna sredstva se koriste due od jednog obraunskog perioda i tu spadaju:
zemljite i ume, graevinski objekti, oprema i maine.
Zalihe su sredstva koja se dre radi prodaje u redovnom poslovanju, u procesu
proizvodnje nakon kojega se prodaju ili u obliku osnovnog i pomonog materijala koji se troi u
proizvodnom procesu ili prilikom pruanja usluga. Dele se na : zalihe materijala u skladitu,
zalihe nedovrene proizvodnje i poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, zalihe robe, stalna
sredstva, sredstva obustavljenog poslovanja i dati avansi.
Kratkorona potraivanja se javljaju na osnovu prodaje zaliha kupcima na kredit (
odloeno plaanje) , po osnovu manjkova za koji se terete zaposleni itd.
Kratkoroni finansijski plasmani obuhvataju kratkorone zajmove ( kredite ) date
drugim preduzeima i kratkorone hartije od vrednosti drugih preduzea.
U pasivi se iskazuje vlasnitvo nad imovinom tj. izvori sredstava. Njene glavne grupacije
izvora sredstava su:

Kapital (osnovni kapital, rezerve i nerasporeeni viak prihoda- dobit)

RAUNOVODSTVO, prof. dr Nevenka arki-Joksimovi i prof.dr Vesna Bogojevi-Arsi, FON, Beograd,

2008.

Dugorona rezervisanja
Obaveze ( dugorone i kratkorone )

Kapital obuhvata osnovni kapital, emisionu premiju, revalorizacione rezerve, rezerve iz

dobitka, nerasporeeni dobitak i gubitak do visine kapitala. Rezerve obuhvataju zakonske
rezerve (rezerve koje se formiraju u skladu sa zakonom), i druge rezerve (rezerve koje se
formiraju u skladu sa statutom i drugim aktima preduzea). Nerasporeeni visak prihoda ili dobit
obuhvata nerasporeeni dobitak ranijih godina i tekue godine.5
Dugorona rezervisanja obuhvataju obaveze za pokrie trokova i rizika proisteklih iz
poslovanja koji e se pojaviti u narednim godinama.
Dugorone obaveze obuhvataju dugorone obaveze prema povezanim pravnim licima,
dugorone kredite, obaveze po osnovu dugoronih hartija od vrednosti i dr. Dugorone obaveze
su obaveze koje dospevaju u roku duem od godinu dana od dana njihovog nastanka.
Kratkorone obaveze obuhvataju kratkorone kredite i ostale finansijske obaveze koje
dospevaju u roku od godinu dana, obaveze prema dobavljaima, obaveze iz specifinih poslova,
obaveze za zarade i naknade zarada, obaveze za poreze, kamate dividende itd. Sve kratkorone
obaveze dospevaju na naplatu u roku od godinu dana.

BILANS USPEHA

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha prikazuje razvoj prihod i rashoda i ostvarenih
rezultata, na kraju odreenog perioda. Bilans uspeha predstavlja finansijski izvetaj u kome je
dat pregled prihoda i rashoda preduzea za odreeni vremenski period sa presekom stanja na
odreeni dan i iskazan pozitivan (dobitak) ili negativan (gubitak) finansijski rezultat. Bilans
5

Ivanievi M. (2008). Poslovne finansije. Beograd: Centar za izdavaku delatnost ekonomskog fakulteta u
Beogradu

uspeha se moe sastavljati u zavisnosti od potreba, u svakom trenutku, ali za nas je najvaniji
onaj koji se sastavlja na kraju svake poslovne godine i koji sa ostalim dokumentima sainjava
zavrni raun.
Izmeu bilansa stanja i bilansa uspeha postoji veza. Dobitak iz bilansa uspeha
ukljuuje se u bilans stanja kao neto poveanje sopstvenog kapitala, a gubitak kao neto
smanjenje sopstvenog kapitala. Poto svi rashodi u bilansu uspeha imaju kao posledicu
smanjivanje aktive ili rast obaveza, a svi prihodi poveanje aktive ili smanjenje obaveza jasno je
da je obraun rezultata vrsto povezan sa procenjivanjem. Bilans uspeha pokazuje finansijski
rezultat poslovanja posmatran iz dve perspektive. Pozitivan finansijski rezultat, gde su prihodi
vei od rashoda, oznaava poveanje sopstvenih izvora sredstava dok negativan finansijski
rezultat gde su rashodi vei od prihoda, znai smanjenje izvora sredstava.6
Kao i bilans stanja, bilans uspeha se moe iskazati dvostrano, gde na levoj strani iskazuje
rashode, a na desnoj strani prihode odreenog poslovnog subjekta. Prihodi i rashodi mogu da se
prikazuju u bilansu uspeha u nesoldiranim (bruto princip) i saldiranim iznosima (neto princip).
Bruto princip ne kompenzuje pojedine vrste prihoda i rashoda, svaka vrsta prihoda i rashoda se
prikazuje posebno. Ovako iskazan bilans uspeha

prikazuje ostvareni rezultat po izvorima

(poslovni i finansijski rezultat). Neto princip moe biti sastavljen na razliite naine. Saldiranje
prihoda i rashoda moe da se vri potpuno i delimino.
U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suoavaju rashodi nastali u cilju ostvarivanja
prihoda. Ono to je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat
iskazuju u vidu vie pod bilansa. Na ovaj nain izdvaja se redovni poslovni rezultat, koji je bitan
za ocenu uspenosti poslovne delatnosti. Preduzee moe u svom bilansu uspeha iskazati bruto
dobitak ili bruto gubitak. Ako je bruto dobitak vei od bruto gubitka, u bilansu uspeha se iskazuje
dobitak i obrnuto ako je bruto dobitak manji od bruto gubitka, iskazuje se gubitak.

