Babaan

Ja sam onaj koji je sve

stvorio!
Ja sam izvor svega u kreaciji!
uvi ove izjave, razjarena gomila fanatinih Balui vojnika sahranila je staricu koja ih je
izgovorila, ivu. Posle vie od deset godina, kada su se neki od ovih vojnika zadesili u Puni,
na njihovo krajnje iznenaenje ugledali su istu staricu, Hazrat Babaan, kako blagosilja grupu
sledbenika. Uviajui svoju stranu greku, prili su Babaan i zamolili je za oprotaj,
dodirujui glavom njena stopala u znak potovanja.
Babaanina priroda je bila kraljevska. Ljutilo bi je ako bi joj se neko obratio sa Majko .
Starica bi estoko protestvovala, Ne zovi me Majkom, budalo. Ja nisam ena, ja sam
mukarac! Posle dostizanja najvieg spiritualnog stanja u koje moe dospeti ljudsko bie,
stanja Kutuba, ili Savrenog Uitelja, Prakriti Prakriti je Priroda, materijalni uzrok
univerzuma (Pogledajte str. 318. u knjizi NITA I SVE od Bau Kalurija). je poela da joj
slui, i tako je ova ena poznata kao Hazrat Babaan Babaan doslovno znai Jedno sa

Bogom Svesno Jedinstvo. Onaj ko je stopljen sa Bogom i ko ga je realizovao, ima

neogranienu Svest o Ocu u stanju Nirvikalpa Samadija. Pogledajte str. 296. i 297. u knjizi
BOG GOVORI od Meher Babe., postala Savreni ovek.
Hazrat Babaanino roeno ime bilo je Gul Ruk. Devojica se rodila u kraljevskoj
muslimanskoj porodici iz Baluistana, u severnoj Indiji izmeu 1790. i 1800. Ime joj je bilo
sasvim odgovarajue; Gul Ruk znai slina rui ili sa obrazima nalik rui. Njena fizika
pojava je zraila lepotom, a njen unutranji duh je liio na ruu iji miris i lepota nikada ne
nestaju. Gul Ruk je zadrala ovu prefinjenu lepotu tokom celog svog ivota, i kao Hazrat
Babaani, ljudi su joj dolazili sa svih strana bez obzira gde da je ila.
Gul Ruk je bila podizana kao bogata princeza, i nije se tedelo na njenom obrazovanju, kako
bi sve bilo u skladu sa kraljevskim poreklom. Devojica je bila pametna i inteligentna, i jo
kao mala je nauila napamet ceo Kuran; tako je jo kao dete postala poznata kao Hafiz-eKuran. Takoe je poznavala nekoliko jezika arapski, persijski, patu, urdu, pa ak i
engleski.
Poto je bila zainteresovana za spiritualnost jo od detinjstva, Gul Ruk je provodila veinu
svog vremena u samoi, recitujui molitve koje je nauila iz Kurana, ili u tihoj meditaciji.
Kada bi njeni kolski drugovi dolazili da se igraju, esto bi bili razoarani kada bi videli da je
ona vie volela tihu sobu od njihovih igara, i sa aljenjem bi odlazili.
Kako je devojica prerasla u mladu enu, njene spiritualne aspiracije su se pojaale i Gul Ruk
je sve vie vremena provodila izdvojena. Njena fizika lepota je postala jo raskonija, i
mnogi su pomiljali da e njen mu zaista biti sretan ovek. Kada je Gul Ruk dorasla do
godina za venanje, roditelji su poeli da priaju o tome, ali su bili iznenaeni njenim
istrajnim odbijanjem da se uda. Jo se nije desilo da princeza Patana ostane neudata posebno
ne tako divna kao to je ona bila.
Roditelji mlade ene su zatim pokuali da je prisile, ne znajui da je ona ve izabrala svog
Ljubljenog. Devojka se zaljubila u Onoga ko je jo davno opinio njeno srce . Nijedan princ
ili zgodan mladoenja nije mogao da zauzme Njegovo mesto. Srce Gul Ruk je bilo opijeno
ovim boanskim zatoenitvom i ona je plakala u boanskoj enji da se sjedini sa svojim
Ljubljenim.
Kako su prolazili meseci, njeni roditelji su postajali sve nestrpljiviji, pa su ak i sainili
planove za proslavu njenog venanja u odreeno vreme za odreenog princa. Obavestili su
Gul Ruk da nema izbora; sve je ve bilo dogovoreno. Mada je volela svoje roditelje, njihovi
planovi su za nju bili nepodnoljivi. Njena enja da pronae svog istinskog Ljubljenog
prevazila je sve prepreke i tekoe, i ona je kriom pobegla iz svog doma i iz Baluistana
da nikada ne bude naena.
Gul Ruk je krenula ka severoistoku, prvo u Peavar, a zatim u Ravalpindi Baluistan danas
pripada Pakistanu. U doba kada se rodila Babaan, ovo je bio deo Indije, kojim su upravljali
Britanci. Glavni grad je Kueta, i u njemu je Meher Baba boravio dvadesetih godina ovog
veka. Peavar i Ravalpindi su gradovi u dananjem Pakistanu. Dok je Babaan boravila u
njima, pripadali su severnoj Indiji.. Da mlada devojka od osamnaest godina pobegne od kue i
putuje sama preko planinskih predela Indije to je bio nezamisliv poduhvat. Ali Voljeni Bog
ju je pazio, i na usamljenim planinskim putevima nije bila ni prepoznata niti zarobljena. Dok
je putovala, nosila je tradicionalni muslimanski veo ali koliko dugo je mogao njen Voljeni
da je skriva pod njim? On je uinio sve neophodne pripreme kako bi joj konano skinuo veo
dualnosti preobrazio je u Sve-Postojeeg.
Srce Gul Ruk je plamtelo boanskom ljubavlju, ali i nepodnoljivo patilo zbog odvojenosti od
Boga, i ovo stanje uzavrelog nemira potpuno je otklonilo svaku glad, e i san. Tako je mlada
princeza postala beskunik. Danju i nou ona je lutala ulicama Ravalpindija, utopljena u
boansko ludilo za Voljenim Bogom. Sada joj je njen nemir bio jedino odmorite. Ko zna
koliko je ivota strogog uzdravanja stvorilo ovakav nemir? Za nju se govorilo da je bila

uvena Rabija Al-Adavija iz Basre, u Iraku, u svojoj prethodnoj inkarnaciji svetica izuzetne
lepote i milosti ali Gul Ruk je bila predodreena za neto vie od svetatva. Ljudi su videli
samo ludu enu kako hoda ulicama i stazama, a njena jedina elja je bila da ugleda lice svog
Voljenog, Doi, moj Voljeni! Doi brzo ili u umreti!
Ovako su se nizale godine, ali suze Gul Ruk nisu prestajale da teku; boansko ludilo sada je
postalo boanska opijenost koje joj je donelo jo vie suza. Tek poto su joj sve suze slomile
srce, Gul Ruk je upoznala hinduistikog Sadgurua koji je trebao da je povede savrenim
putem. Po uputstvu ovog Sadgurua, ona se popela na jednu planinu i tamo u divljini ivela u
usamljenoj peini. Vie od godinu i po ona je provela u planinama dananjeg Pakistana
prolazei kroz rigorozno spiritualno uzdravanje.
Sadguru ju je zatim uputio da krene dalje. Napustila je ovu oblast i peice krenula put
Pendaba u Indiji. Vatra odvojenosti je sagorevala srce Gul Ruk, i ono je preklinjalo, Doi,
Voljeni, doi! Ja odlazim. Gotovo je! Ne mogu vie da ekam!
Osim po obrazima koji su i dalje liili na rue, princezu posle skoro dvadeset godina
uzdravanja vie nije bilo mogue prepoznati. Gul Ruk je imala trideset sedam godina kada se
potpuno predala konanoj smrti! Ni najmanji samskarini trag svetovnih privlanosti nije
preostao kako bi odloio njen konani odlazak. Voljeni je takoe eljno ekao da je zagrli, a
zatim apsorbuje.
U Multanu je srela muslimanskog Kutuba, poznatog kao Mola ah, ija boanska milost je
pomogla Gul Ruk da zauvek nestane, doputajui Voljenom da se sjedini sa njenom duom.
Gul Ruk je umrla spiritualnom smru, realizovala Boga, i u njoj nita nije preostalo sem
Njega! Njena dua je plakala u blaenstvu koje je brisalo sve pred sobom: Jedino ja jesam!
Ne postoji niko sem mene! Ja sam Bog! Anal Hak! Anal Hak doslovno znai Ja sam
Bog. Onaj koji dostie Boansku Svest gubi svoju individualnu ljudsku svest, i moe da
izjavi: Ja sam Bog. Ovo boansko stanje je cilj celokupne svesti i smisao kreacije. Iluzija
univerzuma je nestala pred njenim oima i ona je postala Stvoritelj!
I vreme je takoe nestalo. Ali Prakriti se nije mogla izbei, mada je Gul Ruk za odreeni
period izgubila svaku svest o sebi i univerzumu. U njenom stanju Majzoobiyata, bila je svesna
samo Boanske Svesti, ali nesvesna kreacije, kao i svog tela i uma. Cilj Anal Hak! bio je
dostignut. Prakriti je znala da ova ena, koja je postala svesna Boga, moe ostati u ovom
stanju boanske apsorbcije beskonano. Iako je sada bila spiritualno upotpunjena, morala je
da vidi i kontrolie iluziju kao iluziju, kako bi mogla da odigra ulogu koja joj je bila
namenjena da prizove Probuenog na zemlju da otkrije besformnog Boga.
Iz Indije, u stanju realizacije Boga, Gul Ruk se u svojim kasnim tridesetim vratila na sever,
ponovo privuena svojim hinduistikim Uiteljem u Ravalpindi. Hindusi su je nazvali
Brahmi-Bhoot U Vedanti, Brahmi-Bhoot je onaj ko se sa realizacijom Boga utopio u
Okean (Beskonanost) Boga. Sufiji takvu osobu zovu Majzoob. bila je svesna Boga, ali
potpuno nesvesna svog tela. Cilj je bio dostignut, ali svest uitelja koji vodi druge ka cilju jo
uvek nije bila sazrela u njoj. U svom savrenom blaenstvu jedino je ona postojala. Gul Ruk
je postala savrena, Jedno sa Bogom, ali nije uopte bila svesna iluzornog postojanja Prakriti
u Beskonanom Postojanju. enska Brahmi bila je svesna Boga, ali nije oseala samskarinu
svest kosmike iluzije. U tom stanju Majzoobiyata, nije postojala dualnost ili mnotvo, nego
jedino boansko ja ili Ego. Gul Ruk je postala savreni Majzoob sedmog nivoa sam
Bog! Nije uopte bila svesna toga da se cela kreacija skriva kao senka u svetlosti njene
sopstvene Boanskosti.
Posle nekoliko godina, uz pomo svog hinduistikog Uitelja, Gul Ruk je povratila svest o
univerzumu, dualnosti, i preobrazila se u Savrenog Uitelja. Uporedo sa boanskom sveu o
Beskrajnom Okeanu Stvarnosti, ona je poela da vidi svaku kap kao kap i postala obdarena
time da svakoga stopi sa istim Okeanom.
Poto je postala jedan od Pet Savrenih Uitelja na Zemlji, ona je napustila Ravalpindi i

otisnula se na nekoliko dugih putovanja kroz zemlje Srednjeg Istoka Siriju, Liban, Irak i
druge. Govori se da je otila za Meku preruena u mukarca, i da se putem Avganistana,
Irana, Turske, vratila u Arabiju. U Kabi u Meki, molila se na uobiajeni muslimanski nain
pet puta dnevno, uvek sedei na jednom odreenom mestu. Dok je bila u Meki, esto bi
sakupljala hranu za siromane, i lino negovala hodoasnike koji su obolevali. Takoe je
nekoliko dugih asova posveivala sakupljanju hrane za naputenu stoku.
Iz Meke, Gul Ruk je krenula ka grobu proroka Muhameda u Medini, gde se ponaala na isti
nain: molitve i briga o hodoasnicima. Naputajui Arabiju, lutala je zemljom sve dok nije
stigla do Bagdada, i iz Iraka se vratila u Pendab. U Indiji je krenula na jug ka Nasiku i
smestila se u Panavatiju, oblasti za koju hindusi smatraju da ju je posvetio sam Rama. Za
lokalno stanovnitvo njena spiritualna muevnost bila je oigledna. Mo njenog pogleda
prenela je u drugi plan njeno ensko telo i stav. Iz Nasika, Gul Ruk je krenula junije ka
Bombaju gde je ostala nekoliko meseci. Kada je zavrila svoj spiritualni zadatak, vratila se u
Pendab i nekoliko godina provela u lutanju severnom Indijom.
Tokom ovog perioda, dok je bila u Ravalpindiju, ula je u velianstveno spiritualno opijeno
stanje i pred grupom Muslimana izjavila da poseduje boanskost. Ja sam taj koji je stvorio
univerzum! Ja sam izvor svega u kreaciji! Takve izjave su grupu Balui vojnika pretvorile u
razjarene fanatike. Vojnici nisu imali nikakvu predstavu o tome da je ona koju su smatrali
ludom u stvari postala svesna toga da je ona sama Bog! Napali su je i drali sve dok raka nije
bila iskopana. Zatim su je zakopali ivu!
Ovi vojnici su bili izuzetno ponosni na svoj postupak, jer su smatrali takve izjave uvredom za
sveti Islam. Ubijanjem ove luakinje oni su verovali da e biti spiritualno nagraeni; Islam je
tako bio sauvan. Poto su spasli svoju muslimansku religiju od jeresi, ovi fanatici su napustili
humku, radujui se zbog svog zlodela. Tako su sebi obezbedili specijalno mesto u Raju ubijanjem ovog kafira bio on nevernik ili jeretik.
Iako je bila ostavljena da umre u grobu bez obeleja, Gul Ruk nije umrla! Nije poznato kako
je Gul Ruk preivela ovaj dogaaj, ali je oko 1900. uspela da se sretno vrati u Bombaj, preko
hiljadu milja junije, gde je ivela na trotoarima ulice po imenu ]una Bhati pored Bikile.
Kada su ovi isti vojnici ugledali Babaan ivu u Puni mnogo godina kasnije, njihove
predstave u vezi pogrenih koncepcija potpuno su se sruile! Tada su shvatili da nije Babaan
bila nevernik, nego oni! Obuzelo ih je kajanje zbog uasnog dela i pali su joj pred noge
molei za oprotaj. Neki od ovih vojnika ak su postali njeni sledbenici i uvari. Postepeno se
slava Gul Ruk proirila, ak su je mnogi smatrali za Kutuba. Muslimani su poeli da joj se
obraaju sa Hazrat, to znai Vae Visoanstvo, i da je oboavaju kao onoga ko je postao
jedno sa Bogom Babaan.
Babaan je ponovo viena u Bombaju oko 1901. godine. Boravila je u delu poznatom kao
Pidhoni. Povremeno bi se susretala sa svecem Molana Sahebom iz Bandre i sa svecem Baba
Abdul Rehmanom iz Dongriksa. Bilo je divno videti kako je ova drevna ena bila sretna u
njihovom drutvu i kako im se ljubazno obraala kao deci. Ova dva sveca su ula u krug
uenika i ona im je kasnije podarila realizaciju Boga.
Aprila 1903, Babaan je otplovila za Bombaj na S.S. Hideriju na svoje drugo hodoae za
Meku. Mada je skoro svaki sekund bila apsorbovana u svom blaenom stanju, na brodu se
ponaala sasvim normalno. Otvoreno je razgovarala sa drugim putnicima, recitujui stihove
persijskih pesnika Hafiza i Rumija i jednostavnim jezikom izlagala misterije Apsoluta. Svi su
bili privueni tom starijom enom, koja je tada imala ve preko sto godina, ukljuujui
posadu sa kojom je govorila engleski.
Jedan neobini incident dogodio se tokom putovanja. Nebo se zacrnilo i podigla se velika
oluja. Svi su bili uplaeni, a ljudi su poeli da panie, ubeeni da e brod potonuti. Babaan se
popela na palubu nesvesna opasnosti. Neobino jakim glasom povikala je jednom putniku po
imenu Numa Pandhavala: Zavei maramu oko vrata i prii svakom putniku, ukljuujui decu

i Evropljane uzmi od svakog po jednu pajsu i stavi je u maramu. Zatim je ponudi Bogu sa
ovom molitvom: O Boe! Spasi na brod od ove oluje! Kada doemo do Medine, u ime tvog
Voljenog Proroka ponudiemo hranu siromanima! Odmah nakon toga Numa je sakupio po
jednu pajsu od svakog i svi su usrdno ponavljali ono to je Babaan izgovorila. Postepeno se
oluja stiala i tako su oni pravim udom izbegli smrt. Meu putnicima sa S.S.Hiderija,
nalazili su se i Nur Muhamed Kasam Mita, Numa Pankavala, Set Saleh Muhamed, Hider
Ibrahim Sajani i njegova majka i brat. Hideri Ibrahim Sajani je bio profesor na Dekani
koledu u Puni, i najverovatnije je on ispriao ovaj dogaaj.
Kada su doli do Meke, glas o udesnom spaavanju se ve bio proirio, i velika grupa ljudi se
sakupila da ih doeka kako bi ih Babaan lino blagosiljala. U Kabi se Babaan ponaala kao
obian hodoasnik, molei se pet puta na dan, ali je ve nakon nekoliko dana otila na sever
do Medine. Tu je u ime Muhameda, Milostivog Proroka, podelila siromanima hranu.
Oko 1904, Babaan se vratila u Bombaj i odmah nastavila na sever ka Ameru, kako bi
posetila grob muslimanskog Savrenog Uitelja, Kvaa Saheb itija. Iz Amera se vratila u
Bombaj i vrlo brzo otila na zapad u Punu. Babaan je Mervana obino zvala voljeni sin.
1904. je imao deset godina. Kada je 1905. Babaan dola u Punu, i zavrila svoje putovanje
po Indiji, tu je i ostala kako bi nadgledala Mervana. Babaan je ostala u Puni samo zato da bi
otkrila Mervana kao Avatara.
Po svom dolasku u Punu, Babaan nije izabrala za svoj ostanak ni jedno posebno mesto.
Lutala je po oblasti Kantonment ili besciljno po gradu, a vrlo esto ak i po prljavim
zabaenim ulicama. Iako je njena odea bila sva u krpama i prljava, lepota i sjaj njenog lica su
i dalje privlaili mnoge ljude. Ona je bila princeza, i sada nije bilo sumnje u njenu istinsku
velianstvenost zaista je bila carica.
Nije prolo mnogo, a Babaan vie uopte nije bila sama, nego uvek okruena gomilom ljudi.
Njene fizike potrebe bile su praktino zanemarljive, jer je vrlo retko jela. Meutim, veoma
joj se dopadao aj i njeni sledbenici su joj donosili olju za oljom koje je ona smatrala
prasadom.
Ako bi neko sluajno doneo cvee, ona bi ga grubo napala zbog troka, govorei: Zato nisi
mudro potroio svoj novac na slatkie ili aj u kojima bi svi mogli da uivaju? Od kakve je
koristi ovo cvee?
Ako bi Babaan sluajno pogledala nekog prolaznika, on bi se skamenio prikovan njenim
boanskim licem. Vlasnici restorana i prodavnica voa molili bi je da ih poseti i nudili bi joj
ta god bi elela. Ako bi se Babaan to dopalo, oni su sebe smatrali srenim u bojim oima.
Kada je Babaan otila u Punu, u oblast Kantoment, esto je poseivala kuu jednog sajdije,
muslimana po imenu aik Imam. Videvi njenu otrcanu odeu, aikova majka je poelela da
okupa i obue Babaan u nove haljine, ali se ova tome protivila. Meutim, jednog dana,
Babaan se sloila, i sa krajnjim naporom i strpljenjem aikova majka je neno oprala njeno
staro telo i obukla joj novo isto odelo odgovarajue veliine. To je bilo poslednje kupanje
Babaan do kraja ivota. Ali, uprkos tome, telo joj je uvek bilo mirisno. Ono je bilo oieno
od prljavtina sveta, kao da je uvek bilo kupano u vinu ljubavi koje je teklo iz njenih opijenih
oiju.
Poto nije imala nikakvo stalno mesto boravka, Babaan se odmarala na ulicama Pune.
Jednom je ostala blizu muslimanskog svetilita Vakadia Bag, a odatle je prela do drugog
muslimanskog svetilita Pan Pir u Digiju. Pored tog svetilita nalazilo se mnogo
mravinjaka, i mravi su jednostavno gamizali svuda po Babaan, ujedajui je i stvarajui joj
veoma velike rane po telu, dok je ona ostajala mirno da sedi kao da se nita nije deavalo.
Jednog dana ovek po imenu Kasam V. Rafai doao je u Digi. Kada je video Babaan
prekrivenu mravima, poeo je da plae. Kasam je uz Babaaninu dozvolu pokuao da ukloni
sve mrave, ali ti pokuaji nisu bili uspeni. Nekako je naterao Babaan da doe do njegove
kue, gde je uz veliki napor, uklonio stotine dosadnih insekata jednog po jednog. Tokom

ovog bolnog ina, Babaan jedva da je pokazivala bilo kakve znake neudobnosti.
Poto je kratko ostala na nekoliko mesta u Puni, Babaan se smestila ispod nim drveta pored
Bukari ahove damije u Rasta Pehu. (Damija je bila odmah pored doma jednog od
sledbenika po imenu Sardar Rast.) Vee grupe su poele da se sakupljaju i Babaan je polako
poelo da nestaje prostora. Njeni sledbenici su je molili da promeni svoje mesto, ali je
Babaan uporno odgovarala: Jedan avo je ovde i sve dok ga se ne oslobodim, ne mogu da
se pomerim ni za milimetar!
Preko puta njenog izabranog mesta bilo je veliko banjan drvo i kada su ga radnici isekli kako
bi proirili put, Babaan je odjednom odluila da promeni mesto. Dve nedelje je sedela pored
naputenog groba u delu grada Svar Gejt, i odatle se premestila u deo poznat kao ar Bavdi,
to znai etiri Bunara, na Malkom Tank ulici, gde je opet sela ispod nim drveta. Ovo mesto
je postalo njeno konano boravite, na kojem je ostala prilino dugo, pre nego to je odbacila
svoju formu.
Kada se Babaan prvi put preselila u ar Bavdi, postojao je samo prljavi put nastanjen
hordama komaraca; ak ni klice kuge nisu bile iskorenjene. Tokom dana oblast je bila
naputena i pusta, ali je nou oivljavala uz lopove i najopasnije gradske kriminalce koji su se
tu sastajali.
U ar Bavdiju Babaan je ostala pod nim drvetom stena apsolutne Boanskosti usred uvek
prisutne praine alosnog neznanja koje je bilo svuda oko nje. Poto se mesecima izlagala
nedaama prirode, gunajui je dozvolila sledbenicima da joj saine sklonite od jutanih
dakova. U njemu je boravila u svim godinjim dobima otklanjajui ljudsku patnju tako to
je dozvoljavala svakome da doe i ispija vino njenog neprekidnog prisustva. Za nekoliko
godina ovaj deo grada se potpuno preobrazio. Velike moderne zgrade su izgraene, a pojavile
su se i ajdinice i restorani; u sve kue je uvedena struja. Zahvaljujui Babaaninom boravku
ispod drveta, etiri Bunara su postala interesantna i lepa oblast u kojoj su porodice mogle
lepo da ive.
Niko nije mogao da izbegne sjaj njenog prosvetljenja kada je bio blizu izvora. ak i kada je
on bio pokriven, svako je oseao jainu tog svetla; njegov plamen bi sagoreo svaki veo!
Takvo je bilo Babaanino svetlo u njoj i svuda oko nje.
Ljudi koji su se okupljali oko Babaan uglavnom su bili na ulici. Kavaliji persijske
devocijske pesme su pred njom pevane, dolazile su nepregledne kolone ljudi i klanjali joj se
kao carici, svuda okolo se irio opojan miris cvea, a slatki miris insensa proiavao je
vazduh svuda unaokolo. Oni koji bi dobili njen daran bili su zahvalni Bogu za svoju retku
sreu.
Jednom prilikom 1919. Babaan je sakupila veliku grupu oko sebe i rekla: Svi treba da odu
svojim kuama. Odmah! Njene elje su se potovale, ali niko nije razumeo zbog ega moraju
da odu kuama.
Nedugo nakon toga, tornado sa jakom kiom proao je preko Pune i strano razruio ceo grad.
Babaanini sledbenici su je preklinjali da se skloni kod njih, ali je ona to odbila, i poslala ih
natrag kuama. Mada je vodila rauna o bezbednosti drugih, ona sama je podnosila sve
nedae strane oluje.
Vremenom se slava ove drevne ene proirila i hindusi, muslimani i zoroastrijanci iz razliitih
mesta su dolazili na njen daran. ar Bavdi je postalo sveto mesto hodoasnika, u kojem je
Babaan prepoznavala one zaista iskrene tragaoce. Posle susreta sa starom enom, srce vam je
postajalo ispunjeno i zahvalno. Dan za danom je prolazio, a broj sledbenika se poveavao, i
Babaan su sluili i potovali hiljade njih po celoj Indiji.
Meutim, britanske vojne vlasti su bile uznemirene zbog pojava guvi na putu kod Babaan,
jer se svakoga dana potpuno blokirao saobraaj u okolnim ulicama. Optinske vlasti su takoe
bile bespomone, zato to su znale da bi nasilno uklanjanje Babaan podiglo protest koji tek
onda ne bi mogli da smire. Tako se javila potreba da se podigne neko jae, trajnije sklonite

