PREDGOVOR GETEOVO KNJIEVNO DELO Presudan dogaaj u stvaralatvu Johana

Volfganga Getea (1749-1832) bio je njegov susret sa Herderom, duhovnim inspiratorom mlade
generacije nemakih pesnika i intelektualaca, koji mu je otvorio oi za veliinu ekspira i
Homera, gotsku arhitekturu i lepotu narodne poezije. Novi pogledi na umetnost i ljubav prema
Frideriki Brion probudili su u Geteu pesnika, i za sasvim kratko vreme, na poetku sedamdesetih
godina, nastaju lirski, dramski i prozni tekstovi koji e biti preloman dogaaj ne samo u
nemakoj nego i u evropskoj istoriji knjievnosti. Osnovni postulati mlade generacije osloboenje linosti od drutvenih, moralnih i estetskih stega - kristalisali su se najpre u lirici. Za
razliku od artizma rokokoa, koji je vladao literarnom scenom i koji je operisao ustaljenim
slikama i motivima, Geteovi stihovi konkretizuju neposredan doivljaj individualnim izrazom.
Njegova lirika prestaje da bude neobavezna igra i zasniva se tradicija poezije koju e prekinuti
tek poetak moderne knjievnosti. Subjektivan doivljaj u ovom tipu lirike nije vie podsticaj,
nego ini, i to je ono to je radikalno novo, njenu sadrinu. Uz liriku subjektivnosti nastaju i
velike himne u kojima se osea uticaj Pindara. Ne vodei mnogo rauna o pravilima
tradicionalne poetike i koncentriui se na taan izraz i unutranju formu, Gete pie stihove koji
e otvoriti put Novalisovim himnama, Helderlinovoj poznoj lirici i Rilkeovim elegijama. ivot u
celini, priroda, ljubav, genijalnost, vreme i smrt - teme su ovih mladalakih himni koje
rezimiraju pesnikov pogled na svet. Ve prva meu njima, Putnikova pesmauoluji (1772), donela
je karakteristine kom-ponente novog stila. Dosledno potovanje metrikih stopa stavljeno je van
snage i uvedene su neravnomerne strofe IJU formu, kako u pogledu duine stiha tako i u
pogledu broja stihova, pesnik prilagoava sadrini. Estetski doivljaj temelji se na realizaciji
pesnikovih asocijacija, ostvarenih ne kao dotad racionalno-gramatikom strukturom reenice ve
sugestivnim slikama, simbolima, smelim sloenicama i inverzijama. U nekim sluajevima i
razumevanje je oteano. Posebno mesto meu himnama zauzimaju Pesma o Muhamedu
(1772/73), Prometej (1774) i Ganimed (1774). Figuri Prometeja, poznatoj iz grke mitologije,
Gete je poverio novu ulogu: nije on vie titan koji je bogovima ukrao oganj i podario ga ljudima
da bi zbog toga bio surovo kanjen, ve stvaralac i buntovnik, sin Zevsov, koji je samosvesno i
prkosno ustao protiv svemonog oca. Izmeu njega i carstva bogova, izmeu Prometejeve
zemlje i Zevsovog neba mir je nemogu: Evo me gde sedim, stvaram ljude po svojoj slici, rod
meni ravan, da trpi, da plae, da uiva i da se raduje, i da se ne osvre na tebe kao ni ja! Iako je
Geteova himna nesumnjiv vrhunac u tumaenju Prometeja kao simbola autonomnog stvaraoca u
XVIII veku, ona se bez tekoa moe itati i kao protest protiv samovolje jednog boga, kao
izazov svakom teizmu, ukljuujui i hrianstvo. Prometejevo do svetosti zaareno srce"
priznaje samo vreme i sudbinu", drugim reima - objektivne zakonitosti ivota, od kojih nije
izuzeto ni najvie boanstvo. Konfrontirajui Zevsa i Prometeja, Geteova pesma se predstavila
kao svojevrstan i neuvijen odgovor svakom ovozemaljskom despotizmu. Jo u dubokoj starosti
zazirao je pesnik od politikog aspekta svojih mladalakih stihova: Ne dozvolite", pisao je
1820, da se manuskript suvie razglasi, kako se ne bi pojavio u ( V tampi. On bi naoj
revolucionarnoj omladini doao kao poruen i visoke komisije u Berlinu i Majncu mogle bi
ozbiljno da se namrte na moje mladalake bube". U eksplozivnim stihovima, objavljenim tek
1785, i to bez pesnikovog znanja, ne treba gledati pesnikov kredo iz mladosti. Gete, koji je ivot
shvatao kao neprekidno pulsiranje, kao proces stalne kontrakcije i ekspanzije, obeleio je
Prometejem jednu od dve osnovne komponente ivota koji se kao celina nagovetava
ukljuivanjem himne o Ganimedu, a nju je Gete, sigurno ne sluajno, sta- vio 1789. u svojim
delima neposredno iza Prometeja. Prkosno samopouzdanje otpadnika Prometeja i enja
Ganimeda za stapanjem sa svemirom lirski su izraz pomenutih pojmovnih parova koji odreuju
Geteovo miljenje isto toliko koliko i njegovu poeziju. Celo stvaranje", pisao je Gete na kraju
osme knjige svoje autobiografije, nita nije i nita nije bilo do otpadanje i vraanje iskonskom".
enja za spajanjem sa iskonskim izvoritem, pregnantno formulisana u Ganimedovom grlei
grljen", okvir je i za Pesmu o Muhamedu, gde se slikom mone reke koja nezadrivo ide cilju,
stvarajui kulturu i menjajui svet, predoava ivotni put genija. Geteovo ivotno iskustvo
odrazilo se i u drami. U poznatom govoru Povodom ekspirovog dana (1771), kojim mladi autor

slavi ekspirovu veliinu, nalazi se i reenica koja malo kae o ekspirovim komadima, a znatno
vie o Geteovim dramskim fragmentima i planovima tog vremena> Svi ekspirovi komadi,
centralna je Geteova misao, okreu se oko skrivene take (...) u kojoj se ono to je svojstveno
naem ja% sloboda na koju pretenduje naa volja, sudara sa neminovnim tokom celine". Za
razliku od drame prosvetiteljstva, u kojoj se pojavljuje tragian pojedinac kao predstavnik
netraginog sveta, dramu generacije na ijem elu stoji Gete, karakteriu nove tendencije.
Kolizija pojedinca, koji insistira na neogranienoj slobodi svoje volje, neminovna je sa
istorijskim procesom, zbirom takvih volja, i vodi u katastro- fu. Geteovi dramski planovi tog
perioda potvruju da mu je upravo ta osnovna konstelacija lebdela pred oima. Glavni likovi
planiranih drama - titan Prometej, 9 moni Cezar, umni Sokrat, osniva islama Muhamed - bili
su predvieni da demonstriraju tezu o ustrojenosti jednog sveta u kome je veliki ovek morao da
strada ili da rtvuje svoje ideale. Prvi celovit prikaz tragedije jedne znaajne linosti sree se u
drami Gec od Berlihingena, objavljenoj anonimno 1773. godine, kojom Gete postie prvi
znaajan uspeh. Snaan ekspirov uticaj vie je nego oigledan. ekspirov pogled na ivot,
njegovo shvatanje veliine i strasti odredili su dramaturgiju i nov jezik. Gete Gecom utemeljuje
istorijsku dramu u Nemakoj, a postie odmah jo jedan vaan cilj ovog anra: pesnik
tematizujui prolost, govori o svome vremenu. Nedvosmisleno, iako indirektno, drama
predoava shvatanje ivota, dravnog sistema, religije, morala i prava Geteovih savremenika.
Hrabro istupanje glavnoga junaka u korist cara upereno je istovremeno protiv apsolutizma
nemakih kneeva i njihovih minijaturnih teritorija, njegova iskrena i duboka religioznost
razotkriva dogmatski klerikalizam XVIII veka, njegova prirodnost i vitalnost prekor su
uglaenom i aneminom prosvetiteljstvu. Posebna snaga drame lei u dijalozima Isklju^vo
jezikom, ponekad sa samo nekoliko reenica ili rei, karakterie mladi autor individualnost
svojih likova. Plastina slika XVI veka, kakva se dotle nije videla na nemakim pozornicama,
rezultat je jezikog majstorstva. Veliki uspeh Geca od Berlihingena bacio je u senku jo vei:
objavljivanje romana Patnje mladoga Vertera (1774). Tim delom, pisao je er Luka, zapoela
je kratka, ali vanredno znaajna filozofska i literarna hegemonija Nemake". Gete, dotle poznat
u Nemakoj kao autor drame o Gecu, nakon svog prvog romana, postao je pisac evropskog
ranga. Nijedno njegovo delo objavljeno za ivota nije nailo u Evropi na takav odjek kao Verter.
Osvrui se u zrelom dobu na drutvenu i duhovnu klimu u vreme nastanka romana, Gete je
pokuao da objasni razloge uspeha: Mueni nezadovoljenim strastima, bez ikakvih spoljnih
podsticaja na znaajne radove, sa jedinom namerom da se ovek dri granica sporog, praznog
graanskog ivota ~ ljudi su se, u svojoj zlovoljnoj obe- 10 sti, mirili s milju da napuste ivot
po SVOJOJ volji ako im on vie ne odgovara, i da se tako na dosta bedan nain oslobode
svakodnevnih nezgoda i tegoba. Ovo uverenje bilo je tako raireno da je ba Verter zbog toga
izazvao veliki utisak, jer je svuda naiao na odziv i javno i razumljivo prikazao sutinu
mladalakog uobra- enja". Patnje mladoga Vertera bile su izazov za publiku svoga vremena.
Iako je racionalizam bio potkopan, a krute crkvene dogme izgubile od svoje svemoi, literarni
ton tom razdoblju davala su dela ije intencije nisu ostavljale itaoca u nedoumici. Jo uvek je na
snazi bila ema prema kojoj su negativno koncipirani literarni likovi sluili kao opomena, dok su
pozitivni, po pravilu sa uspenim ivotnim putem, bili zamiljeni kao uzor. U prosvetiteljstvu je
moral trijumfovao nad porokom, i tu neminovnost potvrivalo je itaocu svako novo delo.
Protagonisti radnje u delima graanskih prosvetitelja bili su predstavnici sveta koji je na
momente mogao biti tragino ugroen, ali koji nije mogao biti ozbiljno doveden u pitanje. Verter
se, meutim, nije uklapao u tradicionalne okvire. Uvreno miljenje da emocije i moralne
norme, originalnost i konvencija, individualnost i drutvena hijerarhija ne moraju se
sukobljavati, Geteov roman energino je uzdrmao. Verter, emancipovani graanski intelektualac,
nespreman na kompromise, zavrava tragino. Uspeh romana bio je senzacionalan. Iako je re o
linim iskustvima kao bitnom podsticaju, ona su se, sublimisana u delu, pokazala
reprezentativnim za jednu generaciju koja je u liku Vertera prepoznala svoja raspoloenja i svoje
tenje. Ne znai to da je kritika odmah shvatila svu umetniku vrednost ovog dela. Verter, koji je
u osnovnim komponentama oznaio preokret u istoriji evropskog romana, prihvaen je

prevashodno kao ljubavna pria. Njegova socijalna dimenzija ostala je neuoena, a najvei broj
italaca reagovao je emocionalno. Naviknuta na literaturu koja okrepljuje i koja sadri jasne
putokaze za praktian ivot, italaka publika se 1 sentimentalno identifikovala sa likovima
romana. Struktura romana pogodovala je ovom vidu recepcije. Odlumivi se za epistolarni
roman po ugledu na Riardsona i Rusoa, istina bitno izmenjen jer donosi iskljuivo pisma
glavnog protagoniste, Gete je itaocu uskratio objektivnu sliku dogaaja i Verterovog karaktera,
ali je njegov unutranji ivot prikazan posebno intenzivno. italac je na taj nain, u izvesnom
smislu, prinuen da prihvati Verterovu perspektivu i njegovo tumaenje sveta i da se sa njima
poistoveti. Ne iznenauje to je roman u redovima graanskih prosvetitelja naiao na
nerazumevanje. Za njihov didaktiki koncept, prema kome je roman imao da bude svojevrstan
prirunik moralnih naela i graanskih vrlina, Verterov neizbeno tragian kraj bio je
neprihvatljiv. Najee kritike su stizale iz klerikalnih krugova, za koje je kamen spoticanja
predstavljalo samoubistvo. Na popularnost romana te kritike nisu uticale. U toku 1775.
objavljeno je osam novih izdanja, a iste godine objavljen je i francuski prevod. Uprkos velikim
knjievnim uspesima, mladog pesnika zahvatila je egzistencijalna kriza. ivotne okolnosti i lini
razlozi, ponovie se to i deset godina kasnije, uinili su da je Gete na svaki nain traio priliku za
odlazak iz svoje sredine. Ona mu se ukazala u jesen 1775: na poziv vajmarskog vojvode Karla
Augusta preao je Gete iz rodnog Frankfurta na Majni u Vajmar, gde je, uz kraa odsustvovanja,
ostao do kraja ivota. U kojoj je meri ova sudbonosna odluka bila i neminovna pisao je sam
pesnik: Sa irinom i ivahnou svoga duha ja bih pomahnitao u teskobi i tromosti graanske
sredine". U Vajmaru, koji je brojao 6 000 stanovnika, cela drava je imala 100 000, posvetio se
Gete, kao blizak saradnik i prijatelj Karla Augusta, razliitim administrativnim poslovima. U
skladu sa svojim prosvetiteljskim uverenjem da se preko apsolutistikog vladara moe pozitivno
usmeravati razvoj drutva, pesnik je aktivno uestvovao u poslovima pozorita i finansija, starao
se o putevima, vojsci, pravosuu, umarstvu i rudarstvu. Njegova oekivanja se nisu ispunila,
reforma je 12 izostala i Gete je rezignirano zabeleio da ne shvata kako je njega, roenog za
neko privatno zanimanje sudbina upetljala u dravnu upravu i kneevsku porodicu". Bavljenje
prirodnim naukama poinje, takoe, u prvoj vajmarskoj deceniji. Geologija i mineralogija
zaokupljaju njegovu panju, a neto kasnije paleontologija i anatomija. Godine 1784. polo mu
je za rukom da otkrije i meuvilinu kost (081p1egahage) i time potkrepi svoju viziju o
organskom jedinstvu ive prirode. Sada mi je najvei izvor zadovoljstva botanika", pie 1786,
sve mi se namee, ne razmiljam vie o tome, sve mi dolazi i ogromno carstvo mi se u dui
uproava, tako da i najtei problem mogu odmah prosto oitati. Samo kad bih mogao nekome
da saoptim ono to vidim i oseam, ali to je nemogue. A nije to neki san, neko matanje; to je
sagledanje sutinske forme, kojom se priroda tako rei stalno igra i igrajui se stvara raznovrsni
ivot". Iako u prvoj deceniji ivljenja u Vajmaru nije objavio nijedno obimnije delo, taj period je
na Geteovoj linosti ostavio nesumnjivo pozitivne tragove. Dravniki poslovi uslovili su nov,
trezveniji prilaz ivotu, a intenzivno bavljenje razliitim granama nauke razvilo je posmatraki
dar i donelo dotle nepoznatu preciznost izraza. Nov stil se radikalno razlikuje od onoga u
tekstovima do dolaska u Vajmar. U pismima ili dnevnikim zapisima sa prvog putovanja po
vajcarskoj 1775. zapaanja i iskustva su fiksirana lirskim tonom ili ekspresionistikim
reenicama u kojima su zvuk, ritam i slika od iste vanosti kao gramatika i logika. On je veran
odraz izmenjenih pogleda na ivot. vajcarska priroda, koju je na svom prvom putovanju
opisivao kao svemono stranu", pojavljuje se etiri godine kasnije u novoj svetlosti. Ona je i
sada mona i uzviena, ali Gete ne stoji pred njom samo zadivljen. U svim njenim
manifestacijama, samo naizgled samovoljnim i sluajnim, pesnik otkriva zakonitost i trajnost;
Makakve ih revolucije kasnije pokretale, odvajale, cepale, i one su bile pojedinani potresi i
sama pomisao na tako ogrom- 1 no kretanje izaziva uzvieno oseanje veite postojanosti. I
samo vezano za velike zakone, vreme je nekad vie nekad manje delovalo na njih (...) Duboko se
osea da ovde nita nije proizvoljno, da u svemu vlada veiti zakon koji sporo dejstvuje".
Zaokret u ivotu kristalisao se prevashodno u lirskim pesmama, jedinim uspelim umetnikim
ostvarenjima tog razdoblja. One su i svedoanstvo o putu koji je pesnik postepeno proao od

furioznih poetaka do klasike. Eksplozivnost i mladalaki prkos olieni u Prometeju ne sreu se

vie u poeziji koju karakteriu prigueni tonovi, mera i umerenost. Vinkelmanova rasprava Misli
o podraavanju grkih dela u slikarstvu i vajarstvu (1755), kojom se kanonizuju estetske i etike
komponente umetnikog dela kao i njena sredinja doista uvena formulacija o idealu savrenog
oveka koga karakterie plemenita jednostavnost i mirna veliina", pozadina su sada Geteove
lirike. Pesma, istina, polazi od linog iskustva, ali je u njoj eliminisano subjektivno, pojedinano
i izuzetno i insistira se na objektivnom, optem i zakonitom: Po venim, gvozdenim / velikim
zakonima / moramo krug svog / bitisanja svi / da opiemo". Velike himne kao Granice
oveanstva, Boansko, Pesma duhova nad vodama, kao i lirska ostvarenja Obujmio planinu,
Mesecu Putnikova pesma pred no, Minjon, primeri su lirike u kojoj se smisao, slika, ritam i
zvuk sta- paju u celinu neponovljive lepote. Septembra 1786. Gete je otiao u Italiju. Duboko
nezadovoljstvo poloajem izmeu pesnika i dravnog slubenika nije se drugaije moglo
razreiti. Poslednjih godina sam", pisao je iz Rima, vie prieljkivao smrt nego ivot". Nepune
dve godine boravka na klasinom tlu oznaile su novu cezuru u ivotu i donele preporod. Da,
mogu rei", rekao je u starosti, da sam jedino u Rimu osetio ta je ovek zaista. Taj vrhunac, to
blaenstvo oseanja docnije nikad vie nisam dostigao; u poreenju sa mojim raspoloenjem u
Rimu, u stvari potom nikad vie nisam bio radostan." Susret sa antikim obrascima i idealima
vratili su Geteu stvaralaku produktivnost. Na delima Mikelanela, Rafaela, 14 Paladija, kao i
grkih vajara, otkrivao je sutinu umetnosti kojoj je priroda bila uzor i koja je ostvarila meru u
pogledu sadrine i forme, harmonian odnos izmeu pojedinanog i celine. Stvarati, znailo je
pesniku orijentisati se prema unutarnjoj harmoniji prirode koja se zasniva na organskim
zakonitostima. Pojmovi zakon", forma", oblik", tip", usvojeni u tom periodu, uli su u
temelje Geteove estetike. Boravak na italijanskom tlu bio je podsticaj da se dovre drame
Egmont, Ifigenija na Tavridi, i Torkvato Taso. Dok je drama u prozi Egmont (1788), koja
obrauje ustanak Holanana protiv panskih osvajaa u XVI veku, blia mladalakom stilu,
druge dve drame vrhunska su dela klasine epohe. Gete je u Ifigeniji (1786) poao od Evripida i
grae koja je, poev od XVI veka, ee obraivana (Rasin 1674, Gluk 1779), ali je, dajui
tradicionalnom zapletu nov smisao, od mitske drame stvorio psiholoku i stavio akcenat na jednu
od osnovnih tendencija XVIII veka: na tenju oveka za autonomijom. Za razliku od Evripida
kod koga dramski rasplet obezbeuje boginja Atina, Geteova Ifigenija odustaje od lukavih
reenja koja joj se nude i opredeljuje se za delo neuveno": istinu. Ifigenijina autonomna
odluka, koja obezbeuje pomirljiv kraj, poiva na novom, prosvetiteljski shvaenom odnosu
izmeu oveka i bogova: etika istog oveka XVIII veka korespondira sa voljom bogova.
Ifigenija insistira na harmoninom odnosu izmeu humanog ina, dakle neeg to se nalazi u
sferi mogueg, i milosti bogova. Svet Geteove Ifigenije nije, kao to se dugo tvrdilo, tako jasan i
proziran, a poruke humanosti nisu tako razgovetne i jednoznane. Ako je samovolja bogova, na
koju podsea Pesma parka na kraju etvrtog ina, i stavljena van snage, ostaju tamna mesta na
Orestovom putu isceljenja, trenuci Ifigenijinog dubokog oajanja, ostaje i, Toantovom etosu
preputen, delikatan ishod drame. Gete svojim delom nije ponudio sliku drutvene stvarnosti.
Ifigenija je model koji, stilski i dramaturki strogo stilizovan, postavljen izvan istorijskog
konteksta, demonstrira nov stadijum u razvoju savreme- 1 nog oveka, u kome, nakon ukidanja
diktature bogova, autonomna linost preuzima odgovornost za svoju sudbinu i humanije
meuljudske odnose. Preglednu dramsku strukturu Ifigenije Gete je zadrao i u Torkvatu Tasu,
zapoetom 1780, a objavljenom 1790. godine. Broj likova bio je opet sveden na pet, jedinstvo
radnje, vremena i mesta uzorno ouvano. Za Ifigeniju karakteristian stilizovan jeziki izraz, koji
iskljuuje govorni jezik i njegovu leernost, sree se u Tarkvatu Tasu kao i usko omeen prostor
zbivanja: u obe drame stilizovana priroda kao zahtev oveku za savlaivanjem individualnosti i
spontanosti. Spoljanji svet izgubio je svoju vanost - od istorijskog Tasa ostalo je samo ime problematika intelektualizovana, radnja reducirana na minimum, a psiha protagonista postala je
gotovo iskljuivo mesto dramskih sukoba. Zbivanje smeteno u sredite drame, sukob pesnika na
dvoru sa svojom sredinom, i pored paralela koje namee slinost izmeu Geteove i Tasove
egzistencije, ne razreavaju biografski podaci. Torkvato Taso nije drama o Geteovom ivotu; u

obliku apstraktnog modela Gete je predoio problematiku modernog pesnika. Ta apstraktnost

povezuje Ifigeniju i Torkvata Tasa i signalizira nov tip Geteove drame, bitno razliit od Geca i
Egmonta. Razlikom u shvatanju umetnosti Gete karakterie svoje likove. Za princezu Leonoru
poezija je refu- gijum za njena oseanja, za Alfonsa, vladara i mecenu, mogunost da mu ime ne
potone u zaborav. Utilitaristiki sudi o umetnosti Antonio, politiar i dravnik. Nasuprot njemu
Gete je postavio Tasa, senzibilnog pesnika koji ivot radikalno vezuje za svoju umetnost: Kad
smiljati il' pisati ne mogu, / za mene ivot nije ivot vie". Ali Geteov Taso, izdiferenciran i
nervozan karakter, sklon ekstremnim raspoloenjima, nesiguran je u proceni okoline u kojoj ivi.
Njegov genijalni subjektivizam izvor je njegove sree i nesree: on kome je dato da kae kako
pati, kad obian ovek zanemi" u svome bolu", neminovno dolazi u traginu koliziju sa
etikim i estetskim normama svoje sredine. Kraj drame izaziva nedoumice. Da li je re o
tragediji ili se tra- 16 gine disonance ipak razreavaju - ne moe se sa sigurnou tvrditi. Ipak,
veina knjievnih kritiara smatra da je Tasov slom neizbean. U tom smislu pisao je ve i iler.
U poznatom spisu O naivnoj i sentimentalnoj poeziji on je ukazivao na slinost konstelacija
izmeu Tasa i Vertera i time sugerisao tragino shvatanje ishoda. Paralela sa Verterom, koja se
moe i u detalje pratiti, gotovo se namee, a i sam Gete prihvatio je Tasa kao potenciranog
Vertera". Iako je teko verovati da se u Tasovom tragino organizovanom karakteru neto bitno
moe izmeniti, problematian je svaki jednoznaan odgovor. Pouna je opreznost kojom je
Rihard Vagner rea- govao na dramu: Ko ovde ima pravo? Ko nema? Svako vidi kako vidi i ne
moe drugaije". Izbalansiranost argumenata i protivargumenata, uvek ubedljivo za i protiv,
ostaje kao jedno od bitnih obeleja drame. Pravi smisao" Torkvata Tasa, objasnio je Gete, jeste
nesrazmera talenta i ivota". To znai: zahtevi ivota ipak se ne mogu ignorisati. Vanost
Geteove drame jeste i u tome to je ona prva osvetlila problem odnosa knjievnika i drutva. U
celoj svetskoj knjievnosti, pisao je vajcarski germanista Emil tajger, pojavljuje se sa
Torkvatom Tasom po prvi put pesnik kao protagonista ozbiljne drame. Nekoliko decenija ranije
to ne bi bilo mogue. Problematika drame u ovom obliku nije bila poznata, i tek pojavom
pesnika, kao to su bili Kloptok ili Gete, ona se nametnula. Taj istorijski trenutak, koji daje
peat i savremenom shvatanju umetnika i njegovog poloaja u drutvu, Gete je ubedljivo
fiksirao. U Italiji pesnik nije otkrio samo svet umetnosti. U ophoenju sa prirodom junog
podneblja sticao je nova saznanja i u prirodnim naukama. O njima je re u vanim stihovima
Metamorfoza biljaka (1790) i Metamorfoza ivotinja (1806), koji sublimiu nastojanja da se u
prirodi otkriju sutina i zakonitost razvitka. Iza brojnih pojava u kojima se manifestuje ivot Gete
vidi prafenomene sveg bitisanja. Ovo saznanje u osnovi je njegovog bavljenja prirodnim
naukama, kojima posveuje sve vie panje i vremena. Mora se znati da je Gete Uenje o bojama
(1810), obimno delo neophodno za razumevanje pe- 1 snikovog sveta, smatrao jednim od svojih
najznaajnijih dela. Pogledi na umetnost i ivot sa kojima se Gete vratio iz Italije nisu naili na
razumevanje u Vajmaru. U staroj okolini pesnik je iveo usamljeno. Stagnirala je i pesnika
produktivnost. Izuzetak ine Rimske elegije, napisane pod naslovom Egopsa Kotapa i objavljene
1795. godine. Osnovni motiv stihova, nesputana ulna ljubav, koji je puritanska publika doivela
kao skandal bez presedana, nije bio jedina novost. Koristei lirski ciklus, u kome se teme i
motivi uzajamno dopunjavaju i osvetljavaju, Gete je u svoju poeziju uveo formu izraavanja
kojom e se kasnije rado sluiti. Stihom elegije dati su u vedrom, strastvenom ili ironinom tonu
kroz dijalog, alu, igru rei i refleksiju, duh antike i modernog sveta, erotsko iskustvo i klasino
obrazovanje, ljubav i poezija. Na pitanje odnosa nasleene klasine forme i modernog sadraja,
Gete je suvereno odgovorio Rimskim elegijama. O drugom, manje znaajnom boravku u Italiji
govore Veiecijanski epigrami (1790), proeti razoaranjem i gorinom. Svakodnevica Italije
nudila je dovoljno povoda i za takvu perspektivu. Getea koji je u osnovi ivota video evoluciju,
duboko je potresla Francuska revolucija, koju je, za razliku od drugih nemakih pesnika od
samog poetka, i to kategoriki, odbijao. Istina je", govorio je pesnik u staro- sti, prijatelj
Francuske revolucije nisam mogao da budem, jer njene su mi grozote bile odve blizu pred
oima i bunile me svakog dana i asa, dok se njene blagotvorne posledice tada jo nisu mogle
uoiti. A nisam mogao ravnoduno gledati kako u Nemakoj nastoje da vetaki prouzrokuju

prizore sline onima koji su u Francuskoj bili posledica velike nunosti." Dogaaj u kome je
pesnik video opasnost za vrednosti na kojima je poivao njegov svet zaokupljao mu je panju niz
godina. Pesnika nastojanja da se sa njima ponese, drame Veliki Kopt (1791), Graanin-general
(1793) i Uzbueni (1794), nisu donela rezultate. Sa istom namerom napisao je i ep LisacRajneke
(1793), u kome trijumfuju lukavost i niskost. Najznaajnija drama sa ovom tematikom je
Vanbrana ki 18 (1803), delo znaajnog jezikog i misaonog dometa, ali kao pozorini komad
iskonstruisano i neubedljivo. Francuska revolucija je i u pozadini epa Herman i Doroteja (1796).
Kao protivtea dogaaju koji ugroava miran i kontinuiran razvoj, dat je ovde uzak krug
porodice. Problematinost epa lei u tome to mir i statinost poetske slike izgledaju neobino u
okviru u koji je ona smetena. Kao osetan kontrast nameu se itaocu dogaaji iz Francuske
revolucije i sigurne, vrste, u sebe zatvorene zajednice, na ijoj su strani sve pesnikove simpatije.
Geteova idealizovana graanska klasa, prezentirana kao idealno drutvo, ostala je neobuhvaena
ten- dencijama razvoja svetske istorije. Idilian ep koji je italaka publika oduevljeno
prihvatila, a iler smatrao vrhuncem novije nemake knjievnosti, poslednjih godina je predmet
estokih napada Godine 1794. poela je Geteova i ilerova saradnja, koja e trajati do ilerove
smrti. iva veza meu prijateljima ogleda se najpre u intenzivnoj prepisci o sutinskim pitanjima
estetike i poetike i predstavlja nezaobilazan dokument za razumevanje epohe nemake klasike.
Rezimirajui prve godine prijateljstva sa ilerom, Gete je poetkom 1798. pisao: Probudili ste u
meni drugu mladost i ponovo me uinili pesnikom, to skoro vie i nisam bio". Prisan kontakt sa
ilerom znaio je za pesnika izlazak iz viegodinje izolacije i upoznavanje sa idejama nove
epohe, kojoj je ton davala Kantova kritika filozofija. ilerovo nastojanje da ubedi Getea,
naivnog" pesnika, u neophodnost teorijskih refleksija kao nezaobilazne komponente
stvaralakog procesa, osnovna je nit prepiske. Taj oblik saradnje Gete nije odbacivao: Ja Vas
molim da se ne ustruavate da me, rekao bih, isterate iz mojih granica". Podstaknut ilerom,
Gete je nastavio rad na romanu o Vilhelmu Majsteru, zapoetom 1777, pod naslovom Pozorino
poslanje Vilhelma Majstera. Boravak u Italiji i Francuska revolucija potisnuli su bili roman u
drugi plan. Izmena u odnosu na Pozorino poslanje ogledala se u funkciji pozorita u ivotu
glavnog junaka, koji, u prvoj verziji, kao mlad i obdaren pisac, vidi u pozo- 10 ritu ivotni cilj i
postaje reiser. Ne samo Geteovo lino iskustvo ve, pre svega, drutvenoistorijski razvoj
uslovio je da su te prvobitne intencije morale izgledati prevaziene. Pozorite, koje je za mladog
pesnika stajalo u sreditu duhovnog interesovanja, izgubilo je pri kraju stolea reprezentativni
karakter. Umetnosti se, dodue, nije mogla porei posebna uloga u ivotu, o emu je svedoio i
Geteov Verter, ali se za graanske intelektualce objektivna stvarnost nije mogla identifikovati sa
pozoritem, a Geteu je to izgledalo mogue u vreme poetka rada na romanu. Vilhelm Majster
reprezentuje jednu generaciju koja, pod uticajem Lajbnica, aftsberija i Rusoa, nije vie spremna
da se povinuje zateenim nadindividualnim normama i koja, stavljajui akcenat na
individualnost, trai svoje mesto u drutvu. Vilhelmove rei, da sebe lino, takvog kakav sam,
sam obrazujem, to mi je bila mutna elja jo od rane mladosti" karakteristine su za takvo
shvatanje i ine sr romana. Na putu ka proklamovanom cilju, Gete svog junaka konfrontira na
razliitim stupnjevima njegovog, razvoja sa reprezentativnim oblicima drutvene stvarnosti.
Sasvim je u skladu sa duhovnim tendencijama poslednjih decenija XVIII veka to to Vilhelm,
kome pred oima kao ideal lebdi humanistiki univerzalno obrazovan ovek, ne polazi od nauke
nego od pozorine umetnosti. Vanost koja se pridaje pozoritu kao instituciji od prvorazrednog
znaaja za estetsko vaspitanje Gete podvlai detaljnim prikazivanjem razliitih oblika
pozorinog ivota. Vilhelm se upoznaje sa lutkarskim i amaterskim pozoritem, sa druinom
igraa na ici, improvizovanim, putujuim i dvorskim pozoritem; on je upuen i u probleme
reije, probe, muzike, recitacije i sufliranja. Vrhunac bavljenja pozoritem je Vilhelmov doivljaj
ekspira. Aktuelnost romana je time posebno nagla- ena: upravo na komponentama koje su
uinile da ekspirovo delo postane jedan od duhovnih uzora Geteove generacije temelji se i
Vilhelmov doivljaj. Pozorite za Vilhelma ima jo jedan - vrlo vaan znaaj. Ono je, naime,
mesto gde se niveliu klasne razlike. Vilhelm, koji ima sklonost upravo ka onom harmoninom
razvoju prirode" koje mu roenjem nije dato", zna da je u Ne~ makoj" samo plemiu

