1

Bankarsko raunovodstvo
Zasnovano na svim principima sistema dvojnog knjigovodstvo,ali se nekim posebnostima
(karakteristikama) razlikuje, one poizilaze iz poslova kojima se banke bave.
Osnovni zadatak banaka je prikupljanje slobodnih novanih sredstava i njihovo plasiranje.
Javljaju se kao posrednici, trguju efektima razliite vrste, snabdevaju novcem privredu i
stanovnitvo.
Odlike bankarskog menadmenta se razlikuju od odluka npr. u proizvodnom preduzeu
gde e se nabaviti novac, jeftinije nabaviti, skuplje prodati, kome prodati, koliko
sekundarne rezerve obezbediti.
Banke su dobitne (profitne) organizacije:
Proizvodno preduzee

prihod od prodaje
trokovi prodatih proizvoda
____________________________
Finansijski rezultat BRUTO REZULTAT

Banka

prihodi od kamata
rashod od kamata
___________________________
Dobitak od kamata

Ovo raunovodstvo mora biti dobro organizovano, postoji potreba redovnog poslovnog
obuhvatanja svih poslovnih dogaaja u banci, potreba redovnog finansijskog izvetavanja
o rezultatima tj. uspehu poslovanja banke kao celine ali i njenih jedininih organizacionih
delova.
Polazite za ugradnju i organizacionu postavku bankarskog raunovodstva organizaciona i
upravljaka struktura banke.
Prisutna je tenja da se privue to vie klijenata i zbog toga se organizuje iroka mrea
poslovnih jedinica razliite vrste i razlike izmeu filijala, poslovnih jedinica, altera, i
raunovodstvo za svaki od njih mora utvrditi rezultat.
Do ostataka poslovne jedinice zavisi da li se prate samo trokovi ili trokovi i prihodi.
Raunovodstvo ne treba tj. NE MORA biti decetralizovano organizovano, najee se u
centrali branke vode rauni ovih poslovnih jedinica ali su rauni primereni konkretnim
organizacionim okolnostima i potrebama.
Reinformativne potrebe korisnika su bitne izvetaji moraju biti prema vremenu sadraja i
vremenskoj dinamici modelirana, prema potrebama vrhovne, srednjeg i nieg
menadmenta.
Za oranizaciju raunovostva (bankarskog) koriste se:
kontni okvir
poslovne knjige
raunovodstvena dokumentacija

sredstva za obradu podataka

Kontni okvir poseban jer se aktivnosti posebno knjie (bilansni princip), analitika
razvijenost kontnog okvira (za svakog poslovnog partnera poseban raun)
Obrada podataka znaajno mesto platnog prometa i zbog toga je prisutan veliki znaaj
informacionih sistema (zbog toga to klijenti DNEVNO prate stanje na svojim raunima)
Podela bankarskih poslova:
Prema poloaju banke tj. bankarskih poslova
1. aktivni bankarskih poslovi vani za ostvarivanje prihoda (banka poverilac)
2. pasivni bankarski poslovi
3. neutralni bankarski poslovi
4. zajedniki bankarski poslovi
5. sopstveni bankarski poslovi
6. ostali bankarski poslovi
Aktivni bankarski poslovi (aktivna kamata) - Prihod od kamate kao rezultat
Pasivni bankarski poslovi rashod od kamate
Neutralni bankarski poslovi poslovi platnog prometa (domai i meunarodni) banka nije
ni dunik ni poverilac i naplauje naknadu tj. proviziju, poslovi u svoje ime i u svoj raun
Sopstveni bankarski poslovi parabankarski poslovi
Prema srodnosti i zajednikim karakteristikama poslova
1. depozitni poslovi vezani i za pravno i za fiziko lice, novac se ulae u banku sa
sticanjem kamate (banka plaa posebnu kamatu)
2. platni promet
3. kreditni poslovi (banke naplauju kamatu)
4. ostali bankarski poslovi (emisije HOV, trgovina HOV, depo poslovi, poslovi
kartiarstva)
Osnovni poslovni rauni:
iro raun svaka banka ima iro raun kod NBS, aktivan konto istog stanja, moe se
troiti koliko ima + duguje, potrauje = SAMO DUGOVNI SALDO.
Tekui raun transakcioni raun, banka za klijente samo otvara TEKUI RAUN, iro
raun za banku pasivan konto (ovaj raun moe da ima potrani saldo ili 0, troi onoliko
koliko ima), tekui raun za banku pasivan konto (ovaj raun moe da ima potrani saldo
ali i ponekad moe da ima dugovni saldo, npr. da nas kreditira, dozvoljen minus)
Tekui raun moe biti:
1. prost npr. za klijente banke (jedna strana isplauje, druga uplauje)
2. reciproan javlja se kod odnosa izmeu banaka (reciproni tekui rauni, ko od
koga vie potrauje)

