Intermodalni Transport - Vozilo - Vozilo

TEHNOLOGIJE
TRANSPORTA
VOZILO-VOZILO
Prof. dr Slobodan Zeevi, dipl.in.
Osnovne tehnologije intermodalnog

transporta vozilo-vozilo

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
U zavisnosti od vida transporta i tovarne

jedinice postoje etiri osnovne vrste prevoza u
tehnologiji vozilo vozilo:

Drumsko-eleznika tehnologija prevoz

kompletnih drumskih vozila ili delova drumskih vozila
(prikolice, polu-prikolice, izmenjivi transportni
sudovi) sredstvima eleznikog saobraaja;
elezniko-drumska tehnologija prevoz
eleznikih vagona sredstvima drumskog saobraaja;
Kopneno-reno, pomorska tehnologija prevoz
drumskih i eleznikih vozila sredstvima renog i
pomorskog saobraaja;
Reno-pomorska tehnologija prevoz sredstava
renog saobraaja (bari) sredstvima pomorskog
saobraaja;
Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo
Uzroci nastanka tehnologija


Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Zahtev za kompletnom logistikom uslugom od

vrata do vrata (door to door, full packet
service), bez promene transportnog suda, bez
oteenja, sa manjim vremenskim gubicima,
jednostavnijim manipulacijama itd.;
Bolje iskorienje transportnih sredstava;
Smanjenje trokova transporta;
Smanjenje eksternih trokova transporta,
Zahtevi za smanjenjem potronje energije;
Dugo zadravanje drumskih teretnih vozila u
pretovarnim i distributivnim centrima;
Uzroci nastanka tehnologija


Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Zadravanje drumskih teretnih vozila na

graninim prelazima zbog carinskih procedura;
Zakonski propisi, ogranienje kretanja drumskih
teretnih vozila preko teritorija pojedinih zemalja
(posebno u Austriji i vajcarskoj);
Sve stroiji zahtevi zatite ivotne sredine;
Zakrenost drumskih saobraajnica, posebno na
magistralnim pravcima;
Tenja ka poveanju bezbednosti saobraaja;
Bolje i racionalnije korienje zemljita;
Kvalitet transporta, brzina prevoza, prevoz u
loim vremenskim prilikama, krai transportni
putevi itd.
Drumsko-eleznike tehnologije
vozilo vozilo

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Za drumsko-eleznike tehnologije
transporta vozilo vozilo u razliitim
zemljama i regionima sveta
upotrebljavaju se razliiti termini:

Huckepack,
Piggy back,
Ferroutage,
Road Rail transport,
Kengourou,
Traffic Combine Rail Route
vozilo vozilo

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
PRAENI PREVOZ - prevoz kompletnih drumskih

vozila

Tehnologija A - pokretne autostrade,
NEPRAENI PREVOZ - prevoz delova drumskih

vozila:

Tehnologija B - prevoz prikolica i sedlastih poluprikolica,

Tehnologija C - prevoz izmenjivih transportnih
sudova,
Tehnologija D - bimodalne tehnologije (SEMI
RAIL polu voz)
vozilo vozilo Tehnologija D

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Kao poseban oblik kombinovanog

drumsko eleznikog transporta od 1990.
godine se intenzivnije razvija tehnologija
pod nazivom SEMI RAIL poluvoz,
odnosno ROAD RAILER tehnologija.
Ova tehnologija je nastala u cilju
smanjenja prevoza takozvanog mrtvog
tereta primenom specijalnih eleznikih
postolja.
Uzroci nastanka razliitih reenja

drumsko-eleznike tehnologije

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Svetlosni profil Osnovno ogranienje je

propisani svetlosni profil koji je za Evropu
4.28m, a u Americi 4.72m, sa oscilacijama
od zemlje do zemlje. Kada se na eleznika
plato kola postavi drumsko vozilo ulazi se u
zabranjenu zonu tovarnog profila, a da bi se
to izbeglo deluje se na:

visinu eleznikih kola H1,

visinu drumskog vozila H2,
na obe visine istovremeno H1+H2

Uklapanje visine u svetlosni profil
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
H2
H1


Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
UIC objava 506 je definisala gabarit GC kao

profil za prevoz poluprikolica i drumskih teretnih
sredstava eleznikim saobraajem na pokretnoj
platformi 0,65 m iznad GI-a.
Gabarit GC treba da omogui:

Transport drumskih teretnih sredstava (visine 4 m i

irine 2,5 m) na kolima sa niskom tovarnom povrinom
od 0,65 m iznad GI a i manjim radijusom tokova, ili
na kolima sa udubljenjem i normalnim radijusom
tokova.
Transport izmenjivih transportnih sudova irine 2,5 m,
kao i ISO kontejnera irine 2,44 m na obinim plato
kolima.
Transport izmenjivih transportnih sudova i ISO
kontejnera irine do 2,6 m i visine 2,9 m na specijalnim
kolima.
10


Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Rekonstrukcija mostova i tunela (koji

zadovoljavaju gabarit GB) u cilju poveanja
gabarita nije ekonomski opravdana, tako da se
na tim relacijama zadrava postojei profil koji
omoguava:

Transport sedlastih poluprikolica (visine 4 m) u

vagonima sa ''depom'', visina tovarne povrine na
0,27 m iznad GI a
Transport izmenljivih transportnih sudova irine 2,5 m i
visine 2,9 m na obinim plato kolima tovarne visine
1,246 m iznad GI a
Transport izmenjivih transportnih sudova irine 2,6 m i
visine 3 m na obinim plato kolima tovarne visine
1,18 m iznad GI a
11
Uzroci nastanka razliitih reenja

drumsko-eleznike tehnologije

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Odnos korisne i sopstvene mase eleznikih

kola i tovarno manipulativne jedinice

Ovaj odnos se najee koristi za analizu i poreenje,

a kree se u intervalu od 0.5 do 1.5. U tehnologiji
pokretnih auto strada ovaj odnos je najloiji,
odnosno najvea je masa mrtvog tereta.
Nain pretovara, odnosno potreba za

opremanjem terminala za horizontalni ili
vertikalni pretovar

Kod tehlologija A, B i D primenjuje se horizontalni

pretovar, a kod tehnologija B i C vertikalni pretovar.
U tehnologiji sedlastih prikolica (Tehnologija B)
mogue je primeniti i horizontalni i vertikalni
pretovar.
12
Tehnologija horizontalnog i
vertikalnog pretovara

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Vertikalni pretovar
Horizontalni pretovar
13
Karakteristike drumsko-eleznikih
tehnologija transporta

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Tehnologija A - Tehnologija pokretnih auto

strada Rollende Landstrae (Ro La), Rolling
Road, Rolling Highway, Route Roulante
prevoz autovozova, pojedinanih vozila na
specijalnoj eleznikoj blok garnituri
Tehnologija B Tehnologija sedlastih
prikolica prevoz prikolica i polu-prikolica
eleznikim kolima
Tehnologija C Tehnologija izmenjivih
transportnih sudova
Tehnologija D Bimodalna tehnologija
polu voz (SEMI RAIL, ROAD RAIL), prevoz
specijalnih polu-prikolica na posebnim
eleznikim postoljima
14
Tehnologije drumsko-eleznikog
transporta

