DAH, DISANJE - OSNOV GLUMAKE KREATIVNOSTI

Marina Markovi
DAH, DISANJE OSNOV GLUMAKE KREATIVNOSTI
UVOD
Pravilno, duboko disanje je proces koji moe da se naui i kontrolie.
Disanje uslovljava i menja posturu poloaj tela, ali i pogled na svet.
Ono rada samopouzdanje, omoguava dubok unutranji mir, ili kontrolisani
nemir. Duboki dah smiruje misli, duu i telo, omoguava da pronaemo
adekvatne rei koje u potpunosti izraavaju naa trenutna, esto
komplikovana stanja duha. Disanje je akcija, disanje je filozofija.
Disati pravilno znai zdravo rasuivati.
Za glumca, ovladavanje pravilnim tipom disanja znai veoma mnogo:
a) rada se svest o voljnom pokretanju unutranjih miia;
b) oseanje slobode, ali i kontrole pokreta;
c) uskladenost rei i gesta;
d) savladavanje treme,
e) kontrolu emocija.
Kontrolisani dah jeste pokreta stvaralakog uzbuenja, ali vodi i
smirenju
duha i tela, kao u molitvi. Za trenutak moemo da se pribliimo
posveenima,
duhovnosti, kao u zadranom, dubokom dahu monaha pri molitvi.
PROCES RESPIRACIJE
A. IMPULS
Prihvatanje pravilnog tipa disanja nikako ne sme da se shvati kao
atletska disciplina, kao tehniko uvebavanje i mehaniko ponavljanje
"nauenih" pokreta, u pokuaju da se energino aktiviraju odredene
miine grupe, koje e, kako se ponekad pogreno misli: "u budunosti
same od sebe da obavljaju proces respiracije". U stvarnom, inspirativnom
radu na glasu, to nikako nije mogue, ak ni pri najjednostavnijem
vebanju. Potrebno je da se probude instinkti, impulsi, volj'a, mata i
oslobodi kreativna energija sadrana u miiima. Mehanikim vebanjem,
tj. ponavljanjem, svakako moemo ovladati osnovnom motorikom, zapamtiti
pokrete i ponavljati ih do trenutka zamora. No, mehanikim, tehnikim
putem steeno iskustvo, moe da se zaboravi, potisne, da jednostavno
dosadi. Miii, dodue, pamte, pa ako smo jednom dobro skijali, moemo da
se, posle izvesnog treninga, vratimo u formu. To prua izvesnu utehu i u
pogledu rada na respiraciji i postavci glasa. No, postoji i drugi, samo
naizgled tei, ali svakako, uspeniji put. Kada svesno aktiviramo miie
udisae i izdisae i stavimo njihov rad pod kontrolu nae svesti i volje,
uvek se moemo osloniti na injenicu da nas nae "artikulisano telo" (En
Denis) nee izneveriti. Jedna od zbunjujuih injenica jeste da disanje
treba da bude spontan, instinktivan, uroen proces. Sasvim sigurno lo
izbor jeste guenje spontanog, instinktivnog, zarad tajanstvenog
"pravilnog tipa disanja", ako se proces odvija, kako smo ve naveli, samo
tehniki, tj. mehaniki. Moda se odgovor na ovo zaista sloeno i
intrigantno pitanje moe nai u kompariranju istone i zapadne tradicije.
Zapadna kultura zaboravila je, izgleda, koliko dah, disanje, zvuk, ton i
melodija predstavljaju simbole, znake, sredstva sporazumevanja. Pokret i