Platni promet
ine ga poslovi kojim se bave banke, obuhvata sva plaanja izmeu ekonomskih subjekata
(pravnih i fizikih lica) kojima se izmiruju obaveze ili naplauju potraivanja.
Sistematizacija platnog prometa:
platni promet u odnosu na nain plaanja
- posredan kod vie institucija uestvuje u realizaciji platnog prometa
- neposredan direktno se vri plaanje
platni promet u odnosu na vrstu plaanja
- gotovinski (sva plaanja u gotovini manje vrednosti)
- bezgotovinski (prenos sa jednog rauna na drugi, nezavisno od toga da li su u
pitanju pravna ili fizika lica)
platni promet u odnosu na mesto plaanja
- u zemlji
- u inostranstvu
Instrumenti platnog prometa:
Poslovni rauni kod banke (iro i tekui raun).
Prema zakonu o platnom prometu guverner NBS propisuju JEDINSTVENE
INSTRUMENTE PLATNOG PROMETA
- gotovinski instrumenti platnog prometa ovde spadaju nalog za uplatu i nalog za
ispatu. Oba instrumenta su vezana za blagajniko poslovanje
- bezgotovisnki instrumenti platnog prometa nalog za naplatu i nalog za prenos
(virmanski nalog)
Forma ovih insturumenata PIB bitan.
Specijalni instrumenti planog prometa:
Platni nalozi prilagoene specijalnim potrebama ivota
1. akreditivi (dokumentarni) instrument koji se koristi u platnom prometu vrlo esto
u meunarodnoj trgovini, siguran instrument obezbeenja plaanja, dunik daje
nalog svojoj banci da otvara poseban raun tj. akreditiv i da sa svog tekueg rauna
namenski prenosi sredstva na taj poseban raun, to je garancija za poverioca da su
sredstava obezbeena, podrazumeva ostvarenje namenskog rauna. Kupac daje
nalog banci da ono isplati poveriocu ALI TEK kada poverilac poalje odreenu robu
uz adekvatnu dokumentaciju (oboje obezbeeni)
2. kreditivno pismo opet otvaranje namenskog rauna, kreditno pismo je pravno
podizanje gotovine i bezgotovnsko plaanje kod jedne ili vie banaka u zavisnosti
od kreditnog pisma u odreenom iznosu i odreenom roku
3. platne kartice biznis kartice za fizika i pravna lica

4. menica ima jednu vrstu kredita tj. odloeno plaanje

5. ek
Elektronsko plaanje (elektronsko bankarstvo)
- platni promet se plaa elektronskim putem
Nosioci platnog prometa:
- NBS
- Poslovne banke
- PTT preduzea
- Agenti
Osnovne relacije ostvarenja platnog prometa:
- platni promet se realizuje u odnosima izmeu banke i komitenta (pravnih i fizikih
lica)
- platni promet se obavlja na relaciji BANKA CENTRALA ili CENTRALA
BANKA i sa druge strane filijale ili poslovne jedinice banke
- odnosi izmeu banaka ili meubankarski platni promet (minumum 2 banke) u
zemlji i van zemlje.
Uesnici u platnom prometu su:
- rezidenti pravna i fizika lica koja imaju status domae osobe (domae pravno i
fiziko lice)
- nerezidenti pravna i fizika lica koja stalno borave u inostranstvu
- nosioci NBS, poslovne banke , PTT organizacije
Model obrauna (sistem plaanja tj. princip plaanja)
1. bruto princip vezano je za plaanje u bruto vrednosti i za plaanja koja su
HITNA, veliki iznosi, plaanja se obavljaju u realnom vremenu putem
posebnog sistema plaanja kod NBS
2. neto princip klirinki sistem plaanja koji se sprovodi preko NBS. Klirinki
obraun podrazumeva prebijanje potraivanja i obaveza izmeu banaka
(proizilaze iz potraivanja i obaveza KOMITENATA), prenos sredstava se
vri u neto iznosu, realizacije platnog prometa u 3 termina, banka vri prenos
sa rauna jedne banke na raun druge u zavisnosti od toga koja vie duguje
odnosno koja vie potrauje.
Platni promet izmeu banke i preduzea moe se obaviti interno (se obavlja ako su
rauni komitenata kod ISTE BANKE) i kroz meubankarski obraun.
Sutina platnog prometa izmeu centrale i filijale banke:
- centrala ima obavezu da filijalama u cilju normalnog odvijanja poslova obezbedi na
dnevnom nivou gotovinska ali i bezgotovinska novana sredstava stalna
koordinacija izmeu centrala i filijala, filijala ako nema novana sredstava od
centrale ono moe da ih nabavi na tritu (ali su ona skupa). Interni odnosi centrale i
filijala.

