PRIPREMNA NASTAVA IZ HEMIJE ZA MEDICINSKI FAKULTET U BEOGRADU

Literatura:
1. knjiga iz svake godine za prirodni smer (sve to je obeleeno kurzilom bie na prijemnom)
2. 2 zbirke pitanja
3. zbirka Medicinskog fakulteta
4. informator.
Predava: Radosavljevi Branimir Hemija u medicini
Zapisivati to vie. Uiti po knjigama i po zbirci. Kako se ui? PIUI to vie. Uiti takoe LOGIKI.
Sve moemo da pitamo (nema glupih pitanja). Uiti i kod kue. Koristiti vizuelno pamenje.

I ATOMSKA STRUKTURA I PERIODNI SISTEM ELEMENATA

Masa atoma ini je jezgro (nucleus) koje je sastavljeno od protona i neutrona.
NUKLEONI broj protona i neutrona.
Z atomski redni broj (broj protona)
N broj neutrona
A maseni broj (zbir protona i neutrona), tj. nukleoni
Masa elektrona je zanemarljiva. Broj p+ = e
IZOTOPI atomi istog elementa; isti redni broj, a razliit maseni (isti proj p+, a razliit broj no).
Pr. protijum (vodonik), deuterijum, tricijum.
IZOBARI atomi takoe; isti maseni, a razliit redni broj.
IZOTONI isti broj no, razliit broj p+.
Zadaci: 1 (10,15,02III/1,2), 19, 21 (22)
Kvantni brojevi
4 broja koja karakteriu atom (lina karta elektrona):
1. n glavni; vrednosti od 1 do 7
2. l orbitalni; prikazuje oblik; vrednosti od 0 do n-1
3. m magnetni: -l, 0, +l (-l, ...., 0, ....., +l)
4. s spinski, 1/2
Orbitala
Ogranieni deo prostora gde je najvea vervatnoa pronalaenja elektrona.
U svakoj orbitali moe se nai maksimalno 2 elektrona suprotnih spinova.
Orbitale:
1. s kruna; l=0, m=0
2. p l=1, m= - 1,0,+1
3. d l=2, m(ima 5 orbitala)= -2, -1, 0, +1, +2
4. f
Orbitale se razlikuju po vrednostima l. Mogu biti u razliitim nivoima
/slojevima (K, L, M, N, O, P, Q).
Popunjavanje orbitala
to je vei broj(vea udaljenost) kvantnog broja, vea je i energija!
Prelazak elektrona na vii energetski nivo trai dovoenje energije elektrona, a obrnuto trai otputanje energije.
Prvo se popunjavaju oribitale na niem energetskom nivou.

Paulijev zakon: U jednom atomu ne mogu postojati 2 elektrona sa sva 4 ista kvantna broja.
Hundovo pravilo: Prvo se popunjavaju orbitale sa maksimalnim brojem nesparenih elektrona (meusobno paralelnih).
Sve orbitale se preklapaju.
2n2 :
n glavni kvantni broj
n2 broj orbitala
2n2 broj elektrona

PERIODNI SISTEM
Valentni (spoljni) elektron je elektron najvieg nivoa (s i p elektron uglavnom, kod prelazni d elektron) koji uestvuje u
hemijskim reakcijama.
Uzori svim elementima su PLEMENITI GASOVI (INERTNI) svi elementi tee njima zato to imaju stabilnu
elektronsku konfiguraciju.
Oktetno pravilo: elementi tee da postignu elektronsku konfiguraciju najblieg plemenitog gasa (u poslednjem
elektronskom sloju valentnom, svi imaju 8 elektrona osim He).
U periodnom sistemu ima: 11 gasova (H, O, N, F Cl, plemeniti gasovi (njih 6)), 2 tenosti (Br, Hg).
Pri klasifikaciji elemenata u periodnom sistemu, koristila se atomska struktura, elektronska konfiguracija.
Periodni sistem oslikava elektronsku strukturu elemenata.
Hemijske i fizike osobine elemenata su periodina funkcija njihovog rednog broja (ranije atomske teine).
Elementi su klasifikovani u periodnom sistemu po rastuem periodnom broju (broju protona).
PERIODE horizontalni nizovi, ima ih 7 (zato to postoji 7 slojeva). Obeleavaju se arapskim brojevima.
GRUPE vertikalni nizovi (redovi), ima ih 8. Obeleavaju se rimskim brojevima i slovom A.
7 perioda = 7 slojeva
8 grupa = 8 valentnih elektrona
Nazivi grupa:
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII

alkalni metali (Li, Na, K...)

zemnoalkalni metali (Mg, Ca, Ba, Be...)
nema naziv
nema naziv
nema naziv
halkogeni elementi (O, S..)
plemeniti
halogeni

Imamo 3 kratke i 4 dugake periode. 7 je nepopunjena?

Periode:
1. kratka H, He
2. s: Li, Be
p: B, C, N, O, F, Ne
dodaje:

- a mogu da se piu i tako to se napie simbol prethodnog plemenitog gasa i

He2s1, He2s2, He2s3...

Lantanoidi i aktinoidi popunjavaju f blok.

Broj elektrona po slojevima ne odgovara broju elemenata po periodama jer periode moraju zapoinjati popunjavanjem sorbitale.
Elementi se dele na:
1. osnovne (glavne) s IA-VIIIA
2. prelazne, unutranje (tranzicione) d
3. podprelazne f
Hemijske i fizike osobine elemenata se u periodnom __________________________________

Veliina atoma
to je vie nivoa, to je atom vei. Zato se poveava u grupi od gore
na dole. U periodi s leva na desno, poveava se broj protona, tj.
pozitivno naelektrisanje jezgra, te se stoga poveava privlaenje
valentnih elektrona od jezgra i smanjuje veliina atoma.

Energija jonizacije
Jeste energija potrebna da se udalji najslabije vezan elektron iz
najvieg elektronskog nivoa u slobodnom atomu (kad je element
u GASOVITOM stanju). Izraava se u elektrovoltima (eV) i
atodulima (aJ). to je elektron vei, Ei je manja. U grupi Ei se
poveava odozdo nagore, a u periodi poveava se s leva na desno.
Afinitet prema elektronu
(ljubav prema elektronu)
Jeste energija koju je potrebno oduzeti ili dodati atomu nekog
elementa da bi on vezao jedan elektron. Poveava se odozdo
nagore u grupi, a u periodi poveava se s leva na desno. Ako je
potrebna vea Ei, potrebna je i vea Ea (vei afinitet, vea energija).
Metalna svojstva
2/3 elemenata u periodnom sistemu su metali. Nalaze se od poetka
periode. Sadre mali broj valentnih elektrona. Poseduju mali Ea, Ei i
lako otputaju elektron. Metali NE vole elektrone! Stabilniji su kao
KATJONI. U grupi, svojstva su izraenija odogo nadole, a u periodi sa
desna na levo.
Nemetalna svojstva
Nalaze se desno u periodi. Nemetali VOLE elektrone teko ih
otputaju. Poseduju veliku Ei i Ea i stabilniji su kao ANJONI. U
grupi, svojstva su izrazitija odozdo nagore, u periodi sa leva na desno.
Metaloidi
Imaju svojstva metala i nemetala. Rasporeeni su du centralne silazne dijagonale.
Plemenite gasove NE raunamo kao NEMETALE!
Specifinosti: vodonik pripada I i VII grupi.
Koordinatno-kovalentna veza: NH4+

II HEMIJSKE VEZE
1.

2.
3.
4.
5.

HIDRIDI jedinjenja metala i nemetala sa vodonikom (gas)

a) jonski I i II (MgH, Be koval. jonski)
b) kovalentni III i dalje
c) metalni prelazni
OKSIDI jedinjenja O2 sa metalima i nemetalima
a) jonski - I i II (metali)
b) kovalentni - nemetali
PEROKSIDI H2O2 (H-O-O-H) kovalentna
a) jonski Na-O-O-Na (O-O je kovalentna, O-Na je jonska veza)
KISELINE
a) kovalentne (H3PO4, H2CO3, HNO3)
SOLI metal ide na mesto vodonika! (Na2SO4, NaCl, Na2S, Ag(NH3))

JONSKA I KOVALENTNA VEZA

Ax

B kovalentna (gasovi, tenosti); vezuju slini elementi! H2, O2, N2, HCl, H2O

Ax

B jonska (vrste, kristalne supstance); vezuju razliiti elementi!

Jonska veza

Obrazuju elementi levo (s blok, alkalni i zemnoalkalni, imaju najniu Ei) i desno gore (p blok, halogeni, O2).
Na sobnoj temperaturi javlja se kristalni oblik sa geometrijski pravilnim rasporedom jedinica/jona.
Jonska jedinjenja se dobro rastvaraju u H2O.
Kovalentna veza
Javlja kod tenosti i gasova.
Moe biti polarna (H:Cl, H2O) i nepolarna (H:H).
Elektronegativnost ljubav prema elektronu (F je najvie elektronegativan, zatim O, N, Cl, C, H, Fr)
F > O > N > Cl > C > H >Fr
Polarna kovalentna veza javlja DIPOL. pr. HCl, HF, HI

Vodonina veza
Obrazuje je vodonik sa F, O, N (imaju veliku elektronegativnost i slobodan elektronski par). Zastupljena je u HF, H2O,
NH3, R-OH, R-COOH, amina (N:), proteina, (R)DNK
Elektrostatike je prirode. Prikazuje se isprekidanim linijama. Nevezivni elektronski par elektronegativnijeg atoma
postaje vezivni dajui oba ______________________
Hemijske veze uiti iz knjige.

Elektronska teorija valence

Valenca svojstvo, sposobnost atoma da se meusobno sjedinjavaju.
Energija veze: 1 mol.+
Elektronegativnost svojstvo atoma da privue zajedniki elektronski par u kovalentnom jedinjenju.
> 1,9 jonska veza
< 1,9 kovalentna veza
Prelazni metali Zn, Ag (grade kompleksnu so!)

 Koordinativna-kovalentna veza:
Ne treba puno. Diaminsrebro(I)-hlorid [Ag(NH3)2]Cl srebro koordinira sa dve amino grupe. Kod amonijum jona azot
koordinira sa vodonikom. Nita vie ne treba za koordinativnu-kovalentnu vezu.

OSNOVNI POJMOVI
Simbol je skraena oznaka imena (grkog, latinskog) nekog elementa.
Formula je kombinacija simbola i indeksa, predstavlja molekul elementa ili jedinjenja.
Hemijska jednaina je kombinacija simbola, formula i koeficijenata. Njome se predstavlja hemijska reakcija.
Pr. H2 i 2H
Koeficijenti broj koji stoji ispred simbola (oznaavaju broj atoma ili molekula); pr. 2H.
Indeks broj koji stoji iza simbola
Relativna atomska masa je broj koji kazuje koliko je puta prosena masa atoma nekog elementa vea od 1/12 mase atoma
ugljenika izotopa 12C. Atomska masa je relativna atomska masa izraena u gramima.
Pr. H, C, N, O, Na, K S, P.
Relativna molekulska masa je broj koji kazuje koliko je puta prosena masa (prosena zato to ima izotope) molekula
nekog elementa ili jedinjenja vea od 1/12 mase atoma ugljenika izotopa 12C.
Predstavlja zbir relativnih atomskih masa.
Relativna atomska masa.
12
C pravi najvei broj jedinjenja, pa je uzet za osnovnu atomsku jedinicu.
6C6
Mr relativna molekulska masa
Ar relativna atomska masa
Ar: H - 1; C - 12; N - 14; O - 16; Na - 23; Cl - 35,5; P - 31; S - 32
A: H - 1g; C - 12g; N - 14g; O - 16g; Na - 23g; Cl - 35,5; P - 31g; S - 32g
Mr: H2 - 2; N2 - 28, O2 - 32; Cl 71; H2O 18; H2SO4 98; H3PO4 98; SO4-2 96
M: H2 2g; N2 28g; O2 32g; Cl 71g; H2O 18g; ...
Ca3(PO4)2 kalcijum-fosfat: 40*3+(31+4*16)*2= 120+(31+64)*2=120+95*2=120+190=310g
Pr: za mol i molekul
H2O molekul 2 atoma H2 i 1 atom O2;
H2O mol isto 2 atoma H2 i 1 atom O2
H3PO4 mol 4 atoma kiseonika ....
Sedam dvoatomnih molekula: H2, N2, O2, F2, Cl2, Br2, I2!!!
Molekulska masa za vodonik: 2g
H2SO4 sulfatna kislelina
H3PO4 fosfatna/fosforna
Pr: H2, O2, N2, H2O

Molarna zapremina
Zapremina koju zauzima 1 mol gasa pod normalnim uslovima iznosi proseno 22,4L i naziva se molekulskim
(molarnim) volumenom gasa. (22.400 ml = cm) 1L=1dL
Zapremina jednog mola svakog gasa pod normalnim uslovima (p-101325 Pa, T 273K) iznosi 22,4L (dm3).
Zadaci: 28, 30, 31, 32, 57, 62, 73, 76, 80, 84, 85, 86, 91, 92, 103, 105, 106, 107, 108, 112, 116
Ako se ne naglasi u zadatku misli se na mol molekul!
Mol je koliina supstance koja sadri Avogadrov broj estica (N 6 * 1023).
Postoji nekoliko vrsta molova mol atom, mol molekul, mol jon, mol elektron, mol grupe atoma:
1. mol-atom (-molekul, -jon, -elektron, -grupe atoma) je koliina supstance koja sadri Avogadr-ov broj atoma (molekula, - jona, -elektrona,-grupe atoma).
2. mol molekul sadri isto toliko mol atoma nekog elementa koliko taj molekul sadri atoma tog elementa.
Ukoliko nije naznaeno mol se odnosi na mol molekul, osim to za jednoatomne elemente to je mol atom.

Avogadrov zakon
Iste zapremine razliitih gasova, pri istom pritisku i pri istoj temperaturi, sadre isti broj molekula. (nabubaj!)
Zadaci: 54, 68, 183

ZAKONI HEMIJSKOG SJEDINJAVANJA

I Lavoazjeov zakon o odranju masa
Mase supstancija koje stupaju u hemijsku reakciju ravne su masama koje iz reakcije izlaze, ili :masa pre i posle hemijske
reakcije ostaje nepromenjena.
Ukupna masa supstanci koje stupaju u reakciju jednaka je ukupnoj masi nastalih supstanci.
Posledica je da je broj atoma svakog elementa jednak sa obe strane jednaine (broj molekula elemenata i jedinjenja ne
mora biti isti).

II Proust-ov zakon konstantnog sastava (stalnih masenih odnosa)

Elementi se meusobno jedine uvek u stalnom masenom odnosu.....

III Dalton-ov zakon umnoenih proporcija

Ako dva elementa daju jedan s drugim nekoliko jedinjenja, to se razliite koliine jednog elementa koje stupaju u
reakciju s jednom istom koliinom drugog elementa odnose meusobno kao mali celi brojevi.
N2O3
N2O5
SO2
SO3
P2O3 P2O5
28:48 28:80
48:80
3:5 pr. Daltonovog zakona
Zadaci: 02/I/1,4

IV Gay-Lussac-ov zakon zapreminskih odnosa:

Zapremine gasova koji stupaju u reakciju i zapremine iz reakcije nastalih gasova odnose se meusobno kao mali celi
brojevi (reagujui i nastali gasovi moraju biti pod istim pritiskom i temperaturom (to su koeficijenti u jednaini, tj.
brojevi molova).
3H2 + N2 2NH3
3 : 1 : 2
Zadaci: 63, 65, 83, 88, 89, 159, 166-184

V RASTVORI
Rastvor je smea:
1. supstance koja se rastvara (rastvorak, disperzna faza)
2. rastvaraa (disperzno sredstvo)
rastvorak + rastvara = rastvor
Rastvara je uvek supstanca koja je u viku (osim kod vode).
Rastvorljivost je maksimalna koliina supstance (g,mol) koja se moe rastvoriti u 1000mL, 1000g, 100g rastvaraa na
odreenoj temperaturi (0,20 stepeni).
Rastvorljivost se moe poveati usitnjavanjem, meanjem i zagrevanjem.
Prema veliini rastvorene supstance rastvori se dele na prave rastvore, suspenzije i emulzije (nauiti u knjizi.).
Govorimo samo o vodenim rastvorima.
Pravi rastvori se dele na:
1. nezasiene u nezasienom rastovru je rastvorena manja koliina supstance od maksimalno mogue
rastvorljive koliine.
2. zasiene u zasienom rastvoru je rastvorena maksimalno rastvorljiva koliina supstance.
3. presiene u presienom rastovru se nalazi ve koliina supstance od maksimalno mogue koliine rastvorljive
supstance. Postoje dve faze: TALOG/PRECIPITAT/SEDIMENT i zasien rastvor iznad njega.

KONCENTRACIJA (FORMULE)
Kvantitativnu osobenost rastvora predstavlja odnos rastvorka i rastvora. Pokuavaju da uspostave odnos jedne i druge
smee.
1. koliinska koncentracija, koncentracija supstance, molarna koncentracija, molaritet predstavlja
odnos koliine rastvorene supstance (a) i zapremine rastvora (r).

ca = na/Vr = mol/L (dm3)

c = / Mr (g/L/g/mol) = mol/l
ck = c *
2.

5mol/L = 5 mmol/mL

masena koncentracija predstavlja odnos mase rastvorene supstance (a) i zapremine rastvora (r).

a = ma/Vr

= g/L
Izmeu c i postoji sledei odnos:

=cxM

(M = molska masa)
g/L = mol/L x g/mol
Pre ove jednaine, jedna osnovna n = m / M, omoguava da pretvorimo mole u grame i grame u mole!! Drugi
nain (ko zaboravi jednainu) je korienje proporcije.
n koliina supstance u molima

m- masa u gramima
M- molska masa (g/mol)

n = m / M * 1 / V c = / M NAJVANIJE!!
3.

maseni udeo (frakcija) predstavlja odnos mase rastvorene supstance (a) i mase rastvora (r). to je najee
odnos masa rastvorka i rastvora.

(omega)a = ma / mr

=
kg/kg tj. nema jedinice
BITI OPREZAN moe da se frakcija trai od bilo koje supstance (moe da se trai i masena frakcija
rastvaraa).
masena frakcija je uvek manja od 1.
Kada se pomnoi sa 100 dobija se procentna koncentracija, tj. koncentracija izraena u procentima.

x 100 = % - znai da se 2 g rastvorka nalazi u 100g rastvora (pr. = 0,02 x 100 = 2%)
Fizioloki rastvor so u vodi, 0,9% rastovr NaCl 0,9 g rastvorka NaCl u 100g rastvora. Tj. 9g rastvorka u 1000g
rastvora.
Maseni udeo: 0,9% - 0,009 (podeli se sa 100).
Masene frakcije ima jo 2 komada:
a) koliiski udeo (frakcija) = na/nr
b) zapreminski udeo = Va/Vr
4. molaLitet predstavlja odnos koliine rastvorene supstance (a) i mase rastvaraa.

ba= na/mrastvaraa

mol/kg

Simboli nisu bitni, vano je znati ta koji oznaava i kako se dobija.

PRIPREMA RASTVORA
Kako bismo napravili neki rastor?
Postoje 2 naina:
1. rastvaranje iste supstance
2. koncentrovani rastor - razblaivanje postojeeg rastvora
Rastvor se moe pripremiti na sledee naine:
1. rastvaranjem vrste supstance
2. razblaivanjem postojeeg/koncentrovanog rastvora 10 puta koncentrovaniji, razblaiti 10 puta
3. uparavanjem rastvora
a) delimino suprotan pripremanju rastvora razblaivanjem
b) do suva je suprotan pripremanju rastvora vrste supstance
4. meanjem dva ili vie rastvora ima rastvor jedne supstance i rastor te iste supstance samo drugih
koncentracija. Ima dva rastvora:
V1 + V2 = Vrastvora zapremina
masa m1 + m2 = mrastvora
koliina rastvorka n1 + n2 = nrastvora
koncentracija c1 + c2 NIJE = crastvora
(c1V1 + c2V2)/
Osnovno pri izraunavanju svih zadataka ovoga tipa je da se: (pitati se prvo koji je nain pripreme?)
1. odredi nain pripreme rastvora
2. izrauna koliina (mol) ili masa (g) rastorka
Preporuke:
Skoro svaki zadatak se moe uraditi na vie naina.
Koncentracija se uvek izraava na litar RASTVORA (osim molaliteta i procentne koncentracije).
Potrebno je izjednaiti jedinice:
ili sve u grame ili u molove
za rastvorak i koncentraciju ___________

Svejedno je kada se grami pretvaraju molove i obratno.

Voditi rauna koje se jedinice trae (mL/L, mg/g, mmol/mol).
Na poetku se konkretizuje zahtev (npr. traena koncentracija je mol/L, ta to znai).

% kiseonika je broj grama kiseonika u 100 grama rastvora.

Stepen disocijacije (alfa) predstavlja odnos - broj disosovanih molekula sa ukupnim brojem molekula (<1,= 1).
* 100 = %
= Ndis/Nuk

Kod zadataka sa razblaivanjem, nauiti obrasce!

2. Koliko je grama natrijum-hlorida potrebno za pripremanje 271,4 grama zasienog rastvora na 0stepeni? Rastvorljivost
NaCl u vodi na 0c iznosi 35,7 grama. (prijemni)
3. U 200ml rastvora NaOH koncentracije 0,1mol/dm3 dodato je 80 mg vrstog NaOH. Kolika je koliinska koncentracija
(mol/dm3) dobijenog rastvora (promena zapremine rastvora pri dodatku vrstog NaOH je zanemarljiva).
Ar(Na) = 23
c(NaOH) = n(NaOH) / V(rastvora)
n(NaOH) = n(NaOH prisutno) + n (NaOH dodato)
c (NaOH prisutna) = n (NaOH prisutno) / V(rastvora)
n(NaOH prisutno) 0 c(NaOH prisutna) x V(rastvora) = 0,1 mol/dm3 * 0,2 dm3 = 0,02 mol NaOH
n(NaOH dodato) = m(NaOH dodato) / M(NaOh) = ___________________________________
Poi od rastvora koji ima ime i prezime (zapreminu i koncentrac iju)! (zadaci sa razblaivanjem)
UKONCENTRISAVANJE
46. ZADATAK

ZADACI:
26.

c=n/V
n=?

c=?
V = 250 mL = 0,25 L
m=2g
M (NaOH) = 23 + 17 = 40 g/mol
n = m / M = 2 / 40 = 0,05 mol

c = 0,05 / 0,25 = 0,2 mol/ L

ili da se rei proporcijom:

250 mL : 2 g = 1000 mL : x g
x = 8 g baze

25.

1 mol : 40 g = x mol : 8 g
x = 0,2 mol

m(Na2CO3) = ?
Vr = 500 mL = 0,5 L
c = 0,05 mol/ L

c = n/ V
n = c * V = 0,5 * 0,05 = 0,025 mol
M(Na2CO3) = 23 *2 + 12 + 48 = 46 + 60 = 106 g/mol
n=m/M

m = n * M = 0,025 * 104 = 2,65 g

10

ili proporcija
1 mol : 106 g = 0,025 : x
x = 2,65 g

1000 : 0,05 = 500 : x mol

x = 0,025 mol soli
36.
RASTVARANJE
m(NaOH) = ?
mr = 200g
w = 0,025

1.

w = m/ mr
m = w * mr = 0,025 * 200 = 5 g

RASTVARANJE
V(Na2CO3) = ? u mL
c = 2 mol/L
m = 31,8 g

c=n/V
n=?
n=m/M
M(Na2CO3) = 2 * 23 + 12 + 48 =
106 g/mol
n = 31,8 / 106 = 0,3 mol
V = n / c = 0,3 / 2 = 0,15 L = 150 mL

ili proporcijom
1 mol : 106 g = x mol :31,8 g
x = 0,3 mol soli
1000 mL : 2 mol = x : 0,3 mol
x = 150 mL rastvora

42.

b=?
mglukoze = 4,5 g
mH2O = 200 g = 0,2 kg
Mglukoze = 180 g/mol
b = n / mrastvaraa
n = m / M = 4,5 / 180 = 0,025 mol
b = 0,025 / 0,2 = 0,125 mol / kg
12.

ili proporcijom:
200 g H2O : 0,025 mol glukoze = 1000 g H2O : x
x = 0,125 mol /kg

% kiseonika je broj grama kiseonika u 100 g rastvora!

w(O) = ?
n(NaOH) = 0,1 mol
m(H2O) = 1000g
M(NaOH) = 40 g/mol
M(H2O) = 18 g/mol
w = m / mrastvora
m(NaOH) = ?
m = n * M = 0,1 * 40 = 4 g

40 g NaOH : 16 g O = 4 g NaOH : x g O
x1 = 1,6 g O
18 g H2O : 16 g O = 1000 g H2O : x g O
x2 = 888,89 g O
x = x1 + x2 = 890,49 g O
w = 890,49 / 1004 = 0,8869 = 88,69 = 88,7%

11

primer 1:

HIDRAT so sa jedan ili vie molekula vezana za sebe. Voditi rauna kada se javljaju ovi zadaci.
w(FeSO4) = ?
m(FeSO4 x 7H2O) = 10g HEPTAHIDRAT
m(H2O) = 100g

w = m / mr
M(FeSO4) = 152 g /mol
M (FeSO4 x 7H2O) = 278 g /mol
m(FeSO4) : m(FeSO4 x 7H2O) = M(FeSO4) : M(FeSO4 x 7H2O) ODNOS MOLEKULSKIH MASA (bilo kog hidrata i
nehidrata)
m(FeSO4) = 5,47 g
w = 5,57 / 110 = 0,0497 = 4,97 %

zadatak:

10 g bakar-sulfata (CuSO4 x 5H2O) rastvoreno je u 1000mL H2O. Kolika je molarna koncentracija tog
rastvora? (koliko ima mola)
m(CuSO4 x 5H2O) = 10 g
V (H2O) = 1000 mL = 1 L
c=?
primer 3:

MEANJE
c(glukoza) = ?
V1 = 100 mL = 0,1 L
1 = 18 g/L
V2 = 100 mL = 0,1 L
2 = 9 g/L

=m/V
m1 = 0,1 * 18 = 1,8 g
m2 = 0,1 * 9 = 0,9 g
mu = 2,7 g
Vu = V1 + V2 = 0,2 L
M(glukoze) = 180 g/mol
n= m / M = 2,7 / 180 = 0,015 mol = 15 mmol
c = n / Vu = 15 / 0,2 = 75 mmol/L
primer 4:

w(NaOH) = 0,50
(NaOH)= 1,53 g/mL
rastvora = ?
w = m / mrastvora
=m/V
primer 5:
primer 2:
45.
44.

RAZBLAIVANJE

III TERMOHEMIJA (ENERGETIKA)

H- ENTALPIJA, toplotni sadraj supstanci H = U + pV
Da li je apsolutna vrednost H merljiva? Nije. Merljiva je samo PROMENA toplotnog sadraja, kada prelazi iz jednog u
drugo stanje.
H koliina toplote koju reakcioni sistem oslobaa ili apsorbuje pri konstantnoj temperaturi i pritisku
reakciona toplota pri konstantnom pritisku
ukupna promena energije
odreuje se eksperimentalno
H razlika u entalpiji, tj. toplotnom sadraju reakcionoih proizvoda i reaktanata

H = U + pV
U promena unutranje energije
pV rad irenja, energija koja se troi na savlaivanje spoljanjeg pritiska
Svaka supstanca, svaki reakcioni sistem ima toplotni sadraj = ENTALPIJA (funkcija stanja, pored ENTROPIJE i
slobodne energije Gibbsova slobodna energija).
Prema toplotnom efektu reakcije se dele na EGZOTERMENE i ENDOTERMNE (apsorpcija/vezivanje toplote iz
okoline).

H (reakcije) = pH (proizvoda) rH (reaktanata)

p, r stehiometrijski koeficijenti
H (reakcija) < 0 egzotermna
H (reakcija) > 0 endotermna
14. zadatak iz Energetike.
H = U +
A+BC+D
toplotni sadraj reaktanata je vii od proizvoda!
TERMOHEMIJSKA JEDNAINA:
H2(g) + O2 (g) H2O (g)
H = -241,8 kJ/mol
reakcija je EGZOTERMNA!
Svi zadaci su pod standardni uslovima:

H0298

- koliina supstance 1 mol

- 298,15 K (25 C)
- 101,3 kPa

Standardna entalpija reakcije:

H0 (reakcije) = pH0 (proizvoda) rH0 (reaktanata)
Toplota (entalpija) stvaranja jedinjenja fH koliina toplote koja se oslobaa ili apsorbuje pri nastanku 1 mola
nekog jedinjenja iz elementata koji se nalaze u svom najstabilnijem stanju fH0.
Po dogovoru:
fH0 najstabilnijih alotropskih modifikacija elemenata ravne su nuli.
Hesov zakon:
Toplotni efekat hemijske reakcije je stalan, bez obzira da li se ona odigrava u jednom ili vie supnjeva.
ZADACI:

1.

