Dr.

Don G r ej

D tC A
SU IZ
RAJA
Vestine Pozitivnog vaspitanja, koje
e vam pomoi da podignete
zdravo, pristojno i srecno dete
Prevod s engleskog Dragana
Stojanovi i aa Novakovi

Redaktura prevoda
Sran Krsti

Naslov Originala: John Gray, Ph.D.

CHILDREN ARE FROM HEAVEN
Positive parenting skills for raising sooperative,
confident, and compassionate children
Copvright originala: 1999. By MarsProductions, Inc.
Copvright za Jugoslaviju: IP "ESOTHERIA" Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja zadrava izdava.

Izdava: IP "ESOTHERIA", Beograd, uz saradnju sa

"MO KNJIGE", Beograd
Glavni i odgovorni urednik: Vladimir Madi

Lektura i korektura: aa Novakovi

Direktor produkcije: Sran Krsti

tampa: RUBIKON, Novi Beograd

Prvo izdanje Beograd 2001.

YUISBN 86-7348-066-3

Ova knjiga je sa velikom ljubavlju i panjom posveena

mojoj supruzi Boni Grej. Ne bih mogao napisati ovu knjigu
bez njene mudrosti i uviavnosti. Njena ljubav, radost i sjaj
nisu obasjali samo moj ivot ve i ivote nae dece.

SAD RAJ

Zahvalnice
Uvod
1 Deca Su iz Raja

Svako dete ima svoje jedinstvene probleme

Pet poruka pozitivnog vaspitanja Vizija
mogunosti
2 Kako Primeniti Pet Poruka Pozitivnog
Vaspitanja na Najbolji Nain

Pritisak vaspitanja
Ponovno izumevanje vaspitanja
Kratka istorija vaspitanja
Nasilje raa nasilje
Zato deca postaju neposluna
i neodgovorna
Globalni osvrt na savest
3 Nove Vetine u Ostvarivanju Saradnje

Zamolite, ne naredujte i ne zahtevajte

Koristite "Da li bi" a ne "Hajde"
Odustanite od retorikih pitanja

1
5
1
7

3
3
3
4
3
8
4
8
5
0
5
1
5
2
5
4
5
5
5
9
6
1
6
5
6
5
6
6
6
9

Sadraj

Budite direktni
Nemojte objanjavati
Nemojte drati pridike
Ne koristite oseanja u svrhu manipulacije
Magina re koja stvara saradnju
Kratak pregled i praksa navedenog
Sta raditi kada se deca opiru?
4 Nove Vetine Kojima se Otpor Svodi na Minimum

71
73
48
75
77
78
80
81

etiri vetine kojima se otpor svodi na minimum

82
etiri vrste temperamenta
83
Osetljivoj deci potrebni su sluanje i razumevanje
83
Aktivnoj deci potrebni su priprema i organizacija
86
Radoznaloj deci potrebni su odvlaenje panje
i pravilno usmeravanje
91
Dar pevanja
92
Zadovoljstvo kunih obaveza
93
Dar itanja
71
Korienje taktike skretanja panje radi
preusmeravanja panje
96
Prijemivoj deci potrebni su rituali i ritam
99
Ljubavni rituali
101
Praktini rituali
104
Kako da deci damo ono to im treba
105
5 Nove Vetine za Poboljanje Komunikacije

106

Zato se deca opiru

Odvojite vreme da sasluate svoju decu
Dva uslova
Vaspitanje vrste ruke
Vaspitanje meke ruke
Kako odloiti nagradu
Kako udovoljiti potrebama dece

107
108
110
112
115
118
120

Sadraj
6 Nove Vestine ra Poveanje Motivacije

122

Kratak pregled kanjavanja

Kada i gde je kazna pokazala rezultate
Pozitivna strana kaijavanja
Jednostavan dokaz
Alternativa kazni je nagrada
Dva razloga zbog kojih se deca loe ponaaju
Zato davanje nagrada uspeva
Negativne konotacije
"Uhvatite" vae dete kada radi
neto dobro i ispravno
Magija nagrada
Zato se deca opiru naem smeravanju
Razumevanje nagrada
Nagrade u skladu sa temperamentima
Primeri nagrada
Uvek imajte skriveni adut u rukavu
Lista nagrada
Uobiajeni obrasci
Nagraivanje tinejdera
Kako se postaviti prema zahtevnom
detetu na javnom mestu
Nagrade su kao poslastice
Uenje iz posledica
Strah od nagrada

123
124
125
127
128
130
131
132

7 Nove Vestine za Uspostavljanje Vodee Uloge

155

Kako dazapovedamo
Ne koristite oseanja u svrhu zapovedanja
U redu je praviti greke
Kada emocije nisu od pomoi
Vikanje ne pomas

135
137
138
139
142
143
144
145
147
148
149
150
151
153
155
157
158
159
159

Sadraj

Neka vam komande budu pozitivne

Zapovedajte ali ne objanjavajte
Nareivanje tinejderima
Razlozi i otpor
Bolji nain naredbe
Poveanje saradnje
Kako da izaberemo prave bitke
8 Nove Vetinc za Zadravanje Kontrole

Potreba za tajm-autom
Kako se osloboditi negativnih emocija
Idealan tajm-aut
Objanjenje termina tajm-aut
etiri uobiajene greke
Isuvie tajm-auta
Nedovoljno tajm-auta
Oekujete da vae dete samo mimo sedi
Korienje tajm-auta kao kazne
Zagrliti tatu Prilagoavanje volje
naspram
Udovoljavanja deci Kada dati
tajm-aut Tri kartona i ispada iz
igre Kada tajm-aut ne funkcionie
ta ini uspenim pet vetina
9 U Redu je Biti Razliit

Razlike u polu
Razliite potrebe za paijom i poverenjem
Nastaviti sa brigom i panjom
Deaci su sa Marsa,
devojice su sa Venere

16
0
16
3
16
5
16
6
16
8
16
9
17
0
17
2

17
3
17
5
17
6
17
7
17
8
17
9
17
9
18
1
18
2
18
3
18
3
18
5
18
5
18
6
18
7
18
9

19

0 191 193

10

19
5

Sadraj

Gospodin "Opraviemo to"

Gospoca "Kuni komitet za usavravanje"
Kada je savet dobar
Deaci zaboravljaju a devojice se seaju
Razliite generacije
Kultura nasilja
Razliiti temperamenti
Kako se temperamenti menjaju
Popodnevne aktivnosti
Razliiti tipovi tela
Razlika u inteligenciji
Akademska inteligencija
Emotivna inteligencija
Fizika inteligencija
Kreativna inteligencija
Umetnika inteligencija
Zdravorazumska inteligencija
Intuitivna inteligencija
Nadarena inteligencija
Razliite brzine uenja
Dobar u jednoj ali ne i u drugoj stvari
Uporeivanje dece
10 U Redu je Praviti Greke

Od nevinosti do odgovornosti
ija je to uopte greka?
Kako da se nauimo odgovornosti
Deca su opremljena za samoispravljanje
Brzina uenja vae dece
Razumeti ponavljanje
Uenje iz greaka
Nauiti ih umetnosti poravnanja

198
200
202
202
204
205
206
208
209
210
212
213
213
213
214
214
215
215
215
217
219
220
221

221
225
227
226
228
230
230
232
11

Sadraj

Nemojte koristiti kaznu prilagodite se

Kako reagovati kad deca naprave greku
Ako se dovolno trudite,
dovoljno je dobro
Kada nije u redu praviti greke
Skrivanje greke i izbegavanje istine
Deca razvedenih roditelja
Ne postavljanje visokih merila
i ne preuzimanje rizika
Pravdavanje greaka i prebacivanje
krivice na druge
Rizik kod tinejdera
Nedostatak samopotovanja
i samokanjavanje
Sta uiniti da pravljenje greaka
bude u redu
11 U Redu je Izraziti Negativne Emocije

Vanost skladnih oseanja

Kako nauiti da posedujemo skladna oseanja
Izai na kraj sa gubitkom
Zato izraavanje oseanja pomae
Mo saoseanja
Pauza od pet sekundi
Kada se deca opiru saoseanjima
Kada roditelji izraavaju
negativna oseanja
Greka podele oseanja s decom
Pitati decu kako se ona oseaju
Ono to potiskujete, deca e ispoljiti
Crna ovca u porodici
Negativne emocije mogu biti opravdane
12

235
236
241
244
246
247
248
250
252
253
256
257

258
264
261
263
264
266
269
270
272
274
275
277
278

Sadraj
12 U Redu je eleti Vie

Strahovi zbog 2elja

Vrline zahvalnosti
Dozvola za pregovore
Kad i kako rei "ne"
Deset naina da kaemo "ne"
Traiti vie
Formiranje zahteva
Mo postavljanja zahteva
Davati previe
Deca e uvek ileti vie
Deca razvedenih roditelja
Tenja ljudskog duha
13 U Redu je Rei Ne Ali Mama i Tata su Glavni

Kako roditelji utiu na svoju decu

Kako izai na kraj sa
negativnim oseanjima
Razvoj saznajnih sposobnosti
Potreba dece za neprekidnim
uveravanjem
Deca poseduju drugaiju memoriju
Kako se snai sa jakom voljom
Ravnotea izmeu slobode i kontrole
Problemi sa manjkom kontrole
Devetogodinje faze odrastanja
Razvoj odgovornosti
Razumevanje generacijskog jaza
Razvod i generacijski jaz
Kako kontrolisati tinejdere
Podrka drugih roditelja

286

280
282
283
284
286
287
287
289
290
291
292
293
295

297
298
299
300
301
302
304
305
306
307
309
310
312
314

13

Sadraj

14 Upotreba Pet Poruka

Majke i kerke
Oevi i kerke
Majke i sinovi
Oevi i sinovi
Tinejderi potajno cene granice
ta da radite kada vae dete uzima drogu
Kako se baviti nepristojnim renikom
Dozvola za slobodno obraanje
Donoenje odluka
Ciklus sedmice
Zato se tinejd/feri bune
Poboljanje komunikacije sa tinejderima
Kako potovati miljenje vaeg tinejdra
Aktivnosti tinejdera van kue
Umesto "Nemoj" koristite "Zlim"
Pitajte svoj'- decu ta misle
Izazov vaspitanja
Darovi veliine

14

33
0

315
31
6
31
6
31
7
318
321
32
2
32
4
325
32
6
32
8
32
9
33
0
333
333
33
4
33
6
33
7

Zahvalnice

Zahvaljujem se mojoj supruzi Boni i naim trima erkama Senon,

Dulijet i Lorin na njihovoj ljubavi i podrci. Bez njihovog doprinosa, ne bih mogao da napiem ovu knjigu.
Zahvaljujem se Dajan Reverend iz HarperKolinsa za njenu
izuzetnu podrku i savete. Takoe se zahvaljujem najboljim izdavaima Lauri Leonard i Karlu Rejmondu, Krejg Hermanu, Metju
Gumi, Marku Landau, Frenku Foneti, Andrei erini, Kejt
Stark, Lusi Hud, Ani Godinije i ostalom neverovatnom osoblju
HarperKolinsa.
Zahvaljujem se mom agentu Peti Brajtman zbog verovanja u
moje poruke i razumevanja vrednosti knjige Mukarci su sa Marsa, ene sa Venere. Takoe se zahvaljujem mom meunarodnom
agentu, Lindi Majkls zbog objavljivanja mojih knjiga na vie od
pedeset jezika.
Zahvaljujem se mojim saradnicima: Helen Drejk, Bartu i
Meril Berens, Polijani Dejkobs, lanu i Eleni Koren, Sandri
Vajnstajn, oni Dojron, Martinu i Dozi Braun, Bobu Budrou,
Majklu Nadarijanu, Dimu Puzanu i Rondi Koalije na njihovoj
stalnoj podrci i napornom radu koji su uloili. Zahvaljujem se
Metu Dejkobsu, Seri Rifkin i Kevinu Krajniku to su sa marsvenus.com napravili jednu od najboljih Internet lokacija.
Zahvaljujem se mnogobrojnim prijateljima i lanovima porodice na podrci i korisnim savetima: mom bratu Robertu Greju,
mojoj sestri Virdiniji Grej, Klifordu Mekgvajeru, Dimu Kenediju, Alenu Garberu, Reneu Svisku, Robertu i Karen Deferson i
Rami al Batraviju.
Zahvaljujem se stotinama predavaa na radionicama koji
predaju Mars-Venus vetine irom sveta i hiljadama pojedinaca i
15