Ovaj platni promet se evidentira putem internih rauna potraivanja i obaveza.

Meunarodni obrauni:
1. u zemlji i inostranstvu
2. mogu proizai iz povremenih poslovnih odnosa u ovim situacijama platnog
prometa se realizuje prenosom iralnih sredstava u bruto vrednostima i u realnom
vremenu, banke uglavnom imaju izgraene stalne poslovne odnose i u takvim
situacijama platni promet se reava KLIRINKI prebijanjem potraivanja i obaveza
putem ostvarenja recipronih tekuih rauna.
Primer
Analiza platnog prometa posmatrana kroz BS (bilans stanja) sve te relacije
1. preduzee X Guteraa uplatilo je na tekui raun dobavljaa preduzea Y
Gubavac 180000. Oba preduzea imaju svoje tekue raune kod banke A
2. preduzea imaju tekui raun kod razliitih banaka

Obraun izmeu centrale banke i poslovnih jedinica

- evidencija se obavlja putem odreenih rauna internih odnosa (8-7 grupe),
sintetikih rauna, a analitika konta se otvaraju u skladu sa potrebama (minimum
razvijenosti zavisi od broja filijala tj. poslovnih jedinica) a rauni se i dalje mogu
razvijati prema potrebama, okolnostima (npr. prema ronosti, vrsti tj. nameni datih
sredstava)
OVI RAUNI SE NE BILANSIRAJU jer jer rezultat isti!

Primer
1. Za potrebe blagajne podignuto je sa iro rauna 250000 dinara
2. Iz centralne banke za obavljanje redovnog poslovanja sa iro rauna poslato je
poslovnoj jedinici A 800000 dinara, B500000 dinara, C 600000, i poslato je C
gotovog novca u iznosu od 200000 dinara.

Meuobraun izmeu banaka (Meubankarski obraun)

Njime se vre:
- obrauni potraivanja i dugovanja izmeu banaka
- kliring obrauni
- sve novane transakcije za raun banke i klijenata banke koji imaju raune kod njih
uz, prema okolnostima kombinaciju bruto i neto obrauna tj. bruto i neto plaanja.
Neto plaanja u realizaciji mogu se sistematizovati:
1. neto obraun virmanskih naloga (tj. nalog za prenos)
2. neto obraun ekova
3. neto obraun po osnovu HOV
Neto obraun moe biti organizovan na principima bilateralnog i multilateralnog obrauna
to znai obraun izmeu 2 banke i obraun izmeu vie banaka.
Bruto obrauni procesira individualna plaanja u reanom vremenu i u bruto vredsnosti.
Moe biti sistematizovana na 3 naina:
1. model sa mogunou korienja prekoraenja to znai da poslovne banke imaju
dozvolu od strane CB da ulaze u minusna stanja na dnevnom nivou (imaju na zahtev
odobren dozvoljen minus)
2. model bez dozvoljenog prekoraenja poslovne banke nemaju dozvolu od CB da
ulaze u minusno stanje to znai neizvravanje naloga bez pokria.
3. model formiranja redova ekanja prelazna reenja, kombinacija prethodna 2
modela, banke nemaju mogunost prekoraenja vrednosti ali se od strane CB
izvrenje naloga u potpunosti ne odbija, ve se prema odreenim kriterijumima
redovi ekanja
U samoj realizaciji meubankarskog obrauna nastaju povremeni odnosi izmeu banaka i
stalni (korespondentni odnosi, realizacija platnog prometa kod povremenih odnosa
ostaruje se prenosom iralnih sredstava u korist banke poverioca a na teret banke dunika
u realnom vremenu u bruto iznosu).
Kod stalnih korespodnetnih odnosa platni promet se realizuje otvaranjem tzv.
korespodentnih recipronih rauna, obraunskih rauna ili prolaznih rauna kod banaka.
To znai da banka A ako ima odnose sa bankom B u svom knjigovodstvu otvara
reciproan raun za banku B a banka B u svom knjigovodstvu otvara reciproan raun
za banku A.