za ovu staru enu. Temelje budueg prebivalita podigla je britanska vojska, ali je Babaan
odbila da se u njega preseli kada je bilo zavreno, iako je bilo udaljeno samo nekoliko koraka.
Tako je sklonite proireno na njeno staro mesto uz dodatne trokove, ali je ona opet odbila da
sedi ispod zaklona. Konano, posle dugog nagovaranja da se ipak preseli, ona se sloila, uz
gunanje da sklonite nije dobro napravljeno.
Babaanina priroda je bila kraljevska. Ona je bila carica u ritama fakira. Iako je imala izmeu
120 i 130 godina, Babaanino izborano lice je jo uvek bilo slino rascvetaloj rui, i izraz
njenih braon-plavih oiju privlaio je svakoga. Govorilo se da je njen pogled u stanju da
izludi oveka. Da ga uini ludim za Bogom! Rastom je bila niska i pomalo pogurena, ali je
njen stav odavao opijenost. Koa joj je bila svetla, bore duboke kao da su izvajane, kruna kose
potpuno bela, i u uvojcima je padala do ramena. Glas joj je bio neuobiajeno fin i drag uhu.
Nije prosila, iako je ivela kao jednostavni fakir imala je samo ono to je trenutno nosila na
sebi, ali je njena jednostavnost bila neuporedivo vee i neizmernije blago. Sedei na ulici,
postala je slina praini; niko nije ni pretpostavljao da je bila odgajana kao princeza i da se
odrekla svog kraljevskog naslea. Njeno odricanje je pokazalo da ivot krajnje istoe uvek
daruje boansko bogatstvo. U njoj je bilo sve pohranjeno. To je bilo boansko nasledstvo
Qubiyat, Savreno Gospodarenje koje je ona prenela svetu.
Bez obzira da li je bilo leto ili zima, Babaan bi bila obuena u iroke bele pamune
pantalone sa dugakom belom tunikom. al je uvek bio prebaen preko njenih ramena i pored
toga nije nosila nikakvu drugu odeu. Glava joj je uvek bila gola, a kosa nikada prana,
eljana ili mazana. Kada bi hodala ulicom, njen korak je bio lagan kao kod mlade devojke.
Dok bi sluala devocijsku muziku, njeno telo bi se njihalo u ritmu melodije. Babaanino
fiziko stanje se esto menjalo. Jednog dana bi imala visoku temperaturu, a sledeeg, iako ne
bi uzimala nikakav lek, bi bila sasvim zdrava. Svakome bi se obraala, bio on star ili mlad,
mukarac ili ena, sa dete ili baba. Ako bi je neko pozvao Mai (Majko), lice joj se
odmah pretvaralo u grimasu, dok bi nabusito odgovarala: Ja sam mukarac, a ne ena.
Njene izjave su se slagale sa reima proroka Muhameda, koji je govorio: Zaljubljenik sveta
je ena, zaljubljenik Raja je evnuh, a zaljubljenik Boga je mukarac. Ljudi bi je stoga,
blagonaklono zvali Ama Sahib, to znai majka, ali u isto vreme i gospodin.
uda nisu bila retkost u prisustvu Babaan. Ona je bila sasvim neuobiajeni lekar. Ako bi joj
doao neko bolestan da potrai spas, ona bi rekla: Ovo dete pati zbog pilula. Pilule su se
odnosile na patnju usled samskara njenih ili njegovih akcija. Babaan bi dodirnula bolni deo
neijeg tela, i misteriozno prizvala neku imaginarnu duu. Zatim bi prodrmala bolesni deo par
puta i zapretila uzroku samskarama da odu! Ovaj metod leenja bi uvek davao dobre
rezultate.
Jednog dana su neko zoroastrijansko dete, koje je potpuno izgubilo vid, doveli kod Babaan.
Ona je uzela dete u svoje naruje, promrmljala neto i dunula u detetove oi. Dete je odmah
povratilo vid i iskoilo iz njenog krila radosno uzvikujui: Ja vidim! Ja vidim!
Babaan je ivela kao siromaan fakir na ulici, mada su joj njeni sledbenici iz zahvalnosti
donosili skupu odeu ili nakit na poklon. Ona je bila ravnoduna prema takvim materijalnim
ponudama, i esto bi lopovi kriom odnosili nakit ili odeu ak i dok bi ih ona posmatrala.
Ona nikada nije uinila nita da ih u tome sprei.
Jednom je Babaan spavala pokrivena finim alom ispod svog drveta. Neki lopov se prikrao i
videvi al, doao u iskuenje da ga ukrade. Ali, poto je jedna ivica bila ispod Babaaninog
tela, bilo je riskantno ukrasti ga. Dok je lopov razmiljao ta da uini, Babaan se okrenula.
Poto je sada mogao da ga uzme, odmah ga je zgrabio i otrao. Na ovaj nain Babaan je
pomogla ak i lopovu, koji nikada nije uhvaen, jer mu je ispunila elju.
Jednom drugom prilikom, sledbenik iz Bombaja je Babaani doneo dve skupe zlatne
narukvice, i poto joj se poklonio, hteo je da ih joj stavi na ruke. Rekao joj je da je
zahvaljujui jednom njenom prethodnom blagoslovu, uspeo da ispuni neku svoju svetovnu

elju i da joj je zato u znak zahvalnosti doneo narukvice. ovek nije ni pretpostavljao koliko
je ona ravnoduna prema tom poklonu. Uskoro, jedne noi, provalnik se priunjao iza
Babaan i grubo joj skinuo narukvice, tako da su lanci poeli da joj krvare. Lopov je hteo
odmah da pobegne, ali neki ljudi koji su ga spazili, povikae u pomo. uvi njihove povike,
dotrao je neki policajac i zapitao ta se dogodilo. A ta je Babaan, savreni fakir, u toj
situaciji uradila? Starica je podigla tap na one koji su vikali u pomo i povikala: Uhapsite
ove ljude koji viu! Oni su ti koji me uznemiravaju! Odvedite ih!
Retko biste videli Babaan kako jede. Sa jednim ovekom je bilo dogovoreno da bude
Babaanin muavir, ija je dunost bila da vodi rauna o njenim linim potrebama i da je
slui. On je bio veoma humoristina osoba, pa je svaki put kada bi zamolio Babaan da jede,
u ali govorio: Ama Sahib, jo jedna odna (zakrpa) je spremna. Ovo se odnosilo na
Babaaninu stalnu primedbu da je za nju jedenje bilo slino krpljenju iskidane krpe to
znai da je za nju varenje bilo slino krpljenju ove vree od tela, da bi se ono sauvalo.
Babaan bi uvek mrmljala prividno nerazumljive fraze, kao na primer: Ovi insekti me mue
bez prestanka! Ja ih skidam, ali se oni opet sakupljaju. Zatim bi uvek energino protrljala
celo svoje telo kao da skida prainu ili pauinu Prainu ili pauinu; Meher Baba je to ovako
objasnio: pojava pet Savrenih Uitelja privlai ogroman broj samskara (impresija) i one se
proiavaju ili potiru na njihovoj boanskoj vatri (jogajoga samskare). Kada se proiste, one
se vraaju i ire po celom univerzumu kao spiritualne samskare. Tako tela Savrenih Uitelja
slue kao centri sakupljanja i proiavanja univerzalnih samskara i irenja spiritualnih
samskara. Ako Savreni Uitelji ponite samskare, one se briu iz univerzalnog toka
mentalnih, suptilnih i grubih impresija..
Savreni Uitelji, kao to je bila Babaan, imaju svoj specifian nain ophoenja. Tako je na
primer, jedne noi u gradu Talegaon, oko dvadeset milja od Pune, otpoela predstava u
jednom gradskom teatru. Sakupilo se dosta ljudi, i pozorite je bilo prepuno.Sve karte za
sedenje su bile prodate, pa je vlasnik zakljuao vrata kako bi spreio ostale koji su stajali
ispred da uu unutra. Tokom predstave je izbio poar i ljudi su se uspaniili u strahu da e
zbog zakljuanih vrata svi izgoreti.
U istom trenutku u Puni, Babaan je poela da se odjednom ponaa krajnje neobino. Ustala
je i sva uznemirena poela da hoda tamo-vamo uzvikujui: Vatra! Vatra! Vrata su zakljuana
i ljudi e izgoreti. Ti prokleta vatro nestani! Ljudi koji su se nalazili oko nje nisu uopte
razumeli o emu se radi. Ali su se u Talegaonu, kako su ljudi kasnije ispriali, vrata pozorita
odjednom sasvim sama otvorila i pruila priliku usplahirenoj gomili da izjuri napolje, i tako
izbegne stranu tragediju.
Metodi Savrenih Uitelja su bili jedinstveni, ali i krajnje neobini; nivo njihovog spiritualnog
angaovanja bio je izvan granica racionalnog ljudskog razumevanja. Sledei dogaaj to
najbolje ilustruje. Iako Babaan nije trpela nakit koji je dobijala za poklon, nosila je uvek
uske, male prstenove na rukama koje nije nikada skidala. Jedan prsten je bio toliko uzak da joj
se vremenom usekao u meso i na tom mestu stvorio ranu. Muice su se sakupljale oko te rane.
Kada bi otpadale njihove larve, Babaan bi ih sakupljala i vraala na ranu govorei: Moja
deco, hranite se, i neka vam bude dobro. Prirodno, ljudi su pokuavali da je odvedu kod
doktora, ali je ona to uvek odbijala, ak se nije ni slagala s tim da joj dovedu doktora kako bi
izleio infekciju; tako se stvorila gangrena i jedan prst je morao da se odsee. Rana se
zacelila, ali su sledbenici i dalje plakali, a ona ih je teila govorei: Zato plae? Ja uivam
u patnji.
Babaan je bila veoma velikoduna prema obolelima i naputenima. Ako bi joj doao gladan
ovek, ona bi ga nahranila iz svoje inije; ako bi joj zimi doao ovek drhtei, ona bi mu
ponudila njen al. Ipak, primeen je jedan izuzetak u ovakvom ponaanju. Jedne noi, dok je
bilo izuzetno hladno, doao joj je stariji ovek, alosno drhtei. Imao je groznicu i prehladu,
pa je zamolio Babaan da mu pomogne i izlei ga njenim nazarom pogledom. Babaan se

meutim, naljutila i besno mu prila, i otrgla sa ramena ono tanko ebe koje mu je bilo jedina
oskudna zatita protiv hladnoe. Posle toga ga je ignorisala; starac je utei seo da provede
gorku no pored nje. Meutim, ve ujutro se osetio neuobiajeno jak i zdrav, i potpuno
oporavljen nastavio dalje put!
Babaan je obino govorila na Patu ili persijanskom jeziku, i esto bi pominjala imena
persijskih pesnika ams-al-din Hafiza i Amir Kurua. Navodila bi sledee stihove:
Iako postoje milioni uenih pandita
i hiljade mudrih ljudi,
Jedino Bog razume Svoj sopstveni plan!
Divna je Tvoja kreacija, O Boe!
Divna je tvoja igra!
Ti sipa ulje jasmina na glavu goropadnika!
Ponekad bi pominjala razne svece ili uitelje, a posebno Taudin Babu, Ta je moj Kalif
Vrhovni Vladar ili Naslednik! Ono to Ta daje, on zapravo dobija od mene!
17. avgusta 1925, u pono, Babaan je iznenada izjavila: Moj jadni fakir Ta je otiao!
Niko nije razumeo ta je htela da kae, ali su sledeeg jutra, kada su novine donele vest o
smrti Taudin Babe u Nagpuru, ljudi shvatili znaenje njene izjave Nije nigde zabeleeno
da li su se ova dva Uitelja, Babaan i Taudin Baba, ikada sreli. Ipak, Babaan je uvek
pominjala Taudina sa izuzetnim potovanjem, nazivajui ga Ta..
Babaan je prebivala na ulicama Pune skoro dvadeset est godina, i za to vreme je hiljade srca
ranila otricom svog pogleda. Oko nje je uvek bila neka nevidljiva vatra, na kojoj su se
prile i sagorevale svakakve impresije.
U maju 1919. njen plamen je poljubio Svetlost Naeg Doba, Mervan eriar Iranija, koga je
Babaan uvek nazivala moj voljeni sin. Da otkrije Mervana, to je bila njena misija; zbog
svog voljenog sina ona je putovala iz Pune za Pandab mnogo godina ranije. Njeno mesto
ispod nim drveta nalazilo se samo nekoliko ulica od njegovog doma. esto ga je viala kako
prolazi sa svojim prijateljima; ali je ekala mnogo godina pre nego to ga je zagrlila. Kada bi
je, videvi da plae, ljudi upitali zato, ona bi odgovarala da je to zbog njenog sina. Odgovor
je bio zauujui, jer je bilo neshvatljivo kako ova stara ena fakir moe uopte imati dete.
Sa suzama u svojim opijajuim oima, ona bi govorila: Jednog dana moj sin e doi On e
doi i uzdrmati ceo svet! Niko nije uopte imao nikakvu ideju o tome ta bi ove rei trebalo
da znae.
Babaanino fiziko prisustvo na ovom svetu trajalo je oko 130 ili 141 godinu. 18. septembra
1931, jedan Babaanin prst je operisan u Sasun Bolnici; njeno stanje se posle operacije nije
uopte poboljalo i par dana pre naputanja svog tela, Babaan je promrmljala: Vreme je
vreme da odem Rad je zavren Sada moram da zatvorim radnju.
Jedan od sledbenika je zavapio: Nemoj to govoriti Babaan, potrebna si nam ovde, sa nama.
Sa podsmeljivim pogledom ona mu je odgovorila: Nikome, nikome nije potrebno moje
odelo. Niko ne moe da plati tu cenu. Ve sam prenela sva svoja dobra Vlasniku.
21. septembra 1931. u 4:27 popodne Babaan je napustila svoje telo. Ljudi su bili nemi kada
su saznali da je ova starica umrla. Suze su tekle Punom, tama se nadvila nad gradom, kao da
su oblaci postali njen al. Hiljade ljudi se pridruilo pogrebnoj ceremoniji za njen poslednji
put kroz ulice Pune. Babaan je sahranjena pod istim drvetom pod kojim je sedela toliko
mnogo godina i ljudi i dan danas poseuju njen grob. U plaanju trokova oko podizanja
Babaaninog spomenika ili darge, uestvovao je i njen voljeni sin, Mervan, koji je lino
priloio 4000 rupija.
Iako Babaan, Ruiasti Obrazi Voljenog Boga, spava u svom grobu, njeni oboavatelji znaju
da je ona veno iva u njihovim srcima.
Oh, Babaan! Klanjamo ti se srca punog ljubavi!

Tvoj poljubac je probudio Probuenog i podario mu blaenstvo!

Ti si otkrila Bezoblinog!

Narajan Maharad

Linkovi

- Arhiva Filmova o
Meher Babi
- Babin dom u
Indiji
- Download
- Druga verzija
ovog sajta
- Esotheria
Prodaja Babinih
knjiga
- Knjige na
engleskom za
skidanje
- Kompletna
biografija Meher
Babe
- Objave Sajt o
duhovnosti
- Razgovori u
Mandali Holu
- Razgovori u
Mandali Holu
drugi sajt
- Sajt posveen
Meher Babi

Admin

Jedan deak, koji je u oima sveta bio siroe, postao je kralj

univerzuma. Ovaj deak nije bio Narajan Bog samo po imenu,
nego je zaista postao istinski NARAJAN Svesni Bog. I ko zna
koliko je njih ispilo vino njegovog nevinog pogleda; koliko mnogo
njih je on poveo stazom realizacije Boga.
Sredoveni hinduista po imenu Rim Rao iveo je u selu Sindgi u
okolini grada Bialpura u junoj Indiji. Rim Rao je imao duboko
religiozan um i njegova ena Lakmi, to znai bogatstvo, bila je
duevno bogata zahvaljujui svojoj devociji.
Sve dok nije napunio trideset i etiri godine Rim Rao i njegova ena
nisu imali dece i to je bio alosni aspekt njihovog braka. Meutim,
srea je ula u njihov dom 25. maja 1885, kada im se rodio sin koga

Prijava
RSS lanaka
RSS komentara
WordPress.org

su nazvali Narajan Narajan je sanskritska re i ima razliita

znaenja. U ovom tekstu ona predstavlja Gospodara srca. Za
hinduiste re predstavlja i Boga sa hiljadu glava i okom koje sve
vidi to simbolizuje Njegov aspekt Beskonane Inteligencije.
Gospodar srca. Radost roditelja je bila bezgranina, ali i kratkotrajna,
jer se Narajanov
Sadguru Narajan Mahara u kraljevskoj odei, u Kedgaon Betu,
1936. Na sebi ima zlatom vezen fes, plavu jaknu od baruna i prsluk
vezen zlatom, kao i svilenu koulju, doti i sandale otac, kada je on
imao etrnaest meseci smrtno razboleo i umro. Lakmi Rao je bila
ophrvana nesreom, i da nije morala da vodi rauna o svom sinu
Narajanu, i ona bi ubrzo umrla od tuge. Iako je bila udovica, njena
sudbina je bila da se pobrine za sina. I pored bola zbog gubitka mua,
Lakmi je nosila svoj teret hrabro radi svog sina.
Posle smrti Rim Raoa, njegov brat Kaapa odveo je Lakmi i
Narajana u grad Bagalkot, ali je nesrea na ovaj ili onaj nain ipak
bila predodreena. Kada je Narajan imao samo pet godina, njegova
majka je takoe iznenada umrla, ostavljaui iza sebe siroe.
Narajanova baka je ivela u Nargundu, gde je imala malo pare
zemlje. On joj je bio jedini unuk, i tako je posle godinu dana
provedenih sa svojim ujakom Kaapom, Narajan otiao kod nje.
Iako je Narajan izgledao kao normalno dete dok se igrao sa ostalom
decom iz sela, od malena su njegove misli bile usmerene ka Bogu.
Kada je imao est godina, poeo je svakodnevno da poseuje
hinduistiki hram Boga Vjankatee Vjankatea se u nekim
delovima Indije koristi kao drugo ime za Vinua Onoga koji
odrava kreaciju. Pogledaj str 137-138. i 180. u knjizi Nita i Sve
za opis Vinua. da bi tamo video boanstvo. S vremena na vreme,
deak bi uestvovao u baanima i kirtanima devocijskoj muzici i
pesmama i svetenici hrama su potovali ovu ozbiljnu devocijsku
tendenciju.
Jednog dana, dok se igrao sa drugovima u umi blizu sela, Narajan se
zajedno sa njima popeo na oblinje brdo. Tu su otkrili peinu u koju
niko nije smeo da ue. Posle kratkog ubeivanja, neki su ipak uli,
ali su svi odmah u strahu istrali napolje iz mrklog mraka, osim
Narajana koji je ostao unutra i poeo da istrauje peinu. Njegovi
drugovi su pomislili da se zauvek izgubio, a on je nekoliko dana
lutao prolazima peine sve dok nije pronaao isklesane stepenice
koje su vodile u jednu veu praznu prostoriju. U jednom uglu je
pronaao jogija bez odee kako meditira. Kako je Narajan seo ispred
njega, jogi je polako izaao iz svog transa i otvorio oi. Poto mu se
poklonio, Narajan je ustao i na uenje svojih drugova i starijih,
vratio se u selo.
U hinduizmu postoji tradicionalna ceremonija prihvatanja svete niti.
Narajanovo prihvatanje ove niti proslavljeno je u drutvu velikog
broja gostiju. Deak je bio lepukast sa prefinjenim pokretima, i
njegove spiritualne aspiracije su ostavile dubok utisak na seljane.
Svako bi bio privuen njegovom nenom lepotom, instinktivno ga
volei, i izgledalo je kao da se vinska pesma ve uje u srcu ovog
deteta.

Iako je bio veoma mlad, Narajanove spiritualne tendencije su

pojaavale njegov nemir, i on je uskoro zakljuio da ga bakin striktni
dom pomalo ograniava. Jednom dok je jeo, zatraio je jo malo
proienog putera gija. Njegova baka, umesto da mu prui puter,
poela je da ga vrea kako je nezahvalan. Posle ovog dogaaja,
zasien, ne marei vie za svoj dom i roake, Narajan je napustio
sve. Tada, 1894, kada se odrekao sveta imao je samo devet godina!
Mada je bio veoma mlad da bi mogao da postigne neko zrelije
spiritualno odricanje, onaj koji je u njegovom srcu Pevao nije
Narajan poznavao ogranienja godina! Godine nisu bile vane. Ova
tenja i naklonost prema Bogu mogu uiniti nekoga ludim; i tada
boansko ludilo, igranje sa tigrovima, penjanje na nedostine vrhove,
hodanje po vatri i prolaenje kroz najgore nedae postaju neto
sasvim normalno.
Ne zna se gde je sledeih est ili sedam godina Narajan lutao; pria
se da je u to doba boravio izmeu Nargunda i Pune kao sadu Sadu
je ozbiljan aspirant, onaj koji se odrekao. Mada je Narajan jedno
vreme iveo kao pravi sadu, na spiritualnoj stazi je otiao daleko
izvan asketskog odricanja od sveta.. Tokom svojih lutanja, sigurno se
suoio sa tekim situacijama koje su mu raistile put ka cilju.
Gonjen svojom potragom, Narajan se naao u selu Saundati. U blizini
se nalazila planina Jelama gde je jogi po imenu \amdagni Rii
ostvario svoje uzdravanje. Do hrama na Jelami Narajan se popeo
kako bi imao daran boanstva te planine, i tu je i ostao da prenoi.
Kada se sputao do reke blizu hrama da se okupa, spazio je stariju
enu, tapasvini Tapasvini je ena asketa. Tapas se sastoji iz raznih
strogih uzdravanja. enu asketu.
Tapasvini je pozvala Narajana da joj prie, i upitala ga: Dete, tako si
mali. Kako to da si ovde doao sam? Gde su ti roditelji? Ispriaj mi
sve.
Dete-sadu je selo pored nje i poelo da pria: Moje ime je Narajan.
Moj otac je ri Data Mahara Kada je Narajan pomenuo ri Data
Maharaa, mislio je na hinduistikog boga Datatreju olienje
trojstva Brahme, Vinua i Mahee.. Data je moj otac i moj Bog; on je
moj jedini oslonac i podrka. Posle mog jutarnjeg i veernjeg
kupanja, ja ponavljam njegovo ime sve dok ne vidim da je on
zadovoljan.
uvi ovo, ena-asketa mu je sa zaprepaenjem rekla: Iako si tako
mali, pred tvojom devocijom svi odrasli mogu da se postide! Postati
bespomoan zapravo znai postati snaan. Samo oni koji su
bespomoni postiu Boanskost!
Uz ove rei ena se rastala od deaka. Narajan se zatim okupao u reci
i imao daran Renuke, jo jednog boanstva. Ostao je na Jelami
nekoliko dana, a zatim nastavio peice do Gurlhosura, na obalama
Malpraba, reke gde je ostao u hramu Vithobe Boga Krine nekoliko
dana.
Dok je bio u Gurlhosuru, jednom prilikom je Narajan osetio straan
napad gladi; otiao je do kue jednog brahmina da isprosi neto
hrane. Brahmin se razljutio i uzvratio: Jel ovo kua tvog oca?
Odlazi odavde ili u te prebiti!

Narajana su sramno izbacili, a njegova glad je privremeno prestala.

Vratio se u hram i poeo glasno da priziva Vithobu Krina! Krina!
Suze su mu tekle niz obraze, i on je pao u neku vrstu nesvesti.
Kasnije te veeri, u hram je dola starija ena i donela neto hrane.
Poto je ponudila hranu statui Vithobe, okrenula se ka Narajanu i
pruila mu hranu, a on je odgovorio: Nisam traio hranu, traio sam
Vithobu!
Starija ena mu je mirno odgovorila: Ali dete, ovo je Vithoba ovo
je Boji prasad i ti moe da uzme njegov deo. Tako je Narajan
pojeo hranu i zahvalio Vithobi zato to mu je usliio elju.
Kako moe onaj ko je Boji da ne bude zatien?
ak i sam tigar mu prilazi kao jagnje!
Narajan je napustio grad Gurlhosur i otiao u gustu dunglu, u jedan
hram koji je bio posveen ivi najveem od svih jogija. Hram je
bio naputen i on je u njemu bio sasvim sam. Jedne noi je u hram
doao tigar u potrazi za plenom, ali je Narajan potpuno neuznemiren
sedeo na svom mestu dok mu se tigar pribliavao. Zver je pomirisala
Narajanova stopala i zatim nestala u dungli. Narajan se nasmejao,
jer je izgledalo kao da je tigar doao da prisloni glavu na njegova
stopala i da primi blagoslov.
Poto je ostao odreeno vreme u ivinom hramu, Narajan se ponovo
otisnuo na svoja lutanja. Tokom tog perioda, esto bi bio bez hrane i
po dve nedelje; ali je nastavljao da hoda po vruini, kii ili hladnoi
ne znajui gde e ga put odvesti. U njegovom srcu je odjekivala
pesma i u tom blaenom stanju on bi zaboravljao na sve. Kretao bi se
tamo gde bi ga pesma vodila, i koliko god bolna bila njegova
iskustva, ona nisu bila nita u poreenju sa onim to je doivljavao
iznutra.
Poto je danima putovao kroz neku pustu i suvu oblast, jednom mu
se grlo toliko steglo, da je osetio kao da dolazi kraj. Nigde u okolini
nije postojala ni kap vode, i Narajan je potpuno iscrpljen, nemoan
da nastavi dalje, pao ispod jednog drveta da saeka smrt.
Odjednom se pojavio neki konjanik i pokazujui ka jednom drvetu,
rekao zauenom Narajanu: Tu se nalazi izvor. Zatim je nestao, i
kada je Narajan krenuo u naznaenom pravcu, na svoje iznenaenje
zaista je pronaao maleni potok. Posle ovog dogaaja, Narajan je
osetio jo veu sigurnost, jer je znao da ga Bog zaista pazi i prati.
Narajan je zatim preao u selo Kundgol gde je ostao etiri meseca u
kui bogatog zemljoposednika po imenu Nargoda. Bogati
zemljoposednik i njegova ena nisu imali dece, pa ih je mladi sadu
veoma razveselio, i oni su ga zavoleli. Nakon nekoliko meseci
ponudili su mu da ga usvoje i uine svojim naslednikom, ali je
Narajan to odbio i uskoro napustio Kundgol, krenuvi put Belgauma.
Putujui od Pune do Belgauma 1901. ili 1902, Narajan je neko vreme
proveo u hramu Hanumana pored Kapije Raviar. Tada je imao
petnaest ili esnaest godina. Iz Pune je jedva pobegao kada ga je neki
trgovac optuio za krau. Odatle je otiao za Kopargaon, gde je ostao
u jednom hramu posveenom hinduistikom boanstvu Bahirobi
Bahiroba, kao i Renuka ili Mudralevar, jeste jo jedan Bog
hinduistikog panteona, u kojem ih ima ak 330 000 000! Svi oni su

aneli Indre Boga kie. Odnosi se na strane 76 83 u knjizi

NITA I SVE.. Poeo je polako da privlai ljude i esto je vodio
pevanje baana. Vreme je prolazilo u prijatnom utisku Pesme, koja je
dirala srca svih ljudi sa kojima je dolazio u fiziki kontakt.
ovek po imenu Vadkoba svakodnevno je dolazio kod Narajana, i
ljubav prema ovom mladom saduu rodila se u njegovom srcu.
Vadkoba je bio oduevljen boanskim kvalitetima koje je otkrio kod
ovog mladia. Posle nekog vremena Narajan se premestio iz hrama
Bahiroba u kuu jednog drugog biznismena, Rup andija, koji je sve
uredio po Narajanovom nahoenju. Jednog dana kada je posetio kuu
Vadkobe, susreo je oveka po imenu Trimbak Rao, rodom iz
Kopargaona, ali nastanjenog u Arviju. Kada mu je Vadkoba
predstavio Narajana, Trimbak je odmah osetio snanu privlanost i
zapitao je Narajana da li bi hteo da ga prati do Arvija. Narajan se
sloio i zaneseni Trimbak i mladi sadu su krenuli.
Trimbak i njegova ena Lakmi nisu imali dece i sa istinskom
devocijom su oboavali hinduistikog boga Mudralevara u nadi da
e ih nagraditi sinom. Dok je Trimbak putovao za Arvi zajedno sa
Narajanom, Lakmi je usnula udan san. U njemu joj je neki glas
rekao: Mladi koji ti dolazi u kuu je veliki svetac Dobro ga pazi
i ponaaj se prema njemu kao prema svom sinu.
Uskoro su zatim njen mu i mladi doli do kue, i Lakmi je
doekala Narajana sa velikim potovanjem. Pria se da se jednom
prilikom, dok se Lakmi molila u Mudralevar hramu, Narajan
pojavio u njenoj viziji i rekao: Ja sam tvoj sin. Nema potrebe da se
dalje moli za drugog. Na ovaj nain molitve Lakmi su bile
usliene i Narajan je prestao da bude siroe. Lakmi je sluila
Narajana veoma predano, a Narajan se prema njoj ophodio neno,
kao da mu je ona zaista prava majka.
Dani su prolazili, mirno i zadovoljno, ali strela Pesme poela je
polako da probada Narajanovo srce. Niko sem njega nije poznavao
taj bol. Pesma ga je ponovo nainila nemirnim, gonei ga negde
drugde, i Narajan je udeo da otkrije njen izvor.
Narajan je uo Pesmu jasnije nego ikada pre, i njegova inspiracija ga
je povela put Gangapura svetog mesta za poklonike Datatreje
Gangapur je poznato sveto mesto hodoaa mnogih hinduistikih
sledbenika Datatreje. Hindusi veruju da je Datatreja Trojstvo
Brahme, Vinua i Mahea, ije se prisustvo moe posebno osetiti u
Gangapuru. Onima koje vatra boanske ljubavi sagori, Datatreja se
pojavljuje i pomae na mnogobrojne naine. Kada je Narajan
oboavao Datatreju, oboavao je Boga kao Onoga koji Stvara,
Odrava i Razara univerzum.. Nije se vie zadovoljavao ostankom sa
svojim roditeljima koji su ga usvojili u Arviju, jer se u njemu
probudila prava oluja nemira. Izvrio je sve pripreme za put do
Gangapura, ali suze Lakmi zbog misli o njegovom odlasku su ga
ipak zadrale. Za svih est meseci u njihovom domu, Narajan se
oseao kao istinski sin Timbaka i Lakmi, iako ga nisu rodili, i majci
je bila strana ak i pomisao o njegovom odlasku.
Narajan je sada imao sedamnaest godina; mada je bio mlad dosezao
je spiritualnu svest istinskog uitelja i trenutak sjedinjavanja sa

