Fakultet organizacionih nauka

Univerzitet u Beogradu

Simptomi, uzroci i dejstva krize

s e m i n a r s k i

r a d

iz predmeta

Upravljanje u kriznim situacijama

Student: Zoran Robulj 134/99

Profesor: dr Jako Ondrej
Beograd, 2002

Sadraj

Uvod....................................................................................................................3
Simptomi krize.....................................................................................................4
Uzroci krize..........................................................................................................7
Eksterni uzroci krize........................................................................................8
Interni uzroci krize..........................................................................................11
Dejstva krize......................................................................................................14
Destruktivno delovanje krize preduzea.......................................................14
Konstruktivno delovanje krize preduzea......................................................14
Zakljuak...........................................................................................................16

Uvod
injenica je da se drutvo stalno menja. Ali to nije pojava koja ne utie na
poslovanje preduzea. Paralelno sa promenama u drutvu menja se i privreda.
Fluktacije koje se deavaju u privredi mogu biti razliite. Konjukturne oscilacije
su prisutne u svakoj privredi i one su uglavnom predvidljive. Njihov ciklus ima
etiri faze: prosperitet, recesija, depresija i oivljavanje. Osim ovih, mogue su i
druge privredne pojave kao to su inflacija, nedostatak resursa, pad standarda i
sl. Takoe, promene na konkretnom tritu mogu izazvati i konkurenti, dobavljai
ili kupci, ali i mediji.
Na takve promene u okruenju preduzee ne samo da mora obratiti panju,
ve mora i dati adekvatan odgovor.
Pasivnost preduzea prema promenama dovodi ga u opasnost. Ono tada
postaje manje konkurentno i gubi svoje trite, sve dok se ne ugrozi i egzistencija
preduzea. Takve negativne promene u poslovanju preduzee sa tedencijom
daljeg pogoranja nazivaju se krizom preduzea.
Nesumljivo je da ne dovodi svaka promena preduzee u opasnost. Ali takoe
je injenica da pojedina preduzea nisu spremna za promene i da nemaju
mehanizme koji mogu rano ukazati na opasnosti koje se mogu pojaviti tiho i sa
svih strana u isto vreme. Isto tako su, za nau zemlju, bitne i istorijske posledice,
koje se tiu ne-trinih uslova privreivanja u socijalistikom drutvu.
Kao posledica ovoga, veliki broj naih preduzea nalazi se u krizi.
Prezaduenost i nelikvidnost najei su problemi naih preduzea.
Turbulencija promena kao pojava koja ukazuje na ubrzavanje uslonjavanja
situacije prisutna je u celom svetu. Dakle, moe se rei da danas ivimo u svetu
promena, ali e njih u budunosti biti svakako i vie. Kao posledica toga kriza
preduzea u budunosti je neminovnost.
Stoga, izgradnja sistema detektovanja promena i upozoravanja na opsanosti
treba da bude prioritet preduzeima koja ele da opstanu i u ovom veku.

Simptomi krize
Kako bi preduzee na vreme uoilo nastajanje krize i na vreme sprovelo mere
za njeno prevazilaenje nisu najvaniji uzroci krize, ve njeni simptomi. Simtomi
krize predstavljaju vidljiva dejstva uzroka krize, ali se oni ne mogu izdvajati od
uzroka krize, jer mogu biti rezultat vie uzroka krize, a i sami mogu postati uzrok
krize. Zbog viestrukog uticaja razliitih uzroka krize, ne moe se uvek
uspostaviti jasna uzrono posledina veza izmeu uzroka i simptoma krize.
Simptomi krize predstavljaju obeleja po kojima se kriza u preduzeu moe
identifikovati. Prvi znaci krize najee se manifestuju u vidu pada trinog
uea i porudbina od stane kupaca. Ovo dovodi do pada prodaje, pa zatim i
dobiti, ali i likvidnosti preduzea. Opadanje ovih faktora, ali i neiskorienost
kapaciteta moe se identifikovati u knjigovodstvenim podacima.
Priroda krize jeste da se kree eksponencijalno. to je vie simptoma krize, to
je preduzee dublje zalo u krizu i tee je vratiti ga ravnoteno stanje stanje
likvidnosti. Zbog toga je od sutinske vanosti uoavanje najmanjih signala
(simptoma) krize i brza reakcija preduzea. Ukoliko preduzee nita ne
preduzme, onda e sve vie tonuti u krizu, polako e poveavati svoja
zaduivanja, a smanjivati svoju likvidnost, a uskoro nee moi da isplati nikakvu
dobit.
Intenzitet krize je promenljiv tokom njenog produbljivanja. Ali nije lako uoiti
rane simptome krize, jer se oni mogu razliito interpretirati i jer mogu imati vie
uzroka. Indikatori krize koji su se iskristalisali kroz praksu su finansijski rezultati:
opadajua prodaja
opadajua rentabilnost
poveanje stepena zaduenosti
opadanje cash-flow-a
opadanje likvidnosti
Samostalno ili u grupama ovakvi pokazatelji ukazuju na krizu. Npr. ukoliko se
pogorava finansiranje i nastupa prezaduenost onda to povlai tetu na prinosu.
Zaduenost i nesposobvnost plaanja jasno signaliziraju postojanje krize koja
ugroava preduzee.
Zaduenost nastaje onda kada se u preduzeu za funkcionisanje mora pored
sopstvenog kapitala angaovati nesrazmerno mnogo tueg kapitala.
Prezaduenost preduzea je stanje pri kome je u preduzeu sopstveni kapital
jednak nuli.
Kasnije, tokom napredovanja krize mogu se javiti i simptomi poput:
restriktivne politike dividendi
neadekvatnog reinvestiranja u posao
nedostatak planiranja
suprostavljanje najvieg rukovodstva idejama koje dolaze od drugih
pasivnost vrhovnog menadmenta
Analiza simptoma krize polazi od pretpostavke da je preduzee rezervoar
gotovine i da mu je cilj da uspeno upravlja novanim tokovima. Kada se taj
4