Ovi reciproni rauni predstavljaju (posmatrano sa aspekta stanja konta) aktivno pasivne
i pasivno aktivne, jer mogu da budu i aktivni (kada ima posrednika) ali mogu i da preu
u pasivan konto (kada imamo obaveze ili vee obaveze od potraivanja), kod stalnih
poslovnih odnosa obraun se vidi uz neto princip (prebijanjem potraivanja i obaveza),
svoenjem na manji saldo i prenosom razlike.
Ugovori (klirinki obrauni) izmeu:
1. banaka
2. banke i PTT preduzea (obde obraun izmeu banke i PTT-a NE MORA uvek biti
zasnovan na dnevnom nivou)
Primer
Komitentima banke A preduzee Safir doznailo sa svog tekueg rauna 700000 dinara
u korist tekueg rauna komitenta banke B preduzee Dunav bl. za kupljene gotove
proizvode.

Kada je re tj. kada nema meusobnih prebijanja.

Da bi banka mogla da normalno posluje mora da prikupi novana sredstva kako bi ih dalje
plasirala radi ostvarenja dobiti.
Depozitni poslovi novana sredstva se tako prikupljaju (najstariji posao), to je najvei ili
ne i jedini posao pomou kojih se prikupljaju nenovana sredstva.
Prikupljaju se od fizikih lica, pravnih lica, privrede.
Mogu biti novani i nenovani (depo poslovi gde banka uz odgovarajuu naknadu
preuzima razliite stvari na uvanje).
Novani depoziti u odnosu na raspoloivost mogu biti:
1. depoziti po vienju
2. oroeni depoziti
I jedni i drugi mogu biti u dinarima i u stranoj valuti.
Oroeni depoziti u skladu sa ugovorom sa bankom mogu biti:

1. kratkoroni
2. srednjoroni
3. dugoroni
Sa raunovodstvenog aspekta a u pogledu mogunosti plaanja razlikujemo
1. transakcione depozite (obezbeuju deponentu izvrenje odgovarajueg naloga
plaanja)
2. netransakcione depozite
U odnosu a stvaranje kamate mogu biti:
1. beskamatonosni ne daju kamatu ali su sredstva raspoloiva u svakom trenutku bez
najave
2. kamatonosni depoziti koji donose kamatu ali kod podizanja NS mora predhodno
da se najavi kod banke
I jedni i drugi mogu biti po vienju.
Netransakcioni depoziti NE mogu se vriti plaanja (tj. davati nalozi banci), radi se o
tednim ulozima, na tedne uloge banka plaa kamatu veu (po pravilima) u odnosu na
transakciono deponovana sredstva (to su novana sredstva data na uvanje za neko budue
vreme),nepredviene okolnosti bez obzira da li su pravna ili fizika lica.
Devizni rauni (devizni tekui raun, iro raun i balgajna)
- koristi se u realizaciji i normalnom odvijanju platnog prometa
- na njima se evidentiraju devizna sredstva i efektivni strani novac u blagajni
Devize se u knjigovodstvu vode srednjem deiznom kursu ,a odnos razmene jedne valute za
drugu je devizni kurs.
Devizni kurs moe biti:
konvertibilan utvruje se (formira) odgovarajuim nainom na meunarodnom
tritu plaanja
nekonvertibilan regulisane od strane NBS ili drave
Sa raunovodstvenog aspekta bitno je pored srednjeg deviznog kursa, kupovni i prodajni
devizni kurs.
Kupovni devizni kurs je onaj po kojem banka otkupljuje devizna sredstva (i od fizikih od
pravnih lica)
Prodajni devizni kurs je onaj po kojem banke prodaju devizna sredstva
Kursna razlika prihod banke.
Srednji devizni kurs treba da predstavlja stvarnu vrednost strane valute i zbog toga se ono
tj. sredstvo u knjigovodstvu vode po svom kursu.
Na dan bilansiranja 31.12. devizna sredstva se bilansiraju po srednjem deviznom kursu.

Prodajni devizni kurs se utvruje tako to se na srednji kurs dodaje mara utvena
odlukom o delovima i nainu plaanja na deviznom tritu.
Kupovni devizni kurs predstavlja srednji devizni kurs umanjen za maru.
Kursna razlika moe biti:
pozitivna predstavljaju prihode i to finansijske prihode (780)
negativna predstavljaju rashode i to finansijske rashode (680)
Kursne razlike su element su bilansa uspeha.
Rauni 680 i 780 se meusobno zatvaraju pre bilansiranja korienjem naela manjeg
salda (manji saldo prenosimo na vei saldo i razlika tog rauna se knjii na bilans uspeha)
pa se u bilans uspeha upisuje samo razlika tj. neto pozitivna ili neto negativna kursna
razlika.
Kursne razlike se ostvaruju i na osnovu kupovine i prodaje deviza u odnosu na svoje
komitente (fizika i pravna lica), kupovina i prodaja deviza se moe utvrditi i od drugih
banaka.
Banka takoe pored kursnih razlika ostvaruje i proviziju, banka se nekada i odrie
provizije (kod velikih klijenata).
Primer
Preduzee A je kupilo od banke 1000 t na teret svog dinarskog depozita. Devize su
prenete u korist deviznog rauna istog komitenta. Srednji devizni kurs iznosi 80 dinara,
prodajni 80.50 i obraunata je provizija od 800 dinara.