RAUNOVODSTVO, prof. dr Vukain Lale, Fakultet za poslovne studije i pravo, Univezitet "Union-Nikola
Tesla", Beograd, 2014.

Dobitak ini viak prihoda nad rashodima. Analizom dobitka, najprije treba
izvesti konstatacije o realnosti njegovog obrauna i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u
tekuoj godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom ueu u
ukupnom prihodu. Poto je dobitak sloena kategorija, treba vriti analizu elemenata iz kojih je
sastavljen.
U sluajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduzee posluje sa
gubitkom. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija, poveanje kursa stranih
valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl. Gubitak moe imati poslovni (poslovna
perspektiva je loa), finansijski i vanredni karakter, u sluajevima kad su rashodi od navedenih
aktivnosti preduzea vei od prihoda.

STRUKTURA I IZGLED BILANSA USPEHA

Bilans uspeha sadri:7

poslovne prihode, rashode i rezultat

finansijske prihode, rashode i rezultat
neposlovne i vanredne prihode, rashode i rezultat
ukupni rezultat pravnog lica

Poslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode. Poto se veina poslovnog prihoda

formira po osnovu fakturisane, odnosno naplaene realizacije uinaka, faktori poslovnog prihoda
su koliine proizvoda i prodajne cene. Analiza strukture poslovnih prihoda se svodi na analizu
njihovih vrsta, pa se u tom smislu trebaju izvesti konstatacije o ueu pojedinih vrsta prihoda
npr. od prodaje, zakupnina, subvencija, kompenzacija, itd. u poslovnom prihodu. Takoe, poto
se veina poslovnih prihoda formira na osnovu realizacije proizvoda, treba analizirati da li ti
prihodi dolaze sa domaeg ili inostranog trita. Analiza poslovnih prihoda se vri i za preduzee
u celini, po organizacionim jedinicama i po proizvodima.8
7

Dimitrovi aponja Lj.,Petkovi ., Jaki D..(2006). Raunovodstvo. Subotica: Ekonomski fakultet Subotica

Jerini D., tefanides V.,(2010). Finansijski menadment. Novi Sad: CEKOM books

10

Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzea, dele se na
poslovne, finansijske i vanredne. Njih ine poslovni i finansijski rashodi. Analizu rashoda treba
poeti sa izvoenjem konstatacija o obimu i dinamici rashoda tekue godine sa rashodima
prethodnih godina. Rast stope uea rashoda u ukupnom prihodu dovodi do smanjenja
poslovnog rezultata i ekonominosti poslovanja preduzea. Uee finansijskih rashoda u
ukupnim rashodima je uslovljeno stepenom zaduenosti i visinom kamate koja se plaa na
pozajmljene kredite. Uee vanrednih rashoda je indikator vanrednih aktivnosti preduzea.
Njihovo svoenje na nulu je znak pozitivnih trendova u ekonomiji preduzea.
Finansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, realizovanih kursnih razlika i
dividendi, prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim licimasa uzjamnim ueem i sa
drugim pravnim licima, kao i ostale finansijske prihode.

REZULTAT POSLOVANJA
Primarni cilj poslovanja preduzea je razliit za razliite oblike preduzea, tako je
kod inokosnih i ortakih preduzea to uveavanje profita u korist vlasnika kapitala, dok je kod
deoniarskih drutava i javnih preduzea pre svega poveavanje rentabilnosti poslovnih ulaganja.
Rezultat poslovanja preduzea se moe posmatrati sa vie aspekata. Sa aspekta vremena u teoriji
se razlikuju totalni (ukupni poslovni vek preduzea) i periodini (tromeseni, polugodinji). Sa
aspekta prostora rezultat se moe odnositi na preduzee u celini ili na njegove organizacione
delove. Prema poreklu rezultat moe biti poslovni, finansijski i vanredni.9 Po svom karakteru
moe biti uporediv (nastaje pod uticajem internih faktora privreivanja - radnog kolektiva) i
neuporediv (nastaje pod uticajem eksternih faktora - promene cena). Razlikujemo nerealizovan
(proizvedeni, a nerealizovani uinci) i realizovan (koji moe biti naplaen i nenaplaen).
Najinteresantnije analize poslovanja su prema poreklu i uspenosti poslovanja. Prema poreklu,
rezultat poslovanja se deli na poslovni, finansijski i vanredni. Oni nastaju kao razlike prihoda i
9