voljenim Datom je bio veoma blizu. Ovo jedinstvo se nije moglo

dalje odgaati, pa je Narajan dozvolio Lakmi da ga prati na putu za
Gangapur. Meutim, Lakmi se razbolela od groznice, i kako
Narajan nije mogao da je napusti, morao je da se vrati zajedno sa
njom u Arvi, alostan zbog toka dogaaja.
Kada se Lakmi oporavila, njene suze vie nisu mogle da zadre
Narajana, kada je po drugi put krenuo ka Gangapuru. Narajan se
radovao to je konano doao u sveti grad; smestio se ispod nim
drveta, blizu ua dveju reka, i vremenom postao nepokretan ili
opijen Bogom, uvek iskuavajui sveproimajue blaenstvo. Liio
je pre na ludaka nego na posveenog sadua, i izgledalo je kao da su
svi njegovi svetaki kvaliteti nepovratno nestali. Boanska vatra ga je
sagorevala, i on je bio sasvim nesvestan gladi ili ei. Ako je uopte i
jeo, to je bilo dok je lutao ulicama kao prosjak, kada bi uzeo ta god
bi mu dopalo ruku. ak i onda kada je reka narasla i poplavila sve,
Narajan se popeo na nim drvo i potpuno nezainteresovano sedeo na
granama apsorbovan u svoje spiritualno ushienje.
Narajan se zatim, gonjen eljom, popeo na oblinju planinu i poeo
da ivi u jednoj peini; u toj peini niti je jeo niti pio, ve se igrao sa
vatrom! U toj igri, elementi zadovoljstva i bola su bili pomeani. Bol
zbog opekotina je bio toliko jak da je samo pojaavao njegovu
vezanost za fiziko telo. A opet, spiritualna radost ga je obuzimala
oslobaajui ga iz tela. Bol se stvarno manifestovao; interesantno
za njega blaenstvo nije postojalo bez ovog bola! Patnja ga je u
jednom trenutku preplavila, i on je povikao: Ah, moj Voljeni, zato
nee da me sretne? Zato si otiao od mene? Zato se ne
okrene i pokae mi Svoje sjajno lice?
Peina se pretvorila u topionicu. Plaui od bolova, Narajan se
previjao u ovoj peini plamenova stapajui se iznutra sa okeanom
vatre. Konano se onesvestio, i kada je otvorio oi, ugledao je zidove
peine ugljenisane, a svoje telo netaknuto.
Sasvim oslabljen, Narajan je izaao iz peine i poeo besciljno da
luta planinskim obroncima. Posle nekog vremena, seo je pored
planinskog manastira apsorbovan u svoje unutranje stanje, kada je
odjednom zauo neki glas. Glas ga je jasno zvao po imenu, i on je
ustao, i poeo da traga za njim po unutranjosti manastira na kraju
jednog prolaza ugledao je starijeg oveka. Kada mu se Narajan
pribliio i poklonio, odjednom se njegovo more nemira pretvorilo u
more blaenstva! Narajan je pao pred stopala starca, prepoznajui ga
kao uitelja za kojim je toliko dugo sanjao. Nespokojstvo koje ga je
pratilo skoro deset godina, pretvorilo se u mir u prisustvu njegovog
gurua.
Starac ga je zagrlio, a zatim mu rekao: Gladan sam. Idi i isprosi mi
malo hrane. Kada se Narajan vratio sa hranom, otkrio je da su vrata
manastira zakljuana! okiran, poeo je da doziva svog uitelja.
uvi njegove povike, uvar manastira mu je priao i rekao: Ovde
ve dugo nema nikoga. Taj stariji ovek je otiao jo davno, i od tada
je manastir zakljuan.
Kada je uvar ipak otvorio vrata na Narajanovo insistiranje, moglo se
videti da zaista unutra nije bilo nikoga. Narajan je bio zbunjen, i

poto je seo ispod nim drveta, poeo je da priziva svog gurua da doe
i uzme malo hrane koju je traio. Mladi je gorko plakao, a strani
nemir mu se ponovo uvukao, ovaj put sa jo eom snagom.
Oh, uitelju, gde si? Zato si se sakrio? Dozvoli mi da te ponovo
vidim! Doneo sam ti hranu kao to si mi rekao. Neu je dirnuti sve
dok se ne pojavi i proba je. Doi, uitelju, doi brzo, ili u umreti
bez tebe!
Tri dana je Narajan ovako jadikovao. Duboko aljenje zbog
odvojenosti ga je ubijalo, a onda je odjednom spazio svog gurua kako
stoji pred njim. Starac je seo pored mladia i uzeo neto hrane.
Ostatak je dao Narajanu, govorei mu: Dovri, to je moj prasad
tebi.
im je Narajan progutao prvi zalogaj, izgled starca se potpuno
promenio. Otkrio je da starac nije niko drugi nego Datatreja! Telo
starca se transformisalo u mladalako sa est ruku, a njegovo
izborano lice pretvorilo se u tri glave! Kada se starac transformisao
u Datatreju pred Narajanovim oima, zapravo je Kvaa Kizir u
obliju starca postao Datatreja. Kvaa Kizir je Savreni Uitelj koji
uzima razliite forme, kako bi obezbedio Realizaciju i Savreno
Majstorstvo onim individuama koje nemaju ivog Uitelja. Narajana
nije poduavao Savreni Uitelj, pa je zato Kvaa Kizir uzeo formu
Datatreje, jer je to bila omiljena forma Narajana. Kvaa Kizir je
takoe bio i uitelj Mojsiju kada se pojavio kao plamen Hebrejskom
Proroku (koji se nalazio na estom planu). Kvaa Kizir je bio Uitelj
i Franje Asikog i pred ovim hrianskim svecem se pojavio kao
razapeti Isus. U stvari, Franja Asiki je bio i vei od obinog sveca,
jer je postao Savreni Uitelj i Realizovao je Boga uz pomo Kvaa
Kizira.
Sa ovom vizijom, sam Narajan se transformisao u NARAJANA
Univerzalnog Jednog! Mladi je postao Realizovan prevazilazei
ogranienja dualnosti. Ali mladi Narajan je sa postizanjem boanske
svesti Aham Brahmasmi Aham Brahmasmi je stanje ili
tvrdnja Ja sam Bog, u misticizmu Vedante. Pogledajte str. 296. u
knjizi BOG GOVORI izgubio svoju sopstvenu individualnu svest i
prestao da ima bilo kakve veze sa svetom ili svojim telom. Meutim,
vremenom je uz pomo i milost Datatreje, mladiu omogueno da
povrati svest o svom telu i atmosferi oko njega. Tokom ove faze
sputanja iz boanskog stanja, Narajanovo zdravlje je potpuno
oslabilo, ali se sa vraanjem na nii nivo svesti i povratilo, tako da je
njegovo osamnaestogodinje telo oivelo, snano i silno.
Mladi Sadguru je napustio planinu i reku kod Gangapura, i vratio se
domu svojih spiritualnih roditelja u Arviju, na njihovo veliko
zadovoljstvo. Ljudi u Arviju brzo su primetili mladievo dostizanje
najvieg spiritualnog stanja Boanske Svesti uz svest o kreaciji
Saha Samadi i poeli da ga oboavaju, otvoreno ga prihvatajui
kao Savrenog Uitelja, i traei njegov blagoslov.
Izgledom je podseao na dete; Narajan je bio nizak, otprilike visok
etiri stope i est ina. Deca su ga oboavala. Smejui se i skaui,
on bi se radosno igrao sa njima. Tako je neko vreme Narajan natapao
tlo Arvija svojim vinom. Ljudi su bili zahvalni to u njihovom gradu

prebiva iv Sadguru.
Posle nekog vremena, Narajan nije vie bio zadovoljan Arvijem kao
svojim seditem. Trideset etiri milje od Pune, mladi Mahara je
izabrao malo selo po imenu Kedgaon za svoj glavni centar aktivnosti.
Prvo je boravio na ostrvu blizu sela, starom Kedgaon Betu, 1903.
Hteo je da tu kupi neku zemlju, ali poto su seljaci odbili da je
prodaju, 1912. se preselio nekoliko milja do novog Beta, i tu kupio
zemlju za svoj stalni aram.
Narajanova glavna enska uenica, po imenu Anani Bai, bila je
jedno vreme prostitutka u Bombaju, i poznavala je mnoge linosti iz
drutvenog i politikog ivota. Postala je vremenom veoma bogata;
uz pomo svog prelepog glasa, budila je strast u svojim bogatim
patronima. Meutim, imala je i dosta neprijatelja koji su pokuali da
je otruju pan liem, i mada nije umrla, izgubila je svu lepotu svog
glasa. Mesecima je pokuavala da se izlei, ali je sve bilo uzalud.
Na kraju je poela da trai pomo gurua i jogija, ali ni oni nisu mogli
da je izlee. Jedan guru ju je posavetovao da poseti sadua koji je
obino sedeo na ulici; to je bio Narajan.
ena mu je prila i zamolila ga: Rekli su mi da ti ima mo da mi
vrati glas.
Zato bih to uinio? bio je saduov odgovor.
Da mogu ponovo da pevam, ona je rekla.
Ah, da moe da peva! Pa kome e pevati? Ako ti vratim glas, da
li e pevati meni? zapitao ju je Narajan.
ena je odgovorila:Naravno, uradiu ta god eli.
Pa hajde onda, zapevaj mi neto! i uz ove rei ena poe da peva,
na sopstveno zaprepaenje.
Nakon ovog dogaaja, Anani Bai je napustila svoju profesiju i svo
svoje bogatstvo dala Narajanu koji je tako postao bogati maharada i
zauvek ostavio iza sebe siromatvo sadua.
Narajan je u Kedgaonu sagradio prelepi hram posveen Datatreji, u
kojem je svakodnevno, po hinduistikom obiaju, obavljao sluenje
puu. Pria se da se Datatreja pojavljivao svakoga dana kada bi
Narajan obavljao slubu! Slava mladog Sadgurua se proirila; ljudi
su dolazili u sve veem broju radi spiritualnog vostva i blagoslova, i
tako se pusta zemlja Kedgaona vremenom naselila, kako se broj
Narajan Maharaovih sledbenika poveavao.
Metodi Savrenog Uitelja su jedinstveni i zaista je nemogue
normalnim intelektualnim razumevanjem shvatiti njihovo znaenje.
U skladu sa hinduistikim obiajima, Narajan Mahara je sam sluio
Datatreju i nagonio svoje uenike da isto to ine. Svakog dana bi
odlazio na daran mermerne statue Datatreje u hramu, za koju se
govori da je postajala iva. Kada je mermerna statua Datatreje
oivljavala, to je bio sam Kvaa Kizir u formi Datatreje, koji se
svakoga jutra pojavljivao u hramu kada je ritual obavljao Narajan.
Zatim bi davao daran svojim sledbenicima. Sam Narajan bi vodio
procesiju u ast Datatreje svakog etvrtka i pevao melodine baane
na skupu.
Narajan bi takoe povremeno sluio ivu najveeg od svih jogija,
ili falusni iva lingam, i esto bi nosio ivaistike oznake.

Oboavanje je bila glavna aktivnost ovog Savrenog Uitelja.

Jednom je sakupio est hiljada hinduistikih svetenika i izveo
fantastinu ceremoniju. Ponekad bi Narajan postajao slian detetu, i
igrao se sa svojim sledbenicima, da bi im kasnije objasnio spiritualnu
pozadinu svih tih igara.
Tako je sagraena mala palata za Narajana, u kojoj je on iveo i u
jednom Holu davao grupni daran. U okviru palate su se nalazili
njegova soba za odmaranje, spavaa soba i kuhinja. 1926. je pored
palate sagraena podzemna prostorija u koju bi se on povlaio zbog
svog univerzalnog rada.
Iskreno govorei, Sadguru nema nikakvu stalnu obavezu ili dnevnu
rutinu. Njegov rad je usmeren ka oslobaanju drugih od svetovnih
ogranienja i u tu svrhu on bira razliite naine koji se mogu nazvati
njegovim metodom. Sadguru je Bog u ljudskoj formi, individua koja
je postala Bog, i on je izvan svih ogranienja; svaka njegova
aktivnost je izvan okvira ljudskog razumevanja.
Narajan Mahara doslovno Bog Kralj bio je amali uitelj; bio
je ljubazan, prijatan, detinjast i retko osoran. Njegovi uenici tvrde
da se njegov fiziki izgled nije promenio itavih trideset godina da
je bio veno mlad. Mada je bio veoma nizak, njegovo suvo telo je
imalo skladan oblik i finou kao da je jogi. Spiritualni put mu je bila
raa joga. Raa joga je jogika praksa strogog uzdravanja,
asketizma i discipline, kako bi se postigla mo i ovladalo iluzornim
jastvom uma, energije i tela. Neki od njegovih uenika tvrde da je
njegova spiritualna linija bila povezana sa Dnjanevarom
Dnjanevar, Sadguru iz Maharatre, imao je samo devet godina kada
je postao savren, i posle toga je iveo samo jo deset godina. ang
Deva je bio mahajogi ertvrtog plana, koji je jahao na tigru i nosio
kobru oko vrata. Ovaj veliki jogi je jednom izazvao mladog
Sadgurua, ali nije uspeo da ga savlada svojim okultnim moima, i
zatim je postao uenik Dnjanevara. najmlaim od svih Sadgurua,
koji je mnogo vekova ranije iveo u Maharatri. Narajan je ukrasio
svoju palatu velikom slikom na kojoj se Dnjanevar sree sa velikim
jogijem ang Devom. Narajan, koji je nekada bio nagi raa jogi, i
koji je prolazio kroz surova uzdravanja i asketska odricanja, sada se
kraljevski odenuo u svilu i kadifu sa zlatnim vezom i dijamantskim
dugmadima!
Onaj koji se nekada smucao po peinama, sada je iveo u
zadivljujuoj palati! Pria se da su njegov krug od dvanaest uenika
inile sve same maharade iz Indije. Iako se oblaio kao bogati
maharada i imao najbolje krojae iz Bombaja, kupovao novi
automobil svake godine, bio je spiritualno savren kralj koji je
gospodario u sva tri sveta Triloka mentalnom, finom i grubom.
Jednom prilikom je neki zoroastrijanski sledbenik, koga je Narajan
zvao sine, zapitao: Narajane, ti me naziva svojim sinom, pa zato
mi onda ne da neke od tih dragulja koje nosi, da budem tako bogat
kao ti?
Odjednom, Narajanovo raspoloenje se promenilo i on je oveka
pogledao sa prezirom i gaenjem, govorei mu: Nikada nemoj
poeleti takve stvari! Ovo prstenje i dragulji su obina praina!

Narajan bi davao daran u svojoj palati na raznim prestolima koji su

bili raskono ukraeni. Jedan presto, na kojem je bio izrezbaren lik
Datatreje, bio je obloen srebrom i veoma visok skoro deset stopa,
a unutra se nalazila divno oblikovana stolica, takoe obloena
srebrom.
Aprila 1915, dok je Narajan davao daran na svom srebrnom
prestolu, odjednom se kroz masu sveta probila svetlost i jedan
mladi, sav u ritama je stupio pred njega, pogleda punog boanskog
vina! Mladi je bio zaslepljen! To je bio zoroastrijanski mladi koga
je Babaan poljubila! Narajan je odmah raspustio gomilu i siao sa
svog mesta. Neno uzimajui mladia za ruku, odveo ga je do
prestola i skidajui venac cvea sa svog vrata, stavio ga na njega.
Zatim mu je dao da popije sok od sveeg manga. Kada je popio sok,
mladi se podigao sa prestola, poklonio Narajanu i nestao na vratima.
Narajan je gledao za mladiem sve dok se ovaj nije potpuno izgubio
iz vida; izgledao je izuzetno zadovoljan. Za one koji su tog dana
ostali, vie nije bilo darana, i sledbenici su se pitali ko je bio taj
mladi koga je uitelj postavio na svoj presto.
Narajan Mahara je esto putovao do Pune ili Bombaja, ali i drugih
delova Indije, esto praen decom svojih sledbenika. 1934. bio je
gost maharade od Misora, i nastavio je dalje do Indora, gde ga je
odvela maharadina lina koija. 1935.krenuo je na sever do
Himalaja; govori se da mu je kralj Nepala ponudio svoj presto.
Takoe je putovao do Benaresa, gde je obavljao sveto kupanje u
drutvu mnogih sledbenika i dece.
U Indiji je blagoslov ili daran svetaca i gurua esta pojava. Kada su
uli da je Narajan izveo nekoliko uda u Kedgaonu, ljudi su pohrlili
da ga vide i dodirnu. Ali uda su bila samo igra. Narajan Mahara je
posedovao vinaru ljubavi i zbog ovih uda ljudi su dolazili izdaleka
po njegov blagoslov. Ova uda su bila samo senka Narajanovog
stvarnog rada kuanja vina boanske ljubavi koje je teklo njegovim
telom. Nema drugog stvarnijeg prasada od ove ljubavi! I Narajan ju
je delio svima koji su vapili za Bojom ljubavlju. Smisao ivota je u
stvaranju ovog vina i njegovom ispijanju kada ivot prestaje da
bude ivot Postojanje se raa. Ovo je najvei od svih spiritualnih
darova i samo Savreni Uitelj moe da ispuni srce ovim prasadom.
Avgusta 1945, Narajan Mahara je napustio Kedgaon i krenuo na jug
put Bangalora. Tamo, u sklonitu naputene tvrave, izvedene su
razliite pripreme za jagne ceremonije svete vatre od sandalovine i
ulja. Ceremonije su trajale tri nedelje i stotine sledbenika iz razliitih
delova Indije je dolo zbog ovog svetog rituala. Hiljade ljudi je
dobijalo svakoga dana besplatnu hranu na ovom mestu. Narajan je
vodio ovaj festival i lino davao dakinu prasad u formi novca.
Ovaj prasad je poklonjen stotinama siromanih ljudi. Interesantno
je pomenuti da je Narajan Mahara krenuo na svoj poslednji put iz
Kedgaona avgusta 1945, posle eksplozije bombi u Hiroimi i
Nagasakiju, u Japanu.
Niko nije znao kako Narajan obavlja svoj univerzalni posao; on je
uvek zraio neopisivim blaenstvom. Vino njegove ljubavi bilo je u
svom zenitu i izgledalo je kao da svi njegovi sledbenici i hodoasnici

gube pamet u opijajuoj atmosferi koju je Narajan stvarao. Meavina

blaenstva i eksplozije je proimala vazduh. Ali po zavretku jagni,
svaija radost se pretvorila u tugu, jer je 3. septembra 1945, Sadguru
Narajan Mahara napustio svoje fiziko telo. Ulicama grada
Bangalora su tekli potoci suza i tuge. Ove suze su nosile vino koje je
Narajan podario svojim sledbenicima i kako su potekle, sprale su veo
i otkrile pravu formu Narajan Maharaa!
Telo Sadgurua je kremirano u Bangaloru. Pola pepela je odneeno u
Kedgaon Palatu, a ostatak u Benares, gde su ga apsorbovale velike
vode Ganga.
Oh Narajane Maharau! Upuujemo ti vene pozdrave!
Ti si ukrasio Drevnog svojom milou!
Ti si krunisao Kralja univerzuma!

Taudin Baba

Dok je nekoliko
engleskih dama askalo, ispijajui svoj popodnevni aj petkom u lokalnom klubu, odjednom
se na teniskim terenima pojavio neki nagi Indijac. okirane ovom pojavom, i pomiljajui
kako taj ovek mora da je izgubio svaku pamet, pozvale su policiju da ga uhapsi; ovi su ga
zatim osudili na zatvor u ludnici.
Ovaj ludak, meutim, bio je potpuno drugaiji udak od ostalih. Gomila bi se sakupljala
izvan zidova ludnice i svakoga dana ekala da im udeli blagoslov! Vremenom je otvoren
poseban ulaz u ludnicu kako bi ljudi mogli da vide ovog ludaka! Zato? Da li je on bio zaista
lud ili su ljudi koji su ga osudili u stvari bili ludi? Zato su ljudi traili blagoslov ba od ovog
ludaka? U pitanju je bilo vino on jedini ga je posedovao!
Mada su Britanci smatrali ovog muslimana ludim, mora da su i sami bili ludi, poto ga nisu
prepoznali. On je bio vlasnik spiritualne vinare. On je bio Ta Indije kruna Islama! On je
bio Taudin Baba, Kutub stoer univerzuma osovina svih kosmikih sila. Ovaj
muslimanski uitelj je otvorio svoju vinaru u duevnoj bolnici i ljudi su postali opijeni i
boanski ludi u njegovom drutvu.
Ako ovaj musliman nije bio lud, zato je onda dozvolio da bude zatvoren u ludnicu? Obini
ljudi ne mogu odgonetnuti ovu misteriju. Zar nije doao zbog njih, ludaka? Zbog onih koji su
izgubljeni u ludilu ovog sveta? Ovih esnaest godina provedenih u ludnici su bile posebna

faza Kutubovog unutranjeg rada. Ovaj muslimanski mladi nije bio lud kada su ga zatvorili u
ludnicu lud je bio svet oko njega! Ceo svet je lud jedino ovek koji je Jedno sa Bogom
jeste istinski normalan.
Taudin Baba je bio jedinstveni uitelj koji je iveo meu najluima od ludih, i on, Gospodar
uma, od ludnice je nainio svoj centar. Njegova pria je izuzetno zanimljiva.
Ujutro 17. januara 1861, u gradu Kampti izvan Nagpura u centralnoj Indiji, zabrinuta
porodica Mariambi primila je radosne vesti o roenju sina u 5:15. Ali, za divno udo, beba
nije zaplakala kada je dola na svet. Da li je dete roeno mrtvo? neki su se pitali. O,
nemojte ni pomisliti tako neto, drugi su odgovarali, to je Mariambin prvenac!
Muko dete nekoliko asova nije pokazivalo znake ivota. Konano, pria dalje kae da je
porodica donela odluku da detetovu glavu treba dodirnuti vrelim gvoem! Ono e ili naterati
bebu da otvori oi i zaplae, ili e pokazati da je ono zaista mrtvo! Nekom starijem iz
porodice je pripala dunost da to uini. Vreli gvozdeni vrh je dodirnuo glavu i ono je snano
zaplakalo. Zatim se smirilo, i dok su suze tekle, ono je posmatralo one koji su se nalazili oko
njega. Dete se ipak pokrenulo, na radost cele porodice.
Dete su nazvali Taudin Muhamed Badrudin. Doslovno Taudin znai onaj koji nosi krunu, u
ovom sluaju krunu proroka Muhameda. Njegov otac, Sajed Muhamed Badrudin, bio je
vojnik komandant bataljona u britanskoj vojsci. Ba pre roenja svog sina bio je premeten
u Kempti kod Madrasa. Sajed je bio ponosan to ima sina i zahvalan Sve-Milostivom Alahu
to je njegov sin iv.
Meutim, tragedija je uskoro dola u dom Badrudina Taudin je imao samo godinu dana
kada je njegov otac poginuo. Mariambi je dala sve od sebe da podigne sina kojim bi se Sajed
ponosio. Deak je iao u finu kolu i sa est godina se smatrao izuzetnim uenikom. Ali
tragedija se ponovo desila; kada je imao devet godina Taudinova majka je takoe umrla.
Teret podizanja deaka je pao na njegovu baku po majci.
Jedinstveni spiritualni kvaliteti su se otkrivali u Taudinu dok je bio sasvim mlad. Deak je
nastavio sa svojim kolovanjem i uenjem arapskog, persijskog i urdua, kao i engleskog; on je
bio i strastveni italac. Taudin je rapidno napredovao u svom viem obrazovanju sve dok
nije napunio osamnaest godina, kada se desio divan dogaaj koji mu je potpuno promenio ceo
ivot.
U Nagpuru je iveo poznati svetac po imenu Hazrat Abdula ah, koga su muslimani veoma
potovali. Jednog dana ovaj svetac je posetio Taudinovu kolu i kada je primetio mladia,
rekao je: Zato bi ovaj deko bio u koli? Zbog ega on ui? ta je jo ostalo to on ne zna?
Mladi poseduje gnosis boansko znanje!
Svetac je priao Taudinu i njihove oi su se susrele. Uzimajui neki biskvit, Abdula ah je
pojeo pola, a drugu polovinu je dao Taudinu. Svetac je govorio dok je mladi jeo svoju
polovinu: Jedi manje; spavaj manje; govori manje i prouavaj Kuran kao da te sam Prorok
Muhamed posmatra!
im je pojeo biskvit, u Taudinovom srcu zauo se gazal vina i iz oiju su mu potekle suze
udnje. Mladi je napustio kolu i tri dana ostao u blaenom stanju punom suza, enjivo
ekajui da se njegov Voljeni pojavi. Svetac je u Taudinovoj dui probudio spiritualnu
udnju za spoznajom Boga. Nema nikavog biografskog materijala o muslimanskom svecu
Abdula ahu.
Taudin se promenio. Vie nije bio uenik, ve je radije bio sam, i zanimanje za druenje sa
njegovim prijateljima potpuno je iezlo. Primio je unutranje blago, ali nije imao nikakvu
ideju o tome ta je ono zapravo bilo!
Mada je postao usamljenik i stranac svojim drugovima, mladi je postepeno izaao iz tog
stanja i poeo da se ponaa sasvim normalno. U to doba je poeo da ita sa oduevljenjem
Hafizov Divan. Rei Hafiza su oivele i sledei stih ga je posebno dirnuo:
Ispij vino! Odbaci Kuran i Kabu!

Idi u hram i ne smetaj nikom.