Primer
P. P. je kupio 100 evra, kurs (prodajni) 80.50 dinara, kurs (srednji) 80 dinara, provizija 20
dinara

Meunarodni platni promet (MPP)

10

Neutralan bankarski posao.

Podrazumeva sva plaanja po bilo kom osnovu u stranoj valuti izmeu razliitih zemalja.
Kod MPP se javljaju i domae i strane banke, predmet transakcije su strane valute,
regulisana zakonom o deviznom poslovanju i drugim propisima sa aspekta meunarodne
trgovine.

Nosioci MPP:
1. NBS
2. poslovne banke
3. druge finansijske institucije registrovane za obavljanje MPP
Mogu da uestvuju i fiziika i pravna lica, a preduslov je da poseduju strana novana
sredstva na raunu.
U MPP uestvuju minimum 4 uesnika:
1. nalogodavac (pravno i fiziko lice)
2. banka nalogodavca (domai)
3. banka korisnika (inostrana banka)
4. preduzee, pravno i fiziko lice kao korisnik stranih novanih sredstava
Odnosi izmeu banaka u MPP reguliu se ostvarenjem kontokorektinih meusobnih
recipronih tekuih rauna.
Kada postoje stalni odnosi u pitanju je klirinki obraun uz nostro i loro raun.
Nostro raun na raun kod inostrane banke (aktivan)
Loro raun pasivan konto, raun druge banke kod nae domae banke.
Takoe javljaju se i posrednike banke izmeu domae i inostrane banke.
Posredovanje u odreenoj valuti (Moskovksa, Franfurka)
U meunarodnim transakcijama provizije su veoma visoke (npr. mogu biti fiksne do
odreenog iznosa a preko toga mogu biti i u odnosu na veliinu iznosa).
Klauzula da nalogodavac plaa trokove svoje banke a korisnik plaa trokove svoje
(manji trokovi kada se dele)
U nalogu kada jedna strana plaa trokove SVE onda se to u nalogu mora naznaiti ili
samo polovinu.
Merdzer i akvizicije u bankarstvu

11

Banka svoje resurse moe poveati internim i eksternim putem. Interni put poveanja
resursa se ostvaruje ulaganjem u po osnovu sopstvenih izvora sredstava kapitala (rezultata
i dobiti). Eksterni izvor:
Merder (spajanje i pripajanje banaka i kupovina tj.preuzimanje gde vea banka
preuzima manju banku)
Akvizicija (akvizicija)
Danas , merderi i akvizicije imaju vei znaaj.

Faktori kao pokretai aktivnosti vezani za merdere i akvizicije:

1) GLOBALIZACIJA - ovim putem se javlja mogunost izlaska na drugo trite u
bliem i daljem okruenju ime se stvaraju uslovi za vie ansi u pogledu uspenosti
poslovanja i finansijskog rezulata.
2) POTREBA ZA STALNIM RASTOM proizilazi po osnovu spoljnih promena u
okruenju , a spoljne promene zahtevaju neprekidno prilagodjavanje (fleksibilnost)
to navodi banke za traenje novih i drugaijih organizacionih reenja (smanjenje
trokova, poveanje prihoda); potreba za stalnim rastom i razvojem
3) TEHNOLOKE PROMENE stalne promene u okviru nauke i tehnologije zahtea
uvidjanje i primenu savrenih tehnolokih reenja, a to je lake i funkcionisanje
kroz programe merdera i akvizicije.
4) KONKURENCIJA na svim podrujima a posebno na podruju bankarskog
poslovanja prisutna je visoka konkurencija; potencijalni komitenti trae bre i
kvalitetnije usluge uz to nie cene to zahteva smanjenje trokova; kroz merdere i
akvizicije stvara se preduslov za vei obim, a imajui u vidu ekonomiju to znai
vei o bim a manji trokovi.
Motivi za kupovinu, spajanje banaka:
1) Efikasno poslovanje (efikasno upravljanje)
2) Profitabilnost u poslovanju
3) Opstanak banke, rast i razvoj
4) Proirenje uea na bankarskom tritu
5) Kvalitetnije upravljanje (menaderske strukture svih nivoa upravljanja)
Poveanje rezultata => poveanje prihoda => smanjenje trokova =>proirenje
usluga =>spajanje banaka (ire se usluge)
Smanjenje trokova: ukidanje nepotrebnih ili dupliranih filijala, iskorienje
raspoloivih kapaciteta(objekata, ljudskih potencijala...)
Znaaj merdera i akvizicije: npr.oivljavanjem banke koja je u likvidaciji i preuzimanje
klijenata te banke, banka sa gubitkom umanjuje porez na dobit (ko kupuje banku sa
gubitkom).
Smanjenje konkurencije spajanjem i kupovinom....
Sa raunovodstvenog aspekta kupovina i spajanje:

12

Nova banka sa drugaijom i veom vrednou

Ne mora kupiti banku u celini
Spajanje i pripajanje se mora voditi po knjigividstvenoj vrednosti ili po nekoj drugoj
dogornoj vrednosti (spajanje interesa izmedju banke)
Potekoe mogu nositi prilikom utvrdjivanja vrednosti dela banke koja se kupuje.
Ishod spajanja interesa: preuzimaju se podaci tj. knjigovodstvene vrednosti; nema rizika
u finansijskim izvetajima
Ishod kupovine: ukoliko se kupuje banka koja ima veu vrednost do knjigovodstvene;
kod preuzimanja tj.sastavljanja fin.izvetaja, mogu se javiti GOODWILL (razlika izmedju
vee vrednosti banke i manje knjigovodstvene vrednosti).

Faktoring I Forfeting
Faktoring poslovi predstavljaju kratkorocno finansiranje robnih I nerobnih potrazivanja po
raznoj osnovi. Prakticno radi se o otkupu kratkorocnih potrazivanja sa pravom ili bez
prava na regres. Banka se javlja kao factor koji na neki nacin posreduje svakako sa ciljem
ostvarenja odredjenih prihoda. Ovim poslovima se bave I specijalizovane institucije
( banke,osiguravajuca drustva I dr.investicije). Banka otkupljuje potrazivanja visokog
boniteta sa razlogom sto ovi rizici potrazivanja prelaze na factor tj.banku. Takve poslove
karakterise otkup potrazivanja koji su na neki nacin pokriveni (garancijom,hov). Kod
faktoringa poslovi se sklapaju factoring ugovorom. Na osnvu ugovora factor
tj.banka,isplacuje prodavcu potrazivanje (nominalnu vrednost umanjenu za kamatu I
proviziju I sve toskove vezane za realizaciju factoring posla). Faktor najcesce ispalacuje
-prema ugovoru oko 75-80% nominalne vrednosti a preostali deo isplacuje nakon naplete
potrazivanja.
Faktoring poslovi se mogu realiszovati na domacem I na medjunarodnim okvirima.
Ucesnici na domacem faktoringu:
1. kupac
2. prodavac
3. factor tj.banka
u medjunarodnim okvirima:
1. kupac
2. prodavac
3. domaca banka ( fakror)
4. inostrana banka ( korespodent)
Rizik je veci kod medjunarodnog faktoringa (jer su prisutne razlike od zemlje do zemlje u
pogledu pravnog sistema,deviznog rizika,kamatnog itd).
Osnovni poslovi bankarskog racunovodstva
- svakodnevna obrada izvoda ziro-racuna banke sa svim naplatama I isplatama ali I
svakodnevna obrada racuba komitenata banke.
- Bitna je primena informacione tehnologije

13

- Svakodnevna kontrola prenosa sredstava ( obrada naloga za prenos ); usaglasavanje

sinteticke I analiticke evidencije;kontrola prelaznih I privremenih racuna izmedju
centralne I posovnih banaka,ali I izmedju banaka tj.medjunarodnih obracuna u
zemlji I inostranstvu.
- Usaglasenost knjigovedstvenog I stvarnog stanja dinarske I devizne blagajne.
- Obracuni I placanja svih poreza,doprisnosa po raznim osnovama I podnosenja
izvestaja poreskoj upravi.
- Knjigovodstveno obuhvatanje svih troskova I vezivanje istih za mesto I nosioce.
- Obracun I isplate plata I doprinosa
- Obracun AKTIVNIH I PASIVNIH KAMATA po raznim osnovama.
- Obracun opstih rezervisanja( I posebnih rezervisanja) vezano za rizike (ne)
naplativosti odredjenih potrazivanja.
- Prema rokovima npr.na mesecnom nivou 1% do ukupnih potrazivanja vrse
rezervisanja za rizike
1. 652 konto duguje
813 konto potrazuje
2. 813 konto duguje
753 potrazuje
- Obracun kursnih razlika(pozitivnih I negativnih) na nivou centralne faktora.