glas jesu prvi, instinktivni simboli, sredstva komuniciranja i ovakvom se

nainu optenja, moda treba vratiti. Kako da nauimo ono to smo jednom,
davno, gotovo nesvesno dobro znali, pa zaboravili, ili izgubili?
Istonjako pozorite neguje, u osnovi, jezik simbola; odreden,
konvencionalan, utvren pokret i saobrazna pokretu glasovna emisija, jesu
znaci na osnovu kojih glumci korespondiraju sa svojom publikom. Dakle,
radi se o vraanju instinktima, korenima, impulsima. Kada se jednom
vratimo u "prolost", uoiemo da grudni, plitki, povrni tip disanja
nikako ne prua slobodu; on nije spontan, niti prirodan. Ovaj tip disanja
je zapravo nauen i steen (a ne uroden, nesvestan), pogreno preuzet iz
ivota, iskvaren, kao "apsorbovana radnja" (Dezmond Moris).
Neslobodno disanje utie na posturu poloaj tela i stvara psihiku
napetost koja se, kod veine ljudi, odraava u gornjem vratnom prljenu,
u podignutim ili pogurenim ramenima, u stegnutom pokretu, zgrenim akama
i prstima.
B. ARHETIP
Mihael Cehov govori o:
a) prirodnim, uobiajenim gestovima pokretima, koje inimo u svakodnevnom
ivotu, ali ih prenosimo i na scenu;
b) arhetipiskim gestovima koji okupiraju itavo telo, psihu i duu.
(Chekhov, Michael, To theActor, Nevv York 1953, str. 76, 77.)
O procesu disanja, takode, moemo razmiljati na slian nain. Radamo se
sa udahom, jecajem, pokretima irenja plua. Svakodnevni ivot nas,
naalost, ne upuuje na razmiljanje o disanju kao procesu, pre svega
znaajnom za
zdrav i higijenski nain ivota. Samo retko "privilegovani" glumci, solo
pevai, izvesni sportisti i muziari, razmiljaju o dahu kao generatoru,
pokretau, inicijatoru nastajanja tona, zvuka, rei, kompozicije. Dah je
kreativna sila koja pokree organizam, lavinu tonova, melodija, rei.
Urodena pojava disanje na udesan nain prerasta u arhetip.
C. TEHNIKA
Ekonomisanje dahom istovremeno znai: upravljanje dahom i veliku utedu
energije. Die se duboko i udie se dugo na poetku vebanja (brojei u
sebi do 5, 8, 10 sekundi) da bi se miii navikli na produeno, usporeno
kretanje, tj. irenje. Dah se rasporeduje pravilno u meurebarnim
prostorima, od stomaka i dijafragme, do vrha lobanje. Dijafragma uvek
treba da se odmori i opusti pre novog pokreta. Pogreno je "lepiti dah na
dah", tj. ne izdahnuti u toku govorne aktivnosti ili u pauzama kompletnu
koliinu rezervnog daha.
"Rei treba da su obavijene, kao obmotane vazduhom" (Predrag Bajeti).
Isto tako i viak vazduha, tj. prevelik, preglomazan udisaj, moe da
stvori napetost, te je znaajno za glumca da, tokom itajuih proba, u
tekstu odredi pauze za dah kojih e se, samo u poetku, striktno
pridravati. (Potrebna je, medutim, izrazita disciplina u pogledu disanja
kada je u pitanju govorenje stihova.) Kada se miii naviknu na odreden
pokret, slobodni smo da zaboravimo naueno i uvebano. Aktivnim vebanjem
miii se navikavaju samo na neophodne pokrete. Pogreno je forsiranje,
"guranje" dijafragme goredole, bez znanja o anatomskoj gradi i potrebama
sopstvenog organizma. Treba stvoriti i vizuelni doivljaj o tome kako
izgledaju pokreti dijafragme i drugih disajnih miia. Pogreno je,
takoe, potiskivati, tj. nasilno zadravati, vazduh, ali isto tako, odmah
ga po udisaju, kompletno potroiti. To znai da dijafragma i miii
izdisai ne podravaju dah, ve da su mlitavi. Dah treba da je ukorenjen
Sisli Beri (Ciclev Berry); udisaj tee postupno, kao i izdisaj, lako i
leerno, bez napora, oslobodeno. Prilikom izdisaja, oputaju se, tj.