Taudin je ispijao boansko vino; sagorevao je Kuran i Kabu na plamenovima svog srca.
Uao je u svoj unutranji usamljeni hram i ostao u blaenom stanju.
Zatim su se 1879. okolnosti tako uskladile da je Taudin sreo svog Ljubljenog. Nad gradom
su se nadvili tamni oblaci; duge kie su proizvele poplavu Kanhan reke, i traena je pomo
vojske kako bi se spreila katastrofa. Grad Kampti je pretrpeo ozbiljna oteenja; mnogi su se
utopili ili izgubili svoj dom. Kako bi olakao finansijsku situaciju svoje bake, Taudin se
prijavio u vojsku, iako je iznutra eznuo za Bogom i srcem se pripremao za susret sa Njim.
Ono je postalo aa puna pesme:
Gde si? Gde si? O Voljeni doi!
Pozovi me ili mi Sam doi. Pozovi me ili doi!
Voljeni Bog je naravno uvek milostiv, i uvi iskreni Taudinov krik, On nije mogao ostati
nezainteresovan. Mladieva prijava za vojsku je mogla da ga odvede kod Onog koga je traio,
jer je uskoro premeten iz Kamptija u Sagar.
Sagar znai okean. Taudin je trebalo da ode u Sagar kako bi se stopio sa okeanom! Dok su se
drugi vojnici obuavali kako da se bore sa neprijateljem, Taudin se borio sa samim sobom. U
poreenju sa prevazilaenjem svog ogranienog jastva i pobeivanjem lanog ega, vojnika
pobeda nad neprijateljem je bila jednostavna.
On je vodio tajni rat. Kako se moe izmeriti estina unutranje borbe mladog Taudina? On je
bio sam svoj vojnik, u pokuaju da bude hrabar usred strane unutranje bitke. Taudin je
sramno porazio svog unutranjeg neprijatelja i njegovo srce je grozniavo i pobedonosno
uzvikivalo: Voljeni! Voljeni! Voljeni!
Konano, jedne noi kada je Taudin bio na strai, neko ga je pozvao. Zauen, okrenuo se
oko sebe i polako krenuo ka mestu odakle je uo glas. Otiao je iza baraka i uao u gustu
umu; krei sam sebi put, konano je doao do oveka koji je sedeo ispod drveta. To je bio
muslimanski Kutub, poznat u tom kraju, Hazrat Daud ]iti on je bio istinski Voljeni koji je
Taudinovo srce ispunio nemirom. Kutub Hazrat Daud ]iti je bio uitelj koji je dao
Taudinu realizaciju Boga. Meutim, nema poznatih zapisa ili injenica o ivotu ili
spiritualnom nasleu Daud ]itija.
Ne gledajui u Taudina, stari uitelj mu je naredio da donese olju vrueg aja. Ponovo
pronalazei put kroz umu, Taudin je doneo olju aja, a da nije prosuo ni kap. Poto je otpio
malo, Daud iti je ostatak dao Taudinu i rekao mu da ispije olju do kraja.
im je mladi Taudin ispio aj, njegov unutranji nemir u trenutku je nestao i pretvorio se u
okean blaenstva! Taudin je u tom momentu realizovao Boga. U njegovoj Boanskosti svet
vie nije postojao bio je potpuno poniten. Sve je nestalo; Taudin je izgubio svaku svest o
svom telu i spoljanjem svetu. Doiveo je Anal-Hak stanje ja sam Bog. Bio je svestan
jedino boanskog ja i on je postao BOG. U Sagaru, sa osamnaest godina, Taudin je
preobraen u SAGARA OKEAN!
Mladi Taudin je postao Mazoob onaj koji je stopljen sa Bogom. Prestao je da potuje
pravila u vojsci i poto je poeo da se ponaa neobino, njegovi drugovi vojnici su pomislili
da je poludeo. Ali, on se zapravo kupao u Beskrajnom Blaenstvu, Beskrajnoj Moi i
Beskrajnom Znanju. Svake noi, Taudin bi lutao umama kako bi pronaao Hazrat Daud
]itija i sedeo sa njim satima.
Taudinova baka se meutim, jo uvek brinula o njemu, pa mu je ak i obezbedila venanje
sa jednom muslimankom, ali zbog specifinog stanja njegovog uma, familija mlade je prekinula veridbu. Uskoro nakon noi u kojoj je realizovao Boga, nadreeni su otkrili da je on
nesposoban za slubu; baka je morala da doe u Sagar po svog unuka.
Kada su doli u Kampti, i ona sama se uskoro uverila da je Taudin potpuno poludeo.
Ozbiljno zabrinuta zbog ovakvog stanja, starica je tragala za svakakvim lekovima koji bi
mogli da pomognu njenom unuku, ali svi su oni ostali bez rezultata, i Taudinovo stanje se

uopte nije poboljalo. Nije prolo mnogo, a Taudinova baka je umrla i on je ostao sam.
Niko nije ni pretpostavljao koliko je u stvari Taudin bio usamljen! Praktino je nemogue da
se neko povue u sebe, i da potpuno sam podnosi sve karmike vezanosti i uobiajene veze.
Biti istinski sam kao Bog jeste cilj ivota; Taudin je dostigao taj cilj i uprkos svom
spoljanjem ponaanju, on je bio ovek koji je zaista postigao Boansku Svest!
Ostavljajui ga samog u bakinoj kui, Taudinovi roaci su ga potpuno napustili, smatrajui
ga neizleivim. etiri godine on je tako ivotario kao meta podsmeha i spletki okrutnih
sugraana. Ali prava Taudinova agonija je u stvari bila vraanje u normalnu svest. Iako je
iveo usamljeno, Taudin je bio u stanju Majzoobiyata; i Majzoob, mada utopljen u
Beskonano Postojanje Boga, jeste gospodar svakog blaenstva! Patnja ne moe da utie na
Mazuba zato to on nema obinu ljudsku svest. Da bi bio Kutub, Savreni Uitelj, onaj koji
je realizovao Boga mora da sie iz tog boanskog stanja i povrati normalnu svest, prvo o
mentalnom, a zatim i o suptilnim i grubim planovima. U tom silasku nema nieg sem patnje;
ova agonija je bila Taudinova prava patnja a ne usamljenost ili ludost.
Meutim, tokom ove etiri godine, izgledalo je kao da Taudin sve vie i vie ludi. Avaj,
alei stanje svog neaka, njegov ujak, Abdul Rehman, ga je poveo u svoj dom u ]andi. I tu je
takoe, Taudin leen, ali bez ikakvog uspeha.
Ubeen da je njegov sluaj izgubljen, ujak Abdul Rehman je konano prepustio svog neaka
ludilu i siromatvu. Vrativi se u Kampti, Taudin je patio strano kako fiziki, tako i
mentalno postao je seoska luda, predmet svakakvih ala. Ni njegov ujak, niti bilo ko drugi,
nije shvatao da je Taudin patio kako bi povratio svoju ljudsku svest kako bi se vratio na
normalni nivo svesti i tako smanjio patnju oveanstva.
Da bi izbegao ulice Kamptija, Taudin je veinu vremena provodio lutajui po okolnim
brdima. Svaki put kada bi se vratio u grad, ljudi bi ga zagledali, pa su vremenom i postali
svesni toga da on u stvari i nije bio lud u uobiajenom smislu te rei. Ipak, deca su ga
neprestano kinjila. Vukli bi ga za odelo ili gaali kamenjem, ali ih Taudin nije u tome
spreavao. Jedino bi sakupljao kamenje koje su deca bacala na njega, kako ih ne bi ponovo
upotrebili. To gaanje kamenjem moda je pomoglo Taudinu da povrati normalnu svest.
Verovatno zahvaljui ovoj deci i njihovoj prividnoj surovosti, Hazrat Daud ]iti je vraao
Taudina u uobiajenu svest, jer bi veoma brzo, posle nekoliko udaraca, Taudin poinjao da
se ponaa normalno! Niko nije ni pretpostavljao da je Taudin postao Kutub.
Taudin je tada imao samo dvadeset dve godine. Vremenom je mladi Savreni Uitelj postao
visoko cenjen. Jednom prilikom dok je tumarao gradom, odjednom je uao u kuu nekog
tkaa. Taudin se obratio domainu osornim glasom: Za tebe e biti najbolje da odmah
sakupi porodicu i sve to je vredno i odmah napusti kuu! ovek je oklevao za trenutak, ali
je bio impresioniran svetakom pojavom napasnika, pa je posluao zapovest bez pogovora.
Samo nekoliko momenata nakon upozorenja, u kui je izbio poar i sravnio je sa zemljom.
Tako su porodica tog oveka i sva njegova bogatstva bila spaena.
Jednom drugom prilikom, kada je neki ovek ugledao Taudina, povikao je: Hazrat, doi!
Moja kerka je na ivici smrti. Taj ovek je bio kod mnogih lekara, ali se devojino stanje nije
poboljavalo.
Taudin je za trenutak zaklopio oi i nasmeio se, odmah potom govorei: Tvoja kerka je
sada sasvim dobro. Idi kod nje.
ovek se vratio kui i zaprepastio se kada je video svoju devojicu kako sedi u krevetu i
veera. Kada je zapitao enu kako se tako brzo oporavila, ona mu je odgovorila: Samo
nekoliko minuta pre nego to e ti stii, neki prosjak je zakucao na naa vrata i zamolio za
malo hrane, koju sam mu ja i dala. Raspitivao se o naoj kerci i ja sam ga uvela u njenu sobu.
Bio je sa njom samo na kratko, i kada je izaao, rekao mi je: Nemojte vie da brinete, ona e
se oporaviti. Kasnije je ova porodica otila da vidi Taudina, i ena je potvrdila da je to bila
ista ona lutalica koja je dola u njenu kuu.

Prolo je skoro deset godina, a Taudin je jo uvek iveo na ulicama Kamptija, esto
spavajui na mostu pored eleznike stanice. Tokom dana ili noi bi obino lutao po gradu.
Iako je strancima izgledao kao ludak, a onima koji su ga poznavali kao fakir, Taudin je
zapravo ve u to doba bio Savreni Uitelj.
Onda se 26. avgusta 1892. desio incident koji je nagnao britanske vlasti da ga zatvore i
poalju u mentalnu bolnicu, iako se meu graanima podigao talas protesta, posebno meu
muslimanima. Pa ipak, poto je jedna od britanskih dama pretrpela zaista jak ok kada je
ugladala nagog oveka u teniskom klubu, njen mu je zato bio posebno uvreen, i koristei
svoj uticaj, prisilio je vlasti da uhapse ovog muslimana. Taudinovo suenje je izazvalo
primetnu panju u javnosti i tokom procesa, sudija mu je postao izuzetno naklonjen. Iako je
Taudin bio obuen u krpe, sudija ga je stalno video obuenog kao kralja! Sudiju je ceo tok
suenja veoma dirnuo. Uprkos oklevanju, britanske vlasti su ga prisilile da osudi Taudina na
duevnu bolnicu do kraja ivota.
Taudin je imao trideset jednu godinu kada je odveden meu zidove bolnice nekoliko milja
izvan Nagpura. Danas je ovo zvanina mentalna bolnica, ali onda je to bilo mesto u kojem su
svi bili osueni doivotno mesto u kojem se kada se jednom lanci zakljuaju, kljuevi
bacaju. To je bila ludnica! U njoj nije bilo nikakvog leenja pacijenata koje je poznato u
dananjim institucijama.
Obuen u dugaku zelenu halju, Taudin je obavljao sve fizike poslove zajedno sa ostalima;
ali kada su uvari naslutili njegovo pravo stanje, pokuali su da ga zatite od poniavajueg
rada lomljenja kamenja i ienja. Taudin je to odbio i istrajao u tome da obavlja sve
naporne zadatke koje su radili i drugi zatvorenici.
Jednom je Taudin nosio na glavi metalnu kantu punu zemlje. Naelnici u toj instituciji su bili
zaprepaeni kada su videli da kanta ne poiva na njegovoj glavi, ve da lebdi nekoliko ina
iznad! Taudin se kretao leerno, dok su svi ostali bili zaprepaeni prizorom. S vremena na
vreme bi ispoljavao okultne moi i kada bi se neki takav dogaaj desio, to je samo pojaavalo
ubeenje zatvorenika i nadreenih o njegovoj stvarnoj spiritualnoj veliini.
Kako su godine odmicale, kad god bi Taudin poeleo da napusti ludnicu, uvari su
pronalazili otkljuane brave! Napustiti ludnicu je bilo strogo zabranjeno, ali kako su oni mogli
da ga spree?
Taudin je imao posebno drvo pod kojim je primao ljude, ali poto nije imao nikakvu
privatnu sobu, spavao je u velikoj spavaonici sa ostalim zatvorenicima, koji su se smirivali u
njegovom prisustvu. Jednog dana otkrilo se da je jedan zatvorenik pobegao. Abdul Maid
Kan, glavni doktor u bolnici, bio je strano zabrinut, ali mu je Taudin priao i rekao:
Nemojte se uzbuivati; on e se vratiti koliko sutra.
Ve sledeeg dana, ovek se vratio. Kada su ga upitali zato je to uinio, on je ispriao:
Otiao sam kui, ali me je tamo saekao Taudin Baba. Poto me je dva puta dobro
oamario, naredio mi je da se odmah vratim ovde. Tako sam ja doao.
Posle ovog dogaaja, dr Maid je poeo da veruje Taudinu, i esto ga je pozivao kui i
konsultovao u vezi svih pitanja. Tako je ovek koji je nadgledao ludnicu, postao Taudinov
posveeni uenik.
Jednom, kada je dr Maid imao zakazan sastanak, zapitao je Taudina da li da ide za Bombaj.
Taudin je odbio da mu to dozvoli govorei: Put je opasan, ali je doktor navaljivao. Mada
nerado, Taudin mu je to odobrio, ali mu je na rastanku dao list sa oblinjeg drveta i rekao:
Nosi ovo sa sobom dok si odsutan.
Doktor je napustio Nagpur vozom i stigao u Bombaj naizgled sigurno. Ali, kada je voz stao,
on je krenuo u urbi preko ina do stanice, umesto preko mosta, i stao na njih ba kada je voz
krenuo. Pravim udom, voz se zaustavio tik ispred njega, i svi na stanici su bili zaprepaeni
kako je izbegao sigurnu smrt. Tako je shvatio zato je Taudin onako oklevao da mu dozvoli
da ode iz Nagpura.

Posle nekoliko godina provedenih u bolnici, poelo je da se govorka o Taudin Babi u svim
krajevima Indije i ljudi su poeli da pristiu sa svih strana po njegov blagoslov. Spiritualna
atmosfera oko Taudin Babe bila je opijajua! Ludnica se iznenada pretvorila u vinaru gde su
ljudi mogli da se napiju koliko god to njihovo srce eli. Proirilo se novo ludilo; ljudi su
postali ludi za Bogom u drutvu Taudin Babe.
Njihov broj se poveavao kako su dani prolazili, to je stvaralo sve vee probleme
zvaninicima u mentalnoj bolnici. Prvo je otvoren poseban ulaz koji je vodio do drveta gde je
Taudin sedeo. Zatim su gomile ljudi postale isuvie velike; da bi smanjili guvu, vlasti u
Nagpuru su poele da izdaju odreen broj ulaznica, ali je ovaj sistem propao. Miris
Taudinovog vina se irio Indijom izluujui ljude u elji da ga vide oveka koji je postigao
Boansku Svest. Gradske vlasti kao ni oni u bolnici nisu znali kako da dre situaciju u svojim
rukama. Konano, angaovana je policija kako bi usmeravala masu.
Taudin Baba je postao vodea spiritualna veliina u toj oblasti. Meu onima koji su dolazili
zbog njegovog darana, nala se i devojka koja je imala isto ime kao i njegova majka
Mariambi. Ova devojka je prila Taudinu sa takvom spiritualnom ei koja je mogla da isui
svaku prodavnicu vina! Mariambi je dola po stvarni uiteljev daran, u nameri da sve napusti
kod njegovih stopala.
Kada je Mariambi prila Taudinu, on joj je uzeo ruku i slomio brazletnu kamenom. Ovim
spoljanjim inom ju je oslobodio svih unutranjih ogranienja i vezanosti za svet. Uitelj ju
je onda zagrlio i ona je zaista iznutra napustila ovaj svet! Postala je cela Taudin Babina. Oi
Taudina i oi devojke su sjajile! Ja sam te ekao, moja draga, svih prolih dvanaest
godina, rekao joj je,i ti si mi konano dola.
Mariambi je onda dostigla realizaciju. Posle ovog dubokog kontakta sa Taudinom, ona ga je
svakodnevno poseivala u ludnici. Kasnije, kada je bio osloboen, svuda ga je pratila. U
njenom drutvu, on je uvek izgledao srean. Ovu devojku je posebno voleo; svo svoje vino je
izlio u njenu au! Ona je bila u njegovom izabranom krugu.
U stvari, po uputstvu Savrenog Uitelja Hazrat Daud ]itija, Mariambi je i otila Taudinu.
Daud ]iti joj je rekao: Kod Taudinovih stopala, a ne mojih, moi e sve da preda! Kada
je to uradila, dobila je Sve! Mariambi se smatra sveticom u muslimanskom drutvu. Njen
samadi ili grob jo uvek poseuju muslimani iz grada Vaki, nedaleko od Taudinovog centra
u Vaki arifu.
Taudin nije posedovao nita od materijalnih stvari; uitelj je bio savreni fakir. Jednom dok
je jo bio u ludnici, doveli su mu enu koja je patila jer ju je opsedao neki duh. Taudin ju je
osmotrio, a zatim povikao: Kako se samo usuuje da bude tako drska prema fakirima?
im je izgovorio ove rei, ena se onesvestila. Kada je povratila svest, izraz olakanja je
obuzeo njeno lice duh se oslobodio uz pomo uitelja.
Kralj koji je takoe postao posveen Taudinu, bio je jedan od maharaa u oblasti po imenu
Raa Raghui Rao Bosle, i on je na najmanji znak bio spreman da sve to poseduje preda
Taudinu. Iako je imao status kralja u Nagpuru, esto je dolazio u ludnicu po Taudinov
daran. Jednog dana raa je shvatio da je guva u ludnici postala nemogua i da Taudina
mora osloboditi po svaku cenu. Izgledalo je da je Taudin zavrio svoj rad u ludnici, i da eli
da promeni mesto; ovo je preneo rai.
Raa je molio vlasti da oslobode Taudina. U prvo vreme, oni su to grubo odbijali zbog toga
to je grad napredovao usled dolaska mnogih hodoasnika; Taudin Baba je bio najvea
turistika atrakcija Nagpura. Septembra 1908, poto je dao kauciju od 2000 rupija, raa je
doveo Taudina u svoju palatu, akerdir, u centru Nagpura. Raa je Taudinu dao posebnu
kuu po imenu Lal Koti (Crvena Kua), udaljenu nekoliko stotina jardi od palate. Taudin
je tada imao etrdeset sedam godina. Posle esnaest godina provedenih u mentalnoj bolnici,
Taudin se sada udobno smestio u palati kralja od Nagpura. Ali fakir uvek ostaje fakir ne
poseduje nikakve svetovne stvari izuzev onoga to je neophodno i Taudin nije poeo da

ivi kao kralj, nego je nastavio da vodi rauna o onima kojima je bio spiritualno potreban.
U svojoj palati, raa je jednu sobu odvojio za svoje dnevne molitve i ceremonije sluenja.
Kada se Taudin prvi put preselio kod rae, odlazio je u tu sobu, i tri puta dnevno, ispred
hinduistikog idola kome se raa molio, vrio nudu. Ova soba koja je trebala da bude sveta,
postala je uiteljev klozet! Ali raina vera u Taudinovo savrenstvo je bila toliko duboka da
je on ponizno sve sam istio, ne smatrajui to uvredom za svoju religioznu praksu.
Poto je ostao u Nagpuru u rainoj Crvenoj Kui neko vreme, Taudin je premestio svoj
centar u Vaki, predgrae udaljeno oko osamnaest kilometara od Nagpura. Tu je iveo u domu
hinduistikog uenika po imenu Kainat Rao Patel. Rao Patel je imao veliko imanje i ono je
potpuno odgovaralo Taudinu, zato to se svakodnevno okupljalo veoma mnogo ljudi zbog
darana u tolikom broju da se na imanju formiralo novo naselje. Taudin je i zvanino dao
ime gradu ]ota Nagpur, to znai Mali Nagpur.
U ]ota Nagpuru Taudin je podelio imanje na odreene delove radi svojih aktivnosti. Poseban
deo zemlje koji je ostao nenaseljen on je nazvao Vaki arif, Uzvieni Grad. Tako je
podelio Vaki arif na pet oblasti koje su okruivale njegovo prebivalite.
Na zapadnoj strani imanja Taudin je imao svoj Dispanzer udaljen oko milju. Ovaj udan
dispanzer nije imao nikakvu medicinsku opremu ili doktora. To je bilo usamljeno mango drvo
pod koje bi Taudin smetao bolesne. Ostajui ispod tog mango drveta, Taudinovi pacijenti
bi bili automatski izleeni.
Dovoljan je bio pogled ili nazar ovog spiritualnog lekara da ih izlei.
Pored mango dispanzera Taudin je izabrao jo jedno mesto i nazvao ga Madresa kola.
Uenici su dolazili po Taudinovu pomo u vezi polaganja svojih ispita i on im je savetovao
da samo sednu u njegovu Madresu. Svi koji su dolazili proli su svoje ispite.
Jo jedno pusto mesto nazvano je Sud. U Taudinov Sud su dolazili oni koji su imali
problema u poslu ili finansijama, ili koji su imali problema sa zakonom. Vremenom, svi ovi
biznismeni su reili svoje probleme.
Jo jedno mesto pored Taudina nazvano je Damija. Ova damija je bila namenjena onima
koji su dolazili Kutubu zbog spiritualnosti i koji su udeli za spiritualnim iskustvima ili ak
vizijama Boga. U ovoj damiji ova iskustva su se ostvarila.
Prema severu se nalazilo otvoreno polje koje je Taudin nazvao Vebalite. Ovde je uitelj
slao ljude zbog fizikih vezbi koje su imale spiritualni znaaj. Vebanjem, ili hodanjem
napred-nazad, uitelj je pripremao ove ljude da pobede u bici ivota bici sa svojim egoima
ili niim jastvima. I oni su se vremenom usmerili ka ispravnom izboru.
Izgledalo je kao da je Vaki arif postao zemlja uda za spiritualne tragaoce. Tokom dana se
deavao pravi karneval. Svaka bolest ili svetovni problem je leen vinom Taudin Babinog
pogleda. Njegov nazar je bio jedini lek i niko nije odlazio iz Vaki arifa praznih ruku ili srca.
Jednog kinog dana Taudin je posmatrao kretanje ljudi u Vakir arifu. Dok je hodao,
napustio je imanje i krenuo putem. Odjednom je naiao na psa koji je pored puta leao mrtav
ve tri dana. Taudin je priao leini i dodirujui je rekao: Zato tu lei, moj prijatelju?
Ustani i idi. Pas se odmah vratio u ivot i otrao.
Kako se Taudinova spiritualna slava proula, i njegovi roaci su poeli da ga prihvataju kao
nekog poznatog. Jednom je Taudinova tetka napravila aj. On je odbio da ga proba i
pokazujui na njenu levu stranu rekao je: Odnesi ovaj aj lisici koja lei mrtva u ovom
polju. Starica je uinila kao to joj je reeno. Kada je sipala malo aja niz grlo mrtve
ivotinje, lisica se stresla, ustala i otila.
udo koje je prouzrokovalo veliku senzaciju u Nagpuru bilo je povezano sa profesionalnom
pevaicom po imenu Suri. Ona je bila poznata po izuzetno lepom glasu i esto je zabavljala
Taudina. Pria se da je ozbiljno obolela i uprkos svom naporu da se izlei, umrla. uvi te
vesti, raa Bosle je obavestio Taudina da je Suri umrla.
Taudin se veoma potresao i ljutito rekao: Ti lae! Ona je iva! Ako je umrla, ko e doi da

mi peva? Idi i reci njenim roacima da joj ne diraju telo.

Raa je otiao u kuu gde su telo pripremali za spaljivanje i preneo Taudinovu poruku. Poto
su imali vere u uiteljeve rei, roaci su odgodili pogrebnu ceremoniju i kao to je Taudin
predvideo, ena je otvorila svoje oi sledeeg jutra. On podie iz mrtvih! govorilo se u
Nagpuru nedeljama.
Jednog dana tokom 1915, jedan mladi posebnog izgleda, u drutvu prijatelja, doao je da vidi
Taudin Babu u Vaki arif. Kada je taj prijatan mladi uao u sobu, Taudin je ustao i
njihove oi su se susrele. Niko u grupi nije znao za skrivenu poruku ili unutranju
komunikaciju koju su njihovi pogledi preneli. Taudin je zatim priao mladiu, i sa nekoliko
rua koje su mu bile u ruci, zamahao iznad mladieve glave i lica. Posle ovoga, stranac i
njegov prijatelj su se poklonili Kutubu i otili.
Nekoliko trenutaka pre nego to e mladi doi, Taudin se naljutio i poeo da vrea sve one
koji su bili u njegovom prisustvu. Ali kada je ugledao mladia, njegovo raspoloenje je
odjednom postalo izuzetno prijatno. Taudin je ustao sa svog mesta odmah, i hramajui priao
mladiu. Vatreno raspoloenje Kutuba se promenilo po dolasku mladia; izgledalo je kao da
je Uitelju doneo neke radosne vesti.
Taudinu ovaj mladi ipak nije bio stranac. On je bio isti onaj mladi koga je poljubila
Babaan, i koga je Narajan Mahara kraljevski doekao. Mladi je zaista Taudinu tog dana
doneo dobre vesti da je spreman da prihvati spiritualni naboj Taa, i da preuzme krunu
kreacije! Kasnije ga je Taudin uvek pominjao kao Nebesku Ruu. Zauzvrat, taj mladi ga
se seao kao Taa Krune.
Negde oko 1920, Taudin se vratio u kuu rae Boslea, akerdari, mada je i dalje poseivao
Vaki arif. U to doba on je obino obilazio predgraa Nagpura, poto mu je raa obezbedio
sve to mu je bilo potrebno na njegovim putovanjima u lakim dvokolicama. Raa Bosle se
uvek trudio da zadovolji svog Uitelja do samog kraja.
Taudin je uivao u kavalijima persijskim devocijskim pesmama Bogu. Jednom prilikom u
rainoj palati, poznata pevaica iz Delhija, \anaki, dola je u Nagpur i poelela da neto
otpeva svecu. Slavnu pevaicu su odveli do palate, ali im ju je video, Taudin je
povikao:Odvedite ovu drolju! Sklonite mi je sa oiju! Ona misli da moe da me armira
kao ostale svetovne ljude lepotom svog glasa. Sklonite je!
ena je bila okirana i raa ju je odmah udaljio. Taudin je besneo; naredio je da mu dovedu
kola i odvezao se do obale reke. Padala je jaka kia i zemlja se pretvorila u blato. Ne
primeujui sve to, Taudin je siao i poeo da hoda po obali. Zatim je smireno seo pored
vode, dok je i dalje padala kia. Taudinov glas se zatim obratio uenicima:Idite i recite
pevaici iz Delhija da ako hoe, moe da doe i da mi ovde neto otpeva.
Odmah su obavestili \anaki i ona je bez oklevanja posluala, zahvalna zbog neoekivane
mogunosti za koju je mislila da je zauvek izgubljena. U koijama su je odveli do reke gde je,
iako je bila obuena u skupi sari, prola kroz blato i sela pored Kutuba. Na tom mestu, u blatu,
ona je pevala Taudinu skoro tri sata na meseini. Taudin ju je onda blagoslovio i tako su se
rastali. Posle prvog neprijatnog susreta sa Taudin Babom, kavali pevaica \anaki je znala
da drugi poziv da doe na reku znai test, ali i poruku da treba da se osea poastvovana to
peva u njegovom prisustvu.
Taudin je svoje poslednje dane proveo u rainoj Crvenoj Kui. Unapred je odredio svoj grob
na drugom kraju Nagpura. Izabrao je posebno mesto na kojem je jednom podigao grumen
zemlje i pomirisavi ga rekao: Ova zemlja Hazrata Velikog je dobra. Ako mi ovde
sagradite kuu, ja u ostati u njoj.
Taudin Baba je napustio svoje telo 17. avgusta 1925, dok je boravio u rainoj Crvenoj Kui.
Poslednji put je osmotrio ovaj na ludi svet i zauvek zaklopio oi na ovom materijalnom
planu. Ludilo njegovog vina pretvorilo je Nagpur u izbezumljeni grad. Vino je teklo ulicama,
ludnicom i rainom palatom skoro etrdeset pet godina. Vest o njegovoj smrti se proirila, i

sledbenici su oseali kao da su im srca iupana zauvek. Ceo grad je jadikovao zbog gubitka
njihovog najsvetijeg krmara. Tamo gde je sipao vino, sada su tekle suze.
Oko 30 000 do 40 000 ljudi svih religija muslimani, hindusi, siki, zoroastrijanci, hriani
hodali su u ogromnoj pogrebnoj povorci od jednog kraja grada do drugog. Suze ljubavi su
tekle iz njihovih oiju i svako srce se cepalo od bola, pokajanja i zahvalnosti.
Grob Taudin Babe je sada sveto mesto za muslimane. Taudin je pokopan u skladu sa
muslimanskim obiajem na mestu koje je sam izabrao. Ova oblast je kasnije nazvana Taabad
u njegovu ast. Raina Crvena Kua sada se zove Ta Darbar Taova Kua. To je drugo
glavno svetilite posveeno Taudinu u Nagpuru. Taudinov grob, Taabad, jeste glavno
mesto hodoaa.
Tu je pokopano telo Taudin Babe; ali zapravo, on je sada u dubokom snu. Ovaj duboki san je
istinsko probuenje, u kojem srce ispija svoje sopstvene suze kada ovek postane svestan
svoje vene beskonanosti!