rezervoar isprazni, smatra se da je preduzee bankrotiralo. Ispitivanje faktora

kao to su rentabilnost, rast i likvidnost treba da prui podatke o dubini krize u
kojoj se preduzee nalazi.
Pored finansijskih postoje i brojni drugi faktori koji ukazuju na postojanje krize.
To su najpre kvalitet proizvoda (koji moe poeti da opada), sumnjiavost
dobavljaa i kupaca, zanemarivanje popravki na graevinskim objektima, pa sve
do ne nabavljanja inventara koji se koristi u kancelarijama.
Jedan od zadataka menadmenta preduzea jeste da uoi kada preduzee
moe zapasti u nevolje. Ali to nije lako, zbog mnogih faktora ukljuujui i tenju
preduzea da ulepavaju svoje rezultate (odnosno da se prikrivaju slabosti). Iako
svako preduzee u savremenom trinom sistemu podlee odreenim optim
kretanjima, to ne daje za pravo menadmentu da zanemare trendove rezultata
koji mogu imati kobne posledice. Najvei broj preduzea doao je u poloaj
bankrotstva zbog viegodinjeg gomilanja gubitaka. Od menadmenta se danas
trai da blagovremeno otkriju simptome opasnosti i racionalno reaguje na
situaciju pre nego to bude prekasno.
Neki simptomi krize ukazuju samo na svren in i u njihovom dejstvu se ne
moe nita uiniti, dok drugi preteno finansijski indikatori mogu sluiti za rano
nasluivanje problema do kojih preduzee moe doi. Perfektnije i bre
raunovodstvo svakako moe pomoi u ranoj identifikaciji krize.
Koristei svoje funkcije (finansijsko knjigovodstvo, knjigovodstvo preduzea,
kontrola), interno raunovodstvo preduzea je predodreeno da daje informacije
za spoznaju krize. Naalost, raunovodstvo ovaj zadatak veinom ne ispunjava ili
samo delimino ba u kriznim situacijama. Nekada kriza nastaje iz razloga to je
raunovodstvo neaurno, pa se krizni razvoj dogaaja prekasno otkrije. Naravno,
ovo ne vai za preduzea koja bivaju zateena iznenadno nastupajuim
egzogenim uzrocima krize. U najveem broju sluajeva u preduzeu postoji
raunovodstvo, ali je ono pre svega orjentisano na prolost i ogranieno na
zadatke koje je nuno obaviti radi izrade bilansa (ocene stanja). Preduzeima
najvie nedostaju informacije o trokovima, koje se odnose na sadanju situaciju
i koje slue u svrhe planiranja i kontrole. esto u preduzeima postoji samo
delimino knjigovodstvo koje slui za ispunjavanje poresko-pravnih i trgovinskopravnih propisa. Upravo takva preduzea najee upadaju u krizu, jer u njima
nema raunovodstva koje bi moglo dati rani alarm za poetak problema.
U sluaju da raunovodstvo prikazuje pristustvo krize, nema potrebe za daljim
angaovanjem u drugim izvorima saznanja. Ali drugi izvori su itekako bitni u
daljim fazama analize. Zbog toga je potrebno da na licu mesta i u razgovoru sa
radnicima u preduzeu, menadment pokua da dobije realnu sliku o stanju u
preduzeu i dubini krize.
To mogu biti:
Saradnici
Rukovodstvo najee zanemaruje iskustveni i nauni potencijal koji
postoji u preduzeu i retko ga koristi za identifikovanje krize. Iako je realno
da su radnici, ipak, blie mestima gde se kriza moe uoiti. Tako npr.
radnici na montai mogu rano identifikovati opadanje kvaliteta proizvoda,