omogueno izvesno opte", lino obrazovanje". Prava koja je jednom irem sloju graanstva u
Francuskoj bila obezbedila Revolucija, u Nemakoj su postojala samo kao iluzija. Na daskama
se", Vilhelmov je zakljuak, obrazovan ovek pojavljuje u linom sjaju kao i u viim klasama."
Iako je u XVIII veku umetnost, a ne crkva, ta koja je u stanju da razrei egzistencijalna pitanja
oveka, religiozni aspekti sastavni su deo duhovnog horizonta graanske inteligencije. Uticaj
pijetizma je od posebnog znaaja. Kroz njegovu kolu proao je i Gete. U traktatu Ispovesti
lepedue i Vilhelm upoznaje pijetizam, usvaja njegovu strogost i metodinost u voenju ivota,
ali ne i njegovu asketinost; susret sa pijetizmom neophodna je, mada i prolazna etapa
Vilhelmovog puta. Pod okriljem drutva, koje bdi nad njegovom sudbinom i koje objedinjuje
estetske i etike norme, kao i praktinu delatnost, Vilhelmov ideal univerzalnog obrazovanja
pretrpee izvesne korekcije. U jednom trenutku njemu e biti kazano jedno od optih saznanja
ljudskog ivota - da ovek nije srean pre nego to njegove bezuslovne tenje same sebi ne
odrede granicu". Vilhelm, ije obrazovanje objedinjuje bitna stremljenja vremena i koji uvia
neophodnost usmerenosti prema nekom pozivu, postaje ravnopravan lan socijalne zajednice.
Roman je objavljen 1795/ 96, a doekali su ga najpohvalniji sudovi. Svako e u Majsteru nai
svoje godine uenja", smatrao je Vilhelm fon Humbolt. iler, iji je udeo u koncepciji romana
bio od posebnog znaaja, pisao je oduevljeno: Mirno i duboko, jasno, pa ipak neshvatljivo kao
priroda, tako deluje i tako stoji tu; sve, ak i najsitnija uzgredna crta, pokazuju lepu ujednaenost
due, iz koje je sve poteklo". Teoretiar romantizma Fridrih legel nazvao je Francusku
revoluciju, Fihteovu filozofiju i Vilhelma Majstera najveim tendencijama razdoblja". Godine
uenja Vilhelma Majstera trajno su uticale na razvoj nemakog vaspitno-obrazovnog romana.
Veliki pripovedai XIX i XX veka - Lud- 1 vig Tik, an Paul, Adalbert tifter, Gotfrid Keler,
Tomas Man, Herman Hese - nalazili su u njemu uzor i inspiraciju. Svojevrstan kontakt sa
Geteovim delom uspostavio je i Ginter Gras romanom Limeni bubanj. Kao rezultat intenzivne
saradnje sa ilerom nastale su i Ksenije (1797), zajedniki epigrami u kojima se otrim i
satirinim tonom pretresa stanje u ondanjoj nemakoj knjievnosti, a neto kasnije ilerov
Almanah muza doneo je vei broj Geteovih i ilerovih balada, tako da je 1797. ula u istoriju
nemake knjievnosti kao godina balada": Razlikama u shvatanju ovoga anra ostala su dva
pesnika i ovom prilikom verna. Dok dramatiar iler insistira na dramskoj situaciji, na grupama
glumaca i gledalaca, na opisima kulisa ispred kojih smeta radnju, Geteovu baladu karakteriu
lirski elementi. Iako se pojedine Geteove balade pribliavaju ilerovim (arobnjakov uenik),
reprezentativne za njegovo stvaralatvo ostaju Bog i bajadera i Korintska nevesta - obe sa svojim
velikim temama o ivotu, ljubavi i smrti, poetski tekstovi na ijim se porukama humanosti i
tolerantnosti zasniva vajmarska klasika. Poetak novog stolea doneo je pesniku teke potrese.
Ubrzo posle Herdera (1803) umro je i iler (1805). Stigla ga je i teka bolest, a zatim su i ratni
dogaaji zahvatili Geteovu neposrednu blizinu. Prijatelju Celteru pesnik je pisao posle ilerove
smrti: Mislio sam da sam izgubljen, a sad gubim jednog prijatelja i sa njim polovinu svoga bia.
U stvari, trebalo bi da ponem ivot na neki nov nain, ali za to u mojim godinama nema vie
puta". Opet je nastala pauza u pesnikoj produktivnosti. Tek postepeno vraa se Gete uz velike
napore ivotu i stvaralatvu. Nastavlja rad na Vilhelmu Majsteru, a 1807. objavljuje zbirku
Soneta, u kojoj ni veliko majstorstvo ne uspeva da prikrije nedostatak supstance. Poinje poezija
koja nosi atribute starosti. Iz tog razdoblja je i Pandora (1808). Opet se govori o Prometeju, ali
ovoga puta na sasvim drugi nain. Sada je njemu, oveku realnosti i napretka, suprotstavljen
njegov brat Epimetej, sav predan nerealnosti, prolosti i lepoti. Pandori nema mesta uz njih:
Prometej je odbacuje, Epimetej ne uspeva da je zadri. Njen povratak bie mogu tek u svetu
koji bude u stanju da izmiri disonance izmeu delatnosti i lepote. Tema koja u Tasu ima tragian
zavretak, ovde nije dovedena do kraja. Drama o Pandori ostala je fragment velianstven u
svojoj misaonosti. Znaajno delo ovog razdoblja je roman Izbor po srodnosti (1809), planiran
kao novela koju je trebalo ukljuiti u Godine lutanja Vilhelma Majstera. U toku rada pesnik je
odustao od prvobitne namere i delo je objavio kao samostalan roman. Neobian naslov potie iz
prirodnih nauka. vedski hemiar Torbern Bergman objavio je 1775. studiju Ce atas1gop\>
e1es1tzu koja je 1782. prevedena na nemaki. Gete je taj prevod poznavao. Pod pojmom izbor

po srodnosti podrazumevao se hemijski proces u kome se izvesni elementi u kontaktu sa drugim

jedinjenjima iznenada izdvajaju iz svoje zajednice i stvaraju nova jedinjenja. Presudna za roman
bila je pieva ideja da jedan egzaktan hemijski proces prenese u oblast meuljudskih odnosa
Geteov pomonik Rimer zabeleio je u svome dnevniku Geteovu nameru da novim romanom
simboliki prikae drutvene prilike i njihove konflikte". U razgovoru sa svojim sekretarom
Ekermanom pesnik je to i potvrdio: Jedini proizvod veeg obima", gde je bio svestan da radi
prema jednoj osnovnoj ideji", bio je roman Izbor po srodnosti. Na uoenoj zakonitosti meu
elementima trebalo je demonstrirati problem nunosti i slobode. Jer: dok elementi anorganskog
sveta samo prividno biraju" prema afinitetu, a zapravo moraju to da rade, ovek, slobodno i
razumno bie, doveden u analognu situaciju ne stoji pod istom neminovnou. Ipak, tako jasni i
neproblematini nisu odnosi meu ljudima. U Izboru po srodnosti sukob izmeu nagona i
razuma zavrava se tragino. Dogaaji izmiu kontroli oveka i elementarnom snagom razaraju
odnose. Shodno strogoj koncepciji romana, koja se zasniva na hemijskom fenomenu, Gete se
opredelio za simboliko prikazivanje zbivanja. Pojedinani motivi i postupci, pojedinane slike i
situacije daju se, istina, plastino i ubedljivo, ali njihovu funkciju i smisao italac shvata tek iz
celine. Izbor po srodnosti nije oduevio publiku kao Verter, niti je bio roman, kao Vilhelm
Majster, koji e postati paradigma vaspitno-obrazovnog romana u Nemakoj. Tek postepeno,
posle Geteove smrti, poeo je roman da zaokuplja panju kao delo u kome se na problemu braka
kao institucije razmatraju odnosi u savremenom drutvu; poeli su ga shvatati kao preteu
Gospoe Bovari, Ane Karenjine i Efi Brist. Poev od 1809. pa, sa dugim prekidima, gotovo do
kraja ivota, pesnik je radio na autobiografiji kojoj e dati naslov Iz mog ivota, Poezija i
stvarnost. Sa teitem na istini o stvarnosti a manje na detalju, ovde je, iz perspektive ostarelog
pesnika, osvetljen njegov ivotni put od roenja do prelaska u Vajmar. Gete je, meutim,
autobiografiju shvatio i znatno ire: on govori o politikim i drutvenim dogaajima, o
zbivanjima u umetnosti i nauci, raspravlja o knjievnosti i daje izvanredne portrete njenih
nosilaca. Sve su to plodovi mog ivota i ispriane pojedine injenice slue samo za potvrdu
nekog opteg zapaanja, neke vie istine (...) Mislim da se u njima kriju neki simboli ljudskog
ivota. Nazvao sam knjigu Poezija i stvarnost, jer se viim tenjama izdie iz predela niske
stvarnosti (...) Neka injenica naeg ivota ne stie vanost po tome to je i ukoliko je istinita,
nego samo ukoliko je neto znaila" - objasnio je pesnik Ekermanu. Piui o sebi i svom delu,
Gete je ispisao jedan deo kulturne istorije Nemaca. Izvesnu dopunu autobiografiji predstavljaju
dela Putovanje po Italiji (1816) i Rat u Francuskoj (1822). Posebno mesto meu knjigama koje
osvetljavaju pesnikovu linost i njegovo delo pripada Razgovorima sa Geteom, koje je objavio
Geteov viegodinji sekretar Ekerman. Posle ilerove smrti Geteovi klasinni nazori o umetnosti
postali su manje strogi, a uticaj romantiarske poezije bio je sve uoljiviji. Gete ne prati samo
savremenu literaturu Nemaca, Francuza i Engleza nego proiruje svoje interesovanje prema
persijskoj i indijskoj knjievnosti, prema nemakoj srednjovekovnoj knjievnosti i srpskim
narodnim pesmama. Iz tog razdoblja je i njegov pojam svetske knjievnosti": Najplodniji je bio
susret sa lirikom Persijanca Hafisa (1300-1389), u kojoj Je naao iskazana sopstvena iskustva.
irina i lakoa Hafisove poezije proete duhom odgovarale su Geteu, za kojim je bilo ostalo
vreme prijateljstva sa ratobornim ilerom, vreme Ksenija, napadanja plitkog i trivijalnog i
odbrane sagledanih ideala i utvrenih normi. U periodu od 1814. do 1819. nastaje Zapadnoistoni divan. Orijentalna, a posebno Hafisova poezija, kao i naklonost prema Marijani fon
Vilemer, daju osnovni ton ovom ciklusu pesama. Rekvizitima Orijenta zaodenut je aktuelan
sadraj ali i najdublja egzistencijalna pitanja. U dvanaest knjiga, koliko ihDivan ima, smetena je
duboka mudrost starog pesnika, kome nisu nepoznate ni irine sveta ni najintimnija oseanja
ljudske due. Celina Divana poiva na zajednikim temama, motivima i slikama koje povezuju
pesme i knjige. O toj karakteristici govorio je jo Gete. Odbijajui da izdvoji jednu pesmu koja
bi sluila na ast celoj, zbirci", pesnik je objasnio da je svaki lan zbirke tako proet duhom
celine, tako je u sutini istonjaki, tako je povezan s naravima, obiajima, religijom, da bi uvek
jednom prethodnom pesmom morao da bude uveden ako treba da utie na matu i oseanja".
Tako se uvodna Knjiga pevaa, sa temom o poeziji, zavrava pesmom Blaena enja, kojom su

obuhvaene bitne teme Divana. U slici leptira koji trai smrt u plamenu svee sadrani su ljubav
i smrt, ivot shvaen kao dijalektiko jedinstvo beskrajnog nastajanja i nestajanja. U Knjizi
posmatraa, Knjizi izreka, Knjizi parabola i Knjizi zlovolje nataloilo se ogromno, ne retko, i
gorko ljudsko iskustvo. Ono to Divan ini poezijom najvieg ranga jesu teme o kojima je Gete
progovorio samo na nekoliko mesta u svom celokupnom delu date sa lakoom koju poznaje
samo najzrelija umetnost. Ne sreu se ovde samo dve kulture, Orijent i Okcident, istorija i
sadanjost, venost i trenutak, nego i duboka religioznost i mistika, duh i strast, patos i
kolokvijalizmi, ozbiljnost i ironija. Prostor i vreme nisu prepreka Geteovom univerzalnom duhu.
Po iri-ni i znaenju pitanja, kao i po virtuoznosti umetnikog zahvata, Divan meu Geteovim
delima zaostaje jedino za Faustom. Ono to je karakterisalo poeziju Divana moe se pratiti i
dalje kroz pesnikovu poznu liriku. Tada nastaju pesme velike snage i sveobuhvatne simbolike sa
optim istinama o oveku i prirodi: Orfike iskonske rei (1817), Jedno i sve (1821), Parabaza
(1827), Zavetanje (1829). U stihovima neiscrpne sadrine i izvanredne muzikalnosti svodi
pesnik bilans ivota. Karakteristike poz1To g stila stekle su se u pesmi Zorom, kada magle veo
(1828), jednoj od najpoznatijih tog perioda. Poremeeno logiko izlaganje nadoknaeno je
smelim povezivanjem duha i prirode.- U tri jednostavne strofe pesnik predoava doba dana,
transparentne slike stadijuma ivota. Sinteza duha i prirode potpuna je: duh koji tumai prirodu
sigurno je uklopljen u njene tokove. Izvestan izuzetak predstavlja Marijenbadska elegija (1823)
sa potresnom ispoveu o, poslednjoj velikoj ljubavi, u kojoj je strast potisnula volju,
obrazovanje i konvenciju. Naporedo sa ovom poezijom nastajao je i drugi deo romana o
Vilhelmu Majsteru - Godine lutanja Vilhelma Majstera (1829). Termin roman moe se ovde,
samo uslovno prihvatiti, jer labavu kompoziciju prekidaju umetnute novele i eseji, brojni
aforizmi i stihovi, to oteava praenje osnovne niti izlaganja. I glavna linost se esto gubi u
pozadini dogaaja. U centru panje nije vie pojedinac koji od ivota i okoline oekuje i zahteva
ve ovek spreman na odricanje. Opti problemi drutva dobili su prioritet u odnosu na linost.
Na toj osnovi roman je znaajnim delom vizija modernog drutva i njegovih komplikovanih
odnosa. Traenje smisla ivota pojedinca i ivota uopte tema je Fausta (Faust 1, 1808, Faust II,
1832) - Geteovog najznaajnijeg dela, na kome je, sa prekidima, radio punih est decenija.
Polazei od legende o oveku koji je prodao duu avolu, Gete je stvorio dramu oveanstva.
Relevantna pitanja filozofije i religije, politike, nauke i etike pokrenuta su u ovom
najznaajnijem knjievnom delu na nemakom jeziku. ta je Faust znaio pesniku, rekao je on
sam neposredno po njegovom zavretku: Na svoj dalji ivot mogu odsada da gledam kao na ist
dar, i sada je u stvari sasvim svejedno hou li uopte i ta u moda jo stvoriti", Posle uvodnih
stihova Posvete i Predigre u pozoritu, drama zapoinje Prologom na nebu. U dijalogu izmeu
Gospoda i Mefista o vrednosti oveka stvoren je transcendentalan okvir u koji je smetena
celokupna radnja. Mefistovoj podsmeljivoj slici oveka Gospod suprotstavlja Fausta, oveka
velike aktivnosti, i dozvoljava Mefistu da pokua da ga skrene s pravog puta. Siguran u uspeh,
Mefisto nudi i opkladu, zaboravljajui da je i on sam, kao negacija svega postojeeg, samo
neizostavan deo u procesu razvoja oveka i sveta. Legenda o savezu oveka sa avolom dobila je
u novom kontekstu potpuno nov smisao: nije vie re o pojedincu, Faust je predstavnik
oveanstva. Na naelno pitanje, da li je dobar ovek" uvek svestan svog puta, morae da
odgovori Faust, koji nijednog trenutka svog dugog ivota ne zna kakva mu je uloga dodeljena na
nebu. U velikom uvodnom monologu Faust, naunik i mislilac sa poetka XVI veka, koji
raspolae celokupnim znanjem svoga vremena, stoji bespomoan i rezigniran pred tajnama
prirode. Njegova enja da upozna snage od kojih je sazdan svet, da prekorai granice kojima je
omeen ovek teraju ga da pomo potrai u maiji. Iako nije ubeen u svemo Mefista, koji mu
svoje usluge stavlja na raspolaganje, Faust pristaje da mu prepusti duu, pod uslovom da mu ovaj
obezbedi da jednom trenutku poeli trajnost: Ako trenutku kaem kada: / Tako si divan! Stani!
Traj! - / ti me u lance okuj tada, / tad ne marim da doe kraj! / Tad smrtna zvona nek zazvone, /
tad slube budi reen ti, / nek stane sat, kazaljka klone, / nek proe rok to dat mi bi!" Sa
otroumnim i cininim pomonikom Faust kree kroz svet. Njegova stremljenja nisu obina.
Faust grai da u svojim grudima oseti sreu i bol oveanstva i nije spreman da se zadovolji

plitkim uivanjima. Nemo i sa gaenjem posmatra Mefistove neukusne ale ko-jima ovaj eli da
ga pridobije. Sutina Faustovog stremljenja ostaje Mefistu do kraja nedokuiva. Mefistove
granice vide se i u susretu sa istom ljubavi - dok bespomono posmatra kako ljubav sa Gretom
budi u Faustu ovenost, upravo ono to on eli po svaku cenu da eliminie. U susretu Fausta i
Grete delo dostie vrhunac. Kratkotrajna srea uinila je Gretu u njenoj malo- graanskoj sredini
tekom prestupnicom. Naputena od Fausta skrhanog tekom krivicom, etiki ista Greta
zavrava na gubilitu. Verovatno najlepim stihovima na nemakom jeziku ispriana je tragina
povest o ovoj velikoj ljubavi. U drugom delu tragedije Faust naputa uski graanski svet da bi ga
put odveo u najvie drutvene krugove. On se pojavljuje na carskom dvoru, gde uz pomo
Mefista priziva idealan ljudski par, Parisa i Helenu, posle ega su njegove misli obuzete
najlepom enom svih vremena. Ceo drugi in, klasina Valpurgina no, sa smelom temom
stvaranja vetakog bia Homunkula, iste entelehije, kao i Faustovi susreti sa bogovima i
mitolokim biima na klasinom tlu, predstavljaju uvod za pojavu lepe Helene. Trei in donosi
susret Fausta i Helene, spoj germanskog severa sa helenskim jugom. Njihov sin, Euforion,
simbol poezije, rano nalazi smrt, a odmah za njim gubi Faust i Helenu. To je i kraj njegovog
boravka u legendarnom svetu; Faust se vraa na Sever, u carski dvorac, gde kao nagradu za
usluge caru u ratu dobija deo morske obale, koju poinje da pretvara u plodnu zemlju. Svoga
Fausta koji je teio apsolutnom znanju, koji je doiveo bezgraninu ljubav i koji je u Heleni
susreo apsolutnu lepotu, Gete uvodi u svet delatnosti. U poslednjem inu Faust, moni gospodar
i kolonizator, sprovodi svoju zamisao. Ne obazirui se na rtve, greei i dalje, on narodu
obezbeuje ivot na tlu koje je snagom svoga duha i svoje volje otrgnuo od mora. Tek u tom
trenutku oslepeli stogodinjak se osea srenim. Mefisto gubi opkladu: opredeljenje za
neumornu delatnost i boanska milost, doneli su Faustu izbavljenje. Geteovo monumentalno delo
ubraja se u najvea ostvarenja svetske knjievnosti, mada je put do takvog priznanja bio
neuobiajeno dug. Kritika je bila glasna, pogoIovu posle objavljivanja drugog dela. Ni najvei
savremenici nisu pokazivali razumevanje za delo, a Faustov karakter bio je estoko napadan.
Poeziji se sudilo etikim, religioznim ili nekim drugim vanestetskim kriterijumima, te je sud, po
pravilu, bio nepovoljan. Posle ovih zabluda usledile su nove: Geteovo delo poelo se
glorifikovati. Probuena nacionalna oseanja Nemaca poslednjih decenija prolog veka odigrala
su u tome presudnu ulogu. Faust je postao simbol nemakog duha, a kasnije i celokupne
zapadnoevropske kulture. Naporedo sa ovim zabludama sazrevalo je saznanje o veliini drame.
Znaajan korak u razumevanju Fausta kao umetnikog dela neumornih htenja i traginih iluzija,
dela neizmerne lepote i misaonosti, uinjen je posle Drugog svetskog rata. Slino stoji sa
ocenom celokupnog Geteovog dela, tesno povezanog sa njegovim ivotom. Od samog poetka
pa do u najnovije vreme ni ostala dela nisu bila poteena ne retko besmislenih napada,
nerazumevanja i nesporazuma. Nezainteresovanost za akutna pitanja nacije donela mu je ne malo
uvreda i nikad mu nije bila zaboravljena. Na drugoj strani, stvarao se tokom decenija kult
pesnikove linosti, gajena predstava o Geteu kao uzvienom predstavniku Olimpa Deo zabluda i
predrasuda uklonio je roman Tomasa Mana Lota u Vajmaru (1939). Na Geteovu istinsku veliinu
poelo se trezveno ukazivati tek u XX veku. Za dela kao Izbor po srodnosti, Zapadno-istoni
divan i drugi deo Fausta prethodni vek nije imao izotren sluh. Vremenska distanca je omoguila
da se sagleda u kojoj su meri bile istinite rei Hermana Grima poznatog istoriara umetnosti i
jednog od prvih Geteovih biografa, koji je pisao da je Gete svojim delom izmenio duhovnu
klimu Nemake i uinio je nekoliko stepeni toplijom. 20 FAUST CRVI dg o POSVETA Prioste
opet, lelujna stvorenja, kao pred davni mutni pogled moj. Da vam sad vrsta dam uoblienja?
Zar jo sam srcem sklon zabludi toj? Vi navirete svud iz isparenja i magle - lepo! va nek vlada
roj! Kako mi duu mladiki potresa arobni daak oko vaih lesa! Vi donosite slike vedrih dana
mnoge su drage seni usred vas; javlja se, kb iz zamrlih predanja, ljubavi i drugarstva prvi as;
pominje zbrku ivotnih putanja obnovljenoga bola alan glas i dobre due koje, prevarene od
kobi zle, uminue pre mene. Budue pesme oni uti nee kojima nekad svoje prve slah; rasu se
krug to ljubazno salee, utihnu onaj prvi odjek, ah! Moj bol sad mnotvo neznano presree od
koga me je i kad pljeska strah, a to sam negda pesmom razgaljivb ko zna kud luta, ako je jo

ivo. 33 en>a me, ve zaboravljena, goni tim duhovima, u mir, ozbiljnost, sklad, kao da s
harfe Eolove zvoni pesma i ape polujasan jad, jeim se, suza za suzom se roni, strogo se srce
sve raznei sad; to imam, to se u daljini skriva; to nestade, za mene stvarnost biva. PREDIGRA
U POZORITU Upravnik. Pozoriii pesnik. Komiar. UPRAVNIK: Vi to mi pomo dajete u
svemu, drugovi moji u dobru i u zlu: da l' ovek moe nadati se emu od naeg posla na
nemakom tlu? Hteo bih da se svidim puku tom, jer daje on i drugom da zaradi. Sklepasmo
pozornicu, a pred njom svako se sprema sad da oi sladi. 40 Ve rahat eno sede, ije krive,
uzdigli vee spremni da se dive. Narodnoj umem da podiem volji, al' nikad ne beh zbunjen
ovoliko; dodue, oni ukus nemaju ponajbolji, ali su naitani kao niko. Kako da damo neto to
ar novine ima, i da znaajno bude, i da se svidi svima? Jer volim ja kad gomila se tiska 50 i
navire u nau atru, i pone jauk, pone vriska dok se kroz vrata guraju da se satru, kad se u rane
popodnevne ase ve laktaju i kre put do kase, i, samo jedne ulaznice radi, ne zaziru ni vrat da
slome, kao pred pekarama za hleb u doba gladi. Samo je pesnik vian udu tome: .?5 da sav
raznolik svet oara. - O, moj prijatelju, uini danas to! PESNIK; Ne pominji arenu masu meni:
duh bei od nas, vidimo li nju! Zastri mom oku mete zapenjeni, iji nas vrtlog vue prema dnu.
Ne, vodi me u neba kut skriveni: pesniku radost cveta samo tu, boanska ruka tu nas blagosilja
sred prijateljstva, ljubavi i milja. Ah, to u dui nikne, pa se njija, to plana usna jedva rei sme,
as loe a as dobro - sve upija divljani tren i silom svojom tre. esto kroz mnoga leta se
probija dok divno se ne uoblii sve. to sja, za tren se rodilo; to vredi, ni pred dalekim
potomstvom ne bledi. KOMIAR: Potomstvo! to u njim da glavu morim! Ko e da ljude
dananje veseli, da ja sad poem o potomstvu zborim? Zabavu dajte svetu, kad je eli. Pa kad je
tu zabavlja valjan koji, to se, ja mislim, u dobit uvek broji. Ko rado i od srca zna to rei,
gomile ud ga ne moe omesti; to slualaca krug je vei, to e ga bolje on potresti. Kurano
zato! Sve uzorno dajte, pa matu s njenim horovima svima, strast, razum, oseanja razigrajte, al'
svuda neka i ludosti ima! 3 UPRAVNIK: Pre svega, nek to vie radnje bude! Oni bi da to vide,
da se ude. Najire dejstvo postie se tako to im se hrpa dogaaja da, te svak se divi, svako zja, i
miljenikom naziva vas svako. Mnotvo se samo mnotvom pridobija, svak e tu nai to mu srce
ite. Gde mnogo ima, svak neto dobija, pa veseo naputa pozorite. Daje li komad, na
komadie ga daj! Uvek e ti od ruke poi paprika taj; lako ga smisli, lako spravlja. to da
celinu pred publiku stavlja? Ona to raskomada ionako. PESNIK: Ne oseate vi kolika krparija je
bedna to, i kako ne prilii za pravog umetnika! Kad vas se, vidim, ponajvie mari kad neko
nadripisaki oljari. UPRAVNIK: Takav me prekor ne vrea nimalo: ko eli pravo dejstvo neko,
do najboljeg alata mu je stalo. To drvo to ga cepate je meko. Za koga piete? Ta ko su oni?
Dosada jednog amo goni, drugi se s masnog ruka k nama gega pogleda tupa i stomaka sita, a
neko stie - najgore od svega! - tek poto novine iita. Svet rasejano k nama hita ba kb da e na
makarate; svi samo iz radoznalosti ure. Gospe se toaletama epure i sudeluju u glumi bez plate.
ta snivate sa pesnike visine? to vam dvorana puna srce gali? De, gledajte mecene iz blizine!
Jedni su hladni, drugi zadivljali. Jedan na karte misli, drugi na to kako e s droljom da provede
no. Pa zar da, jadne lude, zato muite muze i svog duha mo? Velim vam, dajte stalno, dajte
mnogo, pa ne moete promaiti metu. Nastojte da se ljudi zabune i pometu, a zadovoljiti ih - ta
ko je jo to mogb? - Al' ta vas to najednom skoli? Da l' ushienje? Il' vas neto boli? PESNIK:
Idi i trai drugog slugu kog! Zar pesnik ljudsko pravo odabrano, najvie pravo od prirode dano,
da greno raspe radi dobra tvog? ime on gane srca sviju ljudi? ime on svaki element
svladava? Nije l' to sklad to navre mu iz grud i pa, vrativ se, u srcu sav svet zaobruava? Dok
priroda ravnoduna beskrajno na vretenu nit venu sue, dok bia sva, neskladno i oajno, u
optoj vrevi jauu i bue, ko niz jednolik da razdeli zna, te ritmom i ivotnoj struji? Ko svaki deo
u sveoptost tka, gde divnim sazvujima bruji? Ko divlju buru pretvara u strast? Veernju rumen
ko u duu toi? 38 Ko stere lepu premalenu cvast putanjom gde e voljena da kroi? Ko plete
lovor-vence pune sjaja za sve to zasluno i dobro biva? Ko tvori Olimp? Ko bogove spaja? Ko
drugi do li ljudska sila iva to se kroz pesnika otkriva. KOMIAR: Pa sluite se ovom silom
slavnom! Pesniki posb obavljajte veto kao u kakvom zapletu ljubavnom! Sluajno prie,
obuzme te neto, ostane, ve do gue si se spleo, al' sreu neko ugrozi ti tad, za ushienjem