Sai Baba

Oh, Taudin Baba, ti si

Hazrat veliki!
Klanjamo ti se, tvoje vino jo uvek tee u naim srcima!
Ti si naeg Kralja obasuo ruama i krunisao!
Ove rei je jedan ovek sa bradom, odeven u krpe, svakodnevno uzvikivao po ulicama sela
irdi. On je puio lulu opijuma ilam sedei u damiji dok su ljudi dolazili da mu odaju
potovanje; umesto blagoslova, svakome je govorio:Daj mi svoj novac. Daj mi sve to ima
u depovima. Ljudi su mu davali sav svoj novac, a on im esto nije ostavljao ni toliko da
mogu da plate voznu kartu za put kui. udan je bio ovaj asketa koji je od ljudi uvek traio
novac, jer je sav novac koji bi sakupio, na kraju dana delio siromanima, a on sam lutao
ulicama prosei hranu. Prosio bi samo bakri slatki beskvasni hleb od prosa i iveo samo
na njemu.
Ovom prosjaku-asketi obino su se obraali sa fakir. Jednom, kada je golo dete stalo pred
fakira, on je bezazleno zapitao detetovu majku: Kerko, je li to deak ili devojica?
Takva je bila fakirova ednost, i izgledalo je kao da je esto u nedoumici oko takvih stvari.
Kada bi ga bilo ko neto zamolio, fakir bi odgovarao: Alah malik hai! Bog je veliki!
Ovakvo fakirovo ponaanje se ni u kom sluaju ne bi moglo nazvati normalnim. Bilo je

licemerno i uvredljivo da fakir trai od ljudi novac. Meutim, ljudi se nisu ustezali da daju sve
onome ko je to kasnije poklanjao siromanima. Verovali su mu i davali ta god bi traio; ak
su se smatrali blagoslovenim ako bi njih izabrao da im neto trai.
Ljudi su ga sluali dok je govorio: Ja traim samo od onih koje Fakir izabere. U zamenu, ja
im dajem deset puta vie nego to oni meni daju. Fakir o kojem je govorio nije bio niko drugi
do Veliki Bog!
Da li je ovaj fakir bio hindus ili musliman? Pripadnici svih religija i kasta iz Indije dolazili su
kod njega. Ovaj svetac je bio jedinstven i poseban, jer nije pripadao nijednoj kasti, religiji ili
nekom drugom izmu. Ovaj fakir je bio suvie siromaan i suvie veliki da bi pripadao bilo
emu.
Zbog ega su ljudi prevaljivali stotine milja sa svih strana indijskog potkontinenta, samo da bi
ga videli? Zbog njegovih oiju! Za oi ovog fakira se govorilo da su samo svetlo! Neki su
govorili:Te oi! Njegove oi sijaju jae od samog Sunca! One su magnetine!
Njegove oi mora da su sainjene od same svetlosti! Bez obzira na opis ovih oiju, one su
bile te koje su privukle hiljade. Kada bi ih ugledao, ovek bi morao da se pokloni u znak
potovanja.
U ovom neobinom fakiru krio se Kutub-e-Irad tog doba. Ovaj fakir je bio poglavar
spiritualne hijerarhije, i vodei Savreni Uitelj svog doba. On, koji je u svojim rukama drao
kljueve svih svetova, izgledao je kao otrcani prosjak iz malog sela zvanog irdi. U rukama
ovog prosjaka agonija univerzuma se primirila! Svetovnom materijalisti je moda teko da u
to poveruje, ali je to spiritualna injenica. Ako biste ljudima rekli da je ovaj mudrac
odgovoran za tok i dogaaje prvog svetskog rata, teko da bi vam poverovali. Ali u
unutranjem svetu spiritualne stvarnosti, Kutubi ili Sadgurui su Gospodari univerzuma i tu se
nita ne deava van njihove boanske volje. Jednom kada je pominjao Sai Babu, Meher
Baba je rekao: Sai Baba je kontrolisao prvi svetski rat. Rat se nije mogao odigrati bez volje
i vostva pet savrenih Uitelja. Meher Baba je u svojim seanjima pominjao Sai Babu sa
velikom naklonou kao dedu, i opisivao je Saijevu veliinu kao Personifikovano
Savrenstvo.
Izgled ovog prosjaka je zaista bio obmanjujui. On je bio najvelianstveniji kralj na Nebu ili
Zemlji, a nije mario to su ga ljudi smatrali obinim prosjakom. Sunce njegove boanstvenosti
bilo je visoko uzdignuto. On je obavio svoju dunost, kao to svako mora svoju. Da bismo ga
razumeli moramo biti paljivi jer ga onaj ko je paljiv, moe spoznati.
Istraivati ivot onoga ko je postao Bog, ili Sadguru, ili Kutub, je teko, zato to kada se
jednom otelotvori, kada njegovo sunce zasija jako, nae oi ostaju usmerene ka pojavi, na
njemu. Jedino posle zalaska sunca, naa panja moe da se prebaci na njegovu priu.
Ako sam ne postane fakir, ovek teko da moe da razume ivot takvog uitelja. Sve ono to
on otkriva svetu samo je par zraka njegove vene svetlosti. Zato se istina o ivotu bilo kog
Savrenog ne moe znati do najsitnijih detalja. Ovaj fakir, koga je svet upoznao, nikada
nikome nije saoptio ime svoje porodice ili svoje ime. Nae doba ga je prozvalo Sai, to
znai Bog ili Sveti.
Nita pouzdano se ne moe rei u vezi njegovog roenja. Neki veruju da je Sai roen u
brahminskoj porodici, i da su mu roditelji umrli, a da ga je tada podigao neki muslimanski
asketa. Neki, opet, veruju da je roen u muslimanskoj porodici i mnogi biografi se slau sa
ovom pretpostavkom. Kakve god bile okolnosti njegovog roenja i detinjstva, one su
nepoznate. Moramo se baviti Saijem ne kao ovekom, ve kao Uiteljem u ijim su oima svi
Jedno!
Govori se da je Sai roen 1838. u selu Sailu, u oblasti \intur u Indiji. Ali skoranji dokazi
potvruju da je rodom iz sela Patrija, oblast Parbani, kao i da je svoje detinjstvo proveo pored
Aurangabada u Maharatri. Sigurno je da su mu roditelji bili veoma, veoma siromani. Posle
oeve smrti, dok je jo bio mali, majka je morala da se oda prosjaenju kako bi mogla da ih

nahrani.
ovek se moe zamisliti nad ovakvom vrstom drame. Onaj kome je bilo sueno da bude
Gospodar univerzuma, morao je da provede svoje detinjstvo meu odbaenima
beskunicima, prosei na ulici. Kakva nedokuiva sudbina za Boga! ovek koji je trebao da
odredi subinu sveta, odrastao je u najalosnijim uslovima.
Nae doba je ulo krik deaka: Majko, hodaj sporije. Ne mogu tako brzo Ne mogu dalje.
Majka je onda podigla deaka u naruje sa suzama u oima. Majko, ja sam gladan Kada e
nam neko dati malo hrane?
A majka mu je onda drhtavim glasom odgovorila: Sine, budi strpljiv. Bog je milostiv. Evo,
skoro smo stigli do sela gde e nam moda neko dati neto da pojedemo.
Oseajui majino stanje, deak je nastavio: Majko, nisam vie tako gladan Evo, ve
mogu i da hodam. On je siao iz njenog naruja i, mada umoran i slab, polako krenuo za
njom.
Ovako su majka i sin pet godina ili od vrata do vrata, od sela do sela. Prijatnim razgovorom,
deak je nastojao da oraspoloi svoju majku. Nikad posle nije od nje zatraio hranu ili neto
drugo. Plikovi na tabanima su ga muili sve dok se tabani nisu stvrdnuli kao on, kako su ili
sve dalje i dalje. Majka nije znala kuda su se uputili. Prosili su, i kretali se da bi preiveli.
Boja milost uvek se krije u trenutnim tekoama. Sudbina je paradoksalna misterija; surovost
Boga je na neki nain zapravo Njegova milost! Niko ne moe izbei saoseanje, bez obzira na
okolnosti. Priroda Boga je milostiva, i On sam je milost. U njegovim oima, niko nije
bespomoan ili ostavljen bez nade. Ali, samo oni koji postanu Bog, razotkrivaju ovu
misteriju.
Iako su majka i sin patili, ne moe se ni zamisliti ta je posle tih pet godina deak trebalo da
primi. Poto su pokucali na sva vrata sela elvadi, i ostali praznih ruku, majka i sin su
pokucali na vrata slepog oveka koji ih je ljubazno primio. A ovaj slepac je bio mudrac!
Gopal Rao Deskmuk bio je uveni svetac u toj oblasti, i on je zagrlio deaka tako arko, kao
da se posle dugih godina razdvojenosti dva stara prijatelja ponovo sreu. Zaista, svetac je
ekao na ovu enu i njenog sina, i sa velikim potovanjem i ljubavlju smestio ih u jednu odaju
u njegovoj kui, da ive sa njim za stalno. U kui slepog sveca nije bilo niega ni nametaja
niti bilo kakvih ukrasa izuzev velike statue Vjankatee Vjankatea je drugo ime za Vinua
Onoga koji odrava celu kreaciju. Re potie od sanskritske rei Vaikunt Boje
Prebivalite. Onaj koji se nalazi u ovom prebivalitu zove se Vjankate. Boga Vinua koga
je sluio danju i nou.
Otac sveca se zvao Keav Pant. Iako je bio siromaan hindus, Keav je bio veoma religiozan, i
to je bila osnova Gopal Raove spiritualnosti. Inspirisan svojim ocem od detinjstva, u srcu je
lako podigao plamen spiritualnosti. Kada je dolo vreme da Gopal Rao zarauje za porodicu,
on nije upeo da pronae posao u svom rodnom mestu \amb, tako da se preselio u elvadi.
Poto je iveo neko vreme u elvadiju, seljani su poeli da se prema njemu odnose sa
potovanjem. Iako je i sam bio veoma siromaan, ta god bi imao delio je sa drugima koji su
bili jo nesreniji, i negovao bolesne. Zbog ovakvog nesebinog sluenja, grad mu je dodelio
pare zemlje na kojoj je mogao da ivi i uzgaja hranu.
Gopal Rao je podnosio mnoga uzdravanja. Jednog dana je ugledao prelepu enu i u njemu su
se javile pohlepne misli koje nisu bile dobrodole. On je bio toliko iznenaen izopaenou
svojih misli da se odmah vratio kui, i dok je stajao pred statuom Vjankatee, iskopao je sebi
oba oka gvozdenim iljkom! Svetlost spoljanjeg sveta je zauvek nestala, ali se njegova
unutranja svetlost sada rasplamsala!
Svetlost je postala vatra i slava se proirila i do udaljenih mesta u Indiji. Prialo se: Sam Bog
Vjankate priprema i arati ceremoniju za Gopal Raoa. Tek onda, Gopal Rao izvodi arati pred
Bogom. Tako je ovaj slepi svetac oboavao idol Vjankatee, i zbog prisustva Gopal Raoa,
elvadi se od mirnog sela pretvorilo u sveto mesto hodoasnika.

U skromnoj kui ovog slepog sveca, Sai je odrastao uz panju i ljubav i mnoge petogodinje
rane su se zacelile. Ljubav sveca prema deaku je bivala sve jaa i jaa; majka je sluila
slepog oveka sa dubokim potovanjem, jer joj je omoguio da ima dom za svog sina, i zbog
toga mu je bila veno zahvalna. Kada je imao dvanaest godina, majka mu je umrla. I posle
prekidanja roditeljske veze, deak i slepi svetac su nastavili da ive u istoj kui nekoliko
godina. Tokom ovog perioda, svetac je deaku otkrio spiritualni svet, i on je postao njegov
glavni uenik.
Kada su primetili njihov blizak odnos, uenici sveca, i to brahmini, postali su zavidni i kivni
na deaka, pitajui se zbog ega se njihov uitelj tako zainteresovao za muslimanskog mladia. Njihova zavist je kulminirala kada su pokuali na nekoliko naina da naude deaku, ali
je on sve to tolerisao zbog ljubavi prema Gopal Raou. Situacija se pogoravala; ljubomora im
je probudila nasilje i podlost, i neki od njih su ak odluili da ubiju deaka! Poeli su da
planiraju kako da to izvedu, ali:
Onome koga Bog eli da zatiti,
niko ne moe skinuti ni vlas sa glave.
ak i ako se ceo svet podigne protiv njega on je siguran!
ta je sve ljubomora u stanju da uini! Grupu posveenika je pretvorila u potencijalne ubice!
Konano, jednom prilikom dok je Gopal Rao hodao kroz dunglu u drutvu deaka, neki
posveenici su ih pratili kriom. Kada su svetac i deak seli ispod visokog drveta da se
odmore, jedan od ljudi se kradomice privukao i hitnuo kamen na deaka. Ali umesto da
pogodi deaka u glavu, kamen je pogodio Gopal Raoa!
Pria se da jevidevi kako je njegov uitelj ozbiljno povreen, Sai zaplakao krvavim suzama!
Tada je rekao Gopal Raou: Uitelju, posle toliko godina provedenih zajedno, moje prisustvo
vie nije dobrodolo. Dopusti mi da odem.
Svetac je odgovorio: Ne moe da ode Danas sam odluio da te proglasim svojim jedinim
naslednikom. Jednog dana e naslediti svo moje bogatstvo!
ovek koji je pokuao da ubije deaka, razboleo se i mnogo propatio pre nego to je
izdahnuo. Uenici iz sela su bili iznenaeni njegovim iznenadnim odlaskom, i poverovali su
da ga je Gopal Rao kaznio zbog njegovog postupka. Jedan od roaka umrlog je otiao da
zatrai sveev oprotaj, a ostatak posveenika je poeo da se moli u nadi da e oiveti
mrtvaca. Kada je zauo ovaj zahtev, Gopal Rao je rekao roaku: Zato me moli da ga
vratim u ivot? Ja sam samo obian ovek kao i ti. Nemam takvu mo. Ne mogu to da
uradim. A zatim pokazujui na deaka, Gopal Rao je dodao: Moda muslimanski deak to
moe da uradi.
Na znak sveca, deak se podigao, uzeo malo praine sa stopala Gopal Raoa, i protrljao le
njom. Posle nekoliko minuta, mrtvac je oiveo i ustao!
Seljani su bili zaprepaeni. Shvatili su da je ovakvo ispoljavanje boanske moi dokaz
jedinstvenog odnosa deaka i Gopal Raoa, i da ga treba kao glavnog uenika njihovog uitelja
potovati, a ne mrzeti. Tokom proslave ovog vraanja iz mrtvih, seljani su formirali dugu
povorku, sa deakom i Gopal Raom u nosiljkama, dok su ih sa obe strane pozdravljale hiljade
ljudi, obasipajui ih cveem.
Gopal Rao je predoseao da e za nakoliko dana napustiti svoje telo, ali niko od sledbenika
nije shvatao te rei ozbiljno. Jednog dana je sakupio samo najblie, i rekao im: Moje vreme
je dolo. Slepi svetac je zatim dozvolio svojim uenicima da ga poslednji put okupaju. Dao
je da se oitaju molive i da se navede jedan deo Bagavad Gite. Pozvao je deaka i vrlo neno
mu dao svoj doti belu tkaninu koja se obmotava od ramena do stopala. Nju je Sai s
potovanjem prihvatio. Gopal Rao je preneo neka konana uputstva svojim uenicima i legao,
tiho prekidajui svoju vezu sa fizikim telom.
Prenosei ovu halju mladiu, Gopal Rao je preneo svoj spiritualni naboj sa celokupnom

odgovornou i teretom, na mladia; i Sai je potpuno razumeo znaaj svega toga. Od tkanine
uiteljevog dotija, mladi je saio kafni koulju i turban koje je uvek nosio. Ovaj muslimanski
mladi, koga zovemo Sai, tada je imao samo esnaest godina.
Odmah nakon smrti Gopal Raoa, mladi je napustio elvadi i potraio sklonite u umi.
Jednog dana ovek po imenu and Patil je prolazio kroz umu kada je odjednom naiao na
mladog fakira pod jednim drvetom. Bez ikakvog upoznavanja, mladi je odmah zapitao and
Patila:Jesi li ti izgubio dva konja?
Zbunjen, ovek je odgovorio: Jesam, ali ne mogu nikako da ih naem.
Idi do potoka, rekao mu je fakir,i pronai e ih tamo. and je ustao i sav radostan
pronaao ih tano na onom mestu koje je mladi asketa opisao.
Kada se vratio da zahvali fakiru, video je da mladi puni ilam duvanom. elei da mu ga
pripali, potraio je ibice, ali je na alost otkrio da ih nema. Odmahujui mu, mladi je nekim
tapom razgrnuo zemlju i odatle izvadio komad uarenog uglja, podigao ga i njime zapalio
svoju lulu!
Ovaj izuzetan dogaaj je ubedio and Patila da je mladi fakir bio neko poznat i svet.
Zamolio je sveca da poe s njim do sela irdi, gde je imao nameru da uestvuje u svadbi svog
roaka, i mladi fakir se sloio sa tim.
irdi tada nije bilo veliko naselje. Celo selo je izalo da doeka goste, ne slutei kakav se
udan posetilac nalazi meu njima. Kada je svadbena povorka prolazila pored Kandoba
hrama, hinduistiki svetenik po imenu Bagat Malsapati je spazio pogled mladog fakira i
povikao po prvi put: Hah, Sai, hah! Dobrodoao, Sveti, dobrodoao! Od tada pa nadalje,
mladi fakir od samo esnaest godina, ije pravo ime niko nije znao, postao je poznat kao Sai.
Mladi fakir, meutim, nije ostao u irdiju dugo, nego je poeo da luta od mesta do mesta po
Maharatri, prosei celim putem. Konano je stigao do Elora peina kod Aurangabada, gde je
uao u malu peinu na vrhu brda poznatog kao Kuldabad.
U podnoju ovog brda se nalazi grob muslimanskog Kutuba po imenu Zarzari Bak
Muslimanski Savreni Uitelj Zarzari Bak je verovatno bio odgovoran za realizaciju mladia,
kasnije poznatog kao Sai, koja se desila tokom ovih etiri ili pet godina, koliko je mladi
ostao u peini pored groba Zarzari Bakija. Odnos uitelja i uenika je u ovom sluaju
posebno zanimljiv, poto je zapoeo otprilike sedamsto godina ranije. Kae se da je Sai Baba
uinio neto to je toliko zadovoljilo Zarzari Baka da je on morao da mu prui Realizaciju
(iako Sai nije za to bio predodreen u tom ivotu). Meutim, Saijeva Realizacija Boga se
desila uz pomo milosti ovog muslimanskog Kutuba, mada je on napustio svoje telo mnogo
vekova pre. Ovaj dogaaj je ispriao Meher Baba.. Grob ovog Kutuba je bio omiljeno mesto
muslimanskih hodoasnika skoro sedamsto godina. Zarzari Bak je bio uitelj mladog fakira u
prolom ivotu i privuen time da bude blizu svog preanjeg uitelja, Sai je poeo da ivi u
peini koja je gledala na ovaj grob. Sai je realizovao Boga tokom ovog perioda i nekoliko
godina ostao u peini u stanju Majzoobiyata, ne naputajui je ni zbog hrane ni zbog vode!
Tokom ovih nekoliko godina zdravo i jako fiziko telo fakira se pretvorilo u skelet. Ovaj
skelet je, ipak, posedovao beskonano svetlo kao da su se Saijeve kosti i meso pretvorile u
samu svetlost! Ali isto tako, ovaj ispijeni svetac je izgubio svaku svest o grubom planu. Sada
je imao telo odraslog oveka, ali je bio ovek koji nema svest o telu! Postao je Bogoostvareni
Majzoob. Sai je bio savreno svestan sebe kao Boga Anal Hak! ali je bio potpuno
nesvestan svog ljudskog tela i sveta oko sebe pune etiri godine. Saiju je bilo potrebno da
napusti peinu; morao je da povrati grubu svesnost kako bi mogao da ispuni svoju sudbinu
da obrie suze naeg Doba da Drevnog spusti u formu.
Kada je Sai konano napustio peinu, liio je na hodajueg mrtvaca. Podstaknut da iznutra
traga za jo jednim Savrenim Uiteljem, lutao je ka istoku kako bi sreo Svami Akalkota
Svami Akalkot (ili iz Akole, pored Aante), je bio hinduistiki Savreni Uitelj tog vremena.
Izuzev toga to je poznat kao Svami ili Guru, o njegovom pravom imenu ili spiritualnoj liniji

iz koje potie, nema bliih podataka ili zapisa. On je spustio Sai Babu sa plana Realizacije
koji mu je podario Zarzari Bak, i uinio Saija Savrenim Uiteljem. Dok se nalazio u
peinama kod Elore, Sai mora da je bio u stanju Mazubijata potpuno nesvestan sebe i sveta
skoro etiri ili pet godina., i uz pomo milosti tog hinduistikog Sadgurua, Sai je povratio
normalnu ljudsku svest. U ovom selu Akalkot, u planinskim predelima Aante, fakir je sada
postao Sai Gospodar Univerzuma ivi Kutub i njegov boanski rad na Zemlji je
zapoeo. Tada je imao dvadeset godina.
Sai Baba se vratio ka irdiju 1858, i tu ostao, stvarajui od ovog skromnog sela svoj centar.
Isprva je izgledalo kao da se novi fakir smestio u irdiju; drao se po strani od seljana, i
provodio noi cele godine ispod nim drveta. Njegove fizike potrebe su bile minimalne
prosio je ili uzimao bilo koju hranu ili duvan. Fakir je vie voleo da bude sam i ovo je
saoptio svima koji su remetili njegov mir; oigledno, seljani mu se nisu dopadali.
Poto je nekoliko meseci proveo odvojeno ispod nim drveta, Sai se preselio u skromni limeni
zaklon koji je sluio kao lokalna damija u ovom veoma siromanom selu. Sai je damiju
nazvao Dvarkamai Masid damija Milostive Majke. Tu su dva oveka ve poela da ga
slue, jedan hinduistiki svetenik, Malsapati, koji ga je zvao Sai, i drugi po imenu Tatja
Kote. Mnogi seljani su ih sarkastino zvali trio Masida.
U to doba, irdi je bilo tiho zemljoradniko selo, ali nekoliko godina po dolasku Saija,
pojavila se kuga i desetkovala stanovnitvo. Vlasti su pokuvale sve kako bi zaustavile
epidemiju, ali nita nije pomagalo. Konano, nekoliko ljudi je posetilo Saija i uz priu o
njihovoj nesrei, zamolilo ga da im pomogne dok cela populacija irdija ne bude zbrisana.
Fakira su pogodile njihove prie i on je otiao do oblinje kue, podigao neki rvanj, zatim se
vratio do damije Milostive Majke i poeo da drobi ito. Onda je sakupio brano i dao ga
jednoj eni sa uputstvom da ga pospe po granicama sela. ena je uradila kako joj je reeno, i
za kratko vreme, uz olakanje svih, epidemija je poela da jenjava, oboleli da se oporavljaju i
irdi se potpuno oslobodio prokletstva kuge.
Invalidi i oboleli iz okolnih sela su dolazili kod fakira da ih lei travama. Posle tretmana, Sai
je sedao sa ovim nesrenim ljudima, da poslua devocijsku muziku koju su pevali. Svakoga je
privlailo samo jedno svetlost njegovih oiju !
Svi Savreni su jedinstveni. Ako je postojala neka fizika karakteristika koja ga je odvajala od
ostalih ljudi, onda su to bile njegove oi. Oi ovog Savrenog Uitelja su bile toliko sjajne,
mone i duboke, da niko nije mogao dugo da izdri njihov pogled. ovek bi se oseao kao da
je nag, jer nita nije moglo da se sakrije pred tim pogledom. Ako bi vas makar jednom te oi
pogledale, nikada to ne biste zaboravili. Kada biste videli njegovo lice i oi, ljudi su mogli
samo da mu se poklone i slue kao oboavanog Boga.
Sai Baba je prosio hranu svakoga dana; obino je prosio samo hleb u pet razliitih kua u
irdiju. Na svakom pragu bi progovarao: Majko, daj mi malo bakrija, ili majko, daj mi
rotija. Nastavio je da prosi sve do kraja svog ivota, 1918. Sai je jeo samo dva ili tri hlepia,
a ostatak je uvek delio sirotinji. Sai Babino proenje je bilo delo spiritualne misterije. Prema
Meher Babi: Sai Baba je je predstavljao svet. Pet kua (iz kojih je prosio hranu) predstavljale
su pet Savrenih Uitelja koji su uvek prisutni na svetu, i pred ijim stopalima svi mole za
spiritualni ili materijalni napredak.
Sai Baba je imao nekoliko neobinih navika, pored toga to je esto i puno puio. Dok je
prosio, esto je zastajao bilo gde na putu na izdvojenim mestima ili usred prepunog bazara, i
bez ikakvog stida podizao svoj doti da bi mokrio; kada bi zavrio, uvek bi istresao svoj penis
sedam puta! Onda bi nastavljao sa proenjem. Kada su ga videli da se ponaa na ovaj nain,
mnogi seljani su ga smatrali pre ludim nego svetim.
Sai Babi su takoe bili potrebni sati da isprazni svoja creva. Kako se broj sledbenika
poveavao, ove prirodne potrebe su se pretvorile u ceremoniju sa pompom i oboavanjem.
Ceremoniju koja je nastala oko pranjenja creva, Sai je nazvao lendi. On bi odlazio da

isprazni creva svakog dana u odreeno vreme, obino kasno ujutro na oblinje polje, praen
paradom sledbenika neki su ak i svirali muziku. Pa ipak, ova lendi ceremonija je imala
neku spiritualnu misteriju. Sai Baba je jednom objasnio: Dok vrim nudu, ja upuujem
svoje abdalije spiritualne posrednike na unutranjim planovima u njihove dunosti u vezi
sveta. Prizivam ih muzikom tokom parade. Sai Babina lendi ceremonija je bila povezan sa
njegovim radom na grubom planu. Mada spoljanje ponaanje Savrenih Uitelja moe
izgledati zagonetno, ono je, iznutra gledano, puno znaenja, zato to je svaka njihova akcija
za dobrobit sveta. ak i onda kada obavljaju nudu ili mokre, oni univerzalno delaju, i to
posebno na grubom planu, a ne toliko na unutranjim planovima.
Jednom je u uzvienom stanju izjavio:
Ja sam Onaj koji je bez Atributa Apsolut!
Univerzum je moje prebivalite.
Brahma je moj otac, a Maja moja majka.
Njihovim spajanjem, ja sam dobio ovo telo.
Oni koji misle da se ja nalazim u irdiju ne poznaju pravog Saija,
jer ja sam besforman i sveprisutan!
Jednom drugom prilikom, Sai Baba je objasnio svoju boanstvenost:
Ja sam Bog. Ja sam Mahalakmi,
Ja sam Vitoba Ganea Datatreja
ja sam Narajan! LakmiNarajan, i ostali, su razliita boanstva hinduistikog Panteona
bogova i boginja(anela). U ovom sluaju, Sai Baba je mislio na razne boanske atribute
svoje personalnosti ili Boanskosti; tako npr. Ganea predstavlja univerzalni um.
Zato idete do Ganga u Benaresu?
Poklonite se pred mojim stopalima ovde tee istinski Gang!
Sai Baba je bio gous tip spiritualne osobe. Ovakav tip je veoma redak. Jednom je neki ovek
otiao u damiju gde je Sai Baba spavao i pronaao sve uiteljeve udove razbacane po podu!
U jednom uglu su bile uiteljeve ruke i ake, u drugom noge i stopala, a u treem njegova
glava! Svaki ud je bio odvojen od trupa! Jadni ovek je bio zaprepaen. Uplaen, pomislio je
kako treba da obavesti lokalnu policiju da je fakir ubijen muki raskomadan. Ali se uplaio
da bi policija mogla njega da optui za zloin, i tako je otiao kui ne znajui ta da radi.
Sledeeg jutra zabrinuti ovek je ponovo otiao do damije. Na njegovo okantno
iznenaenje, ugledao je Sai Babu ivog, kako pria sa nekim sledbenicima; pitao se da li je
ono to je video prethodne noi bila nona mora.
Ovaj ovek nije znao da fakir poseduje ovu retku osobinu. Ponekad, zbog svog unutranjeg
rada, Savreni ulaze u gous stanje i delovi njihovog fizikog tela se razdvajaju. Kada se neka
odreena faza rada zavri, njihovo telo se automatski ponovo spaja, vraanjem u grubu
(telesnu) svest. Gous, izgovara se i goul, je spiritualni termin. Onaj ko je gous poseduje
okultnu mo da raskomada svoje telo i kasnije vrati udove na njihovo mesto. Ova gous
karakteristika takoe se javlja u nekim osobama koje su opijene Bogom mastima
(boanskim ludacima). Zanimljivo je pomenuti da je Sai Baba posedovao ovu gous
karakteristiku. Poto je odluivao o prvom svetskom ratu, moda je ovo imalo veze sa svim
onim telima koja su raskomadana na bojitima.
Postoji jo jedna pria o oveku koji je prisustvovao Sai Babinom samozaboravu. Fakir je
uvek spavao sam. Svake noi, Sai je ulazio u gous stanje. Pria se da je spavao na krevetu koji
je bio otprilike visok metar i po, ali da se na njega nije peo nikakvim stepenicama. Jednom
kada se Sai povukao u svoju sobu, neki ovek se kriom privukao prozoru da vidi kako Sai
lebdi do svog kreveta. Ali se zaprepastio kada je ugledao telo bez ruku, nogu i bez glave!
Istog trenutka ovek je oslepeo i to slepilo mu je bilo kajanje do kraja ivota.