Finansijski izvetaji bankarskog raunovodstva

Obezbeivanje informativne osnove sastavljanje izvetaja kratkoroni (dnevno,
meseno), i dugoroni (godinje).
-CB zahteva razliite vrste izvetaja od banaka (meseni, godinji).
-Reklasfikovan BS vezan za ronost potraivanja.
Zvanini finansijski izvetaj prvenstveno se rukovodi interesima eksternih korisnika
(zadovoljavanje njihovih inf. zahteva).
Ovi izvetaji su znaajni za:
eksterne i interne korisnike,
upravljaku strukturu svih organizacionih nivoa i
sve zaposlene
Finansijski izvetaji su okrenuti prolosti (pravljenje rauna o stanju i uspehu banke),
predstavljaju osnov za kontrolu, analizu i odluivanje za budunost.
Finansijski izvetaji su:
bilans stanja,

14

bilans uspeha,
izvetaj o tokovima gotovine,
izvetaj o promenama na kapitalu,
statistiki aneks,
a sve to skupa prate napomene za tumaenje finansijskog izvetaja.
Banke sastavljaju sve gore navedeno jer nisu pravna lica.
Poreski izvetaji su:
poreski bilans i
poreska prijava.
BILANS STANJA
Najstariji finansijski izvetaj je BS i kao takav on je najdue u fokusu posmatranja javnosti
raunovoe i kao takav neprekidno je predmet stalnog usavravanja u funkciji
blagovremenih i kvalitetnih izvetaja rauna.
Mora biti:
1. aurirano (svi poslovni dogaaji vezani za izvetajni period moraju biti knjigovodstveno
obuhvaeni )
2. moraju se sprovesti predzakljune radnje i predzakljuno knjienje bar jedan popis
imovine i obaveza, utvrivanje razlike izmeu knjigovodstvenog i stvarnog stanja, a
razlike eliminisati (knjigovodstveno se prilagoava stvarnom stanju); usklaivanje
potraivanja i obaveza i otpis nenaplativih potraivanja; razgranienje prihoda i rashoda uz
korienje AVR i PVR; obraun kamata (dospelih nenaplaenih i plaenih); obraun
kursnih razlika (pozitivne i negativne).
Informacije koje su znaajne za interne i eksterne korisnike:
1. Likvidnost (ocena raspoloivosti slobodnih novanih sredstava za povlaenje depozita
ili izmirenje svih ostalih dospelih obaveza)
2. Solventnost (potreba raspolaganja vikom sredstava u odnosu na obaveze)
3. Rizici ( razliite vrste: kamatni, devizni, trini, rizik naplativosti)
4. prihodi
5. Rashodi
6. Rezultat za celinu banke i za pojedine organizacione delove banke
Sastavljanje BS je regulisano:
zakonom o RR (raunovodstvu i reviziji)
profesionalnom regulativom (raunovodstvena naela i standardi)
internim regulativama (raunovodstvene politike).
-Zakon o RR upuuje banke na direktnu primenu meunarodnog raunovodstvenog
standarda
i
meunarodnog
standarda
raunovodstvenog
izvetavanja..
Meunarodni standard jedan definie izradu finansijskih izvetaja opte namene (ovi
izvetaji su namenjeni korisnicima koji nemaju pravo da trae izradu finansijskog izvetaja
prema njihovim specifinim informativnim zahtevima - samo za eksterne korisnike).

15

Standard jedan sadri minimum zahteva u pogledu forme i sadrine finansijskog izvetaja.
-Internu raunovodstvenu regulativu ini pravilnik o raunovodstvu i raunovodstvenoj
politici kojim se definie organizacija raunovodstva, raunovodstveni dokumenti, put
kretanja dokumenata, ko je zaduen za raunovodstvenu evidenciju.
Raunovodstvene politike su posebne metode, postupci, tehnike procenjivanja i
vrednosnog iskazvanja bilansnih pozicija. Raunovostvenu politku usvaja uprava a
sprovodi raunovodstvo.
Raunovodstvena politika do odreene mere moe uticati na rezultat poslovanja. Na polju
raunovodstvene politike veliki je znaaj znanja, sposobnosti, kreativnosti
raunovodstvenih kadrova da u skladu sa konkretnim okolnostima predloe upravi
mogunosti koje su odraz realne finansijske situacije banke.