Zahvalnice

parova koji su na ovim radionicama uestvovali tokom proteklih

petnaest godina. Takoe se zahvaljujem Mars-Venus savetnicima koji u svojoj praksi i dalje koriste ove principe.
Zahvaljujem se dragom prijatelju Kalevaru na stalnoj podrci i pomoi.
Zahvaljujem se majci i ocu, Virdiniji i Dejvidu Greju, na svoj
ljubavi i pomoi koju su mi pruili u mom nastojanju da postanem
bolji roditelj.
Takoe se zahvaljujem Lusil Briksi koja mije kao druga majka pruila ljubav i oslonac.
Zahvaljujem se Bogu na svoj energiji, jasnoi i podrci koju
mije pruio u izdavanju ove knjige.
- Don Grej
9 Jun, 1999

16

Uvod

Posle godinu dana u braku, postao sam otac, a ve sam imao dve
divne pastorke. Lorin je bila beba, Dulijet je imala osam, a
enon skoro dvanaest godina. Iako je moja supruga Boni bila iskusan roditelj, za mene je sve to bilo novo.
Beba, dete od osam godina i devojica pred pubertetom
predstavljale su veliki izazov. Predavao sam i uestvovao u radu
mnogih radionica sa tinejderima i decom svih uzrasta. Bio sam
svestan emocija koje deca imaju prema roditeljima. Takoe sam
savetovao na stotine odraslih, pomaui im da rese probleme koji
potiu iz njihovog detinjstva. Odrasle sam uio kako da nadoknade nedostatke tako to e sami sebi biti roditelji u oblastima u
kojima im je bila uskraena roditeljska panja. Iz ove jedinstvene
perspektive postao sam roditelj.
Na svakom koraku shvatao sam da automatski radim stvari
koje su moji roditelji ve radili. Neke od njih bile su dobre, druge
manje uspene, a neke su sasvim jasno bile loe. Na osnovu sopstvenog iskustva, na osnovu stvari koje se nisu dobro pokazale, kao
i iz iskustva hiljada ljudi sa kojima sam radio, postepeno sam mogao da naem nove, efikasnije naine vaspitanja.
Do dananjeg dana, seam se jedne od mojih prvih promena.
enon i njena majka Boni su se posvaale. Umeao sam se da bih
pruio podrku Boni. U odreenom momentu, preuzeo sam ulogu Boni i poeo sam da viem. Kroz nekoliko minuta, dominirao
sam svaom.
enon je utihnula, zadravajui svoju povreenost i odbojnost.
Najednom, poeo sam da uviam kako nanosim bol mojoj pastorki.
U tom trenutku, shvatio sam daje ono to sam uradio greka.
Moje ponaanje nije bilo ponaanje brinog roditelja. Ponaao
17

Uvod

sam se kao i moj otac u situacijama kada nije znao ta da uradi. Vikao sam i vreao kako bih povratio kontrolu nad situacijom, lako
nisam znao ta bih drugo mogao da uradim, bilo mi je jasno da vikanje i zastraivanje nisu odgovor. Od toga dana, nikada vie nisam
vikao na decu. Posle izvesnog vremena moja supruga i ja uspeli
smo da razvijemo druge, paljivije i nenije naine da povratimo
kontrolu u situacijama kada se naa deca nisu dobro ponaala.
UUBAV NIJE DOVOLJNA

Zahvalan sam roditeljima na ljubavi i podrci koja mi je izuzetno

pomogla, ali u mnogim situacijama, uprkos njihovoj ljubavi, bio
sam povreen nekom od njihovih greaka. Zarastanje tih rana
pomoglo mije da postanem bolji roditelj. Znam da su radili najbolje to su mogli uzimajui u obzir znanje koje su imali o potrebama dece. Kada roditelji prave greke u vaspitavanju dece, razlog tome nije nedostatak ljubavi, ve jednostavno nepoznavanje
bolje forme ponaanja.
Najvaniji c j vaspitanja je ljubav i ulaganje vremena i energije u podrku deci. Iako je ljubav najvanija, nije dovoljna. Ukoliko roditelji ne razumeju jedinstvene potrebe svoje dece, nisu u
mogunosti da im prue ono to deca danas zahtevaju. Roditelji
mogu pruati ljubav, ali ne na naine koji e biti najkorisniji u razvoju njihove dece.
Bez razumevanja potreba dece,
roditelji im ne mogu pruiti efikasnu pomo.

Sa druge strane, neki roditelji "voljni" su da provode vie vremena sa svojom decom, ali to ne ine zato to ne znaju ta da rade
ili zato to deca odbijaju njihov trud. Mnogi roditelji pokuavaju
da razgovaraju sa svojom decom, ali deca se zatvore i ne progovaraju ni re. Ovi roditelji imaju elju i volju, ali ne znaju kako da navedu decu na razgovor.
18

Uvod

Neki roditelji ne ele da viu, da udare ili da kazne svoju decu,

ali jednostavno ne znaju bolji nain. S obzirom da razgovor sa decom nije dao nikakav rezultat, kazna ili pretnja kaznom su jedini
pristup koji oni poznaju.
Da bi se napustili stari pristupi u vaspitavanju dece,
moraju da se uvedu novi pristupi.

Razgovor e pomoi, ali prvo morate da shvatite ta deca

ele. Morate da nauite da sluate da bi deca elela da razgovaraju sa vama. Morate nauiti kako da pitate da bi deca elela da
sarauju. Morate nauiti kako da deci obezbedite vie slobode a
da pritom zadrite kontrolu. Kada roditelji savladaju ove vetine,
mogu da odustanu od zastarelih metoda vaspitanja.
PRONALAENJE BOUEG NAINA

Kao savetnik hiljadama i predava stotinama hiljada, bio sam

svestan bezuspenih, pogrenih roditeljskih metoda, ali i dalje nisam uspevao da pronaem bolja reenja. Biti dobar roditelj znai
vie od prestanka sa praksom kanjavanja ili vikanja da bi se postiglo kontrolisanje dece. Da bih odustao od manipulisanja svojom decom uz pretnje kanjavanjem, morao sam da pronaem
uspenije metode. U razvijanju filozofije knjige Deca su iz raja i
pet vetina korisnih za pozitivno vaspitanje, postepeno sam otkrio efikasnu alternativu tradicionalnim roditeljskim vetinama.
Da postanemo bolji roditelji, nije dovoljno da
prestanemo da radimo stvari koje ne daju dobre rezultate.

Trebalo mi je vie od trideset godina da razvijem vetine pozitivnog vaspitanja sadrane u knjizi Deca su iz raja. Tokom esnaest godina rada, kao savetnik odraslim osobama sa indivi19

Uvod

dualnim problemima ili sa problemima u ljubavnim i branim

vezama, imao sam prilike da prouim ta nije funkcionisalo u
odrastanju mojih klijenata. Onda kao roditelj, sledeih etrnaest godina poeo sam da razvijam i koristim nove i razliite
roditeljske vetine. Ovi novi podaci i vetine nisu se pokazale
korisnim samo u podizanju moje dece ve i u sluajevima hiljada
drugih porodica.
Mard, samohrana majka poela je sa korienjem ovih
vetina sa svojom najstarijom erkom Sarom, tinejderkom
koja ak nije elela ni da razgovara sa njom i koja je bila na
korak od naputanja kue. Kada je Mard promenila nain
komunikacije, pristupile su reavanju problema. Sara se bukvalno promenila preko noi. Pre Mardinog uestvovanja u
radionicama Deca su iz raja, Sara bi uvek zauzimala neprijateljski stav u razgovorima. Nekoliko meseci po zavretku radionica, Sara je priala o svom ivotu, sluala i saraivala sa
majkom.
Tim i Kerol imali su problema sa najmlaim sinom, trogodinjim Kevinom. T^io je agresivan, trudio se da imitira druge i
eleo da kontrolie situaciju. Odustajanjem od kanjavanja, Kevin je postepeno prestao da bude besan. Tim i Kerol nauili su
kako da povrate kontrolu u svojoj porodici shvatajui kako da se
paljivo i brino postave prema Kevinovim jedinstvenim potrebama.
Filip je bio uspean poslovni ovek. Po poetku njegovog
uestvovanja u radionicama Deca su iz raja, shvatio je koliko je
neophodan svojoj deci i ta sve moe da uradi kako bi im pomogao u odrastanju.
Njega je odgajila samo majka i zaista nije znao koliko je deci potreban otac. Kada je shvatio staje njegovoj deci potrebno i
ta on moe da uradi, bio je podstaknut da sa decom provodi
vie vremena. Zahvalan je zbog novih saznanja, ne samo zbog
toga to su njegova deca srenija, ve i zbog toga to je on
sreniji. Proputao je radosti podizanja dece a da toga ak nije
bio ni svestan.
20

Uvod

Mnogi ljudi koji se distanciraju od vaspitanja ne

shvataju koje radosti proputaju.

Tom i Karen uvek su se sukobljavali u vaspitavanju dece.

Imajui u vidu da su odrasli na razliite naine, svaali bi se oko
toga kako disciplinovati ili podii decu. Posle uea u radionicama Deca su iz raja, imali su zajedniki pristup u odgajanju dece.
Deca su imala koristi ne samo od uspenije podrke, ve i od izostanka svaa njihovih roditelja.
Postoji bezbroj pria o porodicama kojima su pomogli novi pristupi i vetine predstavljene u knjizi Deca su iz raja. Ukoliko imate
bilo kakvih sumnji u njihovu ispravnost i delotvornost, isprobajte ih i
videete rezultat. Efikasnost ovih vetina jednostavno je dokazati.
im ih primenite, odmah e doneti dobre rezultate.
Efikasnost ovih vetina jednostavna je za dokazivanje.
Koristite ih; odmah e doneti dobre rezultate.

Svaka sugestija u knjizi Deca su iz raja pokazala se kao dobra.