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
15
Tovarne jedinice u hucke pack

saobraaju

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Auto vozovi drumskog saobraaja do 18 m duine,

Sedlasta vozila do 15 m duine,
Izmenjivi transportni sudovi - predstavljaju tovarni
prostor drumskog vozila bez asije, treeg stroja.
Najee su sledeih karakteristika:
KLASA
A
B
C
DUIA
(mm)
12.192
13.600
9.000-9.200
7.150 7.820
IRIA (mm)
VISIA
(mm)
2.550
2.670
2.500
2.550
2.670
2.670
16
Specijalna eleznika kola u

hucke-pack saobraaju

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Kola sa sputenim podom i tokovima prenika

350-335 mm (Ro-La vagoni) za tehnologiju
pokretnih auto strada,
Kola sa klackalicom WIPPENWAGEN
horizontalni pretovar,
Kola sa depom - TASCHENWAGEN vertikalni
pretovar,
Kola sa korpom - KORBWAGEN vertikalni
pretovar,
MEGA II vagon za velike zapremine, primenjuje
se kod Shuttle vozova - za tehnologiju sedlastih
prikolica i izmenjivih transportnih sudova
SPINE vagon konstruisan je za prevoz poluprikolica na britanskim prugama. Na ovom vagonu
tokovi polu-prikolica se nalaze na samo 330 mm
iznad GI-a.
17
Kola sa sputenim podom Ro-La

vagoni

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ro-La vagoni imaju izuzetno nisku tovarnu

povrinu i koriste se za transport kompletnih
drumskih vozila, mogu se koristiti i za transport
ostalih jedinica hucke-pack transporta.
Ovi vagoni imaju osam ili deset osovina
Vagoni su meusobno tako povezani u
kompoziciju da omoguavaju prelazak drumskog
vozila sa jednog na drugi vagon, tj. njihove
tovarne povrine se mogu povezati u jednu
kontinualnu povrinu (pistu za kretanje drumskih
vozila).
18

Ro-La vagoni
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
19
Povezivanje Ro-La vagona i

formirana kompozicija

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
20

Karakteristike Ro-La vagona
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Osmoosovinski vagon
Desetoosovinski vagon
Duina preko odbojnika
18,9 m
19,39 m
Rastojanje izmeu obrtnih postolja
13,5 m
12,71 m
Tovarna duina
18 m
18,75 m
irina vagona
3m
3m
Sopstvena teina vagona (tara)
17 t
21 t
Korisna nosivost
43 t
54 t
Visina postolja iznad GI
410 mm
465 mm
Prenik toka
360 mm
380/335 mm
120 km/h
120 km/h
Karakteristika
Brzina
21
Vagoni sa "klackalicom" Wippenwagen

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ovi vagoni su razvijeni 60-tih godina od

strane nemake eleznice.
Opremljeni su specijalnom ''klackalicom''
koja se sputa i slui za utovar, istovar i
privrivanje treeg stroja poluprikolice.
Primenjuju se u sluaju horizontalnog
utovara/istovara poluprikolica.
Prilikom utovara poluprikolice se guraju
preko pretovarne rampe specijalnim
traktorom vonjom unazad, dok se pri
istovaru one vuku i ne zahtevaju upotrebu
dizalica.

22
Vagoni sa "klackalicom" Wippenwagen

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Dok se vri
utovar/istovar
poliprikolica, vagoni
obrazuju neprekidan put
i ''klackalice'' su
zakljuane u
horizontalnoj poziciji.
Kada je poluprikolica
pozicionirana
''klackalica'' se
jednostavno sputa pod
teinom poluprikolice i
osigurava je.
23
Karakteristike vagona sa
"klackalicom"
Duina dva spojena vagona
Tovarna duina
Visina platforme iznad GI utovarne ravni poluprikolice
Visina eonog podupiraa

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
31870 mm
2x11600 mm
860 mm
1020/625 mm
Brzina
120 km/h
Tara
2x19,5 t
Korisna nosivost
2x38 t
Osovinsko optereenje
20,5 t
Prenik toka
760 mm
24

Vagoni sa depom" - Taschwagen

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ove specijalne vagone karakterie fiksno

udubljenje na utovarnoj povrini u obliku
''depa'', koji je na maloj visini u odnosu na GI.
Glavna uloga depa je da prihvati osovinski
agregat poluprikolice kako ne bi dolo do
prekoraenja eleznikih tovarnih profila.
Utovar/istovar poluprikolica se realizuje
vertikalnim pretovarom, to uslovljava primenu
modifikovanih poluprikolica sa lebovima koji
omoguavaju zahvatanje sprederom sa kletima.
25

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Prvi vagon sa ''depom'' razvijen je od

strane Novatrans a 1970. godine. Ovaj
vagon je bio predvien za transport
poluprikolica, to je dovelo do poetka
vertikalnog pretovara poluprikolica.
Danas se ovim tipom vagona prevoze
pored poluprikolica i izmenljivi transportni
sudovi i kontejneri.

26

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
27

Karakteristike vagona sa depom"

Karakteristika
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Serija kola
Sdgmss
Sdggmrss
Duina preko odbojnika
18340 mm
34030 mm
Tovarna duina
16300 mm
2x15761 mm
Tovarna visina ''depa'' iznad GI

-a
330 mm
270 mm
Korisna irina ''depa''
2580 mm
2700 mm
2 dvoosovinska
obrtna postolja
2 dvoosovinska obrtna postolja,

2 jednoosovinska postolja
920 mm
920 mm
Sopstvena masa vagona (tara)
20 t
35 t
Maksimalna korisna nosivost
52 t
100 t
22,5 t
22,5 t
120 km/h
120 km/h
Broj osovina
Maksimalni radijus tokova
Maksimalno osovinsko
optereenje
Maksimalna brzina
28

Mega II vagoni

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Razvijeni su od vajcarske kompanije HUPAC.

Razvoj ovih vagona bio je odgovor na uvoenje
''mega'' poluprikolica, za koje se smatra da e biti
''vozila budunosti''.
Prednosti ''mega'' u odnosu na ''standardne''
poluprikolice su:

Unutranja (korisna) zapremina od 100 m

Unutranja visina od 3 m
96 paleta (slaganje u tri reda po visini), u odnosu na
dosadanje 64 palete (dva reda po visini)
25 t korisna nosivost (kao i kod ''standardnih''
poluprikolica)
Vei koioni diskovi u odnosu na veliinu tokova
29

Mega II vagoni
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
utovar ''mega'' poluprikolice u vagon

30

Karakteristike Mega II vagona
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Zglobni dvostruki vagon sa 2

dvoosovinska obrtna postolja i 2
jednoosovinska postolja
Duina preko odbojnika od 34,03 m
Utovarna duina ''depa'' 2x12,5 m
Korisna irina ''depa'' 2,7 m
Tovarna duina 2x16,1 m

31

Vagoni sa "korpom" - Korbwagen
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Slini su vagonima sa depnom tehnikom.