a prodavci mogu uoiti pojavljivanje reklamnog materijala konkurencije i

opadanje prodaje kao posledicu toga.
Rukovodstvo pogona
Rukovodstvo pogona predstavlja jedan od najznaajnijih partnera za
razgovor o problemima. Ono vezuje upravi i radnike i moe sintetizovati i
preneti sva zapaanja.
Nadzor preduzea
Izuzetno je vano da menadment izae iz svojih kancelarija i sagleda
stanje na licu mesta, jer je tako identifikacija problema bra. Tamo se
mogu npr. nai prekomerne zalihe (pre nego to raunovodstvo ukae na
ugroavanje likvidnosti ili pad prodaje) ili visoki stepen karta.
Kupci
Kontakt sa kupcima takoe moe biti znaajan. Savremeni pristupi
poslovanju svakako ukljuuju i marketing orjentaciju preduzea. Marketing
podrazumeva usmeravanje poslovanja preduzea prema potrebama i
eljama kupaca, jer oni najbolje poznaju slabosti proizvoda/usluge,
aktivnosti i prednosti konkurencije i sl.
Nivo grane
Komunikacija na nivou privredne grane je svakako bitna radi
informisanosti. Ona dolazi do izraaja u delu finansiranja od strane
banaka (povoljnostima kredita).
Kreditne institucije
Kreditne institucije takoe mogu obezbediti podrku programima sanacije i
izlaska iz krize preduzea. Oni mogu pruiti i finansijsku ali i strunu
pomo.
Distributeri
Razgovorom sa distributerima mogu se obezbediti informacije o
konkurentima, o tome ta i kako oni isporuuju...
Revizori
Pojedina preduzea imaju potrebu ili obavezu da svoje konane
finsnsijske izvetaje podnesu na reviziju nezavisnom telu. To telo, ukoliko
ima potrebnu strunost takoe moe identifikovati i upozoriti preduzee na
budue probleme.

Uzroci krize
Kada se kriza identifikuje, onda se fokus premeta sa simptoma na uzroke
krize.
Vie je razloga zbog kojih je potrebno preduzeu da ima informacije o
uzrocima krize:
Kao osnova procene stanja
Za utvrivanje odgovornosti
Radi budueg blagovremenog otklanjanja ili savladavanja
Samom utvrivanju uzroka krize ne treba posvetiti previe panje, jer to moe
dovesti do negativnih posledica, kao npr. preterano bavljenje prolou i
sadanjim stanjem umesto fokusa na budunost, ali i premalo saznavanja o
uzrocima moe se negativno odraziti na budue blagovremeno otklanjanje i
savladavanje krize.
Utvrivanju odgovornosti svakako treba posvetiti potrebnu panju, jer bi
trebalo da bude praksa da se od rukovodstva trai objanjenje za situaciju u kojoj
se preduzee nalazi. Ukoliko se ne ustanovi odgovornost, to moe imati
posledice na imid (menadmenta) preduzea i nepoverenje u njegove
sposobnosti.
Iako kriza skoro nikad ne potie od jednog uzroka, uzroci krize su
klasifikovani na arita, odnosno vreste kriza. Tako razlikujemo:
Krizu privrede
Krizu grane
Krizu kue
Preduzee postaje sluaj za saniranje onda kada se uzrok krize nalazi (i) u
kui. injenica je da neka preduzea u grani opstaju i ostavruju profit i u
uslovima krize privrede, osnosno grane, to ukazuje da problem dolazi uvek
iznutra.
Uzroci krize uvek predstavljaju one faktore koji direktno dovode do sluaja
krize. Oni su svakako brojni i kompleksni, pa postoji i mnotvo kriterijuma za
njihovo klasifikovanje. Na osnovu porekla promena mogu se razvrstati na
endogene i egzogene, gde su endogeni unutranji, dok egzogeni uzroci potiu iz
spoljnog okruenja preduzea. Kriza preduzea predstavlja posledicu nedovoljne
sposobnosti preduzea da se prilagodi okolini.
U trinoj privredi treina krivice za bankrotstvo jesu egzogene uzroke, a dve
treine na endogene. Procenjuje se da je taj odnos u naoj privredni neto
drugaiji, odnosno da po jedna polovina krivice pada na obe strane.
Nisu sve oblasti preduzea istovremeno pogoene krizom. Ali svaka kriza u
preduzeu jeste pretnja za celo preduzee.
Multikauzalnost krize jeste njena karakteristika da ima mnotvo faktora. Kriza
ima veestepene uzrono posledine veze. Pri emu vai da su posledice uzroka
krize na prethodnom nivou uzroci kreize na sledeem nivou, tako da se tokom
vremena javlja negativni sinergijski efekat tj. posledice krize se uzajamno
pojaavaju.