dou bol i jad - dok dlanom o dlan, tu je roman ceo. Pa, hajd, i nama takav komad dajte! U bogat
ljudski ivot zahvatajte! Svak ivi njim, neznan je skoro svima, a gde god darne, zanimljivog
ima. Ne naroito jasne slike sjajne, istine iskra-dve sred zablude beskrajne tako napitak najbolje
se vari to prua svetu okrepe i ari. Tad cvet i dika mladog pokolenja slua iz vae glume
otkrivenja, i svaki duh se utanani iz vaeg dela setnom hranom hrani, tad se as ovo a as ono
prene, i svak u grudi pronie sopstvene. Jo su svi oni spremni podjednako i da se smeju i da im
suze teku, jo zanos tuju, jo ih privid gali. Ugoditi se ne moe nikako ve uoblienom oveku,
a ko nastaje, taj e za sve da vam zahvali. 3 PESNIK: Tad vrati meni one dane kad nastajah, kad
bejah mlad, i kad su pesme neprestane u divni navirale sklad, kad magla skrivae mi svet,
pupoljke samo gledah svuda, i jo je nebrojena uda u sebi krio svaki cvet. Bez ieg, imah dosta:
strast za istinom, u lepoj varci slast. Daj bolnu sreu izobilnu, daj onaj nagon, onaj ar, daj
mrnju, daj mi ljubav silnu, o, mladosti mi vrati ar! KOMIAR: Mladost ti jo i treba, dragi
drue, kada u bici dumani te stisnu, kad devojke te prelepe okrue navaliv da se o vrat tvoj
obisnu, kad valja dobro potpraiti pete k vencu to blista kraj daleke mete, ili kad, posle estoke
igranke, krene na gozbe i pijanke. Ali da hrabro, ljupko zasvirate na instrumentu to ga dobro
znate, ka cilju to ga sami izbirate da milo bludite i tumarate - to od vas, stara gospodo, svi trae,
a od tog nita va ne trpi glas. Ne podetinji ljude starost, kb to se kae, no samo jo kb pravu
decu zatie nas. UPRAVNIK: E, dovoljno je bilo rei, da vidim najzad dela prava! 0 Dok tu sve
upljom frazom zvei nita se vredno ne deava. ta tol'ko o raspoloenju? Ne oklevajte, ne
mudrujte! Jeste l' poete po roenju? Tad poezijom komandujte! 230 Sok estok nam to pre u
ae nalijte - ove elje nae nek neodlunost ne obmane. to propusti se danas, to sutradan ve
nesta, pa zato ne harite dane; i odluka nek hrabro smesta za kike uhvati mogunost: iz ruku tad
je nee dati, no mora dalje delovati iz sadanjice u budunost. 240 Oni to vode nae bine
probaju ega god se sete; zato nek danas samo lete kulise, svetla i maine! Nek sunce sja i mesec
nek treperi, zvezde po volji rasipajte; vode i vatre amo dajte, stenja i uma, ptica, zveri! Po tesnoj
daari vi tako proite svaki vaseljenski kut, 250 nek odmereno brz vas vodi put sa neba, preko
zemlje, do u pakb! PROLOG NA NEBU Gospod. Nebeske vojske. Potom Mefistofeles Tri
arhaiela izlaze napred. RAFAIL: U kolu bratskih sfera bruji Sunce i peva drevni poj, putanjom
propisanom huji i gromori niz prostor svoj. Anele ovaj prizor snai, mada im smislom nije
znan; neshvatljiv ali prepun drai velikih dela traje dan. GAVRILO: Vrti se zemlja s
nepojamnom brzinom, raskona kb raj; s duboko stravnom noi tamnom nebeski smenjuje se
sjaj; i kljua val i svom silinom o hridi lomi svoju mo, i sve to s veitom brzinom kroz
vasionsku leti no. MIHAILO: I hune se oluje bore nad kopnom, morem, svud u krug, i divljim
svojim besom tvore najdubljeg dejstva lanac dug. Munje palacaju i pale, i pusto prati groma
trag; 42 al' aneli svim srcem hvale, Boe, tvog dana korak blag. SVA TROJICA: Taj prizor tvoje
sluge snai, jer smislom nisi nikom znan, sva dela su ti puna drai i divna kb u prvi dan.
MEFISTOFELES (sam): Kad si ve, Boe, opet amo svratio da pita kako smo i ta sve novo
ima, a naklonost mi dosad obino nisi kratio, evo i mene zajedno sa svima. Oprosti, krupne rei
zboriti ne bih znao, pa makar mi se tu rugali svi; jer, da se nisi smeha odvikao, mom patosu bi
smejao se ti. Ja nita ne znam rei o Suncu i vasioni; vidim jedino ljude i kako se pate oni. Istoga
kova vazda zemljin je mali bog i nastran, kb i prvog dana svog. Malo bi bolje ivovao da mu
nebeskog sjaja odblesak nisi dao; on zove umom to, a uma sav mu smer da bude zverskiji no
svaka zver. On mi se ini, uz vae doputenje, kb skakavac, dugonogo stvorenje to samo leti,
skae, pa u travi smesta se opet starom pesmom javi; pa bar da iz te trave ponovo ne uzlee! Ne,
on ti gura nos u svako smee. GOSPOD: Zar nema nita drugo da mi kae? Optube samo, kb i
pre, izlae? Zar ti na zemlji nita potaman ne izgleda 3 MNFISTOFKLNS: Ne, Boe! Smatram
da je onde jad i beda kb to oduvek bee - da sakloni vas Bog. Ljudi se mue kb kukavci sinji, pa
ak ni avo vie ne mari da ih kin>i. GOSPOD: Zna li Fausta? MEFISTOFELES: Doktora?
GOSPOD: Slugu mog! 310 MEFISTOFELES: Zbilja, na udan nain on vas slua! Ta luda hranu
nezemaljsku kua. Sav vri i kljua, u daljinu udi, upola svestan onog od eg ludi; od neba
zvezde ponajlepe trai, od zemlje ponajviu slast, a nit' blizina nit' daljina blai enju tih
uzburkanih grudi i njihovu ne toli strast. GOSPOD: Mutno i zbrkano on sada slui meni, 320 al'

put jasnoe vodim njegov hod. Batovan zna, kad drvce zazeleni, da e budua leta doneti cvet i
plod. MEFI STOFEL ES: A da l' biste se kladili u to? Izgubiete njega vi, da znate, ako mi samo
doputenje date da svojom stazom vodim ga u zlo. GOSPOD: Dok je na zemlji i hodi izme
ljudi, neka ti nije zabranjeno to. Dogod za neim tei, ovek bludi. 330 MEFISTOFELES: E,
hvala vam; jer kada umre ko, za njega ja ne marim ionako. Najvie volim obraie rumene. Na
leeve ne pozivajte mene; ko maka s miem, i ja tako. GOSPOD: Lepo, po svome postupaj!
Odvodi taj duh od praiskonskog vrela, moe li da ga pojmi, u ponor sa njim hodi; al' zastae i
postiena ela morae najzad priznati i sam: 340 nagonom mutnim vuen, dobar ovek pravoga
puta svog je svestan dovek. MEFISTOFELES: U redu, de! Te prie dobro znam! Al' ovo dovek"
proi e u mah. Za opkladu me svoju nije strah. Kad dospem konano do cilja dozvolite da
zaklikem od milja. Puzie meni on i jee prah, kao roaka moja, uvena ona zmija, i jo e sve
to da mu prija. 350 GOSPOD: I tad se samo slobodno pojavi; nikad ne radih takvima o glavi. Od
svih duhova - poricaa najvie trpim zlobnog zadevaa. ovekova delatnost i odve lako klone,
on zaas u mir bezuslovan tone; stog rado na put dajem mu drugara to podstie, te tako, iako
avo, stvara. Al* pravu decu boju neka krepi obilja ivog ovaj prizor lepi! to nastaje, to veno
tka i buja, nek obujmi vas ljubavlju beskrajnom, pojavi koja nestalno leluja vrst oblik dajte
svojom milju trajnom. (Nebo se zatvara, arhaneli se razilaze.) MEFISTOFELES: Volim da
katkad vidim se sa Starim i uvam se da sa njim odnose ne pokvarim. Ba je videti lepo takvoga
gospodara da i s avolom samim oveno razgovara. 46 PRVI DEO TRAGEDIJE NO U
visoko zasvoenoj, tesnoj gotskoj sobi Faust sedi nemirno na stolici za pultom. FAUST: Avaj,
koliko leta minu otkako filozofiju, prava, 370 a sa njima i medicinu revno i trudno izuavah! ak
sam, na svoju alost pravu, i bogoslovljem punio glavu. ta stekoh, luda, od nauke te? Znam
samo ono to znao sam i pre. Magistar, ak doktor zovem se ja, a da li iko vidi i zna da deset ve
leta ovako hodam i uenike za nos vodam? - 380 A vidim da nita ne moemo znati! To e mi
srce skoro razderati! Pametniji sam, dodue, od njih, od svekolikih doktora tih, od magistara,
popova, ata, od svih tih zvrndova i zamlata; sumnja il' skrupula nije me takla, ne bojim se
avola niti pakla - al' me i radost napusti sva; ne uobrazih da saznadoh ta, 390 da mogu nekoga
pouavati i ljude nabolje preobraavati. A nemam ni para ni imanja, nit' svetskih poasti i
priznanja; ni pas to ne bi izdrao! Stog sam se, evo, na magiju dao, da bi moj udni upio sluh
tajnu to snani je zbori duh, da ne moram vie, uz gorak trud, ono to ne znam da priam svud;
400 da spoznam ta je to to u sri na okupu vasionu dri, da delatnu silu i klice sagledam, pa da
po reima vie ne raspredam. O, kad bi gledao, mesee ut, na moju muku poslednji put, ti, kog
sam mnoge noi, pun briga, za ovim pultom doekivao: ti si se iznad hartija i knjiga, sumorni
drue, pojavljivao! 410 Ah, da me navrh gorskoga bila obliva tvoja svetlost mila, da s duhovima
lebdim kraj pilja i gazim posred planinskog bilja, pa, zadimljenog znanja lien, sred rose tvoje
da isceljen diem! Zar jo me ova tamnica krije? Proklet zaguljiv umez taj, gde ak se i ljupki
nebeski sjaj tmurno kroz okna arena lije! 420 Gomile knjiga oko mene, crvotone, praine pune,
do vrha sobe zasvedene hartija uta koja trune; predaki nametaj sputava moj korak, svuda boce
ove, kutije, bezbroj raznih sprava - to je tvoj svet! I to se svetom zove! 48 Zar pita jo zbog eg
se plai srce, i zato grudi pee? 430 to bol ti ne da neobjanjiv da nagon ivotni potee? Mesto
prirode ive, kamo postavio je ljude Bog, kosturi, dim i memla samo svuda su ispred oka tvog.
Ustaj! U irok bei svet! Neka te Nostradamusova prezagonetna knjiga ova povede na tajanstven
let! 440 Priroda tebi pouk dae, videe svake zvezde cilj, buknue dua silom, znae ta zbore
dusi sveudilj. Mozganjem suvim stei nee znakova svetih smislen sklad: due to pokraj mene
lee, uje li, odgovori sad! (Otvara knjigu i ugleda znak Makrokozma.) Ah, kako li mi od
prizora tog milina nagla svako ulo opi! 450 ivotna srea, mlada, sveta, kropi i ari svaki
damar tela mog. Da li to ruka nekoga boanstva zapisa ove znake, to u meni stiae ljuti vrtlog
zapenjeni, to radost mi u jadno srce slivaju i, snagom prepunom tajanstva, prirodne sile ukrug
razotkrivaju? Jesam li Bog? Pred okom sve se zori! U ovoj isto iscrtanoj mrei 460 delatna
priroda pred duom mojom lei. Shvatam tek sad ta mudrac zbori: Svet duhova od tebe nije
skriven; no srce ti je mrtvo, duh zaptiven! O, uenie, vredno stupaj, zemaljske grudi u rujnoj
zori kupaj!" (Razgleda znak.) Svaka se crta u celinu splela, svaka u svakoj tu ivi i dela! Nebeske

sile penju se i slaze, dodaju zlatna vedra jedna drugoj! 470 Niz mirisne blagoslovene staze s neba
na zemlju, u povorci dugoj, naviru, skladne, i sklad kojim zvone proima beskraj cele vasione!
O, kakav prizor! Kakva slika sjajna! Al* avaj, samo slika! O, prirodo beskrajna, gde da ti priem
na prsa ivodajna? Izvori svega ivljenja, od vas nebesa se i zemlja snae, vas moje svele grudi
trae 480 da navrlim se vaim sokom blae - pa zar da skapam ne doekavi spas? (Ljutito
prevre staiice i ugleda znak Zemaljskog duhaj Koliko mi je blii ovaj znak! Za tebe, Due
zemlje, vie marim; oseam ve: sve vie bivam jak, i ve se kb od mladog vina arim; oseam
hrabrost u svet da krenem sad, da snosim sreu zemljinu i jad, da s burama se nosim, da ne
klonem ak ni kad s brodom pokrhanim tonem. 490 Nada mnome se zaoblauje - prikri se
meseev sjaj - tuli se svetiljka! Dimi se! - Crveni zraci palacaju mi oko glave - 50 Sa svoda k
meni jezivo neto struji i grabi me! Oseam, ti to lebdi oko mene, o, due kog toliko zvah. 500
Otkrij se! Sve mi se srce trese, ah! Od novih oseanja svako mi ulo, propeto, odzvanja! Srce mi
celo preda te je palo! Mora! pa makar ivota to me stalo! (Uzima knjigu i tajanstveno izgovara
znak Duha. Zapalaca crven plamen, usred kojeg se pojavi Duh.) DUH: Ko zove? FAUST
(okrenuta lica): Kakvom grozom taj lik preti! DUH: Dugo si moju sferu udahnjivao, privlaio me
i prizivao, a sada - FAUST: Vaj! Ne mogu te podneti! 510 DUH: Ti iz dna due vapio si, hteo
glas moj da uje, moj da vidi lik; prigoh se na taj snaan duin krik, i evo me! - Pa to te uas
spleo, o, natovee? Gde je duin zov? Gde grudi koje svet stvaraju nov i bujan, koje u radosti
plinu elei da se k naoj sferi vinu? Fauste, gde si, ti iji silni glas hrlei k meni traio je spas?
520 Jesi li ti to, to taknut mojim dahom do korena svog bia cepti strahom, ti to se gri kao
crv? FAUST: Zar pred tobom, plameni stvore, da ustuknem? Ti da mi ledi krv? Ja sam to, Faust,
i jednak sam sa tobom! DUH: Sred plime ivota, po delatnoj oluji ja lebdim gore i dole, tamo i
amo strujim! Meu roenjem i grobom, 530 veito more, veno krstarenje kroz ivotno arenje za hunim razbojem vremena i prostranstva tkam ivu odoru boanstva. FAUST: O, bodri due,
koji sav svet proe, koliko duh blizak meni ti si! DUH: Ravan si duhu koga tvoj duh shvatiti
moe, al' meni slian nisi! (.Iezne.) FAUST (srui se kao zgromljen): Na tebi? 540 Pa kome
sam onda? Ja, slika i prilika boanstva! Pa ak ni tebi! (Ieko kuca.) O, smrti! - Ovo famulus je
moj: Cela se moja srea raskomada! T
j suvoparni puzavap da sada uniti bujnih privienja roj! (Vagnsr u kunoj haljini i sa nonom
kapicom, lrei svetiljku u ruci Faust se ljutito okree.) 52 NAGNKR: Izvin'te, uh da itate; al'
ta? Zacelo grku tragediju neku? Rado bih da se vajdim tu i ja: 550 to danas vrlo koristi oveku.
Kau, kad hvale govorenje veto, da od komedijaa i pop naui neto. FAUST: Zacelo, kad i pop
je komedija; kb to i jeste poneki mantija. VAGNER: Ah, ko u sobi sav se knjizi preda, ko u
svet jedva i na praznik hodi, no izdaleka, durbinom ljude gleda - kako e da ih ubedi i vodi?
FAUST: Ko ne osea, taj to zalud kua. 570 Iz due valja da vam iknu rei, da s praiskonskom
snagom koja lei pokore srce svakog to vas slua. Sedite! Lepite i krparite, varite to se s tueg
pira baca, duvanjem pepeo svoj raarite sve dok plamiak hud ne zapalaca! Dete il' majmun nek
tim oi poji, marite li za tako to, 570 al' niko srca ne moe da spoji kome iz srca ne potee to.
VAGNER: Dikcija sve je govorniku, znam, mada sam od tog jo daleko sam. FAUST: Oko
dobitka estitog se trudi! Ne budi luda to praporcima zvei! Valjana pamet iz valjanih grudi s
malo vetine doi e do rei; i kad se zbilja ima ta da kae, emu da rei krupne tu se trae? A
govora je vaih svetlucanje, 580 prepuno ljoka i cvea od papira, nemilo kao kad kroz suvo
granje i maglu vetar zapone da svira! VAGNER: Ah, Boe! Umetnost veno traje, a ivot na je
kratak kao dah. Kritiki trud mi radost sva je, al' opet esto obuzme me strah. Kako je teko
sredstva stei pomou kojih izvoru se slazi! I tek to malo krene po toj stazi, 590 ve ubog avo
mora u grob lei. FAUST: Zar je pergament onaj izvor sveti koji zanavek gasi e to pee?
Okrepa nikad nee te proeti ako iz tvoje due ne potee. VAGNER: Izvin'te ali veseli duboko u
duh se doba preneti dalekih, gledati kako pre nas miljae mudrac neki i kako mi se potom
uzvinusmo visoko. FAUST: O, jest, do zvezda samih! 600 Dragi moj, prola doba su u tami,
zapeaena knjiga prava; to vama duh se doba ini ono je sopstven duh va u sutini, u kom se
doba odraava I tu sad esto vidi bedu puku, 54 da ti se zbilja utroba okree: trice, starudije i
smee, i, u najbolju ruku, povesni neki prizor trogatelni, 610 pun izreka pouitelnih kb stvorenih

da lutka ih blebee! VAGNER: A svet? A ljudsko bie? Svako eli da spozna njih. FAUST: Da,
da, onako kako je kadar da spoznaje. Ko sme da tome pravo ime daje? A one malobrojne, to su
neto i saznali, al' nisu znali veto da skrivaju saznanja ta, no su ih, srca nabujala sva, 620
prostome puku obznanjivali - njih su, otkad za svet se zna, razapinjali i spaljivali. Al\ prijatelju,
no je ve duboka, valja se danas i odmoriti. VAGNER: Celu bih no ne sklapajui oka ueno s
vama hteo zboriti. Al' sutra, na dan Vaskrsenja, moliu za jo neka objanjenja. Nauci strasno
predadoh se ceo; 630 dodue, mnogo znam, al' sve bih znati hteo. (Ode:) FAUST (samu. Kako li
takav stvor ne oajava, kad stalno hranom bljutavom se tovi, skriveno blago udno iskopava, a
nae l' gliste, u radosti plovi! Zar se ovakav ljudski glas tu, gde se dusi roje, uti sme? Al' ovog
puta hvala ti za spas, najbedniji od ljudske dece sve! Iz oajanja otre me ti to poe ve da krha
me i davi. Ah, onaj lik toliko golem bi da kb patuljak oseah se pravi! Ja, slika boja, ja to ve
uzvien istine vene prizor oekivah, ja to u sebi ve uivah na sjajnom nebu, zemnog bia
lien; ja, vei od heruvima, ja, ija snaga se drznu u premiloj slutnji da tvoraki potee i zatutnji
kroz svaku ilu prirode, te i ja da ivim poput nekog boga - koliko moram ispatati zbog toga!
Tek jedna re me poput groma spri. Ne smem da drsko s tobom se jednaim. Ako i mogu da
tvoj lik privlaim, u meni nema snage da te dri. U onaj blaeni sam mah bio i pregolem i mali;
ti svirepo me natrag svali u ljudske kobi no i prah. Ko e mi rei ta da kuam? I ega treba da
se klonim? Da li da onaj nagon sluam i tenjama se predam onim? Ne samo patnje - ak i dela
mute na ivot i zamruju mu pute. K najviem to nam duh ikada grli veito strana materija hrli;
kad dospemo do dobr a zemlje ove, 670 sve t o j e bolje obmanom s e zove. Sva oseanja, koja
neumrli ivot u nae ulila su due, sred vihora zemaljskoga se sue. Do beskonanog kruga
vasione mata je smelo krug irila svoj, a sad, kad srea u vir doba tone, i mali prostor dovoljan
je njoj. Sred srca briga odmah nae stan, bolove tajne tvori svaki dan, 680 remeti radost, mir, i
rije, rije; veito novim maskama se krije, uzme lik ene, dece, doma, otrova, kame, vode, vatre,
groma; strepi pred svaim to te je kadro ubiti i vazda plae za svim to moe izgubiti.
Bogolik nisam! U srca dubini znam: kao crv sam koji po tlu plazi i koga, dok se hrani u praini,
690 prolaznikova noga zgazi. Zar nije prah sve to me du polica na visokome zidu okruava; ta
stare, puna kuina i trica, to me u svetu moljaca stenjava? Zar tu da naem to mi itu grudi?
Da opet itam u hiljadu knjiga da svuda behu muenici ljudi, i gde-gde, moda, neko lien briga?
- ta kae, uplja lobanjo, tim smekom? Da mozak tvoj, kb i moj, zbunjen davno, 700 traei
isti dan, po mraku tekom, istinu ude zalutao je stravno! S pravom se meni rugate, o sprave,
grebeni, valjci i tonkii svi. Pred kapijama stajah, ije brave valjalo je da otkljuate vi; zubaca
puni bili su, dodue, kljuevi, ali reze ne dignue. Tajanstvena i usred dana bela, priroda ne da da
je lii vela; 710 kad neto sama nee da ti kae, ni poluga ni vijak ne pomae. Taj pribor stari ne
upotrebljavah; tu je; jer otac sluio se njim. Pergament onaj i ne proitavah, a svetiljke pocrnio
ga dim. Bolje da ovaj kr sav porazdavah no da se znojim sad pod jadom tim! Da zbilja ima to
dadoe ti preci u naslee, ti najpre to i steci. 720 Sve im se ne koristi, teko mori; a korist daje
samo trenutak koji tvori. Al' to za ono mesto pogled se moj prikiva? Zar je za moje oi magnet
boica ta? Najednom milo sve i svetlo biva, kao kad meseina kroz umu nou sja! Evo te s
potom iz skrovita tavna skidam, boice kojoj nema ravna! Sokova smeso to nas toli snom,
vrhune ljudskog duha i vetine, 730 smrtonosni putovoo u tmine, ukai milost gospodaru
svom! Gledam te, i sav bol se ublaava, hvatam te, i sva tenja sad jenjava, u duhu sekne onaj
burni val. Isplivavam na puinu iroku, 58 talasi glatki blistaju mom oku i novi dan na novi
mami al. Ognjena kola lakokrila plove put mene! Spremnost oseam za let 740 kroz dubok eter,
niz putanje nove, u delatnosti iste novi svet. Kakav boanski ivot u milini! Crve, zar ti da
stekne sreu tu? Da, samo lea okreni sudbini zemaljskoj, ovom suncu, ovom tlu! Drzni se, ulaz
otvori tajanstven u koji niko ne voli da kree! as je, dokai delom da ovek dostojanstven
ustuknuti pred bogovima nee 750 ni sklanjati od mrane pilje elo gde mata sebe proklinje i
mori; prolazu tesnom hrli smelo u ijem drelu sav takav gori, odlui se da vedro tamo kroi,
makar u nita morao da se toi. Biljurna kupo, prozirna i sveta, na koju ne pomiljah toli'ko leta,
iz kutije izii! Od davnina na predakim si pirovima sjala, 760 ozbiljne goste radovala dok su iz
tebe redom pili vina. Likova niz na tebi, u raskonoj punoi, dunost da stihom kae im sutinu

pre nego to iskapi sadrinu - sve to na mlade podsea me noi. Drugom te neu dati, nit' u
sada slaviti umno lepotu tvog sklada; opije brzo ovog soka slast. Pripremljen davno, vie se ne
skriva, 770 smeim se mlazom u grotlo tvoje sliva: poslednji moj napitak me poziva da
blaenoga duha iva sveano jutru pijem ga u ast! (Priiosi kupu usnama.) (Zauju se zvona i
pevanje hora) HOR ANELA: Hristos u nebo se vinuo! Slavlje odjekuje: Smrtnom oveku je
greh kojim vekuje sada uminuo. FAUST: 0, kakav dubok bruj i zvonak glas 780 kupu sa usta
presilno mi skloni? Da to na Uskrs ve muklo ne zvoni, na praznikoga jutra prvi as? Da l'
horovi ve onaj uteni poju poj to ga nad grobom nekad klicae anela roj, znai li ova pesma
to se roni izvesnost, novi savez, spas? HOR ENA: Mi smirnom smo i alojem njegovo telo
umile, mi ga, njegove vernice, 790 u isto platno uvile; u grob smo ga poloile da vean sanak
sni - vaj! Hrista sad u grobnici ne zatiemo mi. HOR ANELA: Hristos u nebo se vinuo!
Ljubavlju blaen, muen, prokaen, kuanjem snaen, veno je sinuo. 800 0 FAUST: Nebesni
zvuci, ta e vaa jeka meni to puzim preko pranog tla? Zvuite onde gde su srca meka. Poruku
ujem, al' vere nemam ja; a uda behu u vremena sva najdraa srcu vernoga oveka. Ne smem
put sfera odakle se sliva premile vesti napev blag, pa ipak, ovaj zvuk, od mladih dana drag, i sad
u ivot natrag me poziva. 810 Pre se na mene kroz prazniki mir poljupcem lila s neba ljubav
silna; zvuahu slutnjom zvona preobilna, pa strasno tonuh u molitve vir; nepojmljiva je enja
mila gonila mene u livadu i lug, dok se za suzom suza lila nicao mi je nov svet uokrug. Vesele
igre, mlade dane, proleno slavlje sred sree nesputane 820 ta pesma mi, kb pre, nagovetava.
Detinjstvom punei mi grudi, seanje sada volju zadrava da se na krajnji korak ne usudi. O, nek
se samo ori slatki nebeski poj! Navire suza: Zemljo, opet sam tvoj! HOR APOSTOLA: Hristos iz
groba, uzvien, premio, na nebesima let je ustremio; srenom svestvaranju on se pripremio; ah!
nas na zemlji jad je onemio. 830 61 udimo zemljine uze da kidamo; Hriste, zbog tvoje sree mi
ridamo. HOR ANELA: Hristos u nebo se vinuo iz truljenja, iz groba, 840 gde kratko je
poinuo! Budite sreno spremni, zbacite lanac zemnih nevolja i teskoba! Vi to u srce ga staviste
i njegov steg razaviste, njega jedino slaviste, ljubavlju svet raskraviste kada mu re objaviste uitelj nosi vam spas, 850 ujte mu glas! PRED GRADSKOM KAPIJOM Graani raziih
zaiimanja izlaze u etnju. NEKOLIKO KALFI: A kuda ete stazom tom? DRUGE KALFE: U
lovaki smo poli dom. PRVI: Do vodenice hteli bismo mi. JVDAN KALFA: A Vaserhof? Da
krenemo onamo? DRUGI KALFA: Kad bi put donde bio lepi samo! 62 DRUGN KALFE: A ta
e ti? TREI KALFA: Ja idem kud i svi. ETVRTI KALFA: Hajte u Burgdorf! Samo ivo!
Najlepe cure i najbolje pivo tu ete nai, i tunjavu kb bog! 860 PETI KALFA: De, de, ta mi se
tu junai? Zar trei put da deblji kraj izvlai? Ja neu tamo, strah me mesta tog. SLUAVKA:
Ne! Vraam se u grad, da zna! DRUGA SLUAVKA: Pa on nas eka tamo pored gaja. PRVA
SLUAVKA: Tu u se usreiti ba; on se od tebe ne odvaja, sa tobom igra povazdan; nimalo do
provoda mi tvoga nije stalo! DRUGA SLUAVKA; Al' nee biti sam; do luga 870 povee i
svog travoga druga. STUDENT: Um, ala gaze cure one, a? Kolega, brzo! Da krenemo za njima!
To ti je sve to volim ja: kad ljutoga duvana ima i krag jakog piva da se gutne, i kada jedra
enskadija ta u praznino se ruho utne. 03 GRLANSKL DG.NOJKA: Gle samo krasne te
mometine! E, to je zbilja alost i sramota! 880 Mogu u fino drutvo, a vue ih prostota, pa jure
one sluavetine! DRUGI STUDENT (prvome): JTake! Vidi li one dve? Ta one dve
nakinurene cice! Jedna od njih je iz moje uliice: ba bih da neto postignem kod nje. Stupaju
smerno kroz svu ovu graju, al' povee nas sa sobom na kraju. PRVI STUDENT: Ma ta, kolega!
Ne libim se ja. Brzo, da zverice ne otperjae! 890 Ruka to metlom u subotu mae nedeljom
najbolje milovati zna. GRAANIN: Ne, vala, novog kmeta mi je dosta! Sve drskiji je otkada to
posta. Da li za varo ini to? Svakoga dana sve je gore! Te mora ono, ne sme to, a porezi kb
nikad mbre. PROSJAK Speva): Vi dobri ljudi, lepe ene, rumene, krasno odevene, 900 svrnite
pogled i na mene, ublaite moj usud klet! Udel'te, pruite mi nade! Samo ko daje, sreu znade.
Beriet neka meni dade dan koji slavi ceo svet. 64 DRUGI GRAANIN: Praznikom za oveka
nita bolje nego da pria, dok ovako eta, o ratu, negde u Turskoj, preko sveta, gde narod s
narodom se kolje. 910 Gleda na reku, aicu pijucka, posmatra kako prevozi se roba, uvee
domu kree i pevucka i blagosilja mir i mirno doba. TREI GRAAIIN: Jest, komija! I ja

sam toga mnjenja: neka se seku, pale, plene, nek tumbe sve se preokrene, samo na domu nek
nita se ne menja. STARICA (graanskim devojkama): Lepojke! to se udesile, gle! Ta ko se u
vas zaorio ne bi? 920 Samo ne tako gordo! Hajde-de! A ja znam da doaram sve to elite sebi.
GRAANSKA DEVOJKA: Hajdmo, Agato! Neka ne da Bog da s veticom nas takvom vide
javno; istina, ona po noi, tu nedavno, budueg mi je pokazala mog. DRUGA GRAANSKA
DEVOJKA: Ja ga u kugli ugledah kristalnoj: vojnik, kraj njega same ide stoje; svuda ga traim,
osvrem se stalno, al' nigde da ga spaze oi moje. 930 VOJNICI: Zamkovi i kule silna utvrenja,
i ohole devojke, podrugljiva stvorenja. volim opsaivati i pobeivati! Ko zna navaljivati i
nagraen je taj! Truba nas zove - hej-hoj, hej-hoj, hej-hoj! - i na veselje i u smrtni boj. Kakvi su
to jurii - strano je i gledati! Devojke i tvrave moraju se predati! S glavama u torbi osvajamo
raj, pa tad brzo kreemo u nov okraj. Faust i Vagner. 940 950 FAUST: Prolea pogled, pun
topline, led sa reka i potoka die; zapupele nadom sve doline: zimu starost i bolest stie pa bei u
surove planine. Otuda samo nemono alje na polja pljusak zrnasta leda; ali sunce nikako ne da
da se to belo via i dalje; svuda se ivot i oblik javlja, 960 sve ono bojama oivljava; al' nigde
jo cvea da se prene; umesto njega se ljudi arene. Okreni se da za asak samo na grad sa visa
pogledamo. Iz grotla mrane kapije van kuljaju ljudi na beli dan, na sunce hitaju s nestrpljenjem.
66 Slave Gospodnje vaskrsenje: jer ovo je vaskrs i za njih same; 970 iz memljivih soba, niskih
domova, iz radionica punih tame, iz ume zabata i krovova, iz tesnih sokaka u kojim ame, iz
crkava mranih i ledenih svi su na svetlost izvedeni. Gle samo kako se svet razliva preko bata i
preko njiva, kako, dokle god dopire oko, plove unovi rekom irokom; 980 jedva se, prepuni,
dre u vodi, al' svaki veselo dalje brodi. ak se i brdske daleke staze arene od ljudi to njima
gaze. Ve se iz sela uje vreva; tu narod najzad za raj zna, staro i mlado sreno peva: tu smem da
budem ovek ja. VAGNER: Doktore, s vama etati ma kamo uvek je korisno i asno; 990 al' sam
ja ne bih zalutb ovamo, jer sirovost i grubost mrzim strasno. Uasno meni para sluh to kuglanje,
taj urlik, svirka, zveka; besne kb da ih vija zao duh, i to im je veselje, i ta dreka za njih je vajna
pesma neka. Seljaii pod lipom. Igra i pssma. Na igru pastir urio; a to se nakinurio - ba
kicoki bez mane! Kraj lipe sve se tiskalo i ve ko ludo iskalo. 1000 67 Ihaj! Ihaj! Ihahaj!
Haha! Haj! - Cijukalo emane. On brzo tu se gurnuo, pa jednu curu munuo, u rebra je spotakb. A
ljuta drusla die nos i ree: Nemoj da si prosT' 1010 - Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! - I ne rivaj
se tako!" Al' s kolom se pomeae, suknje se uskomeae, ip' levo, ipa desno! Obli ih rumen,
jara, znoj, zastae dah da vrate svoj - Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! - 1020 sve pripijeni tesno.
Okani se pipaine! Ja dobro znam mukarine!" Al* hoe! - Natenane u skrovit kut on smami
nju, i sad jo jedva uju tu - Ihaj! Ihaj! Ihahaj! Haha! Haj! - galamu i emane. STARI SEJBAK:
Od vas je, gispo'n doktore, lepo 1030 to ne gledate s visoka na nas, nego ste, takav uevnjak,
doli tu gde se narod tiska danas. Natoili smo sveeg pia za vas u ponajlepu au; evo, i elim
vam da ono 68 ne samo e ugasi vau: nek vaih dana umnoi broj broj kapljica u ai toj.
FAUST: Hvala za ovo okrepljenje! 1040 Nek vam je na zdravlje i na spasenje! (Narod se okulja
u krug.) STARI SELJAK: Doista, to vam lepo lii to ste u dan veselja doli: jer u pomo ste
priticali pre, kad su bili dani loi! Ovde jo iv je i sad mnogi kojega otac va izlei, od groznica
ga besnih spase i kugu najzad sasvim sprei. Kao mlad ovek, i vi tada 1050 sve bolesnike
negovaste; leevi leahu svud redom, kroz teke kunje prolaaste, kroz napore i kroz uase, al'
nebo vae zdravlje spase; onom ko nama pomo je dao pomaga vinji je pomogao. SVI: Da
nam pomagati on moe jo dugo, zdravlja daj mu, Boe! FAUSG: Nek svako od vas pognut stoji
1060 samo pred onim gore, koji i pomaganju ui vas, i sam alje pomo i spas. (Odlazi sa
Iagnerom.) VAGNKR: Veliki muu, kakva oseanja moraju da ti duu plave kada te ljudi ovoliko
slave! Srean kom takvu etvu i priznanja donese njegov dar kad leta minu! Pokazuje te otac
sinu, raspituje se svako, svak se tiska, 1070 prestaje svirka, igra, vriska. Ide kroz njine vrste dve,
kape im u visinu lete, jo malo pa bi kleknuli na tle kb ispred kakve slike svete. FAUST; Hajdmo
jo korak-dva, pa onaj kam nek odmorite bude nama. Tu esto seah zamiljen i sam, izmuen
postom i dugim molitvama. Pun nade, vrst u veri, tu sam plakb, 1080 krio ruke, uzdisao tu,
elei Boga prinuditi tako da zarazu okona zlu. A sad mi kao podsmeh hvalospev zvui njin. O,
da zna kako duu svu mi pee stid to moj otac, i s njim njegov sin, nezasluenu slavu stee!