otputaju, prvo ledni miii, pa interkostalni i kostalni miii, a tek

na samom kraju i dijafragma laganim potiskom ona koristi rezerve daha,
smetene u deponiji izmedu abdomena i stomanih miia. Snani trbuni
miii su bitna podloga i oslonac dijafragmi, koja je prva i poslednja
stanica daha. Kontrola se uspostavlja nad miiima izdisaima lednim i
kostalnim, koji "prihvataju" dah i rasporeuju ga. Tako je angaovan
itav gornji deo tela, a ne samo grudni ko, ili vrhovi plua. Izdisaj
treba da tee postupno, kontrolisano i kontinuirano, laganim oputanjem
pojedinih miinih grupa. Kontrolisan dah omoguava ujednaenost govome
fraze, u smislu rasporedivanja daha i momenta disajnog zamaha. este
greke nastaju prilikom izdisanja, kada se insistira na primamom pokretu
dijafragme. Intenzivan vazduni udar iz dijafragme moe biti znaajan za
kratke replike, uzvike, krik, ali ako je neslobodan, usmeren je ka grlu,
a ne ka rezonantnim prostorima. Na poetku fonacije moe doi do udara
vazdune struje na glasnice koji daje tvrdu ataku tona, grubu, grlenu
poziciju glasa; zvuk je napet i neslobodan. Svaka fraza, re, reenica,
tada poinju na istom tonu, jednakoj intonaciji i u istom ritmu, to vodi
ka formiranju jednoline melodije reenice i monotoniji govornog izraza.
Poetak govorne ili pevane fraze, a to je posebno znaajno u govorenju
poezije, ne sme da ima prejak udar vazdune struje na glasnice. Ovu
greku posebno moemo uoiti u susretu sa mikrofonima i kamerama u radio
ili TV studijima, kada se prenaglaeno uje vazduni udar u glavnu osu
mikrofona. Sa druge strane, kada prerano potroimo dah, kraj govorne
fraze prati pad u intenzitetu i glasnosti, koji je prouzrokovan gubitkom
energije i preranim oputanjem miia izdisaa.
Poznajui respiratorni proces u potpunosti i kontroliui ga, moemo da
diemo slobodno i spontano, odnosno da menjamo i poigravamo se dahom, u
tenji da otkrijemo kako na lik die. Kratke replike, izraziti uzvici,
krici, jauci, smeh, izdisaj, pla, nikad ne zahtevaju veliku koliinu
daha, ali potreban je izrazit intenzitet, esto praen i glasnou, koji
uslovljava znatna koliina energije. Dugi dah, tj. govorenje na dahu,
moemo vebati izgovarajui vie stihova ili reenica na jednom dahu,
bilo da je u pitanju poezija, ili prozni tekst. Kratak, eksplozivan,
energian izdisaj, zapravo je "skraen" dah, jer je kompletna energija
usmerena na jednu ili dve rei, na uzvik, krik, na jedan glas, esto na
vokal. U ovom sluaju, primarni su pokreti dijafragme, u smislu podizanja
i sputanja, irenja i skupljanja, mekog pulsiranja. Vrlo je vano
"potroiti" kompletan vazduh, jer se tako dijafragma oputa i odmara; u
suprotnom moe doi do grlene pozicije glasa. Kaljanje, dahtanje, smeh,
krik, pla eksplozivni izdisaji, ozvueni ili neozvueni, nastaju
pokretanjem dijafragme (apodo na dijafragmi), njenim energinim ili manje
energinim dejstvom i kretanjem. Koncentrisana i snana vazduna struja
usmerava se dalje ka rezonatorima u glavi, ka apodu u glavi. Saradnjom
dva apoa dobija se energian, zvuan, snaan glas.
Razume se da i rezonanca zavisi od procesa respiracije. Kada svesno,
voljno pokreemo miie udisae i izdisae, posebno dijafragmu, vazdunu
struju usmeravamo ka glasnicama koje trepere. Zvuk koji proizvode
glasnice u osnovi nije snaan sam po sebi, pa ni artikulisan, on nema
zvunost i snagu. Svesnim "slanjem" daha i glasa u pojedine rezonantne
upljine, zvuk se prenosi i pojaava.
GLASOVNE TRANSFORMACIJE U ZAVISNOSTI OD DAHA DISANJA
Disati znai udahnuti duu svakom liku na drugaiji nain. Disati znai
govoriti partneru, a ne recitovati, ne skandirati i izvikivati prazne
due. Disanje znai energiju, znai igrati slobodno, ne gurajui sebe u
stanje lane uzbudenosti i histerije zbog zahteva uloge. U situaciji kada