HCl + NaOH NaCl + H2O reakcija NEUTRALIZACIJE (reaguju kiselina i baza)

H0 (standardna entalpija reakcije za standardne uslove, ali nije entalpija formiranja NaCl) = - 56 kJ/mol
V (HCl) = 10 L
1 mol HCl : 56 kJ = 0,1 mol HCl : x
c = 0,01 mol / L
x = 5, 6 kJ = 5600 J
n (HCl) = c * V = 0,1 mol
3.
Fe + S FeS (gvoe-sulfid)
Toplotni efekat kada nastaje 1 mol FeS iz elemenata.
m(Fe) = 2,1 g
fH = - 3,77 KJ (nije standardna entalpija)
0,0375 mol Fe : (-3,77 kJ) = 1 : x
fH0 (FeS) = ?
x = - 100,5 kJ / mol
n (Fe) = 2,1 / 56 = 0,0375 mol
Obratiti panju na formulaciju pitanja (zbog i + )
8.
fH = ?
N2 (g) + 3 H2 (g) 2 NH3
fH0 (NH3) = -46 kJ/mol
1 mol NH3 : 46 = 2 : x
x = 92 kJ
a da je npr. bilo
N2 + 3/2 H2 NH3 ne bismo mogli da izraunamo fH!
9.
fH = ?
2Ca + O2 2 CaO
m (Ca) = 4 g
0,1 mol Ca : x kJ CaO = 1 mol Ca : 636,0 kJ CaO
fH0 (CaO) = -636,0 kJ /mol
x = 63,6 kJ
M (Ca) = 40 g/mol
n = m / M = 4 / 40 = 0,1 mol

ENTROPIJA, S
Jeste mera neureenosti sistema
S (s) < S (L) < S (g)
S (reakcije) = pS (proizvoda) rS (reaktanata)
Kako porast temperature utie na S? I ona raste.
Standardna molarna entropija S0
Od ega jo zavisi entropija? Ako postoje dva sistema (pr. amonijak iz elemenata pod standardnim uslovima) istog
agregatnog stanja, entropija je proporcijalna koliini!
N2 (g) + 3 H2 (g) 2 NH3 (g) entropija OPADA!
ENROPIJA je proporcijalna koliini supstance!
ZADACI:
5.
1) teno u vrsto (l s)
2) g l
3) Hg (l) + O2 (g) HgO (s) tj. l i g s
4) sublimacija jeste kada vrsto prelazi u gasovito (s g)
5) 2H2 + O2 2H2O tj. g l
4. termiko razlaganje CaCO3 (krenjaka) CaO + CO2 POVEANJE ENTROPIJE

SLOBODNA ENERGIJA, G
Jeste deo ukupne energije sistema pri konstantnim p i T koja se moe iskoristiti za vrenje rada.
G MERILO SPONTANOSTI

ZADACI:
10.

H = G + TS
G = H TS

zadaci V-7,8

G (reakcije) < 0 SPONTANA

G (reakcije) > 0 NIJE SPONTANA
G = 0 stanje dinamike ravnotee
Koje su reakcije spontane na svim temperaturama? EGZOTERMNE ali moraju biti praene poveanjem ENTROPIJE.
Reakcije koje NISU nikada spontane ENDOTERMNE praene smanjenjem ENTROPIJE.
ZADACI:
13.
raste!

11.

NH4Cl (s) NH3 (g) + HCl (g)

uvek pretvoriti kJ u J! Kada iz vrstog prelazi u gasovito, entropija

G0 = H0 TS
fH0 = ((-45,9) + (-92,3)) (-314,64) = 176,44 kJ ) 176.440 J ENDOTERMNA REAKCIJA
S0 = (192,8 + 186,9) 94,6 = 285,1
G0 = 176.440 285,1 * 298 = 91,5 kJ NIJE SPONTANO
T<0
G = H TS
G < 0
T uvek je pozitivno, nije vano kada se izraunava G
egzo=
+
endo= +

IV KINETIKA, RAVNOTEE
Brzina i mehanizam hemijske reakcije
Tipovi reakcionih sistema:
homogena hemijska reakcija odvija se u jednoj fazi (isto agregatno stanje)
CH4 (g) + 2 O2 (g) CO2 (g) + 2 H2O (g)
heterogena hemijska reakcija odvija se u vie faza
C (s) + O2 (g) CO2 (g)
Broj uspenih sudara po jedinici zapremine u jedinici vremena HOMOGENA
Broj uspenih sudara po jedinici povrine u jedinici vremena HETEROGENA
Brzina hemijske reakcije:
promena koncentarcije (c) nekog od uesnika u reakciji u jedinici vremena.
A B (A opada, B raste)
V = c (produkata) / t
Jedinice:
V = - c (reaktanata) / t
V [mol/ dm3 * s]
c od krajnjeg oduzme poetno stanje
A proizvodi
A + B proizvod
2A proizvodi

monomolekulske (jedan molekul reaktanta)

bimolekulska

A+ B+ C proizvodi

trimolekulska Zato su retke? Manja verovatnoa da e doi do sudara.

Ea energija aktivacije
Energija dovoljna za poetak reakcije tj. za prealz sistema u stanje aktiviranog kompleksa.
Faktori koji utiu na brzinu hemijske reakcije
1. prirode reaktanta
2. koncentracije reaktanta Zakon o dejstvu masa (izguglaj ili nai od ranije)
3. pritiska kod gasovitih sistema
4. temperature
5. dodirne povrine faza (heterogene reakcije)
6. raznih vrsta zraenja ne prijemnjuje Zakon o dejstvu masa
7. katalizatora
Katalizatori su supstance koje: (zadatak 4)
1. poveavaju kinetiku energiju molekula
2. smanjuju izdvojenu koliinu toplote u reakciji
3. poveavaju broj sudara meu molekulima
4. smanjuju energiju aktivacije reakcije
5. poveavaju energiju aktivacije reakcije
Prirode reaktanta:
Zn (s) + 2 HCl (aq) ZnCl2 (aq) + H2 (g) BRZA
Fe (s) + 2 HCl (aq) FeCl2 (aq) + H2 (g) SPORA

Zakon o dejstvu aktivnih masa : Gouldberg-Waage

Brzina homogene hemijske reakcije je na konstantnoj temperaturi proporcionalna proizvodu aktivnih masa.
Aktivne mase koncentracije onih reaktanata koji odreuju brzinu reakcije. C ne ulazi!!! Samo uesnici u gasovitom
stanju i koji su joni!! U izraz ulaze samo promenljive!!
homogena reakcija
C2H2(g) + Cl2(g) C2H4Cl2(g)
v = k [C2H2] * [Cl2]
k konstanta brzine, zavisi od temperature, a NE zavisi od koncentracije !!!
heterogena reakcija

C (s) + O2 (g) CO2 (g)

v = k [O2]

zadaci VII 6,8 ; VI 1,2

ZADACI:
12.

1.

24.

2NO (g) + O2 (g) 2NO2 (g)

- HOMOGENA REAKCIJA
v = k * [NO]2 * [O2]
v = k *(3[NO])2 * [O2]
v = 9 k * [NO]2 * [O2] - poveae se 9 puta!
2NO(g) + O2(g) 2NO2(g)
V :
px3
c 3[NO]*3[O2]
v = k (3[NO])2 *3[O2] = 27 k[NO]2 *[O2]
V :
p
c
v
2CO(g) + O2(g) 2CO2(g)
v = ?
[][][][][][][][][][]

25.

HEMIJSKA RAVNOTEA
aA + bB cC + dD

v1 = k1 [A]a [B]b
v2 = k2 [C]c [D]d
v1 = v2
k1 [A]a * [B]b = k2 [C]c * [D]d
kc = k1 /k2 = [C]c [D]d / [A]a [B]b
kp = pcC * pdD / paA * pbB
tj.

mol / L (25C)

2A B
v1 = k1 * [A]2
v2 = k2 * [B]
v1 = v2
k = k1 / k2 = [B] / [A2] KONSTANTA RAVNOTEE!

Konstanta se izvodi iz brzine. ?

Kod kiselina i baza: HCN k 10-10 izuzetno slaba kiselina
Ravnotea u homogenom sistemu:
H2 (g) + I2 (g) 2HI (g)
kc = k1 / k2 = [HJ]2 / [H2] * [I2]

zadac 545

Ravnotea u heterogenom sistemu:

2NaHCO3(s) Na2CO3(s) + CO2(g) + H2O(g)
kc = k1 / k2 = [CO]2 * [H2O]

Uticaj spoljanjih faktora na poloaj hemijske ravnotee Le Chatelier-ov (Le ateljeov) princip.
Ako se na sistem koji je u ravnotei deluje promenom spoljanjih faktora (uslova), ravnotea e se pomeriti u smeru u
kome se spreava uticaj tog faktora.

ZADACI:
13, 19, 6.
NAJVANIJI PRIMER:
3H2 + N2 2NH3
povratna reakcija je ENDOTERMNA!
H = -92,5 kJ
kc = [NH3]2 / [H2]3 * [N2] = ........... mol / L (25C)
Ako se doda H, poveava se nadesno! Ako poveamo koncentraciju, sistem radi suprotno, favorizovana je
direktna reakcija.Smanjimo amonijak, favorizovala bi se direktna reakcija.
Smanjimo konc. azota ili vodonika, favorizovala bi se povratna reakcija.

Pritisak favorizuje reakciju kojom nastaje manji broj molova gasa!!

sa leve 4, sa desne 2 favorizuje se desna reakcija!
Smanjenje pritiska favorizuje obrnuto. Poveanje temperature favorizuje ENDOTERMNU reakciju! Povratna je
endotermna, direktna je egzotermna!
Uticaj koncentracije:
poveanje N2
poveanje H2
smanjenje NH3
poveanje NH3
smanjenje N2

nadesno
nadesno
nadesno
nalevo
nalevo

Uticaj pritiska:
smanjenje H2

nalevo
8.3.11. 7. zadatak

9.2.

Sledee nedelje nee biti pripreme zbog praznika. Na sajtu moe da se nae raspored za hemiju (uoblieno plavim
slovima).
Shvatiti ta se u zadatku trai, proitati vie puta, skoncentrisati se. Kada izraunamo, ponovo proitati zadatak. Kod
rastvora: izraunati u mmol ili mg, a u odgovoru moe biti mol/L pa da se zeznemo. Zato kada reimo zadatak, trebalo bi
ponovo proitati ta se radi.
VESNA DRAGUTINOVI (videemo se ponovo u terminu Organske hemije krajem maja)

VI STEPEN DISOCIJACIJE, KONSTANTA DISOCIJACIJE, JONSKE REAKCIJE

Elektroliti

Neelektroliti
Jonizacija

supstance iji vodeni rastvori i rastopi provode elektrinu struju. Spadaju KISELINE, BAZE i SOLI.
Prema Arsenijusovoj teoriji (Teorija o elektrikoj dioscijaciji) elektroliti u vodi DISOSUJU
(raspadaju) na pozitivno i negativno naelektrisane estice JONE koji provode struju kroz rastvor.
veina organskih jedinjenja rastvorljivih u vodi (etanol, saharoza, glicerol).
proces nastajanja jona pri rastvaranju POLARNIH KOVALENTNIH JEDINJENJA u vodi.
Obrazovane jone okruuju molekuli vode koji su POLARNI tj. dolazi do SOLVATACIJE (oni
hidratizuju).

Na 100. strani u knjizi:

Ako je > 30% u 0,1 mol/L JAK ELEKTROLIT!
(H2SO4, HCl, HNO3, NaOH, KOH, NaCl, KCl, Na2SO4, NH4Cl, K2CO3, AgNO3, CaCl2, CaSO4,
MgCl2, MgSO4) i oni su u potpuno disosovani na jone!
Stoga je njihov proces NEPOVRATAN.
Kod jakih elektrolita javlja se uglavnom jonska veza (soli)!
Ako je < 3% u 0,1 mol/L SLAB ELEKTROLIT!
(siretna kiselina CH3COOH, cijanovodina HCN, amonijak NH3, NH4OH, H2O, H2S) i njihova
disocijacija je POVRATAN proces. Sadre kovalentnu vezu sa delimino jonskim karakterom!
Disocijacija SLABIH elektrolita:
AB A+ + BKONSTANTA DISOCIJACIJE koja pokazuje jeinu elektrolita (to je vea, elektrolit je jai) K = [A+][B-] / [AB] , a
ove koncentracije predstavljaju ravnotene koncentracije.
Konstanta je povezana sa stepenom disocijacije () u formuli K = (2 * c) / (1 )
Kod jako slabih elektrolita je veoma malo, te se moe uzeti da je 1 1 K = 2 * c

Jaina kiseline
Jaina kiseline je odraz njene sposobnosti ili tendencije da otpusti proton. Jaka kiselina se potpuno jonizuje u vodi;
drugim reima, jedan mol jake kiseline HA se rastvara u vodi dajui jedan mol H+ i jedan mol konjugovane baze, A. U
kontrastu s tim slaba kiselina podlee parcijalnoj disocijaciji, te se formira se ekvilibrijum kiseline i njene konjugovane
baze u rastvoru.[1]
Primeri jakih kiselina su hlorovodonina kiselina (HCl), jodovodonina kiselina (HI), bromovodonina kiselina (HBr),
perhlorna kiselina (HClO4), azotna kiselina (HNO3) i sumporna kiselina (H2SO4). U vodi se svaka od njih 100%
jonizuje. to je jaa kiselina, to ona lake gubi proton, H+. Dva kljuna faktora koja doprinose lakoi deprotonacije su
polarnost HA veze i veliina atoma A, koja uslovljava jainu HA veze. Jaina kiseline se takoe esto razmatra
putem stabilnosti konjugovane baze.

Jae kiseline imaju vee Ka vrednosti i negativnije pKa vrednosti od slabijih kiselina.
Sulfonske kiseline, koje su organske oksikiseline, su klasa jakih kiselina, npr toluensulfonska kiselina (tosilna kiselina).
Za razliku od sumporne kiseline, sulfonske kiseline mogu da budu vrste. Polistiren funkcionalisan u polistiren sulfonat
je vrsta visoko kisela plastika.
Superkiseline su kiseline koje su jae od 100% sumporne kiseline. Primeri superkiselina su fluoroantimonska kiselina,
magina kiselina i perhlorna kiselina. Superkiseline mogu formiraju jonske kristalne hidronijum soli. One takoe mogu
da kvantitativno stabilizuju karbokatjone.

Jonske reakcije
Jonske reakcije reakcije koje se deavaju izmeu JONA ili JONA i NEDISOSOVANIH vrsta (TALOZI, GASOVI,
NEDISOSOVANI MOLEKULI) u najee vodenim rastvorima
Svi JAKI elektroliti napisani su u obliku JONA, a slabi elektroliti, neelektroliti, gasovi i talozi kao MOLEKULI.
pr.
2 Na(s) + 2 HCl(aq) 2 NaCl (aq) + H2(g)
napisano u jonskom obliku:
2 Na(s) + 2 H+(aq) + 2Cl-(aq) 2 Na+(aq) + 2 Cl-(aq) + H2(g)
Do reakcije izmeu jona u vodenim rastvorima elektrolita moe doi u sluajevima kada kao proizvod reakcije
nastaje:
a) slabo disosovano jedinjenje
b) teko rastvorno jedinjenje (talog )
c) lako isparljivo jedinjenje (gas )
Siretna kiselina (CH3COOH) slabo disosovano jedinjenje.

pr.1 NE gradi / NE daje obratiti panju.

1) nastae talog srebro hlorid
2) barijum sulfat talog
3) slaba kiselina ugljena kiselina (H2CO3) koja nije stabilna, povratna je reakcija!
4) jak elektrolit
5) nastaje voda
2. Koja jonska jednaina NIJE tano napisana?
5) ne nastaje talog Al(OH)3
3. Koja od navedenih jonskih reakcija je mogua?
5) gradi se talog AgCl srebro-hlorid. Dokazna reakcija za hloridne jone u vodi (bele boje).
4. Koliko e molekula disosovati od 3000 molekula ako je stepen disocijacije elektrolita = 0,01?
pr. = 100% = 1
= broj disosovanih molekula / ukupan broj molekula = 30
5. U kom nizu se nalaze samo ona jedinjenja koja disosuju u vodenom rastvoru?
Disosovae soli, dobro baze, kiseline. Nee disosovati neki HIDRIDI (Na- hidrid) i GASOVI (ugljen-tetrahlorid...)
1) HBr e samo disosovati
2) samo CH4 nee disosovati
3) CCl4 nee disosovati
4) CO nee disosovati
6. Koje od navedenih hemijskih jedinjenja disosuje u vodenom rastvoru?
ugljen-disulfid CS2
7. U kom nizu se nalaze samo ona jedinjenja koja ne disosuju u vodenom rastvoru?
3) samo NaCl disosuje
4) KOH e disosovati
8. Koje od navedenih jedinjenja ne disosuje u vodenom rastvoru?
metan gas
9. U nizu navedenih jedinjenja slab elektrolit je:

Provode struju jaki, spadaju jake kiseline, jake baze

Slab slaba baza ili kiselina.
10. U nizu navedenih jedinjenja slab elektrolit je
Halogenske kiseline su jako fluorovodonine kiseline.
11. Izraunati konstantu disocijacije cijanovodonine kiseline u rastvoru koncentracije 0,02...

K = 2 * c
12.
K = 2 * c
13. Koliki je stepen disocijacije....
K = 2 * c
14. Kolika je koncentracija vodonikovih jona (mmol/L) u rastvoru sulfidne kiseline koncentracije 0,02 mol/L ako je
stepen disocijacije 4,2%?

c = n * * ckiseline

VII KISELINE I BAZE

Arrheniusova teorija
Odnosi samo na vodene rastvore. Kiseline su jedinjenja koja u vodenom rastvoru kao jedine pozitivne jone daju jone
vodonika (hidronijum jone). Baze su jedinjenja koja u vodenom rastvoru kao jedine negativne jone daju hidroksidne
jone.
Proteolitika teorija (Bronsted-Lowry)
ee je koriena. Kiseline su supstance koje daju proton (donori protona). Baze su supstance koje primaju proton
(donori protona).
Proteolitika ravnotea:
H2O
+
H2O

H3O+
+
OHkis.
baza
K2
B1
K1
B2
Napisati formulu konjugovane KISELINE za svaku od navedenih baza:
CNHCN
HSH2S
CH3COO
CH3COOH
BrHBr
ClO2HClO2
NH3
NH4+
H2PO4H3PO4
NO2HNO2
Napisati formulu konjugovane BAZE za svaku od navedenih kiselina:
H2SO4
HSO4H2PO4HPO42H3O+
H2O
HClO42PO432HI
I
HPO4
PO43H2CO3
HCO3
HNO3
NO3-

pKa + pKb = pKw

pKa + pKb = 14
pKa = (negativni logaritam) logKa
pKa Ka

pKb = -logKb
pKb Kb

1. Na osnovu pKa vrednosti poreati kiseline po rastuoj kiselosti:

HCN, H2S, H2CO3, HClO2
Ako ide od rastue od najnie kiseline to je za pKb. A za pKa je obrnuto od najvee.
2. Na osnovu pKb vrednosti poreati jone po rastuoj baznosti:
SO42-, HS-, CN-, CO32-

Amfoterni elektroliti AMFOLITI

Jedinjenja koja se mogu ponaati i kao baze i kao kiseline.
Be(OH)2, Zn(OH)2, Sn(OH)2, Pb(OH)2, Al(OH)3, Sb(OH)3, As(OH)3
[Al(OH)3(H2O)3], [Pb(OH)2(H2O)2] amfoterni hidroksidi AKVA KOMPLEKSI
HClO(Cl +1) hipohlorasta kiselina; daje soli HIPOHLORIDE
HClO2 (Cl+3) hlorasta (jaka); soli HLORITI
HClO3 (Cl +5) hlorna (jaka); soli HLORATI
HClO4 (Cl +7) perhlorna (najjaa); soli PERHLORATI
H2CO3

HCO3- (amfolit)

CO32-

pr. 1 najslabija baza najjaa kiselina (pKb najvea)

to je vee Kb, manje je Ka!
1. Na osnovu pKb vrednosti navedenih konjugovanih baza odrediti koja je od odgovarajuih kiselina najslabija?
pKb(HCOO-) = 10,1 tj. HCOOH
pKb(CO32-) = 3,7 tj. HCO3pKb (NH3) = 4,8 tj. NH4+
pKb (CH3COO-) = 9,2 tj. CH3COOH
pKb(H2PO4-) = 11,9
2. U kom nizu su kiseline poreane po opadajuoj kiselosti?
HI > HBr > HCl > HF
HF je veoma slaba kiselina i veoma opasna, razara staklo, dri se u plastinim bocama.
H3PO4 je jaka samo u I stupnju.
Borna kiselina je slaba kiselina (slui za ispiranje oiju).
HCl je jaa od borne kiseline ( _______ )
Azotna kiselina (HNO3) je slabija od sumporne (H2SO4).
3. U kom od navedenih nizova se nalaze samo amfoliti.
4. Koji od navedenih molekula ili jona pokazuje amfoterne osobine? HCO35. Na osnovu datih vrednosti Ka, koja kiselina je najjaa u vodenom rastvoru? (kao zadatak 7)

HF gleda se
najvea vrednost, ali
treba paziti na
stepene!

6. U kom nizu su kiseonine kiseline hlora pravilno preane prema rastuoj jaini:
HClO < HClO2 < HClO3 < HClO4
7. U kom nizu oksida se nalaze samo oni koji sa vodom daju dvobaznu kiselinu ili dvokiselu bazu?
CO2, SO2, CaO, P4O6, MgO
(tj. H2CO3, H2SO3, Ca(OH)2, H2PHO3, Mg(OH)2)
NEUTRALNI OKSIDI: NO, N2O i CO. Oni NE reaguju! Kada ih vidimo u nizu, znamo da nije tano.
Sa porastom oksidacionog broja raste i jaina kiselina!
8. (zadatak koji je bio pre desetak godina) U kojoj reakciji je voda kiselina?
1) HCl + H2O = Cl- + H3O+
2) NH3 + H2O = NH4+ + OH3) H2SO4 + H2O = H2SO4- + H3O+
4) HCN + H2O = CN- + H3O+
9. U kom nizu se nalaze samo amfoterni hidroksidi? Al(OH)3, Zn(OH)2, Pb(OH)2, Cr(OH)3
Sa najveim oksidacionim brojem bie kiseo, a sa najmanjim bazan. Anhidridi baza dae bazu.
10. U kom nizu se nalaze samo jake kiseline u vodenom rastvoru? HBr, HNO3, HClO3, HCl
HCN ne moe biti pre azotne kiseline. H2S nije jaka. Siretna kiselina je slaba kao i H2CO3.
11. Koji od navedenih elektrolita je amfoteran? Zn(OH)2
Jake baze: I i II grupa (NaOH, KOH, LiOH u prvoj, a u drugoj Ca(OH)2 i Ba(OH)2 dok Mg nije jak!
12. Koja je od navedenih kiselina diprotonska? DIPROTONSKA kiselina - __________________________

H2PHO3 gradi dve soli!

13. U kom nizu se nalaze samo anhidridi polikiselih baza?
kalcijum-oksid, gvoe(III)-oksid, barijum-oksid, hrom(II)-oksid
14. U kom nizu su kiseline poreane po rastuoj jaini?
HCN, CH3COOH, H3PO4, HClO4
CH3COOH, HCN, H3PO4, HClO4
HCN Ka = 7,2 * 10-10
CH3COOH Ka = 1,8 * 10-5
15. U kom nizu se nalaze samo one kiseline koje bi u reakciji sa bazama mogle dati samo dva tipa soli: jednu kiselu i
jednu neutralnu?
sulfitna, fosfitna, karbonatna, sulfidna, oksalatna (najprostija dikarboksilna)
Kod soli sa vie karboksilnih grupa ____________________________________
jodatna kiselina HIO3
jodidna kiselina HI
16. U kom nizu se nalaze samo amfoliti?
CH2(NH2).................

Jonska koncentracija
ci = n * c *
n broj jona koji disosuju (1 molekula)
c molarna koncentracija (mol/L)
stepen disocijacije
c(K2SO4) = 0,001 mol/L
= 92 %
K2SO4 2K+ + SO42c(K+) = 2 * 0,001 * 0,92 = 1,84 * 10-3 mol/L = 1,84 mmol/L
c(SO42-) = 1 * 0,001 * 0,92 = 9,2 * 10-4 mol/L = 0,92 mmol/L
1. Kolika je koncentracija hloridnih jona koji u jednom litru sadri 0,01 mol aluminijum hlorida?
AlCl3 Al3+ + 3Clc(Al3+) = 0,01 * 1 = 0,01 mol/L
c(Cl-) = 3 * 0,01 = 0,03 mol/L
2. Kolika je koncentracija hloridnih jona u rastvoru koji u 400 mL sadri 380 mg magnezijum hlorida i 234 mg natrijum
hlorida? ( Na 23, Mg 24, Cl 35,5)
MgCl2 = 95
MgCl2 Mg2+ + 2Cl400 mL : 0,38 g = 1000 mL : x
1 mol : 95 g = x : 0,95 g
x = 0,96 g/L
x = 0,01 mol/L
c(Cl-) = 2 * 0,01 = 0,02 mol/L
NaCl = 58,5
NaCl Na+ + Cl400 mL : 0,234 g = 1000 mL : x
x = 0,585 g/L
1 mol : 58,5 = x : 0,586 g
x = 0,01 mol/L
c(Cl-) = 0,001 mol/L
Cl- = 0,02 + 0,01 = 0,03 mol/L = 3 * 10-2 mol/L
3. Kolika je koncentracija natrijumovih jona koji u 200 mL sadri 117 mg natrijum hlorida i 142 mg natrijum sulfata?
(Na 23, Cl 35,5; S 32)
117 mg = 0,117g
142 mg = 0,142g
Na2SO4 2Na+ + SO42200 mL : 0,117 g = 1000 mL : x

1 mol : 58,5 g = x : 0,585 g

x = 0,585 g/L NaCl = 58,5

x = 0,01 mol/L

200 mL : 0,142 g = 100 mL : x

x = 0,71 g/L
Na2SO4 142

c(Na+) = 0,01 mol/L

c(Na+) = 2 * 0,005 = 0,01 mol/L

(Na+) = 0,01 + 0,01 = 0,02 mol/L = 2 * 10-2 mol/L

1 mol : 142 g = x : 0,71 g

x =0,005 mol/L
4. Izraunati koncentraciju natrijumovih i hloridnih jona u mmol/L u fiziolokom rastvoru (9g/L)?
NaCl = 58,5
1 mol : 58,5 = x : 9
x = 0,154 mol/L = c
c(Na+) = 0,154 mol/L = 154 mmol/L
c(Cl-) = 0,154 mol/L = 154 mmol/L
5. Izraunati koncentraciju Na+, Ca2+ i Cl- jona u mmol/L, rastvora koji u 500 mL sadri 1,17 g natrijum hlorida i 1,11 g
kalcijum hlorida (disocijacija je kompletna).
(Ca 40, Na 23, Cl 35,5)
NaCl = 58,5
CaCl2 = 111
NaCl Na+ + Cl500 mL : 1,17 g = 1000 mL : x
x = 2,34 g/L
1mol : 58,5 = x : 2,34
x = 0,04 mol/L
c(Na+) = c(Cl-) = 0,04 mol/L
500 mL : 1,11 g = 1000 mL : x
x = 2,22 g/L
1 mol : 111 = x : 2,22
c(Ca2+) ) 0,02 mol/L

CaCl2 Ca2+ + 2Cl-

x = 0,02 mol/L
c(Cl-) = 2 * 0,02 = 0,04 mol/L

c(Na+) = 0,04 mol/L = 40 mmol/L

c(Ca+) = 0,02 mol/L = 20 mmol/L
c(Cl-) = 0,04 + 0,04 = 0,08 mol/L = 80 mmol/L
6. Kolika je koncentracija K+ jona mol/L koji u 500 mL rastvora sadri 745 mg KCl i 1,74 g K2SO4?
(K 39, Cl 35,5) Rezultat je 0,06! KCl K+ + Cl7. Kolika je koncentracija Br- jona mol/L u rastvoru koji u 500 mL sadri 119 mg KBr i 200 mg CaBr2?
(K 39, Ca 40, Br 80)
500 mL 119 mg KBr = 0,119 g
- 200 mg CaBr2 = 0,2 g
1000 mL 0,238 g KBr / 119 = 0,002 mol/L
- 0,4 g CaBr2 / 200 = 0,002 mol/L
KBr
0,002

K+ + Br0,002

CaBr2 Ca+2 + 2Br0,002

0,004 0,006 mol/L = 6 mmoL

U zbirci se poneki zadaci nalaze u rastvorima.