Moj otac bee bie asno, al' mrana duha; o prirodi je strasno i estito, iako svojeudno, 1090
mozgao zametno i trudno; s posveenima u nauke tajne u crnu bi se kuhinju zatvarao pa bi,
prouiv recepte beskrajne, od oprenosti nov spoj stvarao. Crvenog lava, prosca due smele, u
mlakoj kupki s JTilijom bi sparivali, 0 i tad kroz mnoge lonice ih vrele plamenom jarkim
naterivali. Najzad i krajnji cilj postigli behu: sva raznobojna, tu se kraljica javi mlada. To bee
lek, i bolesnici mrehu, i niko ne upita ko sve strada. Tako, uz pomo paklenih sokova, kroz
doline i brda ova divljasmo gore i od kuge mrske. Ja sam sam otrov hiljadama dao; sve snae
smrt, a sad sam doekao da hvale ubojice drske. VAGNER: Zato vas ovo alosti i jedi? Zar
valjan ovek ve ne ini mnogo kad znanje koje od starih nasledi primeni tano, savesno i
strogo? Ako li, mlad jo, oca uvaava, rado od njega sve e preuzeti; ako, u zrelo doba, nauku
umnoava, moe ti sin i dalje jo dospeti. FAUST: Srean ko moe nadati se da e iz mora
zabluda ikada isplivati! Treba nam ono ba to ne moemo znati a s onim to zna, ovek ne zna
ta e. Al' nek ovakav sumor nam ne kvari ovoga asa lepo preobilje! Gle kako Sunce
predveernje ari kolibe, drvee i bilje. Dan je pri kraju; ono, sve dalje, sja, hita da drugi
oivljava svet. O, to me krila ne dignu sa tla, pa za njim, veno, da upravljam svoj let! Da vazda
gledam: ljubi pozni zrak tih svet poda mnom, vrhunce pali vee, doline hvata mir i polumrak,
srebrni potok u zlatne reke tee. Divljani breg i gudura duboka preili ne bi hod bogolik moj; i
ve se ispred zadivljenog oka pomalja more i toplih draga roj. Boanstvo najzad kb da klonu; al'
novi nagon stie mo: hitam da pijem venu svetlost onu - 1140 preda mnom dan, a iza mene
no, talasi dole, gore ir nebesna. Divnog li sna, dok ono dalje kree! Ah, kuda lete krila
bestelesna telesna krila vinuti se nee! Al' svakom nagon uroen se javi, duu mu uvis i napred
neto goni kada se iznad nas, kroz beskraj plavi, evina zvonka pesma roni, kad krui orao vrh
gora 1150 obraslih smrama, kad dral preko ravnica, preko mora, na zaviajni leti al.
VAGNNR: Muiav i ja ponekad sam bio, al' takav nagon nisam osetio. Zaas se uma nagleda
i njiva, pa to da ovek ptija krila prosi? Kol'ko se lepe u duhu uiva to nas od knjige knjizi,
od lista listu nosi? Zimske su noi prepune tad ari, 1160 blaenstvo zagreva sve telo, pa jo
pergament kad razvije stari, ah! tad se k tebi sputa nebo celo. 72 FAUST: Ti samo jedan nagon
zna, i Bogu moli se da ti drugi ne probudi! Dve due meni, ah, raspinju grudi i smesta bi se
rastale da mogu; jedna, sa strau grubom i prostankom, za svet se svakim ulom hvata; druga se
silom uzdie iz blata 1170 ka uzvienom carstvu praotakom. Ako vas ima, dusi, vae ete to
izme' zemlje i nebesa brode neka iz zlatne izmaglice slete, nek me u nov, arolik ivot vode! Da
mi bar kogod plat arobni da, pa da me nosi preko sveta cela - ne bih ga ni za najskuplja odela,
za carski plat ga ne bih dao ja. VAGNER: Ne prizivaj tu dobro znanu etu 1180 to se komea,
kljua i klobua, pa ljude sa svih strana zaobrua nosei beskonana zla i tetu. Njin otar zub i
jezik se rogui da te ubode sa severnih strana; s istoka vrvi njihov roj i sui, a tvoja plua su im
hrana; iz pustinje ih alje jug i jarom tvoje teme pali, dok zapad alje roj to isprva razgali, 1190
pa onda plavi tebe i livadu i lug. Snujui tetu, sve nam oi mau, sluaju, jer obmanjuju nas
rado, prave se da je nebo poslalo njino stado i aneoski apuu dok lau. Al' poimo! Oko nas
ve se mrai, zastudilo je, magla se navlai! 3 S veeri znamo tek ta kua znai. - Al' ta to, sav
u udu, sada spazi? ta te u suton tako prenerazi? 1200 FAUST: Vidi li tamo pored onog bunja
crnoga psa to strnjitem se unja? VAGNER: Odavno sam ga ugledao ja, al' niim moju panju
ne privue. FAUST: Gledaj ga dobro! ta misli, ta je ta ivotinja? VAGNER; Pa, kue kao
kue, valjda za tragom gospodara uri. FAUST: Primeuje li kako juri 1210 uokrug, i sve blie,
oko nas? Ne varam li se, kud god kroi za njim se pruga od plamena toi. VAGNER: to vidim,
to je samo crni pas; obmanjuju vas, nema sumnje, oi. FAUST: Privezuje nas za se uz pomo
tankog lanca to ga magijski plete oko stopala naih. VAGNER. Ja vidim: skae, koleba se, plai,
jer mesto gazde vidi dva neznanca. FAUST: Suava krug, ve tu je eto! 74 VAGNER: Vidi li,
nije avet nego pseto. Rei, okleva, lee po praini, pa vrti repom - svaki pas to ini. FAUST.
Pridrui nam se! Prii blie! VAGNER: Pudlica to je budalasta neka. Zastane, ona nepomino
eka, kae joj togod, upropanj se die; izgubi neto, ona e da vrati, za tapom e kroz vodu
zaplivati. FAUST: Bie u pravu; dresura je posredi, od kakvog duha ne vidim ni trag. VAGNER:
Kad vaspitan je i kad zbilja vredi, ak i mudracu pas postane drag. Izvrstan ak studentski, on po

svemu zasluuje da naklon bude njemu. (Ulaze u gradsku kapiju.) RADNA SOBA FAUST
(ulazi sa pudlicom)-. Na lug i njive mrak se sveo, sav svet duboka no sad krije, to budi due
bolji deo, slutnju i jezu u nju lije. Postupak divlji sada sniva, spi nagon obesni i ludi; sveljudska
ljubav n&s obliva, ljubav se k Bogu sada budi. 75 Pudlice, mir! Ne juri tamo-amo! to njuka
oko praga? Hoe stati! Hajd iza pei, prilezi onamo, a najbolji u svoj ti jastuk dati. Po brdskoj
skakuui stazi ti si nas zbilja zabavljala dosta; daj da te ja sad negujem i pazim kb dobrodolog
tihog gosta. Ah, kada u sobiku tesnom svetiljka milo opet sja, svetlinom puni se nebesnom i
srce, koje sebe zna. Um opet zbori, usred grudi ponovo cveta nade cvet; ivotnu reku ovek udi,
ah! izvor koji poji svet. Ne rei, psu! Svu duu mi zagrevaju zvukovi sveti, krepe je i snae: s
njima se glas ivotinjski ne slae. Svikli smo mi da ljudi se podsmevaju svem onom to ne
razumevaju, da gunaju na sve to dobro je i lepo, a to im esto teko pada; pa zar i pas, kb oni,
na to da rei sada? Al' avaj! ni uz najvee htenje ne oseam vie zadovoljenje. to zaas mora
prestati da tee reka, te opet e nas pee? Koliko puta iskusih ovo! Al' e se i drugim toliti
moe; za nadzemaljskim enja nas proe, udimo otkrivenje novo, re to beskrajno lepa i ista
samo u Novome zavetu blista. 76 Toj svetoj knjizi sad neto me privlai elim iskrenim
uvstvom skoljen da izvornik, koji svetou zrai, prenesem na svoj jezik voljen. (Otvara jednu
knjigu i sprema se za rad.) Pisano stoji: Re bee u poetku!" Evo, ve zapeh tu, na prvom
retku! Ja re toliko ne mogu da cenim, moram to drugim da zamenim, ako se zbilja duh u mene
slio. Nek pie: U poetku um je bio". O prvoj vrsti porazmisli lepo, ne daj da pero hita slepo!
Da l* zbilja um sve stvarae i tkae? Snaga u samom poetku bejae!" Al* ve dok ovo piem,
svest me prati da ne smem ni na tom reenju stati. Duh pomae mi! Vidim! Piem smelo i mirno:
U poetku bee delo!" Ako se eli kod mene nastaniti, pudlice, za red mora hajati: zavijanja se
mora okaniti, ne sme lajati! Trpeti pored sebe nisam svikb drugara koji smeta ovoliko. elija
tesna posta; moram terati gosta, makar i preko volje: otvorena su vrata, pa iroko ti polje! Ali ta
vidim sada? Zar to na prirodan nain biva? Da li mi oko gleda il' sniva? Moj pas se dui i iri
iznenada! Silovito se die sa tla, to nije vie oblije psa! 7 Kakvu to avet dovedoh u dom! 131 0
Ve na nilskoga konja lii s plamenim oima, sa groznom eljusti tom. O, s tobom na kraj ja u
izii! Klju Solomonov uvek pomae kad polupaklen se izrod pokae. DUHOVI ( hodiika):
Jednog od naih tu su zatoili! Da nipoto niste unutra kroili! Kao u kljusi lis vrti se matori
pakleni ris. Ali pazite, 1320 sad morate kolo voditi! Uzleite, slazite, pa e se on osloboditi.
Hajte, pomaite, za njega izlaza traite! A on je to zasluio, jer sve je nas zaduio. FAUST: Da se
s tom zveri smem suoiti, basmu o etvoro valja mi sroiti: Salamander neka se ari, 1330 nek se
Undina gri i vije, Silfa u tamu nek se skrije, Kobold od truda nek se mari. Ko elemente ne zna
do u tanine, ko im ne poznaje snagu ni osobine, taj se ne moe nadati da e duhove svladati. U
plamenu se skrij, 134 0 Salamandre! U vir se uboran slij, 78 Undino! Meteorski divno sjaj,
Silfo! Domu blagodet daj, Inkubuse! Iskrsavaj i ovu vracbinu okonavaj! Nijedan od etiri stvora
ta ne nalazi se u zveri. Spokojno lei i na me se ceri; jo joj nisam naneo zla. Snanijim aranjem
moram te lomiti da bih te mogao pripitomiti. Da l' te sam pakleni mrak, prijane, uobliavao? Tad
gledaj ovaj znak to vazda je pokoravao crne neastive lese! Gle, kostrei se, buja, sav se trese!
Zar moe, kleto stvorenje, da ita objavljenje nikada proistekloga, veno neizreenoga, kroz
svemir sav potekloga, zloino probodenoga? Buja, sateran iza pei, kb slon je, i sve vei i vei,
odaju celu eli zapremiti, rasuti se u maglu i paru. Ka tavanici ne sme stremiti! Lezi pred noge
gospodaru! Vidi da prazne pretnje ne zborim. Svetim u ognjem da te sagorim! uvaj se da ti ne
pokaem najjae ime raspolaem! uvaj se da ti ne pokaem trojednu svetlost, sjaj trostruko
vreli MG.FISTOFGLKS {dok se magla rastura, izlazi iza iei odeven kao putujui ak): emu ta
buka? ta gospodin eli? FAUST: To, dakle, bee jezgra onog psa! 1380 ak lutalica! Zasmeva
me time. MEFISTOFELES: Uenom gospodaru odajem potu ja! Oznojiste me dobro. FAUST:
A kako ti je ime? MEFISTOFELES: To pitanje se meni ini sitno za nekog to re omalovaava,
sav privid puki izbegava i traga tek za onim to je bitno. FAUST: Pa kod vas ve nazvanja
mnoga, gospodo, sr i bie vam odaju; jasno je to kad vam imena daju 1390 laova, zavodnika,
muvljeg boga. Pa lepo, ko si? MEFISTOFELES: Deo snage sam koja vazda eli da tvori zlo, a
uvek dobro sazda. FAUST: ta znai zagonetka koju uh? MEFISTOFELES: Ja veitog

poricanja sam duh! I to sa pravom; poto sve to nastaje zasluuje da mre; stog bolje jo da nita
i ne biva. 80 Te sve to kod vas grehom se naziva, razaranjem, ukratko zlom, element moj je,
stanite i dom. 1400 FAUST: Delom se zove, a tu stoji ceo? MEFISTOFELES: Istinu skromnu
rei sam ti hteo. ovek, taj ludi svet, ta jadna mrva, obino sebe dri za celinu; a ja sam deo dela
to bee sve isprva, estica mraka to iznedri svetlinu, ponosnu svetlost to sad prvenstvo spori
materi noi, o prostor s njom se bori; uspeti ipak nee, pa ma koliko htela, 1410 jer nerazluno s
telima se splela. Iz tela struji, tela ozarava, telo u njenom toku je spreava - pa, nadam se, jo
nee dugo proi i s telima e i u propast poi. FAUST: Sad znam o emu dostojno se stara! Ne
moe nita sruiti golemo, pa oko maloga bukara. MEFISTOFELES: Doista, mrav uspeh
postiemo. Poplave, bure, zemljotrese, vatre - 1420 ta li sve ne pokretah da se satre to Neto,
ovaj svet ilavo-ivi, ali ne mogu da mu dohakaju: nitavilu on grubo se protivi, more i kopno
smire se na kraju! Odoleva ba svemu ova ivotinjska i ljudska sorta kleta. Koliko ve ih
otpravih sa sveta, 81 a stalno kbla krv svea i nova! Veito tako, ba da se poludi! 143 0 Iz
vazduha, iz vode i iz zemaljskih grudi pronie tisu klica, u toploti, u hladnome, u vlanom, u
suvoti! Da nisam za se plamen zadrao, posebnim svojim ne bih nita zvao. FAUST: Znai, na
silu veno budnu, ivotodavno - ustalaku, die, u jenu uzaludnu, pesnicu podlu paklenjaku!
Bolje se neeg drugog lati, 1440 haosa sine udnovati! MEFISTOFELES: Imau to na pameti,
dabome; drugi put vie i o tome! A da l* bih sada ii smeo? FAUST: Pitanje ne razumem tvoje.
Sada te znam; kad bude hteo, doi u vreme bilo koje. Eno ti prozor, vrata eno, a i kroz dimnjak
ti je doputeno. MEFISTOFELES: Da priznam! Neto malice tu smeta 1450 da avo slobodno
ieta: vetija stopa tu na pragu. FAUST: Zar pentagram tvoj korak sputa? Ako on ulaz prei
vragu, kako li onda amo nae puta? Zar takav duh, pa sad u klopku pao? 82 MEFISTOFKS:
Nisi ga dobro iscrtao; pogledaj: ovaj spoljni kut ostavio si nepotpuno spojen. FAUST: Na sreu u
tom uspeh ovaj put! 1460 Tako si, dakle, sad u ropstvu mojem? Sluajno to se udesilo s&mo!
MEFISTOFELES. Ne spazi pas to kad uskoi amo, al* to je sad drugaije veoma; kb avo sad
ne mogu iz tvog doma. FAUST: Zar ne moe kroz prozor puta nai? MEFI STOFELES". Za
avole i aveti postoji zakon: kud ue, mora i izai. Prvo na volju nama stoji, a drugom svak se
od nas pokorava. 1470 FAUST: I pakao ak ima svoja prava? Odlino! S vama mogue je tada,
gospodo, poten pakt ostvariti? MEFI STOFELES: Dobie sve za ta ti re se zada, neemo
nita ukaiariti. Al' ne moe o tom u dve-tri rei, kasnije mora da se vie zbori; a sad te
preklinjem: otvori, izlazak vie mi ne prei! FAUST: Ta ostani jo asak-dva da prianjem me
razveseli! 1 0 MEFIST0FEL1-S: Pusti me! Brzo vratiu se ja, a onda pitaj to god eli.
FAUST: Nisam te jurio niti vrebao, sam mi u mreu natra. Nek svako avola dri kad ga je
ukebao! Nee ga opet uloviti lako. MEFISTOFELES: Kad eli, nek ti bude: ja sam rad da
ostanem i drutvo tebi pravim; ali uz uslov da te sad 1490 vetinom svojom malo pozabavim.
FAUST: Bie mi drago to da gledam; samo nek ljupka bude tvoja ala, vetina tvoja nek je
dolina! MEFISTOFEJ1ES: ulima tvojim ovaj asak jedan pruie vie no to bi ti dala sva
godina jednolina. Niti duhova nenih poj, niti prelepih njinih slika roj magijsko nee biti
privienje. 1500 Mirisom mednim ti e da se kadi, pa nepca predivno da sladi, dok svega te
ne prome ushienje. Priprema nije potrebna, jer svi na okupu smo. De, zapojte vi! DUHOVI:
Vie se, nebesni svode, ne mrai! Ljupko se javi, eteru plavi, 84 sve nas ozrai! O, da se tamni
oblak raspline! Venac zamamnih zvezda da sine, sjaj nepojamnih sunaca line! Roj nebesnika
prelepa lika tu da se jati i proleluja, dokle ih prati enja to buja da se za njinim putem uputi.
Odore njine leprni skuti krile daljine, zemlje prekrivaju, zastiru senice gde se voljeni, mislima
skoljeni, motre u zenice, pa se celivaju, jedno se s drugim zauvek slivaju. Vinove senice, okoti
stari! Sve se l&stari! Slau se grozdovi zaobljavaju pa se u muljae stropotavaju, uspenuali
otud pokuljae mlazevi vina koje se blista. Zaplaminjae, zarominjae preko visina, svuda sred
mista alem-kamenja, pae sa stenja u mir dolina, da se u jezera tiha razlivaju, te da zeleni breg i
ravnice miljem umivaju. Bezbrojne ptice sru tu sreu, k suncu uzleu, lete ka alima ostrva
blaenih to se belasaju i talasaju miveni valima; tu se pevai klikom natklikuju, poljem igrai
sreno pocikuju, pa sva ta lesa veselo hodi ispod nebesa prema slobodi, jedne uz gorje putevi
vode, drugi niz morje plavetno brode, trei pak jezde; svi ka ivotu, svi u daljine, tamo gde

zvezde liju lepotu, liju miline neizreene. MEFISTOFELES: Zaspao! Deco vazduno-lelujna,
uljuljkala ga vaa pesma bujna! Tim koncertom zaduili ste mene. Jo si ti preslab da zadri
vraga! Neka u snovienja, deco draga, 1590 tone, u more zabluda nek pada! Al' da na pragu
rasturim bez traga aroliju, otrozub pacov sada treba mi. - Jedan ve u onom kutku uka, i ue
mene u sledeem trenutku. Gospodar pacova, mieva, zunzara, vaiju, buva, aba i bumbara, tebi
nareuje smesta da doe, na prag da prione i da ga gloe im ga on bude uljem namoio! 1600 Gle, gle, evo si ve priskoio! Navali! iljak to me zatoio tu je na rubu, napred; jo malo!
Gotovo! Volebno dejstvo je spalo! Fauste, nastavi snom se krepiti, uskoro u te opet posetiti!
FAUST (probudivi se)\ Zar opet obmanut sam ja? Duhova nema, nema one plime? Zar u snu
videh avola? A s njime zar nestade i onog psa? 1610 s 7 RADNA SOBA Faust. Mefistofeles.
FLUST: To neko kuca? Napred, molim! Ko li to opet eli da me mori? MEFISTOFRLES: Ja sam
to. FAUST: Napred! MEFIS TOFEL ES: Triput izgovori! FAUST: Pa napred! MEFISTOFELES:
Takvoga te volim. Sloiemo se, prilika je sva! Jer bubice zbog kojih si utuen da rasteram,
ovamo dooh ja kb otmen gospodii preobuen, u crvenom odelu sa pervazom od zlata, u
kratkom platu od brokata, 1620 s petlovim perom za eirom i dugim iljatim rapirom. Moj ti je
savet: ne oklevaj, no takve iste haljine odevaj, slobodno krei svuda kud bi hteo, da tako sazna
ivot ceo. FAUST: Nema odela tog u kojem ne bih zla zemaljskog skuenog ivota oseao.
Odve sam star da samo glumim ja, a odve mlad da vie za elje ne bih znao. 1630 88 ta meni
moe svet da da? Liavaj se! Odrii se, odrii! - Eto, veita pesma ta na uho svakom od nas krii,
dogod smo ivi, svakog trena promuklo jei kletva njena. S uasom ujutru se budim, gorko bih
hteo zaplakati, jer novi dan od onog za im udim nita, ba nita nee meni dati; 1640 on ak i
sluenje o srei svojeglavim zameranjem sputava, i sve to eli iz grudi potei beskrajnim
radnim keenjem spreava. Pa i u gluvi noni sat u strahu moram na odar svoj da klonem, ni tu
mi pokoj nije dat, u divljih snova uas tonem. Bog to se stni sred mog srca iva kadar je da mi
celu duu prene; 1650 Bog koji iznad mojih sila svih prebiva ne moe nita pokrenuti van mene.
I postojanje mi je zbog toga teret ljut, smrt elim, ivot mi je omrznut. MEFISTOFELES: Pa
ipak, niko ne bi ba rado na taj put kojim bi smrt ga zauvek odvela. FAUST: Blaen kom ona u
pobednom sjaju krvavi venac splete oko ela, kog bude, posle lude igre, srela u devojakom
zagrljaju! 1660 O, kamo da sam, ushien od moi silnoga duha, oi sklopio! MNFISTOFGJS:
Pa ipak neko one noi napitak smei nije popio. FAUST: Bez uhoenja, kanda, ne bi motb.
MEFI STOFELES: Sveznaju nisam; al' znano mi je mnogo. FAUST: Ako iz stranog komeanja
izvue glas me znan i drag, svarav prizvukom radovanja detinjskog oseanja trag; 1670 tad
kunem sve to sputa duu opsenjuju i mame nju, u ove tune pilje tmuu goni je, laskaju joj
tu! Prokleto uzvieno mnjenje kojim sam sebe splie duh! Prokleto pojavno zaslepl>enje to
pometa nam vid i sluh! Prokleto to nam snove vodi, nada u slavu, spomen dug! 1680 Prokleto
to kb posed godi - ena i dete, sluga, plug! Proklet nek Mamon je, kad zlatom na podvige nam
budi strast, kad posteljom nas prebogatom mami u dokolice slast! Proklinjem groa melem
rumen! Ljubavne sree kunem vir! Proklinjem nadu! Veru kunem! A ponajvie: strpljiv mir!
1690 HOR DUHONA (nevidljiv): Vaj! vaj! Pesnicom snanom 0 ti razori sada lepi svet; rui se,
pada! Polubog smrska ga jak! Mi krhotine krijemo u nitavila mrak i suze lijemo nad nestalom
onom lepotom. 1700 Ti to si tako silan meu ljudima, stvori ga ponovo, jo vema umilan, sa
veom divotom u svojim izgradi ga grudima! Neka ti vedro misli plove, zaponi s novim
ivotom, i pesme e nove zazvuati potom! 1710 MEFISTOFELES: Hor mojih malih prijatelja
podie ovu graju. uj ih, za dela i veselja starmalo savet daju! Iz tvoje ledene samoe, gde krv i
duh ti ame, u svet beskrajan oni hoe pevanjem da te smame. Prestani da se igra tim jadom to
te proe i to ti kb leinar kljuje grudi! 1720 Svak i u najgorem drutvu jo osetiti moe i da je
ovek sam, i da su pred njim ljudi. Al' time nikako ne velim da te me olo odgurnuti elim. Moj
in je mali; ali pazi: ako li eli da se s tobom zdruim pa da po ivotnoj krenemo stazi,
pristajem odmah da ti sluim i da se tebi predam ceo. Kb drug na putu ja u te voditi, 1730 i,
budem li ti znao ugoditi, biu ti sluga, rob, to bude hteo! FAUST: A ta ja treba za uzvrat da
radim? MEFISTOFRJTES: Dotle jo mnogo vode e protei. FAUST: Ne! avo je sebinjak
ponajvei i nee tek badava, ale radi, da koristi i usreava. Svoj uslov jasno mora mi izrei!

Ovakav sluga kuu ugroava. MEFISTOFELES: Ja u na ovom, svetu tebi sluiti, bez poinka i
stanka to god ti srce eli 1740 nabavljau ti, i nee se potuiti. A kad na onom opet budemo se
sreli, ti e se meni istim tim oduiti. FAUST: Zaista, onaj svet me malo brine; ako li ovaj
smrska u ruevine, nek drugi nikne kakav zna. Iz ove Zemlje moja radost izvire sva i ovo Sunce
na moju patnju sja; budem li mogao da se od njih rastanem ja, 1750 nek se tad zbude bilo ta. Ne
elim uti ta dolazi zatim, ni da l' e ljudi i tad da mrze i da vole, ni da li u tim sferama
nepoznatim postoji neko gore ili dole. 92 MEFISTOFELES: U tom se smislu i usudi. Pristani!
Srean, ve za koji dan videe kakve sve vetine znam; dau ti slasti skrivene oku ljudi.
FAUST: avole jadni, ta ti moe dati? 1760 Zar takav kao to si ti da shvati kud stremi ljudski
um i ta ga uzviava? No moda ima jela koje ne zasiava, eena zlata to se rasplinjava u aci,
poput ive, istog trena; ima li igru gde dobitka nema, devojku koja u mom zagrljaju ve gleda
kom e drugom da se d2, boansku sreu poasti to traju koliko i meteor nebom sja? 1770 Plod
mi pokai to pre branja strune, grane to svakog dana iznova prozelene! MEFISTOFELES: Ne
strai takav zahtev mene, takvoga blaga torbe su mi pune. Al', prijatelju, doi e i taj dan da na
miru proslavljamo pir. FAUST: Ako me ikad skoli lenji mir, neka mi smesta doe kraj! Ako me
laskom kad zaseni da dopadnem se sebi sam, 1780 ako uivanjem me spleni, to poslednji nek
moj je dan! Opkladu nudim! MEFISTOFELES: Ruku! 3 FAUST: Dlan na dlan! Ako trenutku
kaem kada: Tako si divan! Stani! Traj! - ti me u lance okuj tada, tad ne marim da doe kraj! Tad
smrtna zvona nek zazvone, tad slube budi reen ti, nek stane sat, kazaljka klone, 1790 nek proe
rok to dat mi bi! MEFISTOFELES: Promisli - ovo pamtiemo mi. FAUST: Na to si svako pravo
stekb. Ja se ne drznuh greno u obeanju svom; im se gde skrasim, sluiu, kb to rekoh,
svejedno kome - tebi il* drugom kom. MEFISTOFELES: Evo ve danas, na doktorskom
banketu, poeu da ti sluim ja. Jo jedno samo! - Tako ti sveg na svetu, da napie mi redakdva. 1800 FAUST: Pedante, jo i napismeno bi hteo? Zar jo oveka od rei nisi sreo? Zar nije
dosta to re izreena obveza ivot moj na sva vremena? Sav svet nezaustavno bujica nosi iva, a
mene obeanje na mestu da prikiva? Ipak, zabluda ova u srcu nam se stani, zar bi se kogod nje
rado odrekao? Srean ko istu vernost u srcu svome hrani, nijedne rtve njemu nikada nije ao!
1810 Ali pergament pisani, igosani, 94 uliva svima strah kb demon zao. Rei nam ve u peru
mru, vosak i koa gospodare tu. Zli due, ta od mene oekuje? Zatrai! Tu, mermer,
pergament il' hartiju? De, kai! Treba li perom, dletom, rezaljkom potpisivati Moe da bira
kako ti je volja. MEFIS GOFELES: Ih, ih, pa to toliko preterivati? Zar mora da se zlobi kao
zolja? Ta svako pare hartije je zgodno. Kapljicom krvi potpisae se meni. FAUST: Ako ba
misli da je neophodno, pristajem na taj zahtev besmisleni. MEFISTOFELES: Krv je sok sasvim
poseban. FAUST: Ne boj se da u porei savez i potpis to sam dao! Tenja sve moje snage i ceo
ivot moj se sastoji uprav u tom to sam ti obeao. Kol'ko se napeh od uobraenja; a nisam nita
vie nego ti. Veliki duh me odbi, pun prezrenja, priroda ispred oka mog se skri. Miljenja nit je
prsla, i ve davno sve mi je znanje muno i ogavno. Hajd da u moru ulnosti dubokom tolimo
raarene strasti! arobne opne, dosad neproniknute okom, nek pruaju nam udesa i slasti!
Zaronimo u vremena huktanje, u dogaaja kotrljanje! Pa nek se bol i ushienje, uspeh i
neraspoloenje smenjuju kako hoe; samo kroz nespokoj delatan ovek tvori ivot svoj.
MEFISTOFNLES: Ogranienja za vas ne postoje. Bude l' vam drago, trpkajte svud po svetu,
grabite to god hoete u letu i svim po volji sladite srce svoje. Ne cifrajte se ba nimalo! FAUST:
Pa uje: nije do radosti mi stalo. 1850 Bevutu u se dati, uivanju prebolnom, mrenju
zaljubljenom, jeenju sveutolnom. Srce pak moje, od tenje za znanjem isceljeno, vie nijednom
bolu ulaz preiti nee, i to je celom rodu ljudskome dodeljeno elim da i mog bia najdublju sr
pokree, elim da duhom prodrem u ljudska sva prostranstva, da oseam svu sreu i sav jad
oveanstva, da tol'ko svoje Ja do njegovoga nadmem da, kb i ono, konano i sam padnem. 1860
MEFISTOFELES: Veruj mi - ja ve godina toliko moram da kusam taj bukuri stari: od kolevke
do groba niko uspeo nije da to svari! Veruj, ja znam: za ovu je celinu jedino Bog da njome
gospoduje; on prohodi kroz veitu svetlinu, nas je odbacio u tminu, a vama dan i no tek, na
smenu, pogoduje. FAUST: Ali ja elim! 96 MNFISTOFE.TES: Lepo je uti to! 1870 Samo se
jednog plaim: vremena bie malo da postignete sve do ega vam je stalo. Zato ne date da poui