Sai Baba nije bio osoba bez humora. esto se alio sa svojim sledbenicima i ak ismevao
njihove slabosti. Meutim, sve do svoje smrti, zadrao je uzdrani asketski ivot fakira.
Nazivao bi Boga jadnikom, takoe i Fakirom. Poto je Bog siromaan, i ja sam
siromaan.
Nosio je jednu istu kafni koulju sve dok se nije toliko iscepala i poderala, da je jedan od
njegovih uenika morao silom da je skine sa njega i da mu da novu. ak i posle toga, Sai je
esto sedeo sa iglom i koncem, strpljivo je krpei. To je bilo isto pare tkanine koje mu je u
mladosti dao Gopal Rao. Kasnije, kada se potpuno pocepala, zaio je delove i sainio turban
koji je nosio oko glave.
Sai Baba je u svojoj jedinstvenoj linosti spojio hinduistike i muslimanske karakteristike, i
imao je sledbenike obe vere. Nikada nikome nije zabranjivao da jede meso, nego je ak
nareivao nekim braminskim svetenicima da napuste vegeterijanstvo i jedu ta god im je
volja. Jednom retkom prilikom, on sam je skuvao meso i podelio ga onima koji su se sakupili.
Iako je njegov pogled bio uvek sjajan i prodoran, priroda mu je bila srdana. Njegove line
navike su uvek bile stroge, ali je njegov aram bio neformalan i iv. Linost mu je bila
tolerantna i prijatna, mada je ponekad postajao alali ili besan i ljut zbog neijih neuspeha.
Taj alali vid Sai Babine prirode bio je izraen u ljubimcu koga je gajio tigru. Jedno vreme
tigar je iveo sa Sai Babom i pratio ga pri etnjama. Tigar je bio njegov ljubimac, kao to je to
obinom oveku pas ili maka. Kada je tigar umro, Sai ga je lino sahranio u njegovom
grobu.
Kada su posetioci dolazili po daran Sai Babe, bilo je uobiajeno da on od njih trai da
isprazne svoje novanike ili depove, i da sav novac daju njemu kao dakinu novani
poklon uitelju. Ali ako bi mu bilo ko priao sa eljom za neim materijalnim, Sai bi govorio:
Alah malik hai! to u ovom sluaju znai Bog je taj koji daje! Sai Baba je drao gomilu
manjeg kamenja pored svog velikog kamena na kojem je sedeo, i gaao bi tim kamenjem
skoro svakoga ko bi dolazio po njegov daran. Iako su se mnogima deavala uda, oni koji su
bili pogoeni kamenom, primili bi njegov blagoslov i postali istinski Saijevi sledbenici.
1886, Sai Baba je imao nekoliko astmatinih napada; svom ueniku Malsapatiju je rekao:
Sauvaj mi telo tri dana. Ako se vratim, sve e biti u redu Ako se moje telo ne povrati u
ivot, sahrani ga i postavi dve zastave na humci. Sai je onda zaklopio svoje oi i uao u
stanje samadija, u kojem je njegovo telo bilo kao mrtvo. Njegovo disanje i puls su potpuno
stali i telo mu je, sasvim beivotno, lealo tri dana i noi.
Neki od uiteljevih sledbenika su bili skrhani bolom, i svesni jedino toga da je njihov uitelj
umro. Hteli su da izvedu poslednje ceremonije, ali ih je verni uenik Malsapati u tome
spreio, zagrlivi telo Sai Babe. Tano onako kako je Sai predvideo, posle sedamdeset dva
sata njegove oi su se polako otvorile i on je ponovo uao u svoje telo, ali nije nijednu re
rekao u vezi rada kojeg je obavljao u tom stanju, ili o razlogu zbog kojeg je uao u ovakav
samadi. Samadi je stanje spiritualnog zanosa ili privremenog zaustavljanja mentalnih i
fizikih ivotnih snaga.
Blizak uenik koji se uvek nalazio kod Sai Babe, bio je ovek po imenu Bara Baba, to znai
Veliki Baba. Rastom je bio je ogroman i debeo. Sai Baba je Bari svakoga dana davao po
100 rupija za hranu koju bi ovaj jeo i jeo, a zatim ispoetka jeo i jeo. Sai Baba je jeo jedino
hleb i sirov luk koje bi isprosio, dok je Bara Babi kupovao najfiniju hranu koja je mogla da se
nae.
Zbog ega je Sai Baba vodio rauna da se ovom ueniku da velika svota novca za enormnu
koliinu hrane, dok je on sam iveo na onome to bi isprosio? Ovaj ogromni ovek je bio
skladite samskara svih onih koji su dodeljivali svoj novac Sai Babi tokom darana, i
samskare svih tih ljudi su bile potpuno unitene kada je Bara Baba dostigao Mukti
Osloboenje fizikom smru.
Jednom se desilo da je nekog lopova uhvatila policija sa vreom punom dragulja. Lopov je u

policiji rekao da je sve te dragulje dobio od Sai Babe. Jedan inspektor je zatim posetio irdija
kako bi istraio okolnosti i na kraju optuio fakira.
Policajac je popunjavao svoj formular dok je ispitivao uitelja. Kako ti je ime?, zapitao je.
Zovu me Sai Baba.
Kako ti se zove otac?
Isto Sai Baba.
Kako ti se zvao guru?
Venkua!
Koje si vere ili religije?
Kabir!
Kojoj kasti pripada?
Parvardigar!
Koliko si star?
Stotine hiljada godina.
Da li e se zakleti na sudu da je ovo to govori istina?
Ja sam Istina.
Da li poznaje optuenog?
Da, poznajem ga ja poznajem svakoga.
Optueni tvrdi da je tvoj sledbenik i da ivi sa tobom. Da li je to tano?
Jeste, svi su sa mnomSvi su moji.
Da li si optuenom dao neke dragulje kao to on tvrdi?
Da, dao sam mu Ko daje ta i kome?
Ako si optuenome dao dragulje, kako si ih ti dobio?
Sve je moje Sve mi je dato.
Policajac je bio savladan. Konano je lopov osloboen optubi, a sluaj zatvoren.
Sai Baba je palio dhuni (vatru) svake noi u damiji Milostive Majke. U damiji je takoe
neprekidno gorela uljana lampa, za koju je ulje uvek prosio od razliitih trgovaca u irdiju.
Jednog dana, meutim, nijedan trgovac nije hteo da mu da ulje. Sai se vratio do damije,
napunio lampu vodom i zapalio je! Lampa je gorela bez ulja i kada su sledeeg jutra seljani
saznali za ovo udo, zaista su mu poverovali; tako je Sai Baba postao istinski centar panje
u irdiju.
Savreni Uitelj vidi sve one koji su sa njim povezani. Jednog dana 1910.god, Sai Baba je
sedeo pored dhuni kada je odjednom, umesto da spusti drva na vatru, spustio svoju ruku u
plamen. Neki sledbenik je potrao da mu izvue ruku, ali je ona sva ve bila u opekotinama.
Kada su ga zapitali zato je to uinio, Sai je objasnio: Jedan od mojih sledbenika je grnar
nedaleko odavde. Njegova ena je upravo tada radila u sunici, sa kerkom u naruju. Kada je
ula da je njen mu doziva iznenada je ustala i dete je upalo u pe. U tom trenutku, ja sam
ubacio svoju ruku u vatru. Ne smetaju mi opekotine, vano je da je dete spaeno. Da to nisam
uradio, devojica bi izgorela.
Posle nekoliko godina boravka u irdiju, Sai Baba je sagradio hram pored damije u znak
seanja na svog gurua Gopal Raoa. Podizanjem ovog novog hrama u ast hinduistikog sveca,
odmah pored stare muslimanske damije, moglo se videti da je deo Sai Babinog spiritualnog
rada postizanje spiritualnog jedinstva hindusa i muslimana. U stvari, Sai Baba je esto
damiju Milostive Majke nazivao Braminskom damijom.
Ponekad su u damiji Sai Babi itali Kuran muslimanski sledbenici, a ponekad bi
prisustvovao arati i pua ceremonijama, zajedno sa pevanjem Gite i Ramajane, koje su
obavljali njegovi hinduistiki svetenici. Sai Baba je bio neuobiajeni Savreni Uitelj, jer je u
sebi spajao hinduistike i muslimanske spiritualne karakteristike, i njegov rad sa pripadnicima
obe religije je dokazivao da izmeu njih zapravo nema velike razlike, jer je Onaj kojeg
oboavaju jedan te isti.

Niko nije sa sigurnou znao da li je Sai Baba roeni hindus ili musliman, ali je oigledno da
je njegov spiritualni rast bio direktno povezan sa oba, zato to je imao i hinduistike i
muslimanske uitelje. Sai je bio jedinstven: oblaio se kao musliman, ali je nosio znakove
svoje kaste na elu kao hindus. Proslavljao je praznike i festivale obe religije sa jednakim
oduevljenjem. Citirao bi Kuran na zadovoljstvo muslimana, ali je isto tako dobro poznavao
hindu astre ili spise.
Nekome kao to je to bio Sai Baba, sopstveni ljudski identitet i religijske razlike nisu nita
predstavljale. Kada ga je jednom prilikom neko upitao gde je roen, on je odgovorio:
Nemam mesto roenja.
Preko deset godina, hiljade ljudi se okupljalo oko Sai Babe mnogi sa idejom materijalne
koristi. Sai Baba je jednom rekao za one koji su traili njegov blagoslov: Ja sam taj koji traga
za njima i koji ih dovodi ka meni; oni ne dolaze svojom voljom. Mogu biti udaljeni stotinama
milja, ja ih opet privlaim ka sebi kao da su na koncima.
esto je ponavljao svojim sledbenicima:Ja vam dajem ono to elite, da biste poeli da elite
ono to ja elim da vam dam. Moj uitelj mi je rekao da dajem velikoduno svima onima koji
mi neto zatrae; ali mi niko od vas ne trai mudrost Moja riznica je otvorena. Ipak, niko od
vas ne dovozi kola kako bi odvukao pravo blago. Posegnite duboko i uzmite ono to vam
istinski pripada ali niko ne eli da se potrudi.
Kaem vam, svi vi koji dolazite, ovakva prilika se ne ponavlja! Ja sam Jedini, ja sam Bog!
On je upravljao prvim svetskim ratom. Kada bi Sai Baba prelazio iz damije do hrama Gopal
Raoa, pevao se arti. U to doba, kada je hodao izmeu damije i hrama, na njegovom licu se
moglo videti udno svetlo. Takoe je inio udne pokrete prstima u vazduhu. Ovakvo
ponaanje se nastavljalo svakog dana pune etiri godine, od poetka prvog svetskog rata do
njegovog zavretka.
Tokom ratnih godina, Sai Baba je esto govorio: Ja sam bezoblian i sveprisutan. Ja nisam
ovo telo koje vi zovete Sai ja sam Vrhovna Dua celokupna kreacija. Ja sam sve i ja sam
u svakome. Ja sam u svecima, kriminalcima, ivotinjama, i u svemu ostalom Nita se ne
deava bez moje volje. Moje svetlo je od Boga; moja religija je Kabiri Savreno
Gospodarenje a moje bogatstvo lei u blagoslovima koje jedino ja mogu da dam.
Jednog dana, dok je rat bio jo uvek u toku, kada se Sai Baba vratio sa lendi ceremonije,
pogled mu je pao na jednog mladia kao ni na kog drugog nikada do tada.
PARVARDIGAR! Ovu jedna re, snanu kao okean, Sai je izgovorio dok je mladi pao
pred njegova stopala. Parvardigar je termin sufija za Onoga koji odrava kreaciju. To je isti
Onaj koji je poznat kao Vinu u misticizmu Vedante. Onaj koji sve proima je Svemoni
Odravatelj.
Kome se Sai Baba obraao? Oi koje su uhvatile pogled Sai Babe pripadale su zoroastrijskom
mladiu koga je poljubila Babaan, krunisao Narajan Mahara i okitio Taudin Baba. Pogled
starog fakira kao da je bio prikovan, i velika re je ponovo skliznula sa njegovih usana:
PARVARDIGAR!. Zatim je po trei put sveta re izronila iz dubina Uiteljeve
boanstvenosti, kada je izjavio:PARVARDIGAR!, i pao niice pred mladiem.
Sledbenici koji su bili svedoci ovog nesvakidanjeg dogaaja, behu zapanjeni. Skriveno je i
duboko njegovo znaenje, mada se odigrao na pranjavoj ulici siromanog sela u Maharatri,
u Indiji, decembra 1915. Kada je gomila okruila Sai Babu, mladia su potisnuli u stranu. Sai
Baba se vratio na svoje mesto, dok je mladi nastavio svoj put. Nae Doba je povikalo gomili,
ali ga niko nije uo: Zar ne prepoznajete onoga kome se Sai poklonio? I vi treba da mu se
poklonite i predate! Ne ostavljajte ga iza sebe! On je Drevni!
Sa zavretkom rata, tanije 28. septembra 1918, Sai Baba, tada osamdesetogodinjak, oboleo
je od groznice koja je trajala dva dana. Posle toga stari fakir vie nije nita jeo; oigledno je
bio svestan bliske smrti. Sai Baba je neku staru ciglu upotrebljavao godinama kao uzglavlje.
Jednog dana deak koji je istio damiju ispustio je ciglu i ona se prelomila na dva dela. Kada

je Sai Baba naiao, videvi ciglu, rekao je: Nije se slomila cigla, ve moja sudbina. Cigla je
bila moj ivotni saputnik i asistirala mi je u mom radu. Bila mi je draga kao sam ivot. Sada,
kada je slomljena, zemljani sud mog ivota takoe e biti uskoro slomljen.
Posle sedamnaest dana bez hrane, Sai Baba je izdahnuo u 2:30, rano ujutro, uz rei: Ah,
Deva! Oh, Boe! Glavu je naslonio na rame najblieg uenika. Bio je to 15.oktobar
1918, u ranu zoru vanog hinduistikog praznika Daseraha.
I na samom kraju je bilo gorkog razlaza izmeu njegovih uenika hindusi su hteli da se telo
kremira, a muslimani da se sahrani. Posle tri dana une rasprave, telo je sahranjeno u hramu
koji je on sam neto ranije podigao u ast Boga Krine. Dok se telo Sai Babe sputalo u
vertikalnu raku, izgledalo je kao da je ivo. Jadno fakirovo telo je i dalje sadravalo
Nesadrivog Boga!
Sai Baba je jednom rekao: Ja u biti aktivan i iv ak i u svom grobu. ak i posle mog
mahasamadija Savreni Uitelj svesno umire kada zavri svoj univerzalni rad. Mahasamadi
znai naputanje sadguruove fizike forme, i predstavlja svesno naputanje sveta ili nivoa
materije, energije i uma., ja u biti sa vama onog trenutka kada pomislite na mene. Do
dananjeg dana ove rei su se pokazale kao istinite, budui da je Sai Babin grob u irdiju
postao najpopularnije mesto hodoaa bilo kom savremenom spiritualnog uitelju Indije.
O, Bezimeni! O, ti koji se zove Sai!
Kako ti se moemo oduiti za sve ono to si uinio za nas?
Ti si besformnog Boga spustio u formu i dao Mu mo!

Upasni Maharad

Jedino je Sai Baba

znao ko je zaista on bio: Ne postoji niko ko mu je ravan. Njegovu vrednost poznaje jedino
Bog. Njegova veliina je tolika da kada biste stavili svet na jednu stranu, a njega na drugu, on
bi bio vei!
U okolini Nasika, u Indiji, tragalac po imenu Kainat je oajavao, i u svojoj patnji i
bespomonosti, odluio je da umre! Proao je pored grada i uputio se ka dungli, gde je
naiao na nekoliko peina. One su pripadale strmoj Borgad planini koja se uzdizala usred
dungle i bila idealno mesto za doekivanje smrti, poto nije bilo nikoga u okolini, niti bilo
kakve hrane ili vode miljama unaokolo.
Kainat je uao u malu peinu i u njoj proveo dva dana i noi bez hrane, vode ili sna, udei
za smru izazivajui je da doe, a ako se ne pojavi, mislio je, bacie se sa stene. Treeg
dana se zapitao zbog ega trai svoj ivot prizivajui smrt, kada moe da misli o Bogu! I tako
je poeo tiho da ponavlja Boje ime danima.
Kainat se vremenom apsorbovao u svoju boansku kontemplaciju na Boga i zaboravio sve
svoj oaj, svoju porodicu, svoj ivot u svetu. Uao je u veoma dubok samadi i u tom stanju
blaenstva i ushienja ostao nekoliko meseci.
Meutim, Kainat nije mogao da provede ostatak svog ivota tako apsorbovan; ovaj
dvadesetogodinji mladi je bio predodreen za neto mnogo vie od ostajanja u nepoznatoj

izolovanoj peini, utopljen u boansku kontemplaciju.

Kainata je iz samadija vratila senka nekog oveka koji se nadvio nad njim. Zaprepastio se
kada ga je figura zgrabila i poela da mu dere kou sa tela a odmah potom nestala!
Zastraujua prikaza vratila je Kainata u telesnu svest. Opipao je telo i sa olakanjem otkrio
da mu je koa nedirnuta.
Kainatova sledea fizika senzacija je bila jaka e; oseao je kao da mu je jezik iupan iz
usta! Mislio je da e umreti od ei, ali nije mogao ni da vikne, a ak i da je mogao, ko bi ga
uo u tom udaljenom mestu? Nalazio se u pustoj peini, bez imalo vode. Da se negde u
okolini i nalazila voda, ne bi uopte mogao da se pomeri, poto mu je telo bilo ukoeno usled
neprekidnog devetomesenog sedenja u jednom poloaju. Umirui od ei, um mu je preao u
polu-svesno stanje i u sledeoj viziji je video sebe kako umire! Smrt koju je traio kada je
uao u peinu, sada je bila neizbena. Pomirio se sa sudbinom, uteen to e se uskoro
sjediniti sa duhom Boga.
Ali, neko je nadgledao ovog mladia. To je bio fakir iz irdija, Sai Baba, koji se nalazio
udaljen oko sto milja; fakir je imao drugaije planove nameravao je da ubije Kainata na
drugi nain, a da ga ipak sauva u ivotu.
Dok je Kainat leao bez svesti u peini, Sai Baba je poslao svoje abdalije spiritualne
posrednike da nadviju tamne oblake i spuste bujice kia na planinu. Voda! Potoci ivota
uticali su u peini gde je Kainat leao umirui i sakupljali se u bazen tik pored njega.
Probuen grmljavinom i bljeskovima munja, Kainat je otkrio da mu je voda dola sama do
usana i da mu neno kaplje na jezik. Ostao je da lei doputajui vodi da oivi njegovo
izmrcvareno telo.
Oh, Kainat! Poeleo si da umre, a opet pije vodu! Zato je pije? Zar se ne sea da si hteo
da umre? Mora da pije, mora da preivi. Neko je hteo da je popije, i sada zgre rukama
vodu. Konano, tvoja e je utoljena.
Fakir iz irdija je bdio nad tobom; Sai, iju si riznicu ljubavi trebao da nasledi, ali to tada
nisi znao.
Bez obzira koliko se trudio, Kainat nije mogao da umre po sopstvenoj volji. Ko je bio ovaj
predodreeni hindus po imenu Kainat? On je kasnije postao poznat kao Upasni Mahara
kralj jogija!
Iako mu je roenje proteklo sasvim normalno, za njegov ivot se to ne moe rei. Deak se
rodio u braminskoj hinduistikoj porodici svetenika u selu Satana, u Indiji, u oblasti Nasik,
15. maja 1870. Otac mu se zvao Govinda astri, a majka Rukmini. Njegov deda, Gopal astri,
bio je ueni pandit (obrazovani bramin), sa temperamentom jednog sveca. Pre nego to e
umreti, napustio je porodicu i svet i postao sanjasin u potrazi za Bogom ne znajui da e se
boanskost manifestovati u njegovom unuku, Kainatu.
Kainat je bio drugi po redu od petoro brae, i od detinjstva je pokazivao potpuno drugaiju
prirodu od njihove. Deak je mrzeo kolu i jedva da je uspeo da stigne do treeg razreda.
Roditeljima je bio problem, ali se dedi veoma dopadao, i on ga je uio astrama (braminskim
spisima), koje je Kainat pamtio sa velikim interesovanjem, iako je prezirao svoje kolske
lekcije, kao i lekcije hramskih svetenika.
U to doba, u Satani je ivela starija hinduistika ena, koja se smatrala veoma posebnom. Iako
je bila udovica, i dalje je nosila narukvice na rukama, uprkos obiaju koji obavezuje enu da
kada joj mu umre skine sve narukvice i nikada ih vie ne vrati. Ljudi su je ismejavali, a deca
uznemiravala, viui za njom: Vetica!. Kainat je i sam bio nevaljao, i esto bi kinjio
staricu, viui za njom dok je prolazila: Stara vetice, zato i dalje nosi sve te ukrase? Zar
ne zna da ti je mu umro?
Pored svog loeg ponaanja, deak je bio problem svojim roditeljima i zato to je bio esto
bolestan. Kainat je bolovao zbog slabog stomaka dok je bio manji, i pored svih razliitih
lekova, njegovo varenje se nije poboljalo. Zdravlje mu se konano sasvim pogoralo, i

doktori su postavili dijagnozu neizleive bolesti, bez ikakve nade da e se oporaviti.