Multilokalitet uzroka jeste karakteristika krize da se javlja na vie mesta.

Retko se uzroci krize mogu ouiti na jednom mestu.
Istraivanja uzroka krize mogu ii u dva pravca: kvantitativnom i
kvalitativnom. Kvantitativno istraivanje ima rezultate koji mogu ukazati na
smernice o uzrocima krize u preduzeu. Ali kvantitativna analiza daje sumnjive
podatke, jer se iz njih ne moe nedvosmisleno identifikovati uzrok krize.
Kvalitativno istraivanje pokuava da putem upitnika i izvetaja o individualnim
tokovima krize utvrdi smernice ka uzrocima krize.
Pored problema oko prikupljanja kako kvalitativnih tako i kvantitativnih
podataka, postoji i problem njihove sistematizacije i analize.
Prakrino se ne sme previe zadravati na uzronicima krize, jer javno
optuivanje i igosanje nije cilj, ve je cilj funkcionisanje preduzea. Zato je bitno,
u prvom trenutku, uoavanje samo onih podataka o uzrocima krize koji su
potrebni za uklanjanje krize. Jer je besmisleno raspravljati o tome ko je
podmetnuo poar, dok kua gori! Najpre treba ugasiti poar, a tek onda traiti
uzronike i konstruisati mehanizme za obezbeivanje da u budunosti ne bi
ponovo dolo do sline situacije.

Eksterni uzroci krize

U osnovi, sve vee promene u okruenju mogu postati razlog za pojavu
krize u preduzeu. Kao najznaajnije promene u okruenju koje mogu negativno
uticati na preduzee navode se: oskudica, visoke cene na tritu nabavke,
promena kursa valute, konjunkturne oscilacije, mere u oblasti socijalne politike,
zatite sredine, konkurencije, poreske politike, politike subvencioniranja, prirodne
katastrofe, ratovi i trajkovi. Ulazak novog konkurenta na trite, ili udruivanje
postojee konkurencije takoe moe predstavljati osnov za izbijanje krize.
Tehnoloke promene, promene strukture trita i konkurencije i pojave
dugotrajne recesije koje imaju meunarodni karakter su najozbiljnije opasnosti
po preduzee. U okviru promena na nivou privrede jasno se izdvajaju dve grupe
promena koje negativno utiu na poslovanje: recesije i krize grane.
Recesija je konjuknkturno uslovljeno ugroavanje preduzea. Tj. to je
pogoranje uslova u celoj privredi, ali je njihovo trajanje ogranieno odreenim
vremenskim periodom. Po isteku tog vremena, moe se raunati na pobiljanje
situacije. Ugroenost odreenog preduzea ovim uslovima zavisi iskljuivo od
veze poslovanje preduzea konjunkturna kretanja i od njegove sposobnosti
prilagoavanja na promene izazvane takvim zbivanjem. Preduzea sa boljim
menadmentom i bolje opremljena preduzea lake izlaze na kraj sa ovom
pojavom. Delovanje recesije na preduzee zavisi i od grane privrede kojoj
preduzee pripada, poto efekat recesije nije isti po sve grane privrede.
Faze negativnog uticaja recesije na preduzee moe se predstaviti kroz 4
faze (slika 1).

I faza
Neobino velika potreba za
proizvodima neke vrste
Preterano investiranje u proirenje
kapaciteta

II faza
Po zadovoljenju tranje dolazi do
razoarenja, pada rasta prodaje

III faza
Rast se uravnoteuje na normalnu
meru od 2%
Investicije se odlau iz razloga
opreznosti

IV faza
Rast se smanjuje prema nuli
Zbog tvrdnje da prethodni rast
nee biti vie mogu, investitori
imaju restriktivnu politiku

Slika 1. Menifestacija recesije kroz 4 tipine faze

Kriza grane ima sasvim druge uzroke i vremenske dimenzije. One se karakteriu
stagnacijom, saimanjem ili smanjivanjem trita, ali i podmlaivanjem. Pojava
substitucija kroz nove tehnologije, opadanje tranje ili prezasienost trita
izaziva krizu grane. Teorijski takve pojave mogu imati neogranieno vremensko
trajanje. Ali ipak postoje i dogaaji koji mogu prekinuti takvo stanje i izazvati novi
polet grane.