vas ko? Naite drutvo nekoga poete: neka se on u smiljanju pokae i plemenite sve nek
kvalitete na vae asno teme ponaslae - lavlju hrabrost i dostojanstvenost, jelenovu hitrou,
italijansku strastvenost, 1880 severnjaku vrednou. Nek vam prokljuvi tajnu: kako da ovek
moe sa iskrenou lukavost da spoji, kako da ljubav, to ga mladikim arom proe, vodi po
vrstom planu to prethodno ga skroji. Rado bih i sam takvog prijaka upoznao, gospodinMikrokozmom bih ga zvao. FAUST: Pa ta sam ja, kad moram i nade se odrei da krunu
oveanstva ikada mogu stei, za kojom udnja sve mi telo plavi? 1890 MEFISTOFELES: Ti si,
konano - to to jesi. Vlasulje s tisu kovra ponesi, noge na tule od sto arina stavi - ipak e
uvek biti to to jesi. FAUST: Oseam: zalud ljudskog duha sve riznice na se nagomilah: kada, na
kraju, prisednem na tle, u biu mome ne vri nova sila; niti me i za trunku sve to die, niti sam
Beskonanom ita blie. 1900 M1FISGOFJL1S: Gospodine moj dragi, vi gledate na stvari kb to
ih posmatra veina; nama tu treba umnija vetina dok ne minu ivota ari. ta, vraga! Jeste, ruke,
glava, zadnjica, noge, to je tvoje; al' to mi slui, to se potinjava, zar je to stoga manje moje?
Ako za konja est da platim mogu, zar njinom snagom tad ne raspolaem? 1910 Jurim kb strela,
gospar sam uvaen kao da imam dva tuceta nogu. Stoga se mani umovanja kleta, pa ilo sa
mnom kroz sred sveta! Ko stalno mozga, zna, taj lii meni na brave to se, gonjeno zlim
duhom, vrti u krug po pustopolju suhom, a okolo se sona ispaa svud zeleni. FAUST: ta emo
za poetak? MEFISTOFELES: Pa, otii. Kakvo je ovo samo muilite! 1920 Zar takav ivot
tvoje srce ite: dosauje se i ti i mladii! Neka se gos'in Trbi, tvoj sused, toga lati! to da se
kinji, to da tu slamu mlati, reci? Ponajbolje to moe znati ti ipak ne sme rei onoj deci.
Evo, za vratima je ba sada od njih neko. FAUST: Ne mogu sa njim sad da razgovaram. 9n
MEFISTOFEJS Taj jadni deko odavno te je ekb; ne sme da ode razoaran. 1930 De, daj mi
plat i kapu, a ti se nekud skloni, ta maska e mi divno stajati. (Preodeva se.) Na visprenost se
moju sad osloni! Ni etvrt sata nee sve to trajati; a ti se dotle spremi za putovanje lepo! (Faust
ode.) MEFISTOFELES (u Faustovom dugom ogrtanu): Nauku i um preziri samo slepo, najviu
snagu za koju ovek zna, dopusti samo neka te Duh lai kroz opsene i arobnjatvo snai, pa te
ve bezuslovno drim ja. - 1940 Njemu sudbina duh je dala to neobuzdan hrli u daljine i ija
tenja zahuktala ovozemaljske previa miline. Sad u kroz divlji ivot ga provesti, kroz
nesutastvo plitko-beznaajno, nek se praaka, koi, lepi, esti, u svom nezajaju beskrajnom
jelo i pie neka pred udnom usnom gleda i veno zalud trai okrepljenja; 1950 ak i da nije
avolu ve predan, nema za njega nade ni spasenja! (Ulazi jedai student.) STUDENT: Ovde pre
nekol'ko stigoh dana, i, prepun strahopotovanja, dolazim da upoznam vas o kom svud bruji
slavan glas. MEFISTOFELES. Utivost vaa mi je mila! Ovakvih ko ja ima tu sva sila. Da l' se i
drugde osvrnuste ve malo? 99 STUDKNT: Do vaeg saveta mi je stalo! 1960 Dolazim ovde pun
mladog ara, oran, i s neto malo para; jedva me htede pustiti mati; a elim to valjano znati.
MEFISTOFELKS: Niste na bolje mesto mogli doi. STUDENT: Pravo da kaem, ve eleo bih
poi: s tim zidinama, zdanjima sivim, ba ne mogu da se saivim. Sav je tu prostor tesan meni,
nigde drvceta da se zeleni, 1970 i u klupama, sred dvorane, ogluvim, oslepim, mozak stane.
MEFISTOFELES: Sve je to navika, nita drugo. I dete isprva se mrti na dojku, al' ne proe
dugo a ono vue da sve prti. Kad mudrost uzme vas na grudi, i u vama e svakog dana sve vea
elja da se budi, sve e vam slaa biti hrana. 1980 STUDENT: O n>en bih vrat se veselo
obisnuo; al' kako do n> e stii - i to bih rado uo. MEFISTOFELES: Pre svega, recite mi da li
fakultet ve ste izabrali? STUDENT: elim da budem uen silno, da znam o svemu izobilno
upoznam zemlju i nebo, sve to postoji - nauku, prirodu svu. 100 MEFIST0F1 L1'S: E, na putu
ste pravom tu; samo da pan>u ne skrene vam neto. 1990 SGUDENT: Duom i telom sam uz
knjige, ali ne velim da mi ne godi malo provoda i razbibrige u letnjoj praznikoj slobodi. MEFI
STOFEL ES: Vreme valjano upotrebite! Dok dlanom o dlan, ve ga nema. Al' pomou reda i
sistema znaete da ga i utedite. Moj prijatelju dragi, stoga moj savet ujte: pre svega So11e$it
1ogsit poseujte. 2000 Duh e vam divno tu dresirati, u panske izme ga unirati, te da klajklaj se vui sme putanjom misli, a ne, kb pre, da stalno a tamo a ovamo kb smuen svitac vitla
samo. Zatim e dugo da vas ue da je za ono to ste do jue u jednom mahu inili vi - kao, na
primer, pili il' jeli - 2010 potrebno: jedan! dva! i tri! da biste pravilno to izveli. Znate, misli je

kovanica ba kao vrsnog majstora tkanica: tu jedan udar tisu niti kree, unkovi iaju i lete,
reka konia svud prolee i tisu vorova se plete. E, a onda filozofa eto da objasni kako i zato
je sve to: 2020 101 Prvo je tako, i drugo tako, pa stog i tree i etvrto tako; da prvo i drugo ne
postoje, ne bi ni ovo drugo dvoje. Dive se aci tom to sad znaju, al' ne nauie da tkaju. Ko eli
neto ivo da spozna i pokae, taj najpre duh odatle goni; sad delovima svima na dlanu
raspolae, al', na alost, ni traga nema duhovnoj sponi. 2030 Epse1ge518 pagae hemija daje
joj ime, a ne zna kol'ko se sama sebi podsmeva time. STUDENT: Ne shvatam ba, ni kraj
najbolje volje. MEFISTOFELES: Bie to kasnije mnogo bolje, kad nauite da sve reducirate i
kako val>a klasificirate. STUDENT: Od svega toga mi glava bui kao da rvanj po njoj hui.
MEFISTOFELES: A tad, kb najpree ovo utuvite: u metafiziku sav se udubite! 2040 U iskaz
uman treba vam tu obui sve to u ljudsku glavu ne pristaje nijednu; za sve to u nju moe ili ne
moe ui nai ete pri ruci re neku izvanrednu. Al' ovo prvo pola godine reda se drite, moj
gospodine! Pet asova imate svakodnevno; im jekne zvono, a vi u klupu revno! Valja vam se
dobro pripremiti i nabubati poglavlje svako, 2050 pa ete mnogo bolje tako 102 na prvi pogled
ve primetiti da on ne kae nita vie no to ve i u knjizi pie. Al' opet zapisujte sve od reda kb
da vam Sveti duh pripoveda! STUDENT: Ne recite to dvaput! Zacelo, ja vidim vrednost svemu
tom; jer ono to ima crno na belo, spokojno nosi domu svom. 2060 MEFISTOFELES. Al*
izaberite fakultet koji! STUDENT: Na prava ba me ne vue mnogo. MEFISTOFELES: Tu vam,
zbil>a, ne zameram strogo, znam ja kako s tom naukom stoji. Zakoni i prava nasleuju se dugo
kb boljka kojoj nema kraja, sa jednog mesta vuku se na drugo, od jednoga do drugog narataja.
Um bezumstvuje, dobrota pokor tvori; a ti si, teko tebi, unuk samo! 2070 O pravu to ga
roenjem dobijamo, na alost, nikad se ne zbori. STUDENT: Odvratnost moju rei vae mnoe.
Srean ko od vas uiti se moe! Sad bih da bogoslovlje izuavam. MEFISTOFELES: E, tu ne
elim da vas zavaravam. U toj nauci, moram rei, odve je teko krivi put izbei; 103 tol'ko je u
njoj onoga to truje, a jedva se od leka razlikuje. 2080 Sluajte samo jednog - i ovde to pomae;
kunite se u ono to uitelj vam kae. Ukratko - rei drite se! Tako kroz pouzdane dveri ete lako
i brzo u hram izvesnosti stii. STUDENT: Al* neki pojam mora uz re ii. MEFISTOFELES: U
redu, de! Al' nije ovek pravi ko se tu samo skanjera i sprema i veno se od silnog straha davi; jer
onde ba gde pojma nikakvoga i nema, 2090 uvek se neka re u zgodan asak javi. Reima
moe divno da se spori, reima sistem celovit da stvori, u rei divno verujem doslovce, ne
moe od njih otkrnjiti ni slovce. STUDENT: Izvin'te to vas moram zadrati, al' jo poneto
pitati sam rad: da l' biste i o medicini sad jezgrovit savet mogli meni dati? Tri godine - to
promine odjednom, 2100 a, Boe! re je o polju nepreglednom! Ako i mali mig ti neko da,
napipa lake put i kree pravo. MEFISTOFELES (za sebe)\ Suvoparnoga tona sit sam ja; sad
opet moram biti pravi avo. (Glasno.) Duh medicine shvatiti je lako; proui ceo svet, iznutra,
spolja, da najzad pusti nek tee sve onako kako je boja volja. Zalud s naunom tenjom svak
od vas ukrug bludi, 2110 104 svako naui samo to moe mu u glavu; ali ko epa priliku pravu,
e, takav mi je ida po udi. Prilino krepak va je stas, a i smelosti valjda imate, pa ako li se u
sebe uzdate pouzdae se i drugi u vas. Pre svega, znajte ene voditi; od njihovog kuku i lele,
njihove stalne muke, boljke hiljadostruke, 2120 u jednoj taki ete ih osloboditi; i postupate l' bar
upola asno, pod svojom kapom imaete ih lasno. Najpre im titula mora uliti poverenje kako
vetina vaa sve druge nadviava; im uete, vi svako pipnite ispupenje, okolo kojih drugi
odavno obigrava; pulsi im lepo pritiskati znajte, smeite im se lukavo-obesno i poglede im
vatrene bacajte, 2130 pa tada nek vam poe ruka slobodno oko njinog vitkog struka da vidi nije
li im ispod steznika tesno. STUDENT. To je ve mnogo bolje! Bar vidi ta i kako.
MEFISTOFELES: Sivo je, brajko, teorisanje svako, a vazda zlatno drvo ivota se zeleni.
STUDENT: Kunem se, kb u snu je meni. A da l' bih vas jo kadgod uznemiriti smeo te da,
sluaju, vau iskapim mudrost do dna? MEFISTOFELES: to god sam kadar, uinii ja. 2140
105 STUDKNT: Nikako sad otii ne bih hteo a da vam svoj spomenar ne pokaem i zamolim vas
za potpis uvaen i makar samo jednu-dve naklone rei. MEFISTOFELES: Rado, to da ne? (Pie
i vraa mu spomenar.) STUDENT (itau. EpIb 51si1 Vei5, $aeme$ opi e1 a1ipg (S
potovanjem zatvara spomenar, pozdravlja i odlazi.) MEFISTOFELES Ti samo sluaj drevnu

izreku tu, sluaj ta zmija, roaka moja, zbori, pa e zacelo jednom, uz bogolikost svu, iskusiti u
srcu i kako strava mori! 2150 (Pojavljuje se Faust.) FAUST: Kud emo sad? MEFISTOFELES:
Kud god ti dua je rada. Najpre kroz mali svet, pa kroz veliki tada. Bie to vajda za te, a i milina
prava dok prohodi kroz ovaj teaj za bambadava! FAUST: Ali, kraj moje duge brade za lak i
otmen ivot sve mi smeta. Ne, nema od tog pokuaja nade; da se snalazim usred sveta, to nikad
nisam znao: mali sam i pometen pred drugima, i vazda biu spleten. 2160 106 M1FISG0F1J1KS: Moj prijatelju, sve e to biti kako treba; im se pouzda u se i im se ne koleba,
ovek se ume i u ivotu snai. FAUST: A kako emo odavde izai? Ima li konje, slugu, kola
neka? MEFISTOFELES: Sve to nam treba jeste da plat taj razavijemo, i ve put daleka
vinuemo se neba. Samo, znaj, prilikom ovog pokuaja smela ti ne sme prtljag preteak uzeti.
2170 Spraviu neto malo gasa vrela, pa emo zaas sa zemlje se uzneti. to god smo laki, bolje
e da se plovi; a sad, sa sreom u svoj ivot novi! AUERBAHOV PODRUM U LAJPCIGU
Pijanka vesele druiie. FRO: ta ste se smrzli? ta tu ekate? Niti loete, nit' se cerekate. Dau
vam to ste se tako ucmoljili, noseve odreda otomboljili! Inae gorite kao slama, a sad ste
pokisli! ta je s vama? 2180 BRANDER: Sam si kriv; ba nijednu blezgariju da nam izvede,
niti svinjariju. FRO (izliva mu au viia ia glavu) . Evo ti oboje! 107 BRLNDKR: Prokleta
svinjo! FRO: Pa sam si to hteo, molim fino! ZIBEL: Napolje ko se ovde spori! hajd, zaurlajte iz
sveg glasa! Po jednu sruite, pa nek se ori! Haj-hoj! ALTMAJER: Jao, nema mi spasa! Pamuka!
Ovaj mi probi ui* ZIBEL: Kada o svod se pesma rui, 2190 najbolje oseti snagu basa. FRO:
Tako je! Nek se tornja ko zamera ma ta! Tra-lala-lala-la! ALTMAJER: Tra-lala-lala-la! FRO:
Podeena su grla, nek pone pesma skladna. (Peva.) Presveto Rimsko carstvo, o, zar jo se nisi
raspalo? BRANDER: Bedne li pesme! Fuj! Politika pesma je gadna! Svakog vam dana valja
Bogu u ast napijati to ne morate glavu Rimskim carstvom razbijati! Bar ja to drim za
pregolem ar 2200 to nisam ni car niti kancelar. 108 Al' glava ne sme ni nama da fali; pa to ne
bismo papu izabrali? Vi znate koje svojstvo tu reava i na to mesto oveka uzviava. FRO
(peva): Leti, slavuj-ptico, u daleki kraj, sto pozdrava mojoj dragoj otpevaj! ZIBEL: Nikakav
pozdrav dragoj! To uti ja ne elim! FRO: Ti li e da mi brani? Pozdrav i poljubac, velim!
(Peva.) U gluvu no mi otvori ti! 2210 Rezu izvuci, dragi tvoj bdi! Vrata zatvori tek kad se
zazori! ZIBEL: De, pevaj samo, slavi je ne znam kako! Kad doe vreme, smejau se tom. Mene
je nasankala, pa e i tebe tako. Dabogda zloduh spanao se s njom, aoljio je na raskru kom!
A neki mator jarac, to sa Brokena kree, neka joj u galopu laku no odmekee! Ko god je dasa,
a ne neka geba, 2220 odve je dobar za tu mizlu zlu. Kamenjem okna razbiti joj treba, jedino
takav pozdrav je za nju. BRANDER (lupajui po stolu): Tiina! ujte! Gospodo, svak zna da se
razumem u manire ja: tu zaljubljeni ljudi sede, pa da im, prema obiaju starom, 10 jo neto lepo
za laku no izvedem, po najnovijem kroju. Dede, nek svako pripev prihvati svim arom! 223 0
(Peva.) Podrumski pacov sladio sve samu mast i puter, trbui je zaradio kaono doktor Luter. Al'
slukinja otrovan mamac mu dade i on se sav stenjen kovitlati stade, ba kao da ljubav ga upa.
HOR (kliui): Ba kao da ljubav ga upa. BRANDER: ta nije, grenik, probao! Iz svih je bara
pio, 2240 sve razgrebb, razglodao, al' zalud bes mu bio. Od straha je skakao, vio se, trzb, al' se,
jadnie, zamori brzo, ba kao da ljubav ga upa. HOR: Ba kao da ljubav ga upa. BRANDER:
Uas ga oamutio, ve nita nije znao: u kujnu se uputio, kraj ognjita je pao. 2250 A slukinja
videv ga prte u smeh: Gle, iti, vua se, splasnu kb meh, ba kao da ljubav ga upa. HOR: Ba
kao da ljubav ga upa. 110 ZIBEL: Kako se ove tikve vesele to to uju! Ba je vetina, nema
ta, da pacovi se jadni truju! BRANDER: Ti ih veoma ceni, a? ALTMAJER: Gle kako posta
blag i mekan pupavko ovaj, elav zvekan! Na prizor takav neuveni suzicu nenu puta, jer vidi:
pacov naduveni slika je njegova suta. (Ulaze Faust i Mefistofeles) 2260 MEFISTOFELES:
Najpre te moram, kao dobrog aka, uvesti u drutvo veseljaka, da vidi kako se iveti moe lako.
Praznuje svakog dana ta bratija ovako. Sa malo duha, a uz provod lep, u skuenome kolu oni
krue 2270 kb mlade make to svoj jure rep. Kada se na glavobolju ne tue, i dokle samo
krmar posluuje na kredu, sve je za njih potaman i u redu. BRANDER: Ovi su upravo stigli s
puta, neobino se dre, i odmah se poznadu; nema ni sat otkako su u gradu. FRO: Tu si u pravu
po sto puta! Eh, pa ko sad da Lajpcig moj ne hvali! On obrazuje svet, on ti je Pariz mali. 2280 1

ta misli, ko bi ti stranci mogli biti? FRO: Pusti ti samo mene! Kad pomnu sa mnom da piju,
lako u njima, kb mlemnjak, izvaditi sve to bi, moda, eleli da skriju. Kanda iz nekog otmenog
su doma, ine se nezadovoljni i oholi veoma. BRANDER: Kladim se, to su vaarski opsenari!
AJGGMAJER: Mogue. FRO: Pazi, kad ih pritegnem, bie tropa! MEFISTOFEPES (Faustu)\
avola ne nanjue nikada ti drugari, pa ak ni kad ih ve za iju skopa 2290 FAUST: Gospodo,
pozdrav na! ZIBEL: Hvala, i otpozdravljanje! (Tiho, gledajui Mefistofelesa ispod oka.) to li
taj bratac na jednu nogu hramlje? MEFISTOFELES: Da l' bismo i mi za sto s vama smeli? Kad
se ve dobrog pia ne moe ovde nai, da nas bar drutvo prijatno veseli. ALTMAJER: O, vi ste,
kanda, silni probirai. 112 FRO: Iz Ripaha ste danas, bez sumnje, poli kasno? Da niste veerali
sa gospodinom Hansom? MEFISTOFE1ES: Danas mu samo minusmo kraj doma; proli put
govorili smo s njim. 2300 O svojim roacima priao nam je svim i svakog pozdravlja veoma.
(Klanja se Frou.) ALTMAJER (tiho): Eto ti, zna taj znanje! ZIBEL: Prefrigan, nema ta! FRO:
No, ekaj samo, nasadiu ga ja! MEFI STOFELES: Ako nas nisu prevarile ui, glasove skladne
usmo ba pre no to smo uli. Doista, divno biti mora pod svodovima ovim kad jekne pesma
hora. FRO: Da niste, moda, neki od vetaka? MEFISTOFELES: O, ne! Snaga je slaba, al' ea
nam je jaka. 2310 ALTMAJER: Dajte nam neku pesmu! MEFISTOFELES: Treba li, sto i tri.
ZIBEJG. Al' nipoto da nije neka stara! 13 MEFISTOFGLJS: Iz panije ba dolazimo mi, iz
lepe zemlje vina i gitara. (Psva.) U davno doba jedan kralj imao buvca golemog - FRO: ujte
ga! Buvac! E, tako mi neba, buvac je krasan gost, ba kakav nama treba. MEFISTOFELES
(,peva): U davno doba jedan kral> imao buvlja golemog, 2320 i voleo ga silno on ba kao sina
roenog. Krojaa svog je pozvao da odeu mu saije: Da skroji ovom plemiu dolamicu i
akire!" BRANDER: Ka'te krojau da e morati da sve to triput premerava! I da se nipoto ne
smeju borati 2330 akire, inae ode glava! MEFISTOFELES: U svili i u somotu on sad se
raepurio, po odei mu traice, na grudi krst je turio, i odmah postb ministar, kb tanjir zvezdu
dobio, pa brau svu i sestrice na dvor je nadovodio. A oni odmah dvorane ujedati navalie, 2340 i
kraljici i slukinji 1 svu kou razranjavie. Na dvoru niko ne smede da pobije to zlo. Mi, bogme,
noktom zgnjeimo kad ujede nas ko. HOR (kliui): Mi, bogme, noktom zgnjeimo kad ujede
nas ko. FRO: Bravo, bravo! Nema ta, ba fino! ZIBEL: Nek tako proe buva svaka! 2350
BRANDER: iljite prste, pa samo: caka-caka! ALTMAJER: ivela sloboda! ivelo vino!
MEFISTOFELES. E, zbilja mi je dola volja da i ja koju au gucnem u ast slobode, kad bi vam
samo vina bila bolja. ZIBEL: Sluajte, takve rei nam ne gode! MEFISTOFELES: Bojim se
samo da e se krmar aliti; a ba bih hteo gospodi vrloj naliti vino iz naeg podruma. ZIBEL: Ja
u to srediti! Samo vi dajte; nee se on uvrediti. 2360 FRO: Nalijte dobru mau, pa svaka ast i
hvala. Jedino, proba ne sme biti mala. Jer, ako moram sud izrei, treba mi gutljaj malo vei.
ALTMAJER (tiho): Oni su s Rajne doli, mnim. MEFISTOFEL ES: Dajte mi svrdlo!
BRANDER: A ta ete s njim? Nemate, valjda, burad iza vrata? ALTMAJER: Tu straga ima
nekakvog alata. MEFISTOFELES (uzima svrdlo. Frou): E, koje biste sada? Odgovor'te! FRO:
Kako to? Zar imate razne sorte? 2370 MEFISTOFELES: Po svojoj elji moete naruivati.
ALTMAJER (Frou): Aha, ve poe usne oblizivati! FRO: Pa, kad je da se bira, onda
rajnskoga, molim. to domovina prua, to ponajvie volim. MEFISTOFELES (buei rupu u
stolu na mestu gde sedi Fro) : Za epove sad malo voska dajte! ALTMAJER: Ujdurma ista! Ti
su iz opsenarske fajte. 116 MEFISTOFEJ1ES (krand eru); A vi? BRANDER: ampanjca meni!
Al' nek se samo kako reba peni! MEFISTOFELES (bui; jedan od njih je u meuvremenu
nainio votane eiove i njima zatisnuo rupe ). BRANDER: Ne moe ovek stalno tuega da se
kloni, jer to je dobro, esto blizu nije. 2380 Ne mari Nemac Francuze, ak mrski su mu oni, al'
njina vina uiva da pije. ZIBEL (dok se Mefistofeles pribliava njegovom mestu): Ne hajem za
kiseli, moram rei; nek pravo slatko u au mi se toi! MEFISTOFELES (bui): Vama e odmah
tokajac potei. AJGGMAJER: Ne, pogledajte nas pravo u oi! Zavitlavate, vidim lepo ja.
MEFISTOFELES: Ih, ih! Pa ko bi smeo da na to se usudi kad su pred njime tako fini ljudi? A sad
recite brzo! Jedan-dva! 2390 Kojim bih vinom posluiti vas mogb. AJPMAJER: Ma kojim!
Samo ne pitajte mnogo! (Poto su sve rupe izbuene i zaepljene.) MEFISTOFELES (izvodei
neobine pokrete) : okot nosi plodove, jarac nosi rogove! 1 Sono je vino, loza je drvena, sto

amov daje vina crvena. Okom u prirodu duboko ronite, Ovome udu veru poklonite! Napolje
epove! Nek svako sada pije! SVI (dok izvdae epove i dok se svakome lije u au traeno viio)
: Kakav se divan sok u ae lije! 2400 MEFISTOFELES: Samo ni kap da prosula se nije! (Piju
po nekoliko puta.) SVI (pevaju)-. to ljudoderski uivamo kb celo krdo svinja!
MEFISTOFELES: Narod se oslobodi, gledaj ih to uivaju! FAUST: Ja bih da krenem.
MEFISTOFELES: ekni da istinsku vidi im narav ivotinjsku to e je sad da pootkrivaju.
ZIBEL (Pije neoprezno, vino se proliva na pod i prstvara se u plamen.) U pomo! Vatra! U
pomo! Paklen plam! MEFISTOFNLES (bajui plamsnu): Nakloni elemente, sad se stiaj!
(Zibelu) Zasad je ovo bila tek kaplja istilita. 2420 ZIBEL: Ama zar tako? ek! E, vala u da
vam dam! 1 O nama, kanda, vi ne znate jo nita. FRON1. Da tako neto ponovili niste!
ALTMAJER: Na stranu da ga odzovemo, je li? ZIBEL: Kako ste samo bili tako smeli da terate
pred nama besne gliste! MEFISTOFELES: Matora bavo, ni jedne rei vie! ZIBEL: Oklagijo!
Da poem jo i nee pred nama drsko da blebee? BRANDER: ek samo! Bie batina kb kie!
2420 AJTGMAJER (izvlai jedan ep iz stola, ia njega sukne plamei): O, gorim sav! ZIBEL:
arolije to su razne! Naval'te! Sad ga svako sme ubiti bez kazne! (Izvlae noeve i kreu prema
Mefistofelesu.) MEFISTOFELES (sa ozbiljnim izrazom): JTana slika i re zasenjuju, smisao i
mesto zamenjuju! Nek vas vracbine ove zaplenjuju! (Oni zaueno zastanu i gledaju jedan
drugoga.) ALTMAJER: Gde sam to? Kakav divan kraj! FRO: Vinograd! Vidim li dobro? Pravi
raj! ZI1LI: Pa groe svud pod rukom! KRANDER: Blago meni, gle kakav okot! Kakav grozd
rumeni! (Hvata Zibela za nos. I druga dvojica se hvataju i svi diu noeve.) MEFISTOFNLES
(kao gore). Zabludo, prevez s oiju im svuci! 2430 I zapamtite kako se avo ali! (Nestaje
zajedno sa Faustom, drugari uzmiu jedan od drugoga) ZIBEP: ta je to? ALTMAJER: A?
FRO. Ma zbilja, da li tvoj nos to bee? BRANDER (Zibelu): Tvoj drim jo u ruci!
ALTMAJER: Ovo mi kosti rasturilo sve; stolicu! il' u da skljokam se na tle. FRO: Ne, recite
mi, ta ovo bejae? ZIBEL: Gde je taj ova? Naem li ga gde, iz mojih ruku iv izai nee!
ALTMAJER: Videh ga kako na buretu jae i pravce tamo kroz vrata izlee - - 2440 120 Olovne
su mi noge. E, ba me dokusuri! (Okrsui se prema stolu.) Boe! da vino jo ne curi? ZIBEL:
Obmana, la! Tek privid to je bio. FRO: Pa ipak, kao da sam vina pio. BRANDER: A ta je s
onim groem? Bee svuda. ALTMAJER: Nek mi sad kae neko da ne postoje uda!
VETIINA KUHINJA Na niskom ognjitu, iznad vatre, visi veliki bakra. U pari to se iz
njega die pokazuju se razne prilike. Jedna majmunica sedi kraj bakraa, skida penu i vodi
rauna o tome da ne prekipi. Majmun sa mladima sedi u blizini i greje se. Zidovi i tavanaca su
okieni najneobinijim vetijim pokustvom. Faust. Mefistofeles. FAUST: Gadim se na to
arobnjatvo ludo! Zar tu da naem neko zdravlje hudo, sred ovog kra mahnita i gadna? Zar da
od bapskih saveta mi lakne? 2450 I zar da ova brljarija smradna trideset leta s grbae mi
smakne? Ne zna li nita bolje, onda zlo! I ve sam svake nade lien. Zar priroda i neki duh
uzvien jo melem nisu smislili za to? 1 MNFISTOFJ-JJES: Sad opet pria mudro i kako se
pristoji! I na prirodan nain moe vratiti zdravlje; al' to u drugoj knjizi stoji i udnovato je
poglavlje. 2460 FAUST: Da ujem! MEFISTOFELES: JTepo! Zaista postoji neto to moe
dobiti bez para, bez ikakvih vradbina i lekara: na njivu emesta kreni, kopaj, ori, sebe i duh svoj
u uzan krug zatvori, hrani se prostom hranom: hlebom, smokom, kb stoka ivi zajedno sa stokom
i nemoj da se libi da njivu koju anje ubri sam; najbolje to je sredstvo, kol'ko znam, 2470 da
mlad do osamdesete poivi! FAUST: To nisam navikao, nikako neu moi da aov prihvatim il'
plug. Nije za mene takav skuen ivotni krug. MEFISTOFELES: E, onda mora vetica pomoi!
FDUST: A to to ne bi sam uradio i svario napitak? ta e mi ova baba? MEFISTOFELES:
Taman! Da tol'ko vreme spljiskam caba! Dotle bih sto mostova posagradio, Ne samo znanje i
umenje, 2480 na tom se poslu trai i strpljenje. Godinama se time duh u samoi bavi; tek vreme
od tog vrenja sok delotvoran pravi. 122 Da zna tek ta je potrebno tu! Sve same neobine stvari!
Dodue, avo nauio je nju, al' avo sam ne ume da to svari. (Ugledavi ivotinje.) Pogledaj
samo kakav ljubak soj! Ovo je slukinja, a ovo sluga njoj! (ivotinjama.) Gospa se, kanda, ne
nalazi u kui? 2490 IVOTINJE: Pocikujui kroz dimnjak je otpr'nula, na neku gozbu svrnula!
MEFISTOFELES: Kol'ko van kue luduje inae? IVOTINJE: Dokle se nae apice ne smlae.