Njegovi roditelji se nisu potpuno pomirili sa deakovom neizbenom smru, i kada medicina
vie nije davala nikakvu nadu, dete su odveli do vraare. Meutim, kada ga je ugledala, ona
je poela da besni, i umesto da ga izlei, proklela ga je: Neka umre! On mi uvek dosauje,
zato boluje, i zato e umreti!
Kainat se iznenadio reakcijom, ali je i zamolio staricu za oprotaj. Ona ga je otro izgrdila, a
zatim rekla: Ako misli da ozdravi, morae da me poseuje svaki dan. Kainat joj je
obeao i poeo da je poseuje u njenom domu, gde bi oboje sedeli svakoga dana neko vreme,
sami u zatvorenoj sobi.
Vremenom se Kainat oslobodio svoje hronine bolesti, zahvaljujui uputstvima ove udovice,
ali se u njemu sada javio novi bol bol ive vatre koja se zapalila u njegovom srcu dok je bio
u drutvu starice, jer je uskoro otkrio da ona nije bila vetica, nego zaljubljenik u Boga.
Deakova linost je poprimila oblik intenzivne odbojnosti prema svim svetovnim stvarima
koje su ga ophrvale. Povukao se u sebe i njegovo srce se otisnulo u tajnu potragu. Kasnije je
Upasni Mahara govorio o sebi: Od kada znam za sebe, svet mi je bio odvratan. Zato sam
provodio dane u peinama i dunglama utopljen u boansku kontemplaciju.
Deak je odbio da ide u kolu i drao se podalje od nje, beei u umu da meditira. Jednom
kada je imao deset godina, njegov ujak Damodar ga je pronaao kako plae u svojoj sobi i
zapitao ga za razlog. Kainat, posle mnogo navaljivanja, odgovori: alosti me kada pomislim
da moram da ivim od tvog rada. Ja nita ne radim. Ja nita ne doprinosim porodinom
odranju.
Ujaka su ovakva deakova oseanja veoma pogodila, i on je pokuao da ga utei, govorei:
Tvoja dunost je da pazi na nau decu i da im pomae sve dok ne odrastu.
Godinu dana je Kainat iveo u Duliji sa svojim roditeljima, ali ideja da on njima predstavlja
teret, uvek je muila njegovu savest. Deak je postao potiten, i odluio je da napusti dom
kako bi vodio ivot beskunika; ali je bilo predodreeno da se to ne desi dugi niz godina.
Iako se Kainatovo srce bunilo protiv svih svetovnih ogranienja, njegova porodica je uredila
sve neophodne pripreme za njegovo venanje. Protiv svoje volje, Kainat je morao da se
pokori njihovoj elji, i oni su ga tako oenili za hinduistiku devojku koja se zvala Durga. U
to doba, po hinduistikom obiaju, novopeeni mladenci su bili veoma mladi Kainat je
imao etrnaest, a Durga samo osam godina.
Oajan, Kainat se nije interesovao za zaposlenje ili kune poslove, i svojoj eni je poklanjao
malo panje. Prolazio je kroz mona unutranja iskustva. U njegovom srcu je pevao neko
koga on nije poznavao. eleo je da sazna iji je to glas sluao, i da vidi tog Pevaa, ali se
nalazio u uasno zbunjujuoj situaciji. U sveoptoj pometnji svog uznemirenog srca, jednog
dana je napustio svoju enu i dom, bez ijedne rei pozdrava, i peice poeo da luta do Nasika.
Kainatov deda je nekako uspeo da sazna njegovo mesto boravka, i poslao mu pismo u kojem
ga je obavestio da mu je majka ozbiljno bolesna, preklinjui ga da se vrati, tako da je mladi
bio prisiljen da ga poslua. Zatim, godinu dana posle svog venanja, njegova mlada ena je
iznenada umrla. Meutim, njegova porodica ga je ponovo nagovarala da se sloi sa drugim
venanjem.
1885, Kainat je oenio drugu hinduistiku devojku, ali svetovan ivot je za njega bio jo
uvek nezamisliv. I njoj je poklanjao veoma malo panje, i sav uznemiren sluao eho Pesme
koja je neprestano odzvanjala u njegovom srcu. Jo uvek je bio zbunjen onim to je oseao,
to je uo, i opet je pobegao. Ali, pred njegovim oima se nije pojavio niko, iako je njegovo
srce neprestano zapitkivalo: Ko mi to peva? Odgovora nije bilo. Kainat nije mogao da
objasni ono to mu se deava, i po drugi put se vratio kui.
Iskustva su se pojaala, a samim tim i njegova zbunjenost. U srcu je bez prestanka sluao
pitanje, sve dok ono nije ostavilo trag: Ko to peva? Ko to peva? Pitanje mu je razdiralo
um, pojaavajui nemir. Sam nemir ga je izjedao: uje pitanje, zar ne? Zar ne?Zato

onda ne pokua da pronae odgovor? Zato se ne potrudi? Ali mladi je bio toliko
zbunjen da nije imao pojma ta se sa njim deava. Kako mogu ja da pronaem odgovor?
Gde da se uputim? Ko mi moe pomoi? pitao se.
Konano, Kainat vie nije mogao da podnese tu situaciju i pod izgovorom da odlazi kako bi
prouavao neku medicinsku knjigu, napustio je i enu i dom. Lutajui, zbunjene mladieve
oi su traile odgovor gde god bi poao.
Bog je izvan ljudskog shvatanja. Da On nije toliko teak za poimanje, kako bi Kainatov um
mogao da bude toliko uznemiren? Bog je shvatio mladievo srce, ali Kainatov um nije
mogao da shvati Njega.
Kainat je putovao sve do Pune, ali je i tamo postao nezadovoljan, pa je nastavio da hoda do
Kalajan dungli izvan Nasika. Na svom putu nazad ka Satani, obuzeo ga je oaj. Tu je naiao
na dungle Kajlana i strmu planinu koju su seljani nazvali Borgad, a koja se nalazila oko deset
milja izvan Nasika. Smrt mu je izgledala kao jedino reenje. Mladi Kainat je odluio da se
ubije, bilo iznurivanjem glau, ili bacanjem sa litice. Njegova zbrka je bila potpuna; oajavao
je za Bogom. Iako je u peini ostao devet meseci bez vode i hrane, nije umro! Kada je ispio
lokve kie, i spasio se smrti, mladi Kainat, sav izmraveo, bio je toliko slab da nije imao
snage ni da izae iz peine, a kamoli da sie niz planinu. Otpuzao je iz peine i povikao:
O boe, Ti si taj Peva!
Gde si?
eleo si da te pronaem,
ali mi nije ostala nikakva snaga da doem do Tebe.
U podnoju Borgad planine nalazilo se malo selo po imenu Gavalvadi. Kada su seljaci spazili
Kainata kako etvoronoke jedva silazi sa planine, odmah su mu prili, i pogoeni njegovom
nemoi, poeli da ga neguju sve dok nije postao sasvim zdrav. Posle otprilike mesec dana,
Kainat se vratio svom domu u Satanu. Bio je 22. jul 1890. godine, i Kainat je imao dvadeset
godina. Meher Baba je jednom prokomentarisao da je bilo udesno to to je Upasni
Mahara iveo godinu dana bez hrane i vode u Borgad peini, mnogo godina pre nego to je
ostvario Boga. Kasnije, kada je Upasni postao svestan Boga, nije vie bilo toliko neverovatno
to je godinu dana opstao bez hrane i vode.
Za godinu dana od povratka u Satanu, Kainatov otac, deda, i druga ena su umrli. Veoma
brzo nakon toga, on je napustio jo jednom svoj dom, znajui da e ga majka nagovarati da se
oeni i po trei put.
Kainat je lutao neko vreme pre nego to se vratio u Satanu. Povratio je svoju normalnu teinu
i snagu, ali mu je iz oiju i dalje zraila ista neprijatnost i uznemirenost. Peva je sada jo
razgovetnije pevao u njegovom srcu ali je jo uvek bio nevidljiv. Zbunjeni Kainat je
razmiljao:
O Pevau, kakvo je tvoje znaenje?
Ako eli da ostane skriven,
zato peva?
Tvoja pesma me izluuje!
Za Kainata je jo uvek postojala porodina veza koju je tek trebalo da slomi. Da nije bilo tog
karmikog razreenja, kako bi Peva mogao da otkrije sav sjaj Svog lica? Jo jednom su
Kainatovi roaci pripremili tree venanje. Ipak, njegove blistave oi su i dalje tragale za
Pevaem, i nevidljivi glas mu uopte nije davao mira. Pesma je neprestano odjekivala, i njena
muzika je slamala Kainatovo srce.
Meutim, da bi mogao da zarauje za ivot i obezbedi svoju porodicu, 1892. godine se
Kainat preselio u Sangli, gde je poeo da prouava Ajurvediku medicinu. 1895. je postao
vaid (lekar) i vratio se u Satanu kako bi mogao da pone da radi. Ali, u njemu je plamtela
Pesma, i on je napustio Satanu 1896. radi Amraotija, gde je poeo da radi u svojoj bolnici.

Takoe je u to doba poeo da izdaje na Maratiju ajurvedski mesenik koji se zvao Besa
Ratnamala, i koji je izlazio tri godine. Profesionalno je Kainat postao veoma uspean, bogat i
dobro poznat lekar u ajurvedikim krugovima, i naizgled se sredio, kako na planu zaposlenja,
tako i na planu braka. Kada je imao dvadeset devet godina, rodio mu se sin, ali je beba za
nekoliko meseci umrla. Veoma retko Savreni Uitelji imaju neko potomstvo. Za Tukarama,
hinduistikog sveca se zna da je imao porodicu.
Godinama je njegova patnja bila skrivena. Niko nije poznavao Kainatovo unutranje stanje
iznutra je bio strano i bolno nemiran. Peva ga nije naputao; Pesma nije prestajala! Ponekad
se ponaao neobino, a kada bi uao u stanje izuzetnog nemira, ena bi mu ispunjavala svaku
elju, strpljivo sve podnosei u pokuaju da mu olaka patnju.
Kada neko postane uspean, on obino pone da misli o sticanju bogatstva i Kainat tu nije
bio izuzetak. Pojavila se izuzetna prilika da se u Gvalioru dobije neobraena zemlja, ako se
neko sloi sa tim da je obrauje. Tokom 1906, Kainat je uloio hiljade rupija i dobio stotine
ari, a onda poeo da provodi veinu vremena na svom posedu. Postao je muavir,
zemljoposednik.
Meutim, uskoro mu je srea okrenula lea i za dve godine je izgubio mnogo zemlje na
parnicama, kao i novac i ugled; i zdravlje mu je bilo narueno. Osiromaen, Kainat se vratio
u Amraoti 1908. da obnovi svoju medicinsku praksu, ali je vrlo brzo uvideo da je izgubio
svako interesovanje nije vie sanjario, a unutranja udnja se pretvorila u oajanje. Uz
enino doputenje, Kainat je napustio lekarsku praksu i zatvorio svoju bolnicu 10.aprila
1910, i njih oboje su krenuli na hodoae.
Tokom putovanja, par je posetio Omkarevar pored Mandate u severnoj Indiji, hinduistiko
sveto mesto hodoaa uz Narbada reku. Jednog dana, dok je Kainat bio apsorbovan u nekoj
umi u dubokoj koncentraciji, doiveo je snani ok i pao u nesvest. Disanje mu je stalo i
izgledalo je kao da je mrtav. Kainatova ena se uplaila i poela da ga poliva vodom. Posle
nekog vremena je povratio svest, ali iako je njegovo telo preivelo iskustvo okultne moi,
pojavili su se problemi sa disanjem.
Eho pesme se pojaao i glas je zapitao: O Kainate, ko to peva?Ko to peva u tvom srcu?
Ali zbunjeni Kainat i dalje nije znao odgovor na ovo pitanje. Postao je jo nezadovoljniji u
potrazi za odgovorom; sada je izgledalo kao da zaista umire, dok se stalno borio sa dahom.
Uz mnogo potekoa, Kainat i njegova ena su napustili Omkarevar i krenuli ka Nagpuru
gde je leen od svojih respiratornih problema; ali leenje nije dalo nikakve rezultate.
Kainatova intenzivna udnja da konano ugleda Pevaa, bila je toliko duboka da je zapravo u
njoj leao uzrok njegovog guenja; nijedan doktor mu nije mogao pomoi. Kainat je jecao:
O Pevau, zato si toliko okrutan?
Zar mi je zabranjeno da ti vidim lice?
Zato me mui ovom vatrom odvojenosti?
Moj um je pretvoren u pepeo na plamenu Tvoje ljubavi.
Zar nee sada otkriti Svoje lice mom pepelu?
Nekako ba u to vreme, Sadguru Narajan Mahara je posetio Nagpur, i Kainat je eleo da
ima njegov daran. Program jo uvek nije bio poeo i mnogo ljudi je ekalo u redu. Kainat
im se pridruio, i kada je daran trebao da pone, Narajan Mahara je dozvao jednog od
svojih uenika da mu dovede Kainata.
Kainat je pao pred stopala Narajana Maharaa. Kada je ustao, Narajan je skinuo venac koji
mu je visio oko vrata i stavio ga oko Kainata, pred mnotvom ljudi. Kainat je prihvatio
venac kao milostivi Narajanov poklon, a zatim se izgubio u guvi.
Da li je peva bio pronaen? Kainat, meutim, nije ugledao Njegovo lice. Osetio je dodir
Pevaa, i eho njegove Pesme je postao jai. Neodoljiva melodija ga je unitavala, dok su
njegove suze nestajale na vatri ljubavi.
Kainat i njegova ena su zatim nastavili svoj put do Dulije i tamo ostali sa njegovim bratom

Bal Krina Raoom. Kainatovo guenje se pogoralo do te mere da je odluio da, ako sledei
tretman ne uspe, sebi oduzme ivot.
Zatrovan samoubilakim mislima, napustio je Duliju sam tokom aprila 1911. Meutim,
njegova bolest se mogla odstraniti samo u znatno slabijem obliku. Ali ta je oajan Kainat
mogao da radi do tada? Nije mogao ni da die, niti da prestane da die. Avaj, kakav je postao
njegov ivot! Okean Boga je trebalo prei, ali to je bio okean vatre. Avaj, vatra je bila na
svakom koraku! Kainat se nalazio usred ove vatre, eto zato nije mogao da die! ta je
mogao da preduzme ovaj utueni ovek? Niko, izuzev onoga ko je preao ovaj okean vatre,
nije imao predstavu o tome od ega on boluje niko nije mogao ni da zamisli njegovu pravu
patnju.
Sasvim sam, Kainat je lutao kroz grad Ahmednagar na svom putu za Paitan. U Ahmednagaru
je uo za jogija Kulkarni Maharaa, koji je iveo u Rahuriju, oko pedeset kilometara daleko.
Kulkarni Mahara se smatrao velikim jogijem, i Kainat je pomislio kako bi bilo mudro da ga
poseti, i tako je on umesto da ode u Paitan, otiao za Rahuri.
Kada je Kainat stigao, jogi ga je primio sa velikim potovanjem, izmasirao Kainatovo telo
sa uljem, okupao ga, a zatim posluio hranom. Dok su jeli, jogi mu je rekao da ode u irdi i
sretne Sai Babu. Shvatajui da je Sai Baba muslimanski uitelj, Kainatu se nije dopala ideja
da od muslimana trai pomo, i on je u sebi odbacio jogijev savet.
Kainat je napustio jogija, ali dok se jo uvek nalazio u gradu Rahuri, potraio je nekog
starijeg lekara. Poto mu je objasnio svoje probleme sa disanjem, lekar mu je savetovao da
pije samo toplu vodu, a ne hladnu ili normalne temperature. Postepeno se Kainatovo zdravlje
popravilo, ali to nije bilo zbog pijenja tople vode, ve zbog dolaska Pevaa koji je oekivao
njihov susret i konano ispoljavao svoju milost.
Mada su se problemi sa disanjem postepeno smanjivali, Kainat je nastavio da luta reen da se
sretne sa Pevaem. Juna 1911, Kainat je poeleo da ponovo vidi Narajan Maharaa, pa je
otputovao za Bombaj. Narajan je Kainata primio sa puno ljubavi i topline, a zatim ga pozvao
da sedne sa njim. Narajan je Kainatu dao da vae pan list sa betel orahom, i rekao: Danas
sam te potpuno obojio i spolja i iznutra! Sada vie nita nije preostalo Nema potrebe da se
dalje sreemo ili razgovaramo. Tvoj posao je ovde zvren.
Ali Kainat je bio zbunjen: Kada u te opet susresti?
Narajan je odgovorio: Ja u doi sam da te vidim, a kada doem, videu te tako da u uvek
biti sa tobom!
Kainat se zatim vratio jogiju Kulkarni Maharau u Rahuri, koji mu je ponovo rekao da treba
da sretne Sai Babu. Jogi je dalje nastavio da je on sreo fakira iz irdija i da on nije bio obian
guru, ve da je bio iznad svih kasti i vera. Ubeivao je Kainata da je Sai Baba bio Sat Purua
Savreni ovek kao Narajan Mahara. Ovaj put se Kainat sloio. Unutranji rad koji je
Narajan Mahara obavio, sada je dao svoje plodove.
Fakir iz irdija je tada bio ve veoma star, imao je oko sedamdeset godina; on je oduvek bio
taj Peva koji je vodio Kainata. Taj susret je fakir strpljivo ekao punih etrdeset godina.
Kainat je doao u irdi rano ujutro, 27.juna 1911, i krenuo direktno kod Sai Babe po njegov
daran. Zatim je uestvovao u arti ceremoniji za Sai Babu i ruao sa ostalim posveenicima.
Uvee je priao starom fakiru i zatraio njegovu dozvolu da ode. Sai Baba se nasmejao i
uzvratio: Za tebe je najbolje da ostane ovde da ostane sa mnom. Zato si u tolikoj urbi
da ode? Kainat je odgovorio da ima neka neodlona posla koja mora da obavi. Sai Baba je
zatim rekao: Ako hoe da ide, idi, ali se vrati za osam dana.
Ne mogu da obeam da u se vratiti za osam dana, glasio je odgovor, moda neu uspeti.
Sai Baba ga je ubeivao da hoe, dodavi: Videu ta mogu da uinim. I uz pristanak starog
fakira, Kainat je tada otiao iz irdija. Kainat nije prepoznao Pevaa! Napustio je Onoga
koji mu je pevao celog njegovog ivota! Nije shvatio da je glas Sai Babe zapravo glas Pevaa!
Kainat je nastavio prema Kopargaonu, gde je sreo Bramaari Maharaa, hinduistikog gurua.

Ali kada su se sreli, Bramaari ga je zapitao: Jesi li bio u irdiju?

Kainat mu je iznenaeno odgovorio: Da, skoro sam bio tamo. Video sam Sai Babu.
Bramaari mu onda ree: Ali nisi ispunio svoju svrhu. Najbolje je da se tamo vrati to pre!
Kainat se sa tim nije sloio, jer nije eleo da se vrati u irdi, poto mu se tamo nije svialo.
Ostao je u hinduistikom hramu u Kopargaonu, svakodnevno poseujui Bramaari
Maharaa. Jednog dana, dok se Bramaari trudio da ubedi Kainata kako je za njega vano da
se vrati ponovo kod Sai Babe, naila je grupa ljudi u konjskim kolima koja je putovala do
irdija po guruov daran. Kada su saznali da je Kainat ve bio tamo, i da zna put, insistirali
su da im se pridrui. Protiv svoje volje, Kainat se sa njima uputio do sela irdi.
U irdi su stigli popodne, i odmah otili u damiju po daran Sai Babe. Stari fakir je bio
zadovoljan to ponovo vidi Kainata, i posle darana ga je zapitao: Kainat, koliko je dana
prolo od kada sam te poslednji put video?
Kainat se za trenutak zamislio, pa je odgovorio: Osam dana.
Sai Baba je nastavio: Da li se sea da sam ti rekao da e morati da se vrati za osam dana?
Shvatajui istinitost njegovih rei, Kainat je uzvratio: U pravu si, Sai, tvoji metodi su izvan
mog razumevanja.
U tom asu Kainat je konano prepoznao Pevaa! Odluio je da ostane pored Sai Babe u
irdiju, kako bi mogao svakodnevno da poseuje arti ceremoniju i da ima fakirov daran. Iako
je sada znao ko je stvarno bio Peva, Njegovo boansko lice je jo uvek bilo skriveno i on je
jae nego ikada udeo da ga ugleda. Oi starog fakira su tek trebale da zasijaju Bojom
milou i ljubavlju!
Posle nekoliko dana, Sai Baba je zapitao Kainata: Da li ima neke pare da mi da za
dakinu?
Poto je imao malo novca, Kainat je izabrao staru potamnelu rupiju i dao je starom fakiru.
Uzimajui ga u ruku, Sai Baba je pogledao novi i rekao: Pogledajte kakav mi je novi
dao! Ovaj ovek je namerno izabrao ovaj tamni novi za mene!
Kainatu je bilo neprijatno, pa je zamolio: Sai, vrati mi taj novi da ti dam drugi.
Ali, stari fakir je odgovorio: Hou samo ovaj novi. Neka mi ostane ova crna rupija.
Kasnije je dodao: Iako si mi dao jedino ovaj bezvredni novi, ja u se postarati da ostvari
Istinu!
Tokom veere, Kainat je i dalje bio duboko uznemiren prethodnim dogaajem, pa je izabrao
novi rupi i vratio se u damiju. Pruio je novi starom fakiru, govorei: Sai, bila je to
strana greka to sam ti dao onaj crni rupi. Doneo sam ti novi. Molim te, prihvati ga i oprosti
mi.
Sai Baba je uzeo novi i dok ga je stavljao u maramu, pojavio se ovek po imenu Hairbau
aubal i pruio gomilu rupija Saiju. Stari fakir se naljutio i zatraio jo novca od aubala, ali
se ovaj branio da je dao sve to je imao. Sai Baba je zatim rekao aubalu da se vrati odmah
kui i da donese sav novac koji ima. ovek je bio zadovoljan zato to mu se pruila
mogunost da sve to poseduje preda Sai Babi. Videvi ovo, Kainat je uzeo sav novac koji je
imao i predao ga Sai Babi.
Svakog dana pre artija, Sai Baba je drao predavanja o spiritualnim temama, tako da su samo
oni kojih su se one ticale, mogli da ga prate. Kainat je otkrio da je veina onoga to je Sai
Baba govorio upueno lino njemu, kao i onome to mu se tokom ivota deavalo. Kako je
vreme odmicalo, Kainat je postajao ubeen da starom fakiru nita nije nepoznato.
Ovako su prola dva meseca. Kainat nije hteo nikoga da optereuje, a poto nije imao novca,
poeleo je da napusti irdi i da prestane da ivi na onome to mu je Sai Baba davao. Zamolio
je jednog bliskog uenika po imenu Madav Rao Despande da govori sa Sai Babom o
njegovom sluaju, i da dobije blagoslov. Kada je Madav to i uinio, Sai Baba je odgovorio:
Kai Kainatu da e dobiti odobrenje da ide tek kada svi rauni budu sreeni. Sai Baba je
mislio na Kainatovu karmu.

Neto kasnije, dok je Kainat masirao jedno stopalo Sai Babe, a Madav Rao drugo, Madav je
ponovo poeo priu u vezi Kainatovog odlaska. Sai Baba ga je potpuno ignorisao. Kasnije,
meutim, Sai Baba je rekao Madav Raou: Sluaj dobro ono to u ti rei u vezi Kainata. On
ne treba ovde da ostane godinu dana, ili godinu i po, nego etiri godine. Za etiri godine, Bog
e mu se smilovati i svi njegovi rauni bie sreeni.
Kainat treba da provede svoje dane sam u Vitoba hramu. Odvedi ga tamo. Ne treba da bude
uznemiravan; provodie svoje dane u hramu sam i u tiini.
Budunost e mu biti senzacionalna. Ne postoji niko ko mu je ravan. Njegovu vrednost
poznajem jedino ja. Njegova veliina je tolika, da kada bi stavili ceo svet na jednu stranu, a
njega na drugu, on bi bio vei. Tolika je njegova vrednost!
Neka ostane izdvojen i sam u Vitoba hramu. ta god treba da uradim za Kainata, uradiu.
Madav Rao je ovo preneo Kainatu, koji je namah pomislio: Kako je to mogue? Ne mogu ja
biti tolike sree! Kako to moe biti istina? Zatim je otiao direktno kod Sai Babe i zamolio
ga za dozvolu da napusti irdi.
Ali stari fakir je odbio da mu je da. Pripremao je Kainata iznutra za samou u naputenom
hramu posveenom Krini, nazvanom i Kandoba hram- to znai hram Sadgurua. Sai Baba je
ohrabrivao Kainata: Sada vie ni o emu ne mora da brine. Znam ko si ti. Znam koliko si
vredan.
Traio sam te toliko godina. Sve ono to si do sada uradio, bilo dobro ili loe, u stvari je bilo
uraeno kroz mene. Ti mene ne zna; ali ja tebe vrlo dobro poznajem. Godinama sam u svom
srcu gajio misli o tebi. Nema potrebe da okleva. Ostani ovde sa mnom.
Ako nisi u stanju da izvri ono to sam ti rekao, nije vano. Ja u ti lino kupiti kartu i
proveriti da li si u vozu. Neu dozvoliti da voz igde stane; voz e te odvesti direktno tamo gde
ja elim da stigne. Kada je Sai Baba rekao da nee dozvoliti vozu da igde stane, mislio je
na Kainatovo putovanje na unutranjim planovima. Planovi su ovde eleznike stanice.
Pogledajte 62-66.str. u knjizi NITA I SVE, u vezi sedam planova i sedam vrsta neba.
Kainat se smirio dok je ovo sluao. Neki sledbenik iz Bombaja, koji je bio prisutan, zapitao
je: Sai, da li si mu ti dao sve?
Kandoba, to znai prebivalite Sadgurua. Tu je Upasni Mahara postio godinu dana bez
hrane i vode i ostvario Boga Sat-]it-Anandu. Hram su obnovili hinduistiki posveenici.
Da, odgovorio je Sai Baba,dao sam mu sve. Ono to je moje i njegovo je! Izmeu nas
nema odvojenosti ili razdvajanja Potpuno odgovaram za njega.
Kainat je uskoro otiao da ivi u Kandoba hramu, udaljenom oko tri milje od Sai Babine
damije. Tako su otpoele etiri godine najstroeg uzdravanja. Po ceo dan bi boravio u
hramu prepunom korpija i zmija a odlazio bi jedino na Sai Babine artije. Posle nekog
vremena, Sai Baba mu je zabranio da i njima prisustvuje.
Dada eb G.S. Karparde, Sai Babin sledbenik, bio je poslat da mu ita knjige Pan Dai (Pet
Robova), ali Kainat nije bio neto posebno zainteresovan da uje ezoterinu mudrost.
Ezoterina knjiga Pan Dai (Pet Robova) moda se odnosi na pet Savrenih Uitelja koji u
svakom trenutku postoje negde na svetu. Tada je prekinuto sa itanjem. Apsorbovan u svoje
unutranje iskustvo, Kainat se otisnuo, sada je on postao Peva, ali sva velianstvenost
Pesme jo uvek nije bila otkrivena.
U februaru 1912, pristigle su vesti o smrti tree Kainatove ene, ali on nije ispoljavao
nikakvo aljenje. Svetovne veze nisu vie mogle da ga ogranie. Asketa je bio utopljen samo
u svoju Pesmu i polako je zadobijao tajno znanje kako bi i drugima mogao preneti zvuke
Pesme.
Jednog dana, Sai Baba ga je posetio u hramu i rekao: Ostani ovde. Ja proimam celokupno
postojanje. Ne postoji niko izvan mene. Pronai e me svuda. Ove rei starog fakira su
ohrabrile Kainata koji je esto bio neraspoloen i ak pomiljao na samoubistvo.
Po uputstvima Sai Babe, hranu je Kainatu donosio u hram odreeni sledbenik. Ali posle