Veina uzroka krize grane lei u: izmenama potreba kupaca (time i novom
trinom situacijom), promena bazne tehnologije zbog inovacije, u supstituciji.
Krize grane obino nastaju u fazi stagnacije privrede. ivotni ciklus grane daje
sutinske smernice za situaciju te grane.
Primer razvoja nove tehnologije i njen uticaj na dotada postojee trite
jeste razvoj raunara koji je unitio sve velike proizvoae pisaih maina.
Pored napred pomenutih uzroka krize treba napomenuti i uzrok vezan za
rastui diskontinuitet razvoja okruenja. On se moe opisati kao prekid
dosadanjih poznatih trendova razvoja u skoro svim segmentima okruenja
preduzea i sve eim napadima na segmente koji su ve tradicionalno stabilni.
Najbolji primer za to je porast cena nafte i naftnih derivata 1973. godine, koji je
mnoga preduzea zatekao nespremnim. Osim ekonomskog i sociopolitiko
okruenje moe izazvati ovakve pojave.
Opta recesija i privreda grane podie na vii nivo mernu lestvicu
privrednog uspeha, a preduzea koja nisu u stanju da ispune oekivanja za
normalno funkcionisanje u takvim uslovima nesumnjivo propadaju, dok druga
jaaju svoju poziciju. Prva ostaju ispod merne lestvice i za kaznu moraju napustiti
trite. Zbog toga se recesija naziva i asom istine.
U trenutku kada su loa vremena za granu, preduzee moe pokazati da li
poseduje dovoljno interne snage i potencijala menadmenta. Kriza grane, dakle,
za pojedinano preduzee ne znai nikakvu neizbenu sudbinu. Individualna
sposobnost rukovodstva je presudna za opstanak preduzea u sluaju
egzogenih uzroka krize.
Slabosti rukovodstva u uoavanju pojava u okruenju, dovode do
pojaavanja tih pretnji. Uspena zatita od kriznih dogaaja ukljuuje:
pravovremenu spoznaju opasnosti
koncentraciju na segmente proizvod/trite sa niskim rizikom
zauzimanje preciznog stava po pitanju strategijskih faktora,
najvanijih za poslovanje
ciljno usmereno korienje tehnolokih snaga
visok nivo operativnog poslovanja
nizak nivo rizika
Kada se govori o egzogenim uzrocima kriza mogu se nabrojati sledee:
Egzogene strategijske krize
o Promene u ponaanju potroaa
o Opadajua kupovna mo
o Kontraktivan razvoj cele privrede (recesija)
o Promene u politici zaliha trinih uesnika
o Sezonska kolebanja
o Zasienost trita
o Ekstremna zavisnost od jednog kupca/dobavljaa...
o Krize grane (kroz liberalizaciju uvoza, substitucije ili
zakonskih mera...)
o Promena kursa

10

o Stvaranje kartela, politike krize, vojni obrauni (zbog

problema na tritima nabavke usled opadanja dosega
stratki vanih industrijskih sirovina)
Egzogene krize uspeha
o Politiki indukovana poskupljenja sirovina
o trajkovi (i kod kupaca/dobavljaa)
o Porast kamata (porast tranje za kreditima)
o Visoke tarifne stavke (npr. porast cene rada usled poveanja
tranje za radnom snagom)
o Povreda prava na marku ili patenta
o Fiskalne mere (porezi)
o Jeftinija cena konkurentskog proizvoda
o Proizvodi supstituti
o Dirigovani zahvati (blokade, bojkoti, skidanje uvoznih
zabrana, ratovi...)
Egzogene krize likvidnosti
o Poistoveivanje
imena
preduzea
sa
nekom
osobom/institucijom
o tetni izvetaji u poslovnim asopisima
o Neispitano odobravanje kredita