MEFISTOFELES (Faustu)\ ta misli o tim zverkama tananima? FAUST: Odurnije jo nisam

vidb gadije! MEFISTOFELES: Ne reci tako! Ja najradije razgovaram ko ovo sad sa njima!
(ivotinjama.) No recite mi, njuke svinjske, 2500 ta meate po ovoj kai? IVOGINJE.
Kuvamo orbuljake sirotinjske. MEFIS I OFELES: E, bie dosta muterija vaih. MLJMUI
(pribliava se i umiljava se oko Mefistofelesa): O, baci odmah ko
kicu i daj mi koju svoticu, dobitka meni daj! Jedva vezujem s krajem kraj, a kad bi mi parica
dao, svak bi me pametnim zvao. MEFISTOFEPES: Od sree bi se majmun zavrteo kb igra 2510
kad bi mogao samo na lutriji da igra! (Za to vreme se mlada majmunad igrala s velikom loptom,
koju sad dokotrljavaju.) MAJMUN: Gle sveta sada gde se kotrlja; penje se, pada, veito srlja! Kb
staklo zvoni; to zaas se lomi! Iznutra je upalj. Ovde se sja, ovde jo vie. 2520 A iv sam ja!
Dragi moj sine, podalje stani da te ne rani, da te ne smrska svet taj od gline kad se rasprska.
MEFISTOFELES: A sito, emu sito? MDJMUN (skida ga): O, da si ti lopov, ja bih to odmah
video jasno. 2530 1 (Tri do majmunice i tera je da gleda kroz sito.) Virni kroz sito! Gle, lopova
vidi, zar ne, al' ne sme to rei glasno. MEFISTOFELES (pribliavajui se vatri); A ovaj up?
MAJMUN I MAJMUNICA: E, ba je glup! ne poznaje up, ne poznaje kotao na!
MEFISTOFELES: Nevaspitan si ba! MAJMUN: Uzmi peruku ovu, ne esti se i na stolicu
smesti se! 2540 (Primorava Mefistofelesa da sedne.) FAUST (koji je za to vreme stajao pred
jednim ogledalom, as mu se pribliavajui, as se odmiui) : ta vidim? kakva nebesnica vila u
volebnom ogledalu to hodi! Ljubavi, daj mi ponajbra krila, u predele me njene vodi! Ah, im
se krenem sa ovoga mesta, im usudim se da joj priem blie, odmah se neka magla die u kojoj
lik joj skoro nesta! - Najlepi lik od enskih svih lepota! Zar Bog toliko lepom stvori enu? 2550
Zar zbilja u tom telu opruenu vidim sutinu nebeskih svih divota? Zar se ovako neto na zemlji
moe nai? MEFISTOFEG1ES: Dabome, kad est dana Bog mui se kb avo, pa sebi sam na
kraju kae: bravo! -tad mora neto pristojno izai. Za sada oi napasaj; a ja umem da naem
curiak slian tom; i blaen onaj kome srea da da je kb mladu povede domu svom! 2560 (Faust
ieprestano gleda u ogledalo. Mefistofeles, proteui se na stolaci i igrajui se perukom,
nastavlja da govori) Sedim ko kralj na tronu ispod neba, ezlo ve drim, jo mi kruna treba.
IVOTINJE (koje su dosad zavodile razliite zbrkane i udne pokrete, donose Mefistofelesu
krunu, uz silnu dreku.) O, da li bi nam malo ti znoja i krvi odvojio i ovu krunu spojio?
(Nespretno rukuju krunom i razbijaju je na dva dela, pa ih nose skaui uokrug.) Sad bi to bi!
Mi gledamo, pocikujemo. sluamo i slikujemo! FAUST (okrenut ogledalu): Gotovo da izludim,
vaj! MEFISOFELES (pokazujui na ivotinje): Sada se ak i meni bezmalo vrti u glavi. 2570
IVOTINJE: I uspe li nam posb taj, i sastavi l' se s krajem kraj, misao tad se javi. FAUST (kao
gore): Srce mi gori, sve me pee! Udaljimo se odavde to bre! MEFISTOFELES (u gornjem
poloaju): No, to jest jest, al' mora da ree da istine se barem pesnici ovi dre. 126 (Nakra, na
koji majmunaca za to vreme NIJS pazila, poinje da kipi: die ss veliki plamsn, koji sukns u
dimn>ak. Kroz plamen se sputa vetica, uz uasnu dreku.) VETIND: Ajoj! Ajoj! Ajoj! Prokleti
krmei soj! Prokleta betija! Svoj ne gleda posao, ne pazi kotao, gospodaricu prlji i smudi! Bes
te spopao! 2580 (Ugledavi Fausta i Mefistofelesa.) Al' ta je ovo tu? Ko su ti ljudi? ta traite
tu? Ko se to uvue? Hu, evo vam malo vatre da sr i kosti vam satre! 2590 (Zahvati pegvaom
po bakrau i prska plamen prema Faustu, Mefistofelesu i ivotinja. ivotinje cvile.)
MEFISTOFELES (koji obre peruku to je dri u ruci i lupa po aama i loncima): Slomi se!
Smrska! Eto ti kaa! Eto ti aa! To je tek ala naa i takt, strvino mrska, uz tvoja zapevanja
drska. (Vetica ustukne gnevna i uasnuta.) Poznaje li me? Kosture! udovite! Prepoznaje li
gospodara svog? ta li mi dri ruke te da te ne unite, i tebe i majmunski avetinjski taj log! 2600
Zar ne potuje vie ni grudnjak moj crveni? Pa ni petlovo pero ne vidi ak na meni? Da lice
maskom poem ne oblaem? Treba li, moda, sam da svoje ime kaem? 1 VETICA: Izvin*te,
gospodaru, za pozdrav grub! ta mogu! Pa ne vidim vam konjsku nogu! Gde su vam ona dva
gavrana vrana? MEFISTOFELES: Nek ti se zasad proe tako; jer, zbilja, minu mnogo dana
otkad se nismo videli nikako. 2610 Kultura, koja svet poliza ceo, i avola je najzad spopala; gde
li se fantom severnjaki deo? gde vidi rep i rogove i kance? A to se tie moga stopala, bez
kojeg zbilja ne mogu da se snaem, taj ukras bi mi me ljud'ma samo tetio; stog sam se, kb

mladii tol'ki, setio da listove na sebe stavim tue. VETICA (igrajui): I um i svest me skoro
ostavie 2620 otkako mi u kuu gos'in Satana ue. MEFISTOFELES: To ime, eno, ne pominji
vie! VETICA: A zato? to vam nije to po volji? MEFISTOFELES: U basnoslovnu knjigu
davno ga piu svi; al' ljudi zato nisu nita bolji: liili su se Zlog, no ostali su zli. Baronom zovi
mene, no, i gotova stvar; kavalir ja sam, kao i drugi kavaliri. U otmenu mi krv ne sumnja zar?
Evo, na grb moj malice nagviri! 2630 (Pravi nepristojan gest.) VETICA (smeje se
neobuzdano): Ha-ha! e, ba na vas to lii, gazda! 128 Obeenjak ste ko to beste vazda.
MEFISTOFELES (Faustu): Moj prijatelju, dobro utuvi nauk taj! S veticom samo tako izai e
na kraj. VETICA: Recite ta vam treba, gospodo moja draga! MEFI STOFELES. Dobrana aa
s onim znanim sokom! Al' sasvim starog molim, poto tokom godina njemu udvoji se snaga.
VETICA: Veoma rado! Evo jedne boce - iz nje i sama volim da pokvasim gr'oce, 2640 jer
smrdljiva nimalo vie nije; eto, moete od nje aicu da imate. (Tiho.) Al' ako ovaj ovek bez
pripreme to pije, nee ni pola sata iveti, dobro znate. MEFISTOFELES: To je prijatelj dobar,
nek bude mu od vajde; daj mu to ponajvie u tvojoj kujni vredi. Opii krug, odverglaj basme,
hajde, i punu olju soka mu nacedi! VETICA (uz udne pokrete, opisuje krug i stavlja u njega
neobine predmete; za to vreme ae poinju da zveckaju, kotlovi da bruje, i sve to stvara
muziku. Ona najzad donosi i jednu veliku knjigu i u krug uvodi majmune, koji joj slue kao pult
i dre baklju. Daje znak Faustu da joj prie.) FAUST (Mefistofelssu): Ne, reci, emu ovo sve?
Taj ludi pribor, mahnite kretnje te, 2650 podvala plitka, bljutav ljam, sve mi je mrsko, sve to
dobro znam. 129 MEFISTOFGLG.S Ma, lakrdija puka i smejurija prava! Ne budi samo tako
strog! Taj hokus-pokus ona kb lekar upranjava da bi imao stvarnu korist od soka tog.
(Nrimorava Fausta da ue u krug.) VNT1A (snano naglaavajui rei poinje da deklamuje
knjige.) Ui se sad vetini! Od jednog deset naini, pa dva otuda skini; tri moe zanemariti,
2660 i tako e uariti. et'ri nek nose vetri! Od petice i estice, to ti je nauk vetice, sedam i
osam stvori, pa se odmori; devetka za jedinicu stoji, a desetka i ne postoji. Eto ti kako vetica
broji! FAUST: Rekb bih, stara bunca i mahnita. 2670 MEFISTOFELES: Poprilino jo tako e
da ita, znam je ja dobro, sve je tako u knjizi toj; baktao sam se n>ome onoliko, jer savrenog
protivreja spoj ne shvata niti mudrac, nit* glupak, niti iko. Moj prijatelju, vetina je ova koliko
drevna, toliko i nova. Vazda je ovek sluio se time: trime i jednim, i jednim i trime zabludu
mesto istine da slavi. 2680 I tako brblja, druge ui tako 130 neometano, po volji i veto. Ko bi
jo da budalama se bavi? Samo li uje rei, obino smatra svako da se pri tom, bez sumnje, mora
i misliti neto. VETICA (nastavlja) . Nauke snaga neuvena, od svega sveta prikrivena! Nauka
mimo knjiga! I ko ne misli ni po sata, njemu e na dar biti data, 2690 imae je bez briga.
FAUST: Koliko besmislenih rei! Prsnue mi od toga glava. Kao da sluam kako drei hor od sto
hiljada budala MEFISTOFELES: Dosta, o, dosta, cenjena Sibilo! Ovamo s tim napitkom svojim
hodi pa ga do samog ruba sipaj ilo; nee to pie drugu mom da kodi: on je na sebe mnoge
stepene natukao 2700 i ve je puno aica povukao. VETICA (uz SIJS ceremonije; sipa
napitak u kulu kako je Faust prinese ustima, pojavi se lak plamen.) MEFISTOFELES. A sad
izrui! ta je? Brzo samo! To e ti smesta srce da razgali. Sa avolom si na ti, a ovamo uplaio te
ovaj plamen mali! (Vetica rastura krug. Faust izlazi.) MEFISTOFELES: Napolje, brzo! Ne sme
sada stati. 131 VETICA: Nek vam gutljaje ovo ulije svaku mo! MEFISTOFELES (veticiu.
Ako ti bilo togod mogu dati, ti samo reci na Valpurginu no. VETICA: Evo vam jedna pesma!
Pojte je na sav glas, 2710 i posebno e dejstvo smesta da prome vas. MEFISTOFELES
(Faustu): Hajd samo brzo, ruku meni daj da te povedem, i nemoj da se boji! Neophodno je da se
sada znoji kako bi snani odvar taj i sr i svaku ilu mogao da promari. Nauiu te tad ta
znae otmene dokolice ari, i osetie brzo kako se dua ari kad Kupidon se prene i zapone da
skae. 2720 FAUST: Daj mi jo samo dva-tri trena da mi se oko onim prelepim likom poji!
MEFISTOFELES: Ne! Ne! Jer brzo uzor sviju ena ovaploen e pred tobom da stoji. (Tiho.)
Kad se napiju ovog soka damari tvoji, svaka e ti se ena initi kb Helena. ULICA Faust. Prolazi
Margareta. FAUST: O, gospoice lepa, izvin'te to sam smeo: ruku i pratnju ja bih ponuditi vam
hteo. 132 MARGARETA: Nisam ja gospoica, ni lepa isto tako; i nepraena put u do kue nai
lako. 2730 (Otre se i odlazi.) FAUST: Nebesa, kakva lepota izvanredna! Ovako neto jo ne

videh ja. Tako je smerna ta mala, tako edna, a opet i da odbrusi zna. Rumene usne te, tu put to
se belasa pamtiu do svog sudnjeg asa! U srce mi se useklo duboko kako zna k zemlji da obori
oko; a koga ne bi sveg oarala kad je onako preko odgovarala! 2740 (Pojavljuje se Mefistofeles.)
FAUST: uj, onu curu mora mi privesti! MEFISTOFELES: Koju to? FAUST: Sad ba proe tu.
MEFISTOFELES: Onu? Pa taman ide s ispovesti, pop grehova razreio je nju; uz ispovedaonicu
se beh prikrao. - Nema ta nijedan greh, na ispovest je ila zabadava; nad njom ja nemam sile niti
prava! FAUST: Pa vie joj je od etrnaest leta. 1 MEFISTOFM! 1ES: Govori sad kb neki
bludnik stari 2750 to laska sebi kako nema cveta, ni asti te, niti ijedne ari koju on ne bi mogb
uzabrati; pa ipak to ne biva uvek, shvati! FAUST: Moj gos'in uo, te pridike mani i zakona se
dosadnih okani! Sluaj me to u rei sada, kratko i jasno: ako to devoje slatko jo noas u mom
naruju ne spava, nae se drutvo u pono okonava. 2760 MEFISTOFELES: Ta pomislite ta je
mogue, a ta ne! Da priliku prokljuvim, treba dve nedelje bar u njukanju provesti. FAUST: Da
imam mira samo asa dva, bez avolove pomoi bih ja stvorenjce takvo mogao zavesti.
MEFISTOFELES: E, sad ve govorite kb Francutina neka; al' molim, nemojte se tmuriti. ta
vredi tako sa uivanjem uriti? Nema nam slasti tu ni izdaleka 2770 no kada najpre, s ove, s one
strane navaljujui, askanjem natenane odmekate i pripravite lue, kb to nas prie talijanske
ue. FAUST: Imam ja apetita i bez te udvarancije. 134 MEFISTOFELES: A sad bez ale i bez
zavitlancije: shvatite, jednom zauvek, kod te male nikakvi brzi postupci ne pale. Na juri nita
neete tu stei; lukavtinama valja nam pribei. 2780 FAUST: Nabavi neto od tog anelskog
blaga! Ka postelji me vodi na kojoj spava draga! Sa njenih grudi maramu mi stvori, il' podvezicu
za strast to mnome gori! MEFISTOFELES: Pa evo, da vam ba dokaem elju da sluim i
pomaem u vaoj muci, ne gubimo ni tren: vodim vas danas u sobiak njen. FAUST: Hou l' je
videti? i hoe l' moja biti? MEFISTOFELES: Ma ne! Kod svoje e se susetke nalaziti. 2790 A za
to vreme ete slatko moi da upijate miris i dah njen, u samoi, zamiljajui slasti skorih noi.
FAUST: Krenimo! MEFI STOFELES: Jo je rano. FAUST: Zar? Tad muni glavom i nai za nju
dar! (Ode:) MEFISTOFELES: Dar za poetak? Bravo! Uspee on tu smesta! 1 Poznajem mnoga
zgodna mesta sa blagom zakopanim u davnini; moram da malo njurnem po okolini. (Ode.)
VEE Mala ista soba. Margareta plete kike i obmotava ih oko glave. MARGARETA: Da mogu
znati ko li je onaj bio 2800 gospodin to me danas pozdravio! Izgledao je naoit veoma i mora da
je iz otmena doma; to mu se moglo itati sa ela - inae ne bi bio dranja tako smela. (Ode.)
Mefistofeles Faust. MEFISTOFEJ1ES: Ui, de ui, samo tie! FAUST (proutavi malo): Molim
te, sada ne prati me vie! MEFISTOFELES (njukajui): Nisu sve tako iste. to mirie! (Ode.)
FAUST (obazirui se): Dobgo mi dolo, sutonjenje zlatno to obliva mi ovo svetilite! 2810
Porosi nadom, o> predivna patnjo, e srca moga koje ljubav ite! Kako sve ovde odie
spokojstvom, urednou i zadovoljstvom! U ovoj bedi koliko obilja! U ovaj tamnici koliko
milja! (Baca se u konu fotelju kraj postelje.) Primi me, ti u kojoj za zlih i srenih dana
pokolenja su ve poivala! 13 Kol'ko je puta dece gomila razdragana predaki ovaj presto
okruivala! 2820 O Boiu je, moda, moja mila pred dedu svog tu smerno dolazila, rumenih
obraia jedrih, i smeuranu ruku mu celivala. Devojko, kako svuda treperi duh tvoj vedri, duh
reda, sree, blagodati, duh to te svakog dana pouava ko mati i veli kako stolnjak lepo zastrti
treba, kako na podu arati pesak taj. O, mila ruko! ruko s neba! 2830 Kuerak ovaj pretvara u
raj. A ovde! (.Zadie zavesu na postelji.) Kakvom jezom milina sveg me proe! Ovde bih sate
proveo i dane. Prirodo, ovde kroz snove lagane oblikovala si suto edo boje; detinjske grudi
ovde je toplotom ivot joj neno proplitao, ovde svetou i istotom boanski njezin lik se tkao!
A ti? ta tebe amo je dovelo? 2840 Kako me oseanja preplavie! ta hoe ovde? to se srce
splelo? Fauste bedni! ne poznajem te vie. Da l' arolija neka ovde me okruava? Dooh da hitro
nauivam se tu, a evo gde sav plinem u ljubavnome snu! Zar i najmanji daak nama se poigrava?
A kad bi ona ula ovog trena, kako bi samo platio za svoj greh! Veliki razmetljivko kao izduvan
meh 2850 skljokao bi se pred stopala njena! 137 MEFISTOFELES (dolazi): Sad brzo! Eno dole
nje. FAUST: Neu ponovo doi! Odlazi, dumanine! MEFISTOF1-LES. Evo vam jedne skrinje,
poprilimne teine, uzeo sam je ne znam gde. U orman gurnite je samo! Kunem se, ima da joj
pamet stane; stavio sam vam tota tamo da drugo jedno namamite lane. Ono, igra je igra, jedna

je cura kb druga. 2860 FAUST: Ne znam hou li? MEFISTOFELES: Man'te ta skanjeranja duga!
Zar biste da to sauvate blago? Nek se tad vaa pohotljivost svrti i nek pritedi vreme drago i
meni svaki dalji trud. Nadam se, niste ba toliko krti! Ja lupam glavu, muvam se kb lud (Stavnja skrinju u orman i zakluava ga) beimo! brzo! - samo da vam ud zadovoljim i vaoj
elji shodno obrlatim parence ovo zgodno; 2870 a vi nos prite, elo borate kao da na
predavanje morate, ko da vas, siva oka puna leda fizika s metafizikom gleda! Beimo! (Odlaze.)
MARGARETA (iosei svetiljku): Tako je sparno ovde, tako gui; (Otvara prozor.) 13 napolju
nema traga od omorine te. Ne znam ni sama ta mi je na dui - samo da majka vrati se to pre.
Mili mi telom neko uzbuenje - 2880 ba sam ja ludo, straljivo stvorenje! (Svlai se a poinje
da peaa) U Tuli kralj je bio, iz zlatnog je pehara pio to dragana mu je dala kada je umirala. Taj
pehar mu drai bejae od sveg to imaae; i gorke suze je lio kad god iz njega je pio. Kad as
mu doe da mre 2890 on razdeli zemlje sve; sve nasledniku je dao, al' pehar je zadrao. Za
vitezove svoje tad gozbu sazvao je u zamku na litici morskoj, u dvorani pradedovskoj. Tu napi se
bekrija stara poslednjeg ivotnog ara, pa sveti pehar estoko 2900 hitnu u more duboko. Vide
gde pada, gde tone u tamne talase one, pa zauvek oi sklopi - to poslednje bee to popi. (Otvara
orman da stavi odeu i ugleda skrinju s iakitom.) Otkud se ova lepa skrinja stvori? Pa sigurna
sam da orman zatvorih. Ba je to udno! ta li je unutra? 139 Doneo, bie, neko ovog jutra ko
zalog, da od majke zajmi para. Tu i klju visi koji je otvara. Da vidim ba! Al* ta je ovo? Boe,
ne videh tako to otkad se rodih! Nakit! Sa kakvim i plemkinja moe o sveaniku najveem da
hodi! Kako li meni ovaj lanac stoji? ija bi mogla biti ta divota? (Kiti se i staje pred ogledalo.)
Eh, da su bar oboci moji! Kako to odmah ceo izgled menja! Mlada stvorenja, ta li vam vredi sva
vaa lepota? Sve je to lepo i krasno onoliko, al' na vas glave ne osvre niko; ale vas kad odaju
hvalu vama. Za zlatom sve to najzad hrli, svak zlato grli. Teko siroticama! ETALITE Faust
ide gore-dole potoiuo u misli. Pribliava mu se Mefisto feles MEFISTOFEJ1ES: Da ga sva
prezrena ljubav! Da bi ga pakao sam! Voleo bih da kletve jo uasnije znam! FAUST: ta je? ta
te to seca? ta si se namrtio? 2930 Ovakvog lica svog veka nisam gledao! MEFI STOFEJ1ES:
Iz ovih stopa avolu bih se predao, samo kad i sam avo ne bih bio! 140 2910 2920 FAUST: Da
l' ti u glavi pue neka daska? avolu lii ba da kao mahnit praska! MEFISTOFELES: Ta
zamislite, nakit to bejah ga namenio za Gretu - pop mi nekakav zaplenio! - Samo to majka
njena pogleda one stvarce, oseti u dnu due hladne marce: ima ta gospa za njukanje dar, 2940
svoj nos u molitvenik zavlai svakog dana i smesta namirie kakva je svaka stvar: ova je sveta, a
ova profana. Odmah je zato osetila jasno da s tim nakitom nije sve ba suvie asno. Uzviknula
je: Keri, nisu blagoslovena dobra kad su na nain neopravdan steena! To muti duu, krv ispije
svu. Nego da Svetoj devi skrinju tu zavetamo, a Boija e mati 2950 nama na radost nebeske
m5ne dati!" Gretica na to puiti se stade. to da se poklonjenom konju gledaju zubi, pomisli; a
bez sumnje Boga ljubi onaj to nakit taj nam toliko lepi dade. Tad majka pozva nekog popa;
samo to razbra ta je, kb iz topa on, zadovoljan grdno, ree njima: Izvrstan naum! Tako mislim
i ja. Ko zlo pobedi, taj dobija 2960 Crkva odlian trbuh ima, itave zemlje ve je progutala, a
ipak jo se nije prederala; jedino crkva, gospo i gospoice draga, moe da svari nezakonita
blaga." FAUST: Pa to je opti obiaj, u stvari: isto to ine lihvari i vladari. 1 M1FIST0F1LNS I
onda smota kopu i lanac i prstenje kb da su ljive il' kestenje, ree joj taman tol'ko hvala 2970
kb da mu pregrt oraha je dala, nagradu sa nebesa u boje im obea ime - i silno ih je okrepio
time. FAUST: A Greta? MEFISTOFELES; Neki je nemir zgrabi, samo se vrti i ne zna ta bi? na
nakit misli i nou i danju, jo vie na onog ko to donese za nju. FAUST: Jad moje drage i mene
ljuto mori. Smesta joj novi nakit stvori! Prvi i tako ne bee bogzna ta. 2980 MEFI STOFEL ES:
Da, gospodinu sve je igraka, znam to ja! FAUST: Hajd, ini kako kaem, i ne popuj! Susetke
njene dri se u stopu! avole, kb prebijen se ne vuci i novi nakit brzo nek bude ti pri ruci!
MEFISTOFELES: I hou, gospodaru, itekako! (Faust ode.) Ovakav ludak zaljubljen bi lako
sfukao Sunce, Mesec i zvezde sve sa neba samo da svoju dragu zabavi kako treba. (Ode.) 12
SUSETKINA KUA MARTA (samau. Bog nek mog mua grehova razrei; 2990 on prema meni
zbilja silno zgrei! Ni pet ni est no pravo u svet jurnu, mene u belo udovitvo gurnu. A zbilja,
nisam alostila ga ja, volela sam ga vrlo, sam Bog zna. (Plae.) Moda je ak i umro! - Kakvog

jada! - - Pa da bar imam umrlicu sada! Dolazi Margareta. MARGARETA: Gospoo Marto!
MARTA: Greto, ta je? Bre! MARGARETA: Ah, sruiu se, noge me ne dre! Opet pronaoh,
kada otvorih orman svoj, 3000 skrinju, od abonosa, a u njoj, bogatijoj od prve, adiara toliko
krasnih da im nema para MARTA Ne mora za to majka da ti zna; mogla bi opet da sve crkvi d&.
MARGARETA: Ah, pogledajte kako je sve divno! MARTA (ukraava jeu. O, srena li si,
devojko! MARGARETA: Jedino, na alost, ovo ni u gradu ne smem, a ni u crkvi da ponesem.
MARTA: Samo ti ee amo k meni doi 3010 i ovde potajno se kiti; pred ogledalom ovim koji
se asak proi, da uivamo i ja i ti. A tad e se i povod, praznik nekakav, nai pa e, malopomalo, s tim i pred svet izai. Najpre na uho biser, a zatim lane to; majka videti nee, il' emo
smisliti to. MARGARETA: Ko li to samo obe skrinje posla? Nee to biti ista posla! (Neko
kuca.) Ah, Boe! da to nije moja mati? 3020 MARTA (zadiui zavesu ia vratima): Ne, to je neki
gospodin nepoznati. - Uite! Pojavljuje se Mefistofeles MEFISTOFELES: Moram gospe za
oprotaj da molim to upadam ovako. (S potovanjem uzmie pred Margaretom.) Znate, s
gospoom Martom vertlajn bih da zborim! MARTA: Ja sam to: ta mi to rei imate?
MEFISTOFELES (tiho Marti): Sad poznajem vas, i dosta mi je to; ne bih da smetam njeno
blagoroe. Slobodu moju ne uzmite za zlo. a posle podne opet u da doem. MARTA (glasio):
Zamisli, dete, za miloga Boga! 3030 Gospodin smatra da si od roda visokoga. 144
MARGARETA: Pa ja sam samo devojka sirota; to je i odve ljubazno od vas: zaboga, meni ova
ne pripada divota. MEFISTOFELES: Nije to samo nakit; nego stas, pa dranje, pa ovaj pogled
va toliko otar! E, radujem se ba to ostati jo mogu! MARTA: Recite! Drage volje MEFISTOFELES: Kamo da vesti donosim vam bolje! Ali neete, mislim, kazniti mene strogo:
3040 va mu je mrtav i pozdravlja vas mnogo. MARTA: Mrtav? Moj verni mu? O, kuku,
kakva vest! Moj mu je mrtav! Lele! Gubim svest! MARGARETA: Ah, draga gospo, toliko ne
tugujte! MEFISTOFELES: No, moju tunu priu sad poujte! MARGARETA: Ja zato ne bih
htela da ikad ikog volim, gubitak ne bih mogla da prebolim. MEFISTOFELES: Nijedna radost
bez tuge ne biva. MARTA: Priajte kako i gde umre, molim! MEFISTOFGLES: U Padovi vam
oh poiva 3050 1 u porti Svetoga Antuna; na posveenom mestu tuna on veno leden sanak
sniva. MARTA: A da l' jo togod nosite mi? MEFISTOFEJ1ES: Da, imam za vas i molbu
pregolemu: da naruite trista misa njemu! Al' ako drugom nadate se emu, potpuno praznih
depova sam ja. MARTA: ta? Ni prsteni? Ni medaljon neki? 3060 Neto to svaki kalfa idu
kroz svet daleki kb uspomenu na dnu vree nosi, i ne bi to iz ruku dao pa sve da gladuje il'
prosi'? MEFISTOFELES: Madam, od srca mi je ao; al' zbilja nije on svoj novac proerdao. Sem
toga, kajao se grdno za greke sve, i kukao jo vie zbog svoje sudbe zle. MARGARETA: Ah,
zato ljude prati nesrea ovolika! Za njegovu u duu molitve mnoge itati. MEFISTOFELES:
Vama bi, dete moje, valjalo u brak hitati: 3070 pa vi ste lepi kao slika. MARGARETA: Ah, ne! to
zasad jo ne moe biti. MEFISTOFGLES: Neete l' mua, ljubavnika bar uzmite! Boji najlepi
je dar 146 ovako ljupko edo zagrliti. MARGARETA: Obiaj kod nas nije to. MEFISTOFELES:
Obiaj il' ne! Biva i tako to. MARTA: Priajte! MEFI STOFEL ES: Pokraj samrtne sam mu
stajao postelje, to je jedva bolja bila od smea: sama slama polugnjila; 3080 al' hrianski je
umro, i uasno se kajao to na rabou ima jo mnogo dela zlih. Ah", viknu, samog sebe bih
oamario to sam toliko zanat i enu zanemario! More me uspomene i umreu od njih! Kad bi mi
bar oprostila dok sam iv!" - MARTA (plaui): Dobriina! Oprostila sam mu davno.
MEFISTOFELES: ,,Al' - Bog to zna - od nje sam ja mnogo manje kriv." MARTA: To lae! ta!
Pred smrt da lae! Ba ogavno! MEFI STOFEL ES: U ropcu on je bulaznio stravno, 3090
ukol'ko ja to bar malo poznajem. Zar mogu", ree, zjala da prodajem? - Ponajpre deca, a onda
za njih hleba, hleba, i sve to uz to treba, a ak ni hudu krajiku nisam smeo da jedem mirno kako
hou." 1 MARTA: Ta zar je tako vernost i ljubav s uma smeo, i dirindenje i danju i nou!
MEFISGOFELES: Ne, na to on je mislio svakodnevno. Rekb je: Kad je s Malte laa krenula
3100 za enu i za decu molio sam se revno; a tad i nama srea se osme'nula, pa nam je laa
turski brod zarobila sa blagom velikog sultana; e, hrabrost tu je i nagradu dobila, te i ja stekoh
imetka valjana kb tano odmereni deo". MARTA: ta kaete? A gde se imetak ovaj deo? Da li ga
nije negde zakopao? MEFISTOFELES: Odneo vetar! Ko bi to sad znao! 3110 Njega se jedna

lepa gospoj'ca prihvatila dok je kb stranac po Napulju etuckao; bogzna koliko verno oko njega
se svila, te je do blaenoga svoga kraja boluckao. MARTA: Hulja! Da svoju decu opeljei! Zar ni
sva beda ni sav jad ne spreie ga da vie ne grei! MEFISTOFELES: E, vi'te, zato je mrtav sad.
Kad bih na vaem mestu bio, ja bih ga godinicu propisno oalio 3120 za prilikom se osvru
nekom novom. MARTA: Takvog kb to mi prvi bee, ah, blagi Boe! 1 teko da naem jo na
svetu ovom. Ludice slae jedva biti moe. Odve je voleo jedino tumaranje po belom svetu, i
tue ene, strano vino, i kartanje i kocku kletu. MEFI STOFELES: No, no, pa to je moglo biti
fino ako je i on, sa svoje strane, 3130 proglbdao kroz prste vae mane. Kunem se da bih i ja pod
takvim pogodbama izmenjao prstenje s vama! MARTA: O, gospodin se ali! MEFISTOFELES
(za sebe): Vala, dok je vremena, da otpraim! Ta bi i vraga za re zadrala. (Greti.) A kako je sa
srcem vaim? MARGARETA: ta hoete tim rei? MEFISTOFELES (za sebe): Da nevinog
stvorenja! (Glasno.) Pa, do vienja, gospe! MARGARETA: Do vienja! MARTA: Jo samo dvetri rei! Znate, bila bih rada 3140 da imam napismeno kako je, gde i kada umro moj mili i gde
poiva sada. Oduvek volim red u svemu, a htela bih da vidim i itulju o njemu. M1:FISG0F1:NS
Pa, draga gospo, svuda za istinu priznaju to dva svedoka kb izjavu daju; jednog svog druga
otmenog u nai pa emo skupa pred suca izai. Doveu ga ovamo. MLRTA: Ah, molim, i to
pre! MEFI STOFEL ES: I mlada gospa bie tu, zar ne? 3150 Valjan je momak to! Naputovan je
silno, a gospoice ume da estvuje umilno. MARGARETA: Pred njim bih vrlo morala da se
sramim. MEFISTOFELES: Nipoto! Ni pred carem samim! MARTA: U bati mojoj, za kuom,
bie zgoda da se veeras pojave gospoda. ULICA Faust. Mefistofeles FAUST: No, ta je? Da l'
e stvar jednom da krene? MEFISTOFELES: Ah, bravo! Sav gorite? Sve vas pee? Brzo e
Greta biti vaa. Jo ovo vee videete je kod susetke njene. 3160 Ta ena, Marta, kao da se rodi
za to da pezi i da svodi! 150 FAUST: Odlino! MEFISTOFELES: Al' i od nas tu se zahteva
tota. FAUST: Jasno, usluga mora i da kota. MEFISTOFELES: Da punovano izjavimo samo
da padovansko groblje veiti poin prua kostima njenog pokojnoga mua. FAUST: Ba mudro!
Treba najpre da putujemo tamo! MEFISTOFELES: 5aps1a bJtrIsIaz! Pa nije to posredi;
svedoite, a ba vas za znanje pita neko. 3170 FAUST: Nema li togod bolje, nita nam plan ne
vredi. MEFISTOFELES: O, svetitelju! Tu sam vas i ekb! Zar bi vam ovo bio sluaj prvi da
neto svedoite lano? Zar niste Boga, svet i sve to svetom vrvi, sve to oveku trepti u glavi i u
krvi, definisali izvanredno snano, drskoga ela, smelo, zaneseno? A kad biste valjano u sebe
zagledali, morali biste priznati poteno 3180 da ste o svemu tome taman toliko znali koliko i o
smrti gospodin-vertlajnovoj. FAUST: Sofista ti si, lae, sve iskree. 1 M EF I S T O FI - II \
S: Jest, da ne gledam malo dublje u stvari ovoj. Jer zar ve sutra najasnije nee Gretici jadnoj
svu glavu zaneti, u ljubav cele due joj se kleti? FAUST: I to od srca! MEFISTOFELES: J1epo i
krasno! Tad e rei kako ti verna ljubav veno gori, kako te samo jedan svemoan nagon mori 3190 hoe li i to tako od srca ti potei? FAUST: Pusti to! Hoe! Kad traim nazvanja za mete
uzavrelih oseanja, kad ne nalazim ime plamsanju neizrenom, pa kada svima ulima krstarim,
lovei rei najvie, kroz svet, i ovu strast, od koje sav se arim, beskrajnom zovem, venom,
venom - zar je to samo vrakih lai splet? MEFISTOFELES: Ipak sam ja u pravu! FAUST: Ako
to neto vredi, 3200 uj i utuvi i plua mi potedi: ko samo eli da pravo zadri, a jezik mu je i
dui i bri pa ume da lapara i da kiti, taj e u pravu uvek biti. Hajd, nisam vie za brbljanje oran!
U pravu si, pre svega jer ja moram. 12 BATA Margareta, drei Fausta lod ruku, Marta i
Mefistofeles etaju po bati. MARGARETA: Svesna sam da vi moja tedite oseanja i sputate
se k meni, te moram da se stidim. Putnici esto po svojoj dobroti 3210 zadovolje se malim. Lepo
vidim, oveka vaeg iskustva i znanja ne moe zabaviti moj razgovor siroti. FAUST: Jedan tvoj
pogled samo, re tvoja samo jedna vie mi kae nego sva mudrost ovog sveta. (Ljubi joj ruku.)
MARGARETA: Ne trudite se! O, zar vam ne smeta da ljubite je? Tako je neugledna, sva
hrapava, ogrubela i runa! Ah, za ime Boga, kada se setim ta sve bejah duna 3220 da radim!
Moja majka izvanredno je stroga. (Prolaze). MARTA: Gospodin, znai, na putu je esto?
MEFISTOFELES: Ah, posao i dunost vazda nas nekud alje! S tugom iz mnogih polazimo
mesta, al' ta to vredi kad moramo dalje! MARTA: ovek u mlade, vetropirske dane jo moe da
tumara veselo na sve strane; al' kada stisnu starost i zlo doba, on je na niske spao grane mora li