U veini sluajeva, knjiga Deca su iz raja pojasnie stvari za koje
ste ve oseali da su bile istinite ili u vaem sluaju primenjive. U
drugim sluajevima, novi prilaz ukazae vam na greke koje ste
napravili i odgovorie pojedinano na mnoga vaa pitanja. Iako
se knjiga Deca su iz raja ne bavi pojedinano svakim problemom
na koji moete naii, ona daje nov prilaz u reavanju problema. I
dalje morate da reavate probleme, ali uz drugaiji i umnogome
uspeniji pristup. Ovaj novi nain razumevanja dece bie vam od
pomoi u nalaenju jedinstvenih, svakodnevnih reenja.
Deca su iz raja je iroko primenjiva, praktina filozofija
vaspitanja koja daje dobre rezultate kod svih uzrasta dece. Nove
vetine i znanja imaju uspeha kod mlae i starije dece, dece koja
tek ulaze u period adolescencije, kao i kod tinejdera. ak i u
21

Uvod

sluajevima da deca koja su u pubertetu nisu vaspitavana uz

pomo ovih vetina, vrlo brzo poinju da ih primaju i da reaguju
na njih.
Deca su iz raja je iroko primenjiva, praktina filozofija
vaspitanja, koja ima uspeha sa decom svih uzrasta.

Na svom linom primeru, uverio sam se da su moje dve pastorke odmah pozitivno odgovorile na ovaj metod nekanjavanja.
Iako su u poetku odgajane uz neke stare metode kao to su
kanjavanje ili vikanje, novi pristup se pokazao kao vrlo efikasan.
Deca svih uzrasta, bez obzira na ranije vaspitanje, poinju vie da
sarauju primenom novih metoda.
Ove tehnike daju dobre rezultate ak i kada su deca podizana
nemarno, zlostavljana ili brutalno kanjavana. Svakako, zlostavljana ili deca odgajana sa nebrigom imaju posebne probleme
ponaanja, ali ak i ovi problemi uspeno se otklanjaju i reavaju
im se primeni novi pristup. Deca pokazuju neverovatnu fleksibilnost i prilagodlj . ost u dodiru sa pravom vrstom brige i podrke.
NOVE KRIZNE SITUACIJE VASPITANJA

Zapadni svet trenutno prolazi kroz krizu vaspitanja. Svakodnevno raste broj izvetaja o deijem i tinejderskom nasilju, poremeajima panje, korienju droga, trudnoama u tinejderskom periodu i samoubistvima. ini se da nijedan prilaz ne daje
rezultate, a problemi nae dece se nagomilavaju.
Neki veruju da ovi problemi potiu od roditelja koji su previe
popustljivi prema svojoj deci ili im previe pruaju, dok drugi
uzroke takvog ponaanja vide u zastarelim, agresivnim metodama vaspitanja kao to su kanjavanje dece batinama ili vikanjem.
Jedan broj ljudi smatra da su ovi problemi izazvani negativnim
promenama u drutvu.
Previe TV-a, reklama, previe seksa i nasilja na televiziji i u
filmovima mnogi ljudi oznaili su kao glavnog krivca. Drutvo i
22

Uvod

njegov uticaj na nau decu svakako su deo problema, a vlade faznih zemalja mogle bi doneti neka reenja koja e pomoi, ali
najvei deo problema poinje kod kue. Problemi nae dece
poinju kod kue i stoga kod kue mogu biti reeni. Pored naih
napora da promenimo drutvo, roditelji treba da shvate da je u
njihovim rukama mo da odgaje jako, pouzdano, samouvereno,
emotivno dete spremno na saradnju.
Problemi nae dece poinju kod kue, i
kod kue mogu biti reeni.

Izai na kraj sa promenama u drutvu znai da roditelji moraju da promene pristup vaspitanju.
Tokom proteklih dve stotine godina drutvo je pretrpelo istorijske i dramatine promene koje su vodile veoj individualnoj
slobodi i pravima. Iako je zapadno drutvo sada organizovano na
principima slobode i ljudskih prava, roditelji se i dalje slue principima vaspitanja iz srednjeg veka.
Roditelji moraju da rade na unapreenju svojih roditeljskih
vetina u vaspitavanju dece i tinejdera spremnih na saradnju.
Pravilo poslovanja je da ukoliko elimo da ostanemo konkurentni na slobodnom tritu, moramo da budemo spremni na promene i usavravanje. Shodno tome, ukoliko roditelji ele da im
deca budu sposobna da se takmie u slobodnom svetu, moraju
pripremiti decu uz pomo najsavremnijih i najefikasnijih pristupa vaspitanja.

VASPITANJE ZASNOVANO NA UUBAVI NASPRAM

VASPITANJA ZASNOVANOG NA STRAHU

U prolosti, deca su kontrolisana dominacijom, strahom i nametanjem oseanja krivice. Da bi se motivisala i usmerila na dobro
ponaanje, deca su navoena na pomisao da su loa ili manje
vredna dobrog roditeljskog pristupa ukoliko nisu posluna. Strah
23

Uvod

od gubitka ljubavi i privilegija bio je jaka polazna taka. Kada ni

ovaj obrazac nije bio uspean, primenjivana je jaa kazna kako bi
izazvala vie straha i slomila volju deteta. Za dete koje se nije pokoravalo, govorilo se da je svojeglavo. Da ironija bude vea, iz
perspektive pozitivnog vaspitanja, usmeravanje deteta da misli
svojom glavom, negovanje jake volje osnova je za izgradnju samouverenosti, saradnje i saoseanja kod dece.
Negovanje, a ne slamanje volje dece, osnova je za
stvaranje samopouzdanja, saradnje i saoseanja kod dece.

Zastareli roditeljski pristupi teili su podizanju poslune dece.

Cilj pozitivnog vaspitanja je podizanje dece sa jakom voljom ali
spremne na saradnju. Volja deteta se ne mora slamati u cilju postizanja kooperativnosti. Deca su iz raja. Kada se njihova srca otvore i
kada se neguje njihova volja, sutinski su spremnija na sardnju.
Cilj pozitivnog vaspitanja je da razvije decu
jake volje i izraenog smisla za saradnju.

Zastareli roditeljski pristupi teili su stvaranju dobre dece.

Pozitivno vaspitanje stvara saoseajnu decu koja ne moraju pod
pretnjom da potuju pravila ponaanja, ve su u prilici da spontano reaguju i da odluke donose otvorenog srca. Ta deca ne varaju i
ne koriste se laima, ne zato stoje takvo ponaanje protivno pravilima, ve zboga toga to su ona pravina i potena. Moral se ovoj
deci ne namee spoljanjim uticajem, ve iznie iznutra i ui se
kroz saradnju sa roditeljima.
Umesto da ima za cilj stvaranje dobre dece, pozitivnom
vaspitanju cilj je stvaranje saoseajne dece.

24

Uvod

Zastareli roditeljski pristupi bazirali su se na stvaranju potinjenog poloaja; pozitivno vaspitanje tei razvijanju samouverenih ljudi koji su sposobni da odluuju o svojoj sudbini, a ne
samo da pasivno slede korake utrte pre njih. Ova samouverena
deca svesna su svog postojanja i ciljeva u ivotu.
Samouverena deca ne daju se lako pokolebati pod
pritiskom niti oseaju potrebu da se bune.

Ova jaka deca nisu kolebljiva, nisu podlona pritisku, niti

oseaju potrebu da se bune da bi ostvarila svoj identitet. Ona razmiljaju svojom glavom, ali i dalje ostaju otvorena za savete i pomo roditelja. Kad odrastu, nisu sklona da preslikavaju uverenja
drugih ljudi. Ona slede unutranji kompas i donose odluke za sebe.
DANANJA DECA SU DRUGAIJA

Ba kao to je svet danas drugaiji i naa deca su drugaija. Vie

ne odgovaraju pozitivno na vaspitanje zasnovano na strahu. Ti
stari metodi zasnovani na strahu zapravo slabe roditeljsku kontrolu. Strah od kanjavanja samo okree decu protiv roditelja i
izaziva bunt u njima. Pretnja vikanjem i fizikim kanjavanjem
vie ne stvara kontrolu, ve ini dete neosetljivim na poslunost i
saradnju. Roditelji ele bolju komunikaciju sa svojom decom da
bi ih pripremili za vee izazove i vee pritiske savremenog ivota,
ali naalost jo uvek koriste zastarele metode vaspitanja.
Pretnja kanjavanjem samo okree decu
protiv roditelja i stvara bunt u njima.

Seam se svog oca i njegovih greaka. On je pokuavao da

kontrolie svojih est sinova i jednu erku kanjavanjem. Bio je
narednik u vojsci i to je bio jedini njemu poznat metod. Na neki
25

Uvod

nain, doivljavao nas je kao vojne pitomce. Kada god bismo se

odupirali njegovoj kontroli, povratio bi je uz pretnju kaznom.
Iako je ovaj metod vaspitanja, do izvesne mere, bio uspean za
njegovu generaciju, u mojoj generaciji nije se pokazao kao delotvoran, a pokazao se kao oigledno lo za dananju decu.
Kada njegove pretnje ne bi dale rezultata, moj otac bi ih pojaao. Govorio bi: "Ukoliko nastavite da na ovaj nain razgovarate
sa mnom, nedelju dana e vam biti zabranjen izlazak."
Kada bih nastavio sa otporom, rekao bi: "Ukoliko ne prestane, bie to dve nedelje."
Kada bih i dalje uporno ostajao pri svom stavu, rekao bi: "U
redu, sada si kanjen na mesec dana, idi u svoju sobu."
Pojaanje kazne nema pravi efekat i samo akumulira vei otpor. itav mesec sam razmiljao jedino o tome koliko je nepravian bio. Umesto poveanja moje elje za saradnjom, njegovi
postupci jo vie bi me udaljili. Imao bi mnogo pozitivniji uticaj da
je rekao samo: "S obzirom da ne potuje ono to sam ti rekao,
elim da izae na pauzu od deset minuta."
Kanjavanje je u prolosti korieno da se slomi volja deteta.
Iako je nekad uspeno vodilo poslunosti, danas ne daje dobre rezultate. Deca su danas svesnija i zahtevajuprefinjenost. Prepoznaju ono to je uvredljivo i nepravedno i ne toleriu takvo ponaanje.
U njima se stvara bunt i odbojnost. Najvanije od svega, kanjavanje i pretnja kanjavanjem prekidaju svaku liniju komunikacije.
Umesto da bude deo reenja, roditelj postaje deo problema.
Kanjavanje od vas, roditelja, stvara neprijatelja od
koga se deca kriju, umesto roditelja kome e se
deca obratiti za pomo.

Kada roditelji viu na svoju decu samo izazivaju njihovu neosetljivost na reeno. Da bi postigli uspeh u koli, ili to je jo
vanije, da bismo bili spremni za borbu na otvorenom tritu, ili
da bi ostvarili uspene, trajne ljubavne veze, odraslima su danas
potrebne bolje vetine komunikacije. Ove vetine se najefikasnije
26

Uvod

savlauju tako to deca sluaju savete svojih roditelja, a roditelji

sluaju svoju decu.
Deca sluaju svoje roditelje onda kada
roditelji naue da sluaju svoju decu.

ta se deava kada dugo sluate izuzetno glasnu muziku? Gubite sluh. Ista stvar se deava kada roditelji viu ili neprestano neto
zahtevaju. Kada roditelji viu ili komuniciraju na nain na koji su njihovi roditelji komunicirali, efekat koji se postie je drugaiji. Deca
e se jednostavno iskljuiti, a roditelji izgubiti kontrolu.
ODUSTANITE OD KANJAVANJA

U prethodnim generacijama, drutva su bila kontrolisana, manipulisana i pritisnuta od strane jakih, kazni sklonih diktatora, ali danas vie nije tako. Ljudi nee biti ravnoduni kada je u pitanju nepravda i krenje ljudskih prava; umesto ravnodunosti, pokazae
revolt. Mnogi ljudi rtvovali su ivote za principe demokratije.
Na slian nain, dananja deca ne prihvataju pretnje i kaznu.
Uzvraaju protestom. Deca danas jae oseaju nepravdu
nanesenu kanjavanjem. Kada se sistem kanjavanja primeni, uzvraa se pojaanim otporom, odbijanjem i pobunom. Deca danas
odbijaju vrednosti svojih roditelja i izraavaju bunt protiv roditeljske kontrole u sve mlaim uzrastima.
Pre nego su psiholoki zreli ili pripremljeni za ivot bez roditeljske podrke, deca i tinejderi ne potuju i odbijaju podrku
koja je toliko neophodna za njihov razvoj. ude da budu van roditeljske kontrole u vreme kada im je ta kontrola neophodna da
bi se razvili u pravom smeru.
Pre nego pokau psiholoku spremnost, deca i tinejderi
odbijaju neophodnu roditeljsku pomo.