Interni uzroci krize

Krize u kui jesu najopsaniji uzroci kriza. Od ovakvog tipa kriza najea su
dva uzroka to su: greke rukovodstva i nedovoljna snabdevenost sopstvenim
kapitalom, zatim lo izbor lokacije ili pravne forme preduzea, ali i preirok ili
preuzak proizvodni program, pogreno donesena odluka izmeu alternativa
proizvoditi ili kupiti, unapreenje nedovoljno kvalifikovanog osoblja...
U sluaju naglog rasta ili smanjenja preduzea postojea organizaciona
struktura takoe moe postati inilac optereenja preduzea i unutranji izvor
krize. Kriza moe potei i od rukovodstva u sluaju borbe za mo/vlast ili pojava
linih konflikata. Preterana birokratija svakako moe uguiti inovativne snage ili
fleksibilnost preduzea. Uzrok krize moe predstavljati i odlazak grupe strunjaka
iz preduzea.
Kriminalne radnje (pekulacije, potkradanja, utaje i podmiivanja) od strane
pojedinih lanova preduzee takoe mogu dovesti preduzee do ozbiljnih
problema.
Kriza moe nastupiti usled samostalno delujuih endogenih uzroka, a pojava
dodatnih egzogenih uticaja samo je jo produbljuje.
Posebna opasnost lei u tome to je za sanaciju krize potrebno uee
najvieg rukovodstva (vlasnika), a ono moe za krizu saznati prekasno, kada
nastupe i dodatni egzogeni uzroci, te je tada posao otean. Najei uzrok krize
lei u nespremnosti menadmenta, te je najee prvi logian korak otputanje
rukovodstva (od strane vlasnika)!

11

Osnovni indikatori za pribliavanje krize u kui su:

Naduvana organizaciona struktura sa nepreglednim hijerarhijskim
isprepletenostima
Duga zasedanja sa mnogo nekorisnih uesnika
Uurbana aktivnost putovanja
Predimenzionirana sluba izvetavanja koja pravi gomilu internih
podataka, istovremeno neizvetavajui o promenama na polju trita
Nekompetentnost rukovodeeg osoblja
Glomazne administrativne procedure
Nesrazmerna mo tabskih slubi
Oskudica jasnih ciljeva
Strah od neprilika i konflikata
Nedostatak efikasnog komuniciranja
Zastarela organizaciona struktura
Interni uzroci krize imaju svoje arite, odnosno moraju svoj uticaj poeti iz
jedne oblasti (nabavka, proizvodnja, finansije...) ili jedne faze u procesu
upravljanja (planiranja, organizovanja, kontrole).
injenica je da preduzea u krizu zapadaju prevashodno zbog loeg
rukovodstva.
Loe poslovanje preduzea kao uzrok ima sledei slabosti rukovodstva:
Generalni direktor je autokrata
Veina lanova ne uestvuje u odlukama najvieg rukovodstva
Sposobnosti i znanja lanova rukovodstva su neujednaena
Slaba finansijska funkcija
Slabe sposobnosti rukovoenja na nivoima ispod top menadmenta
Pored nabrojanih slabosti u rukovodstvu postoje i odreene slabosti u
raunovodstvu.
Najuoljiviji nedostatak preduzea koja upadaju u krizu jeste nedostatak
sposobnosti za adekvatnu reakciju na promenu.
Evidentna je pojava da ponekad menadment pokuava da nastanak krize
pripie nedostatku sree ili sticaju nesrenih okolnosti. Fizike katastrofe i
politiki nemiri svakako mogu biti izaziva krize, ali se eksperti slau u tome da
su takve pojave zaista retke (oko 1% od svih sluajeva propadanja preduzea).
Ostatak (99% sluajeva) kao razlog propasti ima lo menadment.
Mogua je sledea podela endogenih kriza:
Endogene strategijske krize
o Izbor pravilne lokacije
o Izbor kanala prodaje
o irina asortimana (premali ili preveliki)
o Pogrena predvianja budunosti
o Sezonska kolebanja (i odluke usled njih)
o Pogrena politika diverzifikacije
o Nejasna org. struktura
o Pogrean sistem ciljeva
12