sam teturati put groba. 3230 MNFISGOFKP-S: S uasom gledam na to iz daleka. MARTA: Na
vreme promislite o svemu to vas eka. (Prolaze.) MARGARETA: Daleko od oiju, daleko i od
srca! Istinu veli poslovica ta. Da govorite utivo, to znate; al' prijatelje mnoge vi imate,
pametnije no to sam ja. FAUST: O, draga, veruj, to to pameu krste ljudi esto je samo
kratkoumlje tato. MARGARETA: Kako to? FAUST: Ah, ta zato da jednostavnost, zato 3240
da nevinost se nikad ne probudi da jasno spozna svoju svetu vrednost i bude svesna sebe same!
Zato da skruenost i smernost, ta najvea dva dara to ih tedra priroda deli s ljubavlju iz nedra MARGARETA: Mislite samo dva-tri trena na me, a ja u preko dana uvek dovoljno moi da
mislim na vas. FAUST: esto ste u samoi, zar ne? 154 MARGARETA: Pa jesam; nae malo je
domainstvo, 3250 al' ipak stalno mora o njemu da se stara. Slukinju ne drimo; i tako ja
detinjstvo i mladost svu u poslu protumarah; kuvati moram, mesti, plesti, iti i celog dana na
nogama biti; a majka dri do najstroeg reda i sve zagleda! Nije ba da nas nematina kolje te se
toliko stee; naprotiv, ima dosta, od mnogih ljudi bismo mogli iveti bolje; 3260 posle mog oca
lep imetak osta, kua i mala bata izvan grada. Al' prilino je miran sad mojih dana tok; moj brat
kb vojnik slui rok, a sestrica mi umre iznenada Sa njome mnogo videla sam jada; al' ponovo bih
rado podnela muku svu, toliko mi je do tog deteta bilo stalo. FAUST: Ako je na te liila bar malo,
aneo pravi bee. MARGARETA: Odgajila sam nju, 3270 i od sveg srca zavolela je mene. Ona
po smrti oevoj se rodi; majku tad tako teka bolest zgodi da nade sve ve behu izgubnjene, i
jedva najzad da se sporo poe oporavljati. Nije moglo biti ni pomena da doji to siroe, pa ga se
sama moradoh prihvatiti, podizati ga na mleku i na vodi? i tako posta moje, sasvim se sa mnom
srodi. 3280 Na ruci mojoj, na mom krilu se praakalo, smeilo mi se, raslo i na noice stalo.
FAUST: Zacelo istu sreu iskusila si tako. MARGARETA: Al' esto, verujte mi, nije mi bilo
lako. Nou kraj moje postelje je njena kolevka bila; im se pomakne, istog trena budila sam se i
ja; sad je poj, sad je u krevet stavi svoj, sad, kada bi se zaplakala jako, ustaj i nosaj je i n>ii
svejednako, 3290 a rano zorom uz korito stoj; pa na pijacu tri, kuvaj, pometi stan, i tako svaki
bogovetni dan. Ponekad to, gospodine, i dodija; al' zato jelo prija, poinak zato prija. (Prolaze.)
MARTA: Muka je to za jadne ene! Mator se momak teko preobrati. MEFISTOFELES: Jedino
neko poput vas bi mene mogao s puta pogrenog da vrati. MARTA: Recite pravo, da l' ste ve
nali to, 3300 da li vam srce zaplenio ko? MEFISTOFELES: Stara je re: od doma i ognjita i
verne ene nema bolje nita. MARTA: Mislim, pa zar vas nikad elje ne obuzee?
MEFISTOFELES: Svud su me, gde god dooh, utivo doekali. 156 MARTA: Htedoh da
kaem: nikad zar ozbiljno ne bee? MEFISTOFELES: Nikad ne valja da se ovek sa enom ali.
MARTA: Ah, vi me ne shvatate! MEFISTOFELES: To mi je strano ao! Al' da ste dobra srca toliko sam razabrao! (Prolaze). FAUST: I samo to u batu kroih 3310 poznala si me, anelska
sliko divna? MARGARETA: Zar ne videste? Oborila sam oi. FAUST: I oprata mi drskost?
Nisi kivna to sam onomad, kada sam te sreo na povratku iz crkve, bio onako smeo?
MARGARETA: Pometena sam bila mnogo, prvi put mi se desilo to; nikada niko nije mogb o
meni rei runo to. Ah, mislila sam, da ne vide on 3320 to neprilino u dranju tvom? K6 da
mu samo za tren bee stalo da s ovom curom proveseli se malo. Al' priznajem: ni sama ne znam
ta to prostruja mnome k vama, ta me to zaobrua; tek, zbilja, beh na sebe veoma ljuta zato to
na vas nisam mogla biti ljua. 1 FLUST: Premila! MARGARETL: Samo asak! (Uzbers belu
radu i kida latace, jednu za drugom.) FAUST: A ta e od tog biti? eli li, moda, venac sviti?
MARGARETA: Ne, to je samo igra. FAUST: Kakva? MARGARETA: Idite, molim! 3330
Ismejaete me samo. (Otkida latice i apue) FAUST: ta ape? MARGARETA (polugdasno):
On me voli - ne voli. FAUST: Preljupko lice nebesko! MARGARETA (nastavlja): Voli - ne voli voli - ne voli - (istrgavi poslednju laticu ozarena radou) Voli me! FAUST: Jeste, dete moje!
Glas ovog cveta neka ti bude 158 boansko proroanstvo. Voli te! Shvata li ta to znai? Voli te!
(Hvata je za obe ruke.) MARGARETA: Sva se stresam! FAUST: O, ne cepti! Neka ti ovaj
pogled, neka ti ovaj stisak ruke kae 3340 to se ne moe izrei: Sav se predati i osetiti milinu
koja mora biti vena! Vena! - Njen kraj bi znaio oajanje. Ne, nema kraja! Nema kraja!
MARGARETA (stiska mu ruke, otrgne se i otri. On za trenutak stoji zamiljen; pa poe za
njom) MARTA (dolazei): Sputa se no. MEFISTOFELES: Jest, valja da se kree. MARTA:

Zamolila bih vas da ostanete jo, al' svet je ovde vrlo lo. Ba kb da niko ivi nee da sopstvenog
se posla lati - 3350 sve vam to vreba, svaki susedov korak prati. Ma ta da ovek ini, ma ta da
pokuava, svet odmah pone da ga olajava. A naih dvoje mladih? MEFISTOFELES: Niz stazu
je uteklo kao dva leptiria u obesnome letu. 19 MLRTA; On joj je sklon, po svemu bi se reklo.
MEFISTOFELES: I ona njemu. Tako je to na svetu. BATENSKA KUICA Margareta ulazi
trei, skriva se iza vrata, i sa prstom ia ustima viri kroz pukotiiu. MARGARETA: Evo ga!
FAUST (dolazi): Ovde si se skrila! Ah, to si veto zametnula trag! Al' sad si moja, vragolanko
mila! (Ljubi je.) 3360 MARGARETA (grlei ga i uzvraajui poljubac) : Mili moj! Od sveg srca
si mi drag! (Mefistofeles kuca na vrata.) FAUST (ljutito lupajui nogom o tle) : Ko je?
MEFISTOFELES: Prijatelj! FAUST: Zver! MEFISTOFELES: Rastanka doe as. MARTA
(dolazi) : Kasno je, gospodaru. FAUST: Zar da ne ispratim vas? 160 MARGARETA: Majka bi Zdravo poli! FAUST: Zbilja se ii mora? Ostajte zdravo! Zbogom! MARGARETA: Do vienja
- do skora! (Faust i Mefistofeles odlaze.) ta sve ovakav ovek, blagi Boe, ume da misli, ta sve
zna i moe! Pred njim se samo od stida rumenim, na sve to kae odgovaram sa: da. Prava sam
mala neznalica ja 3370 i ne shvatam ta nalazi u meni. (Ode.) UMA I PEINA FAUST (sam):
Uzvien due, dao si mi, dao sve za ta moljah. Nisi mi uzalud obratio iz plamena svoj lik. Za
kraljevstvo si meni predivnu prirodu dao, a s njom i snagu da je oseam i da u njoj uivam.
Dozvoljava mi ne samo da nju posetim prepun hladnog divljenja nego i da u ambis njenih grudi
3380 zagledam kb u duu prijatelja. Niz ivih bia provodi kraj mene i ui me da brau svoju
poznam u tihom bunu, u vazduhu i vodi. I kada cela uma od oluje hune zakripi, kad cinovska
smra 1 rue se sobom povlai i mrvi okolno granje, debla susedna, te sav breg muklom jekne
grmljavom od njenog pada - ti me bezbednoj peini vodi tad, pokazuje mom oku mene samog,
pa se mojih sopstvenih grudi tajna i duboka udesa irom razotkrivaju. A kada isti Mesec
odskoi isceliteljski preda mnom, uzlebde sa litica i bunja vlanoga prolosti srebrn-likovi i
blae oporu radost mog razmiljanja. Ah, za oveka savrenstva nema, oseam sada Uz milinu
ovu, koja me bogovima uznosi, dao si meni saputnika, kojeg sada se ve ne mogu liiti, ma
kol'ko da me bestidno i hladno preda mnom samim on uniava i ni u ta, tek pukim dakom rei,
preobraa sve tvoje darove. Revno u dui mojoj divlji oganj za onim divnim likom podstie. I
tako ja od Noude teturam k uivanju, a sred uivanja ponovo eznem sav za poudom.
MNFISTOFRJ1ES (ulazi). Zar se ne zasitiste tim ivotom? Kako vas on na dui rok veseli?
JTepo, okua ovek jedanput, ali potom neka se hitro k neem novom seli! FAUST: Gledaj ti
svoja posla, to bi ti bilo bolje Zar mi povazdan mora dosaivati? 12 MEFISTOFELES: De, de!
Na miru u te pustiti drage volje; 3420 to mi ti ne sme ozbiljno prebacivati. Sa tobom, brajko,
kiselim osornjakom, venim zakeralom, ludakom, izgubio bih zbilja malo. Celoga dana imam
grdna posla! Do ega, pak, gospodinu je stalo, ta, opet, ne voli nimalo, to mu ne moe nikad
proitati sa nosa. FAUST: E, sad si pravi ton pogodio! Dosauj mi, pa jo zahvalnost trai! 3430
MEFISTOFELES: Kako bi, bedni zemljin sine, kai, bez mene ivot svoj provodio? Od
lupetanja mate zapletene zadugo sam te oslobodio; sem toga, da ti nije bilo mene ve ne bi vie
svetom hodio. to tu da ui sred pva i kamenja kb buljina po belom danu? Iz mahovine
vlane i kapuckavog stenja da srkue, ko aba, hranu? , 3440 Ba krasno, slatko traenje ivota!
Jo se po tvojoj dui doktor mota. FAUST: Shvata li kakve sile nove prua mi ivot sred pustoi
ove? ak, kad bi to naslutiti i znao, ti si, ko avo, ve dovoljno zao da bi mi takvu sreu dao.
MEFISTOFELES: Da, nadzemaljsko uivanje, zacelo! Po noi i po rosi leati u planini, grliti
strasno zemlju i nebo celo, 3450 smatrati, nadut, da Bog si na visini, kroz sr se zemlje slutljivo
prorivati, grudima obgrljivati svih est dana sazdanja, s ponosnom snagom ne znam ta sve
uivati, s ljubavnim miljem u sve se zaas prelivati, zemaljsku ljusku sa sebe zbacivati, pa tad
sav napon uzvienog saznanja - (pravei gest) ne smem da kaem kako - rasprskivati FAUST:
Sram nek te bude! MEFI STOFELES: A, to vam nije milo! Imate pravo rei uljudno: sram te
bilo! 3460 Pred ednim uhom ne sme da pomene ni glasak ono bez eg ne mogu edna srca ni
asak. Ukratko, ja ti ne branim: obmanjuj sebe pokatkad, laju se pothranjuj; al' dugo tako
izdrati nee. Zaas od hajke klonue tvoj dah i vrlo brzo sam sebe satree kada te skole ludilo
i strah. Dosta s tim! Tvoja draga sedi u svojoj kleti, a sve joj skueno i tmurno i emerno. 3470

Ne izbija joj iz pameti, voli te zbilja prekomerno. Sve je tvoj ljubavni bes isprva preplavio, kb
kad se topi sneg, pa potok zapenui; ti si ga njoj u srce slio, i opet potok tvoj presui. Bolje bi
bilo, silni velmonie, umesto to po gori presto gradi,' da to ipare, to jadnie za ljubav
njegovu nagradi. 3480 164 Njoj vreme strano sporo tee; s prozora gleda gde oblaka ete nad
starim gradskim zidom lete. to li ptiica nisam!" tako joj pesma tee po ceo dan, sve do u
kasno vee. Katkad je vedra, najee gleda alno, katkad od plaa sva je bleda, pa opet smireno
izgleda, a zaljubljena je stalno. FAUST: Zmijo! Zmijo! MEFISTOFELES (za sebe): Kladim se,
sad si mi dolijb! FAUST: Zlikove, smesta se udalji! Ne pominji toj lepoj eni ime! Poudom
prema njenom premilom telu ne pali moja ve poluluda ula, ne smuuj me njime!
MEFISTOFELES: Pa ne znam ta bi hteo? Njoj se ini da si ti pobegb od nje, a upola i jesi
zbilja. FAUST: Ne, njoj sam ja blizak i kad sam u daljini, zaboraviti nikad je ne mogu, 3500
izgubiti ne mogu; zavidim ak i Bogu kada se setim da moda ovog trena njezine usne dotiu mu
telo. MEFI S TOFELES: Odlino, prijatelju! Zbog dva njena blizanca ona, zbog laneta dva to
im je paa ljiljan-polje belo, zavidan esto bejah ja. 1 FAUST: Svodnie, bei!
MKFISTOFELES: Grdite, ba krasno! Ja na to moram da se smejem glasno. Bog, koji momka i
devojku sazda, 3510 uoi smesta da za njega sada plemenitijeg posla nema no to je taj da njima
vazda pogodnu priliku priprema. Ta hajte, nuto silnog jada! Oekuje vas draganina soba, ne,
valjda, smrt i tama groba! FAUST: ta mi nebeska radost u njenom naruju znai? Daj da se uz
nju ogrejem i ozraim! Zar veito ne oseam njen jad? 3520 Zar nisam ja begunac i bezdomnik,
neovek to je, ne znaju ta je naumio, od stene k steni kao vodopad u besnom nespokojstvu
umio, jedino udan ponora ogromnih? A tu postrance ona, sa detinjskom duom, sa duhom jo
nerascvetanim, u kolibici na pristranku platinskom, i sav njen rad, svi njeni dani u tome malom
svetu bili su sadrani. 3530 A ja, stvorenje bogomrsko, nisam na tome samo stao to sam sve
stenje poupao i u prainu ga smrskb! Nju samu, mir njen razorio sam ja, - tebi je, pakle, trebala
rtva ta! avole, ti pomozi da vreme straha skratim! to mora biti, nek se odmah slui! Nek se
sudbina njena na mene sunovrati i ona sa mnom u ambis nek se srui! 3540 1 MEFIS
GOFELES: O, kakav opet ar i kljuanje i vrenje! Budalo, idi i utehu joj daj! Kad takva upa ne
vidi reenje, pomisli odmah da je svemu kraj. Nek ive oni to se hrabro dre! Pa ti si se ve lepo
poeo oavoljavati. Na svetu nita bljutavije ni mre nego kad avo pone oajavati.
GRETIINA SOBA Gretica, za motovilom, sama. GRETICA: Bolna sam srca, bez mira i sna,
nikad ih vie ne stekoh j a. Kad nije on sa mnom, u grobu sam tamnom, ceo mi svet gori kb jed.
Bednu mi glavu smutio jad, u sru se dua rasprsla sad. Bolna sam srca, bez mira i sna, nikad ih
vie ne stekoh ja. Sve njega gledam, sve njega snim, iz kue samo idem za njim. Uzvien korak,
plemenit stas, 3570 taj osmeh, ta sila u oku, taj glas, pa njegovih rei aroban dah, i stisak ruke, i
poljubac, ah! Bolna sam srca bez mira i sna, nikad ih vie ne stekoh ja. 3580 Za njim mi grudi
saie ar; ah, da ga malo zadrim bar, pa da ga ljubim u naruju svom da sva iilim u poljupcu
tom! MARTINA BATA Margareta. Faust. MARGARETA: Obeaj, Henrie! FAUST: Sve to
budem mogb! MARGARETA: Kako sa tvojim verovanjem stoji? 3590 Ti si u srcu predobar, al'
se bojim da ne mari za religiju mnogo. 168 FAUST: Nemoj to, dete, pominjati! Osea, valjda,
da sam tebi sklon; za one koje volim rado u ivot dati, a nikome ne elim otimati veru i crkvu
koju tuje on. MARGARETA: To nije kako valja, ovek to i verovati mora. FAUST: Mora?
MARGARETA: O, da su mi rei bar malo uticajne! 3600 Pa ti ni svete ne potuje tajne.
FAUST: Potujem. MARGARETA: Al' bez ara. Niti na ispovesti niti na slubi bojoj ovek te
nee sresti. Veruje li u Boga? FAUST: Draga, ko rei sme: Ja verujem u Boga? Upitaj
svetenike, pitaj mudraca koga: svi odgovori njini kb da ismevaju toga to pita. MARGARETA:
Dakle, ne veruje, ne? 169 FLUST: O, milolika moja, nemoj te rei pogreno shvatiti! 3610 Ko
e se toga latiti da ga nazove? Ko e mu ime odrediti? I ko sme ispovediti: Ja verujem u njega?
Ko e se oseanjem zaluditi pa se usuditi da kae: Ja u njega ne verujem? Zar Sveobujmitelj, zar
Sveodratelj ne obuhvata i ne odrava 3620 tebe i mene i sebe sama? Zar se nebeski svod ne die
gore? Nije li, ovde dole, Zemlja vrsta? I zar se ne diu veite zvezde milosno motrei nas? Zar
ge ja ne gledam, oi u oi, i zar ti sve ne navire u glavu i u srce talasaju se venom tajnom
nevidljivo vidljivo kraj tebe? 3630 Ispuni srce tim, nek se preliva, pa kad te celu prome srea

iva, nazovi ovo kako hoe, zovi to: srea: Srce! Ljubav! Bog! Ja nemam za to imena! Oseanje
je sve; ime je um i dim to omagljuje nebesko arenje isto. MARGARETA: J1epo i krasno ovo
sve je; i upnik kae skoro isto, iako ne ba reima tim. 3640 170 FAUST: Sva srca koja Sunce
greje govore ovo podjednako, na svom jeziku svako; pa to i ja na svom govorio to isto ne bih?
MARGARETA: Kada te sluam, jo zvui kako-tako, al' jo je mnogo loega u tom; nedostaje
hrianstva tebi. FAUST: Premilo dete! MARGARETA: Odavno ve mi je ao 3650 to si onako
drutvo odabrao. FAUST: Kako to? MARGARETA: Meni se u dnu due gadi od onoga oveka
to te prati; otkako pamtim, meni nije niko srce ozledio toliko kao taj ovek neprijatni. FAUST:
Ne boj se njega, anele moj zlatni! MARGARETA: Kad je on tu, uzavri krv mi sva. Inae lepo
mislim o svakome oveku; ali, koliko eznem da tebe gledam ja, 3660 toliko pred njim oseam
grozu neku i smatram ga za hulju, za varalicu zlog! Ako ga krivo bedim, nek oprosti mi Bog! 1
FAUST: Mora i takvih udaka da ima. MARGARETA: Moda; al' ne bih izdrala s njima. Samo
to preko praga kroi, podrugljivo rogai oi, a uz to i gnev iz njih seva; odmah se vidi da
sauea nema; na elu njemu napisano stoji 3670 da nikoga i nita ne voli to postoji. U tvom
naruju kakva je divota, sloboda, predana toplota, a pred njim duu neto stegne mi iznenada.
FAUST: Anele prepun slutnje! MARGARETA: To me svlada toliko da mi se ak ini, im se on
nae negde u blizini, da sam prestala da te volim! Sem toga, kad je tu, ne mogu da se molim, i to
mi srce razjeda i tre; 3680 i ti to osea, zar ne? FAUST: Ne podnosi ga, jednom reju!
MARGARETA: Moram sad poi. FAUST: O, zar nikad neu provesti miran tren uz grudi tvoje,
da nam se due, da nam se srca spoje? 12 MARGARETA: Ah, bar da spavam sama! Rado bih,
kada padne tama, odipila ti vrata, da ue u na dom; al' moja majka spava lakim snom, pa da
zatee poem nas, 3690 ja bih umrla, mislim, onaj as. FAUST: Anele, za to ima leka! Samo tri
kapi iz boice ove, ako ih pred no uspe u njenu au mleka, uljukae je u duboke snove.
MARGARETA: Za tebe, mili, uinila sve bih! Al' nadam se da ovo nee koditi njoj! FAUST:
Zar bih inae smeo da to predloim tebi? MARGARETA: Pogleda li me samo, dobri moj, neto
me goni, ne umem rei ta, 3700 da ti po volji inim, sva presrena zbog toga Toliko ve uinih
za te ja da skoro nieg vie i nema to bih mogla. (Ode.) (Pojavljuje se Mefistofeles).
MEFISTOFEJ1ES: Ode l' majmune? FAUST: Opet si pijunirao? MEFI STOFELES: Razgovor
ceo slatko sam razabrao: ispit je gos'in doktor polagao iz vere; i to e njemu, nadam se, i prijati.
Cure su prosto crkle udei preko mere da za svakoga znaju da l' je pobono skruen po starom
obiaju; 3710 jer misle: ko tu mora rep povijati, povijae ga i pred nama na kraju. FDUST: Zar
moe ti, udovinie, shvatiti kako li ovo verno bie divno, prepuno vere, koja njoj jedino
blaenstvo prua, svetaki mora patiti kad pomisli da najdrai je n>en izgubljen, da je pakla
plen? MEFISTOFELES: Natulno-ulno zacopani brate, na svoj prst tebe devojurak mota. 3720
FAUST: Nakazo-rugalice od ubrenja i vatre! MEFISTOFELES: A lica ita da je to divota! ta
joj to duu potresa i muti u drutvu mom, ne ume rei pravo, ali pod ovom mojom maskom sluti
smisao skriven, tajnu neku srie; osea da sam genije, dabome, a moda ak i sami avo. No, a
veeras - ? FAUST: ta te se to tie? MEFISTOFELES: Pa i ja uivam u tome! 3730 174 KRAJ
ESME Grstica i JJiza sa krazima. LIZA: O Varvari ti nisi zar ula ni rei? GRETICA: Ne. Ja
retko viam svet. LIZA: uh danas od Sibile - nesumnjiva je stvar! Izgubila je najzad cvet i avo
ju je uzeo pod svoje. Tako je to kad die nos do neba? GRETICA: Kako to? LIZA: Mani, bazdi!
A tako joj i treba: kad jede i kad pije, ona sad hrani dvoje. GRETICA: Ah! JZA: to je snae, to
je i zasluila Otkad se ve sa momkom onim druila! 3740 Vazda su nekud zajedno hodali, u sela
i na igranke se vodali! Smatrala sebe bogzna kol'ko finom, a on je astio kolaima i vinom;
uobrazila da je silna lepota, a nimalo obzira nije imala niti je znala ta je sramota no je sve
poklone njegove primala. To ti se tipkalo i cmakalo u slast; i sad, dabome, ode ast! 3750 175
GRKTICA: Jadnica! J1IZA: Jo i ali tu lou! Dok smo mi druge prele kraj banka i majke nas
nisu putale nou, ona je bila uz svog macanka; na klupici i u mranom tremu vreme im letelo u
trenu. E, sada neka spusti to malo svoga nosa i pokoru nek primi u koulji i bosa! GRETICA: On
e je sigurno uzeti za enu. J1IZA: Ba bi lud bio! Za momka okretnoga 3760 ima i drugde
oduke; sem toga, ve je i klisnuo. GRETICA: Pa to je runo. LIZA: Upeca li ga, provee se
tuno. Momci e njezin venac rastrgnuti, a mi emo joj slamu pred vratnice posuti. (Ode.)

GRETICA (polazei kui); Kako sam samo jezik dreila pre, kad bi neka devojka zgreila! Kako
za porugu tuem grehu sve rei mi nedovoljne behu! Kako sam crn greh ocrnjivala 3770 i u
crnjenju preterivala, i krstila se i vano puila, a sad se i sama grehu izruila! Al' - sve to na to
me prinudilo, ah, Boe, bilo je dobro i milo! 176 GRADSKI BEDEM U udubljenju u zidu kip
Bogorodice predstavljene kao Meg Lj1ogoza; pred kipom vaze sa cveem. GRETICA (stavlja
svee cvee u vaze): Boanska mati, ti koja iskusi kako se pati, s milou gledaj put jada mog!
Ti, srca prostreljena, slomljena, ucveljena, 3780 gleda raspetog sina svog. Jaue zbog svog sina
i gleda put visina da te oinski uslii Bog. Ko sluti bol to me smuti, od koga krv mi ljuto vri?
ta moje srce sneveseli, i zato drhti, i ta eli to samo ti zna, samo ti! 3790 U jutro i u vee
dua me penje, pee, grudi mi para ma! Srce se moje slama! Ah, tek to ostanem sama briznem
u pla, u pla. Saksije na svom prozoru orosih suzama, ah, kada ti ovo cvee u rano jutro brah.
3800 1 Kad mi u osvit dana u sobu sunce sja, emerom obrvana na postelji sedim ja. Pomozi!
Sramoti i smrti me ne daj! Boanska mati, ti koja iskusi kako se pati, milostivo na bedu moju
gledaj! NO. ULICA PRED GRETIINIM VRATIMA VALENTIN (vojnik, Gretiin brat):
Kada sam pre sa drutvom pio, mnogi hvalisavac tu je bio, 3810 i gomila veselih momaka buno
je slavila cvet devojaka zalivajui vinom tu hvalu - a ja sam, s laktom na astalu, u bezbednome
sedei miru sluao razmetanja na piru; pogladio bih s osmehom bradu, uzeo punu au vina i
rekb: Svi za svoje znadu! No da l' u carstvu jedna jedina 3820 nalii mojoj sestrici Greti, moe li
joj vode prineti? Tad bi se zveket aa zaorio, mnogi bi viknuli: Pravi je zborio, ona je dika celog
svog roda! A hvalie kb da bi polila voda. A sad! - da ovek upa kose, da prosto izae iz koe! peckaju zlobno i vrtei nosem svaka me hulja vreati moe! 3830 178 Kao lo dunik moram
da stojim, na svaku re sluajnu da se znojim! Pa makar prebio svu tu bagau. opet im ne smem
rei da lau. Ko se to amo unja i krade? Bie ih dvojica, tako mi brade! Ako je on to, ja u ga
epati za guu, smesta mora krepati! (Faust. Mefistofeles.) FAUST: Kako kroz prozor sakristije
one plaminja venog kandioca sjaj, 3840 pa trnui po rubovima tone u mrak to guta svaki
njegov kraj! Ovakva tmina mojom duom vlada. MEFISTOFELES: A ja sam pohotan kb neka
maka mlada to uz poarne lestvice se unja i mota oko zidova i bunja. Zaista orno priliku
motruckam da se projarcam malo i malo prokraduckam To mi ve celo telo podrhtava od divne
Valpurgine noi 3850 to preksutra e opet doi; tu barem svako zna zato ne spava. FAUST: A
da l* e dotle blago izgoniti to onde videh ga gde sja? MEFISTOFELES: Uskoro u ti sreu
pokloniti da ono upe izvue iz tla. Onomad tamo virnuh iz ista mira, puno je prekrasnph
talira. 19 FAUST: A nakit? Malen prsten bar da njim ukrasim svoju dragu vernu? 3860
MEFISTOFELES: Jest, videh onde nemu stvar, na nisku nalii bisernu. FAUST: E, tako valja!
Uvek mi je krivo kad odem njoj, a nisam je darivb. MEFI STOFELES: Ne treba zato da vas boli
glava to uivate u neem zabadava. A sad, dok nebo zvezdama se zlati, poujte jedno pravo
remek-delo: moralna pesma ta e, tvrdim smelo, jo jae glavu da joj obrlati. 3870 (Peva uz
gitaru.) ta li to radi Kata kraj draganovih vrata u sami osvit ran? Kb devica sad kree, al' kb
devica nee, bogme, izii van! U pamet, jadne lude! Kada se ono zbude, uzalud ve je sve. Tim
lopuama, znajte, 3880 samo sa burmom dajte to trae, a ne pre. VALENTIN (prilazi): Kog
mami ovde? Grom i pakb! Sevaj, prokleti opsenaru! Do vraga najpre tu gitaru! Za njom pevaa
isto tako! 10 MEFI STOFEL ES: Ode gitara! Nema od nje nita. VALENTIN: A sada da vam
rascopam elita! MEFISTOFELES (Faustu): Doktore, sad ne uzmii! Hodi! Dri se mene, da
ruku ti vodim. 3890 Napolje s maem! vrsto bodi! Ja u odbijati udarce sve! VALENTIN: De,
odbij ovaj! MEFISTOFELES: to da ne? VALENTIN: I ovaj! MEFISTOFELES: Svakako!
Odgovori! VALENTIN: Ovo je kb da se avo bori! ta je to? Ve mi je ruka sva kruta.
MEFISTOFELS (Faustu): Sad! VALENTIN (pada): Jao! MEFISTOFEJ1ES: Sklonismo cipova s
puta! A sada istac! Sad kidajmo: evo ve nastaje vika luda. S policijom se snalazim sjajno, 3900
al' teko s pretnjom bojeg suda. 181 MLPL (na irozoru): U POMO! GRKTICL (na prozoru):
Sveu! MLRTA (kao gore): Tuku se, psuju i maevima zamahuju. NLROD: Evo, ve jedan
mrtav pao! MARTA (izlazei): Gde su one ubice sad? GRETICA (izlazei): Ko lei ovde?
NAROD: Tvoj brat. GRETICA: Jao! O, Svemogui! kakav jad! VALENTIN: Umirem! Kratka
re, al' pre no se i kae, ovek mre. ene, to leleete vi? 3910 Hodite, poujte me svi! (Svi staju