27

Uvod

Mnogi roditelji shvataju da stari metodi kanjavanja ne pomau, ali ne znaju kako drugaije da postupe. Uzdravaju se od
kanjavanja, ali ni to ne pomae. Roditelji koji su popustljivi prema svojoj deci ne pruaju deci roditeljsku kontrolu koja im je potrebna. Kada im se ustupi mali deo kontrole, deca se ponaaju
kao da im je dat mnogo vei deo. Brzo naue da koriste svoju slobodu za manipulisanje i kontrolu nad roditeljima.
Kada se deci dozvoli da koriste jake, negativne emocije,
oseanja ili izlive besa kako bi ispunila eljeni cilj, ona su ta koja
imaju kontrolu. Kada su deca ta koja imaju kontrolu, izvan su roditeljske kontrole. Na razliite naine, razvie neke od problema
koja imaju deca vaspitavana zastarelim metodama baziranim na
strahu.
Kada deca imaju kontrolu,
izvan su roditeljske kontrole.

Bilo da je de* - vaspitavano metodama zastraivanja ili preterane popustljivosti, ukoliko roditelji nemaju kontrolu, deca e se
protiviti svakom pokuaju roditelja da uspostavi ili zadri kontrolu. Bez podrke roditelja, njihov razvoj bie ogranien. Koristei
vetine pozitivnog vaspitanja opisanog u kjniziDeoz su izmja, roditelji deci mogu dati slobodu i vodstvo neophodno da dete izgradi jak i zdrav stav o sebi.

REZULTATI VASPITANJA
ZASNOVANOG NA STRAHU

Zastarela praksa bazirana na vaspitavanju dece metodama zastraivanja, kritike, neslaganja i kazne ne samo da je izgubila na
snazi, ve je postala kontraproduktivna. Dananja deca su mnogo
osetljivija nego deca ranijih generacija. Sposobna su za mnogo
vie, ali se na njih negativno utie korienjem starih roditeljskih
28

Uvod

vetina, kao to su vikanje, fiziko kanjavanje, kazne, zabrana izlazaka, neslaganje, poniavanje i nametanje oseanja stida. Kada
su deca imala vei nivo tolerancije, ovi metodi bili su korisni, ali
danas se smatraju zastarelim i kontraproduktivnim.
U prolosti, kanjavanje dece blagim udarcima, teralo ih je da
se plae autoriteta i da ne kre pravila. Danas ovi metodi imaju
suprotan efekat. Dete na koje se primeni nasilje, uzvratie nasiljem. To je jedan od simptoma osetljivosti. Deca danas mogu da
budu kreativnija i inteligentnija nego deca ranijih generacija, ali
im je ponaanje uslovljeno spoljanjim uticajima.
Kada su deca osetljivija, primenjeno nasilje,
znai uzvraeno nasilje.

Deca danas najbolje mogu da naue kako da potuju druge

oponaanjem, a ne strahom. Njihovi umovi uvek registruju slike i
mimiku, i slede sve to kaete ili uradite. Praktino, oni sve naue
kroz imitaciju i saradnju.
Kada roditelji izgrade ponaanje uvaavanja, postepeno i deca
ue kako da potuju druge. Kada roditelji naue kako da ostanu
smireni, hladnokrvni i puni ljubavi prema detetu koje ima izlive besa i dete postepeno naui kako da ostane smireno, hladnokrvno i
puno ljubavi kada se suoi sa svojim jakim emocijama.
Roditelji mogu da ostanu smireni, hladnokrvni i puni ljubavi i
mogu da zaslue uvaavanje kada naue ta treba da rade kada se
deca ponaaju nekontrolisano.
Roditelji mogu da ostanu smireni i hladnokrvni
kada naue ta da rade kada se deca
ponaaju nekontrolisano.

Ukoliko koristite fiziko kanjavanje da ostvarite pretnje,

deca shvataju da je agresija odgovor u situacijama kada se izgubi
29

Uvod

kontrola. Mnogo puta bio sam svedok situacija u kojima majka

udara sina, govorei mu: "Prestani da udara svog brata". Ona eli
da mu pokae kako se njegov brat osea, ali fizika kazna nije odgovor. Tako kanjavajui sina, osnauje njegovu nameru da se istim metodom poslui ili da bude agresivan.
Kasnije, kada ne dobije ono to eli, automatski e izraziti bes
direktnom ili pasivnom agresijom. Iako su metodi fizikog
kanjavanja delovali u prolosti, danas imaju povratni efekat.
Metodi vaspitanja zasnovanog na strahu slabe prirodni razvoj deteta, a nau roditeljsku dunost ine manje ispunjenom i vie potrebnom.
NEDOVOLJNO VREMENA
ZA DUNOSTI RODITEUA
Roditelji danas imaju manje vremena nego ikada pre da se posvete vaspitanju. Zato je od presudnog znaaja da naue ta je
najbitnije za njihovu decu. Steeno znanje ne pomae im samo u
tome da svoje vr_ me efikasnije koriste, ve ih motivie da nau
vie vremena. Obimnije shvatanje potreba njihove dece svakako
motivie roditelje da provode vie vremena sa svojom decom.
U bavljenju stresom i napetou, mnogi odrasli esto posvete
vreme onom to misle da moraju i mogu da urade. ene obino
oseaju veliko zadovoljstvo zbog svih stvari koje moraju da urade.
Mukarci se primarno fokusiraju na one koje mogu da urade.
Kada oevi ne znaju ta da rade kako bi pomogli svojoj deci, esto
ne urade nita. Kada majke nisu svesne potreba svoje dece, esto
daju prioritet drugim stvarima.
Kada roditelji postanu svesni pravih potreba svoje dece,
manje su motivisani da zarauju novac kako bi obezbedili svojoj
deci stvari, a vie su motivisani da nau vremena da uivaju sa
porodicom. Najvee bogatstvo roditelja danas je slobodno
vreme. Roditelji poinju da nalaze vie vrejnena za-decu kada
shvate ta treba da rade i ta mogu da urade.

30

Uvod

OSAVREMENJIVANJE RODITELJSKIH VESTINA

itajui knjigu Deca su iz raja nauiete praktine naine da osavremenite roditeljske vetine. Neete nauiti samo ta nije delotvorno, ve i ta daje dobre rezultate. Nauiete nove naine da
bez zastraivanja motiviete decu da sarauju i da se istiu.
Deca se danas ne moraju motivisati strahom ili kaznom. Ona
poseduju unutranju sposobnost da raspoznaju dobro od loeg
kada im se prui prilika da razviju ovu sposobnost. Umesto da budu motivisani kaznom ili zastraivanjem, lako mogu biti motivisani nagradom i prirodnom, zdravom eljom da udovolje roditeljima.
U prvih osam poglavlja knjige Deca su iz raja, nauiete da
koristite razliite vetine pozitivnog odnosa prema vaspitanju
koje e pomoi unapreenju komunikacije, poveanju saradnje i
motivisanju dece da ostvare sve svoje mogunosti. U poslednjih
est poglavlja, nauiete kako da komunicirate uz pomo pet najvanijih poruka koje vaa deca treba da uju iznova i iznova.
Pet pozitivnih poruka su:
1. U redu je biti drugaiji i razliit.
2. U redu je praviti greke.
3. U redu je izraavati negativna oseanja
4. U redu je eleti vie.
5. U redu je rei "ne", ali zapamtite da su mama i tata glavni.
Ovih pet poruka dae vaoj deci slobodu da razviju sposobnosti date od Boga. U pravilnoj primeni zajedno sa razliitim
vetinama pozitivnog odnosa prema vaspitanju vae dete razvie
neophodne vetine za uspean ivot. Neke od ovih vetina su:
sposobnost opratanja sebi i drugima, nesebinost, deljenje, samopotovanje, strpljivost, samouverenost, istrajnost, uvaavanje
sebe i drugih, saradnja, saoseajnost, poverenje i sposobnost da
se raduju i da budu sreni. Ovim novim pristupom, zajedno sa
31

Uvod

vaom ljubavlju i podrkom, svom detetu ete pruiti mogunost

da se potpuno ostvari tokom svake faze svog razvoja.
Uz ovakve, nove poglede, imaete potrebno samopouzdanje
da vaspitate decu, i da dobro i vrsto spavate nou. Kada se pometnja i razna pitanja nametnu kao problem, imaete snaan izvor kome ete moi iznova da se obratite i koji e vam pruiti
podrku i podseati vas na ono to vaa deca ele i ono to za njih
moete da uradite.
Najvanije, zapamtite da su deca iz raja. Ona ve poseduju
unutar sebe sve to im je potrebno da se razviju. Va posao kao
roditelja je da podrite ovaj proces rasta. Primenom ovih pet poruka i vetina pozitivnog odnosa prema vaspitanju neete samo
uivati u uverenju da radite upravo ono to je neophodno, ve
ete znati, da e uz vau pomo, deca biti sposobna da stvore ivot
kakav ele.

32

1
Deca
Su Iz
Raja

Sva deca roena su nevina i dobra. U tom smislu naa decasu iz

raja. Svako dete ponaosob ve je jedinstveno i posebno. Na ovaj
svet dolaze svako sa svojom odreenom sudbinom. Seme jabuke
vremenom postaje drvo jabuke. Iz njega ne moe da nikne kruka
ili pomoranda. Naa najvanija roditeljska uloga je da prepoznamo, potujemo i kasnije odnegujemo prirodni i jedinstveni
proces odrastanja nae dece.jOd nas se ne zahteva da ih oblikujemo na nain koji bi nama najvie odgovarao. Dunost nam je da
ih mudro podrimo na nain koji e najbolje istai njihove individualne vrline i snagu.
Naoj deci nismo potrebni da ih unapredimo ili nainimo boljima nego to jesu, ali ona zavise od nae podrke u odrastanju.
Mi ih snabdevamo plodnim tlom gde e procvetati seme njihovog
uspeha. Deca imaju sposobnosti da urade ostalo. U jezgru semena jabuke nalazi se idealan nacrt njenog rasta i razvitka. Na isti
nain, u telu, svesti i srcu svakog deteta koje se razvija nalazi se
idealan nacrt za njegov razvitak. Umesto da mislimo kako neto
moramo uraditi da bi nae dete bilo dobro dete, moramo shvatiti
da je nae dete ve dobro.
U telu, svesti i srcu svakog deteta nalazi se
idealan nacrt za njegov razvitak.