nekoliko dana, Kainat mu je rekao da se hrana vie ne donosi, poto nije bila spremljena sa
ljubavlju. Tako je Kainat prestao da jede, odbijajui bilo koju drugu hranu, i poeo da posti.
Ovaj post je trajao itavih godinu dana! Tokom tog vremena, potpuno je smrao, ali i postao
dostojan potovanja. Iz potovanja je nazvan Upasni Mahara; zbog svoje upasne i upase
sluenja i posta postao je potovan kao onaj koji je najvie posveen Bogu. Dolazio je dan
kada e biti prozvan Kralj jogija. Ime Upasni Mahara su mu verovatno dodelili seljaci
koji su ga poseivali u Kandoba hramu. Meher Baba je kasnije Upasni Maharaa nazivao
kraljem svih jogija.
Usled ovakvog produenog posta, zdravlje mu se znatno pogoralo, a puls oslabio. Ali,
Upasnijevo zadovoljstvo uvek je bilo jasno i svee. Sledbenici Sai Babe su mu donosili hranu,
ali je on nije jeo; ostavljao bi je psima i pticama.
Tokom jednogodinjeg posta, Upasni je bio grub i naprasit prema svakome ko bi ga posetio u
Kandoba hramu, koji je postao njegov hram hram Sadgurua! Ali ovakvo neprijatno
ponaanje i odbijanje bilo kakvih poklona, bilo je samo izgovor. Konano je ugledao lice
Pevaa! On sam je postajao Pesma! U ovoj neopisivoj ekstazi, nije ni pomiljao na hranu jer
je izgubio svaku vezu sa sopstvenim telom; realizovao je Boga! Njegove elje su se ostvarile;
Kainat, ovek, bio je konano mrtav.
Kandoba hram je u to doba bio veoma prljav i zaputen i Upasni je sedeo nag, u prljavtini
dok su korpije i zmije gamizale po njemu. Bio je imun na njihove otrovne ujede i ubode.
Zaista je morao da bude nesvestan svog tela kako bi preiveo takve uslove! Zbog Sai Babine
zapovesti, Upasni je sve vreme ostao u ovom udnom hinduistikom hramu dok je silazio iz
boanskog stanja do svesti o kreaciji, potpuno nesvestan svega izuzev Pevaa Sai Babe.
Kandoba hram mora da je bio naputen nekoliko godina pre nego to se Upasni nastanio u
njemu i poto je bio oronuo i naputen, bio je idealno skrovite za mnoge zmije i korpije.
Za to vreme, Upasnijevo ponaanje je bilo zaista posebno. Povremeno je obavijao svoje telo
nekom krpom, naputao hram i lutao okolo. Ponekad bi smatrao da ima telo ene, pa se
ponaao i govorio kao da je ena. Ponekad bi se pridruio istaima ulica ili krojaima.
Takoe bi vukao plug umesto bivola u polju. Jednom je okupao obolelog od lepre i oprao mu
odeu, a zatim popio tu vodu! Onda je jednom legao pored mrtvog konja i poeo da ga ljubi
dok su vrane uivale u leini.
Dok je boravio u Kandoba hramu, Upasni je imao mnoga okultna iskustva i vizije. Jednom
prilikom, tokom faze realizacije, odjednom je otkrio dva diva u hramu i uplaen, pokuao da
pobegne. Ali, oni su ga zgrabili, i dok mu je jedan otkinuo glavu i razbio lobanju, drugi mu je
izvadio mozak i bacio ga u stranu. Zatim mu je taj drugi u lobanju usuo svetlost. Ovo je bila
svetlost Sat-]it-Anande Beskrajnog Znanja, Moi i Blaenstva! To je bila Kainatova smrt i
Realizacija Upasni Maharaa kao Veitog Jednog.
Tokom te jedne godine, Peva je stekao znanje i mo da prenosi ovo raspevano blaenstvo
Pesme. Upasni se vraao u svest kreacije i kada je povratio svest o telu, Sai Baba mu je poslao
posveenika sa kafom i hranom; post od godinu dana se zavrio. Od tada, Upasni je jeo i pio
redovno u malim koliinama, sve dok nije povratio punu telesnu svest.
Izmeu 1912. i 1914, Upasni je prolazio kroz period vraanja svesti o kreaciji. Nag kao jogi
asketa, iveo je u tom hinduistikom hramu uznemiravan korpijama i zmijama. Tokom 1914.
potpuno je povratio normalnu ljudsku svest. Uz milost Sai Babe, povratio je svest o tri sveta
mentalnom, suptilnom i grubom poto je dostigao Boju Svest. Sada je Peva bio savren i
mogao je drugima preneti zvuke Pesme! Zvali su ga Upasni Mahara Sadguru ivi
Savreni Uitelj. Sai Baba je objavio svim svojim sledbenicima da je Upasni savren i slao
mu ljude da uju Boansku Melodiju. Peva je dostigao znanje o Sahau Svemu. I postao
svemoan.
Doktor ]idamba Ram Pilai je tokom tih godina pratio Upasnija u Kandoba hramu. Jednog
dana 1913, Upasni je predvideo poetak Prvog svetskog rata u drutvu dr Pilaija, i kada je rat

otpoeo godinu dana kasnije, doktorova vera u Upasnija se pojaala; kasnije je dolazio kod
Upasnija i brinuo o njemu.
Dr. Pilai je imao prijatelja koji se zvao Dr. Ganapat Rao iz Sindija, i koji je iveo u jednom
gradu pored Nagpura u centralnoj Indiji. Upasni je rekao Pilaiju da bi eleo da napusti hram i
Pilai mu je savetovao da odsedne u Ganapatijevom domu. Upasni se sloio, ali ih je upozorio
da nikome ne saoptavaju njihov plan.
U pono, 25.jula 1914, Upasni i Dr. Pilai su seli u voz za Sindi. To je bio prvi put da je
Upasni napustio irdi posle tri godine i seljaci su se iznenadili kada su otkrili da je Upasni
otiao iz hrama. Kada su neki otili kod Sai Babe i zapitali ga ta se deslio sa Upasnijem, on
im je odgovorio: Dr. Pilai ga je sakrio.
Upasni je upozorio Dr. Pilaija da nikome nita ne govori u Sindiju, i tako je Sai Babina izjava
protumaena kao ala. Durgabai Karmakar je bila posebno iznenaena Upasnijevim
nestankom, jer je svakodnevno donosila u hram hranu i obraala mu se kao spiritualnoj
majci. Na njenu veliku radost, Upasni je poslao dr Pilaija natrag u irdi da dovede Durgabai
sa njim u Sindi, gde je ona ostala da mu priprema hranu.
Upasni je proiveo stranu fiziku patnju u Kandoba hramu to je posebno uticalo na njegov
probavni sistem; pojavili su mu se nekoliko puta hemoroidi koji su zahtevali hitnu operaciju.
Mada je odbio svaki anestetik tokom operacije, proao ju je sasvim mirno, bez ikakvog gra.
Posle ove operacije, Upasni se odrekao obine odee i poeo da se zaogre jutanom vreom, i
tu skromu odeu je nosio do kraja ivota.
Iz Sindija, Upasni je otputovao do Nagpura i tamo ostao u dr Pilaijevoj kui. Mnogi su
dolazili po njegov daran i Upasni je sa njima razgovarao na veoma fin ali i dubokouman
nain. Dok je bio u Nagpuru odbijao je da jede u domu Dr. Pilaija; preko dana je lutao
ulicama grada prosei hranu i poseujui mnoge kue. (Nije zabeleeno da li je Upasni imao
bilo kakav kontakt sa Taudin Babom, koji se takoe nalazio u Nagpuru u to doba.)
Brat Dr. Pilaija, ]ina Svami odveo je Upasnija za Karagpur u prvim danima oktobra 1914.
Mada niko nije znao za Upasni Maharaovu realizaciju, ljudi su automatski dolazili zbog
njegovog darana, privueni sjajem jedinstvene linosti.
Tokom ovog perioda Upasni je bio sasvim nemaran prema istoi tela ili udobnostima. Leao
bi u prljavim straarama i molio za hranu sa zemljanom posudom. Vrio bi nudu u toj istoj
posudi, i kada bi je oprao, jeo je i molio za hranu iz nje! Ponekad bi ak i pomeao svoj izmet
sa hranom! Meutim, ljudi su bili privueni njegovom boanskom lepotom, jer je uprkos svim
spoljanjim manifestacijama, nagi ovek bio Savreni Uitelj prepun spiritualnog vina koje je
moglo da utoli svaiju unutranju e.
Poto je neko vreme ostao u ]inijevom domu tokom februara 1915, Upasni se preselio u
siromanu kuu oveka po imenu Namdeo Mahar i njegove ene Bagu. Tu je Upasni ostao u
tali, koja se naslanjala na njihovu skromnu kuu. Ovaj siromani par je gajio duboku ljubav
prema Upasniju i mada su pripadali jednoj od najniih kasti hariana Nedodirljivih
ortodoksni bramini iz najvie kaste su ih poseivali radi Maharaovog darana. Oigledno je
kakvu je mo posedovala boanska personalnost Upasni Maharaa, inspiriui ak i
najindoktriniranije bramine, pune predrasuda, da zaborave na uska ogranienja njihovog
religioznog vaspitanja. Jer, bramini nikada ne ulaze u kuu Nedodirljivih.
Kada bi bogati hindusi dolazili pred Upasnija u kuu siromanih Hariana, on bi pred njih
stavljao neto od Namdeovog skromnog nametaja i govorio: Oboavajte ovo, zato to je
Bog u svemu!
Jednom je Upasni pomagao nekom kovau kada su neki bogati posetioci doli kod njega.
Upasni im je pokazao eki i rekao: Poklonite se njemu, zato to je Bog u svemu! Oni su to
i uradili i on je bio veoma zadovoljan.
Nekom drugom prilikom, Upasni je postavio iznoenu cipelu na sto i zapovedio jednoj eni:
Izvedi arti pred ovom cipelom, zato to je Bog u svemu! Ona ne samo da je to uradila, ve

je i ponela sa sobom cipelu kao Sadguruov prasad da ga oboava i kod kue.

Iako je u to doba bio Sadguru, Upasnijeva spoljanja pojava u Karagpuru bila je slina
Brahmi-Bhootu. Izgledao je odsutan i nije pokazivao nikakve znake grube telesne svesnosti.
Jednom su ga neki anglo-indijski deaci sreli u odsutnom stanju, i obesili venac od starih
cipela oko vrata, ak pokuali da ga maltretiraju, stavljajui mu psei izmet u usta, poto su
mislili da je obian ludak. Danima je Upasni lutao sa ovim vencem, odbijajui svaki pokuaj
da mu se venac skine sa vrata. Konano ga je neko od starijih skinuo i zamenio vencem cvea.
Upasni se strogo obraao ljudima: Sve dok ne budete bili u stanju da jedete ubre, neete
moi da napredujete u spiritualnosti! Ovim je mislio da svako treba da ode izvan
zadovoljstva i bola, dobrog i loeg, istoe i prljavtine.
Upasni je uvek poduavao da Bog prebiva u svemu dobrom, loem, lepom, runom, istom i
neistom. Jednom je neki ovek doneo rukom raenu stolicu od skupog sandalovog drveta za
Upasnija. On ga je strogo ukorio, govorei: Spali ovu stolicu i izvedi svoju puu pred
vatrom! ovek je prihvatio pepeo kao prasad.
Ovaj nagi Sadguru nosio je samo jutanu vreu preko sebe, a opet je prihvatao sve vere i kaste.
Jednom, kada je uao u damiju, seo je da prijatno porazgovara sa grupom muslimana o
Muhamedu. Takoe je poseivao domove hriana i zoroastrijanaca i govorio o Isusu i
Zaratustri.
U Karagpuru je iveo ovek po imenu ]andu Baba, koji se smatrao Sida-Puruom, i koji je
takoe iao svuda nag sa pamunom tkaninicom oko sebe. Bilo gde i bilo kad, ]andu bi skidao
svoju krpu i hodao potpuno nag. Jednom su se Upasni Mahara i ]andu Baba sreli na ulici. Oba
naga oveka su gledala jedan u drugog nekoliko trenutaka, a zatim se ]andu sklonio. ]andu
Baba je bio asketa suptilnih planova i esto je slao ljude kod Upasnija po njegov daran.
Poto je proveo deset meseci meu Nedodirljivima u Karagpuru, 4.avgusta 1915, bez ikakve
najave, Upasni je otiao za Nagpur. Sledbenici su bili zaprepaeni, i mnogi su jadikovali
zbog njegovog iznenadnog nestanka. Kada je stigao u Nagpur, Upasni je poslao telegram da
ih utei, ali budui da su mu bili veoma odani, oseali su i dalje bol zbog njegovog odlaska.
Britanske vlasti, meutim, nisu volele da nagi sadui ili sveti ljudi hodaju po Nagpuru, pa je
tako jednom Upasnija na ulici presreo neki policajac zajedno sa svojim narednikom. Oni su ga
upozorili: Morae da obue neto ako eli da hoda javno ovim ulicama, ili emo te
uhapsiti!
Upasni je sasvim nevino zapitao: Zar ve ne hodam u odei, gospodine? Policajac ga je
ponovo pogledao i zaprepastio se kada je video da je Upasni obuen u dugaku, utu halju od
svile zvanu pitamber. Poklonio se Upasniju i zamolio za izvinjenje. Tokom ovog dogaaja,
narednik je sve vreme video da Upasni ima samo vreu prebaenu preko sebe; ali se plaio da
ga uhapsi.
Nakon kratkog ostanka u Nagpuru, Upasni se vratio u irdi i ponovo nastanio u Kandoba
hramu. Ozbiljan ton uzdravanja je nestao na neko vreme. Hram je poprimio razdraganu
atmosferu uz sledbenike koji su se sakupljali u sve veem broju.
Od 1915. do 1917. mnogi od onih koji su dolazili u irdi po Sai Babin daran, takoe su
odlazili do Kandoba hrama da vide i Upasni Maharaa. Bez obzira na vruinu ili hladnou,
ljudi su sedeli izvan hrama sluajui predavanje, i jednom ak dok pljusak nije prestao, do
kraja sasluali Sadgurua.
Jednog odreenog dana, religiozni uitelj, sa izgledom svamija, doao je Sai Babi i arogantno
sebe izjednaio sa starim fakirom. Nadmeno se razmeui, zapitao je : Kako ste?
Dobro sam, odgovorio je fakir, dobro ja da si doao. Treba mi neko kome u moi da
poverim veoma vaan posao. Hoe li to uraditi za mene?
Da, odgovorio je svami, ako je to neto vano.
Otii u Vitoba hram i donesi mi 400 rupija, rekao je Sai Baba.
Svami je zapitao: Od Upasni Maharaa?

Da, od njega, glasio je odgovor. Idi i odmah mi donesi taj novac.

Svami je otiao do Upasni Maharaa koji je sedeo nag ispod drveta pored hrama. Svami je
oholo povikao: Sai Baba me je specijalno poslao da uzmem 400 rupija od tebe. Odmah da si
mi ih dao!
uvi ovo, Upasni je odjednom ustao, dograbio oveka i poeo da ga udara pesnicom. Posle
nekoliko udaraca, Upasni ga je zapitao: Jesi li primio svojih 400 rupija? Gubi se odavde!
Svami je bio sav modar i slomljen, i ipak je uspeo da se vrati Sai Babi i ispria mu ta se
desilo. Stari fakir se nasmejao: On mi nije dao 400 rupija; pa ipak, dobro je da ih je dao
tebi!
Svamijev ponos je bio slomljen, i on je znao da je sam kriv za kaznu koju je dobio. Skrueno
je napustio Sai Babu.
Upasni Mahara je postao uven kao Sai Babin spiritualni naslednik ili glavni uenik, a
njegova slava se proirila toliko da su neki od Sai Babinih sledbenika postali ljubomorni i
poeli da smiljaju mnoge naine kako da mu naude, i ak skovali zaveru da ubiju Upasnija.
Kako bi olakao celu neprijatnu situaciju, Upasni je pod izgovorom da ide na drugu operaciju
hemoroida i uz dozvolu Sai Babe, otiao u grad Mira, gde je operacija i izvrena. Kada se
oporavio, Upasni se nije neko vreme vraao u irdi, nego je putovao po Indiji i priao sa
ljudima o raznim spiritualnim temama. Kada se tenzija u irdiju smanjila, on se vratio.
Bilo je to tokom decembra 1915, kada je mladi zoroastrijanac, kome se Sai Baba obratio sa
Parvardigar, lutajui u odsutnom stanju, naiao na Kandoba hram. Upasni Mahara je u to
vreme ponovo postio i izgubio je dosta na teini. Sasvim nag je sedeo na stepenicama hrama
kada je mladi uao sklopljenih ruku. Gledajui ga direktno, Upasni je podigao kamen i bacio
ga na mladia, udarajui ga tako da je rana odmah prokrvarila.
Da li je Upasni bio ljut na ovog mladia? Ne! Njegovo lice je zrailo prijatnim pobednikim
smekom, kao i mladievo okrvavljeno lice! Osmesi pobede su se videli na licu obojice.
Mladi nije pobegao nego se jo vie pribliio Upasniju; konano su se zagrlili. Upasni je
celivao ranu, uveo ga u hram, gde su ostali dva dana sami, a zatim poslao nazad kui. Niko ne
zna ta se zapravo desilo, osim toga da je Upasni mladiu otkrio njegov sopstveni identitet
jednosti sa Drevnim!
U julu 1917, ovek zvani ankar Patil odveo je Upasnija u Sakori, siromano selo oko pet
kilometara udaljeno od irdija. On je zatraio od Upasnija da se iseli iz Kandoba hrama i da
se trajno premesti u Sakori. Sai Baba se sloio sa ovim premetajem, ali se Upasni ipak
premestio samo na obod sela, na mesto gde su se nalazile hinduistike lomae za spaljivanje
mrtvih. Tada su mu seljani sagradili zemljanu kolibu i sledbenici su poeli da pristiu.
Groblje se pretvorilo u mesto darana. Posle nekog vremena, podignut je mali hram nasuprot
kolibe, u kojem su postavljene fotografije i slike Sai Babe i Upasnija. Izgraen je poseban
oltar gde su se nalazile Upasnijeve drvene sandale.
Za vreme razliitih hinduistikih praznika groblje je postajalo mesto veselja. Veliki broj
hindusa se sakupljao u Sakoriju i Upasni im je dozvoljavao da ga oboavaju u skladu sa
njihovim religioznim obiajima. Mukarci i ene su sedeli danju i nou, neprekidno izvodei
apu ponavljanje Bojeg imena. Upasni je povremeno razgovarao sa njima o razliitim
aspektima Vedantizma i ovi razgovori su zapisani i objavljeni na Maratiju a kasnije
prevedeni na engleski.
ak i kao Sadguru, Upasni je izvodio neka uzdravanja. Uvee, 25. decembra 1921., kada su
sledbenici doli po svoj uobiajeni daran u njegovu kolibu, iznenadili su se kada su otkrili da
se Upasni zakljuao u mali kavez od bambusa. Upasni je tajno sastavio kavez i postavio ga
kada nikoga nije bilo u blizini, i tog dana uao u njega. Sledbenici su poeli da plau i mole za
objanjenje, zato to je kavez bio veoma mali Upasni je u njemu bio sav zguren i nije mogao
uopte da se uspravi.
Da bi ih smirio, Upasni je odgovorio: To je Boja volja, to radi vaeg dobra ja moram da se

zatvaram. U uobiajenim zvaninim poslovima, kriminalac moe biti osloboen samo ako
neko garantuje za njega. Slino tome, ja garantujem za osloboenje svojih sledbenika, ovde
na boanskom sudu.
Kavez je mesto razreenja svih vaih grehova! Ovo nije obian kavez, ve okean blaenstva i
ko god bude umirao mislei na njega, bez sumnje e dostii stanje Mukti-Anande
(Osloboenja ili Venog Blaenstva).
Upasni Mahara je samovoljno zatoio sebe u bambusov kavez skoro trinaest meseci i za to
vreme nije nijednom izaao! Jeo je (uglavnom bakri i atni), urinirao i vrio nudu, kupao se, i
sve to unutar uskih zidova kaveza. Sledbenici su odravali kavez istim koliko su mogli pod
takvim okolnostima, i sluili ga svim to mu je bilo potrebno izvan kaveza. Arati se izvodio
svakog dana, praen devocijskim pesmama koje su pevale device one su postale njegove
kanje monahinje. Upasni je u to doba iz kaveza odrao dosta predavanja o spiritualnosti.
Konano, uvee, 31.januara 1924, Upasni je pozvao stolara i rekao mu da napravi otvor
izmeu ipki. Upasni je izaao iz kaveza na zadovoljstvo svojih sledbenika. Dolo je vreme
kada je trebao da se upozna sa cvetom iz svoje bate. Ime deteta je bilo Godavri.
Privuena spiritualnou jo od malena, Godavri Vasudev Hatavalikar je imala samo devet
godina kada je 1923. prvi put dola u Sakori sa svojim roditeljima da oda potovanje
Sadguruu. Istog trenutka, na uenje svih prisutnih, videvi devojicu, Upasni joj je rekao:
Dete, uskoro e moi da brine o svemu to ovde vidi. Sve ovo pripada tebi.
Neko vreme Godavrina porodica je ostala u Sakoriju. Jednog dana za vreme te prve posete,
devojica je sama dola da vidi Upasnija i popela se u njegovo krilo. Neko je bio upravo
zavrio pua ceremoniju i okitio Upasnija. Upasni je skinuo venac, i stavio ga oko
devojicinog vrata, to je iznenadilo sledbenike.
Godavri je bila dete-nevesta, ali se posle nekoliko godina Godavrijev mu dramatino
odrekao sveta i ponudio je Upasnijevim stopalima tako joj je omoguio da se trajno pridrui
Upasnijevom aramu, gde je postala najvanija ena-uenik. Godavri Vasudev Hatavalikar,
sada poznata kao Godavri Mai, jo uvek upravlja Sakori aramom i nadgleda sve enske
uenike kanje (monahinje). Kae se da Savreni Uitelji uvek imaju po dve glavne eneuenice u svom uem krugu. Jedna ima ulogu spiritualne majke, kao Durgabai Karmakar, a
druga spiritualne sestre to je u ovom sluaju bila Godavri. Kanje imaju ulogu spiritualnih
ena i Upasni se prema njima odnosio kao prema svojim enama, naravno bez ikakvog
fizikog kontakta, poto je odavno transcendirao svoje telo i pol.
Godavri Vasudev Hatavalikar, koja je nasledila spiritualni aram Sakorija, nalazi se pored
njegovog desnog ramena. Primetite u pozadini bambusov kavez.
Uskoro po naputanju bambusovog kaveza, Upasni je otiao u irdi sa nekim svojim
sledbenicima tokom marta 1925. To je bilo prvi put da je Upasni Mahara posetio irdi od
kada je Sai Baba umro nekoliko godina ranije. <%-2Tu je Upasni primljen sa velikim
potovanjem i au, dok su ga vodili do Sai Babinog groba.
Upasni se priseao doivljaja sa Sai Babom sa suzama na licu. Obiao je Sai Babin duni i
vratio se u damiju Milostive Majke. U damiji su ljudi dolazili po Upasnijev daran, i pevali
arti iz doba kada je Sai Baba bio iv. Upasni se poklonio pred grobom Sai Babe i sam zapoeo
pevanje jo jednog artija.
Upasni je obiao svako mesto koje je bilo povezano sa radom i seanjem na Sai Babu.
Konano je seo pod drvo pored Kandoba hrama i dugo plakao. Niko nije mogao da shvati
razlog tolikog aljenja, ali za one koji su prisustvovali ovoj dirljivoj sceni, njegove suze su
bile vino u kojem su okupali svoja srca.
Iako je Upasni Mahara bio poznat kao Sai Babin glavni uenik, on je posetio irdi jo samo
jednom, deset godina kasnije, 14. aprila 1936, kada je ponovo bio doekan uz krajnje potovanje.
Oko Upasnijevog centra su nikli mnogi hinduistiki hramovi, veliki i mali, i Sakori je postalo

trajno mesto prebivanja Upasnija, iako je on esto putovao irom Indije, poseujui
Hajderabad, Bombaj, Kolapur, Indor, Benares, Surat, Nagpur, \abulpur, Ahmednagar, Punu i
mnoga druga. Tako je ovaj Sadguru imao sledbenike irom Indije, i vrio je veliki uticaj na
tadanju hinduistiku kulturu. Posebno je uticao na Mahatma Gandija. Kada je Mahatma
Gandi sreo Upasni Maharaa, bio je zgranut njegovim odricanjem. Gandi je priao Upasniju
uz duno potovanje, a da bi odstranio Gandijev spiritualni ponos, Upasni je skinuo jutanu
vreu ne skrivajui svoje genitalije i rekao mu:Ti si veliki ovek, ali ta to meni znai?
Upasni se nije ponaao prema Gandiju sa potovanjem, niti kao prema vanom politiaru i
voi zemlje. Mnogo godina kasnije, 1931, kada je Gandi sreo Meher Babu, bio je iznenaen
slinou sa Upasni Maharaem, kao i dubokom spiritualnom povezanou. Meher Baba je
objasnio Gandiju da je Upasni Mahara zaista bio savren.
Mladi zoroastrijanac koga je Upasni gaao kamenom, dolazio je s vremena na vreme punih
sedam godina. Pria se da su sledbenici Upasnija, kada su videli mladia kako neuteno plae,
pomislili da se kaje. Upasni nije nita objanjavao u vezi njega. 1921. mladi je ostao u
Sakoriju punih est meseci i onog dana kada je otiao Upasni mu se poklonio izjavljujui: Ti
si Adi akti!, to znai:Ti si Primalna Energija!
Tokom 1922. mladi je dolazio dva puta u posetu Upasniju u Sakori, i oba puta ostao po
otprilike est meseci, ali posle toga vie nije video Upasnija itavih dvadeset godina.
Meutim, Upasni je esto pominjao ovog mladia. 1936, Upasni je otiao u Ahmednagar zbog
sluenja artija pred fotografijom ovog mladia. Kasnije je Upasni zapitao ljude koji su bili
prisutni: Da li vi uopte znate ko je on? On je Avatar!
Upasni Mahara je spustio Primalnu Energiju u ljudsku formu. Taj mladi je postao njegov
vodei uenik i spiritualni naslednik, a i sam Uitelj sa Sveu Boga. Obojica su se poslednji
put sreli u pustoj oblasti Dahigaon, 17.oktobra 1941. Sreli su se sami, i bez ikoga drugog,
ostali zajedno u nekoj kolibi. Nikome nije poznato ta su tamo radili, ali se pria da je Upasni
opet ponovio: Adi akti! i odmahnuo u znak odlaska sa ovog sveta.
Posle ovog susreta u Dahigaonu, Upasni Mahara je poeo da nagovetava svoj skori odlazak.
eleo je da otputuje u severnu Indiju, i ba pred odlazak za Hajderabad iz Sakorija, zajedno sa
Godavri i ostalim monahinjama, 24. novembra 1941. izjavio je:Sve e se zavriti za mesec
dana.
12. decembra 1941. Upasni je posetio Punu, ali je odbio da dozvoli bilo kome da mu se
pokloni ili ima njegov lini daran.
Umesto toga je na zemlju postavio kokos i rekao svima da mogu pred njim da se isto tako
poklone. Tom prilikom su ga uli kako nerazgovetno izgovara: Umoran sam Umoran sam
od svega Sve u da zavrim Sve u da zavrim vrlo brzo. Prisutni su pomislili da se to
odnosi na drugi svetski rat.
Sadguru se vratio u Sakori 19. decembra i davao daran dva dana, ali se sve vreme alio na
bol u grudima. 22. decembra je otiao za Satanu, gde se upravo zavravala izgradnja hrama,
podignutog u ast njegovog roenja. Pourujui radnike da to pre zavre svoj posao, rekao
im je zagonetno: Sunce se sputa Sunce se sputa.
Upasni je proveo jednu besanu no u Satani, a sledeeg dana je pozvao glavnog radnika na
izgradnji hrama i rekao mu: Moj zadatak je obavljen. Ti se mora pobrinuti za ostalo. Sada,
hoe li mi dopustiti da odem? Moe li sve obaviti u mom odsustvu? Radnik, nesvestan
ironije Upasnijevih pitanja, otpozdravio mu je i Upasni je stigao u Sakori uvee 23.decembra.
Obino je Upasni, im bi doao iz nekog mesta van Sakorija odlazio da se pokloni kavezu od
bambusa, ali je ovaj put otiao direktno u svoju kolibu.
Rano ujutro 24.decembra 1941, Upasni se poalio na jake bolove u srcu. Godavri, koja je
spavala u istoj sobi, probudio je glas: Zar jo uvek spava? Dolo je vreme kada si
potrebna! Uplaena, probudila se i videla Upasnija u bolovima.
Upasni je zatraio melem od slaice, i legavi, rekao: Biu u redu za petnaest minuta.

Izgledalo je kao da spava, dok su se ostali koji su se nalazili oko njega, trudili da mu ne
smetaju. Onda su, posle dva ili tri sata, kada su primetili da se uopte ne pomera, sledbenici
pozvali doktora koji je samo mogao da potvrdi da je Upasni Mahara napustio telo.
Interesantno je pomenuti da su se, dok se Upasni Mahara spremao da napusti telo, Japanci
spremali da bombarduju Perl Harbur, to je bio direktan povod za ulazak Sjedinjenih Drava u
drugi svetski rat.
Pogrebne ceremonije su se izvele u Sakoriju sledeeg dana u skladu sa hinduistikim
obiajima. Kremacija i mimohod sledbenika koji su prolazili pored lomae, trajao je satima.
Pevaevu Pesmu sada su pevali plamenovi. Pepeo je sauvan u Sakoriju, ali njegovo svetlo i
dalje obasjava nae Doba.
O Upasni Mahara, upuujemo ti nae pozdrave!
Tvoje ime e se tek potovati u vekovima koji dolaze!
Ti si spustio Drevnog i dao mu
znanje kojim je obrisao suze naeg Doba!