17. zadatak na 37. strani:
CH3COOH CH3COO- + H+
c(H+) = n * * c siretne kiseline

 = 4,2 % = 0,042
c(H+) = 1 * 0,042 * 0,01 = 0,00042 = 0,42 mmol/L
37. zadatak na 33. strani:
CH3COOH CH3COO- + H+
c(CH3COO-) = n * * c CH3COOH
i sve posle isto kao i kod prethodnog...
Odraditi zadatke sa:
mravljom kiselinom, hlorovodoninom, sulfidnom, bakar-sulfatu.
15. zadatak na 37. strani
K = 2 * c

23.2.2013.
Lidija Izrael ivkovi docent za Hemiju
JONSKI PROIZVOD VODE
H2O H + OH
Kw = [H+][OH-] = 10-14 mol2/L2 na 25 C
zavisi samo od temperature
pH = -log[H+]
pOH = -log[OH-]
pH + pOH = 14
+

Kiselost rastvora pH (p negativni logaritam). Koliinska koncentracija (mol/L)

Kiseo rastvor
[H+] > 10-7; pH <7; [OH-] < 10-7; pOH >7
Bazan rastvor
[H+] < 10-7; pH > 7; [OH-] > 10-7; pOH < 7
Neutralan rastvor
[H+]=[OH-]= 10-7; pH = pOH = 7

1. Najkiseliji je rastvor koji ima:

1) [H+]= 10-8
2) 6 x 1013 jona OH-/L
3) pH = 6
4) 6 x 1013 jona H+/L
5) pOH=5
2) 6 x 1013 jon Oh : x mol = 6 x 1023 : 1 mol
x = 4 = pH
5) 6 x 1013 H+ : x mol = 6 x 1023 : 1 mol
x = 10-10
pH = 10 pH= 9
2. Najbaznije reaguje rastvor koji ima: (isto kao prvi)
1) [H+] = 10-8
2) 6 x 1013 jona H+/L
3) pOH = 5
4) 6 x 1013 jona OH-/L
5) pH=6
3. Najkiseliji rastvor ima pH vrednosti:
1) 9
2) 1
3) 11
4) 0
5) 7
4. U 50 mL rastvora nalazi se 3 x 1020 potpuno disosvanih molekula perhlorne kiseline (HClO4). Koliki je pH tog
rastvora ?
1) 2
2) 4
3) 1
4) 3
5) 0
50 mL 3 x 1020 molekula HClO4
3 x 1020 molekula : x mola = 6 x 1023 molekula : 1mol
x = 0,5 x 10-3 - 50 mL
x : 1000 mL
pH = 0,01 = 10-2 = 2
pH = -log[H+] mol/L
Slini: 8, 10, 16!
Svi jaki elektroliti POTPUNO disosuju!
5. Koliko ima molova jona vodonika u 500 mL rastvra ije je pH = 3 ?
1) 10-3 2) 1,5 x 10-3
3) 5 x 10-2
4) 5 x 10-4
5) 3 x 1020
x mol H+ jona u 500 mL
pH=3
[H+]= 10-3 mol/L
10-3 mol : 1L = x mol : 0,5 L
x = 5 x 10-4 mol
Slini: 9, 25, 31, 32, 38!
6. Koliko ima jona vodonika u 100mL rastvora ije je pH=2?
1) 2
2) 10-2 3) 10-3 4) 6 x 1021
5) 6 x1020
x jona H+ = ? u 100 mL

pH=2
[H+]= 10-2 mol/L
10-2 mol : 1 L = x : 100 mL
x = 0,001 mol = 10-3 mol
10-3 : x jona = 1 mol : 6 x10 23
x = 6 x 1020
Slini: 7.
7. Koliko ima hidroksilnih jona u u 500 mL rastvora ije je pH=12?
x OH- jona = ? u 500 mL, pH=12
pOH = 2
[OH-] = 10-2 mol/L
10-2 mol : 1 L = x : 0,5 L
x = 5 x 10-3 mol
5 x 10-3 : x jona = 1 mol : 6 x 1023
x = 3 x 1021 jona
Nauiti obavezno prebacivanje mola u grame, u jone i ostalo !
8. Koliki je pH rastvora koji u 250 mL sadri 1,5 x 1017 hidroksidnih jona?
pH = ? 250 mL = 0,25 L
[OH-] = 1,5 x 1017 jona
-log[H+] mol/L
1,5 x 1017 jona : x mola = 6 x 1023 jona : 1 mol
x = 9 x 10-6
9 x 10-6 : 0,25 L = x : 1 L
pOH = 6
pH = 8
9. Koliko ima molova hidroksidnih jona u 200 mL rastvora u kome je pH=2?
x mol OH- = ? 200 mL = 0,2 L; pH = 2
pOH = 12
[OH-] = 10-12 mol/L
10-12 mol : 1 L = x mol : 0,2 L
x = 2 x 10-13 molova
10. pH rastvora koji u 20L sadri 2 x 10-2 mola hidroksidnih jona u odnosu na pH iste vode je:
pH = ? 20L
[OH-] = 2 x 10-2
2 x 10-2 mola :20 L = x mol : 1 L
x = 0,1 x 10-2 = 10-3
pOH = 3
pH = 11 vee za 4 (pH iste vode = 7!)
11. Koliko se grama azotne kiseline u 150 mL rastvora ije je pH = 0? (N=14)
x g HNO3 = ? u 150 mL = 0,15 L pH =0
1 mol : 1 L = x : 0,15 L
x = 0,15 mol
0,15 mol : x g HNO3 = 1 mol = 63 g
x = 9,45 g
Atomske mase ugljenika, kiseonika i vodonika moraju da se znaju!
12. Koliko je pH rastvora koji u 200 mL sadri mola 0,2 hlorovodonine kiseline?
13. Kolika je koncentracija hidroksidnih jona u rastvoru koji u 500 mL sadri 0,05 mola hlorovodonine kiseline?
OH- = ? 0,5 L, HCl 0,05 mol
0,05 mol H+ jona : 0,5 L = x : 1 L
x = 0,1 mol
pH = 1 [OH-]= 10-13

???14. Koliko miligrama natrijum-hidroksida treba dodati u 200mL vode da bi se u toj zapremini nalazilo 1,2 x 1013 jona
OH-? (Na=23)
Jone pretvaramo u mole i onda u miligrame!
x mg NaOH = ? V(H2O) = 0,2 L 1,2 x 1013 jona OH1,2 x 1013 OH jona : x mol = 6 x 1023 : 1 mol
x = 2 x 10-6 mol
15. Kolika je koncentracija hidroksidnih jona u rastvoru koji u 10 litara sadri 0,001 mol hlorovodonine kiseline?
16. Koliko je pH rastvora koji u 250 mL sadri 1,5 x 1020 hidroksidnih jona?
broj mola prvo! zatim litri!
17. Ako se pH nekog rastvora promeni sa 3 na 6, koncentracija H+ jona se : smanji 1000 puta !
18. tei zadatak:
NEUTRALIZACIJA jonska reakcija, lako isparljivo i teko rastvorljivo!
rastvor A : 18,9 g/L HNO3
0,3 mol/L
rastvor B : 3,2 g/L NaOH
0,08 mol/L
NaOH + HNO3 -> H2O + Na+NO31:1
nB = nK
c = n/V
cB*VB = cK*VK
0,08 * 0,3 * VB = 0,08 * 0,3 * VK
8:30
1:3,75
19. Koliko je potrebno
x mg KOH = ? 40 mL = 0,04 L HNO3 pH=1
0,1 mol/L
KOH + HNO3 -> KNO3 + H2O
1:1
0,1 mol : 1 L = x mol : 0,04 L
x = 0,004 mol H+ - vai za oba!
0,004 mol : x mg = 1 mol : 56000 mg
x = 224 mg
20. Koliko treba mg KOH da bi se napravilo ....
x mg KOH = ? 300 mL = 0,3 L pH = 12
pOH = 2
10-2 mol OH- : 1 L = x mol : 0,3 L
x = 3 x 10-3 mol
3 x 10-3 mol : x mg = 1 mol : 56000 mg
x = 168 mg
21. Koliko je potrebno
NEUTRALIZACIJA
x mg NaOH = ? 200mL HNO3 pH = 2
10-2 mol : 1 L = x mol: 0,2 L
x= 2 *10-3 mol
HNO3 + NaOH -> H2O + NaNO3
2x10-3 : x mg = 1 mol : 40000mg
x = 80 mg
22. pH rastvora koji....
10-4 mol jona OH
pH = 10
vee za 3
23. Kolika je koncentracija OH- jona ...
OH- jona = ?
200 mL = 0,2 L 0,15 mol/L Ca(OH)2 0,03 mol
0,3 L 0,2 mol/L HCl 0,06 mol
Ca(OH)2 + 2HCl -> CaCl2 + 2H2O

1:2
0,03 : 0,06 mol
10-7
da je npr bilo:
0,04 : 0,06
prvo broj mola pa onda na litar !
24. isti kao prethodni !
25. Koliko je potrebno
MONOBAZNO jednobazno
51. Konjugovani par :
Ka * Kb = 10-14
Konjugovana baza od kiseline S2- jeste HS26. Koliki je stepen disocijacie cijanovodonine kiseline HCN.
K= 2 * c
27. Ako je pOH
29. Veliina pOH
pOH = pH/3
pH + pOH = 14
3 pOH + pOH = 14
pOH = 3,5
pH = 10,5
H+ = 3,10
30. Veliina pH je
33. Koliko ima OH-
OH- jona
500 mL 0,1 mol/L KOH
500 mL 0,2 mol/L HNO3
KOH + HNO3 -> H2O + KNO3
0,05
0,1mol
0,05 mol HNO3 u viku!
5 x 10-2 mol/L H+
OH- jona = 2 x10-13 mol/L
2x10-13 mol : x jona = 1 mol : 6x1023 jona
x = 1,2 x 1011 jona
Isti je 34 zadatak!
34. Koliko ima H+ jona
H+ jona = ?
500 mL 0,1 mol/L HNO3
500 mL 0,2 mol/L NaOH
1:1
HNO3 + NaOH -> NaNO3 + H2O
0,05
0,1
0,05 u viku!
OH- = 5 x 10-2 mol/L
H+ = 2 x10-13 mol/L
2x10-13 mol : x jona = 1 mol : 6x1023
x = 12 x 1010 = 1,2 x1011
35. Ako se pH nekog rastvora...
36. pOH rastvora koji u 30L..
37. Koliko je potrebno miligrama...
KOH + HCl -> KCl + H2O
38. Koliko ima molova...
39. pH rastvora...
40.
HNO3 + NaOH -> NaNO3 + H2O
43. Stepen disocijacije
Organske kiseline su slabe!
HCOOH H+ + HCOOalfa = 0,05

c = 0,2 mol/L
pOH = ?
Kod slabih kiselina, najvei deo je nedisosovano nalazi u ovom obliku HCOOH. 5% je samo disosovalo i dalo
jone!
Jonske koncentracije koncentracija jona u nekom rastvoru je jednaka = * c * z
0,2 mol : x = 100 : 5%
x = broj mola H+ jona!
pH =2 pOH = 12
44. Izraunajte koncentraciju H+ jona
45. bio 2006. godine na prijemnom ispitu!
c=?
CH3COOH CH3COO- + H+
pH= 3
48. Kiseline i baze koje su slabe z = 1!
50. 1L 6 g CH3COOH = 60 g/mol
alfa = 0,05
[OH-]=?
[H+]= 5 x 10-3
OH- = 2 x 10-12
ZADACI SA PRIJEMNIH:
1. Koliko ima OH- jona u 1dm3 rastvora u kome je pH=12? 6x1021
2. Koliko je pOH sumporne kiseline, c=0,005 (5x10-3)mol/L? Potpuna je disocijacija.
H2SO4 -> 2H+ + SO420,005
0,01
10-2 = H+
pOH = 12
3. x mg =? NaOH30mL HNO3
pH3
NaOH + HNO3 -> NaNO3 + H2O
10-3 mol : 1L = x mol : 0,03L
x = 3 x 10-5 mol
3 x 10-5 : x mg = 1 mol : 40000mg
x = 1,2 mg
4. Najkiseliji rastvor je onaj koji...?
5. Izraunati pOH , rastvor 250 mL ima 10 mg NaOH

2.3.2013.
SOLI, DOBIJANJE, HIDROLIZA
PUFERI
Karadi
Najdosadniji deo soli. Puferi vie emo raditi fazone.
Vrste soli (prema formuli)
1. neutralne (normalne): NaCl, NH4Cl, Na2CO3, Na2HPO3 (so fosforaste kiseline H3PO3) vodonik menja ako je
vezan preko kiseonika, ovo je jedan mali trik; ove soli fosforaste kiseline se esto pojavljuju (Na, Ca moe biti)
2. kisele kisele po formuli: NaHCO3 (Na-hidrogen, Na-bikarbonat; soda bikarbona) H dolazi iz ugljene kiseline
H2CO3, ova so je proizvod DELIMINE neutralizacije a potpune Na2CO3!; Ca(HSO4)2, NaH2PO4, NaH2PO3
3. bazne: (CaOH)Cl Ca-hidroksihlorid iz Ca(OH)2 radi se o dvokiseloj bazi u kojoj je neutralizana jedna OH
grupa, (BaOH)J, Bi(OH)2NO3
4. dvogube: Na2SO4 x Al2(SO4)3 x 24H2O
5. kompleksne
6. meovite
NaHSO4 Na+ + HSO4HSO4- H+ + SO42Kiselo u vodenom rastvoru disosuje! Disosuje kiselinski ostatak!
Bazna so:
(BaOH)NO3 Ba+OH + NO3- (Ba-hidroksi-nitrat) BaOH je jaka baza! (I i II grupa su jake baze!!)
Ba+OH- Ba2+ + OHKisela so:

ZADACI:
+

6. Bazna so: MgOHCl : MgOHCl (MgOH) + Cl

(MgOH)+ Mg2+ + OH1) kisela so HSO4 potie iz sumporne kiseline: Ca(HSO4)2 -> Ca2+ + 2(HSO4)HSO4- H+ + SO422) neutralna
3) NH4 amonijum jon
4) kiselo po formuli!
7.
1) neutralno
2) kisela: H2PO4 potie iz fosforne kiseline (H+ nama treba!)
3) neutralna : K-sulfid
4) Na-acetat: so organske kiseline, jednobazna kiselina CH3COOH
5) MgOHCl bazna
Dobijanje soli:
1. pri reakciji baze i kiseline NEUTRALIZACIJA, nastaje VODA (to je jonska reakcija pri kojoj nastaje slabo
disosovano jedinjenje)
2. pri reakciji baze i kiselog oksida
3. pri reakciji kiseline i baznog oksida pri korak je da e kiseli oksid dati kiselinu, bazni e dati bazu
4. pri reakciji metala i kiseline radiemo pri oksidoredukcijama!
5. pri reakciji direktnog sjedinjavanja metala i nemetala
6. pi reakciji kiseline i soli (istiskivanje slabe kiseline)
NEUTRALIZACIJA KAO KONANA REAKCIJA da u reakciji nastaje so koja NE reaguje sa vodom (da reaguje,
pisali bismo povratnu reakciju HIDROLIZA)
1. kada reaguju jaka kiselina i jaka baza
H2 + SO42- + 2K+OH- 2H2O + K2+SO422. kada nastaje so slabo rastvorljiva u vodi
Ba2+(OH)2- + H2CO3 -> 2H2O + BaCO3(s)

Soli nastale iz jake kiseline i jake baze NE hidrolizuju!

NaCl (potie iz jake kiseline HCl) -> Na+ + ClNa+ + Cl- + HOH -> /
Jake kiseline: HCl, H2SO4, HNO3, H3PO4
Jake baze: NaOH, KOH, Ca(OH)2, Mg(OH)2
ZADACI:
1. Moemo dobiti jednu neutralnu i jednu kiselu so! Na2SO4 neutralna (NEUTRALIZACIJA)
2.
1) Al(OH)3 + 3HNO3 -> Al(NO3)3 + 3H2O 2) NaOH + HNO3 -> NaNO3 + H2O odmah otpada
3) Zn(OH)2 + 2HNO3 -> ZN(NO3)2 + 2H2O tano (gledaju se molovi!)
3. trik pitanje: neutralna so! u sluaju kiseline, moraju da sadre kiseonik!!!
P2O3 (iz H3PO3 HPO32-) + 2Ca(OH)2 -> 2CaHPO3 + 2H2O
4.
1) 2NaOH + H3PO3 -> Na2HPO3 + 2H2O nije
2) Mg(OH)2 + H3PO3 -> MgHPO3 + 2H2O
3) 2Fe(OH)3 + 3H3PO3 -> Fe2(HPO3)3 + 6H2O TANO
9. Mg(OH)2 + 2H3PO4 -> Mg(H2PO4)2 + 2H2O
primarna so kada se zameni jedan H atom! (sekundarna dva, ...) trai se Mg-dihidrogenfosfat!!
10. 3CaO + 2H3PO4 -> neutralna so Ca3(PO4)2 + 3H2O
11. H2SO4 + Mg(OH)2 -> kisela so Mg(HSO4)2 + 2H2O
35.
1) kisela so se dobija
2) kisela so takoe
3) KHS je so koja hidrolizuje (reaguje bazno!!)! HS reaguje sa vodom!! HS- + H2O H2S + OHK- so jake baze HS slaba kiselina (H2S)
4) organske kiseline su slabe kiseline! Slaba kiselina i jaka baza bazna so! Iako je so neutralna, ali zbog
hidrolize reaguje bazno!
5) KCl NE hidrolizuje! Nastaje iz jake baze i jake kiseline!

NEUTRALIZACIJA KAO POVRATNA REAKCIJA reaguju baze i kiseline razliitih jaina

1.
2.
3.

kada reaguju jaka kiselina i slaba baza

2H+NO- + ZN(OH)2 2H2O + Zn2+(NO3-)2 (svi amfoterni elektroliti su slabe baze!)
kada reaguju jaka baza i slaba kiselina
Na+OH- + CH3COOH H2O + CH3COO-Na+
kada reaguju slaba kiselina i slaba baza
3CH3COOH + Al(OH)3 3H2O + Al3+(CH3COO-)3

Soli nastale iz slabe kiseline i jake baze

HIDROLIZUJU-HIDROLIZA ANJONA
CH3COO-Na+ + HOH CH3COOh + OHNaHCO3 (nastala iz ugljene kiseline H2CO3 slaba kiselina! a Na iz jake baze NaOH) + HOH H2CO3 +
Na+ + OHNa2+CO32- (joni iz druge ugljene kiseline HCO3- koja je jo slabija 10-5, prva je H2CO3) + HOH HCO3- +
2Na+ + OH- (Na-karbonat hidrolizuje, reaguje bazno! Ako pada vrednost, tei da uzme vie H+ jona iz vode i pravi viak
OH- jona tako da je Na-karbonat JAKO bazna so)
HCO3- + HOH H2CO3 + OH41.

1) Na2O bazno, ZnSO4 kiselo, AlOHSO4 kiselo (Al(OH)2 slaba baza), BaO bazno, Na2CO3 bazno
2) Na2HPO4 sa fosfornom je komplikovano (prva je jaka, druga i trea su slabe! H2PO4 slaba kiselina!)
bazno, NaNO3 neutralno, BaOHCl bazno (baze alkalnih i zemnoalkalnih su JAKE!), Na2CO3 bazno, NH4Cl kiselo
3) K2O bazno, CaOHJ bazno zato to e disosovati na Ca OH i J, BaO bazno, Na2S bazno (Na iz NaOH, a S iz
HS- koja je jo slabija od H2S), K2CO3 bazno (KOH jaka baza, HCO3- slaba kiselina)
4) NH4NO3 kiselo, CaOHCl bazno zbog DISOCIJACIJE (CaOHCl -> CaOH+ + Cl-) Ca(OH)2 jaka baza
CaOH+ -> Ca2+ + OH-), K2O, N2O neutralno, KHCO3 bazno

5) K3PO4 fosfat (KOH i HPO42-) reaguje bazno! NaHCO3

42. ovaj niz treba posmatrati OH- vea nego u vodi mora biti BAZNO!
2) neutralno
3) kiselo
4) H2SO4 i HSO4- su jake kiseline!
43. Hidrolizuje
1) Ca(OH)2 + KOH -> ne hidrolizuje
2) N2O3 + KOH -> (HNO2 azotasta kiselina
3) Li2O + KOH ->
46. Al, Zn, ____ - slabe sa OH!!

5)Na2S (iz NaOH i HS-)

Moramo nauiti: JAKE I SLABE KISELINE, i kada imamo formulu soli, pogledati iz ega neposredno potie!

PUFERI
Smee od slabe kiseline i njena konjugovana baza!
CH3COOh CH3COO- + H+
K
B
CH3COOH / CH3COO- = PUFER
Ako u acetatni pufer dodamo jaku bazu, reagovae sa kiselom komponentom! Pufer ima kiselu(CH3COOH) i baznu
(CH3COO-) komponentu!
CH3COOH + NaOH -> CH3COONa + H2O
K
KONJ. B
CHECOO- + H+ CH3COOH
4 PUFERA:
1. acetatni CH3COOH (iz siretne kiseline) i CH3COO- baze. Jednostavan je za razmatranje ali NIJE
FIZIOLOKI vaan!
2. bikarbonatni H2CO3 slaba ugljena kiselina i HCO3-. Akko se u njega doda kiselina reagovala bi bazna
komponenta!
HCO3- + H+ -> H2CO3 A ako se doda baza, reagovala bi kisela komponenta. Jako je vaan
(fizioloki)!
3. fosfatni mali trik. Sastoji iz H2PO4- (slaba kiselina, H3PO4 NE dolazi u obzir u pravljenju pufera!) i HPO42baze. Svaki dodatak mora da ostane meu ove komponente (ne mogu da se pojavi H3PO4 ili PO4). HPO42- +
H+ H2PO4KISELI PUFERI rade u sredinama ije su pH vrednosti manje od 7
4. amonijani BAZNI pufer NH3 slaba baza i NH4+ jaka kiselina.
NH3 + H+ NH4+
NH4+ + OH NH3 + H2O
BIOLOKI VAAN: radi u bubrezima!
CH3COOH/CH3COO- koristimo jednainu.
Jednake koncentracije kiseline i konjugovane baze = Ka! (konstanta aciniteta koja je jednaka 10-5)

Pitanja su elementarna, nikada ne daju zadatak sa raunanjem.

HA H+ + AKa = ([H+][A-])/[HA]

NaA -> Na+ + A-

Henderson-Hasselbach-ova jednaina:
[H+] = Ka * [HA]/[A-]
pH = pKa + log[A-][HA]
ako je HA = ApH = pKa
pH pufera se ne menja sa razblaenjem rastvora
kapacitet pufera
Puferski kapacitet se uvek vee za koncentraciju (vei ima vei kapacitet).

ZADATAK:
1) nastaje samo Na-acetat
2) CH3COOH + NaOH -> CH3COONa + H2O
1
0,5
0,5
0,5
0,5
4. nastaje ugljena kiselina (kada se uvodi CO2 u vodu !)
26. najbitnija je najvea koncentracija, bolja je sposobnost!
33. sem neorganskih pufera, postoje i organski (kod hemoglobina HEMOGLOBINSKI, AMINOKISELINSKI)
2.

PI-2: Koncentracija H+ jona u rastvoru acetatnog pufera je jednaka vrednosti konstante disocijacije kiseline kada su
koncentracije:
0,3 mol/l siretne i 0,3 mol/L natrijum-acetata

9.3.2013.
Nataa Avramovi doc. na Hemiji

KOLIGATIVNE OSOBINE RASTVORA

Osmotski pritisak je koligativna osobina rastvora.
Koligativne (koligere sabirati) osobine rastvora zavise samo od broja estica koje se nalaze u rastvoru, bez obzira na
hemijsku prirodu rastvorene supstance.
Koligativne osobine su:
1. snienje napona pare rastvora u odnosu na ist rastvara
2. povienje take kljuanja rastvora u odnosu na ist rastvara
3. snienje take mrnjenja rastvora u odnosu na ist rastvara
4. osmotski pritisak rastvora
Uglavnom teorijska pitanja su na prijemnom.
Snienje napona pare rastvaraa iznad rastvora, snienje take mrnjenja i povienje take kljuanja rastvora
xr = 1, ist rastvara
u rastvoru:
xr = nr / (nr + nrs)
xr < 1
Ravnoteni napon pare rastvaraa iznad rastvora
P = XrP0 (Xr u rastvoru)
gde je Xr molski udeo rastvaraa, a P0 ravnoteni napon pare rastvaraa
Snienje take mrnjenja rastvora (Tm) i Povienje take kljuanja (Tk)
Tm = Kk*c * i
Tm = Torastvaraa Tmrastvora
Tk = Ke*c * i
Tk = Tkrastvora Torastvaraa
Ke ebulioskopska konstanta (konstanta povienja take kljuanja rastvora)
Kk krioskopska konstanta (snienja taka mrnjenja, brojna vrednost zavisi od rastvaraa)
c koncentracija supstance
i vant Hoff-ov koeficijent (broj estica rastvorene supstance u rastvoru)
Jednaina osmotskog pritiska za neelektrolite
Osmotski pritisak je koligativna osobina rastvora.
Razblaeni rastvori se ponaaju kao idealni gasovi za koje vai jednaina gasnog stanja:
PV = n*R*T
gde je P = pritisak gasa
V = zapremina gasa
R univerzalna gasna konstanta (R = 8,315 JK-1mol-1)
T apsolutna temperatura
n broj molova gasa
Ako se gornja jednaina podeli sa V i uzme u obzir da je n/V = c sledi da je:
P = c*R*T
Elektroliti i neelektroliti
Supstance koje pri rastvaranju u vodi ne disosuju/ ne daju naeleketrisane estice (jone) su neelektroliti.
Supstance koje disocijacijom u vodi daju naelektrisane estice (jone) su elektroliti.
Rastvori elektrolita provode elektrinu struju.
Vant Hoff-ov koeficijent
Rastvori elektrolita pokazuju odstupanja u eksperimetalno dobijenoj vrednosti osmotskog pritiska. Odnos izmeu
izmerene (eksperimentalno dobijene) vrednosti osmotskog pritiska (Pexp) rastvora elektrolita i izraunate vrednosti
(Pizr) za rastvor neelektrolita iste molarne koncentracije, naziva se vant Hoff-ov koeficijenti.

i = Pexp/Pizr
Vrednost vant Hoff-ovog koeficijenta je u razblaenim rastvorima (koncentracija manje od 0,01 mol/L) jednaka broju
estica/jona koje nastaju pri disocijaciji elektrolita, dok u rastvorima veih koncentracija (vee od 0,01 mol/L) opada
(prividno opada koncentracija) i manja __________________
Osmotski pritisak rastvora elektrolita
Uzimajui u obzir vant Hoff-ov korekcioni faktor jednaina za osmotski pritisak elektrolita je
P = c*R*T*i
Vrednost c x i predstavlja koncentraciju osmotski aktivnih estica i izraava se u osmol/L (osmolarnost).
____________________________________________
Rastvori iste koncentracije:
a) glukoza 1 osmol/L
i=1
b) KCl 2 osmol/L
i=2
c) Na2SO4 3 osmol/L
i=3
Rastvori su istih koncentracija 0,1 mol/L!!
ZADACI:
1.
n = c*R*T*i
AlCl3 aluminijum-hlorid
karbamid = urea (NH2CO???)
2.
Tm = Kk * m*i
Na3PO4 natrijum-neutralni fosfat
3.
Tm = Kk*m
Tmrastvora = Tmrastvaraa Tm = 0C (voda mrzne na 0 stepeni!!) Tm
m = mol/kgH2O m=?
n=3g/60=0,05
0,05:50g = x : 1000g
x=1mol/kg
Kod take mrnjenja znak se MENJA!!!
Isti tip zadatka: 8 i 9!
4.
Tk = Ke * m
Tkrastvora = Tkrastvaraa + Tk = 100C (taka kljuanja vode!) + 0,51*0,5 =
100,255
m = mol/kgH2O m=?
n = 51,3 /342 = 0,15
0,15:300 = x :1000
x=,5mol/kg
Isti tip zadatka: 10!
5.
Tmrastvora=Tmrastvaraa-Tm
Tm=0C-(-0,0558) = 0,0558C
Tm=Kk*m
m=Tm/Kk
Tk=Ke*m=Ke*Tm/Kk
Tk=100C + Tk=100 + 0,52*0,0588/1,86=100,0156
Paziti ta se trai taka kljuanja ili povienje take kljuanja!
12.
Tk=Tkrastvora-Tkrastvaraa
Tk=Ke*m
m=Tk/Ke
Tm=Kk*m=Kk*Tk/Ke
Tmrastvora=Tmrastvaraa-Tm=0C 1,86?0,208/0,52=0,744
Sledei tipovi zadatka u kojim se trai MOLALITET:
Kada je disocijacija potpuna to je elektrolit!
6.
Tmrastvora=Tmrastvaraa Tm
Tm=0,372C
Tm=Kk*m*i KNO3 -> K+ + NO3i=2
m=Tm/Kk*i=0,372/1,86*2= 0,1 mol/kg
7.
Tm=Kk*m
m=Tm/Kk=0,372/1,86=0,2mol/kg
N=n/Mr=30/60=0,5 mol
0,2:1kgH2O = 0,5:x
x= 2,5 kgH2O
Isti tip zadatka: 11!
13.
Tk=Ke*m
Tk(metanol)=0,83*m
Tk(etanol)=1,22*m
Tk(metanol) < Tk(etanol) < Tk(benzen)
14.
Tk(aceton-1,71) < Tk(benzen -2,53) < Tk(hloroform-3,63)

Tk(benzen)=2,53*m

RASTVORI
Rastvori su homogeni, energetski stabilni disperzni sistemi, koji se sastoje od rastvaraa i rastvorene supstance.
U pravim rastvorima dimenzija rastvorenih estica ne prelazi 1nm (estice su rastvorene do nivoa jona ili molekula).
U koloidnim rastvorima je dimenzija rastvorenih estica 1-100 nm (agregati molekula ili makromolekuli).
Grubodisperzni sistemi (suspenzije i emulzije) kod kojih je dimenzija dispergovanih (raspodeljenih) estica iznad
100nm. Kod suspenzija je disperzna faza (rastvorena supstanca) vrsta, a kod emulzija tena.
Rastvore delimo na osnovu veliine estice u rastvorenoj supstanci.
disperzna faza (rastvorena supstanca)
disperzno sredstvo (rastvara)
Pri rastvaranju jedne supstance u drugoj, ona ije se agregatno stanje ne menja pri rastvaranju predstavlja rastvara.
Rastvara je istog agregatnog stanja kao i rastvor (jedini izuzetak je VODA uvek je rastvara!)
Rastvori razliitih koncentracija
Kako izraziti kvantitativni sastav rastvora? Kvantitativno i kvalitativno.
Kvantitativni sastav rastvora
molska (koliinska)koncentracija
cB=nB/V
masena koncentracija
B=mB/V
molalitet
bB=nB/mrastvaraa
Rastvaranje NaCl u vodi: kristal NaCl i hidratisani jon (solvatacija)
1. poces rastvaranje kristalne reetke, oslobaanje jona
2. proces hidratacija jona
Sve soli imaju KRISTALNU reetku!
Energetski efekti procesa rastvaranja (rastvaranje jonskih jedinjenja)
Da bi se razorila kristalna reetka potrebno je utroiti energiju (H1, energija kristalne reetke), dok se pri hidrataciji
energija oslobaa (H2). Toplotni efekat koji prati rastvaranje dat je kao:
hrastvaranja = H1 + Hh
Na+Cl-(s) -> Na+(aq) + Cl-(aq)
H=4,2 kJ/mol
Bez obzira na to da li je rastvaranje
egzotermno (H<0) ili endotermno (H>0) ono je uvek spontano!! G<0
(G nezavisno od znaka H, moe da bude manje od nule, samo u sluaju kada je S>0, odnostno kada entropija
raste.____________________)
Rastvorljivost
Koncentracija rastvorene supstance u zasienom rastvoru na odreenoj temperaturi najee je data u gramima rastvorene
supstance u 100g vode i predstavlja rastvorljivost te supstance na odreenoj temperaturi.

15.

16.
5.

ZADACI osobine rastvora:

Hrastvaranja = H1+Hh za hrastvaranja > 0
Hl > 0
Hh < 0
heterogena smea
ZADACI KOLOIDI
apsorbuje toplota iz okoline

KOLOIDNO-DISPERZNI SISTEMI
Koloidni rastvor SOL ima estice veliine 1-100 nm sadre 103-109 atoma koji ili ine agregate manjih molekula ili
pripadaju jednom velikom molekulu (makromolekulu). Rastvor nukleinskih kiselina, proteina....
Tindalov (Tyndall) efekat
Za sve koloidne rastvore homogeni su! 2 faktora : estice su stabilizovane svojim naelektrisanjem ili apsorbuju jone iz
svoje okoline. I svi pokazuju Tindalov efekat i ne podleu dijalizi (ne prolaze kroz polupropustljivu membranu).
Dijaliza koloida NE podleu!