33

Don Grej

Kao roditelji, moramo zapamtiti da je Majka Priroda uvek

odgovorna za rast i razvoj nae dece. Kada sam jednom pitao
moju majku za tajnu njenog roditeljskog pristupa, odgovorila je:
"U podizanju est deaka i jedne devojice, na kraju sam shvatila
da ne postoji mnogo stvari koje bih mogla da uradim da ih promenim. Shvatila sam da je sve u Boijim rukama. Uloila sam sav
svoj trud a Bog je uradio sve ostalo." Ovakav pristup omoguio joj
je da veruje prirodnom procesu rasta. Ne samo da joj je ovo pomoglo da proces shvati na laki nain, ve i da ga ne ometa. Ova
vrsta uvida vana je za svakog roditelja. Ukoliko ne verujete u
Boga, zamenite re Bog za re "geni" - sve je u njima.
Primenjujui vetine pozitivnog vaspitanja, roditelji mogu da
naue na koji nain da podre prirodne procese rasta dece i kako
da se u njih ne meaju. Bez potpunog razumevanja naina prirodnog razvitka dece, roditelji bespotrebno doivljavaju frustracije,
razoarenja, brigu i krivicu i nesvesno blokiraju ili koe pravce
razvoja njihove dece. Na primer, roditeljsko nerazumevanje jedinstvene oseajnosti sopstvenog deteta ima za rezulata ne samo
razoarenje rod; *elja, ve i dete stie utisak da neto nije u redu sa
njim. Ovo pogreno uverenje "neto nije u redu sa mnom", urezuje se u dete i sve one blagodeti koje proistiu iz njegove bogate
oseajnosti, bivaju uskraene.

SVAKO DETE IMA SVOJE JEDINSTVENE PROBLEME

Pored toga to se raa nevino i dobro, dete dolazi na ovaj svet sa

svojim jedinstvenim problemima. Naa uloga kao roditelja jeste
da pomognemo deci da se suoe sa jedinstvenim izazovima koji ih
ekaju. Rastao sam u porodici koja je brojala sedmoro dece, iako
smo imali iste roditelje i time i iste mogunosti, svi smo se razlikovali i u detinjstvu i kasnije kad smo odrasli. Sada imam tri erke,
od kojih jedna ima dvadeset pet godina, druga dvadeset dve a
trea trinaest godina. Svaka od njih je sada, kao i pre, potpuno
drugaija, sa razliitim vrlinama i manama.
34

Deca Su iz Raja

Kao roditelji moemo pomoi naoj deci, ali ne moemo

uiniti da njihovi problemi i izazovi sa kojima e se susretati nestanu. Kada ovo shvatimo, manje emo brinuti i neemo se truditi
da ih promenimo ili da umesto njih reavamo njihove probleme.
Vera u decu pomae i deci i roditeljima. Moemo dopustiti naoj
deci da budu ono to jesu i ponajvie obratiti panju na pomo u
razvoju i odgovoreliiia'iaz'ove"ivota. JCada^roditelji deci prilaze
sa vie razumevanja irjoverenja, deca razvijaju sposobnost da vie
veruju u sebe, u svoje roditelje i da budu spremniji za neizvesnu
budunost koja ih oekuje.
Svako dete ima svoju linu sudbinu. Prihvatanje ove injenice
daje roditeljima sigurnost, pomae im da se opuste i da ne preuzimaju odgovornost za svaki problem koji dete ima. Suvie vremena i energije troimo na razmiljanje o onome to smo mogli da
uradimo ili na ono to su deca mogla da urade, umesto da prihvatimo da sva deca imaju svoje probleme, brige i izazove. Na posao
kao roditelja je da pomognemo deci da se sa problemima suoe i
uspeno ih rese. Uvek imajte na umu da naa deca imaju svoje
vrline i mane i izazove sa kojima se suoavaju i da nita ne
moemo uiniti da promenimo njihovu istinsku prirodu. Ipak,
moemo se potruditi da im pruimo priliku da budu najbolji to
mogu biti.
Deca imaju svoje vrline, mane i izazove sa kojima
se suoavaju i ne postoji nita to moemo uiniti da
promenimo njihovu istinsku prirodu.

Teki trenuci uvek nas nateraju da pomislimo kako neto nije

u redu sa naom decom, ali tada se treba podsetiti da su deca iz
raja. Savrena su ba onakva kakva su i suoavaju se sa jedinstvenim izazovima. Ne samo da su im neophodni naa pomo i
uvaavanje, ve su im potrebni i ti izazovi. Jedinstveni naini na
koje e oni prevazii prepreke nephodni su kako bi postigli svoj
vrhunac. Problemi sa kojima e se susretati, pomoi e u prona35

Don Grej

laenju podrke koja im je potrebna i u razvijanju njihovog

jedinstvenog karaktera.
Deci su potrebni pomo i uvaavanje, ali
u procesu rasta nepohodni su im i izazovi.

Za svako dete, zdrav proces odrastanja znai da e doi

vreme kada e morati da se suoi sa izazovima. Uei kako da
prihvate i uhvate se u kotac sa ogranienjima koja im nameu roditelji i svet oko njih, deca mogu da savladaju osnovne vrednosti,
kao to su pratanje, prihvatanje, saradnja, kreativnost, saoseajnost, hrabrost, istrajnost, sposobnost ispravljanja sopstvenih
greaka, samouvaavanje, individualnost, i pravilno samousmeravanje. Na primer:
Deca ne mogu nauiti da prataju, ukoliko se njima ne
prata.
Deca ne mogu razviti strpljenje, ukoliko uvek dobiju sve
to poele
Deca ne mogu nauiti da prihvate svoje nedostatke,
ukoliko su svi oko njih bez mana.
Deca ne mogu nauiti da sarauju, ukoliko sve uvek ide
onako kako ona ele.
Deca ne mogu nauiti da budu kreativna, ukoliko im se
ne da samostalnost da sama neto urade.
Deca se ne mogu nauiti saoseajnosti i potovanju,
ukoliko ne naue ta su gubitak i bol.
Deca se ne mogu nauiti hrabrosti i optimizmu, ukoliko
se ne suoe sa tekoama.
Deca ne mogu razviti istrajnost i snagu, ukoliko im je sve
lako.
Deca ne mogu da se naue kako da budu bolja i da
napreduju, ukoliko ne iskuse tekoe, poraze ili greke.
36

Deca Su iz Raja

Deca ne mogu da se naue samouvaavanju ili zdravom

ponosu, ukoliko ne savladaju prepreke da bi neto po

stigli.
Deca ne mogu da se naue individualnosti, ukoliko se
ne suoe sa odbacivanjem ili iskljuivanjem.
Deca ne mogu da se usmere, ukoliko nemaju mogu

nosti da se suprotstave autoritetu i/ili ne dobiju ono to

ele.

Na mnotvo naina, svi izazovi ovog sveta i bol odrastanja nisu samo neizbeni, ve su i potrebni. Dunost roditelja nije da svoju decu zatite od izazova koje ivot nosi, ve da im pomognu da
sve prepreke uspeno savladaju i da odrastu. Uz knjigu Deca su iz
ra/oTiauiete vetine pozitivnog vaspitanja koje e vam omoguiti da pomognete vaem detetu u odgovorima na ivotne izazove i poraze. Ukoliko im uvek dajete gotova reenja za njihove
probleme, nee imati priliku da otkriju svoje sposobnosti i vrline.
ivotne tekoe mogu da ojaaju decu i da izvuku najbolje iz
njih. Kada leptir naputa svoju auru, odvija se velika borba.
Ukoliko biste otvorili auru da biste leptira potedeli ove borbe,
ubrzo bi umro. Naporjcpji_ulae_d.a.bi izaao iz aure potreban je
dabi se razvili miii krila. Bez ovog napora, leptir nikada nee leteti i umree^Na slian nain, da bi naa deca odrasla jaka i slobodno letela ovim svetom, potrebno je da prou odreenu vrstu
borbe i podrke.
Da bi prevazilo svoje specifine izazove, svakom detetu potrebni su odreena vrsta ljubavi i posebna podrka. Bez ove
podrke, njihovi problemi bie uveliani i izoblieni, nekad do
granica mentalnog poremeaja i kriminalnog ponaanja. Na posao kao roditelja je da decu podrimo tako da postanu jaa i zdravija. Ukoliko se meamo i ukoliko im mnogo olakavamo, slabimo
decu, ali sa drugestrane,,ukfljikojrnj)revie oteavamo situaciju i
ne pomaemo dovoljno,,uskraujemo im ono to je potrebno za
njihov razvoj. Deca ne mogu sve da urade sama. Deca ne mogu da
37

Don Grej

odrastaju i razvijaju sve vrline neophodne za uspean ivot bez

pomoi roditelja.
PET PORUKA POZITIVNOG VASPITANJA

Postoji pet vanih poruka pozitivnog odnosa prema vaspitanju uz

koje ete pomoi svojoj deci da unutar sebe pronau snagu da se
suoe s ivotnim izazovima i da u punoj meri razviju svoj potencijal. Kroz knjigu Deca su iz raja istraiemo mnoge nove vetine
vaspitanja zasnovane na primeni ovih pet poruka. Pet osnovnih
poruka jesu:
1. U redu je biti razliit.
2. U redu je praviti greke.
3. U redu je izraziti negativna oseanja.
4. U redu je eleti vie.
5. U redu je rei ne, ali zapamtite da su mama i tata i dalje
glavni.
Krenimo od objanjenja svake od ovih pet poruka pojedinano.
( 1. V redu je biti razliit. Svako dete je jedinstveno. Ima jedinstven zbir talenata, vrlina, mana, izazova i potreba. Naa roditeljska dunost je da budemo u mogunosti da prepoznamo i da
negujemo njegove jedinstvene potrebe. Uopteno reeno, ono
to je deacima potrebno, nema istu vanost kada su devojice u
pitanju. Isto tako, devojicama e biti potrebno neto to za
deake nije vano. Prie, svako dete, nezavisno kome polu pripada, ima jedinstvene potrebe odreene talentima, vrlinama, manama i izazovima.
Deca su takoe razliita po nainu na koji ue. Od naroitog
je znaaja za roditelje da shvate ovu razliku jer e u suprotnom
poeti da uporeuju svoju decu sa drugom decom i bie nepo38

Deca Su iz Raja

trebno razoarani. Kada je re o uenju, decu moemo podeliti

na tri grupe: trkae, etae i skakae. Trkai ue jako brzo. etai
ue polako i jasno pokazuju znake napretka^Na kraju, tu su i skakafNjm je malo tee odgajati. ini se da nita ne ue i da ne napreduju, ali u odreenoj prilici oni ispolje svoje znanje. Skakai
su kao cvetovi koji kasno cvetaju. Za uenje im treba vie vremena.
Roditelji se ue koliko je neophodno izraavati ljubav uz
uvaavanje razlika u polovima. Na primer, devojicama esto treba vie panje, ali suvie panje kod deaka stvara oseaj kako mu
se ne veruje. Deacima treba ukazati vie poverenja, iako viak
poverenja za devojice moe biti protumaeno kao nedovoljna
briga. Oevi, grekom, pokuavaju devojicama da daju ono to
treba deacima, dok majke grekom deacima pruaju podrku
koju bi devojice oberuke prihvatile. Razumevanje razliitih potreba deaka i devojica pomae roditeljima u uspenom razvoju
njihove dece. Pored toga, majke i oevi manje e se prepirati oko
svojih roditeljskih uloga. Tate su sa Marsa, a mame su sa Venere.
^.'"N ( 2.y redu je praviti greke. Sva deca gree. Greke se
oekuju
i sasvim su normalne. Ako pogreimo to ne znai kako neto nije
u redu sa nama, osim ako roditelji ne reaguju kao da greka nije
smela biti napravljena. Greke su normalne, prirodne i za oekivanje. Deca ovo pre svega ue na primerima. Roditelji najefikasnije mogu da ih naue ovom principu priznavanjem sopstvenih
greaka u bavljenju decom, u pruanju podrke deci, ali i propustima u podrci koju pruaju jedno drugom.
Kada deca vide da se njihovi roditelji ne ustruavaju od
izvinjenja, postepeno naue da preuzmu odgovornost za svoje
greke. Umesto da dete ue kako da se izvini, roditelji mu pruaju
dobar primer. Deca ue od svojih uzora i to ne putem objanjenja.
Ne samo da dete naui kako da bude odgovornije, ve opratajui
greke roditeljima, dete se postepeno ui vrlini pratanja.
Deca dolaze na ovaj svet sa sposobnou da vole svoje roditelje, ali ne i da vole sama sebe i da oprataju sama sebi. Ue se
tome da vole sebe na nain na koji se roditelji ophode prema nji39