Nejasne nadlenosti menadmenta po nivoima

Nepovolja kadrovska struktura
Nesposobnosti top menadmenta
Karakterni nedostaci vrhovnog rukovodstva
Nedostatak sposobnosti za interno prilagoavanje
Stihijski razvoj proizvoda
Investicije (bez orjentacije na potrebe/ciljeve)
Jednostrana zavisnost od jednog dobavljaa
Nedovoljna konterola kvaliteta
Viak kapaciteta
Nedovoljna tehnoloka opremljenost
Posleprodajne usluge (nerazvijene)
Pogrene finansijske kalkulacije i manipulacije (bilansima,
falsifikovanja...)
o Premali sopstveni kapital
Endogene krize uspeha
o Odgoeni uspeh razvoja (ili trokovi razvoja) novog proizvoda
usled nepredvienih okolnosti
o Nepovoljni odnos cena/korisnost
o Zastareli proizvodi
o Previsoka cena usled prevelikih trokova
o Prodaja po cenama ispod cene kotanja
o Veliki projekti koji donose gubitke
o Porast trokova
o Opadanje prodaje (i kao posledica nepokrivenost fiksnih
trokova)
o Nerentabilnost pojedinih proizvoda ili linija
o Kupovina nerentabilnih preduzea
o Pogrena propaganda
o Loe materijalno poslovanje (prevelike, pogreno struktuirane
zalihe)
o Visoki personalni trokovi
o Visoki trokovi kamata
o Nedovoljno osiguranje
o Varanje, potkradanje, podmiivanje
Endogene krize likvidnosti
o Finansiranje dugoronih investicija iz kratkoronih izvora
finansiranja
o Nedostatak rezervi
o Loa dispozicija finansiranja
o Nedovoljan nadzor dunika
o Preveliki rizik
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o

13

o Prevelike investicije u neproduktivne oblasti (kontola kvaliteta,

zalihe)
o Pesimistike izjave rukovodstva
o Oticanje likvidnosti kupovinama nerentabilnih firmi
o Visoke zalihe usled opadanja prodaje
o Privremeno zastajanje prodaje

Dejstva krize
Smatra se da dejstva krize imaju destruktivna dejstva. Ali nije uvek tako, jer
krize preduzea imaju i konstruktivna dejstva koja mogu dosezati do njegovog
okruenja.

Destruktivno delovanje krize preduzea

Destruktivna dejstva krize se mogu prikazati kao neispunjavanje ili nedovoljno
ostvarivanje ciljeva odreenih pojedinaca/grupa koje nose proces rada u
preduzeu i omoguavaju njegovu egzistenciju. Dve grupe u preduzeu koje su
oigledne su zaposleni i vlasnici kapitala.
Dominantni cilj zaposlenih je osiguranje sopsvene egzistencije i to dugorono
koja je osigurana odgovarajuim nagradama za obavljanje aktivnosti u
preduzeu. Primarni zahtev za ispunjavanje ovih potreba jeste zadravanje
radnih mesta, a prvi efekti krize najee zahtevaju sizeing down, odnosno
otputanje radnika i smanjivanje broja radnih mesta. Stres usled ove pojave dalje
pojaava dejstvo krize. Ciljevi poput napredovanja (radnika) i zahtevi za strunim
usavravanjem zamrzavaju se na neodreeno vreme. Krize preduzea mogu
unititi planiranu karijeru radnika.
Destruktivna kriza za one koji su uloili kapital ima mnogobrojna dejstva. Prvo
od njih je svakako delimian ili potpun gubitak uloenog kapitala, ukljuujui i
odricanje od dobiti. Takoe bitno je napomenuti da rasipanje para vlasnika na
sanaciju ili ukidanje finansijske podrke preduzeu takoe moe razviti probleme
i udaljiti preduzee od reenja. Pad vrednosti steenih prava uea (usled
razvodnjavanja kapitala, pada cena akcija, itd.)
Destruktivna kriza ne deluje samo na preduzee ve i na njegovo okruenje.
injenica je da kriza veeg preduzea ima pogubnije posledice po okolinu. Cela
privreda, trini partneri (dobavljai, ulagai, kupci, povezana preduzea i
konkuenti), ali i sama drava mogu biti oteeni.
Dobavljai ostaju bez kupaca, ulagai mogu imati problem povratka uloenog
kapitala (banke i kreditne institucije), kupci ostaju bez materijala i poluproizvoda,
pa ak konkurenti mogu imati problema. Dravni budet takoe ostaje bez priliva
novca po osnovu poreza.
14

Uloga drave u kriznim situacijama moe biti razliita. Dozvoljavanje

povezivanja preduzea u krizi sa konkurentima stvaraju monopole, tetne po
dravu, a opet uklanjanje jednog od konkurenata sa trita moe imati iste
neeljene posledice.