Meutim, osnovna prednost ovih vagona u
odnosu na vagone sa ''depom'' je
mogunost vertikalnog pretovara
poluprikolica koje tehniki nisu
osposobljene za vertikalni pretovar.
Pretovar se realizuje tako to dizalice
pomou spredera sa kletima zahvataju
''korpu'' na koju je naveena poluprikolica,
a ne samu poluprikolicu, i utovaruju je u
vagon.

32

Vagoni sa "korpom" - Korbwagen

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Primenom ovog tipa vagona praktino je izbaen

iz upotrebe vagon sa ''klackalicom'', jer je masa,
kao i vreme pretovara znatno manje u odnosu na
specijalne vagone sa ''klackalicom''
33

Spine vagoni

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ova vrsta vagona

konstruisana je za prevoz
poluprikolica na britanskim
prugama, a osposobljeni su i
za prevoz izmenjivih
transportnih sudova i
kontejnera.
Kod transporta poluprikolica
na ovim vagonima asija
poluprikolice se oslanja
direktno na noseu
konstrukciju vagona, a
tokovi poluprikolice se
nalaze na samo 330 mm
iznad GI a.
34

Tehnologija A

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Podrazumeva transport
kompletnih drumskih vozila
eleznikim kolima sa
sputenim podom i tokovima
prenika 350-335 mm, koja su
meusobno povezana tako da
obrazuju ''pistu' za kretanje
drumskih vozila, odakle i
potie naziv ''pokretna
autostrada''
U ovoj tehnologiji primenjuje
se horizontalan nain
utovara/istovara.
Utovar/istovar se vri
sopstvenim pogonom drumskih
sredstava preko rampe.
35

Tehnologija A

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ro-La vozovi se mogu utovariti/istovariti za

relativno kratko vreme, pa se velika primena
ovog naina transporta ostvaruje u uslovima gde
je pripremni period za organizovanje
kombinovanog transporta vrlo kratak.
Tehnologija ''pokretnih autostrada'' se pokazala
izuzetno uspena u transportu preko Alpa.
Zbog kratkog vremena utovara/istovara ova
tehnologija se pokazala veoma pogodnom za
transport na malim i srednjim relacijama od 200
do 400 km, kao i u sluajevima gde se zahteva
krae vreme obrta vozova.
Zbog velikog mrtvog tereta ovu tehnologiju
potiskuje tehnologija nepraenog transporta, jer
je efikasnija sa ekonomskog stanovita.
36

Prednosti tehnologije A

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Vreme pretovara je znatno krae nego kod

ostalih tehnologija hucke-pack transporta. Vreme
potrebno za pretovar pokretne autostrade iznosi
oko 20 min za sastav kompozicije od 20-25
vagona. Velika brzina utovarno/istovarnih
operacija skrauje vreme obrta eleznikih
transportnih sredstava, a samim tim poveava
njihovu produktivnost.
Koristi se postojei park drumskih vozila, a
tehnologija je dostupna ne samo velikim
drumskim organizacijama, ve i manjim i
srednjim, koji nemaju dovoljno kapitala za
zamenu i prilagoavanje svog voznog parka
Mogua je upotreba vozila starije generacije, koja
ne poseduju ''zelene'' motore, ali se mogu
koristiti u dovozu/odvozu.
37


Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ne zahteva skupu pretovarnu mehanizaciju,

samo eone rampe preko kojih se drumska vozila
sopstvenim pogonom utovaruju/istovaruju.
Ostvaruju se utede u varijabilnim trokovima,
gde spadaju: trokovi goriva, trokovi za gume,
trokovi amortizacije drumskih vozila, pri emu
se produava i vek trajanja drumskih vozila.
Ostvaruju se utede u voznom osoblju, jer nije
potrebno angaovanje drugog vozaa na dugim
relacijama.
38


Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
U sluaju meunarodnog transporta zadravanje

na graninim prelazima je znaajno krae u
odnosu na drumski transport.
Primenom ove tehnologije utie se na
rastereenje drumskih saobraajnica, smanjenje
emisije tetnih izduvnih gasova i buke.
Organizacija prevoza je u vidu homogenih blok
vozova, pojedinanih grupa kola 60 % trokovi
formiranja voza i 40 % trokovi prevoza.
Homogeni blok vozovi nemaju trokove
formiranja.
39

Nedostaci tehnologije A

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Nepovoljan odnos korisne teine tereta i

sopstvene teine vozila, zbog transporta
drumskog vunog vozila. Ovaj odnos je 0.69.
Znatni trokovi vezanog kapitala u odnosu na
druge tehnologije hucke-pack transporta,
zbog nemogunosti korienja drumskog
tegljaa za vreme prevoza eleznicom.
40

Nedostaci tehnologije A

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Vagoni koji se koriste za ovu tehnologiju su

skupi i povlae visoke trokove odravanja,
ali se boljim konstruktivnim reenjima i
izborom odgovarajuih materijala pribliavaju
okvirima koji vae za klasine teretne
vagone.
Poseban problem predstavlja heterogenost
tovarnih profila eleznikog saobraaja.
41

Tehnologija B

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Tehnologija B spada u nepraeni hucke-pack

transport, a podrazumeva prevoz poluprikolica,
bez vunog sredstva, eleznikim vagonima.
Odvajanjem vunog sredstva od poluprikolica
smanjuju se trokovi vezanog kapitala, za vreme
prevoza eleznikim saobraajem, a postie se i
povoljniji odnos korisnog i mrtvog tereta, to
utie na poveanje transportnih kapaciteta.
Pretovar sedlastih poluprikolica je mogue
realizovati na dva naina, tj. horizontalno i
vertikalno.

Vertikalni pretovar realizuje se primenom portalnog

krana ili mobilnog teleskopskog manipulatora.
Horizontalan pretovar realizuje se navoenjem
poluprikolica uz pomo tegljaa ili vunih ureaja.
42

Tehnologija B
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Vertikalni pretovar portalnim kranom
Vertikalni pretovar mobilnim

teleskopskim manipulatorom
43

Tehnologija B

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
U realizaciji tehnologije B hucke pack

transporta ee se primenjuje vertikalni u
odnosu na horizontalni sistem pretovara, a
razlozi su:

Vreme trajanja horizontalnog pretovara po

jednoj jedinici iznosi oko 15 minuta, a kod
vertikalnog pretovara 3 do 5 minuta.
Vertikalni pretovar se vri sredstvima koja se
primenjuju i za pretovar izmenjivih
transportnih sudova, to omoguava
standardizaciju pretovarne mehanizacije u
terminalima.
44