glumac svesno, voljno, upravlja dahom, lik je uzbuen, izbezumljen,

histerian, a ne glumac.
Glumac, analizirajui odreen tekst, uoava osnovne karakteristike lika,
pre svega razmilja o dahu, o disanju lika. Svaki lik die drugaije, kao
to hoda i kree se drugaije; glumac die pravilno, ujednaeno, njegov
lik moe da die drugaije. Miii udisai i miii izdisai, pored
ustanovljenih, pravilnih pokreta ine i neke druge, specifine pokrete,
kao to mogu da se probude i svesno aktiviraju neobini rezonantni
prostori, pored ve oprobanih i sigurnih rezonatora glave i grudi.
Uspostavljen vazduni stub usmerava vazdunu struju prema rezonatorima.
Stoga su rezonanca i emisija glasa u prostoru, u direktnoj zavisnosti od
pravilnog udisaja i izdisaja, te svesnog usmeravanja vazdune struje ka
rezonantim upljinama.
Kada ovladamo pravilnim tipom disanja, moemo dahom, kao i aktivacijom
pojedinih rezonatora, da se poigravamo; moemo disanje da menjamo, kao i
druga glumaka sredstva. Glasovna produkcija takode zavisi od
"izmenjenog" daha. Disanje iskidano, isprekidano, usplahireno, ili duboko
i smireno, uslovljava i emisiju glasa u prostoru; zapravo, moemo
govoriti o specifinoj glasovnoj transformaciji. Ukoliko glumac poznaje u
potpunosti procese respiracije i fonacije, moe svesno da ih kontrolie i
menja, te postoji prostor za itavu paletu glasovnih, a samim tim i
govornih transformacija. Promene u disanju, takoe mogu da nam daju
odgovore na pitanja : ko je lik, odakle je, gde se nalazi, ta radi, kuda
ide, itd. Drugaije se dise u enterijeru, drugaije u eksterijeru,
drugaije se die u sobi, drugaije u fabrici, a izmenjeno u visnjiku.
Razmotriemo ovo pitanje, u jednostavnim crtama analizirajui tri sasvim
razliita lika: Edmunda iz drame Judina O'Nila Dugo putovanje u no,
kneza Mikina, junaka romana Idiot F. M. Dostojevskog, Laviniju traginu
heroinu Viljema ekspira (Tit Andronik). Iz biografije likova Edmunda,
Lavinije, kneza Mikina, saznajemo, izmedu ostalog i da Edmund ima
tuberkulozu, knez Mikin boluje od epilepsije, a Laviniji je odstranjen
jezik, znai, uskraena i mo govora.
Sasvim je sigurno da Edmund die osobeno: ujno i zvuno kripavo,
hripavo, borei se za dah kratko i plitko, iskidano, esto kaljui ili
zakaljavajui se, kaljucajui. Glasovna produkcija, visina glasa,
emisija glasa u prostoru, intenzitet, glasnost i tempo, takode zavise od
procesa respiracije. Reenica je, moda, iskidana, isprekidana, melodija
skokovita u zavisnosti od napada kalja, ili samo zakaljavanja. Tempo
govora, takode, varira ochbrzog, da bi se to vie iskazalo na jednom
dahu, dok se jo moe disati, ili sasvim sporog, kao kod samrtnika, u
pokuaju da se sauva malo daha. Povremeno je govor jedva ujan, dah
zaustavljen, kao da se ne pokreu miii, niti grudni ko. Govorna fraza
je iskidana, glas hrapav do drhtaja, intenzitet izuzetno promenljiv od
grozniavog, plahovitog, do usporenog, tromog, mlitavog tona. Edmund (i
po didaskalijama) kalje, u groznici je; u tekstu se nalaze kao znaci
interpunkcije tri take, verovatno da oznae kako se reenica prekida i
lomi, u zavisnosti od disanja. Kompletna glasovna produkcija i struktura
govora zavise od ove jednostavne injenice od izmenjenog, drugaijeg
disanja lika.
Laviniji iz ekspirovog Tita Andronika divljaki i nasilno odstranjen je
jezik i odseene obe ruke, znai nema mo govora, niti gestikuliranja,
tj. objanjavanja pokretom, pa ipak, Laviniju razumeju, ona korespondira
sa drugim likovima. Lavinija die, plae, nemo jeca, krklja, isputa
neodredene guturalne i grlene zvuke, krike koji imaju svoje znaenje,
svoju simboliku, na osnovu koje ona moe biti shvaena. Tit Andronik
kae:
Gle, Marko, gle! Razumem njene znake. Da ima jezik rekla bi svom bratu...
/// in, I scena

A Lucije, pokuava da umiri Tita:

Ne plai, oe; jer zbog tvoje tuge Gle kako jadna sestra jeca, plae. Ti,
sliko patnje to zbori znacima ... /// in, II scena
Kojim to "znacima" govori Lavinija, ako ne govorom i pokretom? Glas je
znak, zvuk je znak, glas je simbol, iako neartikulisan. Znak je dah, dah
je simbol; dah i krik su, takoe, sredstva sporazumevanja. Lavinija
govori svojom pojavom, dahom i glasom, svojom nemutou. Govori kratkim
udisajem i izdisajem, krkljanjem, jecajem, gotovo nemim, bezglasnim ili
polugiasnim plaem, cviljenjem. (Aktivacija guturalnih, grlenih, nazalnih
rezonatora proizvodi bezglasni jecaj i nemoan krik). Lavinija ne moe da
oblikuje glasove, da ih artikulie, ali die i treptaj daha prelazi preko
glasnica, obrazujui neodredene, neartikulisane zvuke koji su reakcija na
zbivanja. Fonacija se odvija, tj. zapoinje i zavrava se u grkljanu. Ne
postoji oblikovan ton, ali zvuk postoji neartikulisan, neoblikovan,
guturalan, nekoordiniran, neuoblien.
Pomenimo i ovom prilikom naeg velikog pesnika Momila Nastasijevia,
koji je rekao: "Ton, dakle, kojim se to saopti bitniji je od rei. Jer,
ona sama materijalizuje, samo pojmovno ocrta, oivii u svejti ve
dostrujali treptaj. Ton je to dirne u ivac, ime se iz podsvesti prodre
u podsvest." (Nastasijevi, Momilo, Meuluko blago, Celokupna dela,
knj. VI, Nastasijevi, Momilo Nastasijevi, Svetomir, "Pogovor", Beograd
1938, str. 53 57.)
Lavinija gleda i die to su iskonski, arthetipski pokreti, jer dah je
pokret i glas je pokret. Glumica koja igra ovu ulogu zna da primeni
tehniku disanja i aktivira rezonatore, kako bi opravdala i naglasila
iskonsko, intuitivno, zadato, uroeno, simbolino.
Knez Mikin je linost, ija je crta karaktera, izmedu ostalih, da se
vatreno, gotovo u zanosu, zalae za svoje ideje; uzbudljive je, estite
prirode. Disajni zamasi su veliki, mnogo je reenica izgovorenih u jednom
zamahu, na jednom dahu, bez pauze, u zanosu. Malodija reenice je bogata,
izrazit je i kontrast u visini tona, smenjuje se u naletima muzika
artikulacija od izrazitog legato raspevanog, do kratkog i naglaenog
stakato govora. Gotovo kao da sluamo openove romantine poloneze, ili
Listove uzburkane etide. Intenzitet govora izraen je i u tihom, piano
govoru, u apatu. Lik die celim telom, udisaj je dubok, izdisaj kao
izguran, istisnut iz tela. Knez Mikin ume i da slua druge die se i u
pauzama, dah je uzbudljiv.
U mnogim udbenicima iz medicin skih nauka, autor ovog lanka, davno je
uoila i upozorenje strunjaka kada naglo vea koliina kiseonika doe do
mozga, moe da izazove laganu nesvesticu, ak i gubitak svesti. Stoga se
na asovima i predavanjima, posebno pri vebanju, na predmetu Tehnika
glasa, nadamo se u svim kolama, radi sporo i postupno; pravilna tehnika
disanja ui se i vie meseci; vebanje je strogo vremenski ogranieno.
Kada udahnemo duboko nekoliko puta za redom, uz kratkotrajno zadravanje
daha i postupni, lagani izdisaj, uoiemo kako dah gotovo dolazi do vrha
glave, do temena, ispunjavajui gornje delove lobanje kiseonikom.
Osetiemo, takode, laku nesvesticu i oputanje, kao u polusnenom stanju.
Da li i na knez Mikin dise na ovaj, ili slian nain, pre no to e
dobiti epileptini napad i pasti u nesvest? Glumac koji igra kneza
Mikina ume da kontrolise proces disanja, moe da odigra napad epilepsije
poznajui, pre svega, proces respiracije u potpunosti.
Knez Mikin, kada govori glasnije, moda gubi, na trenutak, centralni
regi: star, te se glas lomi, kao u deaka koji mutira i prelazi u vise
tonove, gotovo u falsetni glas. Glumac koji igra Mikina moe da
kontrolie svoj glas koji je pravilno postavljen, on zna da se promena
visine tona ponekad oznaava kao greka. U ovom sluaju glumac se
poigrava svojim glasom, transformie ga i menja. Glumac je, naizgled,