Konstruktivno delovanje krize preduzea

Delovanje krize preduzea esto se posmatra jednostrano. injenica je da
kriza preduzea ostavlja duboke oiljke u procesu razvoja preduzea. Uspeno
savladana kriza preduzea koja zadrava preduzee i dalje u ivotu ini ga jaim.
Saznanja o konstruktivnom delovanju kriza preduzea se podudaraju sa
rezultatima istraivanja o ljudskom ponaanju u induvidualnim krizama. Faze
reakcije osobe na gubitak druge osobe, bolest ili nesreu su: ok, defanzivno
uzmicanje/potiskivanje, priznavanje i prilagoavanje/promena. Sa uspenim
savladavanjem krize, pojedinac razvija jedan novi oseaj sopstvene vrednosti
kao i novi sistem ciljeva i vrednosti. Takva preivljena kriza linosti vrednuje se
kao novo iskustvo. Takoe, postoji i mogunost da osoba ne uspe u
nastojanjima, tako da kada se ne savlada druga faza, onda se iz tree ponovo
vraa u drugu.
Razliiti autori imaju razliite poglede na konstruktivnu stranu krize. Kriza se
moe posmatrati i kao nova ansa preduzea. Novi poetak se ogleda u
posebno u spremnosti za realizaciju novih tehnologija, novih proizvoda, ali i
inovacija u oblasti organizacionog, socijalnog, kao i trinog i finansijskog
ponaanja. Strategije za savladavanje krize zahtevaju naputanje rutine,
pospeivanje inovativnih mera, za ta je neophodna spremnost rokovodstva za
inovacije za savladavanje krize. Otuda sledi da, preduzea ba u akutnim
krizama, imju ansu za implementacijom novih struktura.
Za firme u zrelim/opadajuim granama, ovo traganje za novim reenjima moe
znaiti revoluciju u razmiljanju menadmenta i njihovom stilu.
Zbog
napredovanja, nii menaderi strunjaci za efikasnost dolaze na mesta top
menadera, gde nisu sporemni da rade na problemima identifikacije krize i
realizaciji dugoronih ciljeva. esto je kriza neophodna da bi rukovodstvo poelo
da razmilja na nov nain i prihvatilo radikalne promene.
Neka istraivanja pokazuju da su menaderi, kada se nalaze pod krizom i
imaju male prinose spremniji za ulaske u rizine poslove. To obuhvata inovacije
proizvoda, procesa Naprotiv, kada preduzee odlino posluje, ono pokazuje i
uzdranost za inovacijama.
Poveana spremnost da se preuzme rizik esto dovodi do brojnih inovacija
proizvoda i procesa, ali i u drugim oblastima kao to su organizaciona struktura,
promene u stilu upravljanja, novi i mladi rukovodei tim.
Za zaposlene ovo konstruktivno delovanje sastoji se u poreenju stanja sa
ranijim (u vreme krize), to proizvodi pojaanu sigurnost postojeih radnim
mesta. Osim toga, iz pretrpljenih kriza preduzea neretko nastaju nove karijere
za saradnike koji su se dokazali i tokom krize ili su tek u fazi akutne krize
pokazali inovativne sposobnosti koje do tada nisu bile uoene/pobuene.
Za davaoce sopstvenog kapitala nagrada je profit.

15

Kao i kod destruktivnih dejstava i konstruktivna dejstva nemaju uticaja

iskljuivo na preduzee, ve i na okolinu.
Povezana preduzea imaju koristi od likvidnosti datog preduzea, davaoci
kapitala imaju povraeni novac sa kamatom, kupci ponovo imaju svog
snabdevaa, na konkurente kroz poboljanje imida grane posle davladavanja
krize. Drava i institucije imaju prilive, socijalni mir (visoka zaposlenost), a
naroito u sluajevima veih preduzea.

Zakljuak
Danas, u nemilosrdnoj trinoj utakmici, mnoga preduzea bivaju uklonjena sa
trita usled krize. Druga, opet mogu iskoristiti anse i uklopiti se u novo
okruenje i pronai svoje mesto (iskoristiti ansu) na tritu. Usled promena koje
se dogaaju na tritu preduzea su primorana da se menjaju da bi opstala.
Kroz promene koje se vre u preduzeu za vreme krize, od kojih su neke
radikalne, preduzee se prilagoava okolini kako bi dalje iskoriavalo uoene
anse. Pozitivni efekti takvih promena imaju uticaja na celu privredu i ekonomiju
jedne zemlje. Drava je, kao stejkholder takoe ukljuena u ovaj proces.
Spoznati pretnje i rano reagovati na njih sa ciljem da se njihov negativni uticaj
na preduzee smanji osnovni je zadatrak dananjih menadera.
Inovativnost preduzea uvek treba podsticati, inovativne radnike negovati i
nagraivati, jer su oni upravo ti koji e uspeti da se izbore za egzistenciju svoje
organizacije, a samim tim i za sigurnost svog radnog mesta i zadovoljenje svojih,
linih potreba.

16