Tehnologija B

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Za ovu tehnologiju transporta potrebne su

znaajnije pripreme u pogledu organizacije,
transportnih sredstava i infrastrukture.
Poluprikolice koje se primenjuju za vertikalni
pretovar, moraju imati ojaanu konstrukciju
(samim tim i veu masu) i ljebove na
odreenim mestima, koji omoguavaju
zahvatanje od strane pretovarne
mehanizacije zahvatnom napravom u obliku
spredera sa kletima.
45

Prednosti tehnologije B

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Povoljniji odnos korisnog i mrtvog tereta u

odnosu na tehnologiju A (odnos je 0.95),
odnosno bolje iskorienje kapaciteta eleznikog
transporta.
Mogua primena horizontalnog i vertikalnog
pretovara.
Prevoz samo poluprikolica, bez tegljaa, utie na
smanjenje vezanog kapitala, tako da se tegljai
mogu koristiti i u druge svrhe.
Utede u trokovima angaovanja voznog
osoblja, poto se vozai angauju samo u
dopremno/otpremnim vonjama od/do terminala.
Za poluprikolice je izvrena unifikacija i utvren
metod kodnog obeleavanja, tako da je olakan
razvoj ove tehnologije na meunarodnom nivou.
46

Nedostaci tehnologije B

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Vreme pretovara je due u odnosu na tehnologiju

''pokretnih autostrada''
Zahteva znaajnija ulaganja u terminale i opremu
U poreenju sa tehnologijom transporta
izmenjivih transportnih sudova ima loiji odnos
korisnog i mrtvog tereta.
Potrebna su specijalna eleznika kola koja
zahtevaju vea ulaganja u nabavku i odravanje
Poluprikolice nisu pogodne za distribuciju u
gradskom podruju zbog svoje duine.
47

Tehnologija C

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ova tehnologija podrazumeva prevoz izmenjivih

transportnih sudova na eleznikim kolima, bez
vunih sredstava (traktora, tegljaa) i voznog
postolja (asije).
U ovoj tehnologiji ne postoji problem uklapanja u
svetlosni profil eleznice.
Ova tehnologija je najzastupljenija (70%
ukupnog hucke-pack transporta) jer se za
transport izmenjivih transportnih sudova koriste
eleznika plato kola normalne konstrukcije.
Pretovar se realizuje posredstvom portalnih
dizalica i teleskopskih viljukara slagaa, tj.
primenjuje se vertikalni sistem pretovara.
48

Tehnologija C
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Vertikalni pretovar izmenjivih transportnih sudova

49

Prednosti tehnologije C

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Transport eleznicom se realizuje plato kolima

normalne konstrukcije, koja su jeftinija za nabavku i
odravanje u odnosu na kola specijalne konstrukcije
Ova tehnologija ima dobar odnos mrtvog i korisnog
tereta 1.37.
Pored plato vagona, mogu se koristiti i vagoni sa
''depom'', kao i vagoni sa sputenim podom koji se
primenjuju u tehnologiji A hucke-pack transporta.
Primenom ove tehnologije svetlosni tovarni profil je u
potpunosti iskorien.
Trokovi vezanog kapitala su u potpunosti eliminisani,
kao i trokovi voznog osoblja, jer se prevozi samo
izmenjivi transportni sud, bez asije i tegljaa.
50

Prednosti tehnologije C

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Za pretovar izmenljivih transportnih sudova koristi se

ista mehanizacija kao i za pretovar kontejnera i
poluprikolica.
Vreme utovara/istovara jednog izmenjivog
transportnog suda je 3 do 5 minuta.
Izvrena je unifikacija i kodifikacija izmenljivih
transportnih sudova, to omoguava efikasniji razvoj
ove tehnologije na meunarodnom nivou
Primenom manjih izmenjivih transportnih sudova (tip
C), olakana je dostava do krajnjih korisnika koji se
nalaze gusto naseljenim gradskim podrujima.
Tegljai i asije za prevoz izmenjivih transportnih
sudova se za vreme transporta eleznicom mogu
koristiti za realizaciju drugih transportnih zadataka,
ime se poveava njihova produktivnost
51

Nedostaci tehnologije C

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Za uspenu primenu ove tehnologije potrebna je

relativno skupa oprema za tegljae i noseu
asiju za transport u drumskom saobraaju.
Uspean razvoj ove tehnologije uslovljen je
primenom vozila drumskog saobraaja sa
relativno niskim podom.
Izmenljivi transportni sud je teu u odnosu na
fiksnu nadgradnju (sanduk vozila). Konstruisan je
kao samonosea konstrukcija, koja mora da
zadovolji zahteve transporta u eleznikom
saobraaju, to za posledicu ima gubitak korisne
teine za 10 do 20 % u odnosu na poluprikolicu ili
prikolicu istih dimenzija tovarnog prostora.
52
Bimodalna tehnologija
tehnologija D

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Pod tehnologijom D podrazumeva se transport

specijalnih poluprikolica, koje nakon izvesnih
modifikacija, postavljanjem na posebna obrtna
postolja, postaju elezniki vagoni i mogu se
kretati po inama.
Ova tehnologija je poela da se razvija 50-tih
godina prolog veka u SAD pod nazivom ROAD
RAILER., radni naziv MARK II. Imala je
ugraene eleznike tokove koji su se uvlaili i
izvlaili u zavisnosti da li se vozilo kretalo
drumom ili eleznicom. Nedostatak tehnologije
je bila velika masa mrtvog tereta.
Specijalne poluprikolice su vremenom evoluirale
od Mark II, do Mark IV, a danas su u upotrebi
Mark V poluprikolice sa odvojivim obrtnim
postoljima.
53
tehnologija D

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
U Evropi je ispitivano vie bimodalnih sistema:

Kombitrailer Norveka, Nemaka

CodaE vedske
Transtrailer panija
CarroBimodale
Semi Rail Francuska
Trailer Train Norveka
Sistem Road Railer Europa funkcionie na

podruju Nemake, Italije, Danske, Austrije,
Francuske, panije.
Najvea prednost je jednostavno formiranje
voza, ne zahteva se nikakva pretovarna
mehanizacija u terminalima, samo uputeni
koloseci.
54
Formiranje voza u bimodalnoj

tehnologiji

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
55
Tehnika baza Semi Rail

tehnologije - tehnologije D

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Specijalizovana drumska vozila:

tegljai
polu-prikolice, Roadrailer ima tri osovine. Tei
je 2-3 tone od obine prikolice zbog ojaanja za
prevoz eleznicom. Ima hidrauliku za podizanje
vozila i uvlaenje tokova 32 cm iznad GI-a.
Proizvodnja ovih vozila je 20-30% skuplja od
proizvodnje obinih prikolica. U homogenom
vozu se nalazi najee od 40 do 90 prikolica
Specijalna eleznika postolja, asije

Terminali sa uputenim kolosecima
56
tehnologija D

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
57

Prednosti tehnologije D

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Nije potrebna skupa oprema u terminalima samo specijalna vuna vozila i uputeni
koloseci, ime se ostvaruje velika uteda u
trokovima pretovarne opreme
Povoljan odnos korisnog i mrtvog tereta
(1.38-1.43)
Ukupna teina postolja i poluprikolice iznosi
42 do 43 t
Omoguava transport velikog broja
poluprikolica (30 do 40 poluprikolica po vozu)
58