oko njega.) Gretice, vidi, mlada ti si, pa ni pametna mnogo nisi, zabrljala si dosta. U poverenju
u ti rei: sad stazom bluda dalje krei, kad jednom ve drolja posta. 182 GREGICA: O, brate!
Boe! Zato sve to? VALENTIN: Ne prljaj boje ime sveto! Naalost, zbi se to se zbi, 3920 a
bie kako mora biti. S jednim zapoe kriom ti, za njim e drugi pohrliti, a kad s njih deset
legne tako, imae te u gradu svako. Kad se sramota rodi, ponu brino od sveta da je kriju,
navlae joj koprenu nonu preko glave i uiju; tavie, eli je zatrti svak. 3930 Al' kad poraste i
ojaa, gologlava i danju koraa, mada je tad i gra ak. to joj runije lice biva, to se manje od
svetlosti skriva. Zaista vidam, idu dani kad e se graani valjani od tebe sklanjati, javne ene, kb
od leine okuene. Klonue ti srce u grudima 3940 kad stane oi u oi s ljudima! Nee nositi
nakit od zlata ni nabranu ipku oko vrata! Na igranci nee svilom utati, u crkvi te nee pred
oltar putati! U mraan kut e prognana biti, me bogalje se i prosjake skriti, pa ako ti posle i
oprosti Bog, prokleta bie za veka svog! 1 MLRTA: Bolje od Boga milost prosite! 3950
Huljenjem njemu ne prkosite! VALENTIN: Ah, motko suva, pezo drska, da mi je da ti kosti
smrskam! Tad bi me, nadam se, Gospod razreio svega to sam ikada zgreio. GRETICA: Brate!
Kakva paklena muka! VALENTIN: Kaem ti, ne plai niti kukaj! Najgore si mi srce posekla
time to si se asti odrekla. Sad kreem, svladan smrtnim snom, 3960 ko estit vojnik Bogu
svom. (Umira) KATEDRALA Sluba boija, orgulje i pojanje, Gretica meu gomilom naroda.
Zao duh iza Gretice. ZAO DUH: Koliko si se oseala drukije, Gretice, dok si ovde jo nevina
oltaru prilazila, dok si iz knjiice pohabane molitve tepala, srca upola obuzetog igrama dejim,
upola Bogom! Gretice! Gde ti je glava? 3970 U tvome srcu kojeg li zloinstva? Moli li se za
duu svoje majke, 1 koja se tvojom krivicom u snu prenela do dugog, dugog muenja? ija je
krv na tvome pragu? - A pod srcem tvojim zar se ve ne budi i ne bubri nov ivot, straei tebe i
sebe prisustvom punim strepnje? 3980 GRETICA: Jao! Jao! Kad bih se mogla otresti misli to su
me skolile sa svih strana! HOR: Bjeb 1gae, e v a 8o1ueg baespp t Eaua . (Orgulje.) ZAO
DUH: Jarost te obuzima! Truba se razlee! Grobovi podrhtavaju! I tvoje srce, iz mira praha i
pepela vaskrslo u muke ognjene, budi se i drhti! GRETICA: to nisam daleko odavde! Kao da
mi orgulja zvuk preseca dah. a pesma mi kida najdublji kutak srca. HOR: Ji... I kada sudija
zauzme svoje mesto, obelodanie se sve to je skriveno, nita nee ostati nekanjeno. 4012 4014 - ()(1 zit gtzeg... : ta u onda rei ja bednik, koga u zatitnika prizvati u pomo kada ak
ni pravednik nee biti sigu- ran? 4021 - Boicu: boicu sa miril>avim solima za udisanje kad je
oveku zlo. 253 Prel 4022 - V a l p u r g i n a >10 : vid. naiomenu uz stih 2709 Harc: vid.
napomenu uz stih 2218 - irke; Elend: dva sela kroz koja vodi put za Broken. - Scena je nastala
1799 - 1806. 4022 - 4023 - Po narodnom verovanju, veci i vetice jau na metlama, jarevima i
vilama. 4042 - 4048 - Lutajii plamen, svetlost lutalica: zapravo, prirodna pojava
samozapaJvivanja gasa koji nastaje od truljenja u movarnim predelima i tresetitima; po
narodnom verovanju, zao duh koji mami ljude da zalutaju. 4071 - 4072 - Njuke stenja hru...:
dve stene blizu sela irkea u Harcu zovu se Hrkai (bspagseg). 4110 - 4127 - Mamon: vid.
napomenu uz stih 1683; u stihu 4127 znaenje je: pakleni knez zlata. 4111 -4122 - Opis rudnih
ila dok u jo tenom stanju, poput lave, probijaju iz zemlje, granaju se i ovravaju. 4130 4131 - Besni gosti, straan vihor: divlja povorka vetaca i vetica iji prolazak izaziva oluju.
4151 - Broken: vid, napomenu uz stih 2218. 4154 - Urijan: severnonemako ime za avola. 4157
- Baubo: dadilja grke boginje Demetre, koju je razveseljavala nepristojnim alama; u jeziku
nemake knjievnosti jo pre Getea naziv za razuzdanu enu. Ovde ime vetice. 4159 - Ironina i
svetogrdna parafraza jedne reenice iz Novog zaveta (Rimljanima poslanica, 13, 7; u Vukovom
prevodu: a kome ast, ast"). 4163 - Ilzeltajn: stena pod Brokenom. 4172 - U guvi trudne
vetice raaju mrtvoroenad. 4181 -4184-Re je, svakako, o biima koja jo nisu uspela
dasasvim postanu vetice; da li je, moda, posredi neka konkretna aluzija na savremene prilike nije moglo biti utvreno. 4189 - 4195 - Kao u prethodnom sluaju, tako ni ovde nije poznato na
ta se aluzija odnosi - ukoliko je aluzija (na ta bi navodilo i vremensko odreenje: trista leta",
to je dovoeno, sa slabim uspehom, u vezu sa reformacijom). 4204 - Mast: mast kojom vetice
premazuju metle ili vile na kojima jau. 4219 - Sintagmom sinjor-Daba" prevedeno je ime
Foland, to u starom nemakom jeziku znai zavodnik" i sinonim je za avola. 4233 - Gete je

prvobitno nameravao da Fausta u ovoj sceni dovede i pred vrhovnog avola, Satanu, ali je od te
namere odustao. 4260 - Podvezica: engleski orden podvezice. 4272 - 4283 - General, Ministar i
Skorojevi su predstavnici tri tipa emigranata posle Fancuske revolucije, to jest tri tipa politikih
reakcionara. Reakcionarne poglede zastupa i Autor (stihovi 4284 - 4287), predstavnik
prevazienog prosvetiteljstva. 254 4288 - 4291 - Mefistove rei treba shvatiti kao parodiju onoga
to su govorili General, Minisgar, Skorojevi i Dutor. 4315 - Lilita: po jevrejskom predanju, prva
Adamova ena; poto je napustila Adama. postala je ljubavnica vrhovnog avola. 4317 - Lepa
kosa: prema narodnom verovanju, u kosi je sedite vetiije snage. 4324 - Mefisto je ovde
svakako gurnuo Fausta do najnie take moralnog pada. Meutim, gria savesti je u Faustu jo
dovoljno jaka da ga otrgne i usmeri mu imaginaciju ka Gretinom liku (stih 4380 i D). 4325 - Dve
jabuice: metafora za enske grudi, u isti mah aluzija na jabuku sa drveta saznanja u raju. 4340 Proktofantazmist: Geteova kovanica prema grkom, koja znai: onaj ko zadnjicom gleda
duhove" (vid. napomenu uz stihove 4368 - 4371). Likom Proktofantazmista ismeva se nemaki
prosvstitelj Fridrih Nikolaj (1733 - 1811), koji se na grub i ogranien nain borio protiv
iracionalizma i sentimentalizma. Napadali su ga i podsmevali su mu se, osim Getea, i Herder,
Fihte, braa legel i drugi. Nikolaj je sasvim primitivno i plitko branio stanovite da ne postoji
nita to nije dostupno ulima i to se ne moe pojmiti obinim razumom. 4351 - U svom starom
mlinu: - misli se na Nikolajevu izdavaku knjiaru ili na njegov vrlo uticajan asopis 'Opta
Nemaka biblioteka" 4357 - Tegel: mesto kraj Berlina gde se nalazio zamak Vilhelma Humbolta.
O pojavama duhova u tom zamku Nikolaj je pisao 1799. 4365 - Knjiga putovanja: Nikolaj je bio
poznat po svom preopirnom, dvanaestotomnom Opisu jednog putovanja kroz Nemaku i
vajcarsku (1783 - 1796). 4368 - 4371 - Nikolaj je u svom pomenutom lanku iz 1799.
preporuivao da se protiv aveti i privienja stavljaju pijavice na zadnji deo tela. 4378 - Glavno
da mii nije bio siv: to jest, da nije bio obian. 4387 - Idol: ovde u znaenju: varljiva senka,
privienje iz Donjeg sveta. 4391 - Meduza: jedna od triju Gorgona, u grkoj mitologiji krilatih
devojaka strana lika, sa zmijama umesto kose i sa pogledom koji kameni. Glavu joj je odsekao
polubog Persej (upor. stih 4405). 4400 - 4402 - Anticipacija Gretinog pogubljenja. 4408 - Prater:
zabavni park u Beu, osnovan krajem XVIII veka 4411 - Servibilis: usluan ovek, onaj ko se
namee svojom uslunou, Sa n Valpurgin e noi . - Scena isprva nije bila namenjena za Fausta.
Napisana 1797. u stilu Ksenija/ koje su bile objavljene 1796, ova scena je bila predviena za
objavljivanje u ilerovom Almanahu Muza, takoe u obliku epigrama pod naslovom Ksenije.
Kako je iler 2 savetovao Geteu da odustane od toga, smagrajui da je dosta bilo polemike Gete,
Je reio da San Valpurgine noi unese u Fausta. kao dodatak Valpurginoj noi. Ni sa Faustom ova
scena kema organske veze. Spoljanji, ali labav okvir ini scenski prikaz pomirenja vilinskog
kralja Oberona i vilinske kraljice 'Gitanije (likovi iz ekspirovog Sna letnje noi i, kasnije, iz
Vilandovog speva Oberon i iz jedne savremene nemake operete). U taj okvir uneseni su, kao
gosti na sveanosti, likovi savremenika koji se izlau podsmehu. Aluzije izvesnog dela stihova
danas vie nije moguno razumeti, odnosno pouzdano utvrditi na koga se odnose. - Puk je
vilenjak iz Sna letnje noi, dok Arijel, vazduni duh, potie iz drugog ekspirovog komada, iz
Eure 4421 - Miding: Johan Martin Miding (umro 1782), vajmarski dvorski stolar, pomonik
Geteov u vajmarskom amaterskom dvorskom pozo- ritu. - Midingova deca: pozorini
dekorateri; oni e se danas odmarati zato to predstava ne zahteva mnogo dekora. 4448 RopGtpo-. najjae, svom snagom. 4448 - 4451 - Orkestar, sastavljen od ivotinja, opisuje sam
sebe. 4464 - Radoznali putitik. Nikolaj (vid. napomenu uz stih 4365). 4468 - Pravoveriik : grof
Fridrih Leopold tolberg (1750 - 1819), koji je sa hrianske take gledita napadao paganstvo"
u ilerovoj pesmi Bogovi Grke. 4472 - Umetnik sa Severa: izraava enju samog Getea. Gete
je 1797. nameravao da ponovo putuje u Italiju. 4484 - Matrona: starija udata ena koja dri do
ugleda i dostojanstva. 4492 - Vetrokaz: kolebljivac koji, prema prilikama, zaas potpuno promeni
miljenje. U stihovima 4492 - 4495 on hvali vetiji skup na Brokenu, a u stihovima 4496 - 4499
najotrije ga osuuje. 4500 - Ksenije (grki: darovi gostima): naziv zbirke zajedljivih epigrama
koju su zajedniki napisadi Gete i iler, ismevajui mnoge savremene knjievnike i filozofe.
Upor. optu napomenu uz San Valpurgine noi. 4504 - Henings August fon Henings (1746 -

1826), dansko-holtajnski dravnik, izdava asopisa Genije doba i autor pesnike zbirke
Muzaget (Voa Muza). Napadao je kao prosvetitelj, a u ime hrianstva, ilera i uopte
vajmarski klasini pravac, a Gete i iler su ga ismejali u Ksenijama. 4508 - Muzaget : vid.
napomenu uz stih 4504. 4512 - Negdanji genije doba: vid. napomenu uz stih 4504. 4514 Parnas: grka planina, po helenskoj mitologiji sedite Apolona i muza, pa otuda i sinonim za
pesnitvo. Ironino se uzima da je Bloksberg (= Broken), dakle sedite vetica, za Nemce ono to
je za Grke Parnas, a uz to se aludira i na sve vei broj nedarovitih pesnika. 2 4516 - 4519 Stihovi se odnose na Fridriha Nikolaja (vid. napomenu uz stih 4340). Nikolaj se kao prosvetitelj
borio i protiv katolicizma i jezuita. 4520 - dral: prema Geteovoj izjavi Ekermanu od 17. II
1829. pod dralom se misli na Johana Kaspara Lavatera (1741 - 1801), poznatog fizionomiara.
(Po nainu svog hoda i optem izgledu Lavater je gtodseao Getea na drala.) Gete i Lavater su
isprva bili prijatelji, ali kasnije je Gete prekinuo to prijateljstvo, prvenstveno zbog Lavaterovog
pobonjatva. 4524 - 4527 - Sveteko udo: verovatno sam Gete. Stihovi se odnose na Lavatera.
4528 - 4539 - Sve tri strofe se odnose na filozofe koji se odmah zatim pojavljuju. 4539 - Orfej:
grki mitski peva, koji je pesmom i sviranjem na liri krotio ivotinje i pokretao stenje i drvee.
4540 - 4559 - Ismevanje predstavnika raznih pravaca ondanje nemake filozofije i njihovog
odnosa prema problemu postojanja avola. Dogmatiar, u smislu pretkantovske metafizike, na
osnovu toga to postoji pojam o avolu zakljuuje da i sam avo mora postojati (na isti nain je
izvoen i tzv. ontoloki dokaz o postojanju Boga). Idealist zastupa Fihteovo uenje o svetu kao o
proizvodu naeg Ja, realizaciji procesa nae svesti; ako je tako, zakljuuje Gete, idealist mora
sma- trati da je sam lud ukoliko mu se svet ini takvim. Realist je plitak empiriar koji se dri
samo neposredno opipljivih injenica, pa ga sad, pred otelovljenom iracionalnou vetiijeg
skupa, izdaju noge jer gube oslonac u stvarnosti. Supranaturalisti zastupaju gledite o postojanju
drugog sveta izvan stvarnosti dostupne naim ulima; teistiki filozofi (naroito Fridrih Hajnrih
Jakobi) brane to gledite pozivajui se na ljudsko verovanje i oseanje; ukoliko, dakle,
supranaturalist pred sobom vidi avola, on se osea potvren u svom verovanju u postojanje
drugog sveta, pa tako sme izvesti i zakljuak o postojanju Boga. Skeptiar se osea saveznikom
avola jer i ovaj porie mogunost da ljudi dou do blaga", to jest do objektivnog saznanja
stvarnosti. 4560 - 4563 - Kapelnik opominje svoj orkestar verovatno stoga to je ovaj izgubio
takt sluajui zbrkane filozofske izjave. 4564 - 4583 - Predstavnici pet politikih tipova posle
Francuske revolucije. Okretni ili BezbrinI' (u originalu bapkboisj") su oni koji lako menjaju
ubeenja: Bespomoni su francuski emigranti, bivi dvorani, kojima su sada nestali izvori
prihoda; Svetlostilutadice su politiki skorojevii; Meteor je predstavnik palih politiara koji
trae pomo; Masivni su predstavnici revolucionarnih masa: oni ele da raiste sa prethodno
pomenutim tipovima. 4591 - Ruinjak: u Vilandovom Oberonu zamak vilenjaka se nalazi na
breuljku obraslom ruama. 4592 - Rpipo; najtie. - Dolaskom zore i jutarnjeg povetarca cela
se arolija rasplinjuje. 4596 - 4601 - Scena No, nastala je na osnovu podsticaja iz scens sa
vsticama u Magbetu i iz Birgerovs balade Lenora, Scena ukazuje na budue Gretino iogubljsnje;
vetiie na gubilitu pa
odistiki podraavaju sveteniku slubu. 4609 - 4617 - Margareta peva narodnu pesmu iz bajke
o klekovom bunu. Sadrinski pesma nema veze sa Gretinom tragedijom, ali karakterie stanje
njenog pomraenog uma, isto onako kao to to ine Ofelijine pesme u Hamletu. 4645 - 4648 Greta sad pretnostavlja da pesmu o klekovom bunu nije pevala ona nego da ju je sluala od
drugih i da u toj pesmi ljudi ine aluziju na njen greh; inae, puke iesme o zloincima, posebno
o edoubicama, bile su veoma este sve do Geteovog doba, pa i kasnije. 4795 - Pruti se lomi,
zvono jei: prilikom pogubljenja zvonilo je zvono, a sudija je nad osuenikovom glavom lomio
beo tapi i bacao mu ga pred noge. 4798 - 4799 - Posmatrai pogubljenja se trzaju, kao da
delatovo seivo leti i prema njihovom vratu. 4805 - Moji se konji jee: napolju ekaju konjiutvare, koje je Mefisto tu doveo da na njima pobegnu Faust i Margareta; meutim, sablasni konji
e se u osvit dana rasplinuti. 4809 - Sred ovog svetog mest svetog za Gregu, jer je to mesto
njenog pokajanja i ispatanja. 4821 - Reima Osuen je" (tj. Faust) zavrava se narodni komad
o doktoru Faustu. Rei Spasena je" (Margareta) Gete je dodao tek u izdanju od 1808. Branimir

IVOJINOVI 258 HRONOLOGIJA GETEOVOG IVOTA 1749: Johan Volfgang Gete roen
js 28. avgusta u Frankfurtu na Majni. Roditelji: Johan Kaspar Gete, doktor irava i gitularni
dvorski savetnik (1710-1782), i Katarina Elizabeta, roena Tekstor (1731-1808). 1755-1765:
Privatno ui kolu u Frankfurtu. 1765-1768: Studira prava u Lajpcigu. Pie knjigu pesama Anets
i komad ud zaljubljenog. 1768/69: U Frankfurtu je preko Suzane fon Kletenberg (UO P
KJeiepeg^, 1723-1774) doao u dodir sa idejama pijetizma. Pie komad Sukrivci. 1770/71: U
trazburgu, gde zavrava studije. Upoznaje Johana Gotfrida Herdera (1744-1803), koji mu
ukazuje na ekspira, Osijana i narodnu poeziju. Upoznaje Frideriku Brion (1752-1813), u koju
se zaljubljuje. Nastaje ciklus pesama posveenih Frideriki. 1771-1775: U Frankfurtu.
Sprijateljuje sa kritiarem Joh anom Hajnrihom Merkom (Megsk, 1741 -1791). 1771: 14.
oktobra dri govor Povodom ekspirovog dana. Pie dramu Gec od Berlihingena. 1772: Od maja
do septembra radi kao praktikant u Vrhovnom sudu u Veclaru. Upoznaje arlotu Buf (ViGG,
1753-1828) i u nju se zaljubljuje. Objavljuje lanak O nemakom neimarstvu. Nastaju himne
Putnik, Putnikova pesma u oluji, Pesma o Muhamedu. 1773: Prerauje i objavljuje dramu Gec
od Berlihingena. Poinje rad na Faustu. Pie satirini komad Bogovi, heroji iViland. Nastaju
dramski fragmenti o Prometeju i Muhamedu. 1774: Pie i objavljuje roman Patnje mladoga
Vertera i dramu Klavigo. Preko leta putuje niz Rajnu - pie himne Prometej i Koijau Kronosu i
baladu Kralj u Tuli. 1775: Veridba sa Elizabe t (Lili) eneman (bsOpetapp, 1758-1817). U maju
kree na putovanje po vajcarskoj . - Pis pesmu Na jezeru. 11oinje rad na drami Ngmont.
Prevodi Hasanagincu. - Raskida veridbu sa JTili eneman. Vajmarski VOJ- 2 9 noda Karl August
ga poziva u Vajmar. 30. oktobra polazi iz Frankfurta, 7. novembra stis u Vajmar, gde e, uz
kraa prekilanja, ostagi do kraja ivota. 1776: Dobija titulu tajnog legacionog savetnika. - Herder
dolazi u Vajmar. Unoznaje arlotu fon tajn (bget, 1742- 1827). 11ie pesme Vonja morem,
arloti fon tajn (to iam dads vid dublji i vei i jednoinku Brat i sestra. Objavljuje komad
Stela. 1777: Poinje rad na romanu Pozorino poslanje Vilhelma Majstera Pie pesmu Put na
Harc u zimu. 1778: Putuje za Berlin i Potsdam. Pie baladu Ribar. Zavrava nekoliko scena
Egmonta. 1779: Sa vojvodom Karlom Augustom putuje u vajcarsku. Preuzima vosnjs ratns
komisije i direkcijs za grasnje puteva. Naimenovan je za tajnog savetnika. Pie dramu u prozi
Ifigenija na Tavridi. Na premijeri 6. aprila Gete igra Oresta. Pie Pesmu duhova nad vodama.
1780: Poinje rad na drami Torkvato Taso. Pie Putnikovu pesmu pred no (Obujmio planinu /
dubok muk...). 1782: Dobija plemiku titulu od Josifa II. Intenzivno se bavi prirodnjakim
studijama. 1783 : Pie pesme Peva, Boansko, Harfist (Ko nije su- zom kruh kropio svoj...)
Minjon (O zna li zemlju...). 1784: Otkriva meuvilinu kost kod oveka. Pie pesmu Posveta
(Jutro me svojim koracima prenu...). 1785: Zavrava Pozorino poslanje Vilhelma Majstera.
1786 - 1788: Putuje u Italiju. Boravi u Rimu. Sprijateljuje se sa slikarem Hajnrihom Vilhelmom
Tibajnom (T18set, 1751-1829), slikarkom Angelikom Kaufman (Kaipapp 1741- 1807),
piscem Karlom Filipom Moricem (MogIh, 1757-1793) i slikarem i istoriarem umetnosti
Hajnrihom Majerom (Meueg, 1759-1832). Zavrava stihovanu verziju Ifigenije na Tavridi. 1787:
Zavrava Egmonta. Nastavlja rad na Torkvatu Tasu i Faustu. 1788: Vraa se u Vajmar. Osloboen
je gotovo svih administrativnih obaveza. Upoznaje Kristijanu Vulpius. Prekida skoro sve
kontakte sa arlotom fon tajn. Pie Rimske elegije. - Prvi susret sa ilerom. 1789: iler dolazi
na Jenski univerziget kao profesor istorije. Zavrava Torkvata Tasa. 25. decembra Kristijana mu
raa sina Kristijana Augusta. 2 1750: Drugi boravak u Italiji. Pie Veneiijanske eiigrame.
Objavljuje fragment Fausta. Bavi se optikom (uenje o bojama), botanikom i uporednom
anagomijom. 1791: Poverena mu je uprava nad vajmarskim dvorskim pozoritem. Pie komad
Veliki Kopt. Objavljuje Nriloge opgiii I deo. 1792: Uestvuje u vojnom pohodu na Francusku.
Bavi se optikom. 1793: Uestvuje u opsadi Majnca. Pie satirini ep Lisap Rajneke i dramu
Graanin ~ general. 1794: Poinje intenzivnu saradnju sa ilerom. Prerauje Vilhelma Majstera.
1795: Radi, zajedno sa ilerom, na zbirci epigrama Ksenije. 17%; Zavrava sa ilerom zbirku
Ksenija, koju objavljuje u ilerovom Almanahu muza za 1797". Zavrava i objavljuje Godine
uenja Vilhelma Majstera. Poinje da pie ep Herman i Doroteja. 1797: Bavi se optikom. Trei
put putuje u vajcarsku. Radi na Faustu. Zavrava i objavljuje Hermana i Doroteju. U ilerovom

Almanahu muza za 1797." Zavrava i objavljuje balade Kopa blaga, Legenda, Korintska
nevesta, Bog i bajadera i arobnjakov uenik. 1798: Radi na Faustu. - Poinje da ureuje asopis
Propileje" (do 1800). Reira ilerov Valentajnov logor kojim se otvara renovirano vajmarsko
pozorite. 1799: Poinje da pie dramu Vanbrana ki. 1800: Radi na drugom delu Fausta. 1801:
Intenzivno radi na Faustu. 1802: Radi na drami Vanbrana ki. Bavi se uporednom anatomijom.
Pie pesmu Dua sveta. 1803: Premijera drame Vanbrana ki. - Poseuje ga Madam de Stal.
Pie pesme Uteha u suzama i Trajnost u promeni. 1804: Bavi se optikom. Priprema esej o
Vinkelmanu. 1805: 9. maja umro je iler. 1806: Intenzivno se bavi optikom. Zavrava prvi deo
Fausta. Venava se sa Kristijanom Vulpius. 1807: Poinje rad na romanu Godine putovanja
Vilhelma Majstera i sveanoj igri Pandora. Pie ciklus Soneti. 1808: Susree se sa Napoleonom u
Erfurtu i Vajmaru. Zavrava Pandoru i Sonete. Radi na romanu Izbor po srodnosti. Objavljuje
prvi deo Fausta. 1809: Radi na Uenju o bojama. Zavrava i objavljuje Izbor 110 SrODNOSTI.
1810: Zavrana i objavljuje Usnje o bojama. Radi na autobiogafiji Poezija i istipa i romaiu
Godine lutanja Vilhslma Majstera. 1811: ObjavJuje prvi deo autobiografije Poezija i istina.
1812: Sa Betovenom se susree u Teplicama. Objavljuje drugi deo Poezije i istins. 1813: Poinje
da pie Putovanje po Italiji. Zavrava trei deo Poezije i istine. 1814: Pie sveanu igru Buenje
Epimenida. Poinje rad na ciklusu pesama Zapadno-istoni divan. Upoznaje Marijanu fon
Vilemer (UO P HUeeg , 1784-1860). 1815: Intenzivno radi na Zapadno-istonom divanu.
Preuzima upravu nad svim naunim i kulturnim ustanovama u vajmarskom velikom vojvodstvu.
1816: 6. juna umire mu supruga Kristijana. Nastavlja rad na Zapadno-istonom divanu. Radi na
Putovanju po Italiji i Faustu. Zavrava esej ekspir ~ i nikda kraja! Poinje da izdaje asopis O
umetnosti i starini" (do 1832, izalo je 16 svezaka). 1817: Nastavlja rad na Zapadno-istonom
divanu. Zavrava Putovanje o Italiji. Pie pesmu Orfike iskonske rei. Pokree asopis O
prirodnim naukama uopte, posebno o morfologiji." 1818: Radi na Zapadno-istonom divanu.
1819: Zavrava i objavljuje Zapadno-istoni divan. Radi na Pohodu u Francusku. 1820:
Nastavlja rad na Godinama lutanja Vilhelma Majstera. Objavljuje deo Pitomih ksenija. 1821:
Upoznaje Ulriku fon Leveco (UOP 1HUE&O\U, 1804-1899). Nastavlja rad na Poeziji i istini,
Pohodu u Francusku i Pitomim ksenijama. Objavljuje prvi deo Godina lutanja Vilhelma
Majstera. 1822: ObjavLzuje autobiografska dela Pohod u Francusku i Opsada Majnca. 1823:
Johan Neter Vkerman (Eskegapp, 1792-1854), Geteov sekrstar, poinje da belei razgovore sa
njim. Nastaje pesma Elegija. 1824: Bavi se srnskom narodnom poezijom. 15. februara ga
poseuje Vuk Karaci. 1825: Nastavlja rad na Poeziji i istini i Faustu. Objavljuje danak Srisks
pesme. 1826: Radi na drugom delu Fausta. Pie prinovetku Novela. 262 1827: 6. januara umire
arlota fon tajn. Nasgavlja rad na Faustu i Godinama lutanja Vilhelma Majsgera. 1828: 14. juna
umire vojvoda Karl August. Dalji rad na Faustu i Godinama lutanja Vilhslma Majstera. Nastaju
dornburke elegije ( Punome messcu o roaju i Zorom,kada magle vso...). Zavrava Novelu.
1829: Zavrava Godine lutanja Vilhelma Majstera i Putovanje po Italiji. Nastavlja rad na drugom
delu Fausta. 29. avgusta je premijera prvog dela Fausta u Vajmaru. 1830: Pie drugi deo Fausta i
etvti deo Poezije i istine. 26. oktobra u Rimu umire mu sin August. Krajem godine Gete se
teko razboljeva. 1831: Zavrava drugi deo Fausta i etvrti deo Poezije i istine. 1832: Gete umire
22. marta. Sahranjen je 26. marta u Vajmaru. VANIJA LITERATURA o Faustu na
srpskohrvatskom jeziku MILO TRIVUNAC, Geteov Faust". Knjievna studija, Beograd 1921.
TOMAS MAN, O Geteovom Faustu. V: T. Man, Stvaraoci i dela, Novi Sad 1952, str. 152 - 198.
GEORG LUKA, Studije o Faustu". U: G. Luka, Gete i i>egovo doba, Sarajevo 1956, str. 145
- 243 VOJISLAV URI, Geteov FausG'. Letopis Matice srpske, 134/1958 SSS1.HHH11, 6,
str. 512 - 527. Ponovljeno u: Faust. Prev. dr Ilija Mamuzi, Beograd 1958, str. 7 - 22, Faust. Prvi
deo. Prev. Branimir ivojinovi, Beograd 1980, str. VII - XXVII. ZORAN
KONSTANTINOVI, Predgovor. U: Faust. Tragedija PrepevMilana Savia u redakciji Anice
Savi-Rebac, Beograd 1968, str. 5-40; dru- go izdanje 1974. JOSIP VIDMAR, O Geteovom
Faustu". U: J. Vidmar, Dramaturki zapisi, Novi Sad 1968, str. 43 - 58. MILJAN MOJAEVI,
Poiovo itajui FaustaStvaranje, Titograd, 24/1969, str. 808 - 820; ponovljeno u: M. Mojaevi,
Iz nemake knjievnosti i nauke o njoj, Beograd 1974, str. 32 - 44 ZDENKO KREB, Pogovor.

U: Faust. I i II DEO.Prevod Tpo 81G0221. (Redakcija I dela: Dobria Cesari; redakcija II dela
dr Ton Smerdel), Zagreb 1970, str. 641-697. MIJBAN MOJAEVI, Predgovor. U: Faust. Prvi
deo. Dvojezino izdanje.Preveo u prozi Ognjan M. Radovi, Beograd 1979, str. 7 - 26. MIRKO
KRIVOKAPI, Faust" - vrhunac Geteovog stvaralatva. U: Faust I - II, preveo B.ivojinovi,
Podgorica 1997, str. 511 - 546. Branimir ivojiiovi 264 SADRAJ Predgovor (Mirko
Krivokapi) 5 FAUST prvi deo 31 Posveta 33 Predigra u pozoritu 35 Prolog na nebu 42 Prvi
deo tragedije 47 Pred gradskom kapijom 62 Radna soba 75 Auerbahov podrum u Lajpcigu 107
Vetiina kuhinja 121 etalite 140 Susetkina kua 143 Bata 153 Batenska kuica 160 uma i
peina 161 Tretiina soba 167 Martina bata 168 Tradski bedem 177 No. Ulica pred Gretiinim
vratima 178 Katedrala 184 Valpurgina no 186 San Valpurgine noi ili zlatna svadba Oberona i
Titanije 201 Tmuran dan. Polje 208 Tamnica 211 Iogovor 221 Faust (Mirko Krivokapi) 223
Napomene (Branimir ivojinovi) 245 Hronologija Geteovo1*ivota (Mirko Krivokapi) . 259
Vanija literatura o Faustu na srpskohrvatskom jeziku (Branimir ivojinovi) . . 264 2