Stabilnost i naelektrisanje koloida

Stabilnost koloidnih rastvora je posledica delovanje dva faktora:
1. naelektrisanje koloida
2. vodenog omotaa na njegovoj povrini.
Koloidna estica nosi naelektrisanje ili
1. zato to je dolo do jonizacije grupa koje se nalaze na njenoj povrini zavisno od pH (to je sluaj kod proteina )
2. od selektivne adsorpcije jona iz okolnog ____________
Pr. AgCl teko rastvoran u vodi
estice apsorbuju prvi adsorpcioni sloj, pa mogu i drugi i na taj nain su stabilizovane (granula, micela)

Taloenje/koagulacija koloida
Koloid stabilizovan dvostrukim eda gradi vee agregate ukoliko se koloidne estice oslobode adsorbovanih jona i nau
na dovoljno bliskom rastvojanju tako da doe do njihovog privlaenja i taloenja.
ovaj uslov se postie ____________________
Proces taloenja koloida se zove KOAGULACIJA a dobijeni talog KOAGULUM.
Koagulum se moe, ponovo prevesti u koloidni rastvor postupkom PEPTIZACIJE.
Hidrofobni i hidrofilni koloidi
U zavisnosti od koliine adsorbovane vode nastaju:
hidrofilni ili hidrofobni koloidi
Hidrofilni koliidi adsorbuju velike koliine vode i grade viskozne sokove
Hidrofilni solovi mogu koagulisati jedino pri dodatku velikih koliina elektrolita (zasieni rastvori).
__________________
Isoljavanje hidrofilnih koloida
Taloenje koloida velikim koncentracijama soli se zove ISOLJAVANJE. Isoljavanje hidrofilnih koloid aje u osnovi
DEHIDRATACIJA koloida, odnosno uklanjanje vodenog omotaa sa koloidne estice, koje je praeno taloenjem.

1.
2.
4.

ZADACI KOLOIDI:
glukoza monosaharid potpuno rastvoren u vodi (monomolekulski rastvor)
sol (koloidni rastvor) -> kada se oduzima voda dolazi do umreavanja gela
skrob u toploj vodi se ne rastvara dobro

Koloidni rastvori rastvori makromolekula (proteini,... ) ili hidrofobni (koloidni sumpor, teke rastvorne soli AgCl3...)
6.
vrste emulzija puter
9.
koagulacija dodatak jakog elektrolita

OKSIDOREDUKCIJE
(REDOKS REAKCIJE)
str. 71, uradie se 21 zadatak od 51
Vesna Vuji
Koje su to reakcije? To su reakcije koje se karakteriu prelaskom elektrona sa jednog molekula na drugi.
ta je oksidacioni broj? Broj elektrona koji je potreban da bi se nagradila veza i nain na koji se angauju jeste
oksidacioni broj. Ako se gube e-, oksidacioni broj raste, a kada se primaju raste.
ta je oksidacija, a ta redukcija? Oksidacija jeste gubljenje elektrona, a redukcija primanje elektrona.
Da li elektroni stvarno prolaze na atom elektronegativnijeg elementa? Pri graenju kovaletne veze elektroni se pomere
samo ka elektronegativnijem atomu.
Supstanca koja predaje elektrone drugoj REDUKCIONO sredstvo, kada je predala elektrone poveava svoj oksidacioni
broj!
OKSIDACIONO sredstvo supstanca prima elektrone, smanjuje se oksidacioni broj i naziva se REDUKCIJA.
Redukciono sredstvo ----e- --- oksidaciono sredstvo
(predaja e-, poveanje
(primanje e-,
oksidac. br.
smanjenje oks. broja
OKSIDACIJA)
REDUKCIJA)
ZADACI:
2.
16.

Redukcija je: primanje elektrona

Redukcija smanjenje oksidacionog broja
Hg+2 Hg0

20.
10.
Oksidacioni broj i kako se odreuje
Max oks. br. = broj grupe (otputeni svi elektroni iz poslednjeg energetskog nivoa)
Min oks. br. = br. gupe 8
S max +6, min -2
8.

N-N veza se ne uzima u obzir (dva ista atoma!)

Koja kiselina hlora nastaje dejstvom sumporne kiseline na barijum-hlorat?

kiselina
HCl
HClO
HClO2
HClO3
HClO4

naziv kiseina
hlorovodonina
hipohlorasta
hlorasta
hlorna
parhlorna

anhidrid
nema
Cl2O
Cl2O3
Cl2O5
Cl2O7

-1
+1
+3
+5
+7

oks.br.Cl
soli
hlorID
hipohlorIT
hlorIT
hlorAT
perhlorAT

to vie O2 to je JAA kiselina!!!

Odrediti oksidaciono ili redukciono sredstvo
Ako je atom nekog elemnta ima max oksidacioni broj u datom jedinjenju, tada moe samo da se redukuje i da bude
OKSIDACIONO sredstvo.
Ako je atom nekog elementa ima min oksidacioni broj u datom jedinjenju, tada moe samo da se OKSIDUJE (otputa
elektrone) i da bude REDUKCIONO sredstvo.
Ako je oksidacioni broj atoma u jedinjenju izmeu min i max, tada to jedinjenje moe da bude i OKSIDACIONO i
REDUKCIONO sredstvo.
Zavisi od drugog molekula (ako je drugi redukc. sredstvo, bie oksidaciono).

14. Oksidaciona sredstva prima elektrone, ima max oksidac. broj

Mn max +7
12. izmeu max i min broja!
H2O2 kiseonik je -1!!! Vodonik peroksid veza izmeu dva ista atoma tano na sredini, niko ne
dobija niti ne gubi elektron (ne uzima se ova veza). Da se oksiduje O2, da se redukuje H2O.
H2O2 + KMNO4 (jako dobro oksidaciono sredstvo!!! K-permanganat) O2 + MnO2 + KOH + H2O
2 O-1 O2 + 2e/x3
Mn+7 + 3e- Mn+4
/ x2
3H2O2 + 2KmnO4 3O2 + 2MnO2 + 2KOH + 2H2O
neutralna sredina Mn+7 Mn+4
21.

Oksidoredukcije u organskoj hemiji

2KmnO4 + 5 H2C2O4 + 3H2SO4 2MnSO4 + 10CO2 + K2SO4 + 8H2O
Mn+7 + 5e- Mn+2
/x2 (duplira zbog H2C2O4)
C+3 C+4 + e/x5
Mn+7 Mn+2 u kiseloj sredini!
KMnO4 u kiseloj sredini pH<7 (H2SO4) onda Mn+7 Mn+2
u neutralnoj sredini pH=7
Mn+7 Mn+4
u baznoj pH>7 Mn+7 Mn+6
COOHCOOH (C+3)
C-H (-1)
C-C (0)
C X (jednostruka veza +1, dvostruka +2, trostruka +3)
50.
Koji metal moe da istisne H2 iz mineralne kiseline?
Naponski niz

16.3.2013.
Koji metal moe da istisne H2 iz mineralne kiseline?
Mteali ispred vodonika su redukciona sredstva, a iz oksidaciona.
Koji od navedenih metala u reakciji sa sumpornom kiselinom NE moe da istisne vodonik?
1) K
2)Fe
3) Mg 4)Pb
5)Au
Naponski niz metala je niz u kome su metali poreani na osnovu svojih redukcionih sposobnosti.
I, II Al svi su pre VODONIKA (dobra su redukciona sredstva)
Fe je ispred olova Pb.
Li, K, Na, Ca, Mg, Al, Zn, Fe, Sn, Pb dobra redukc. sr. H

Cu, Hg, Ag, Au dobra oksidac. sredstva

Svaki metal pre H2 u naponskom nizu moe da istisne gas vodonika iz kiseline, dok metali za H2 ne mogu!
ZADACI:
9.
11.
30.

Zn + 2HCl ZnCl2 + H2
Zn0 Zn+2 + 2e2H+ + 2e- H20

Kako metali koji se nalaze IZA H2 u naponskom nizu metala reaguju sa kiselinama (konc. H2SO4, conc. HNO3, razbla.
HNO3)? Kiselina se redukuje do GASA!
M + conc. H2SO4 Mn+ + SO42- + SO2 + H2O
M + conc. HNO3 Mn+ + NO3- + NO + H2O
M+ razbl. HNO3 Mn+ + NO3- + NO + H2O
Oksidaciono sredstvo prima elektrone! Bolje je ono koje moe VIE elektrona da primi, zato je razblaen. kiseli. bolje
oksidaciono sredstvo.
Metal se uvek oksiduje do najveeg oksidacionog stanja!!
Cu +1 i +2 ide do +2 u
Hg +1 i +2
Ag +1
ZADACI:
45.
Cu + konc. H2SO4 CuSO4 + SO2 + H2O
(koeficijenti)
Cu0 Cu+2 + 2e
S+6 + 2e- S+4
Cu + 2H2SO4 CuSO4 + SO2 + 2H2O
Broj otputenih elektrona i primljenih nije isti, treba da se sredi! Zato paziti METAL + KISELINA u sreivanju!
46. isti kao prethodni
Ag + razbl. HNO3 AgNO3 + NO + H2O
Ag0 Ag+1 + e- / x3
N+5 + 3e- N+2
3 Ag + 4 HNO3 3 AgNO3 + NO + 2H2O

AgNO3 + NaCl AgCl + NaNO3

1mol AgCl : 143,5 g = x mol AgCl : 8,61 g

x = 0,06 mol Ag

1mol Ag : 108g = 0,06 : x g

x = 6,48 g

8,1 g : 100% = 6,48 g : x

x = 80%
Bakar ili iva (Cu ili Hg) DVOVALENTAN!
NO2 conc kiselina!!
Z + conc. HNO3 Z(NO3)2 + NO2 + H2O
Z0 Z+2 + 2eN+5 + 1e- N+4 / x2
31.

Z + conc. 4HNO3 Z(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O

Koji metal moe da istisne drugi metal iz njegove soli?
Metal koji se pre pojavljuje u naponskom nizuj moe da istisne drugi metal koji se nalazi nie u naponskom nizu iz
jedinjenja.
Bilo koji metal koji se pre pojavljuje u naponskom nizu moe da istisne metal koji je nie koji se pojavljuje kao soli
(bolje je REDUKCIONO sredstvo)!
LI, K, Na, Ca, Mg, Al, Zn, Fe, Sn, Pb, H, Cu, Hg, Ag, Au + plemeniti
ZADACI:
18. Fe moe da istisne Ag zato to se nalazi nie u naponskom nizu!
17. elementi 7 grupe: F, Cl, Br, J, As F vea tenja da privlai elektrone NAJJAE OKSIDACIONO SREDSTVO
(opada u grupi)!!
15. 2KBr + J2 2KJ + Br2
elektronegativnost Br > J
halogeni elementi su dobra oksidaciona sredstva
jaina oksidacionog sredstva: F>Cl>Br>J
tako da Br istiskuje J iz JEDINJENJA!!
51. Cl2 + KJ KCl + J2
(hlor je elektronegativniji, bolje oksidaciono sredstvo)
1 mol J2 : 6*1023 molekula = 2 * 6* 1023 atoma J = 12 * 1023 = 120*1022
1 mol J2 : 120 * 1022 = x : 2,4 * 1022
x = 0,02 mol J2 = 0,02 mol Cl2
0,02 * 22400 mL = 448 mL Cl2

Jednaine potrebne za zadatke:

srediti koeficijente
J2 + conc. HNO3 HJO3 + NO2 + H2O
NH4Cl + NaNO2 N2 + NaCl + H2O
H2S + SO2 S + H2O
Cl2 + H2S + H2O H2SO4 + HCl
FeCl3 + H2S FeCl2 + S + HCl
PH3 (fosfin) + O2 P2O5 + H2O
32. 2Al + 6NaOH 2Na3AlO3 + 3H2
ili 2Al + 2NaOH + 6H2O 2Na[Al(OH4)]- + 3H2 natrijum-aluminat
primer 1: (sve je isto, samo treba srediti koeficijente)
HClO3 + HCl Cl2 + H2O
HBrO3 + HBr Br2 + H2O
HJO + HJ J2 + H2O
2009. prijemni: U reakciji bakra sa razbl. HNO3 nastaje bakar (II)-nitrat, azot(II)-oksid i voda. Koliko e se cm3 azot(II)oksida (n.u.) osloboditi u reakciji 76,8 mg bakra sa razblaenom azotnom kiselinom? Ar(Cu)=
2010. Koliko se milimola broma dobija u reakciji 1,19g kalijum-bromida sa potrebnom koliinom kalijum-bromata, u
kiseloj sredini (HCl) ? Ar(K)=39, Ar(Br)=80

XIII ELEKTROHEMIJA
(strana 79, uradie se 21 zadatak od 27 i IV-5 iz informatora)
Grana hemije koja prouava vezu izmeu hemijskih promena i elektrinog rada.
Ehemijska GALVANSKI ELEMENT Eelektrina ELIJA ZA ELEKTROLIZU Ehemijska
Elektrohemijski procesi:
1. u spontanoj hemijskoj reakciji oslobaa se energija koja se prevodi u elektrinu energiju (galvanski elementi)
2. koristi se elektrina energija koja omoguava nespontanu hemijsku reakciju (ELEKTROLIZA)
red1 ox1 + neox2 + ne- red2
_____________

polureakcija OKSIDACIJE
polureakcija REDUKCIJE

red1 + ox2 ox1 + red2

Red1 i ox1 su redukovani i oksidovani oblik supstance 1, red2 i ox2 su redukovani i oksidovani oblik supstance 2.
Redoks par: ox/red (konjugovan par)
to je oksidaciono sredstvo jae to je redukciono sredstvo slabije i obrnuto.
Par ZnO redukovani oblik ! Zn je oksidovani oblik !
Cu2+/Cu
Zn2+/Zn
ta se deava ako se metal stavi u rastvor svoje soli?
1. metal se RASTVARA !
M(s) Mn+(aq) + neOKSIDACIJA
Metal se naleketrie NEGATIVNO. Zn2+/Zn redoks par/elektroda/poluelement metal je jae redukciono
sredstvo, a njegovi joni slabije oksidaciono sredstvo. Elektrini dvosloj metal/rastvor. Potencijal izmeu metala i
rastvora elektrodni ili REDOKS potencijal.
Zn(s) Zn2+(aq) + 2e- OKSIDACIJA
Tj, poto su joni cinka preli u rastvor (potpuno naelektrisani) elektroni ostaju na ploici. elektrie se negativno
(njena povrina) i privlai pozitivne jone oko ploice stvara se DVOSLOJ. Javlja se redoks potencijal! A par
jona cinka i cinka ine REDOKS PAR. Na ploici ostaju negativni elektroni. Razlika ini jedan elektrodni ili
redoks potencijal. Proces rastvaranja ide dokle go dima
2. joni metala iz rastvora se TALOE na povrini metala
Mn+(aq) + ne- M(aq) REDUKCIJA
ta se deava sa metalima iza ? Poto su to dobra oksidaciona sredstva, dobro primaju elektrone (joni se
redukuju do elementarnog stanja). Metal se naelektrie pozitivno (tj. ploica). Stvara se redoks potencijal,
ploica se naelektrie pozitivno. Joni metala su jae oksidaciono sredstvo, tj. metal je slabije redukciono
sredstvo. Elektrino dvosloj metal/rastvor, elektrodni ili redoks potencijal.
U zavisnosti od prirode metala jedan od ova dva procesa je izraeniji.
Ako bismo poreali redoks parove prema potencijalu, opet bismo dobili niz :
K+/K dobra redukciona sredstva imaju NEGATIVNE vrednosti, to je vea to je (ispred vodonika). A iza imaju
pozitivne, dobra oksidaciona sredstva.
Na+/Na
Galvanska ili elektrohemijska elija (Daniell-ova elija element)
E0Zn2+/Zn= -0,76V
E0Cu2+/Cu= 0,34V
Anoda (OKSIDACIJA) negativno naelektrisana.
Katoda (REDUKCIJA) pozitivno naelektrisana.
Spontana hemijska reakcija omoguava koristan elektrini rad (protok struje).

Elektromotorna sila elektron ide ka pozitivnoj katodi!! I dobija se elektrina struja. Elektrolitiki most spaja elemente
i provodi elektrone.
Uvek se od katode oduzima potencijal manje!!!
Zn-elektroda, anoda (oksidacija): Zn(s) Zn2+(aq) + 2eCu-elektroda, katoda (redukcija): Cu2+(aq) + 2e- Cu(s)
elijski dijagram:
Zn anoda | Zn2+ (1mol/L) | | Cu2+ (1mol/L) | Cu katoda
Standardni elektrohemijski potencijal elije ili Ems: E0el = E0kat E0anod
ZADACI:
9. Metali ispred vodonika!
7. imaju veliku tenju da se OKSIDUJU!
Da je od ovih elemenata napravljena elektroda, kako bi bila naelektrisana? NEGATIVNO ANODA!!
15. Ispred vodonika anoda!
16.
17.
18. Katoda je uvek ona na kojoj se vri REDUKCIJA!
19.
Vodonina elektroda (SVE)
Kako se meri redoks potencijal jedne katode? Mora da se ima dva para (galvanska elija) i da se oita razlika u
potencijalu, ne moe ponaosob.
Dogovorom emo uzeti jedan na koji emo uvek meriti sve ostale, a za njega emo rei da je 0.
Redoks par koji sadri proton H+ | H2
Moe da bude i anoda i katoda u galvanskoj eliji: H2(g) 2H+(aq) + 2eoksidac/ redukc.
T=25C
p=101,3kP
cH+=1mol/L
ta se deava sa anodom pre H2 ? predaju OKSIDACIJA. Ako se metal oksiduje deava se redukcija !
Ako se spari elektroda sa metalima posle primaju elektrone, lako se reduju , deava se OKSIDACIJA.
******** Elektromotorna sila jednog od navedenih galvanskih spregova jednaka je standardnom potencijalu katode
sprega. Zaokrui odgovarajui spreg.
Ems = Ekat Eanod
to znai da je Eanod = 0, tj Anoda = sve (OKSIDACIJA)
H2(g) 2H+(aq) + 2e1) Zn | Zn2+ (1mol/L) || Cu2+ (1mol/L) | Cu
2) Pt, H2(g) (p=101,3 kPa) | H+ (1mol/L) ||| Ag+ 1mol/L | Ag
3) Cu | Cu2+ (1mol/L) || Ag+(1mol/L) | Ag
4) P = 1 KPa
5) || Ag (1mol/L) | Ag

ELEKTROLIZA
Eelektrina Ehemijska
Elektroliti disosuju na JONE.
Potrebna je energija (elektrina) da bi se odigrala NESPONTANA hemijska reakcija.
Koja vrsta estica se nalazi u rastvoru ili rastopu elektrolita i kako se kreu?
ZnJ2(s) Zn2+(aq) + 2J-(aq)
ta se deava pod dejstvom elektrolinog polja? Dolazi do DISOCIJACIJI estica na JONE.
Pozitivni joni putuju ka NEGATIVNOJ elektrodi i na njoj se redukuju, primaju e-.
Zn2+(aq) + 2e- Zn(s)

Negativni joni putuju ka pozitivnoj elektrodi i na njoj se oksiduju, otputaju e-.

2J-(aq) J2(s) + 2eAnoda je u elektrolizi POZITIVNA vri OKSIDACIJA, odlaze negativni joni ANJONI, otputaju se elektroni.
Katoda je NEGATIVNO naelektrisana vri REDUKCIJA, primaju se elektroni.
Tokom elektrolize, pod dejstvom elektrine struje, dolazi do usmerenog kretanja jona elektrolita (iz rastvora ili rastopa)
ka odgovarajuim elektrodama i izdvajanja produkta elektrolize na elektrodama.
elija u kojoj se odigrava elektroliza zove se ELEKTROLITIKA ELIJA.
Elektrode:
anoda (oksidacija, pozitivno naelektrisana)
katoda (redukcija, negativno naelektrisana)
ZADACI:
2. Rastvor soli.
NaCl Na+ + Clanoda (+) :
katoda (-):

2Cl- Cl2(g) + 2eoksidacija

Na+ + e- Na(l) / x2
redukcija
2Cl- + 2Na+ Cl2(g) 2Na(l)
1. H+ joni imaju veu tenju da prime elektrone od Na+ (poloaj u naponskom nizu). Vai za elemente Ia, IIa i Al
(oksiduju se)!!! Za Zn ili Pb ipak e se ipak redukovati!
NaOH Na+ + OhH2O H+ + OHH+ idu ka katodi (katjoni), OH- idu ka anodi (anjoni)
Proton lake prima elektrone!! Na katodu ide proton!
A+: 4OH- 2O2 + 4e- + 2H2O OSLOBAA SE KISEONIK!
K-: 2H+ + e- H2
Primarni proizvod elektrolize ta se izdvaja na elektrodama.
Sekundarni proizvod - NaOH.
3.
NaCl Na+ + ClH2O H+ + OHkatoda(-) : 2H+ + 2 e- H2 tj. voda se redukuje 2H2O 2H2 + 2OHanoda(+) : 2Cl- Cl2 + 2eprimarni produkti elektrolize:
sekundarni produkt:

Cl2 na anodi i H2 na katodi

Na+OH-

Slini: 14 (at se oslobaa na anodi), 13 (na katodi?), 10, (kako se menja pH) !
Izuzeci: 4 i 5!! Jedna od elektroda napravljena od metala iji su joni u rastvoru! Nije NEUTRALNO! Srebro prima
elektrone, izdvaja se elementarno srebro. Na anodu ide kiseonine kiseline OH-!!!
5. AgNO3 Ag+ + NO3H2O H+ + OHK-:
Ag+ + e- Ag
srebrna A+(Ag) : Ag Ag+ + e1molAg : 108g = x : 3,24
x = 0,03 mol
24.
Nije naglaeno da je anoda od srebra, podrazumeva se da je Pt!!!!
AgNO3 Ag+ + NO3H2O H+ + OHNa katodu odlaze joni srebra i redukuju se, a na anodu odlaze OH- joni i oksiduju se do elementarnog kiseonika!
elektroda je od inertnog metala!!!
11. Koji metali najlake primaju elektrone? Koji e se prvi jon redukovati? Ag, Pb, Fe, Zn !
21.
spontana G < 0
reakcija nije spontana G > 0

sistem je u ravnotei G = 0
Kvantitativni aspokti elektrolize
I Faradey-ev zakon
Masa produkta izdvojenog na elektrodi tokom elektrolize srazmerna je koliini naelektrisanja koja proe kroz rastvor ili
rastop elektrolita.
m= k*q
q=I*t
M= k * I * t
k konstanta razmene, q koliina naelektrisanja [C], I jaina struje [A], t - vreme[s]
II Faraday-ev zakon
1F = 96500 C
F Faraday-eva konstanta (naelektrisanje 1 mola elektrona)
Koliina naelektrisanja od 96500 C izdvaja na elektrodi 1 mol jednovalentnog elementa.
Na+ + e- Na
za 1 mol Na treba (6*1023 e-)
1F
Mg2+ + 2e- Mg
za 1 mol Mg treba 2* (6*1023 e-) 2F
Al3+ + 3- al
za 1 mol Al treba 3* (6*1023 e-) 3F
primer3:

I = q/t
q= I*t = 3960 C (C=As)
Fe2+ + 2e- Fe
1mol atoma Fe: 2*96500 = x : 3960
x= 0,02 mol
6.
Al3+ + 3e- Al
1 molAl : 3*96500 = x : 57894
x= 0,2 molAl
m = n*M = 5,4 g

prijemni 2009./2012. Pri elektrolizi zasienog vodenog rastvora KCl (NaCl) na anodi se izdvaja:
1) Hcl 2) H2
3) O2
4)Cl2
5)Cl2O

23.3.2013.
OKSIDI, HIDRIDI
Rade Bai
Osnovni problem pisanje formula i tipovi neorganskih jedinjenja.
Osnovni tipovi jedinjenja OKSIDI i HIDRIDI najednostavniji, pa BAZE, KISELINE, AMFOLITI.
OKSIDI jedinjenja kiseonika sa bilo kojim elementom (osim plemenitim).
Kriterijumi:
1. ta se deava kada ih poveemo sa vodom (pa tako nastaju kiseline, baze, amfoliti, neutralni)
2. ova prethodna povlai drugu, sa im daju soli amfoterni daju i sa kiselinama i sa bazama soli tj. sve ovo vrsta
elemenata
Kako delimo elemente? Metali, nemetali, metaloidi (od bora do astata), ali postoji jo par kriterijuma po broju atoma
kiseonika od 1 do 7 (max broj elektrona koji drugi atom moe da otpusti je 7).
Bilo koji iz sedme grupe pr. Cl moe da otpusti 7 elektrona Cl2O7.
I moemo da ih podelimo po jo jednom kriterijumu primer alkalni metal sa O2 gradi 3 jedinjenja:
K2O K+1, O-2
OKSIDI
K2O2 K+1, O-1
PEROKSIDI
K3O2 K+1, O-1/2
HIDROKSID
Moemo da ih poveemo (treba da nauimo napamet ili logino nauiti neutralne i amfoterne).
Neutralni oksidi: (ne reaguju) oksidi azota azot(I)-oksid ili azot-suboksid N2O (i stara nomenklatura, moramo znati
obe)

NO, CO, F2O oksidacioni broj kiseonika je +2 jedino jedinjenje gde kiseonika DAJE ELEKTRONE!!

Amfoterni:

Be- berilijum, njegov oksid je amfoteran, baznost opada odozdo nagore! BeO,

ZnO, PbO,

PbO2, SnO, Sn2O, Al2O3, As2O3, Sb2O3, Fe2O3, MnO2

Kako zapamtiti - +2, +3 i +4 oksidi!
Svi ostali nemetalni oksidi moraju da budu KISELI!! Plus, kod njih se pojavljuju i 3 metalna oksida!
Neki metali mogu da daju metalni oksid.
Kako raste oksidacioni broj, tako raste i kiselost. Mn MnO kiseo, MnO2
Jedina 3 oksida metala CrO3, MnO3, Mn2O7.
Svi nemetalni oksidi i prethodna 3 su kiseli, a svi ostali moraju da budu BAZNI.
Problem:
oksid kada reaguje sa kiselinom mora da se zna ta gradi!
Ukoliko kiseli oksid stavimo u vodu, nastaje kiselina.
SO2 + H2O kiselina H2SO3 sumporasta zbog oksidacionog broja nomenklatu
H3BO3 borna
B+3 kao i fosfor, ali je u 3 grupi i ovo je njemu najvie oksidaciono stanje 3
H3PO3 fosforasta P je isto +3 ali je on u PETOJ grup ii !
-NA max ox broj
-ASTA
Kada ima vise kiselina:
HClO4 Cl+7 - perhlorna
HClO3 Cl+5 hlorNA (umesto NA moe i SKA, tj. OVA)
HClO2 Cl+3 - hlorasta

HClO Cl+1 - hipohlorasta

HCl
Cl-1 - hlorovodonina (nemaju kiseonika, njihove SOLI se zavravaju na ID)
Ima samo nekoliko kiselina gde je element +7 i to je preko uobiajenog max broja.
NaClO4 PER-hlorAT
NaClO7 hlorAT
NaClO2 hlorIT
NaClO HIPOhlorIT
Sa hidridima ista pria
HIDRIDI jedinjenja vodonika sa uglavnom jednim elementom (sa vie KISELINA). Delimo ih na kisele, neutralne i
bazne. Na osnovu vrste na metale, nemetale i metaloide.
Hidridi I, II, alkalnih, zemnoalkalnih su karakteristini po tome to je vodonik -1!!!!
Elektronegativnost sila koja privlai ili zadrava elektron u jonskoj vezi (F najelektronegativniji u svim jedinjenjima je
-1 naelektrisan). Posle F dolazi kiseonik, koji je u svim jedinjenjima -2, osim sa F je +2.
Zemnoalkalni uvek +2, Alkalni +1...
Problem vodonik nacrtan iznad halogenih elemenata (gas je meutim mesto mu nije tu jer nema 7 elektrona).
He nema 8 elektrona, ve samo 2.
Najmanje elektronegativan Fr jaina baza opada u grupi, a kiseline obrnuto.
H po faktoru negativnosti je elektronegativniji od svih levo zato je -1!!
F faktor 4!
NaH bazni, u vodi daju vodu i elementarni vodonik.
Hidridi zemnoalkalnih isto!
Hidridi 7. grupe
Kod 6. grupe je situacija odozgo nadole nastaje kiselost hidrida. H2O je neutralan. Hidrid sumpora je kiseo!
5. grupa N pravi i KISELE i BAZNE hidride. Od baznih amonijak daje HIDROKSIDNE jone, alit u je i hidrazin
H2N-NH2 . Azot ima KISELI hidrid! Soli AZIDI H- N=N N (HN3)
Oksidi tipa oksid-azota N2O3, B2O3 daju KISELINU samo! Svi ovi atomi moraju da grade molekul kiseline
H2N2O4
N2O3 + H2O H2N2O4 = 2HNO2
B2O3 + 3H2O H6B2O6 treba im 3 molekula H2O = 2H3BO3
isto P2O3
P2O5
As2O5
(anhidrid azotaste kiseline) N2O3 + NaOH moraju da daju so i vodu H2O + NaNO2 nitrid! nije oksidoredukcija!
vai skoro za sve!
18. N neutralni oksidi, F gradi bazne, As amfoterne,
19. Fe iako je metal, gradi amfoterne okside (Fe2O3) ima izrazito bazni karakter, ali je amfoteran!
20.
21. CO, N2O neutralan, B2O3 kiseo
23. Kisele soli dvobazne i viebazne kiseline! Prema broju vodonikovih atoma u molekulu, ali nije samo to.
CH3COOH, H3PO3(ima 3 vodonika, ali je dvobazna kiselina), HCOOH
Dvobazna kiselina 1 kisela i 1 neutralna so
Trobazna 2 kisele i 1 neutralna
Disocijacijom jedan broj disosuje i daje hidroksidne i _______ joen
P2O5 trob
B2O3 daje 2 kisele soli!
Kod kiselih i baznih oksida 3 meovita : 2 kisela meovita oksida
Cl2O3 + Cl2O5 Cl je +4 a NE MOE !