Prednosti tehnologije D

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Mogunost povezivanja sa korisnicima koji

nemaju direktnu vezu sa eleznicom, ime se
ostvaruje vei kvalitet usluge.
Nemogue je otvoriti vrata na poluprikolici,
dok se nalazi u kompoziciji, zbog toga to je
rastojanje izmeu poliprikolica oko 30 cm.
Manja sopstvena teina obrtnih postolja u
odnosu na vagone.
Mogunost transporta na prugama sa manjim
dozvoljenim osovinskim optereenjem.
59

Nedostaci tehnologije D

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Kompozicija mora biti sastavljena od istog

tipa poluprikolica i obrtnih postolja.
Bimodalna poluprikolica ima ojaano asiju u
odnosu na uobiajene, pa im je korisna
nosivost manja za oko 2 t.
Operacije u terminali u cilju formiranja
kompozicije - povezivanje poluprikolica i
obrtnih postolja, kao i brojni testovi (koioni i
testovi veza), predugo traju.
Kvar na jednoj poluprikolici ima za posledicu
zaustavljanje celog voza.
60

Nedostaci tehnologije D

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Obrtna postolja se ne mogu kretati

eleznicom bez roadrailera, pa se moe desiti
da ostanu u krajnjem terminalu, u sluaju
nedostatka specijalnih poluprikolica
(roadrailera).
Kompozicija je zbog specifinog naina
povezivanja (nepostojanje odbojnika na
srednjim obrtnim postoljima), osetljiva na
naglo koenje, udare i sudare.
Zbog specifine opreme potrebno je
obostrano prilagoavanje drumskog i
eleznikog sistema saobraaja.
61
Jo neke karakteristike drumskoeleznikih tehnologija transporta

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Tehniku bazu tehnologija drumskoeleznikog transporta najee ine:

drumska vozila, tegljai,

specijalna eleznika kola,
pretovarne rampe, dizalice i
terminali sa kolosecima i manipulativnim
povrinama.
Ove tehnologije prevoza su najzastupljenije u

Nemakoj, Francuskoj, Italiji i Austriji
62

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
U meunarodnom transportu na prevoznom

putu postoji barem jedan granini prelaz, pri
emu se kompletna kompozicija i do 40
jedinica, prema sporazumu na carini zadrava
do 30 minuta ime se znatno smanjuje
zadravanje vozila na prelazu.
U tehnologiji A proseni preeni put je preko
500 km, a u Americi su prosena rastojanja
od 600 do 1200 km, a ponekad i vie. Na
relacijama preko 300 km ostvaruju se
znaajni efekti.
63

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Trajanje prevoza u tehnologiji A bi trebalo da

bude u intervalu od 8 do maksimum 12
asova, a u tehnologijama B, C i D, zbog
odvajanja vunog vozila, ekonominost se
poveava sa poveanjem rastojanja i trajanja
prevoza
Organizacija prevoza moe biti u vidu
homogenih blok vozova, pojedinanih grupa
kola 60% trokovi formiranja voza i 40% su
trokovi prevoza. Homogeni blok vozovi
nemaju ove trokove.
64

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Poveava se obrt jer je vreme obrta 1 2

dana, a u klasinom transportu 5 6 dana
eleznika kola specijalne konstrukcije su dva
puta skuplja od ostalih teretnih kola
eleznica vraa deo prevoza koji je na sebe
preduzeo drumski transport.
Visoko tarifne robe iz klasinog eleznikog
prevoza idu u huckepack prevoz
65

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Pitanje organizacije na oba kraja je problem,

nedostatak i prednost za razliita preduzea.
Za srednja i velika preduzea koja imaju vie
filijala to nije problem, ali za manja moe da
bude.
Uvoenjem kompletnih hucke pack vozova sa
vrsto ukalkulisanom cenom prevoza
eleznica ne preuzima rizik na sebe jer ne
utie na korienje kapaciteta, a ima uraunat
dobitak od svake ture
66
Drutva za eksploataciju huckepack saobraaja

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Pored tehnikih preduslova za odvijanje

kombinovanog drumsko-eleznikog
transporta neophodno je imati i
odgovarajuu organizaciju, drutvo za
eksploataciju ovih tehnologija u unutranjem
i meunarodnom saobraaju.
U evropskim zemljama u kojima funkcionie
hucke-pack transport, postoje drutva koja
koordiniraju rad izmeu eleznikih uprava i
drumskih prevoznika. Ova drutva imaju
razgranate nacionalne i meunarodne mree
i mogu da prue uslugu od vrata do vrata.
67
Uesnici u sistemu hucke-pack

transporta

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Uprava eleznike infrastrukture

(Infrastructure Managers IMs) u zamenu za
naplatu obezbeuju pristup i korienje
eleznike infrastrukture operaterima hucke
pack transporta
elezniki operateri (Railway Undertakings
RUs) obezbeuju potreban broj vagona,
lokomotiva i strunog osoblja, koje upravljaju
istim
Operateri huckepack transporta
iznajmljuju kapacitete davaoca eleznikih usluga
od jedne jedinice, pa do celog voza. Operateri
obezbeuju oko pola vagona sopstvenim
resursima, dok se druga polovina iznajmljuje od
eleznikih operatera
68
Uesnici u sistemu hucke-pack

transporta

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Uprava pretovarnih sistema ili terminala

mogu biti:

operateri huckepack transporta,

elezniki operateri ili
uprava eleznike infrastrukture
Klijenti korisnici huckepack transporta

mogu biti:

transportne kompanije,
pediteri ili davaoci logistikih usluga (logistiki
provajderi), pri emu ove kompanije uglavnom same
obezbeuju deo dopremno/otpremnog rada do
poetno/krajnjih taaka, koji se realizuje drumskim
transportom do/od terminala hucke pack transporta
69

Operateri hucke-pack transporta

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Operateri huckepack transporta treba da

organizuju promenu izmeu vidova transporta,
kao i sam transport. U kombinaciji izmeu
drumskog i eleznikog transporta postoje dva
naina organizacije i realizacije lanaca:

Transport od terminala do terminala operateri su

zadueni za deo daljinskog transporta od terminala do
terminala, dok pediteri, drumski prevoznici i sl.,
realizuju transport izmeu terminala i krajnjih korisnika.
Ovakav nain huckepack transporta je najzastupljeniji
kod drutava lanica UIRR-a.
Transport od vrata do vrata operateri realizuju
transport od poiljaoca do krajnjeg primaoca, ukljuujui
i realizaciju dovozno-odvoznih drumskih vonji.
70
Drutva za eksploataciju hucke

pack saobraaja

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Na meunarodnom nivou rad nacionalnih

drutava koordinira Meunarodna unija za
eksploataciju drumsko eleznikog
transporta UIRR (Union International Rail
Route).
UIRR udruenje je osnovano 23.10.1970.
godine u Minhenu. Prvi lanovi ovog
udruenja bili su: Hupac (CH), ASG (S),
Hucketrans (A), Kombiverkehr (D),
Novatrans (F), Trailstar (NL) i TRW (B).
lanice su prve godine ukupno realizovale
prevoz oko 230000 ITU na nacionalnom, a
oko 17000 ITU na meunarodnom nivou.
71