Dimitrovi aponja Lj.,Petkovi ., Jaki D..(2006). Raunovodstvo. Subotica: Ekonomski fakultet Subotica

11

rashoda svakog ponaosob. Segmentiranje rezultata prema poreklu daje informacije iz kojih grupa
prihoda on potie. U normalnim uslovima, analiza e pokazati da veina rezultata potie od
poslovnih prihoda. Rezultat od finansiranja je obino negativan iz razloga to se obino vie
pozajmljuje sredstava nego to se plasiraju. Vanredni dobitak nastaje vanredno, pa se na njega ne
moe due raunati. Prema uspenosti poslovanja, rezultat moe biti pozitivan (prihodi vei od
rashoda) i negativan. U trinom sistemu privreivanja, pozitivan rezultat se izraava u vidu
profita (dobitka), a negativan u vidu gubitka.10
Raspodela finansijskog rezultata se vri u dve faze: u prvoj fazi se utvruje deo rezultata
koji uzima drava u obliku raznih dabina, i deo koji ostaje preduzeu gde su rezultati ostvareni.
Iz ovoga se moe zakljuiti da drava partner u raspodeli ostvarene dobiti, tako da preduzeu
ostaje deo dobiti posle raspodele s dravom. To je neto dobit. Preostali deo neto dobiti
rasporeuje se kako odlui menadment preduzea, npr, na ime dividendi, stimulaciju
zaposlenih, razliite fondove i druge namene.

ZAKLJUAK
Uspenost poslovanja ogleda se u pravilnim i dobro odabranim poslovnim odlukama.
Svako preduzee ima za cilj da ostvari profit, a formiranjem samog preduzea svaki cilj postaje
zadatak. Sredstva sa kojima preduzee posluje prikazuju se u bilansu. Bilans predstavlja prikaz

10

Lui Lj. (2006). Preduzetnike finansije. Novi Sad: Akademska knjiga

12

pozitivnog i negativnog rezultata, odnosno uspeha i neuspeha, koji prate poslovanje preduzea.
To znai, da bilans stanja i bilans uspeha predstavljaju pravu sliku preduzea.
Svako preduzee ima svoju specifinu strukturu i veliinu sredstava i izvora, koja je
uslovljena vrstom i obimom poslovnih zadataka, ali i uspenou poslovanja. Bilans stanja je
klasian raunovodstveni prikaz "leve i desne strane". Na levoj strani tabele obino se prikazuju
sredstva, a na desnoj obaveze. Leva i desna strana kao krajnji rezultat, zbir svih taaka, moraju
da imaju istu cifru. Ukoliko nemaju, to je znak da niste obraunali ili neki troak ili neku zaradu.
U sredstva spadaju gotovina i potraivanja, ali i nekretnine i osnovna sredstva, kao i zalihe i
eventualni gubici. Bilans stanja se takoe pravi za svaku godinu u biznis planu. Za razliku od
bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi
prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak.S obzirom na to da je bilans uspeha
po svojoj prirodi vremenski raun, to podrazumeva da obraunati prihodi i rashodi u bilansu
uspehatreba da se odnose na posmatrani vremenski period za koji se uspeh obraunava. To znai
da prihodima treba nasuprot da stoje trokovi koji su ih izazvali. Preduzee u bilansu uspeha
moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Ukoliko je bruto dobitak vei od bruto-gubitka,
iskazuje se dobitak ili obrnuto, ako je vei bruto gubitak od bruto dobitka, iskazuje se gubitak.
Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat
iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea.
U naoj praksi veoma mali broj preduzea koja istinito i verodostojno prikazuje svoje
finansijske izvetaje. esto ih prikazuju u nerealnom svetlu da bi privukli strane poverioce i
brojne investitore.

LITERATURA:

13

RAUNOVODSTVO, prof. dr Vukain Lale, Fakultet za poslovne studije i pravo,

Univezitet "Union-Nikola Tesla", Beograd, 2014.
FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO, prof.dr Kata kari-Jovanovi, Centar za
izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta Beograd, 2009.

RAUNOVODSTVO, prof. dr Nevenka arki-Joksimovi i prof.dr Vesna BogojeviArsi, FON, Beograd, 2008.

Zaki V., ukanovi S. (2003). Osnovi raunovodstva praktikum-.Novi Sad: Visoka

Poslovna kola Novi Sad

Jerini D., tefanides V.,(2010). Finansijski menadment. Novi Sad: CEKOM books

Dimitrovi aponja Lj.,Petkovi ., Jaki D..(2006). Raunovodstvo. Subotica:

Ekonomski fakultet Subotica

Labus M. (2000). Osnovi ekonomije. Beograd: Stubovi kulture

Ivanievi M. (2008). Poslovne finansije. Beograd: Centar za izdavaku delatnost

ekonomskog fakulteta u Beogradu

Lui Lj. (2006). Preduzetnike finansije. Novi Sad: Akademska knjiga

14