Cl2O3 + H2O HClO2 + HClO3

N2O3 + N2O5 NO2
FeO + Fe2O3 Fe3O4 meoviti oksid (magnetit, ruda)
Al2O3 amfoterni oksid, trobazna kiselina
Mn2O7 jednobazna
neutralna so fosforaste kiseline Na2HPO3 vodonik ne moe da se zameni atomom metala
24. Anhidridi kiselina oduzima voda!
31. Bilo koja baza ili kiselina otpada.
32. I AMFOTERNI reaguju sa kiselinom.
39. 0,3 mol HNO3 daje 0,15 mol soli neutralne
Metal +2 (NO3)2
P4O6 javlja kao dimer! Obratiti panju u knjizi za drugu godinu.
U grupi kiselost ___________________
3 vrste zadataka:
1. po zakonima (po formuli)
2. stehiometrija
3. ___________
itanje formula: toliko mola toga i toliko mola toga daje toliko mola toga!!

H2 formula
H simbol
NaCl jedinjenje
H2 = 2 * 1g (masa) = predstavlja izvestan broj molekula 6 *1023 (broj) = 1 mol molekula (koliina) = 22,4 L = 2*6*1023
atoma! = 2 mol atoma
Koji elementi mogu da nagrade molekul? Uglavnom GASOVI (svi osim PLEMENITIH).
H2, N2, O2, O3, F2, Cl2, Br2(teno), J2(vrsto)! Grade molekule!
C32, P4, Sc ALOTROPSKE MODIFIKACIJE (nisu pravi molekuli)!!
1000 = KILO
6*1023 = MOL
1 mol supstance podrazumevaju se MOLEKULI!
MILI = hiljaditi deo 1/1000 = 10-3
3g H2 koliina 1,5 g
7 mg N2 1 mol N2 = 28 g , koliina 0,25 mmol, a koliko ima molekula 1,5 * 1020, a zapremina ? 5,6 mL , a koliina
atoma je duplo vea !
1.

2.
3.
4.

5.

6*1019 atoma azota = koliina 0,1 mmoL atom

NH3 amonijak
0,1 mol NH3 = 0,1 mmoL NH3
Ako jedan mol ima 22,4 L onda ima 2,24mL
tj 2,24mL!
280/22.4 = 12,5
25mmoL atoma 25*10-3 * 6 * 1023
hipohlorasta voda ne moe mora x2
HClO x 2 = H2Cl2O2
H2 O H2
224 mL Cl2 ? 10 mmol Cl2 = 20 mmol Cl * 10 mmol atoma O
voditi rauna 450 mL vode

1 mol iskljuivo gasa = 22,4 L

1 mol vode = 18g = 18mL pri n.u.
450 mL = 450 g / 18g/mol = 25 mol H2O
daje 12,5 mol O2
2.
Ako je dvovalentni metal sulfide
M+2S-2 + O2 M+2O-2 +
1,94 g
1,62 g
194 g
162 g
97 metal
81
97g = M + 32
81g = M + 16
M = 65
6.
H2S
2:32
1:16 4g : 4g 4 e izreagovati sa 0,25 g = 4,25 g 3,75
7.
HgO
200 :16
10 :6 10g reaguje sa 0,8 g = 1,8 g
9.
CO2
12 :32 4,5 g i 16 g
4,5 reaguje sa 12 g kiseonika = 16,5 CO2
(svede na 1, vidi koliko ostane i pomnoi koliko treba)
12.
S
O
640mg 672 mL
30 mmol molekula kiseonika
to je 640 mg : 960 mg
2:3
14.
M+2CO3-2 M+2O + CO2
2,1g
1,0
1,1 g
40 g 16 g = 24 g M
15.
2N2O 2N2 + O2
300mL 300mL 150 mL kiseonika

30.3.2013.
OSOBINE ELEMENATA I JEDINJENJA
Nomenklatura: koliko smo u stanju da napiemo formulu i damo ime?
1.
CHCl3 organsko jedinjenje
NaOCl daje hipohloritne jone (Na-hipohlorit)
Cl2O7 daje perhloratni jon
CCl4 ne daje jone
2.
S2- joni sulfidni joni
CS2 daje Disulfidne jone
Na2S2O3 Na-tiosulfat, disocijacijom daje
KHS daje bi sulfidni jon
3. Metali d bloka koordinativno se vezuju za negativne jone anjone ili za molekule sa slobodnim elektronskim parom.
pr. [Ag(NH3)2]NO3 nomenklatura jon metala centralni, joni za koje je vezan LIGANDI i daju
kompleksan broj. 2 u br. kod liganata KOORDINACIONI BROJ : Diamin-srebro-nitrat! (Koord. br-lignd-centr.-nitrat)
[Ag(NH3)2]NO3 [Ag(NH3)2]+ + NO3- (primer sa SVIM vrstama hemijskih veza)
NO- kovalentna gotovo nepolarna veza
NH kovalentna jakno malo polarna veza
Ag-N koordinativna-kovalentna veza
kompl i nitratni jon jonska veza (AgO)
H-O-N(=O)=O
Kompleksni joni NE DISOSUJU !
[Cu(NH3)4]SO4 [Cu(NH3)4]+2 + SO4-2
Centralni joni su SAMO joni metala D-grupe (prelazni). Ostali NE GRADE kompleksne soli !!
Oksidoredukcije znati ta istiskuje (ta je jako oksidaciono sredstvo), treba se znati naponski niz Ia grupa (K, Na)
Iia.... Pb H Cu Ag Hg Au Pt
Poreani su po svojoj redukcionoj sposobnosti (raste oksidaciona sposobnost tj. primanje elektrona)
Bilo koji metal pre H uronjen u kiselinu mora da atom preda H! Desno od njega ne mogu pa zato se zovu plemeniti
metali!
Amfoliti, slabe kiseline, slabe baze i voda jonska reakcija.
Kompleksni jon ne moe da disosuje.
5. 1) jaki elektroliti
3) vodonikovi moraju da se spoje slaba ugljena kiselina H2CO3
KHCO3 + HCl ovo nije tano napisano, razume se da je u rastvoru postoje slobodni joni!
(molekul)
H2CO3 + K+ + ClI grupa alkalni skoro sve soli su rastvorne!
II karbonati i sulfadi i ___________ nisu rastvorni
Halogenidi su nerastvorni, HgCl je nerastvoran.
8.
6.

9.
12.
14.

4) Cu ne moe da istisne Fe!

2) topljenje ruda gvoa ( u knjizi)
Elementarni hlor se slabo rastvara u vodi, ali kada se rastvara dolazi do spontane oksidoredukcije (i prima i
otputa)
Cl2 + H2O HCl + HClO
Cl2 + NaOH NaCl + NaClO mora da se neutralie!
3) daje so
4)anhidrid sumporaste
5)bazno!
1) azotaste kiseline
2)kiseli hidrid
4) neutralni oksid!
1) neutralni hidrid!
4) meoviti kiseli oksid
3) neutralni

Sve se vrti oko neutralnih oksida i hidrida!

13.

Neto jaka baza istiskuje neto .....

(NH4)2SO4 + NaOH NH4OH (spontano raspada na NH3 i H2O) + Na2SO4
V = 448 mL => 20 mmol amonijaka
40 :10 = 100 :25
1 L = 50 mmol
0,25 mol = 250 mmol
15.
3)
16.
Amonijak moe da rastvori samo ako reaguje sa soli. Amonijak poto ima slobodan elektronski par gradi kompl.
sa jonom Ag diamin-srebrni jon.
AgCl + 2NH3 [Ag(NH3)2]+ClTrivijalni nazivi arsin AsH3
Hlorni kre je vrsta meovite soli.
Meovite soli :
CaOHCl (bazna so) + HClO H2O + Ca+2Cl-OCl- (CaClOCl meovita so, disocijacijom daje ______ hlorni kre)
CaO ivi/negaeni kre
Ca(OH)2 gaeni kre/ krena voda / kreno mleko
CaClOCl hlorni kre !
Cl2 + Ca(OH)2 CaClOCl (kalcijum-hlorid-hipohlorid) + H2O
20.
24.

4) nerastvoran CaCO3 krenjak/mermer !

autooksidoredukcija
NH4Cl + NaNO2 N2 + NaCl + 2H2O
N-3 -3e- N0
N+3 +3e- N0
m = 10,7 g NH4Cl
M = 53,5
n = 0,2 mol
25.

kalcijum-karbid ili kalcijum-acetilin so acetilena! (etina)

etin H-CC-H
kalcijum-karbid CaC2 je so etina i kalcijuma u vodi daje etin (gas)
CaC2 + H2O C2H2 + Ca(OH)2
26.
Li2O + CO2 Li2CO3
28.
meovita so magnezijum-amonijum-fosfat
29.
silicijum-dioksid (staklo) + HF (jedino rastvara staklo, dri se u plastinim bocama)
SiO2 + HF (H2F2 zato to HF HF, stvaraju se vodonine veze iz atoma molekula susednih)
SiO2 + 4HF SiF4 (gas) + 2H2O
25ml
0,02 mol/l
0,5 mmol HF
x = 0,125 mmol * 22,4 = 2,8 L
30.
kalcijum-hidrogensulfIT Ca(HSO3)2 - so sumporaste
kreno mleko Ca(OH)2
31.
amonijum karbonat (NH4)CO3 +2 NaOH (2NH3 + H2O) tj NH4OH + Na2CO3
9,6 mg
0,1 mmol
0,2 mmol
32.
P4 crveni fosfor (alotropska modifikacija)
P4 + NaOH + H2O PH3 + NaH2PO4
P0 +3e- P-3 / 5
P0 -5e- P+5 / 3
33.
Superoksidi strateka sirovina, regenerie kiseonik (sa CO2 stvara oksid).

4KO2 + 2CO2 2K2CO3 + 3O2

14,2 g
0,2 mol
0,15 * 22,4 = 3,36 L
35.
Cl2 + CO COCl2 fozgen!
Ugljene kiseline imaju HLORIDE i AMIDE.
R-C(=O)- OH
Hlorid: Cl C (=O) Cl
Amid: NH2- C (=0) NH2
36.
CaO + 3C CaC2 + CO
640 mg
Kiseonik uve -2 osim u oksidu F gde je +2, i u peroksidima.
STIPSA dvogube soli. One se samo nalaze u vrstom stanju. Ne postoje molekuli soli, spakovane su u jonske kristalne
reetke (postoji vie tipova). Rastvor dve razliite soli ista vrsta kristalne reetke, isparavanjem poinju da kristaliu u
jedan Kristal. Obino sulfati jednovaletnih i trovalentnih metala.
MI MIII (SO4)2 x XH2O
pr. K2SO4 x Al2(SO4)3 x 24H2O tj.
Kal(SO4)2 x 12H2O (kristalna/inkluiziona voda)
Ovo su STIPSE skupljaju krvne sudove. Bile su u upotrebi pre ivela.
42. sve ostalo su hidratisane soli. Plavi kamen CuSO4 x 5H2O
46.
autooksidoredukcija
trobazna je fosfitna
H3PO3 PH3 -3 + H3PO4 +5
PIROKISELINE pirofosfati soli
H3PO4 H2O = H4P2O7
H3PO4
GIPS CaSO4 x 2H2O
Vitamini grupe B gvoe i kobalt

6.4.2013.
ORGANSKA HEMIJA
HEMIJA UGLJENIKOVIH JEDINJENJA
Broj do sada poznatih neorganskih jedinjenja je oko 100.000.
Broj do sada poznatih organskih jedinjenja je oko 30.000.000 sa tendecijom rasta.
Atomi ugljenika se mogu meusobno povezivati u duge otvorene, zatvorene i ravaste nizove!
Veze izmeu atoma ugljenika mogu biti jednostruke, dvostruke (dvogube), trostruke ili kombinacije istih.
Drugi atomi kao H,O,N,S,P, halogeni i drugi mogu se vezivati za C atome dajui veliki broj jedinjenja.
Funkcionalne grupe
Funkcionalna grupa je atom ili grupa atoma ili predstavljaju deo organskog molekula koji je centar reaktivnosti i
odreuje hemijsko ponaanje celog molekula.
Funkcionalne grupe reaguju na odreeni nain bez obzira na ostali deo molekula.
Postoji vie tipova funkcionalnih grupa.
Funkcionalne grupe istog tipa pokazuju iste osobine bez obzira na ostatak molekula!!
sp3 - jednostruka
sp2 dvostruka (nezasieni)
sp trostruka veza (nezasieni)
Klasa jedinjenja sa O: alkoholi, aldehidi, ketoni...
S-H grupa: tioli
molekul sa Br: brom-ciklo-heksan (ciklo-heksilbromid)
Nukleofilni reagenski (vole jezgro)
Luisove baze, u hemijskim reakcijama daju ili otputaju elektrone i ponaaju se kao redukciona sredstva. To su molekuli
ili anjoni bogati elektronima koji u hemijskim reakcijama mogu da daju elektronski par.
Npr. H-O-H, OH-, Cl-, NH3, RO-, CN-, RS- itd
Elektrofilni reagenski (vole elektrone)
Luisovce kiseline u hemijskim reakcijama primaju elektrone. To su razliiti katjoni ii molekulideficitarni u elektronima
kao npr. H+, Br+, NO2+, R3C+, BF3, AlCl3
ZADACI: 19,20.
19.
No2+ - nitronijum jon (kod nitrovanja benzena), nastaje iz azotne kiseline
20.
Prikazivanje organskih jedinjenja
1. empirijske formule vrsta i relativan odnos atoma (pr. CH2)
2. molekulske formule vrsta i atoma u molekulu (pr. C3H6)
3. potpune strukturne formule
4. racionalne strukturne formule
5. formule veza-crtica
6. molekulski modeli

UGLJOVODONICI

Organska jedinjenja koja sadre samo ugljenik i vodonik (C i H)

Ugljovodonici:
1. aciklini
a. zasieni
i. alkani
b. nezasieni
i. alkeni
ii. alkini
iii. dieni
iv. polieni
2. ciklini
a. aliciklini
b. aromatini
i. monociklini
ii. policiklini
iii. kondenzovani prstenovi

NOMENKLATURA
PREFIKS OSNOVA SUFIKS
Sufiks odreuje funkcionalnu grupu!!
-AN:
alkani bez funkcionalnih grupa
-EN:
alkeni jedna dvostruka veza
-IN:
alkini jedna trostruka veza
-DIEN: dieni dve dvostruke veze
ALKANI
Sadre samo C i H.
Nemaju funkcionalnih grupa.
Svi C atomi su sp3 hibridizovani.
U molekulama se nalaze samo jednostruke veze.
Opta formula CnH2n+2
U homologom nizu alkana svaki sledei lan se razlikuje od prethodnog za CH2?
Broj izomera raste sa brojem ugljenikovih atoma!!!
HALOGENIZACIJA i SUPSTITUCIJA (halogena) koju zapoinju slobodni radikali karakteristini za alkane!!!
Nalaenje i dobijanje alkana
U nafti vii alkani!
U prirodnom gasu nii alkani.
CH4 nastaje truljenjem organskog materijala, u rudnicima.
Laboratorijsko dobijanje CH4:
CH3COO-Na+ + NaOH CH4 + Na2CO3
ZADACI:
31.
metan
32.
Mr(CH3COO-Na+) = 82
82 : 22,4 = x : 6,72
x = 24,6 g

Nomenklatura:
prefiks ta su i gde su supstituenti
osnova koji je najdui niz C atoma

sufiks ta je funkcionalna grupa

Prefiks odreuje vrstu, poloaj i broj supstituenata.
metil
CH3etil
CH3-CH2propil CH3-CH2-CH2izopropil
CH3-CH-CH3
osnova + il
Broj supstituenata iste vrste:
di- 2
tri 3
tetra 4
penta 5
Koliinu (broj istih supstituenata) piemo slovima!
POLOAJ SUPSTITUENATA
Ugljenikovi atomi najdueg niza se numeriu polazei od onog kraja koji je najblii supstituentu (najmanji brojevi).
Supstituenti se niu po abecednom redu.
prvo ide etil!!
4-etil-2,2,7-trimetiloktan
ZADACI:
15.
16.
Alkoholi za kakav je ugljenik vezana OH grupa!!!
Fizike osobine alkana:
Nepolarni su i nerastvorljivi u vodi.
Gustina 0,65 0,75 g/cm3 plivaju na vodi
Imaju niske take topljenja i kljuanja.
1 4 C atoma gasovi
5 17 C atoma tenosti
Preko 17C atoma vrsti!
26. Manja molekulska masa! I meumolekulske interakcije su najmanje izmeu kratkih molekula (najbolje su izmeu
linearnih molekula)!
H veze visoka taka kljuanja!
HEMIJSKE OSOBINE ALKANA
PARAFINI
Zahvaljujui svojoj hemijskoj strukturi slabo su reaktivni. Karakteristine reakcije su:
1. reakcije sagorevanja
2. reakcije supstitucije (halogenovanje)
3. krakovanje (piroliza)
4. reakcije sagorevanja alkana
Na viim temperaturama u prisustvu kiseonika, egzotermna!
CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O
Zadaci: 8-10, 5
7.
Opta formula sagorevanja:

CxHy + (x+y/4) O2 xCO2 + y/2 H2O

n(CO2) = 0,88/44 = 0,02
n(H2O) = 0,45/18 = 0,025
n(C) = 0,02
n(H) = 2 x n(H2O) = 0,05
n(C) : n(H) = 2 : 5 C2H5
Zadaci: 8,9,10
3.
27.
28.

CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O

C5H12 + 8O2 5CO2 + 6H2O(l)
8 O2 : 6H2O = 4O2 :x
x=3
m=nxM = 54
= 1 g/mL

2) REAKCIJE SUPSTITUCIJE (HALOGENOVANJE)

U prisustvu suneve svetlosti ili na temperaturi od 300C
17.
18.
CH4 + Cl2 hv CH3Cl + HCl
CH3Cl + Cl2 CH2Cl2 + Cl2 CHCl3 + HCl CCl4 + HCl
Mehanizam reakcije halogenovanja alkana (u knjizi)
29. SAMO 2 DERIVATA: 2metil-2hlor-propan, 1-hlor-2-metil-propan
3) KRAKOVANJE (PIROLIZA)
Na temperaturi...

ALKENI (OLEFINI)
STRUKTURA DVOSTRUKE VEZE
Nomenklatura
Alkeni imaju sufiks ENCnH2n
Poloaj dvostruke veze se odreuje po principu najmanjih brojeva.
HEMIJSKE OSOBINE
Reaktivni su zbog prisustva dvostruke veze.
Najvanije reakcije su:
1. reakcije adicije
2. reakcije oksidacije
3. reakcije polimerizacije
Reakcije elektrofilne adicije (slika)
Zadaci:
34. metana zasien ugljovodonik
Jedna sigma i jedna pi veza.

H2C = CH2

+ H2 CH3-CH3 etan HIDROGENIZACIJA

+ Br2 Br-CH2-CH2-Br 1,2-dibrometan BROMOVANJE
+ HCl CH3-CH2-Cl hloretan HIDROHLOROVANJE

+ H2O CH3-CH2-OH etanol HIDRATACIJA

Katalizator kada se adira H2O sumporna kiselina H2SO4! (vano) HIDRATACIJA!
Adicija H2, katalitika hidrogenizacija
R-CH=CH2 + H2
Zadaci: primer 2 i 51.
Akleni obezbojavaju bromnu vodu!!! To je reakcija ADICIJE BROMA (BROMOVANJE)!
51.

1g smee C6H14 ne reaguje

C6H12 reaguje sa bromom + Br2 C6H12Br2
V=5ml = 0,005 L
= 160 g/L
c = / M = 1 mol/L
n(Br2) = 0,005 mol
m(heksena) = 0,42 g 58% heksena
Adicija halogena (na sobnoj temperaturi)
R-CH=CH2 + Br2 Pt R-CH-Br-CH2-Br
(75-77)
66.
75.
CnH2n + Br2 CnH2nBr2
33,6g 64g
M(Br2) = 160 g/mol
33,6 : 64 = x : 160 x=84 g/mol
n*12+2n*1 = 84
14n=84 n=6 ugljenikovih atoma!
Adicija halogenovodonika (na sobnoj temperaturi, bez katalizatora)
R-CH=CH2 + H+ + CL- R-C2H4+ + Cl- R-C2H4Cl
Adicija HX na nesimetrine alkene
Markovnikovljevo pravilo
CH3-CH=CH2 + HCl CH3-CH(Cl)-CH3 A NE CH3-CH2-CH2-Cl
MARKOVNIKOVLJEVO PRAVILO: Pri adiciji na nesimetrino supstituisane alkene, elektrofil (to je najee H+
jon), vezuje se za C atom dvostruke veze koji sadri vei broj H-atoma, jer na taj nain nastaje stabilniji karbokatjon.
65.
Adicija sumporne kiseline
R-CH=CH2 + H2SO4 R-CH (O-SO2OH) CH3
Adicija vode, hidratacija u prisustvu sumporne kiseline
R-CH=CH2 + H2O H2SO4 R-CH(-OH)-CH3 adicija po Markovnikovljevom pravilu
35.
36.
37.
REAKCIJE OKSIDACIJE

1. SAGOREVANJE
CH2=CH2 + 3O2 2 CO2 + 2H2O;
H= -1380 kJ/mol
2. REAKCIJA SA KmnO4
CH2=CH2 + (O) + H2O KmnO4 OH-CH2-CH2-OH ETANDIOL
39.
40.

CH3-CH=CH2 KmnO4 CH3-CH(-OH)-CH2-OH 1,2-propandiol

ALKINI
CnH2n-2
Sufiks in
Poloaj trostruke veze po principu najmanjih brojeva
H-CC-H etin (acetilen)
CH3-CCH (propin)
HCC-CH2-CH3 (1-butin)
CH3-CC-CH3 (2-butin)
Adicijom vode na alkin = KETON!!!
Nalaenje i dobijanje alkina
Laboratorijsko (industrijsko) dobijanje etina:
a) CaC2 (kalcijum-karbid) + 2H2O C2H2 + Ca(OH)2
40.
Hemijske osobine alkina vrlo reaktivni
a) reakcije trostruke veze
b) reakcije H-atoma vezanog za sp C-atom
a) __________________
68.
a) H-CC-H + H-Cl CH2=CH-Cl + HCl CH2-CH-Cl2
GRUPA IZ ETENA = VINIL
Adicija vode na alkine
U kiseloj sredini, u prisustvu HgSO4 kao katalizatora.
Adicija prema Markovnikovljevom pravilu
Adicioni proizvod je nestabilan i prelazi u odgovarajue karbonilno jedinjenje.
R-CC-H + H2O HgSo4/H2SO4 R-C(-OH)=CH2 (nestabilan) R-C(=O)-CH3
CH2=CHOH vinil alkohol (nestabilan) podlee izomerizacije (igra elektrona i vodonika) CH3-CH=O aldehid
(etanal acetaldehid)
Iz acetilena (etina) dobija se acetaldehid!!
Propin: H-CC-CH3 + H2O krajnji proizvod adicije vode uz prisustvo Hg soli dobiemo KETON aceton!! CH3C(=O)-CH3
b) GRAENJE ACETILIDA
Slaba kiselost etina i 1-alkina tj. mogunost zamene H atoma vezanih sp C atom. Kada se etin ili 1-alkin uvode u
amonijani rastvor bakar (I)-hlorida ili srebro-nitrata nastaju ACETILIDI!

Jedini vodonik koji je kiseo H koji je vezan za sp hibridizovan C! (moe se zameniti metalnim jonima)
H-CC-HCu2Cl2/NH3 CuCCCu bakar(I)acetilid
45.
DIENI
Sadre dve dvostruke veze u molekulu, imaju sufiks dien.
Postoji trojak raspored dvostrukih veza kod diena .
-C=C-C=C- KONJUGOVANI (mogue da e biti zadatak) - delokalizacija elektrona, sva 4 su sp2 hibridizovana
elektrona!
-C=C=C- KUMULOVAN
-C=C-C-C-C=C- IZOLOVAN
CH2=CH-CH=CH2 + Br2 Br-CH2-CH(-Br)-CH=CH2 + Br-CH2-CH=CH-CH2-Br (nastaje u najveoj koliini)
proizvod 1,2-adicije
proizvod 1,4-adicije
3,4-dibrom-1-buten
1,4-dibrom-2-buten
Br-CH2-CH(-Br)-CH=CH2
Br-CH2-CH=CH-CH2-Br + Br-Br Br-CH2-CH(-Br)-CH(-Br)-CH2-Br -1,2,3,4-tetra-brombutan
ODNOS DIENA I Br 1:1!!! (pod dejstvom p elektrona dvostrukih veza)
CH2=CH-CH=CH2 + Br-Br
REZONANCIJA MIGRACIJA!
CH2=C-(CH3)-CH=CH2 2-metil-1,3-butadien (izopren)
81.

13.4.2013.
ARENI, AROMATINI UGLJOVODONICI
Aromatini ugljovodonici su grupa ugljovodonika koji se hemijski razlikuju od zasienih i nezasienih ugljovodonika.
Karakteristina grupacija je estolani prsten sa tri konjugovane dvostruke veze BENZENOV PRSTEN (mogu se
smatrati derivatima benzena).
Struktura benzena
Ugljenikovi atomi u benzenu su sp2 hibridizovani sa p orbitalama na svih 6 atoma.
P orbitale se preklapaju oko prstena tako da se vezujua molekulska orbitala sa gustinom elektrona iznad i ispod ravni
prstena.
27.4.2013. radni ! 4.5. ne!!
Koji tip reakcije je karakteristian za BENZEN?
ELEKTROFILNA AROMATINA SUPSTITUCIJA !
Da bi jedinjenje bilo aromatino, mora da:
1. bude ciklino
2. planarno
3. svaki atom u prstenu mora imati p orbitalu koja mora biti normalna (90stepeni) u odnosu na ravan prstena
4. mora da sadri (4n+2)Pi elektrona (gde je n=1,2...) HIKELOVO PRAVILO
Aromatini su kancerogeni!
XVIII oblast
14.
naftalen benzen sa dve metil grupe!
Benzen pokazuje izuzetnu stabilnost.
Ne daje reakcije karakteristine za nezasiene ugljovodnike.
BENZEN + HBr Br2/CCl nema adicije (na sobnoj 25stepeni)
BENZEN KmnO4/H2O nema oksidacije (na sobnoj 25stepeni)
BENZEN H3O+/H2O nema hidratacije (zagrejavanje)
Reakcije benzena
ELEKTROFILNA AROMATINA SUPSTITUCIJA: HALOGENOVANJE, NITROVANJE I SULFONOVANJE!
HALOGENOVANJE
benzen + Br2 FeBr3 brombenzen ili fenil-bromid (C6H5) + HBr BEZ KATALIZATORA, REAKCIJA NIJE
MOGUA!
FeBr3 + Br2 FeBr4- + Br+ mehinizam nam nije potreban da pamtimo! Jedan vodonik se menja halogenim elementom
i to je bitno!
88. u VII oblasti
Reaguju u odnosu 1:1
n(Br2)= 0,48/160 = 0,003 mol Br2
benzen + Br2 brom-benzen + HBr
92. isti kao prethodni
90. ista reakcija kao u 88. nastaje ista masa brom benzena,
78g benzena i ista masa brom-benzena
M(benzena)=78g/mol

M(brom-benzen)=157g/mol
Dobijamo samo 78g brom-benzena, to znai da nije sav izreagovao!
Izreagovalo je samo 78:157=x:78 x=38,5g !
78:100%=38,5:x x=49,7
U organskoj uvek imamo dva reaktanta i dva proizvoda!

NITROVANJE
benzen + HO-NO2 H2SO4 nitrobenzen + H2O
Mehanizam kako nastaje NO2:
H-O-NO2 + H2SO4 (H+) kiseonik se ponaa kao protonakceptor i nastaje estica: H2O+-NO2+ nitronijum jon NO2+
benzen + HNO3 H2SO4 nitrobenzen + H2O
63. u XVII
SULFONOVANJE
benzen + SO3 H2SO4 puljiva benzensulfonska kiselina (benzen-SO3H)
64. Uvoenjem pozitine grupe, postaje rastvorljiv.
ADICIONE REAKCIJE (paziti da se ne pomeaju sa prethodnim)
Nisu karakteristine za benzen, i samo pri drastinim reakcionim uslovima.
benzen + 3H2 cikloheksan (u pristustvu svetosti i na povienoj temperaturi)
benzen + 3Cl2 1,2,3,4,5-heksa-hlor-cikloheksan supstitucija dolazi kada imamo FeBr3!! bez toga je ADICIJA!!
PAZITI!
I u jednom i u drugom dobijamo zasieno jedinjenje.
89.
52.
56.
HOMOLOZI BENZENA (naalost se ui napamet)
benzen-CH3 : toluen (metilbenzen)
benzen-CH2CH3: etilbenzen
benzen-CH(CH3)2: izopropilbenzen
benzen-CH=CH2: stiren (vinilbenzen)
Izomeri:
benzen-1,2CH3: 1,2-dimetilbenzen (orto ksilen)
1,3-dimetilbenzen (meta ksilen)
1,4-dimetilbenzen (para ksilen)
ORTO, META i PARA pozicije!
Karakteristina je supstitucija, ali sve pozicije nisu podlone njoj!
Orto i para se zamenjuju! Orto-para dirigujue! Tu je supstitucija samo mogua!! (zbog intermedijera) koliko god da
dodamo, meta nikada nee supstituisati!
Uvek su derivati reaktivniji od samog benzen!!!
benzen-CH2- : benzil! vrlo vano jedinjenje, pojavljuje se u zadacima kod aromatinih!
Ksileni sa dve metil grupe!

OKSIDACIJA DERIVATA BENZENA

toluen + 3O KmnO4 benzen-COOH (benzoeva kiselina) + H2O
etil-benzen + 6O benzoeva + CO2 + 2H2O
propil-benzen + 9O benzoeva kiselina + 2CO2 + 3H2O
Koliki god da je niz, uvek e se dobiti benzoeva kiselina i CO2!