Don Grej

ma i na nain na koji roditelji reaguju kada dete pogrei. Kada se

deca ne stide i nisu kanjavana za svoje greke, imaju vee anse
da se naue najvanijoj vrlini: mogunosti da vole sebe i prihvate
svoje nedostatke.
Ova se vrlina ui neprestanim ponavljanjem toga da su i njihovi roditelji napravili greku, a da su i pored toga vredni panje i
ljubavi. Grdnja ili kazna spreavaju decu da razviju ljubav prema
sebi i sposobnost da oproste sami sebi. Kroz itanje knjige Deca
su iz raja roditelji e nauiti alternativne postupke korisnije od
batina, grdnje i kazni, alternative koje podrazumevaju postavljanje pitanja umesto nareivanja, nagraivanje umesto kanjavanja, pravljenje tajm-auta umesto dve tri po turu.
Ove vetine pozitivnog vaspitanja detaljnije su opisane u poglavlju 3 i 8. Tajm-aut, ukoliko se primeni pravilno i sa istrajnou
isto je tako jako i mono oruje kao to su kazna i batine.
3.)U redu je izraziti negativna osecanja. Negativna osecanja
kao to su bes, tuga, strah, bol, frustracija, razoaranje, zabrinutost, stid, ljubomora, nesigurnost, nisu samo prirodna i normalna
ve su vaan dec odrastanja. Negativna osecanja uvek su u redu i
potrebno ih je raspraviti.
Roditelji moraju nauiti da prue deci priliku da ispolje svoja
negativna osecanja. Iako su negativna osecanja sasvim prirodna,
nain, vreme i mesto ispoljavanja nisu uvek najpogodniji. Iskaljivanje besa bitan je deo razvoja deteta, ali mora se znati vreme i
mesto. Sa druge strane, morate se potruditi da ne smirujete dete
da biste izbegli izliv njegovog besa, jer e u suprotnom doi do izliva besa kada ne budete bili u mogunosti da svom detetu date
tajm-aut i uspenije se suoite sa problemom.
Nove vetine komunikacije moraju se nauiti i primenjivati
kako bi deca bila svesnija svojih osecanja, jer u suprotnom neete
moi da ih kontroliete, opirae se vaem autoritetu i reagovae
po principu uzdranih emocija. Uz ovu knjigu, roditelji e nauiti
da se uspeno uhvate u kotac sa svojim emocijama. Ono to roditelji potiskuju, deca, meutim, otvoreno ispoljavaju, a tome jo
pridodaju i svoja uzburkana osecanja. Ovaj princip objanjava
40

Deca Su iz Raja

zato deca gube kontrolu u nezgodnim trenucima, posebno u

onim stresnim situacijama punim naboja, kada s mukom obuzdavamo sopstvena oseanja.
Pozitivno vaspitanje podrazumeva da deca nisu odgovorna za
to kako se roditelji oseaju. Kad dete dobije poruku da su njegova oseanja, potreba za razumevanjem i odanost svi skupa nepodobni, poee da potiskuje emocije, zatvorie se u sebe i izgubie
sve darove svoje posebnosti.
"Upueni" roditelji koji shvataju vanost oseanja, esto prave greku kada ue decu oseanjima tako to preteruju u iskazivanju emocija. Najbolji nain da decu nauimo da budu svesna
svojih oseanja jeste da ih sasluamo i pokuamo da razlikujemo
oseanja od saoseanja. Roditelji na najbolji nain mogu da podele svoje negativne emocije ako ispriaju kako su se oseali pred
ivotnim izazovima tokom odrastanja. Meutim, loe je to poveravanjem svojih negativnih emocija, deci nameete isuvie odgovornosti. Ova deca preuzimaju previe krivice na sebe i odvajaju
se od svojih unutranjih oseanja. Na kraju, povuku se i vie ne
razgovaraju sa vama.
Na primer, ako kaete detetu: "Kada se popne na drvo, bojim se da e pasti", dete e imati oseaj manipulacije i kontrole uz
pomo negativnih emocija. Umesto toga, odrasli bi trebalo da
kau: "Penjanje na drvee nije sasvim bezbedno. elim da se
penje samo kada sam ja u blizini." Ne samo daje ovakav pristup
efikasniji, ve takoe ui decu da ne donose odluke na osnovu negativnih emocija. Dete e saraivati ne da bi roditelja zatitilo od
oseaja straha i nelagodnosti, ve zato to ga je roditelj zamolio
da neto uradi.
Roditelji mogu deci da pomognu da razviju pojaanu svest o
oseanjima saoseanjem, shvatanjem i sluanjem, a ne deljenjem
svojih emocija. Ponekad, ak direktno obraanje i raspitivanja o
emocijama ili eljama moe kod dece izazvati oseaj da imaju isuvie moi. Nove vetine sluanja moraju se koristiti da se izvuku
emocije i da se shvate potrebe i elje dece. "Popustljivi" roditelji
shvatie kako da ne budu manipulisani ili voeni potrebama i eljama dece. "Zahtevnim" roditeljima postae jasno na koje sve naine
nesvesno optuuju decu zbog ispoljavanja negativnih emocija.
41

Don Grej

Uei da oseaju i da se bave negativnim emocijama, deca

najefikasnije naue da se osamostale, razviju snano oseanje individualnosti, i postepeno uoe bogatstvo unutranje kreativnosti, intuicije, ljubavi, usmerenosti, samopouzdanja, radosti, saoseanja, svesti i sposobnosti da isprave greke. Sve ove napredne
vetine koje uzdiu oveka i pomau ostvarenju uspeha i ispunjenja, dolaze iz mogunosti da budemo u dodiru sa svojim
oseanjima i iz sposobnosti da se oslobodimo negativnih emocija.
Uspeni ljudi oseaju svoje neuspehe, ali se oporave, jer imaju
sposobnost da se oslobode negativnih emocija. Mnogi ljudi koji
ne dozive lini uspeh, nemi su u odnosu na svoja oseanja, donose
odluke na osnovu negativnih emocija ili su jednostavno zaglavljeni u negativnim emocijama i stavovima. U svakom sluaju,
spreeni su da ispune svoje snove.
4. U redu je eleti vie. Preesto deca dobijaju poruku da
suvie ele, da su sebina i razmaena, jer ele vie ili su nezadovoljna kad ne dobiju ono to ele. Roditelji odmah naue decu da
budu zahvalna, umesto da deci daju dozvolu da ele vie. "Budi
zahvalan na onc.ae to ima", suvie je ishitren odgovor na deije
potrebe za neim viim.
Deca ne znaju koliko je dozvoljeno da trae i nikada se od
njih ne oekuje da to znaju. ak i nama odraslima je teko da
odredimo koliko moemo da traimo a da nekoga ne uvredimo ili
da ne pokaemo kako smo zahtevni ili nezahvalni. Ako ve odrasli
imaju potekoa na tom planu, onda je jasno kako ne treba da
oekujemo da ih deca nemaju.
Vetine pozitivnog vaspitanja ue decu kako da trae ono to
zaista ele - uz potovanje drugih. U isto vreme, roditelji e nauiti
kako da kau ne a da se ne uznemire. Deca e biti slobodna da
trae ono to ele, znajui da se time nee osramotiti. Takoe e
shvatiti da sama injenica to trae neto ne znai da e to to
trae i dobiti.
Ukoliko nisu slobodni da trae ono to ih zanima deca nikada
jasno ne naue ta mogu, a ta ne mogu da dobiju. U isto vreme,
pitajui ta mogu, a ta ne mogu da dobiju, deca vrlo brzo razviju
42

Deca Su iz Raja

neverovatne pregovarake sposobnosti. Veina odraslih spada u

grupu slabih pregovaraa. Oni najee ne postavljaju pitanje
ukoliko nisu sigurni da e odgovor biti - da. Ne - kao odgovor,
oni jednostavno prihvate i nastave dalje potinjeni tuoj volji, potajno rezervisani ili otvoreno besni.
Ukoliko mu se prui sloboda da trai ono to eli, unutranja
snaga deteta da dobije ono to eli ima sve anse da procveta. Kad
odraste, to dete nikada nee prihvatiti ne kao konaan odgovor.
Od malih nogu nauie da pregovara i esto e vas motivisati da
mu date ono to eli. Postoji velika razlika izmeu manipulacije
deteta koje plae, kenjka i vriti, s jedne strane i motivisanja
odlinog malog pregovaraa, s druge. Pozitivno orijentisani roditelji su u stanju da zadre kontrolu i pored svih pregovora i nagodbi jasno postavljajui granice do kojih se moe ii.
Dajui vaem detetu dozvolu da trai vie, vi mu darujete
mogunost pravilnog usmeravanja ka cilju i vitalnu ivotnu snagu. Previe ena danas se osea nemono, jer im nikad nije dozvoljeno da zatrae vie. Uili su ih da vode rauna o tuim potrebama i da se stide kada su nezadovoljne jer nisu dobile ono to
ele ili ono to im je potrebno.
Jedna od najvanijih vrlina koje majka ili otac mogu da prenesu devojicama jeste kako da trae vie. Veina ena nije
nauila ovu lekciju u detinjstvu. Umesto da su traile vie, indirektno su traile vie time to su vie davale i nadale se da e neko
uzvratiti panju bez njihove potrebe da zatrae vie. Nemogunost da direktno trae ono to im treba, spreava ih da u vezama sa drugim ljudima dobiju ono to ele u ivotu.
Dok devojicama treba dozvola da ele vie, deacima treba
odreena doza podrke kada ne dobiju vie. esto deaci postavljaju veoma visoke ciljeve a roditelji se trude da ih odgovore jer
ele da ih zatite od razoaranja. Ne shvataju daje od ostvarivanja ciljeva mnogo bitnija sposobnost da se suoimo sa porazom i da
se opet uzdignemo. Kao to devojicama treba puno podrke da
zatrae ono to ele, deacima treba izuzetna podrka da identifikuju svoja oseanja i da se ponaaju u skladu sa njima. Za deake
je najbolji nain da se ovo postigne - pitati ih za detalje onoga to
43