Istorijat UIRR-a

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
1972. - poinje uvoenje tehnologije pokretne

autostrade na relaciji izmeu Cologne i Verone.
1973. - u saradnji eleznikih operatera i
nemakih, francuskih i vajcarskih predstavnika
tehnike komisije UIRR a, razvijen je prvi
vagon sa ''depom'', koji je omoguavao krae
vreme i primenu vertikalnog pretovara.
1975. - smernicom 75/130 Evropske komisije
definisano je prvo unapreenje kombinovanog
drumskoeleznikog transporta.
1981. - uvoenje prvih 240 RoLa vagona od
strane Hupaca i Kombiverkehra. Ovi vagoni bili
su dugaki 19 m, a nosivost im je bila 38 t,
kasnije 40 t. Te iste godine, ukupan transport bio
je 500.000 poiljki.
72

Istorijat UIRR-a

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
1984. odredbom su definisani prvi opti uslovi

o organizaciji i odgovornostima operatera u
multimodalnom transportu.
1986. - poetak naputanja primene
horizontalnog pretovara poluprikolica.
1987. - proizvodnja prvog zglobnog vagona.
1988. - otvaranje UIRRovog biroa za vezu u
Briselu, a ove godine ostvaren je transport od
1.000.000 poiljki.
1991. - UIRR udruenja je postalo pravno
drutvo (po belgijskom zakonu) sa seditem u
Briselu. Takoe, ove iste godine po prvi put broj
poiljki u meunarodnom kombinovanom
drumskoeleznikom transportu prevazilazi broj
poiljki u nacionalnom.
73

Istorijat UIRR-a

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
1992. - otpoinje se sa PACT Programom (Pilot

Actions for Combined Treansport), pri emu UIRR
od samog poetka uestvuje u formiranju
multimodalnog koridora izmeu Severne Evrope,
Italije i Grke.
1993. - uvoenje prvog ''shuttle'' voza na relaciji
Busto Arsizio Cologne godine.
1997. - UIRR postaje otvoreniji za pristupanje
novih operatera. Formiran je status pridruenog
lana.
2000. UIRR proslavlja 30 godina postojanja, a
ostvaren je transport od dva miliona poiljki.
2003. - poetak Marco Polo programa koji ima za
cilj poveanje uea ekoloki prihvatljivijih
vidova transporta.
74
Obeleja UIRR-a i lanica tokom

2005. godine

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
U periodu 1990-2005. ukupni kombinovani

drumsko elezniki transport je
udvostruen, a meunarodni utrostruen.
Tokom 2005. sa ''druma'' na ''ine''
prebaeno je preko 5.6 miliona TEU.
Po radnom danu, lanice UIRR preusmerile su
sa drumskog na elezniki saobraaj vie od
11.000 transportnih jedinica.
Preko 13.000 specijalnih eleznikih kola
dnevno je u upotrebi, pri emu je vie od
polovine u vlasnitvu operatera, lanova
UIRR.
75
Obeleja UIRR-a i lanica tokom

2005. godine

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Postoji preko 250 terminala za kombinovani

drumsko elezniki transport (sa preko 100
terminala u vlasnitvu i pod upravom UIRR
lanica).
Preko 500 vozova dnevno saobraa na
podruju EU.
Informacije za preko 2,3 miliona poiljki
ostvareno pomou CESAR sistema (primenjen
2004. godine), koji redovno koristi vie od
400 klijenata.
UIRR i njene lanice sarauju sa preko 9.000
klijenata.
76

lanice UIRR-a

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
UIRR udruenje sastoji od 19 punopravnih

lanova i jednog pridruenog lana, iz 14
evropskih zemalja.
77
Drava
God osnivanja/
pristupanja
aziv kompanije
Sedite (grad)
ITERCOTAIER AUSTRIA
Be
1991/2005.
Saobraajni fakultet
KOMBI GMBH
Be
INTERMODALNI
1983/1984.
TRANSPORT 1
Belgija
T.R.W.
Brisel
1965/1970.
Hrvatska
CROCOMBI
Zagreb
1998/1999.
eka Republika
BOHEMIAKOMBI
Prag
1992/1996.
Danska
KOMBI DA
Padborg
1985/1985.
AVILAD CARGO
Vinsens
2003/2003.
OVATRAS
Pariz
1967/1970.
EUROTUEL (Pridrueni lan)
Pariz
-/2003.
Nemaka
KOMBIVERKEHR
Frankfurt/Majna
1969/1970.
Maarska
HUGAROKOMBI
Budimpeta
1990/1991.
ALPE ADRIA
Trst
1991/2004.
CEMAT
Milano
1953/1981.
Holandija
HUPAC ITERMODAL V
Roterdam
1964/1991.
Poljska/Nemaka
POLZUG ITERMODAL
Hamburg
1991/2006.
Rumunija
ROCOMBI
Bukuret
1997/2000.
Slovenija
ADRIA KOMBI
Ljubljana
1989/1990.
panija
COMBIBERIA
Madrid
1992/1993.
Hupac
Kiaso
1967/1970.
Ralpin
Olten
2001/2004.78

Austrija
Francuska
Italija
vajcarska
Odsek za logistiku

Obim rada UIRR-a

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
U periodu 1996.-2006. ostvareno je:

elezniki teretni transport je ostvario rast od

9.5% u okviru zemalja Evropske Unije
Drumski teretni transport belei rast od 37.9%
Kombinovani drumsko elezniki transport,
realizovan od strane lanica UIRR udruenja,
porastao je za 48%.
79
Meunarodna unija za eksploataciju

drumsko eleznikog transporta - UIRR

Nemaka - Italija (30%),

Belgija - Italija (13%) i
Nemaka - Austrija (12%).
Prosene pokrivene razdaljine i mase tovarnih

jedinica:

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
lanice UIRR-a su 2001. godine ostvarile

transportni rad od 32 milijarde tkm;
Tri relacije ine 55% ukupnog rada:

u meunarodnom transportu oko 750km i 26 tona,

u nacionalnom transportu oko 550km i 20 tona.
Po radnom danu, lanice UIRR preusmerile su sa

drumskog na elezniki saobraaj vie od 9000
transportnih jedinica, to je jednako koloni tekih
kamiona dugoj vie od 150 km.
80
Organizacija nepraenog
prevoza

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Direktni vozovi voz koji povezuje dva

terminala.
Blok vozovi direktni vozovi promenjivog
broja vagona u kompoziciji koji operiu izmeu
dva terminala, A i B
A>B
A>B
A>B
ema blok voza
81
prevoza

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Shuttle vozovi varijacija direktnog voza sa

fiksnom kompozicijom vagona, koja se dnevno
kree izmeu dve ekonomske zone. Ovaj
koncept razvila je kompanija Hupac 1992.
godine na relaciji Busto Arsizio (severno od
Milana) - Keln.
A>B
A>B
A>B
ema shuttle voza
82
prevoza

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Linijski vozovi vozovi sa fiksnom rutom

kretanja koji opsluuju nekoliko terminala.
Vozovi se pune i prazne u sekvencama, na
terminalima du rute.
B
C
ema linijskog voza

83
prevoza

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Grupni vozovi vozovi preko Hub terminala.