XVI IZOMERIJA
(uvek jedno pitanje)
Izomerija je pojava kada dva ili vie jedinjenja imaju istu molekulsku formulu, a razliite osobine.
Izomerija:
1. strukturna izomerija (dva jedinjenja imaju razliitu strukturnu formulu)
a. izomerija niza - C4H10 pr. butan i 2-metilpropan
b. izomerija poloaja - C3H7Br pr. 1-brompropan(propil-bromid) i 2-brompropan (izopropil-bromid)
c. funkcionalna izomerija - C2H6O pr. etanol i dimetiletar (CH3-CH2-OH i CH3-O-CH3)
d. tautomerija - C2H4O
pr. keto oblik i enolni oblik (CH3-CO-H CH2=CH-OH)
2. stereoizomerija Da li je molekul identian svojoj slici u ogledalu?
a. NE optika izomerija
b. DA geometrijska izomerija
pr. cis i trans-buten su STEREOIZOMERI!
Dva strukturna izomera imaju istu molekulsku formulu, a razliitu strukturnu!
CnH2n alkeni i cikloalkani su funkcionalni izomeri!!!
CnH2n-2 alkini i dieni
CnH2n+2O alkoholi i etri! (C3H8O)
CnH2nO aldehidi i ketoni!
Karboksilni i estri!
1. C5H12 2,2-dimetilpropan
2. 9 izomera, uslov da su aciklini! Kumolovani (akumulacija) i izolovani dieni (pr. CH2=C=Ch-CH2-CH3 -1,2pentadien; CH3-CH=C=CH-CH3 2,3-pentadien)
CH2=C(-CH3)-CH=CH2 izoprien!
5. u osnovi cikloheksan! Orto, meta i para su karakteristini samo za aromatine!
8. 1-propanol, 2-propanol i etar (etil,metil-etar)
CHE-CH2-CH2-OH, CH3-CH(-OH)-CH3 i CH3-O-CH2-CH3

STEREOIZOMERIJA
Stereoizomerija ili prostorna izomerija je pojava da se jedinjenja razlikuju po prostornom rasporedu supstituenata
(konfiguraciji) na jednom ili vie atoma u molekulu (kojise moe promeniti samo raskidanjem postojeih i stvaranjem
novih hemijskih veza), dok im je redosled povezivanja atoma isti.
a) geometrijska ili cis/trans 1-alkeni nikada ne pokazuju geometrijsku izomeriju!! Ili sa dvostrukom vezom sa
razliitim, ili ciklini! Ovde treba asmo da prepoznamo ko pokazuje izomeriju (znai da li su sa dvostrukom
vezom ili su ciklini sa najmanje 2 supstituenta).
b) optika sadre jedan ili vie hiralnih (asimetrinih) ugljenikovih atoma (C*)
CH3-CH2-C(-H)(-CH3)-CH2-CH2-CH3
Ukoliko molekul ima vie hiralnih centara (n), broj moguih stereoizomera je vei, i iznosi 2n, jer za svaki hiralni
ugljenikov atom postoje dve mogue konfiguracije.
17.
24.

26.
9.
18.

HETEROCIKLINA JEDINJENJA
Ova sranja se zaboravljaju! Ui se piui! Obnavlja se piui!
Najkorisnija stvar je ova za budue lekare.
Udbenik za treu godinu.
Temelj heterociklusa:
Heterociklus prstenaste strukture, hetero neto se razlikuje!
Heteroatom bilo koji element gradi dve hetero veze.
N, O, S pored C!
Prsten moe biti od 3, 4 do 18 atoma (najee sa 5 i 6 atoma).
5 lanova: pirol, furan, tiol, imidazol, oksazol, tiazol!!
estolani: piridin, pirimidin!
Kod svakog imena prefiks i sufiks za IUPAC nomenklaturu.
Prefiksi pr. za kiseonik OKSO, za sumpor TIA, za azot AZA!
Sufiksi: petolani OL, estolani IN!
Elementarno nauiti o IUPAC-u.
Konjugovani dieni NISU! Za diene je karakteristina adicija!
Benzen aromatina struktura. Imamo 6 ugljenika, svuda po jedan vodonik. Kakvi su to ugljovodonici? Hibridizovani
(sp2) i i ma 3 hibridizovanih ugljovodonika.
C ima 4 valentna etvrta je Nehibridizovana, nalazi se normalno na ravan table (Pi orbitala nalaze se Pi elektroni).
Svaki ugljenik 3 hibridizovane i jedna nehibridizovana! (6 Pi elektronskih orbitala sa 6 Pi elektrona i obrazuju
elektronski oblak iznad i ispod ravni table)
Sekstet aromatino!
Kod pirola 4 ugljenika sp2, N ima elektronski par, O dva... Svi C daju nehibridizovanu orbitalu, a N,O, S daju istu
nehibridizovanu sa tim elektronskim parom i opet imamo 6 Pi sekstet!! Vai za sve (pirol, furan, tiol...) Svi su
aromatini!
Uslov za aromatinost da mogu da grade Pi sekstet!
Kakva je osobina aromatinih? Da li su planarni? Jesu, svi su planarni (nalaze se u jednoj ravni, atomi se nalaze u ravni).
Karakteristina? Supstitucija halogenovanje, alkilovanje, acilovanje... Svi aromatini daju ove reakcije.
Koje je vie aromatino (koje vie lii na benzen)
F>O>N,Cl
Elektronegativnost ljubav prema elektrona (najvie F).
NOS moraju da daju elektronski par onaj koji je najmanje elektronegativan (S njvie e da napravi aromatinu
strukturu). O je sebian, najmanje e da da!
Znai prvo tiofen ima najvei aromatini _________, najblii benzenu.
to je aromatiniji, to je stabilniji!!
Pored C-atoma u strukturi prstena sadre jedan ili vie heteroatoma (N,S,O...).
Petolani prstenovi sa jednim heteroatomom:
aromatina jedinjenja poto obrazuju Pi-elektronski sekstet i sp2 su hibridizovani C-atomi
podleu reakcijama elektrofilne supstitucije (halogenovanje, nitrovanje, sulfonovanje) i to reaktivnost je
PIROL>FENOL>TIOFEN>BENZEN

katalitikom hidrogenizacijom daju pirolidin (amin), tetrohidrofuran (etar), tetrohidrotiofen (sulfid), pirolidin je
BAZAN (kao sekundarni amin)
ne pokazuju bazne osobine, pirol je slaba kiselina (kiseline polimerizuju) tiol + KOH slabija kiselina
pirilkalijum + H2O

Derivati PIROLA
4 pirola daju ciklini sistem porfin, tj. porfin koji ulazi u sastav hemoglobina, hlorofila (Mg), vitamina B12 kobalamin
(Co), bilirubin (u nizu)
CH2 metilenska grupa
-CH= metinska grupa
4 PIROLA sa metinskim prstenovima (grupama) = PORFINSKI PRSTEN!
Ali ako se H supstituiu dobija se PORFIRIN!
Porfirin sa metalom:
Hemoglobin HEM = porfirinski prsten u centru metal! (hemoglobin najvaniji u ivotinjskom svetu)
Umesto Fe, Mg HLOROFIL (najvaniji za biljni svet), zeleni pigment, omoguava fotosintezu.
Co vitamin B12
4 pirola povezana sa metinskim mostovima BILIRUBIN (u nizu) raspadni materijal hemoglobina.
Hemoglobin u eritrocitu.
16 lanova, konjugovani!
estona prstenovi sa jednim heteroatomom piridin je aromatian prsten (sp2) manje reaktivan od benzena, elektrofilna
supstitucija se vri u poloaju 3.
tercijarni amin + HBr pirimidin-HBrPiridin najznaajnije aromatine jedinjenje. Derivati: nikotin oksidacija nikotinska kiselina, nikotinamid (vit B),
piridoksal (vit B6)
nikotin KmnO4 nikotinska kiselina bie na ispitu
Petolani prstenovi sa dva heteroatoma:
diazol (imidazol) ima kiselii
Derivati imidazola:
HISTAMIN i HISTIDIN
Oksazol i tiazol su slabe baze, derivati:
sulfatiazol, tiamin (vit B1), penicilin
estolani sa dva heteroatoma:
pirimidin, derivati su:
citozin, timin, uracil, 5-metilcitozen
Purin kondenzovani heterociklino jedinjenje to su spojeni prstenovi gde postoji najmanje 2 zajednika atoma.
Prvo je purin pirimidin + imidazol (ui se piui formulu)
Derivati: purinske baze adenin, guanin, kofein, ksantin, teofilin(u aju), teobromin (kakao)- stimulativna sredstva, onda
i mokrana kiselina (derivat purina)
Kiselost davanje protona
Baznost primanje protona.
Ko voli da daje elektrone? Pirol daje elektron da ue u aromatinost. Da li moe da se ponaa kao baza (donor elektrona)
i da da protonu? Nee to da radi. Kiseo je!!
N je dao elektrone za dumbus. Veza N-H je kovalentna, jedan elektron od N i jedan od H, azot je elektronegativniji i
proton moe lako da se otcepi. PIROL je KISEO!!
Moe da reaguje sa KOH (kiseo je po tome)! i nastaje piril-kalijum!!

Sva ova jedinjenja to nisu baze, ako su u kontaktu sa kiselinama polimerizovae i dae SMOLASTE MATERIJE!
(najvie odnosi se na PIROL, kod tiola i furana ene ene)
Piridin dao je elektrone, ali ima slobodan elektronski par koji nije preoptereen da ue u ________- i zato je BAZAN
(isto i pirimidin)! Reaguju sa kiselinama PIRIDINIJUM (postaje pozitivan)!
Poslednja reakcija, ta se dobija kada aromatine strukture pretvorimo u nearomatine? ADICIJA VODONIKA
HIDROGENIZACIJA! Dobja se ALIFATINO JEDINJENJE!
Od PIROLA PIROLIDIN (alifatian)!
FURAN TETRAHIDROFURAN
TIOFEN TETRAHIDROTIOFEN
PIRIDIN PIPERIDIN
PIRIMIDIN PIPERAZIN
I sada samo bubanje formula, sve osnovno je preeno.
NH3 ako zamenimo sa aril grupom dobijamo AMIN. Ako ubacimo jedan primarni amin, dva sekundarni...
Pirolidin je SEKUNDARNI AMIN!
Kod tetrahidrofurana ETAR
Kod tetrahidrotiofena TIOLA
Piridin TERCIJARAN AMIN
to pre ponoviti ovo.
Prolin pirolidin
Oksidacijom nikotina nikotinska kiselina!
Piridin + CH3, OH, CH2OH, COH PIRIDOKSAL u svom sastavu
estolani sa O PIRAN (alfa, beta i gama poloaj)
Gama-piran (oksin) tetrahidropiran (oksan) je ETAR
Histidin! nalazi AMIDAZOL!
Oduzimanjem CO2 HISTAMIN! (kod alergija, uzimaju se antihistamini)
Sulfatiazol antibiotik, ima benzen, bensulfanilna kiselina , tiazol derivat tiazola sulfatiazol!
Pirimidin i njegovi erivati uracil, citozi, timin, metil-citozin (nai u knjizi)
Barbiturna kiselina i barbiturati se koriste kao sedativi (ureid nastaje izmeu estra malonske kiseline i uree)
Indol = benzen + pirol TRIPTOFAN je ____________ indola!!!! (moe biti na prijemnom)
Hinolin = benzen + piridin malarija se lei
Kinin = hinolinsko jezgro
Purin = pirimidin + imidazol adenin ima purinsko jezgro (6-aminopurin), guanin = 2amino-6,hidroksipurin i
mokrana kiselina koja izaziva GIHT (bolni simboli u hrskavici) 2,6,8trihidroksipurin
Ksantin purin 2,6-dihidroksipufin
Kafein, teobromin, teofilin!
Pitanja u zbirci je sve ovo to smo danas radili. Uvek je najmanje jedno pitanje iz heterociklusa.

20.4.2013.
ALKILHALOGENIDI

RX

SUPSTITUCIONE REAKCIJE HALOGENIH DERIVATA UGLJOVODONIKA

Redosledom po zbirci.
Jedinjenja nisu ba reaktivna (osim supstitucije)
Jaina halogena odgovara konjugovanim svojstvima halogena iz jake HCl kiseline!
HCl H+ ++ Cl- (konjugovana slaba baza)
R-X razlika u elektronegativnosti i halogena je dovoljno jaka da negativno naelektrisanje pomera na halogen (Cl, Br...).
Uslovljava itav niz reakcija koje su date na slajdu.
R-X + HOH (OH grupa iz vode moe biti dovoljno jak nukleofil te se reakcija supstitucije moe uspeno izvriti) ROH + HX (dobijaju se alkoholi)
Iako reaktivnost alkihhalogenida nije ista kao reaktivnost aldehida ili ketona (najreaktivniji).
Neemo raditi ARIL halogenide.
R-OH alkohol
R-O-R etar
R-SH TIOL
R-S-R ORGANSKI SULFID (samo u smislu nastajanja TIOLA)
R-NH2 + H+
PRIMARNI AMIN
R-CN NITRIL
R-R1NH + H+ sekundarni amin
R-R1R2 + H+
TERCIJARNI
R-NO2
NITRO JEDINJENJE
Alkili rado reaguju sa amonijakom primarni, sec i terc amini zahvaljujui slobodnom elektronskom paru koju azot
poseduje na sebi.
Etil-sulfid
Etil-sulfat

paziti!!

Zadaci:
82. Koje od navedenih jedinjenja moe nastati oksidacijom hloroforma?
Spontana je oksidacija.
Fozgen COCl2
CHCl3 + O2 COCl2 + HCl
83. CH3CH=CH-R
1mol Br2 : 160 = x : 32
x=0,2 mol
16,8 g : 0,2 = x : 1mol

x=84g (masa polaznog alkena)

84. Koja od navedenih reakcija nije mogua pod obinim uslovima?

1) zbog zasiene strukture e se vrlo lako izvriti supstitucija (zbog delokalizacije)
2) benzenhlorid nemogue
Kod ovakvih ii eliminacijom.
CH3CH2CH2CH2Cl + NaOH CH3CH2CH2CH2OH + NaCl
4) 1:2 sekundarni

85.

DEHIDROHALOGENOVANJE:
KOH + CH3CH2CH2CH2Br CH3CH2CH=CH2 + KBr
Rezultat je dvostruka veza kod dehidrohalogenovanja!!
Mr(C4H9Br) = 137
Mr(C4H8) = 56
56:1 = 5,6 : x
x= 0,1
137:1=x:0,1 x=13,7 g
86. Reakcijom etil hlorida sa amonijakom nastaje jedinjenje koje sa natrijum-hidroksidom daje:
Dobijanje amina dvostepena reakcija! Pisati krajnji proizvod reakcije! Uve i slobodno.
1) CH3CH2Cl + NH3 CH3CH3NH3Cl + NaOH CH3CH2NH2 + NaCl + H2O
87.
1) vinil-hlorid dvostruka veza CH2CHCl vrlo lako supstitucija
Vai ista pria za aromatini prsten.
Negacije e biti boldovane.
2) nastaje gas
3) nepolarna je supstanca CCl4 tano, u njemu se organske supstance rastvaraju
4) reakcija za dobijanje etara CH3ONa + CH3I CH3OCH3 + NaI (nastaje etar)
5) videli smo malopre na butil-hloridu
88. U reakciji 0,48 g broma sa potrebnom koliinom...
U prisustvu luisovih baza, postoje razliiti proizvodi kada je reakcija fotokatalizovana i kada je ______
luisovim.
benzen FeBr3 + Br2 mono-brom benzen (supstitucija) u orto i para poloaju
benzen hV, 3BR2 heksabromcikloheksan + 3HBr (dolazi do raskidanja aromatine strukture)
FeBr3 + B42 FeBr4- + Br+ (vezati za benzen)
89.

C6H6 + 3Cl2 C6H6Cl6

razlika mase

90.

C6H6 + Br2 C6H5Br + HBr

91.

C6HCH2-Cl benzil-hlorid
vrlo su reaktivne (zbog dvostruke i halogena)

C6H6 + Cl2 C6H5Cl + HCl

Ukoliko se u ovakvom tipu U prisustvu dovoljne koliine onda je POTPUNO
HLOROVANJE/BROMOVANJE...
92.

93.

CH3-J + C6H6 C6H5-CH3 + HJ nastaje TOLUEN!! Alkilaren CCl4 je katalizator!!

94. Bez obzira na duinu bonog niza uvek se stvara karboksilna grupa!!!
5) 1,4-dioksan (ciklini etar)
SALICILNA KISELINA: fenol sa COOH na orto mesto (orto-hidroksibenzoeva)
95.

5)ALIL HLORID: CH2=CH-CH2-Cl + CH3ONa CH3=CH-CH2-O-CH3 + NaCl daje ETAR!

1) rezonancija pozitivni rezinancioni efekat NEMA REAKCIJE
C6H5-Cl + CH3ONa NEMA
2) C6H5CH2Cl + CH3ONa C6H5-CH2-O-CH3 + NaCl
3) C6H11-Cl + CH3ONa C6Hn-O-CH3 + NaCl
4) (CH3)2-CH-Cl + CH3ONa (CH3)2-CH-O-CH3 + NaCl

96.

2) VINIL-HLORID CH2=CH-Cl + CH3CH2ONa NEMA!

1) moe se lako supstituisati
3) takoe, daje etar

4) u odnosu na 2) smiruje metil grupa. Vai isto i za aromatini sistem!

Reaktivnost se svodi na dobijanje etara, na supstituciji zasienost u strukturi zasienosti!
Sa halogenidom daju mogunost ovih reakcija!

ALKOHOLI i FENOLI
Sinteza alkohola po Gringard-u
Vana reakcija je sa aldehidima (RCHO) i ketonima (RCOR), pri emu nastaju alkoholi. Karbonilna grupa je nezasiena i
podlee reakciji adicije izmeu ostalog i Grignard-ovog reagensa:
>C=O + R-MgX >C(R)-O-MgX + H2O >C(R)-OH + Mg(OH)-X + H+ Mg2+ + X- + H2O
Priroda C atoma:
Formaldehid H2C=O OH grupa je vezana koji ima ve dva atoma
Vii aldehida najreaktivniji karbonilna-aldehida grupa (zbog H atoma na vrhu karbonilne grupe), kod ketona nema H
atom!!
Proizvodi Grignard-ove sinteze:
1. H2-C=O (form-aldehid) + R-MgX H2C-(R)-OmgX + H2O H2C-(R)-OH
2. R1C(H)=0 (vii aldehidi) + R-MgX R1RC(H)-O-MgX + H2O R1R-C(H)-OH
3. R1R2C=0 (ketoni) + R-MgX R1R2R-C-O-MgX R1R2R-C-OH

PRIMARNI alkoholi
SEKUNDARNI
TERCIJARNI

Prva eliminacija vrsta (aldehid, keton..)

Druga duina niza
Budui da je na kraju reakcije OH grupa, vezana ba za karbonilni C atom, broj H atoma na tom C-atomu definie
nastali alkohol kao primarni, sekundarni ili tercijarni.
Npr.
CH3CH2CH(MgBr)-CH3 + H2C=O CH3CH2CH(CH3)CH2-O-MgBr + H2O CH3CH2CH(CH3-CH2OH
4 3 2 1 primarni alkohol, 2-metil-1-butanol ili sec. butil karbinol
n-C4H9-MgBr + (CH3)2C=O n-C4H9-C(CH3)2-OH tercijarni alkohol (2-metil-2-heksanol)
Dvohidroksilni aromatini alkoholi: (orto) KATETOL, (meta) REZORCINOL, (para) HIDROHINON
Hidrohinon oksidacijom nastaje HINON!
1.

CH3-J + Mg(s) CH3-MgJ + CH3-CO-CH3 (CH3)3C-OH + MgJ

propanon (keton) nastaje tercijarni alkohol!!
Ovo je Grinjarova reakcija!

2.

CH3MgBr + CH3CO-CH2CH3 CH3C(OH)(CH3)CH2CH3

C5H12O (tercijarni alkohol)
CH3MgBr + HCOH CH3CH2OH (primarni alkohol formaldehid)

3.

CH3MgBr + CH3CO-CH2CH3 CH3C(OH)(CH3)CH2CH3

C5H12O
CH3MgBr + CH3CH(CH3)CH2CHO (CH3)2CH-CH2-CH(OH)CH3 (sekundarni)

4. Zadatak suprotnog koncepta.

CH3CH2C(OH)(CH3)CH2CH3 CH3CO-CH2CH3 + CH3CH2MgBr
5.
CH3CH(OH)CH2CH(CH3)CH3 CH3CH2CH(CH3)CHO + CH3MgBr
Alkalna kondenzacija mogu se dobiti razliiti proizvodi iz metanala i propanala npr.

C6H14O

6.
CH3CH(CH3)CH2-CH3 (H2) CH3-CH(CH3)-CH))CH2 + HOH CH3-CH(OH)-CH2-CH3 + O2
CH3CO-CH2CH3
Nezasieno veza mora biti na kraju !
Markovljevo pravilo: Ko ima, tom se daje!
HCO-O-C2H5 (etil-formijat) + (NaOH + HOH) C2H5OH
i onda proporcija
(etilestar mravlje kiseline)
8.
Proizvod koji redukuje Tollensov reaktiv mora biti aldehid, a koji nastaje dehidrogenovanjem primarnog
alkohola. Dakle: jedinjenje je RPIMARNI ALKOHOL!
7.

9.

CH2(OH)-CH(OH)-CH2(OH) gleda se C atom koji je vezan za primarnu OH grupu!

10.

(CH3)2CH-OH-HOH CH3-C(CH3)=CH2
Dehidratacija na bilo koje CH3 i OH grupe
U smislu dehidratacije (eliminacije) najlake na nivou TERCIJARNIH alkohola!

11.

CH2(OH)CH(OH)CH2(OH) + KHSO4(t) CH2=CH-CHO

C3H4O AKROLEIN (dehidr. glicerola)
Dokazna reakcija :
C3H8O3 --KHSO4 2HSO + HCO-CH=CH2 ENOL CHOH-CH=CH2

12.

2R-OH + 2Na H2(g) + 2R-O-Na

22400 mL : 1 = 672 : x
x=0,03
2x0,03 = 0,06 mola alkohola
0,06 : 5,28 = 1 mol : x
x=88 g
Ova je jedna od dokaznih za etanon! Izdvaja vodonik, mora biti 2 mola svih reaktanata!
esto grei zbog odnosa!! Paziti! esto i fosfo-pentahlorid!

Trohidroksilni alkoholi su NAJKISELIJI (3 OH grupe zbog negativnog induktivnog efekta poveavaju kiselost)!
13.

isti kao 12.

2R-OH + 2Na H2(g) + 2R-O-Na
22400 mL : 1 = 448 : x
x= 0,02
2x0,02 = 0,04
0,04:3,52g = 1 : x

x=88g

Moe se traiti i masa Na! Paziti na stehiometriju!

14. i 15. isto kao prethodni
16. isti kao 10. zadatak! Najlake se hidratiu TERCIJARNI alkoholi i prvi e dati proizvod u Lukasovoj reakciji!
17.

CH3CH2CH2OH (primarni) + O2 CH3CH2CHO + O2 CH3CH3COOH

(CH3)2CH-OH (sekundarni) + O2 CH3COCH3 + O2 CH3COOH + HCOOH daju smeu kiselina

(ketoni)
18.

Traimo samo PRIMARNI ALKOHOL!

(CH3)2CHCH2OH (CH3)2CH-CHO

19. keton
CH3CH(OH)-CH2-CH3 + O CH3-CO-CH2-CH3 metil-etil-keton
20.

CH3-CH(CH3)CH2-OH + O2 CH3-CH(CH3)-COOH primarni alkohol

21. Glicerol trohidroksilni alkohol - oksidacijom mogu nastati gliceraldehid, glicerinska kiselina
Oksidacija primarne grupe glicerinska kiselina

22.

Drastina oksidacija pirolizid ? i voda

CH3-CH=CH2 + KmnO4 CH3CH(OH)-CH2(OH) + MnO2 !!!! GREI SE ESTO!!
Dolazi do uvoenja _____ - dvohidroksilni alkohol

23.

Redukcija najlake podlee SEKUNDARNA OH GRUPA!

CH2(OH)-CH(OH)-CH2(OH) + H2 CH2OH-CH2-CH2OH
Akrolein DEHIDRATACIJA!
Eliminacija vode ______________
24.

C2H5O-SO3H(etilsulfat) C2H5OH + H2SO4

Monoesterifikacija graenje ESTARA, uvek nastaje voda

25.

2C2H5OH + H2SO4 (C2H5)2-SO4

Esterifikujemo obe hidroksilne grupe!

26.

CH2OH-CHOH-CH2OH + 3HONO2 CH2O(NO2)-CHO(NO2)-CH2O(NO2) (trinitroglicerol)

Estri NO2 grupa je vezana preko O za C, a NITRO jedinjenja je nitro grupa vezana DIREKTNO!

27.

Lukasov reagens slui za razlikovanje primarnih, sekundarnih i tercijarnih alkohola!

To je rastvor ZnCl2 u HCl!!
Oksidac primarni aldehidi, sek. ketoni, terc %
LUCAS

ZnCl2 + HCl
primarni: CH3CH2OH + ZnCl2 + HCl vrlo spora reakcija primarni se teko i sporo mogu dokazati Lukasovim za
razliku od sekundarnih i tercij.
sekundarni: CH3CH(OH)CH3 + ZnCl2 + HCl reaguje za 5-6 min CH3CH(Cl)CH3
sekundarni: CH3C(OH)(CH3)CH3 CH3-C(CH3)(Cl)-CH3 odmah se istaloi, u jednom sekundu!
28.

C2H5OH H2O (H+) CH2=CH2

CH2=CH2 + J2 CH2(J)-CH2(J)

***
CH3CH2-OH t/H+ CH2=CH2 eten (visoka temperatura i kisela sredina kod primarnih alkohola je potrebno!!)
2CH3CH2-OH t/H+ CH3CH2-O-CH2CH3 etar
29.

(CH3)2-C(OH)-CH3 H2O (CH3)2C=CH2 (2-metil-propen iliti IZOBUTILEN)

TERCIJARNI ALKOHOL

30.

Nastaje akrolein

*****31.
CH2=CH-CH2OH (akrolein) + Cl2 CH2(Cl)-CH(Cl)-CH2OH dihalogeni supstituent + H+
CH2(OH)-CH(OH)-CH2(OH) dobija se GLICEROL!
32.

Oksidacija
C2H5OH + 3O2 2CO2 + 3H2O

** 33.
34.
35.

kao 10. 12.

PCl5 + CH3CH2CH2OH CH3CH2CH2Cl + POCl3(fosfor-oksihlorid) + H3PO3 alkilhalogenid

36.

ENOLI na istom C atomu imaju i OH grupu i dvostruku vezu!

37.
38.

CH3O-Na CH3Cl CH3-O-CH3

Dobijaju se etri.
2CH3CH2OH H2O C2H5-O-C2H5 (dietiletar) da su drugi odnosi, bilo bi ETEN!

39.

DIOKSAN (CH2)2 O- (CH2)2O 1,4dioksan

41.

C6H5O-Na + CH3J C6H5O-CH3 + NaJ

42.
43.
44.

Tetrahidrofuran
CH3CH=CH2 + KmnO4 (H2O) CH3CH(OH)CH2(OH)
Jaka baza NaOH + FENOL (aromatini alkoholi, SLABE KISELINE!)
U poreivanju fenola sa drugim kiselinama slabe! A u odnosu sa H2O jake! Zato se nikada ne mogu
rastavarati u H2O!!
fenol + NaOH benzen-O-Na+ + H2O
45.
46.
47.
48.
49.

1,3-DIHLORBENZEN (metahidroksifenol)
Rezorcinol dvohidroksilni fenol! Aromatini alkohol.
C6H5OH + NaOH C6H5O-Na + H2O
2C6H5OH + 2Na 2C6H5O-Na + H2(g) treba dvostruko vie fenola, tj. 0,04 mol!
C6H6O + O2 C6H4O2 HINON

50.

C7H8O + CO2 + H2O C8H7O2Na

OH grupa se oksiduje do kiseline, odnosno nastaje njena Na-so (orto-metil-benzoat)

51.

C6H5OH + HONO2 + H2SO4 C6H5O-NO2 (ustvari je para poloaj, ali u knjizi kau orto, pa je tako onda!)
o-nitrofenol -I, +R efekat OH grupe

52.

C6H5OH + 3Br2 C5H3Obr3 (s) potpuno bromovanje

x=16,55 g diskusija

27.4.2013.
ALKOHOLI i FENOLI - nastavak
50.

C7H8O + CO2 + H2O C8H7O2Na

OH- grupa se oksiduje do kiseline, odnosno nastaje njena Na-so (orto-metil-benzoat)

51.

C6H5OH + HONO2 + H2SO4 C6H5O-NO2

o-nitrofenol I, +R efekat OH grupe

52.

dovoljna koliina broma re o KOMPLETNOM bromovanju (nastaje tribrom-fenol)

smea ORTO i PARO PROIZVODA!
C6H5OH + 3Br C6H3OBr3(s)
Mr(C6H3OBr3) = 331g
1mol:331 = 0,05:x
x=16,55g

53.

RCO-Cl + C6H5OH C6H5O-CO-R estar + H2O

Derivati su najreaktivniji i najjai!
ACIL GRUPA R-C=O
NASTAJU ESTRI!!

UVEK JEDNO PITANJE IZ ALDEHIDA I JEDNO IZ KETONA! (5 ISPITNIH PITANJA IZ SVEGA)

54.

C6H5OH + CH3CO-Cl C6H5O-CO-CH3 (fenil-acetat) + HCl

55.

Rezorcinoli, hidrohinoli se lake oksiduju zbog negativnog efekta?

Fenolna grupa NE moe se zameniti halogenom zbog AROMATINOG JEZGRA (pozitivnog efekta)!

56.

natrijum-fenoksid: benzen-O-Na+
Fenoli se NE mogu rastvoriti u vodi!
natrijum-salicilat: fenol sa orto COONa

57.