Don Grej

se desilo, a pri tom biti izuzetno paljiv i ne nuditi im nikakav savet ili pomo. Isuvie saoseanja odvratie ih od razgovora o
onome to se desilo.
Majke esto prave greku, jer postavljaju previe pitanja.
Naterani na razgovor, deaci se ukoe. Kada im se daju saveti i
sugeriu reenja, oni uglavnom ustuknu. U trenucima kada se
osea poraen, ne treba mu neko ko bi pogorao problem time
to e mu rei kako da resi taj problem ili koliko je sam kriv za taj
problem.
Na primer, on se osea razoarano, jer nije postigao dobre rezultate na testu i njegova majka, na brian nain kae: "Da si
manje gledao televiziju, a vie uio bolje bi uradio test. Ti si pametan, ali se ne trudi dovoljno da tu pamet i upotrebi." Jasno je
kako ona misli da je paljiva, no u ovom kontekstu izvesno je
zato e on prestati da joj otkriva ta ga mui. Ona je ponudila
neeljeni savet, a on osea istovremeno i da su ga iskritikovali i da
nemaju poverenja da on taj problem moe da resi.
5. U redu je rei ne, ali zapamtite da su mama i tata jo uvek
glavni. Deci trt a dozvola da kau ne, ali je potrebno da znaju
kako njihovi roditelji imaju poslednju re. Pored toga to ste im
dali mogunost da pregovaraju i da ele vie, dozvola da kau ne,
deci zaista daje mo. Mnogi roditelji se plae da detetu daju toliko moi jer deca lako mogu da postanu razmaena. Jedan od
najveih problema sa decom danas jeste to im je dato previe slobode. Roditelji su osetili da deci treba dati vie moi, ali nisu
nauili da i u tim okolnostima ostanu komandanti parade. Sve
dok roditelji ne primene tehnike pozitivnog vaspitanja, kao to su
tajm-auti koji pomau da se zadri saradnja, deca bivaju isuvie
zahtevna, sebina i nervozna. Kada roditelji uspostave kontrolu i
u stanju su da je zadre onda je tek korisno dati vie moi samom
detetu.
Doputajui detetu da kae ne, otvarate mu vrata da izrazi
oseanja, da otkrije ono to eli i da se onda pogaa oko toga. To
ne znai da ete uvek uraditi ono to deca zahtevaju. Iako deca
mogu da kau ne, ne znai da e sve biti po njihovom. Kada sasluate ono to dete osea i eli inite ga spremnijim na saradnju.
44

Deca Su iz Raja

Sto je jo vanije, dozvoljavate detetu da sarauje a da ne mora da

potiskuje svoju prirodu.
Postoji velika razlika izmeu usklaivanja i poricanja naih
potreba. Usklaivanje znai podii nae elje na nivo roditeljskih
namera da te elje ostvare. Poricanje znai potiskivanje elja i
oseanja i potpuno potinjavanje eljama roditelja. Potinjeno
ponaanje rezultira slamanjem volje deteta. Kada se konj ukroti,
on postaje potinjen i stoga spreman na saradnju, ali time gubi veliki deo svog slobodnog duha.
Analize vaspitavanja dece u Nemakoj pre dolaska nacista na
vlast, otkrile su da su decu grdili ili kanjavali kada bi se usproti
vila autoritetu. Nisu imala dozvolu da se usprotive ili da kau ne. Iz tog primera jasno moemo videti kako slamanje volje dete
ta moe da ga uini nemilosrdnim, bezumnim sledbenikom jakih
ali manijakalnih, autoritativnih lidera. Kada osoba nema visoko
miljenje o sebi, lak je plen za manipulaciju ili zlostavljanje. Bez
visokog miljenja'o sebi tu e osobu ak i privlaiti mune veze i
situacije upravo zbog oseaja manje vrednosti ili iz straha od iska
zivanja svoje volje.
^
- Prilagoavanje elja i volje zove s&saraclnja,
potinjavanje .volje i elja zove se poslunost. Pozitivno
vaspitanje tei ka tome asfvori dete spremno na saradnju, a ne
posluno dete. Ne smatra se zdravim za decu da bez pogovora ili
nerado slede roditelje. Dati detetu dozvolu da osea i verbalizuje
svoj otpor, ne samo da mu pomae da razvije svest o sebi, ve ga
ini spremnijim na saradnju. .Posluna deca samo prate pravila;
ona ne misle, ne oseaju i ne doprinose procesu. Dete spremno
na saradnju unosi itavog sebe u svaku interakciju i stoga je u
mogunosti da ide ka cilju.
Pozitivno vaspitanje eli da podigne decu
spremnu na saradnju, a ne decu koja su posluna.

Deca koja su spremna na saradnju i dalje imaju svoje elje, ali

ono to najvie ele jeste da udovolje roditeljima. Dati deci doz45

Don Grej

volu da kau "ne", ne znai dati im vie kontrole; u stvari ovaj pristup roditeljima prua vie kontrole. Svaki put kada se deca usprotive a roditelji zadre kontrolu, deca su u mogunosti da osete da
su mama i tata ipak glavni. Ovo je jedan od vanih pokazatelja
zbog ega je tajm-aut tako vaan.
Kada se deca ne ponaaju pristojno ili nisu spremna na saradnju, jednostavno su van kontrole. Van nae kontrole. Nisu u
saglasnosti sa naim eljama i voljom. Da bi opet uspostavili saradnju, roditelji moraju da uspostave kontrolu time to e ih pokupiti i smestiti na tajm-aut. Bog decu i pravi malima da bismo mi
mogli da ih pokupimo i smestimo gde elimo.
U toku tajm-auta deca imaju slobodu da se opiru i izraze sve
svoje emocije, ali su ogranieni trajanjem. Otprilike, za jedan
tajm-aut dovoljan je minut pomnoen godinama deteta. Detetu
od etiri godine dovoljna su etiri minuta. Sadraj tajm-auta treba da bude sve to je potrebno da deca opet osete sigurnost vae
kontrole i oseaj povezanosti sa vama kao onim koji ima poslednju re. Automatski, negativne emocije se smiruju a dete se
vraa na zdravu ^elju da ugodi i sarauje.
Roditelji k , su previe popustljivi ili svojoj deci ne daju dovoljno esto tajm-aut nesvesno ih ine nesigurnima. Dete poinje
da osea kako ima mo kontrole i zbog toga to jo uvek nije
spremno da dri stvari pod kontrolom (iako deca vole mo),
osea se nesigurno. Zamislite da ste u situaciji da zaposlite dve
stotine radnika da izgrade zgradu za est meseci. Ili, zamislite da
vam je dato da operiete osobu koja krvari usled ranjavanja vatrenim orujem i potrebno je da joj izvadite metak. Ukoliko niste
obueni za taj posao, oseali biste veliku nesigurnost. Kad deca
poinju da oseaju zadovoljstvo time to su sad oni na elu parade, istovremeno su veoma nesigurni i zahtevni.
Zahtevnoj ili "razmaenoj" deci uglavnom je ee potreban
tajm-aut. Razmaenom tinejderu moda je potrebno neto vie
od zatvaranja u sobu. U nekim sluajevima, vreme provedeno u
otkrivanju prirode, u umi sa vodiem ili boravak kod omiljene
tetke, ujaka ili kod babe i dede, pomoi e tinejderima da opet
budu svoji i da poele da neko drugi bude glavni. Oseaj da vie
46

Deca Su iz Raja

nemaju kontrolu i da sad zavise od nekog drugog moe tinejdera

da umiri. Tako oni mogu da se vrate oseajima potrebe i elje da
zadovolje svoje roditelje.
Da bi se oseali sigurno, deca treba da znaju
da ih neko slua, ali i da uvek znaju
da oni nisu glavni.

U osnovi deca su programirana u jednom pravcu. Duboko u

sebi oni ele da zadovolje svoje roditelje. Pozitivno vaspitanje
jaa ovaj pravac tako da deca sa vie elana prate roditeljske elje i
volju roditelja. Da bi se dovele u saglasnost i harmoniju ove protivrene, suprotne tenje, deci treba dati dozvolu da se odupru i
da kau ne. Otpor im dozvoljava da razviju zdrav oseaj svoje
linosti.
Deca kojoj ova prilika nije data, prolaze kroz nepotrebne
tekoe u pubertetu. Iako je tinejderima i dalje neophodno
vodstvo u ivotu, oni oseaju veliku potrebu da urade ba suprotno od vaih elja, ukoliko nisu razvili oseaj samostalnosti.
Mnogi roditelji prihvataju to to njihovo dete u ovom periodu
eli da se odvoji od njih i detetova pobuna im se ini kao savreno
normalna. Meutim, pobuna je normalna reakcija jedino za decu
koja nisu dobila podrku u ranijem periodu razvoja. Kada deca
prou kroz iskustvo da imaju dozvolu da kau ne, a ipak sarauju
sa roditeljima, kao posledicu imaju zdraviji odnos prema sebi i
nemaju potrebu da diu glavu u pubertetu. I dalje se odvajaju, ali
ne pruaju otpor i uvek se vraaju zbog ljubavi i podrke roditelja.
Pozitivno vaspitanje takoe istrauje naine poboljanja komunikacije sa tinejderima koji nisu podizani uz pomo ovih pet
nabrojanih poruka. Nikad nije kasno da postanemo sjajni roditelji i da podstaknemo saradnju nae dece. Bez obzira na to kada
ete poeti da primenjujete metode pozitivnog vaspitanja, biete
u prilici da poboljate komunikaciju, omoguite povoljnije uslove
za saradnju i da iz svoje dece izvuete ono najbolje.

47

Don Grej

VIZIJA MOGUNOSTI
ak i uz potpuno prihvatanje i razumevanje pet poruka pozitivnog vaspitanja, nije lako biti roditelj. To je "uim-korak-po-korak" proces. Vaspitanje pomera granice koje ste postavili kada ste
razmiljali koliko moete da date. Ipak, bez obzira na to koliko
ste dobri, uvek se naete na nepoznatom terenu i pitate se: "ta
sad da radim?" Uvek je dobro da jasno znate koje su vam
mogunosti na raspolaganju. Sreom, ovom vodiu moete se neprestano vraati. Kada neto izgleda kao da ne funkcionie ili pak
ne znate ta da radite, preite opet preko ovih pet poruka pozitivnog vaspitanja. Svatiete koji deo ne tima najbolje i biete bolje
opremljeni da uradite ba ono to treba.
Kao roditelji, nemamo ba mnogo prakse koja bi nam sluila
kao priprema ili kao usavravanje roditeljskih sposobnosti. Odjednom smo suoeni sa ogromnim odgovornostima koje nosi briga za nae ranjivo dete i nismo uvek sigurni staje najbolje za njega. Iako se est )odseamo da su deca iz raja i da imaju sopstvenu sudbinu, njihova budunost je bukvalno u naim rukama.
Nae staranje, panja i briga uveliko utiu na mogunost da uspeju u ispoljavanju svog punog potencijala.
Biti roditelj zahteva ogromnu posveenost, ali deca su vredna
svega. Jedine situacije kada se roditelji "povuku" ili ustuknu pred
ovom ulogom je onda kada ne znaju ta treba initi ili kada ono
to oni rade samo pogorava stvari. Prouavajui ove lake za razumevanje (ali ne uvek lake za pamenje i primenu) principe pozitivnog vaspitanja, shvatiemo da smo mi, roditelji, uvek potrebni i da uz malo prilagoavanja moemo uspeti da deci damo ono
to im je potrebno.
Uvek imajte na umu da niko to ne moe uiniti bolje od vas.
Iako su vaa deca iz raja, takoe su i deo vas i vi ste im potrebni.
Uiti kako da budemo dobri roditelji najsvrsishodnija je studija
kojom se moemo baviti ako se odluimo da imamo porodicu.
Bez razumevanja pozitivnog vaspitanja mnogi roditelji ak i ne
48