Ovaj koncept je baziran na principu meovitih
direktnih vozova koji dolaze iz vie pravaca do
Hub terminala gde se tokovi konsoliduju i
pregrupiu u razliite pravce, kako bi stigli do
ciljnog terminala.
Fider vozovi vozovi koji saobraaju na
kraim relacijama, du linije ili kruei,
opsluujui lokalno okruenje
84

ema Hub koncepta

A
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
HUB
85

Evropska mrea shuttle vozova
Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
86

Organizacija praenog prevoza

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
U praenom prevozu kompletna drumska

vozila se transportuju na specijalnim
vagonima, a vozai putuju istim vozom spavaim kolima.
Specijalizovano drutvo Hupac (vajcarska)
primenjuje Rolling Highway sistem za
praeni transport vozovi saobraaju
nekoliko puta u toku dana u oba smera
izmeu italijanske i nemake granice.
87


Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Primena ovih vozova na podruju

vajcarske (do osam vozova dnevno
saobraa po odreenom redu vonje) ima
mnoge prednosti, izmeu ostalog:

najkrae vreme putovanja preko Alpa,

opasna roba moe sa velikom sigurnou biti
transportovana kroz Gotthard tunel
88


Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Specijalizovano drutvo Kombiverkehr

(Nemaka) formirao je mreu Kombi Netz
2000+. Ovaj sistem se sastoji od 26 vozova
koji pokrivaju 60 linija.
Kombi Netz 2000+ e doneti znaajna
poboljanja usluga kombinovanog
transporta:

brzi noni servis izmeu glavnih industrijskih centara,

vea koncentracija Gateway usluga, kojima se
povezuju nacionalna i meunarodna mrea u cilju
stvaranja Panevropskog eleznikog sistema,
poboljanje reda vonje,
garantovane cene.
89
Relacije Rolling Highway

vozova

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
visina 4,0 m
visina 3,8 m
90
elezniko-drumska tehnologija
vozilo vozilo

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ova tehnologija podrazumeva transport

eleznikih teretnih kola vozilima
drumskog saobraaja.
elezniko-drumska tehnologija vozilovozilo primenjuje se na kraim relacijama
(od 5 do 15 km), u sluaju nedostatka
industrijskih koloseka. Ostvaruje se
primenom specijalnih drumskih prikolica
transportera, sa veim brojem osovina
(minimum etiri).
91
elezniko-drumska tehnologija
vozilo vozilo

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
U ovoj tehnologiji pretovar je

horizontalan, a realizuje se preko
specijalne rampe koja moe biti:

pokretna rampa
rampa
drumsko vozilo
ine
stabilna rampa
drumsko vozilo
ine
rampa
platforma
drumsko vozilo
ine
92
Nedostaci elezniko-drumske
tehnologije vozilo vozilo

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
male brzine,
ometanje drumskog saobraaja,
primenjiva samo u ravniarskim predelima,
potrebna su posebna pretovarna postrojenja u
robnim stanicama rampe,
veliki mrtvi teret
93
Neke karakteristike eleznikodrumske tehnologije vozilo vozilo

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Pretovar se kod korisnika moe vriti:

bez skidanja vagona sa drumskog vozila i

skidanjem vagona na specijalni kolosek
Stanica ne mora da ima mehanizaciju za

pretovar robe koja je na kolima jer tu
mehanizaciju industrijski pogoni ve imaju ili
se vri kipovanje ako se prevozi rasuta roba.
Zbog eliminacije pretovara mogue je
smanjiti trokove za 35 50%.
94
Neke karakteristike eleznikodrumske tehnologije vozilo vozilo

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Jedan vagon moe zameniti 4-5 drumskih

vozila, a to je 80-120 tona robe.
U Nemakoj je desetina stanica opremljena
za ovaj vid transporta.
95
Kopneno-reno pomorske

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Kopneno-reno pomorska tehnologija vozilo

vozilo podrazumeva transport drumskih i
eleznikih vozila sredstvima renog ili
pomorskog saobraaja. Pretovar je
horizontalan, preko rampe na eonoj ili
bonoj strani broda.
Preko rampe i pokretnih platformi vozila se
mogu rasporeivati na vie nivoa na brodu
Ro-Ro tehnologija (Roll on Roll off).
Kada raspored vozila po palubi broda ide
preko specijalnih liftova ova tehnologija nosi
naziv LO LO tehnologija (Lift on Lift
off).
96

Kategorije Ro-Ro saobraaja

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Prevoz kompletnih drumskih vozila sa vozaem i

eleznikih kola u kombinaciji sa prevozom
automobila i putnika najee u prevozu preko
moreuza i u priobalnom prevozu
Prevoz prikolica i polu-prikolica, bez vunog
vozila i vozaa, u kombinaciji sa prevozom
kontejnera u meovitim Ro-Ro brodovima
primena na podruju Sredozemlja, Baltikog i
Severnog mora
Prevoz kontejnerizovane ili nekontejnerizovane
robe utovarene na specijalne prikolice sa
sputenim podom pokretni nosai, na dugim
relacijama pomorskog saobraaja
97

Tehnika baza Ro-Ro tehnologije

Tehniku bazu Ro-Ro tehnologije ine:

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ro-Ro brod,
tovarne jedinice Ro-Ro tehnologije transporta,
Ro-Ro rampa i
terminali sa prateom mehanizacijom i
infrastrukturom
Ro-Ro brodovi:

standardizovani za Ro-Ro jedinice drumska i

eleznika prevozna sredstva,
kombinovani kontejnerski Ro-Ro brodovi
98
Tovarno manipulativne jedinice u

Ro-Ro saobraaju

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
kompletna ili delovi drumskih teretnih vozila,

eleznika kola ili kompletne kompozicije,
komadna roba na posebnim nosaima
trejlerima,
kontejneri na trejlerima,
novi automobili,
razne vrste specijalnih vozila u transportu
(poljoprivredne maine, graevinske maine,
itd) itd.
99
Rampe za pretovar Ro-Ro

jedinica

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Preporuke za izgradnju Ro-Ro rampi date su ISO

standardima: irina rampe za jednosmeran i
dvosmeran saobraaj od 5 i 9 m, minimalna
ista visina iznad povrine rampe treba da je 7
m itd.
Rampe se dele na:

Fiksne rampe - sa propisanim nagibom od 1/10 do

1/5 i sa preporuenom irinom od 32 m
Pokretne mostne rampe primenjuju se tamo gde
su vee promene vodostaja. Graene su na pontonima
sa mogunou pomeranja du operativne obale.
Ukoliko se promena vodostaja kree do 5 m njihova
duina moe biti izmeu 20 i 40 m.
100
Prednosti kopneno-reno pomorske


Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Omoguava transport tereta u svakom obliku i

teini od vrata do vrata,
Nisu potrebne velike investicije za izgradnju
posebnih lukih terminala,
Velika brzina utovarno istovarnih operacija od
400 do 800 t/h,
Zbog kraeg zadravanja u lukama, povean
broj obrta broda tako da jedan Ro-Ro brod
zamenjuje dva do tri potencijalna linijska broda,
Znatno manji trokovi utovara, razmetaja i
slaganja tereta,
Vea produktivnost rada lukih radnika,
Ro-Ro brodovi su manje zavisni od vremenskih
prilika u odnosu na LASH brodove itd.
101
Nedostaci kopneno-reno pomorske


Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Osnovni nedostatak Ro-Ro tehnologije je to to

Ro-Ro brodovi za 1/3 slabije koriste brodski
prostor i to zbog:

gubitka prostora izmeu prikolica,

neiskorienosti prostora ispod prikolica,
neiskorienosti prostora iznad prikolica i gornje
palube i
zauzetosti prostora liftovima i rampama za pristup
vozila na palube
102
Reno-pomorske tehnologije
vozilo vozilo

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ovim tehnologijama vri se prevoz renih

plovila, bari, sredstvima pomorskog
saobraaja.
Tehnologije se prvenstveno primenjuju na
podruju Severne Amerike, biveg Sovjetskog
Saveza i u Zapadnoj Evropi.
Postoje etiri sistema:

LASH sistem,
SEABEE sistem,
BACAT sistem,
FIDER sistem
103

LASH sistem

Ovaj sistem ine:

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
matini brod nosa, nosivosti oko 40000 tona, sa

irokom krmom i dizalicom,
bare nosivosti 375 tona, duine 18.6 m, irine 3.5 m,
visine 3.9 m,
dizalice nosivosti 500 tona
Relacije:

SAD zemlje Bliskog Istoka, Srednjeg Istoka,

Australija, Novi Zeland
Crno more Indijski podkontinent,
Srednji i donji Dunav Jugoistona Azija
104

SEABEE sistem

Ovaj sistem ine:

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
brod nosa sa tri palube, nosi 38 bari,

bare nosivosti 850 tona,
lift na krmi, nosivosti 2 000 tona
Utovar i istovar se mogu odvijati daleko od

dokova pomorskih luka.
Relacije:

na podruju golfskog regiona SAD-a, pre svega na

rekama Misisipi, Misuri, na njihovim pritokama i na
podruju Panamskog kanala.
105

BACAT sistem

Ovaj sistem ine:

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
BACAT brod, katamaran, kapacitet 10 BACAT

ili 5 LASH bari,
BACAT bara nosivosti 150 tona, dimenzija
16.8 i 4.7m
Posebne dizalice sa platformom preko koje se
bara sputa u tunel
Relacije:

Engleska Holandija, Belgija, Nemaka.
106

FIDER sistem

Postoje:

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
FIDER/LASH brodovi nosivosti oko 12 bari

FIDER/RO-RO brodovi, gaz 2-3 m, 22 polu-prikolice
duine 12 m ili 1300 tona generalnog tereta
FIDER/kontejnerski brodovi, sa oko 50-120
kontejnera
Primenjuje se izmeu malih i velikih luka za

sabirno distributivni transport. Brodovi imaju
mali gaz i ravnu palubu.
107
Prednosti reno-pomorske

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Mogunost korienja vodnih puteva,

Znatno bri pretovar u odnosu na ostale
tehnologije od 1500 do 2000 t/h,
Svestrana upotrebljivost brodova nosaa za
sve vrste tereta i sve pojavne oblike,
Nezavisnost od luka i lukih procedura i
ogranienja,
Krae zadravanje brodova u lukama
omoguava njegov bri obrt,
108
Prednosti reno-pomorske

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Utede u lukim trokovima,

Manja opasnost od kraa, oteenja i drugih
rizika,
Bare se mogu koristiti kao mali brodovi i
teret pretovariti u konvencionalnim lukim
postrojenjima itd.
109
Nedostaci reno-pomorske

Saobraajni fakultet
Odsek za logistiku
INTERMODALNI
TRANSPORT 1
Ogranienje saobraaja na vodnim putevima,

Hidroloke prilike na plovnim putevima su esto
ograniavajui faktor,
Velika investiciona ulaganja u tehniku bazu
ovog sistema,
Nepovoljne vremenske prilike oteavaju
manipulisanje sa barama, itd.
110

Intermodalni Transport - Vozilo - Vozilo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Intermodalni Transport - Vozilo - Vozilo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TEHNOLOGIJE

Osnovne tehnologije intermodalnog

U zavisnosti od vida transporta i tovarne

Drumsko-eleznika tehnologija prevoz

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Uzroci nastanka tehnologija

Zahtev za kompletnom logistikom uslugom od

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Uzroci nastanka tehnologija

Zadravanje drumskih teretnih vozila na

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

PRAENI PREVOZ - prevoz kompletnih drumskih

Tehnologija A - pokretne autostrade,

NEPRAENI PREVOZ - prevoz delova drumskih

Tehnologija B - prevoz prikolica i sedlastih poluprikolica,

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Kao poseban oblik kombinovanog

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Uzroci nastanka razliitih reenja

Svetlosni profil Osnovno ogranienje je

visinu eleznikih kola H1,

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Uklapanje visine u svetlosni profil

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Uklapanje visine u svetlosni profil

UIC objava 506 je definisala gabarit GC kao

Transport drumskih teretnih sredstava (visine 4 m i

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Uklapanje visine u svetlosni profil

Rekonstrukcija mostova i tunela (koji

Transport sedlastih poluprikolica (visine 4 m) u

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Uzroci nastanka razliitih reenja

Odnos korisne i sopstvene mase eleznikih

Ovaj odnos se najee koristi za analizu i poreenje,

Nain pretovara, odnosno potreba za

Kod tehlologija A, B i D primenjuje se horizontalni

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Tehnologija A - Tehnologija pokretnih auto

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Tovarne jedinice u hucke pack

Auto vozovi drumskog saobraaja do 18 m duine,

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Specijalna eleznika kola u

Kola sa sputenim podom i tokovima prenika

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Kola sa sputenim podom Ro-La

Ro-La vagoni imaju izuzetno nisku tovarnu

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Povezivanje Ro-La vagona i

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo

Karakteristike Ro-La vagona

Duina preko odbojnika

Rastojanje izmeu obrtnih postolja

Sopstvena teina vagona (tara)

Visina postolja iznad GI

Vagoni sa "klackalicom" Wippenwagen

Ovi vagoni su razvijeni 60-tih godina od

Predavanje 6: Tehnologije transporta vozilo-vozilo