C6H5ONa + CO2 C7H5O3Na (Na-salicilat)

Samo na ovim temperaturama se ovo deava! (na drugim ne)

58.

gornja reakcija

59.

isto

6C7H8O + FeCl3 FE(C6H4O)63+ (kompleks ljubiaste boje) + 3Cl- + 6H+

BIURE: daju pozitivnu biuretsku reakciju, stvara se kompleksno jedinjenje! (nastaje iz 2 mola amonijaka)
Kompleksna jedinjenja OKSIDACIONI BROJ SE NE MENJA!
OKSIPROLIN nema OH grupu!
Pored ovoga poz. FENOLI i MLENA KISELINA!
Jedinjenja fenolne strukture koja imaju fenolatnu grupu e da daju ljubiaste komplekse a mlena kiselina daje
UTU boju!
60.

61.

isti kao prethodni

62.

Uticaj aromatinog jezgra, supstitucija halogenida nije mogua...

Metilenska grupa benzen-CH2OH! aromatian alkohol
Jabuna kiselina soli malati?

63.

KATEHOL: di hidroksid-benzen ima 2 OH grupe

64.
65.

isto kao prethodno

Misli se na kompleks ljubiaste ili ute grupe.
1) imamo OH grupu
2) aromatini 3) 4)
5) ne moe dati obojeni kompleks!
66.
o-krezol
67.
Jaa je kiselina od etanola. FENOL je jai od ETANOLA! Imati to u vidu, to je tako zbog 3nitro-fenol je
PIKRINSKA KISELINA (kisela svojstva) soli PIKRATI. Samim tim o-krezol je derivat fenola pa je jaa kiselina.
Alkoholi su amfoterna jedinjenja mogu pokazati __________ i sa kiselinama i sa bazama
68.
Etil-jodid: alkil halogenid!
Etanoil-jodid: derivat odgovarajue kiseline! (trivijalno acetil-hlorid)
69.
O-krezol (OH struktura, aromatina OH grupa) pokazuje rastvaranje u KOH

ALDEHIDI i KETONI
1.

HCHO + CH3CH2MgX CH3CH2CH2OH (primarni alkohol)

Aldehidi- primarni i sekundarni alkoholi
Ketoni tercijarni alkoholi

2.

CH3CH2CHO + CH3MgX CH3CH2CH(OH)CH3 (sekundarni alkohol)

3.

CH3CH2MgBr + HCHO CH3CH2CH2OH (primarni alkohol) mora biti formaldehid

KETONI ne pokazuju ovakve reakcije!

4.

AKROLEIN: CH2=CHCHO
Keto-enolna izomerija barbiturna kiselina, akrolein... Nastaje reakcijom dehidratacije GLICEROLA

5.
6.

CH2=CHCOOH + O2 /
Hidroliza halogena uvoenje OH grupe!

7.
CH3CHO + CH3CHO CH3CH(OH)CH2CHO H2O CH3CH=CHCHO
CH3CH=CHCHO(krotonaldehid) + 2H2 CH3CH2CH2CH2OH (dolo do redukcije, nastaje BUTANOL!)
Vri u baznoj sredini (uloga baze: izbaci jedan atom H i prevede strukturu u karbanilsku strukturu. Tako
prevedeni se karbanjon se vee za pozitivno naelektrisan atom ugljenika! Veina negativnog naelektrisanja je locirana na
kiseoniku! p-elektroni su u jednoj ravni!) trihidroksi-aldehid (moe lako hidratisati, nestabilan)
Kroton-aldehid nastaje (butenal)
Nastaje 3-hidroksialdehidi ili BETA-hidroksialdehidi! (paziti na grka slova)
U beta poloaju je OH grupa. Reaktivna grupa je veoma blizu (karbonilna) i tada se INDUKCIJOM vri du
sigma veza PRENOS ELEKTRONSKE GUSTINE do izvesne mere da destabilizuje ovo jedinjenje. U drugom stepenu
ove reakcije dolazi do dehidratacije jedinjenja gde dolazi nezasien aldehid KROTONALDEHID! (i sada je stabilan,
ali reaktivan)
8.

9.

CH2=C(CH3)COOH 2-metil propenska kiselina (METAKRILNA KISELINA)

CH2=CH-CH2OH (alil-alkohol) + O2 CH2-CH-CHO (AKROLEIN)

10.

etanal kondenzacija beta-hidroksibutanal CH3CH(OH)CH2CHO

11.

OHHCHO + CH3CH2CHO CH2(OH)CH2CH2CHO

Da bi jedinjenje pokazallo mogunost kondenzovanja, mora u alfa poloaju u odnosnu na karbonilnu grupu
imati H atome!
Benzealdehid nema H atoma koji bi mogli da se supstituiu!
Trimetilacetaldehid: ima sve 3 H grupacije supstituisane sa metil grupacijama
12.

HCHO + HCHO nema reakcije!

Kondenzovati butanal i propanal nastaje 4 vrste proizvoda! (kao veba)

13.

CH3CHO + CH3CHO CH3CH(OH)CH2CHO

RCHO + R1OH RCH(OH)OR1

ACETALI
POLUACETALI imati u vidu da aldehidi i ketoni mogu reagovati sa alkoholima u 1:1 nastaju poluacetali ili
poluketali! (Ostaje tako iako je promenjeno.)
Na O se nalazi ostatak dolazeeg alkohola. Ukoliko reaguju sa 2 mola nastaju ACETALI ili KETALI
14.

16.
17.

ROH + R1CHO RCHO(OH)OR1

RCHO + 2R1OH (HCl) RCH(OR1)2

19.

2CH3OH + CH3CH2CHO CH3CH2CH(OCH3)2 (1,1-dimetoksipropal)

Propanal sa 2 mola metanola

20.

CH3OH + CH3CH2CHO CH3CH2CH(OH)O-CH3

21.

2H2 + CH3CH=CHCHO CH3CH2CH2CH2OH (1-butanol)

22.

C6H10O + 2CH3OH CC6H10 (O-CH3)2 to je C8H16O2

Daje KETALE.

23.

CH3CH2COCH3 + NH3 CH3CH2C=(NH)-CH3 (2-butanimin)

AMONIJAK
primarni amini RNH2
hidroksiamin NH2-OH
hidrazin NH2-NH2

HCHO + 2[Ag(NH3)2]+ 2Ag(s) + HCOO-NH4+ + 3NH3 + H2O

Potrebno da znamo reakcije aldehida koji pokazuju oksidacione reakcije u prisustvu soli metala kao to su
bakar.. U reakciji dolazi do oksidacije formaldehida. Aldehidi u oksidaciji uvek daju ISTU kiselinu, dok KETONI daju
smeu!
Isto i za Nilanderovu reakciju.
24.

25.

HCHO + 2 [Ag(NH3)2]+ 2Ag(s) + HCOO-NH4+ + 3NH3 + H2O

Pored amonijaka, amina... Cijanovodonina kiselina pokazuje reakciju ADICIJE na ovaj
Uvoenjem _______ prduenje niza za 1 _______ grupu ???

26.

RCHO + HCN RCH(OH)-CN samo aldehida i cijanovodonika

27.

RCHO + HCN RCH(OH)CN

RCH(OH)CN + HOH(H+) RCH(OH)COOH hidroliza cijanidne funkcije (nastaje hidroksikiselina??)
Nastaje mlena kiselina.

28.

RCHO + N3H RC(H)=NH + H2 RCH2-NH2

Jednog od proizvoda koji nastaje adicijom __ na atomu azota IMIN a redukcijom AMIN primarni!

29.

HCHO + CH3CH2MgBr CH3CH2CH2OH Grinjar

30.

CH3CH2CHO + CH3MgBr CH3CH2CH(OH)CH3

31.
32.

CH3CH2MgBr + HCHO CH3CH2CH2OH

CH3MgBr + CH3CHO CH3CH(OH)CH3

33.

CHO-CH(OH)-CH2OH
Brojeve izraunavamo tako to raunamo samo onaj ugljenikov atom gde je vezana odreena grupa. Hiralan
vezan sa 4 razliite grupe!
CH3CO-CH(CH3)2 CH3CH(OH)-CH(CH3)2
metil-izopropil keton
35.
trimetil-acetaldehid: (CH3)3C-CHO ne moe!
Enolatni anjon ENOLI su jedinjenja koji na istom C atomu imaju dvostruku vezu i OH grupu mogu da
nagrade enolatni anjon!
34.

36.

37.
38.

CH3CHO + 2Cu2+ + 5OH- CH3COO-Na+ + Cu2O (s) + H2O

CuSO4 + NaOH Cu(OH)2 + Na2SO4
Svi prelazni imaju ovo svojstvo.

CH3CH2COCH2CH(CH3)2 + O2 (CH3)2CH-CH2COOH + CH3CH2COOH

(CH3)2CH-CH2CHO + O2 (CH3)2CH-CH2-COOH

39.

CH3CO-CH(CH3)2 + O2 HCOOH + (CH3)2CH-CHOOH

HCHO + O2 HCOOH

40.

C6H5CO-CH3 acetofenon
C6Hn-CHO cikloheksankarbaldehid
Ketoni ne pokazuju reakciju srebnrnog ogledala!

41.

C6H5-CO-C6H5 ne podlee aldolnoj kondenzaciji

C6HnCHO + CH3CHO C6HnCH(OH)CH2CHO H2O C6HnCH=CH-CHO

42.
43.

C6H5-CO-C6H5 benzofenon
timol

44.

CHO-CH=CH2 + 2[Ag(NH3)2]+ CH2=CH-COO- + 2Ag(s) + 3NH3 + H2O

47.
48.
49.

C6H5CO-CH3
CH3CH2CO-CH3 + H2 CH3CH2CH2CH3
Oksidacije 2-pentanona: 4

50.

CH3CO-CH2CH3 + O2 CH3CH2COOH + HCOOH

51.
52.

C6H10O + 2R-OH C6H10 (O-R)2

CH3CH2CO-CH2CH3 + NH2OH CH3CH2C=N(OH)-CH2CH3 + H2O

53.
54.
55.

CH3COCH3 + CH3MgJ (HCl) (CH3)2C(OH)CH3

(CH3COO)2Ca + tc CH3COCH3
CH3CH(OH)CH3 + O2 CH3COCH3

Jodoformski test razlikovanje etanola, acetaldehida, sekundarnih metilalkohola i ketone

Etanol CH3CH2-OH + J2 CH3CH=O + 2HJ
[J2+KJ] J2K+JSUPSTITUCIJA CH3CH=O + 3J2 CJ3-CHO jodal + 3HJ
ALKALNA LIZA
CJ3CHO + NaOH CHJ3(s) jodoform + HCOONa
I CH3CH2OH potrebne 3 faze! (zbog stehiometrije nam treba)
II CH3CHO 2 faze!
III ALFA CH3-CH-OH
IV CH3-C=O -.
56.

CH3COCH3 + H2 CH3CH(OH)CH3

57.

(CH3)3C-CH(OH)-CH3 + O2 (CH3)3C-CO-CH3

58.

RCCH + H2O RCO-CH3

59.
60.

CH3CH(CH3)CH2CHO + O2 CH3CH(CH3)CH2-COOH
CH3CO-CH2-CH(CH3)-CH3 + O2 HCOOH + CH3CH(CH3)-CH2-COOH

61.

CH3-CH2-CH(CH3)CHO + O2 (aldehidi ne daju smeu)

CH3COCH2CH2CH3 + O2 daje smeu kiselina

62.
63.
64.

CH3CHO i CH3COCH3
CH3CH(CH3)COCH3 + O2 HCOOH + (CH3)2CH-COOH

65., 66, 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. piemo
Ketoni ne reaguju sa Tollensovim reagensom !
Mezo oblik : Ako neki molekul poseduje bilo koji oblik simetrije vinska kiselina ravan simetrije MEZOvinska
kiselina ! Ugao skretanja se na D stranu ponitava, jedinjenje gubi optiku aktivnost. Struktura iznad i ispod ravni
simetrije MEZOVINSKA KISELINA !!
Racenska smesa (smea) podjednaka koliina L i D oblika gubi se optika aktivnost.
82. 2-propanol !
Katedra za hemiju 2 sprat, uvek moemo da je pitamo neto.

11.5.2013.
KARBOKSILNE KISELINE, SUPSTITUISANE KISELINE
(uradie se 29 zadataka)
R-C(-OH)=O
Dobijanje karboksilnih kiselina:
1. oksidacijom alkohola, aldehida i ketona
2. hidrolizom:
a. estara
b. nitrila:
RCN + H2O RCONH2 RCOOH + NH4+
3. oksidacijom alkil benzena (aromatine kiseline)
4. adicijom RMgX (alkil-magnezijum-halogenid) na CO2
U zbirci, zadaci za reagovanje i dobijanje.
NITRIL jedinjenja koja imaju -CN grupu vezanu za neki ugljovodonini niz. Prelazi u karboksilnu kiselinu kada se
vee.
4. Kako se moe dobiti propanska kiselina? (3 C-atoma)
H3C-CH2-CO-CH3 2CH3COOH + HCOOH + CH3CH2COOH oksidacija butanona
2) akrolein je nezasien aldehid
3) / alkih halogenidi ne hidrolizuju!
4) propil-etanoat je estar siretne kiseline (ima 5 C atoma)
5) nastala bi butanska kiselina (4 C atoma)
butanon: CH3-CH2C(=O)-CH3 [O] CH3COOH + CH3CH2COOH + HCOOH
5. Ima 2 C-atoma. (COOH-COOH) oksalna kiselina
etilen-glikol: HO-CH2-CH2-OH
6. toluen (benzen-CH3) [O] benzene-COOH (benzoeva kiselina)
7. o-krezol (beznen-CH3 i na orto OH) [O] salicilna kiselina (benzen-COOH i na orto OH)
22. knjiga za 3. godinu! METODA ZA DOBIJANJE MRAVLJE KISELINE! NAUITI!
CO + NaOH HCOO-Na+ --H+ HCOOH
0,2 mol
x grama
1 mol :
1 mol
0,2 x 68 = 13,6 g soli
9. Metanska (mravlja) kiselina se dobija uvoenjem CO u rastvor NaOH, a zatim dodavanjem mineralne kiseline.
Salicilna kiselina se dobija uvoenjem CO2 u Na-fenolat _____________3.

R-CN + H2O [R-CO-NH2] R-COOH + NH4+

primer 2:

(polarne veze delimino poz)

O=C=O + R-Mg-X R-C(-OMgX)=O H2O R-C(-OH)=O + MgOHX
Nauiti Grinjarov reagens!

Poreenje kiselina po jaini

Apsolutno merilo jaine elektrolita je Kd, zavisi samo od temperature.

to je Kd vea, kiselina je jaa.

R-COOH R-COO- + H+
KD = [RCOO-][H+]/[R-COOH]
-logKdkiseline = pKa
to je pKa vrednost manja kiselina je JAA!
Jaina karboksilnih kiselina
1. Duina R ostatka zanemarljivo utie na jainu k.k.
H-COOH
mravlja k
pKa 3,75
CH3-COOH
siretna k
CH3(CH2)2-COOH
valerijanska k.
pKa 4.86
Sa produenjem ugljovodoninog niza jaina kiselina neznatno opada.

Ka: 10-4
Ka: 10-5

2. Grupe sa I efektom (-X, -OH, >C=O=, -COOH) u alfa poloaju raste kiselost k.k. (halogeni, karboksilna, dvostruka
veza)
pKa
gama beta alfa
pKa
CH3COOH
4.74
CH3- CH2- CH2COOH
4,9
ClCH2COOH
2.86
CH3CH2CH(Cl)COOH
3.8
Cl2CHCOOH
1,26
CH3CH(Cl)CH2COOH
4.1
Cl3COOH
0,64
CH2(Cl)CH2CH2COOH
4.5
to vei broj grupa u alfa poloaju, to je jaa kiselina!

13. Trai se najjaa kiselina.

oktadekanska (stearinska) < heksadekanska < butanska < etanska < metanska
CH3(CH2)16COOH < CH3(CH2)14COOH<CH3CH2CH2COOH<
pr. 3: Najjaa kiselina se trai.
trihloretanska Cl3CCOOH najjaa !
11.

Najslabija kiselina.
HCOOH > CH3COOH > CH3(CH2)16COOH
1) CH3(CH2)16COOH
2) HCOOH
NE GLEDAJU SE SUPSTITUISANE : 3) CH3CH2CH(Cl)COOH i 4) CH3(CH2)3CH(Cl)COOH
5) CH3COOH
Grupa sa I efektom ________
28. Valerijanska kiselina (pentanska kiselina) CH3CH2CH2CH2COOH (C5H10O2)
ta su izomeri? Jedinjenja sa istom molekulskom formulom, ali razliite strukture.
Vrste strukturne izomerije? Izomeri:
1. NIZA
2. POLOAJA
3. FUNKCIONALNA (alkoholi i etri, aldehidi i ketoni)
Imamo i STEREOIZOMERIJU:
1. OPTIKA mora se imati hiralan C-atom, nijedna ravan simetrije
2. GEOMETRIJSKA (cis, trans)
H-CO-OCH(CH3)CH2CH3

29. Valerijanska kiselina (pentanska kiselina)

1) n-butil-formijat (estar) prvo ide ime alkohola

5 C-atoma : sec butil-formijat

H-C=O(-OCH2CH2CH2CH3) jeste
Formijati su soli ili ESTRI mravlje kiseline !
2) sec. butil-formijat H-C=O(-OCH3(-CH3)-CH2CH3)
3) etil-etanoat nije estar!!! CH3-C=O(-OC2H5)
4) izobutil-formijat H-C=O(-O-CH2CH(CH3)2)
5) 2,2-dimetilpropanska kiselina: H3C-C

Nesupstituisane dikarboksilne kiseline

br. C2
3
4
5

formula
HOOC-COOH
HOOC-CH2-COOH
HOOC-(CH2)2-COOH
HOOC-(CH2)3-COOH

sistemsko ime
etandikiselina
propandikiselina
butandikiselina
pentandikiselina

trivijalno ime
oksalna
malonska
ilibarna
glutarna

naziv soli
oksalati
malonati
sukcinati
glutarati

43. Dikarboksilnih kiselina 5 C-atoma

44.
* Koja od navedenih soli NIJE so dikarboksilne kiseline? STEARAT!

Nazivi soli dikarboksilnih kiselina

COOH-CHOH-CH2-COOH
Oksalna malonska
ilibarna
oksalati malonati
sukcinati

JABUNA KISELINA (SOLI MALATI)

hidroksiilibarna (jabuna kiselina)
malati

31. Malati

Supstituisane mono-, di- i tri- karboksilne kiseline

HIDROKSI KISELINE
ta su tartarati, laktati, citrati, malati ?
Ugljovodonini niz uvedena neka grupa
vinska k
dihidroksiilibarna
tartarati

mlena
hidroksipropanska
laktati

limunska
citrati

jabuna
hidroksiilibarna
malati

Limunska kiselina NIJE optiki aktivna (nema hiralan C-atom): CH2COOH-C(-OH)-COOH(-CH2COOH)

40. Soli vinske kiseline zovu se TARTARATI !
32. COOH-CHOH-(CH3) MLENA KISELINA
4) CH3CH(OH)COONa

Aromatine karboksilne kiseline

salicilna
salicilati soli

ftalna
ftalati

benzoeva k.
benzoati

34. R-1
19.
ftalna kiselina (benzen-COOH i na orto COOH) + 2NaOH (benzene-COONa i na orto COONa) + 2H2O
C8H4O4Na2 M = 210

2,1 : 210 = 0,01 mol soli tj. 0,02 mola NaOH

0,02 mol x 40 = 0,8 NaOH
Nezasiene kiseline
Akrilna kiselina (2-propenska)
H2C=CH-COOH
Krotonova kiselina (2-butenska) CH3-HC=CH-COOH
Oleinska kiselina (cis-9-okstadecenska kiselina) CH3(CH2)7-CH=CH(CH2)7COOH
Linolna kiselina (cis, cis-9,12-oktadekadienska kiselina)
HOOC(CH2)7-CH=CH-CH2-CH=CH-(CH2)4)CH3
COOH-CH=CH-COOH
48. Akrilna kiselina (2-propenska) H2C=CH-CHOOH
C3H4O2 Mr = 72
47. Trivijalni nazi trans-butendikarboksilne (nezasiena) kiseline je FUMARNA kiselina!
30. Linolna kiselina ima 18 C-atoma, 2 = veze u poloaju 9 i 12!
H3C-(CH2)4-CH=CH-CH2-CH=CH-(CH2)7-COOH + 2Br2
H3C-(CH2)4-CH(Br)-CH(Br)-CH2-CH(Br)-CH(Br)-(CH2)7-COOH
1 mol kiseline 320 g (2 mol Br)
x mola kis. 0,08 g Br2
x = 0,00025 mol. kiselin (koliina) tj. 0,25 mmol!
Ovakav zadatak moe doi i kod LIPIDA (triacil-glicerola)!

37. Sekundarna alkoholna grupa!

1) holin HO-CH2-CH2-N+(CH3)3
2) limunska kiselina COOHCH2-C(-OH)(-COOH)-CH2COOH
3) COOH-CH=CH-COOH (nema OH grupe slobodne)
4) COOH-CH(-OH)-CH2-COOH jeste!
5) benzen-COOH i orto OH
38. Tercijarna alkoholna grupa
1) salicilna
2) mlena COOH-CH(-OH)-CH3
3) jabuna COOH-CH(-OH)-COOH
4) limunska
5) vinska kiselina nema 4 izomera! Ima ih 3! Trei nije optiki aktivan, znai ima ih 2!!!
1. Jednobazna karboksilna kiselina ima 36,36% kiseonika...
Opta formula R-COOH (R sadri i C i H)
1 molekul kiseline ima 2 atoma kiseonika (32 g)
O2 = 36,36%
100g kiseline 36,36% kiseonika
x(1 mol) 32 g
x= 88g
pr. 1: Mr = ? R-COOH (2 atoma kiseonika u 1 molekulu = 32 g)
31,4% O2
58,8% C
9,8%H2
100g kiseline 31,4 g kiseonika
x g (1 mol) 32 g kiseonika (2 mola atoma O)
x=101,91 g = 102 g (Mr kiseline)
H:
100 g 9,8 g
C: 100g 58,8g

102 g x
x= 10g (H=1) = 10 molatoma

102 g x
x=60 g (1 molatoma C=12g) = 5 molatoma

HOOC-COOH + H2O2 CO2 + H2O

U zadatku 50. je greka! Reenje je 25 mmola oksalne kiseline !!
C+3 C+4 + 1e/ x2
2O-1 + 2e- 2O-2
/
H2C2O4 + H2O2 2CO2 + 2H2O
9g
mL= ?
49.

1 mol kis 90g

x mol kis 9g
x= 0,1 mol kis

1 mol kis 2 mol CO2

0,1 mol x
x = 0,2 mol CO2

HO-C+3(=O)-C(=O)-OH

O=C+4=O

1 mol gasa 22400 mL (n.u.)

0,2 mol x
x= 4480 mL

Prijemni 2011:
1. Koja od navedenih karboksilnih kiselina ima najviu vrednost za pKa? Oktanska
Prijemni za 2010:
Koje od navedenih tvrenja je tano?
Ugljena kiselina(karbonatna) 10-7
Karboksilna 10-5
Fenoli 10-10
Limunska kis. nije optiki aktivna
Benzoeva kiselina nastaje OKSIDACIJOM toluena!

C5H10O2

18.5.2013.
XXII DERIVATI KARBOKSILNIH KISELINA
Jedinjenja izvedena iz karboksilnih kiselina
Samo jedno pitanje. A Derivati ugljene (obimnije) pa je spojeno sa Jedinjenjima sumpora.
Podela derivata karboksilnih kiselina
Derivati kiselina (zamena OH grupe u COOH grupi):
hloridi kiselina (acil-halogenidi)
anhidridi kiselina
estri kiselina
amidi kiselina
R-C(=O)-OH opta formula karboksilne kiseline
R-C(=O)-Cl hlorid
-O-C(=O)-R anhidrid
-OR estar
-NH2 amid
Zamena (supstitucija) OH grupe!
Nastaju zamenom OH grupe u COOH grupi kiselina nekim drugim atomom ili grupom.
Za ovu grupu
HLORIDI KISELINA ACILHLORIDI
Dobijanje:
3R-C(=O)-OH + PCl3 3R
Reakcije:
1. U reakciji sa vodom daju karboksilne kiseline: (hidroliza)
CH3-C(=O)-Cl + H2O CH3-C(=O)-OH + HCl
2. Sa alkoholima daju estre (alkoholiza)
CH3-C(=O)-Cl + HOOCH2CH3 CH3-C(=O)-CH2CH3 + HCl
3. U reakciji sa amonijakom nastaju amidi kiselina (amonoliza)
CH3-C(=O)-Cl + NH3 CH3-C(=O)NH2 + HCl
4. U reakciji sa SOLIMA karboksilnih kiselina daju anhidride
CH3-C(=O)-Cl + NaO-C(=O)-CH3 CH3CO-O-COOCH3 (acet-anhidrid) + NaCl
ANHIDRIDI KARBOKSILNIH KISELINA
CH3-C(=O)-O-C(=O)-CH3
anhidrid monokarboksilne kiseline
anhidrid dikarboksilne kiseline
anhidrid siretne kiseline
anhidrid ilibarne kiseline
aciklian
ciklian
1. hidroliza (oduzimamo vodu) daju karboksilne kiseine
2. alkoholiza daju estre
3. amonoliza sa amonijakom daju amide
ESTRI KARBOKSILNIH KISELINA
Hidroliza
CH3-C(=O)-O-CH2CH3 + H2O CH3-C(=O)-OH + HO-CH2CH3
Alkalna hidroliza saponifikacija
CH3COOCH2CH3 + NaOH CH3COONa + CH3CH2OH
Transesterifikacija (promeni se alkoholna komponenta koja je deo estra)
R-C(=O)-O-CH3 + CH3-CH2-OH R-C(=O)-O-CH2-CH3 + CH3-OH
Amonoliza
CH3-C(=O)-OCH2CH3 (etil-etanoat) + NH3 CH3-C(=O)-NH2 (etanamid) + CH3CH2OH
Nomenklatura:
halogenidi OIL (metanoil hlorid, etanoil-hlorid..)

anhidridi (meovite nemamo u knjizi) : CH3COOH HOOCCH3 H2O CH3COOCOCH3 (acetanhidrid tj. anhidrid
siretne
estri: znati naziv soli i alkil grupu (moe se rei propil te i te kiseline, ali metil-acetat ili metil estar siretne kiseline)
amid:
AMIDI KARBOKSILNIH KISELINA
Dobijanje zagrevanjem amonijumovih soli karboksilnih kiselina.
RCOONH4 RCONH2 + H2O
(kiselina + amonijum baza so)
Reakcija hidrolize:
CH3-C(=O)-NH2 H2O CH3-C(=O)-OH + NH3
U nastavku (azotasta je samo nova) samo ponavljamo!
U knjizi: redukcije karboksilnih kiselina i derivata (nije bilo dosad na prijemnom, ali ne mora da znai da nee biti).
REDUKCIJA KARBOKSILNIH KISELINA I DERIVATA
Jaka redukciona sredstva (LiAlH4)
Kod estara dobija alkohol!
Amidi dobija amin!!
Zadaci:
Uvod pr. 1: acetil-hlorid i Na-acetat reakcija dobijanja ANHIDRIDA! Napiemo reakciju i raunica
pr.2: propanoil-hlorid + etanol ESTAR
pr3: piroliza (zagrevanje) amonijum-benzoata
1. benzoil-hlorid (benzen-C(=O)-cl) + Na-benzoat (benzen-C(=O)-ONa) anhidrid benzoeve (benzen-C(=O)-O-C(=O)benzen)
2. Identina: acetil-hlorid (hlorid siretne: CH3-C(=O)-Cl) + SO siretne kiseline (CH3COONa) CH3C=O-O-C=OCH3 (anhidrid)
3. Alkoholizom svih reaktivnijih estar
Alkoholizam anhidrida karboksilnih kiselina nastaju ESTAR i KARBOKSILNA KISELINA
4. Derivati alkalna hidroliza estara (saponifikacija)
NaOH + i estar koje kiseline (siretne) CH3COOC2H5 CH3COONa + CH3CH2OH
6. metil-propanoat
7. Izomerija posebno pitanje! Crtaemo izomere. Izomernih estara siretne kiseline C6H12O2
4 C atoma! CH3-C=O-O-C-C-C-C
prvo piemo prim, sec, izo, terc + strukturna (svih!) i priamo i o hiralnom ugljeniku! (ima dva)
8. Stereoizomerija dobijanje estara moramo znati.
H-C=OC-C(-OH)-C-O-C=O-H imamo hiralan C atom
OH-CH2-CH(-CH3)-O-C=O-H imamo hiralan
9. Izomerija isto. benzoeva kiselina je izdiktirana, pozajjmili smo 7 C atoma! Jo imamo C4 koji pripadaju alkoholu!
Ukupno 5! n, sec-butil, izo, terc-butil
10. Metakrilne kiseline nema u knjizi. Akrolein (akrilnu kiselinu znamo ako znamo akrolein)
Akrolein (nezasien aldehid) CH2=C-C(=O)-H
Metakrilna (ima OH grupu) CH2=C-C(=O)-OH
Metil-estar metakrilne CH2=C(-CH3)-COOCH3
11. Estri fosforne kiseline najvei znaaj. Fosforna nastaju adekvatni estri
12. Metil-salicilat (metil-estar salicilne kiseline)
benzen-o-OH i meta-COOH benzen-o-OH i meta-COOCH3

Desetak je raunskih zadataka. Derivati kiselina su kao zadatak u poslednjih par godina.
14. Izopropil-formijat
15. Formijat: HC=O-OR (a R moe da bude n, sec, terc, izo...)
16. Metil-salicilat (metil-estar salicilne kiseline)
x mol 3,6x 1022 at. O
1mol 3x6x1023 at
0,02
17. Reakcija: dobijamo ESTAR
propanoil-hlorid CH3CH2C=O-Cl + CH3CH2OH CH3CH2-C=O-O-CH2CH3 + HCl
1,2x1023 at.O
x mol 1,2x1023
1 mol 2x6x1023
x=0,1 mol
18. propen C-C=C + H2SO4 C-C(-C)-O-SO3H
19. Metil-etanoat (hlorid kiseline + metanol ili siretna sa metanolom
20.
24. Aspirin derivat salicilne kiseline (o-hidroksi-benzoeva)
o-hidroksi-benzoeva kiselina (meta-COOH) + CH3-C(=O)-O-C=O-CH3 benzen-o-O-C=O-CH3 i na mCOOH + CH3COOH
Podlee reakciji esterifikacije (ali ne sa kiselinama!)
27. !!!! U pisanju reakcija u organskoj hemiji, ne smemo ostaviti neizjednaeno!
siretna kiselina 3CH3COOH + PCl3 3CH3-C=O-CL + H3PO3
i ono vano, izjednaiti!
0,2
X
1 :
3
28. Fozgen prebaen u drugi deo u novoj zbirci
29.
30. Propanoil-hlorid dobija se sa kiselina + PCl3
31. mravlja kiselina + metilamin (amini su takoe BAZNI)
HCOOH + CH3NH2 amonijumova so HCOONH3CH3 T HC=O-NHCH3 + H2O
32. karbamid (urea) NH2-C=O-NH2
33. acetamid (amid-siretne kiseline) CH3-C=O-NH2
34.CH3COOCH2CH3 (etil-acetat) + NH3 CH3CONH2 + CH3CH2OH
35.
36. amid C2H5CONH2 ima mnogo naina kako se dobija (zagrevanje/pirolizom amonijumove soli)
37.
39. C-C-C=O-NH2
C-C=O-NH-C
H-C=O-N(-C)-C
H-C=O-NH-C-C
CIKLOALKANI I ALKENI SU IZOMERI!
42. pikrinska (trinitrofenol)
holin alkohol
difenil-amin
43. propanoil-hlorid + amonijak propanamid
44.
Zadatak sa prijemnog 2009:
Koliko e mola propanoil hlorida nastati reakcijom 0,1 mol fosfor-trihlorida sa odgovarajuim jedinjenjem?