Kriterijumi pri odabiru raunovodstvenih politika:

1. jasnost, tj. preciznost vezano za procenjivanjem prihoda i rashoda; princip
opreznosti prihode ne treba preceniti, a rashode i obaveze potceniti
2. sutina iznad forme treba da se predstave uvaavajui finansijsku sutinu, a ne
samo zadovoljavanje zakonske forme
3. znaajnost bilansnih pozicija efekti raunovodstvenih politika zavise od znaaja
bilansne stavke; ako neka bilansna stavka ima neznatno uee u bilansnoj strukturi
i efekti raunovodstvenih politika bie beznaajni.
Bilans stanja ukazuje na finansijsku situaciju i finansijski poloaj banke u datom trenutku
na odreeni dan (31.12.), vaan je za trenutak dok je bilans uspeha vezan za period.
Sva imovina mora da ima poreklo, zbog toga BS ima dve strane aktivnu i pasivnu.
IMOVINA = OBAVEZE + KAPITAL
Aktiva: plasmani bankama i komitentima, plasmani u dinarima i devizama, kratkoroni i
dugoroni plasmani, ulaganje u HOV, dati krediti, udeo u kapitalu drugih banaka i drugih
pravnih lica, materijalna i nematerijalna imovina, nematerijalna ulaganja (mogu se
amortizovati).
*npr.softverski program ako se taj program razvija, takvo ulaganje se ne otpisuje ve se
razvija radi ostvarivanja prihoda.
Gubitak iznad visine kapitalase knjii u aktivi (842)
830 dobitak tekue godine
831 dobitak ranijih godina (01.01. vie nije tekua godina i mora se raun 830 zatvoriti
i otvoriti 831; isto vai i za gubitak)
Aktiva se sastavlja (organizuje) po principu OPADAJUE LIKVIDNOSTI.
Pasiva: dobitak, gubitak do visine kapitala, depoziti od pravnih i fizikih lica, depoziti u
dinarima i devizama, obaveze za kredite, obaveze za porez iz dobitka (prvo se sastavlja
poreska prijava i poreski bilans da bi znali poresku obavezu).

16

Pasiva se sastavlja (organizuje) po principu OPADAJUE DOSPELOSTI.

U bilans stanja idu i vanbilansne pozicije ne utiu na bilansne pozicije, ali su vezane za
poslovanje danas (primljene i date garancije); ovde su paralelni rauni aktive i pasive.
Bilans stanja se sastavlja za tekuu i za prethodnu godinu.
BILANS USPEHA
Odnosi se na period rashoda, period prihoda i po tom osnovu na rezultat. Za BU banke je
karakteristino da se prihodi i rashodi uporeuju i iskazuje se rezultat SLOJEVITO.
1. Prihodi od kamata (ukupni)
- Rashodi od kamata
- Dobitak/gubitak od kamata
2. Prihodi od naknada i provizija (ukupni)
- Rashodi od naknada i provizija
- Dobitak/gubitak od naknada i provizija
3. Kursne razlike
4. Operativni rashodi (zakupnine......)
-Ostali se iskazuju prema neto rezultatu (neto dobitak/neto gubitak), nema ukupnih
iskazivanja ______razlika npr., kursne razlike).
IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA
Ukazuje na gotovinu na poetku i na kraju obraunskog perioda (moe i na osnovu BS),
ali sutina je ukazivanje na inioce koji doprinose da se ostvare odreeni prilivi ili odlivi
novanih sredstava.
Sastoji se iz tri dela:
1. Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti (prilivi i odlivi od kamata, naknada i ostali
prilivi i odlivi (porez, plate..))
2. Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja ( prilivi i odlivi od HOV, udeli u drugim
pravnim licima, ulaganja u osnovna sredstva, dividende.... )
3. Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja ( kreditiranje-priliv/odliv, emisija HOV
rashodi/prilivi)
U svakom delu se iskazuje neto priliv i neto odliv pa se sumiraju za utvrivanje neto
priliva ili neto odliva gotovine.
Vaan je za upravljaku strukturu i adekvatnom upravljanju gotovinom i gotovinskim
ekvivalentima.
IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU (najnoviji)
Prevashodno namenjen vlasnicima kapitala.
Promene na kapitalu: -dobitak
-gubitak, na osnovu kojih vlasnici odreuju da li e nastaviti da

17

investiraju ili ne.

Nerasporeena dobit se moe rasporediti na dividendu, ili e se uloiti u banku.
Mora se razgraniiti ta je vezano za promene na kapitalu, a proizalo je po osnovu
poslovne aktivnosti banke.
U ovom izvetaju se ne uzimaju sva povlaenja od strane vlasnika, kao ni ulaganja
kapitala od strane vlasnika.
STATISTIKI ANEKS
Predstavlja jednu vrstu kontrole i slui za statistiku obradu.
Ovi izvetaji su uraeni po napomenama (tumaenjima) da bi se bolje razumele date
bilansne pozicije (nain otpisa potraivanja, princip amortizacije, _____ se priznaju
prihodi i rashodi).