manje slobodan od svoga lika: glumac mora da kontrolie svoj glas, lik ne
mora. Meutim, poznajui pravilan tip disanja, glumac
svesno moe da menja tehniku disanja, te shodno tome i da transformie
svoj glas.U tom poigravanju jeste sutinska sloboda, bolje rei
osloboenost.
Razume se da smo, ovom prilikom, izabrali najizrazitije primere iz
literature, u pogledu osobenih glasovnih transformacija, ali slina
analiza moe da se primeni na veinu likova koje tumaimo. Niz glasovnih
improvizacija zavisi samo od toga kako diemo.
ZAKUUAK
Vera Milankovi, profesor na Fakultetu muzike umetnosti, uoava vezu
izmedu daha i muzike u interpretaciji muziara (ne samo pevaa), u
komponovanju, melodiji, kompoziciji. Prof. Milankovi istie: "Praenjem
disanja kompozicije doi emo do delova njenog oblika... Kada na osnovu
disanja spoznamo celinu oblika, racionalizacijom stiemo do njenih
formalnih delova... Puls i dah zajedno kontroliu ivot kompozicije, a na
nama je da taj ivot potujemo, jer muzika ivi estetski umetniki
doivljaj one interpretacije koju pred nama stvara izvoa tumaei
kompozitorovu ideju napisanu notnim pismom..." (Milankovi, Vera, Solfeo
u funkciji interpretacije muzike)
Po istoj analogiji moemo govoriti o dahu disanju i pulsu pisca,
reditelja, glumaca. Prof. Milankovi takoe postavlja interesantnu tezu
da u muzici treba "uti zapisano i videti uveno". Metafora "videti
uveno" odnosi se, takoe, na glas glumca i pevaa. Enriko Karuzo, uveni
operski peva je isticao da "treba uti ton pre no to je formiran",
odnosno "ton ispred tona". Ovaj neformirani, jo neatakiran ton, koji
"okleva" da iz respiratorne prede u fonatornu funkciju, moemo uti
unutranjim uhom i sluhom do te mere jasno i precizno da uoimo njegovu
visinu, intenzitet, glasnost. Po udisaju sledi trenutak zaustavljenog
daha, kada se ton moe videti, opipati, definisati i shvatiti.
5 Kralj Lir je rekao: "ovek moe da vidi kako je u svetu i bez oiju.
Gledaj svojim uima". ( ekspir, Viljem, Kralj Lir, IV in, VI scena,
Celokupna dela, knj. br.4, Beograd 1978.)
PRILOG VEBE
Izdvajamo ovom prilikom samo nekoliko osnovnih, poetnih vebi za
respiraciju.
Vebe za duboki dah:
a) zadrite dah po udisaju do 5, 10, 15, 20 sekundi, bez oputanja misia
izdisaa i "curenja" daha, ali i bez napora; ne sme se imati oseaj
prezasienosti vazduhom, odnosno koliinom daha. Lagano izdahnite, kao da
nije bilo duge zadrice;
b) udahnite duboko i dugo, potom naglo izdahnite;
c) udahnite duboko, nainite pauzu i zadrite dah nekoliko sekundi, potom
lagano izdiite, brojei do 10, 15, 20, 30;
d) zamislite da ste ronilac. Deluje neverovatno, ali esto pod vodom
moemo due drati dah, no u "prirodnoj" sredini.
Pokret i glas
Pokret glumca povezan je sa dahom. Pokret, gest, ne polazi iz ruke, ake,
prstiju, noge, ve iz disajnog zamaha. esto i mimo daha, suprotno od
ritma disanja, ali sa namerom, svesno, voljno, kao odluka glumca. Sledee
vebe korisne su za uspostavljanje ritma disanja i pokreta, paralelno,
skladno, ili u suprotnosti:

1. duboko udahnite, a potom nainite, u skladu sa sporim, dubokim

udisajem, takode spor, zadran, gotovo zaustavljen pokret;
2. udiite kratko stakato, ali bez tenzije, esto, ne mnogo brzo, iz
dijafragme, energino i ujno. Neka ritam disanja prate iskidani,
stakato, gotovo ritmizirani pokreti;
3. diite gotovo dahui, kratko i brzo, iz dijafragme. Nainite spor,
zadran, zaustavljen pokret;
4. diite duboko i neka ritam disanja bude praen nizom energinih,
ritmiziranih pokreta.
U prva dva primera, dah i pokret imaju jednak ritam, znai da e tekst i
pokret, takode tei u istom tempu. Druga dva primera vode nas ka pokretu
u suprotnosti sa tekstom, nesimetrino, neparalelno, u smislu
"psiholokog" pokreta (M. ehov).
KA i OD
Kako u svakodnevnom ivotu, tako i na sceni, postoje dva osnovna pravca
KA i OD; to su dva osnovna pokreta otvaranje i zatvaranje. Vebe koje
slede, pokazuju povezanost daha i pokreta u ova dva smera:
1. nainite pokret "zatvaranja" tela, zatvaranja u sebe, sa rukama prvo
ispruenim napred, pa skrtenim na grudima i blagim povijanjem kime (po
M. ehovu). Udahnite duboko prilikom zatvaranja, dah je usmeren ka
najdubljim slojevima dijafragme i trbuha, duboko ukorenjen na dijafragmi.
Izdisaj je spor, ali leeran;
3. uinite nagli pokret "otvaranja" ka spoljanjem svetu, uz brzi,
energini udisaj i kratak, ali potpuni, apodirani izdisaj;
4. uz pokret laganog zatvaranja, do pregiba u kleeem poloaju,
izgovarajte stihove iz bilo koje ekspirove tragedije;
podignite jednu nogu i savijajte je lagano u kolenu. Stavite ruke na
bokove, ali sa lene strane. Zabacujte glavu nazad i napred i govorite
Malvolijev tekst (iz ekspirove komedije Bogojavljenska no III in, IV
scena) o utim podvezicama. Pokret je samo delimino tehniki, a
istovremeno, logino proizilazi iz teksta. Malvolio gleda podvezice
pokret napred, klimanje glavom i podizanje noge istovremeno, potom
zabacivanje glavom nazad. Naizmenino diite i savijajte noge u kolenima.
Kreite se po prostoru, lagano ubrzavajui pokret, ali ne naruavajui
ritam govora. Pronadite, napokon, ritam pokreta koji moe prirodno da se
uskladi sa disanjem i govorom. Tako se, istovremeno traei odgovarajui
ritam pokreta i disanja dolazi i do znaenja teksta. Jei Grotovski
predlae slinu vebu, naravno, nevezano sa tekstom, ve samo kao deo
fizikog treninga. (Grotovski, Jei, Ka siromanom pozoritu, Beograd
1976, str. 84,85.)
LITERATURA
Berry Cicely, Glumac i glas, Glumina knjinica Prolog, Zagreb, 1997.
Chekhov, Michael, To the Actor, Harper and Brothers, New York, 1953.
Grotovski, Jeri, Ka siromanom pozoritu, Izdavako informativni centar
studenata, Beograd, 1976.
Markovi", Marina, Glasovne transformacije u elektronskim medijima,
Zbornik radova FDU, Beograd, 1999.
Markovi, Marina, Glumac i glas (prilozi), Zbornik radova FDU, Beograd,
1997.
Markovi, Marina, Poslovna komunikacija oblikovanje govora u odnosima sa
javnou, Clio, Beograd, 2000.
Milankovi, Vera, Solfeo u funkciji interpretacije muzike, Zbornik
radova prvog pedagokog

foruma, Fakultet muzike umetnosti, Beograd, 1998. Nastasijevi, Momilo,

Meuluko blago, muzika drama u V inova, Celokupna dela, knj. VI,
Muzike drame, Izdanje prijatelja, Beograd, 1938.
TEKSTOVI
Dostojevski, Fjodor Mihailovi, Idiot, Izdavako preduzee Rad, Beograd,
1977. O'Nil, Judin, Dugo putovanje u no, prevod Voja olanovi, radeno
samo za potrebe Jugoslovenskog dramskog pozorita, Beograd.
ekspir, Viljem, Bogojavljenska no, prevod i napomene Velimir
ivojinovi, Celokupna dela,
knjiga br. 2, Bigz. Narodna knjiga, Nolit, Rad, Beograd, 1978. ekspir,
Viljem, Kralj Lir, prevod i napomene ivojin Simi i Sima Pandurovi,
Celokupna dela,
knjiga br. 4, Bigz. Narodna knjiga, Nolit, Rad, Beograd, 1978. ekspir,
Viljem, Tit Andronik, prevod i napomene ivojin Simi i Sima Pandurovi,
Celokupna
dela, knjiga br. 3, Bigz. Narodna knjiga, Nolit, Rad, Beograd, 1978.