PCl3 + 3CH3CHC2COOH 3CH3CH3-C=O-Cl + H3PO3

Zadatak sa prijemnog 2010:
Koliko grama siretne kiseline nastaje u reakciji acet-anhidrida sa vodom?
CH3C=O-O-C=O-CH3 + H2O 2CH3COOH
0,005 mol : xg
1 mol : 2x60g
2011:
Koliko e mola acetil-hlorida nastati...
PCl3 + 3CH3CH2COOH 3CH3CH3-C=O-Cl
Prinos reakcije? ta je to? Dobijeni rezultat je u sluaju 100%, a onoliko procenata u sluaju prinosa!

XXII DERIVATI UGLJENE KISELINE

Ugljena kiselina: HO-C=O-OH
Cl-C=O-Cl dihlorid (FOZGEN) najreaktivniji
R-O-C=O-OR DIESTAR
NH2-C=O-NH2 UREA (KARBAMID)
Nazivi: karbamid (urea)
2. biuret nastaje iz dve uree
NH2-C=O-NH2 + NH2-C=O-NH2 NH2-C=O-NH-C=O-NH2
3. u baznoj sredini sa bakar-sulfatom sve ono to ima makar dve peptidne veze daje pozitivnu diuretsku reakciju!
Dipeptid nee dati pozitivnu reakciju!
4. Urea nastaje u reakciji:
CH3CH2O-C=O-OCH2CH3 (dietilkarbonat) + 2NH3 NH2-C=O-NH2 + 2CH3CH2OH
5.
1) amonijumova so (nikakva amidna grupa)
2) aromatini amin
3) alanin (aminokiselina)
4) urea
6. ugljenmonoksid CO + Cl2 COCl2
fozgen se dobija i treba da se prevede u ureu: COCl2 + 2NH3 NH2-C=O-NH2 + 2HCl
x mL CO=?
m(urea)=1,2g
x mL : 1,2 = 22,4 : 60 g (urea)
7. isti kao i prethodni, samo je proporcija drugaija (1:2)
8.
11. fozgen ili estar
12.
13. ******
fozgen Cl-C=O-Cl + CH3CH2OH Cl-C=O-OCH2CH3 samo jedan e se promeniti zbog 0,1 mola!
14. etil-uretan (amid-estar)
CH3CH2O-C=O-NH2
15. dimetil-karbonat: treba nam duplo vie mola fozgena!!
16.. dietil-karbonat (znati samo nacrtati formulu)
17. etil-karbamat (URETAN) soli karbaminske
NH2-C=O-OC2H5
18. dietil-karbonat
19.dietil-karbonat
20. dietil-karbonat

21. amini sa azotastom!!!!

NH2-C=O-NH2 + 2HNO2 HO-C=O-OH + 2N2 (gas) + 2H2O
xg
13,4L
60g
2*22,4L

Karboksilna grupa - nije reeno da samo mono karboksilne grade derivate.

pr.1:

25.5.2013.
TIOLI, AMINI I NITROJEDINJENJA (TIOLI JEDINJENJA SUMPORA)
XXIII zajedniko sa derivatima!
Grupa R-SH (tiolna grupa) = TIOLI
Pored njih je mali deo pitanja zastupljen, vano je znati KLASIFIKACIJU i PODELU.
3. Soli tiola sa metalima nazivaju se MERKAPTIDI!
4. RCH=CH2 + H2S RCH2CH2SH - adicija vodonik-sulfida na alkene u prisustvu svetlosti!
5. Tioli se dobijaju ADICIJOM VODONIKSULFIDA NA ALKENE!
6. TIOLI su JAE kiseline od alkohola.
7. CH3CH2Br + NaSH CH3CH2SH + NaBr (TIOL)
8. 2R-S-H R-S-S-R ovo imamo i kod aminokiselina (imaju tiolnu grupu iz cisteina moemo dobiti cistin)
pr. 2CH3CH2SH (O)blago oksidac. sredstvo CH3CH2-S-S-CH2-CH3 (disulfidni most i nastaje DISULFID)
9. R-S-S-R + Zn/KALAJ HCl TIOL
10. R-Cl + R-S-R R2S-R-Cl
11. R-S-H RSO3H
12. SULFANILAMID NH2C6H4SO2NH2
13. SULFANILNA KISELINA NH2C6H4SO3H (p-aminobenzen sulfonska kiselina)

Oksidacije blagim oksidacionim sredstvom je karakteristino!

XXIV AMINI I NITRO JEDINJENJA

AMINI -NH2 grupa
PRIMARNI:
R-NH2
SEKUNDARNI: R-NH-R
TERCIJARNI: R-N(-R)-R
Karakteristini su po svojoj baznosti. Alifatini ili aromatini! Alifatini su bazniji.
Aromatini < amonijak < alifatini (po baznosti)
1. ESTAR AZOTNE KISELINE CH3(CH2)6CH2-O-NO2
ESTRI SE GRADE:
R-COOH + R-OH R-C(=O)-O-R
HNO3
HONO2 (NO2)
2. C6H5NO2 (nitro-jedinjenje) C6H5NH2 ANILIN
0,025 mol
x
1
1
x=0,025 mol
M(anilin)= 93
m=2,325 g
3. C2H4NO2 nitrojedinjenje C2H5NH2 AMIN
4. Reakcija FENOLA:
nitrovanje fenola dobijaju se DVA oblika (orto i para-nitrofenol, ali vie je zastupljen ORTO!)
fenol + HNO3 orto i para

5. alkohol + cijanid NIJE MOGUE!

9. primarni amini: C4H11N
10. sekundarni amini: 3
A da kae broj svih, bilo bi 9 (5 primarnih, 3 sec i 1 terc)
11. NEMA
12. Iz -imina redukcijom mogu da se dobiju AMINI!
redukcija IMINA AMIN (2-butanimin 2-butananim)
Ketali i aldehidi i ketoni reaguju sa ALKOHOLIMA poluketal + alkohol ketal)
14. aromatini < NH3 < tercijarni < primarni < sekundarni (po baznosti!)
N-metilbenzenamin je sekundarni aromatini!
N,N
15. anilin
16. NITRIL (CIJANIDI)
R-CN NITRIL/CIJANID R-CH2-NH2
CH3CH2CN CH3CH2CH2NH2
17. C3H9N
CH3CH2CH2NH2

CH3CH(CH3)NH2

CH3CH2NHCH3

18. TERCIJARNI amini grade SOLI SA KISELINAMA!

KVAT. AM SOLI R4N+Cl- + OH- R4NOH + ClN+- dobro se rastvaraju u H2O
19. 1) (CH3)2NH2+OH- ALKILAMONIJUMHIDROKSID
ALKILAMONIJUM-HLORID (ako se doda HCl)
20.
22.
C2H5(CH3)3N+Cl23. DIAZON C6H5NN+ClC6H5NH2 + HNO2 + HCl C6H5NN+Cl + 2H2O
PRIMARNI(ALIFATINI) sa azotastom alkohol sa istim brojem C atoma, N2 i H2o
CH3CH2NH2 + HNO2 CH3CH2OH + N2 + 2H2O
24.
C6H5NH2 + HNO2 + HCl C6H5NNCl + 2H2O
0,2 mol
x
1
1
25. (CH3)2NH(dimetil-amin) + HNO2 (CH3)2N-N=O N-nitrozo-dimetilamin
DIAZONIJUM SOLI KOD AROMATINIH
NITROZO KOD SEKUNDARNIH!!!
20. CIKLINI KETAL!!
26. (CH3)2NH + HNO2 (CH3)2N-NO
27. PRIMARNI CH3CH2CH2NH2 + HONO CH3CH2CH2OH + N2 + H2O
SEKUNDARNI CH3N(CH3CH2)H + HONO CH3N(CH3CH2)N=O
treba nam razlika!! 2N = 28
29. orto-toluidin: spada u PRIMARNE amine
C6H4(CH3)NH2

(CH3)3N

31. C6H5NH2 + HONO + Cl C6H5NN+Cl0,3

x
1
1
x=0,3
m= 42,15
32. C6H5NHCH3 + HONO + HCl CH3N(C6H5)N=O
SEC. NASTAJE NITROZO JEDINJENJE!
35. CH3CH2COO-NH3C+CH3 SO
36.
37. Amini su JONSKA jedinjenja
38. C6H11NH2
ANILIN BENZEN-CH2NH2
40.
41.
42. JAINA BAZA
43.
45. (CH3)2NH + HONO (CH3)2NN=O
SEC
48. NITROBENZEN REDUKCIJA ANILIN
49.
50. N-NITROZOAMIN DAJU SEKUNDARNI!
51. R3N + HCl
52. ANILIN + HNO2 DIAZONIJUMSO
AROMATINI
53.
54. AMID RCONH2
55. 2 AZOTA! NH2C6H4SO2NH2
BITNO:
Podela na primarne, sekundarne i terc, alifatine i aromatine. Znati formule i bazne! (aromatini < amonijak...)
Reakcije sa azotastom kiselinom primarni ALKOHOL, sec AZOT I VODU!
Sa HCl prim. diazonijum
terc. kvaterne amonijum soli!

1.6.2013.
AMINOKISELINE
Opta formula:
H2N-CH(-R)-COOH
COOH kisela grupa znai da DISOSUJE dajui CO- anjon (daje proton) i reaguje sa bazama i daje SO!
ESTERIFIKACIJA reakcija sa __________- OH grupa se supstituie ____________ anjonom!
DEKARBOKSILACIJA ukljanja se grupa i dobija CO2!
NH2 bazna, prima proton zato to ima SLOBODAN ELEKTRONSKI PAR na azotu! Reakcije: NH2 ako reaguje sa
HCl dae SO! (protonovae se NH2 grupa!) Nee svi amini reagovati na isti nain. Primarni amini izdvajaju AZOT (jako
korisno u analitikom smislu). Sekundarni prave N-nitrozo jedinjenja! Obratiti panju sa azotastom kiselinom u knjizi!
Hiralan C atom- entatiomeri su optiki aktivni (svi osim glicina).
Jedan par ENANTIOMERA optiki izomeri koji se odnose kao lik u ogledalu!
Osnovno o aminokiselinama:
Aminokiseline su konstituenti proteina.
Struktura AK
Sterohemija aminokiselina
Esencijalne aminokiseline
Reaktivnost AK (COOh, NH2, R-ostaci)
Osnovne karakteristike proteinskih AK:
1. ima ih ukupno 20
2. sve su L-konfiguracije! (ne pitati!)
3. sve su -amino! (na hiralan) samo alfa!
Enzimi biokatalizatori.
Struktura AK i amino i karboksilna grupa su vezane za isti alfa ugljenikov atom.
Boni R-ostaci se meusobno razlikuju po:
veliini, konformacionoj fleksibilnosti, polarnosti, kiselo-baznim osobinama i hemijskoj reaktivnosti.
*za strukturu i osobine proteina podjednako su znaajne sve navedene osbobine bonih ostataka aminokiselina!
Dipolarni jon Zwitter jon AK
Ukljanja se vodonik iz COOH, NH2 se protonuje i postaje NH3+!
AK sa NEPOLARNIM R-ostacima:
Gly (G), Ala (A), Val (V), Leu (L), Ile (I)
Gly je svet za sebe, po potrebi zadatka je stavljen u ovu grupu.
Val je dobila ime po VALERIJANSKOJ KISELINI (5). izopropil grupa.
Leu ima jo jednu METILENSKU (CH2) grupu vie od Val!
Ile IZOBARNA kisel.
Leu i Ile su IZOMERI (imaju isti br. C atoma i imaju istu molekulsku masu!
Pro (P) IMINO kiselina
Phe (F) fenil ostatak
Trp (W) INDOL grupa
Met (M)
Nepolarni R- ostaci
Devet aminokiselina ima nepolarne bone ostatke.
Glicin ima najmanji R ostatak (H atom)
Alanin, valin, leucini i izoleucin imaju ALIFATINE uljovodonine ostatke.

Metionin je TIOETAR iji boni ostatak ima sline osobine sa n-butil grupom, jer je atom sumpora sline zapremine kao
metilenska grupa.
Fenilalanin i triptofan imaju nepolarne, aromatine i voluminozne R ostatke.
Prolin je IMINOKISELINA.
21. Leu, Val, Ala
33. Rastvorljivost polarni molekuli su dobro rastvorljivi u vodi (OH grupa moe da napravi VODONINU vezu).
Nepolarne su slabo rastvorljive to je vei R ostatak, to je nerastvorljivo.
Gly se dobro rastvara u vodi!
ESENCIJALNE NEPOLARNE: Val; Leu, Ile, Met, Trp, Phe
4. Triptofan ima 2 NH2 grupe.
20.
2) moe li amino grupa da reaguje sa aminokiselinom ? Moe, naravno. Ceo ivi svet poiva na toj reakciji
(amino i COH grupe) HN-C=O
3) C=O karbonilna grupa sa NH2 grupom nastaju IFOVE BAZE: C=N
4) pokazuje ksantoproteinsku reakciju daju SVE AROMATINE AMINOKISELINE! BITNO!
30. aromatine aminokiseline
AK sa POLARNIM NEJONIZUJUIM R-OSTACIMA! pojavljuje HETEROATOM (sve to nije ugljenik i vodonik)!
Ser (S)
Thr (T) SEKUNDARNA ALKOHOLNA GRUPA! i ESENCIJALNA JE AMINOKISELINA!
Cys (C) sadri sumpor, kod serina OH a kod Cys SH grupu! Ser i Cys su METABOLIKE POVEZANE!
Tyr (Y) 3 aminokiseline koje imaju OH grupe (Ser, Thr, Tyr)
Asn (N)
Gln (Q)
Reakcije SH grupe:
Jedinjenja su ANALOZI ALKOHOLIMA (TIOALKOHOLI drugi naziv)!
Kod TIOLA reakcija OKSIDACIJE! (ubacimo 3O2).
DISULFID kako iz SH moe da nastane? 2 S-H -S-S- disulfidna veza (DEHIDROGENIZACIJA/OKSIDACIJA!)
Oksidacija BLAGA!
U fiziolokim uslovima nee moi da disosuje _________ jon kod Asn i Gln!!!
Polarne nenaelektrisane AK
est proteinskih aminokiselina ima polarne nenaelektrisane bone ostatke.
3 sadre OH-grupu: Ser i Thr imaju hidroksilnu OH grupu, a Tyr fenolnu grupu.
26. Ser, Thr, Tyr
Cistein ima TIOLNU SH grupu, koja oksidacijom daje disulfidnu vezu u dimeru koji se naziva se CISTIN.
Asparagin i glutamin imaju AMIDNU grupu.
Aromatine AK
AK sa aromatinim bonim ostatkom su: Phe, Tyr, Trp
28.
Ksantoproteinska reakcija
AK sa aromatinim bonim ostatkom (Phe, Tyr, Trp) daju pozitivnu ksantoproteinsku reakcju, koja se zasniva na
NITROVANJU benzenovog prstena pri zagrevanju aromatinih aminokiselina sa konc. azotnom kiselinom.
Tyr + 2HNO3 trinitrovanje na meta poloajima + 2H2O

31.
5. Serin ima hidroksimetil grupu! Alfa-amino-propanska kiselina i na beta OH grupa. Znai prvo je uvek ALFA amino pa
posle traimo. Ser = alfa-amino-beta-hidroksi-propionska kiselina!!!
Cys = alfa-amino-beta-tiol-propionska kiselina
11. ESTAR moe da nagradi COOH grupa i alkoholna OH redukcija!
OH grupa (Ser, Thr, Tyr) HIDROKSI amino-kiseline! Grade DIESTRE!
12.
6. Cys = alfa-amino-beta-tiol-propionska kiselina
7. 2-propan-tiol
8.
9. 4) NH2 grupa moe da regauje sa FORMALDEHIDOM!
merkaptid
sulfonska kiselina

Cys-SH + Hg+ CysS-Hg + H+

Cys-SH

AK sa jonizujuim R-ostacima POLARNE (pri njihovom R ostatku ima kiselina daje proton!) to su KISELE
aminokiseline!
Asp (D)
Glu (Q)
3. jako bazna sredina anjon!!
AK sa jonizujuim R-ostacima BAZNE aminokiseline! I sve 3 su esencijalne!!!
Lys (K)
Arg (R) karbamid GUANO GRUPA (3 N)
His (H)
Iako su bazne, sadre razliit broj azota (raste)
23. Lys, Arg, His
25.
AK sa jonizujuim R-ostacima:
Pet aminokiselina ima bone ostatke koji su naelektrisani na fiziolokom pH.
Lizin ima butilamonijum, arginin guanidino, a histidin imidazol grupu. Boni ostaci ovih amonikiselina su bazni, pa su
na fiziolokom pH protonovani, tj. pozitivno naelektrisani.
ESENCIJALNE:
Val, Leu, Ile, Phe, Trp, Met, Thr, Lys, Arg, His
Stereohemija aminokiselina
Sve proteinske aminokiseline ______________
Ile i Thr AK sa dva hiralna centra
Aminokiseline: izoleucin i treonin
Pored hiralnog centra na alfa ugljenikovom atomu imaju jo po jedan asimetrian beta-ugljenikov atom u R ostatku!
Thr i Ile pored L i D stereoizomera imaju jo po jedan par STEREOIZOMERA!
ALLO forme (L-treonin, D treonin, L-allo-treonin, D-allo-treonin).
15. Isti broj enantiomera: treonin i izoleucin (isti broj hiralnih ugljenikovih atoma)
19. CISTIN proizvod BLAGE oksidacije!!
16. hidroksilizin dobija se jo jedan

PEPTIDI
Graenje peptidne veze
amidna-CO-NH-veza = PEPTIDNA VEZA
N-terminal (slobodna NH2 grupa) i C-terminal (slobodna COOH grupa)
Koliko peptidnih veza, toliko molekula vode!
Dipeptid jedna peptidna veza!
Konvecija peptidi se piu uvek na isti nain N i C terminal!
Kako itamo naziv: - dodamo nastavak IL
Ala-Cys-Val (alanil-cisteinil-valin) : na poslednjem se NE dodaje IL!!!
35.
25.
7. fenilalanin je na C terminalu!!
5. C terminal
10. 2
Specifine reakcije R-ostataka AK
1. Ksantoproteinska aromatine AK (Phe, Tyr, Trp)
2. Reakcije Cys: disulfidni most, graenje merkaptida sa tekim metalima
13. Trp
15.
29.
2) Ksantoproteinska reakcija sa aromatinom kiselinom moe da reaguje sa HNO3!
a Pb ne (da ima Cys moglo bi)
21.
22. Disulfidni most daje samo jedna kiselina (Cys)!!!!!
37. Opet cistein!
GLUTATION vaan peptid, dobro ga nauiti!
KAZEIN
SERIL-ARGININ
3. CH33CH2CH2NH2 + HNO2 CH3CH2CH2OH + H2O + N2
1. Koje dve aminokiseline mogu zameniti jedna drugu a da se molekulska masa proteina, u iji sastav ulaze, ne promeni?
Leucin i izoleucin
2. Koji od navedenih peptida u svom bazne bone Lys, Arg, His

8.6.2013.
MONOSAHARIDI
Hidrolizom saharoze nastaje ekvimolarna smea glukoze i fruktoze, invertni eer, koja obre ravan planarno
polarizovane svetlosti na levo, za razliku od saharoze koja istu ravan obre na desno!
eeri su polihidroksilni aldehidi ili ketoni. Zato to imaju vei broj hidroksilnih grupa. Ako se pita da li imaju aldo ili
keto grupu dele se na aldoze i ketoze!
Od najprostijih saharida :
GLUKOZA, GALAKTOZA i MANOZA (heksoze)
RIBOZA i DEOKSIRIBOZA (pentoza)
FRUKTOZA (ketoza)
ENANTIOMERI stoje kao lik i predmet u ogledalu. Najlake je objasniti na monosaharidima. Za linearni oblik Dglukoze imamo 4 HIRALNIH CENTARA! Karbonilni karton je sp2 hibridizovan. 2n = 16 ENANTIOMERA!
L i D poloaj se odnosi na npr. glicel-aldehid!
Kod svih aldoza u linearnom obliku, broj enantiomera je 16, a kod CIKLINOG se razlikuje!
MANOZA JE C-2 EPIMER GLUKOZE! GALAKTOZA JE C-4 EPIMER GLUKKOZE!
Reakcije karakteristine za eere vezane za aldehide, ketone i alkohole!
Glavne reakcije:
1. na linearan oblik OKSIDACIJA, REDUKCIJA, DEHIDRATACIJA
2. na ciklian oblik GRAENJE ACETALA (GLIKOZIDA)
Sve HEKSOZE zagrevanjem sa konc. HCl ili H2SO4 dolazi do DEHIDRATACIJE (3 molekula) i dobija se
HETEROCIKLINO JEDINJENJE 5-HIDROKSIMETIL FURFURAL!
Pentoze zagrevanjem sa ovim kiselinama dehidratacijom daju samo FURFURAL!
BLAGA OKSIDACIJA dolazi do oksidacijeALDEHIDNE GRUPE i prelazi u karboksilnu, a joni tekih metala se
redukuju! Pomou bakarnih jona u prisustvu bazne sredine (Felingova reakcija) ili Ag+ jona u baznoj sredini (Tolensova
reakcija) dae KARBOKSILNU GRUPU i to su ALDONSKE KISELINE!
Aldonska iz glukoze nastaje GLUKONSKA, iz galaktoze GALAKTONSKA...
JAKA OKSIDACIJA + dobijaju kiseline gde primarna alkoholna grupa postaje KARBOKSILNA URONSKE
KISELINE!! Znai dobija se DIKARBOKSILNA KISELINA ALDARNE KISELINE! (pr. glukarna kiselina iz
glukoze) u prisustvu azotne kiseline!
OKSIDACIJA: PRIMARNI ALKOHOLI ALDEHIDI KARBOKSILNE KISELINE
REDUKCIJA:
Dobijaju se POLIHIDROKSILNI ALKOHOLI = ALDITOLI!
Redukcijom glukoze SORBITOL!
Manoze MANITOL!
Redukcijom FRUKTOZE dobija se smea (2 alkohola) SORBITOL i MANITOL!!
glukoza [H]D- sorbitol
manoza [H] D-manitol
fruktoza [H] smea D-sorbitol + D-manitol
Aldehidi su reaktivniji od ketona! Aldehidi podleu blagim oksidacijama, a ketoni NE!
Svi monosaharidi jesu redukujui eeri i sve ketoze (fruktoze) jesu! Zato to sve ove blage oksidacije se deavaju u
alkalnoj sredini fruktoza kao ketoza izomerizuje u dva epimera (manozu i glukozu)!
Laktoza beta 1-4 veza!
Amiloza polisaharid glukoze!

POLI : SKROB i CELULOZA!

SKROB amiloza (alfa 1-4) i amilopektin (alfa 1-4 + alfa 1-6)!
Amiloza iz skroba daje pozitivnu reakciju sa jodom (boji plavo)!
Amilopektin je razgranat molekul.
GLIKOGEN iste grae kao amilopektin, samo dolazi do veeg stepena grananja.
INVERTNI EER dolazi do inverzije (pomeranja ugla skretanja svetlosti) za SAHAROZU je udesno, a smea
glukoze i fruktoze ULEVO!!
Zadaci:
1. Pri zagrevanju glukoze sa koncentrovanom HCl nastaje 5-hidroksimetil furfural.
2. Vodeni rastvor saharoze obre ravan polarizovane svetlosti udesno!
3. D-fruktoza se pod dejstvom razblaenih alkalija izomerizuje u D-manozu. Reakcija odvija u baznoj sredini.
Fruktoza u baznoj sredini izomerizuje u D-manozu i D-glukozu. Zato je fruktoza redukovani eer.
Endiol dvostruka veza i 2 OH grupe!!
Neredukujui eeri saharoza i trehloza!
Jedna poluacetalna grupa je slobodna a druga reaguje MALTOZNI TIP VEZE
TREHALOZNI TIP VEZE dve glukoze ali veza je alfa 1-1, reaguju dve poluacetalne grupe i zato je neredukujui!
5.
6. Intramolekulska reakcija unutar samog molekula kod saharida! OH grupa na 5-C atomu reaguje sa aldehidnom
grupom na prvom C atomu!
Kod ciklinih ima 5 hiralnih C atoma! 32 IZOMERA!! (25)
ANOMERI alfa i beta (zavise od poluacetalne grupe!!) ispod ravni prstena je alfa, iznad je beta!
Fruktoza karbonilna grupa je na 2C, i javlja se FURANOZNI (petolani) prsten.
MUTAROTACIJA promena optike aktivnosti u rastvoru eera zbog uspostavljanja ravnotee izmeu ciklinih i
linearnih oblika!
Kako dolazi do ciklizacije kod fruktoze?
Najvie je zastupljen beta anomer, a najmanje linearni!
Ukoliko reaguje poluacetalna OH grupa kod ciklinog oblika eera sa npr. nekim alkoholom (metanol) dolazi do
graenja ACETALA GLIKOZIDA i neemo vie imati slobodnu poluacetalnu grupu i nemam otvaranje prstena i
moguu oksidaciju aldehidne grupe!
Kada je zauzeta acetalna grupa, nema redukcionih osobina!
alfa-D-glukopiranoza + CH3OH alfa-D-metil-glukopiranoZID (nije slobodna poluacetalna grupa nema redukujuih
osobina!)
Derivati monosaharida GALAKTOZAMIN, GLUKOZAMIN OH grupa je u poziciji 2 ima NH2 grupu!
To su derivati monosaharida, ali kod njih je slobodna poluacetalna grupa OH imaju redukujue grupe!
SAMO GLIKOZIDI NEMAJU REDUKUJUE OSOBINE!
Od derivata treba znati ESTRE: kada je jedna od OH grupa ili vie ESTERIFIKOVANA (sa neorganskom kiselinom
fosfornom npr.) dobijaju se GLUKOZO-FOSFAT, FRUKTOZO-6-FOSFAT (-CH2-OPHO3)
Svi eeri grade ESTRE SA NEORGANSKIM KISELINAMA (FOSFATI)!!!
Formule DISAHARIDA:
ANOMERI kod ciklinog!
REDUKUJUI DISAHARIDI: maltoza i laktoza
NEREDUKUJUI: saharoza
TREHALOZA sastoji iz dve glukoze koje su vezane preko poluacetalnih OH grupa (1 1)
HIDROLIZA SAHAROZE ekvimolarna smea iz glukoze i fruktoze = INVERTNI EER!!!
INVERTNI EER saharoza okree ravan polarne svetlosti udesno, ekvimolarna smea okree ulevo!!!

MED = EKVIMOLARNA SMEA FRUKTOZE I GLUKOZE!

Disaharid redukujui pokazuje sve osobine: da u vodenom rastvoru uspostavlja ravnoteu (MUTAROTACIJA), da
pokazuje reakciju OKSIDACIJE na aldehidnu grupu koja se oksiduje do karboksilne.

15.6.2013.
LIPIDI
CH3(CH2)10COOH laurinska kiselina
CH3(CH2)16COOH stearinska kiselina
CH3(CH2)14COOH palmitinska kiselina
CH3(CH2)4CH=CHCH2CH=CH(CH2)7COOH linolna kiselina
NEZASIENE KISELINE adicija! (halogena...)
1. Stearinska se dobija potpunom hidrogenizacijom linolne kiseline!
2.
4.
OLEINSKA
CH2-O-CO-(CH2)7CH=CH(CH2)7CH3
CH-O-CO-(CH2)7CH=CH(CH2)7CH3
CH2-O-CO-(CH2)16

+ NaOH

CH2OH
CH-OH + 2CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COONa
CH2OH

11. atomska mala Br je 80! A molekulska 160!

12.
14.
CH2-O-CO-(CH2)7CH=CH(CH2)7CH3
CH2-O-CO-(CH2)7CH2CH2(CH2)7CH3
CH-O-CO(CH2)7CH=CH(CH2)7CH3 + 2H2
CH-O-CO-(CH2)CH2CH2(CH2)7CH3
CH2-O-CO(CH2)14CH3
CH2-O-CO-(CH2)14CH3
15.
CH2-O-CO(CH2)14CH3
CH-O-CO-(CH2)14-CH3
+3NaOH
CH2-O-CO(CH2)14CH3
16.
17.
18. CH3(CH2)4CH=CHCH2CH=CH(CH2)7COOH + 2I2
21. CH3(CH2)CH=CHCH2CH=CH(CH2)7COOH + 2H2