Deca Su iz Raja

znaju koliko su vani za svoju deci i njihovu budunost. Na gubitku su i deca i roditelji.
Biti roditelj je teak posao, no to je i posao koji prua najvie
nagrada. Biti roditelj u isto vreme je ogromna odgovornost, ali i
velika ast. Sada, sa uvianjem onoga to deca zapravo trebaju od
nas, roditelji mogu u celini da uvide koliki je znaaj njihove
pomoi. Ovaj jasan uvid naih odgovornosti daje nam oseaj istinskog samopotovanja jer smo roditelji i oseaj ponosa jer radimo za dobro svoje porodice.
Potpuno se posveujui novim principima pozitivnog
vaspitanja, u ulozi ste hrabrog pionira koji istrauje nepoznatu teritoriju, heroja koji stvara novi svet, a to je najvanije, deci
pruate mogunosti koje su vama bile uskraene.
ak i sa ovim vodiem uz vas, i dalje ete praviti greke, ali te
greke iskoristiete da decu nauite vanoj vrlini pratanja. Ne
moemo deci uvek dati ono to ele ili ono to im je potrebno, ali
moemo im pomoi da nau zdrav odgovor na razoaranja, a to
e ih uiniti jaim i punim samopouzdanja. I dalje neete biti u situaciji da budete prisutni uvek kada im zatrebate, ali znaete
kako da odgovorite na njihova povreena oseanja i neispunjene
elje, znaete da zaleite njihove emotivne rane i da uinite da
opet oseaju vau ljubav i podrku. Poruke pozitivnog vaspitanja
i uverenje da su deca iz raja, pomoi e vam da im pruite najbolju
pripremu da ostvare sve svoje snove, to je na kraju san svakog roditelja.

49

Kako Primeniti Pet Poruka

Pozitivnog Vaspitanja na
Najbolji Nain

Da bismo primenili pet poruka pozitivnog vaspitanja, prvo moramo da shvatimo u kojim uslovima te poruke uopte mogu da
funkcioniu. Ove nove vetine pozitivnog vaspitanja nee biti
uspene ukoliko kontrolu nad decom postiemo pretnjama,
kanjavanjem, batinama ili nametanjem oseaja krivice. Vaspitanje zasnovano na strahu, deci otupi sposobnost da odgovore na
pozitivno vasp, aje. Sa druge strane, ukoliko ne znamo kako da
batine i kazne zamenimo pozitivnijim pristupom koji e uroditi
stvaranjem saradnje, ovih pet poruka nee biti najbolje primenjene. Nije dovoljno jednostavno prestati sa kanjavanjem dece:
nove vetine moramo upotrebiti tako da stvorimo saradnju, motivaciju i kontrolu.
Ukoliko je vaspitanje zasnovano na strahu, deca nee pozitivno odgovoriti na ovih pet poruka. Da bi ovaj novi prilaz bio
uspean, roditelji moraju potpuno napustiti zastarele prakse vaspitavanja dece zasnovane na strahu. Ne moete se ophoditi prema
deci kao da su dobra i nevina da biste potakli njihovu unutranju
prirodu, a nedelju dana kasnije ih prebiti jer su bili loi.
Nita se ne postie ukoliko se prema detetu ponaamo
kao daje dobro i nevino, a nedelju dana kasnije
prebijemo ga jer nije bilo dobro.
50

Deca Su iz Raja

Ukoliko elimo da deca imaju dobro miljenje o sebi, moramo

da prestanemo da svojim postupcima utiemo na njih da se oseaju
loe. Ukoliko elimo da nam se deca oseaju samouvereno, moramo da prestanemo da ih kontroliemo strahom. Ako elimo da
naa deca potuju druge, moramo da im ukaemo potovanje koje
zasluuju. Deca ue putem primera. Ukoliko se sa njima nasilno
ophodite, oni e uzvratiti nasiljem ili u krajnjem sluaju, kada ne
budu znali ta da rade, neim okrutnim ili bezoseajnim.

PRITISAK VASPITANJA

Zahvaljujui pojavi zapadne psihologije, sada smo mnogo svesniji istananog uticaja koje detinjstvo ima na na uspeh u ivotu.
Sposobnost da budemo uspeni, kao i sposobriost da budemo
srecKmpunjeni, duboko su proeti uticajem uslova u ranom detinjstvu. Iako ovu injenicu sada prihvatamo kao optu istinu, pre
pedeset godina ona nije bila tako shvaena.
Pre ovih, novih injenica, nain na koji su roditelji ispunjavali
svoju ulogu nije smatran toliko bitnim za budui razvoj. Na uspeh u ivotu u osnovi je pripisivan genima, porodinom statusu,
napornom radu, mogunostima, karakteru, religioznim nastojanjima ili pukoj srei. U istonim kulturama, koje generalno veruju u prole i budue ivote, faktor koji je doprinosio uspenosti
bila je i karma prolosti. Ako smo bili dobri u prolom ivotu,
onda e nam se dobre stvari desiti u ovom ivotu. Svakako, roditelji su uvek voleli svoju decu, ali nain na koji su iskazivali svoju
ljubav uz roditeljske vrline nije imao veliki znaaj.
Sada, posle pedeset godina primenjivanja psihologije u praksi, shvatili smo da^tiain)laJcpji rqditeJj.i.pQkazuju^syoju ljubav ima
.veliki uticaj na decu7]Sa ovim saznanjima o vanosti detinjstva, roditelJToecaju veu odgovornost da" iznau najbolji nain da svojoj deci budu bolji roditelji. esto nas ova odgovornost da
budemo bolji roditelji vodi u pogrenom pravcu.
Roditelji uglavnom prave greke trudei se da obezbede to
vie svojoj deci. A to je esto kontraproduktivno: vie novca, vie
igraaka, vie stvari, vie zabave, vie edukacije, vie vankolskih
51

Don Grej

aktivnosti, vie rada, vie pomoi, vie pohvala, vie vremena, vie
odgovornosti, vie slobode, vie discipline, vie nadgledanja, vie
kazne, vie dozvola, vie komunikacije itd. Veina ovih stvari nije
ono to deci zaista treba. Kao i u drugim oblastima ivota, vie
nije uvek i bolje. Umesto vie, ono stoje detetu potrebno je "razliito" i "drugaije". Kao roditelji, ne moramo uvek da dajemo
vie, umesto toga potreban nam je prilaz drugaiji od onog koji
smo mi dobili od naih roditelja.
PONOVNO IZUMEVANJE VASPITANJA

Danas smo suoeni sa izazovom ponovnog pronalaska vaspitanja.

Umesto da preuzmemo odgovornost oblikovanja nae dece u odgovorne i uspene odrasle ljude, postaje sve jasnije daje naa roditeljska uloga samo da gajimo ono to ve postoji. U svakom detetu postoji seme veliine. Nas'aTuIogaje^aofnoguimo bezbednu i~\
brinu okolinu da bismo tom detetu dali ansu da se razvije jJ
iskae svoj pun potencijal.
Tradiciona' vetine vaspitanja i pristupi koji su bili korieni u prolosti - danas ne pokazuju uspeha sa decom. Dananja
deca su u veoj meri u dodiru sa svojim oseanjima i stoga su samosvesnija. Sa ovom promenom u,njihoyoj svesti izmenile su se i
njihovej>ptrebe7"SvaEa nova generacija napreduje kako bi resila
probleme iz prolosti, ali sa svakim novim korakom javljaju se i
novi izazovi.
Na svakom polju pregnua moramo da se prilagoavamo da
bismo i dalje bili uspeni. Potrebe nae dece danas, drugaije su
od potreba prethodnih generacijo. Kao roditelji, sada se suoavamo sa promenama koje su se oblikovale proteklih 2000 godina.
To je promena od vaspitanja zasnovanog na strahu ka vaspitanju
zasnovanom na ljubavi.
Pozitivno vaspitanje je promena od vaspitanja zasnovanog na
strahu ka vaspitanju zasnovanom na ljubavi.

52

Deca Su iz Raja

Pozitivno vaspitanje je usmereno na nove prilaze i strategije

kojjmotiviu decu ljubavlju,"^ ne strahom od kazne, ponienja ili
gubitka"lj"ub"avf. Iiako izgleda da je ovo logino u poreenju sa tradicionalnim prilazima vaspitanju, to je ekstremno radikalan pristup. Vaspitanje zasnovano na ljubavi u suprotnosti je sa naim
najdubljim instiktivnim reakcijama koje se javljaju kada oseamo
da smo van kontrole ili kada se plaimo da emo kontrolu izgubiti.
Ovaj pristup zasnovan na ljubavi, usmeren je na motivisanje
dece na saradnju bez korienja straha od kanjavanja. Svakom
roditelju poznata je automatska reakcija: "Ako ne prestane, ja
u..." A onda sledi pretnja. Ili zastarela fraza: "Ukoliko me ne
slua, rei u to tvom ocu kada doe kui." Vaspitavanje dece
pomou straha, bez obzira na to koliko mi to ne elimo, naa je
^aulgmatska reakrija,?JJ mnogim kolama, uitelji se trude da
decu motiviu strahom od prijemnih ispita na fakultetima. Sav taj
strah decu ini samo anksioznijom ili depresivnijom. Neka deca
se za upifna fakultet pripremaju od prvog razreda.
Naputanje metoda kao to su batine, amari, pretnja ili kazna, mogu da izgledaju kao sjajna ideja, ali kada vae dete pone
nekontrolisano da se ponaa, pretnja ili dve tri po turu, ine nam
se kao jedini izbor koji imamo. Kada vae dete odbije da se ujutru, pre kole, obue ili nee pre spavanja da opere zube, automatski reenje nalazite u pretnjama i kanjavanju. ak i kada ne
elite da koristite pretnje i kazne, u sluajevima kada nita drugo
ne pomae, ne vidite drugo reenje. I nemate drugo reenje,
poto niste nauili vetine pozitivnog vaspitanja.
Kada dete pone nekontrolisano da se ponaa, pretnja
ili batine ine nam se kao jedino mogue reenje.

Postaje mogue da promenimo na roditeljski pristup i da

postupamo drugaije od naina na koji smo mi bili vaspitavani, ali
tek kada pronaemo drugi nain koji funkcionie. Uspeno
moete da se okanete zastarelog naina vaspitanja zasnovanog
53

Don Grej

na strahu, kada nauite nove i neophodne vetine koje kod

dece bude i izvlae na povrinu onaj deo koji eli da sarauje sa
vama i ve je motivisan da se ponaa u harmoniji i skladu sa
vaim eljama i nastojanjima.

K R A T K A (S T O R IJ A V A S P IT A N J A
Hiljadama godina unazad,~-QdBOS prema deci bio je gori nego
dananji odnos prema ivotinjama. Ukoliko nisu bila posluna
bilo im je preeno i bila su fiziki kanjavana, a u nekim sluajevima ak i ubijana. Grobna mesta u Rimu stara dve hiljade godina
otkrila su tela stotina hiljada malih deaka koje su, zbog neposlunosti, oevi pretukli i na kraju ubili. Tokom godina, napustili
smo ove ekstremno nasilne metode.
Danas mnogi roditelji svoju decu udare ili ih ljepnu po guzi
tek kada ne mogu da uine nita drugo, kada se nita drugo ne
pokae kao uspeno ili kada izgube kontrolu. Naslee prolosti i
danas je vidljivo ak i u relativno mirnom domu, mogu se uti
deca koja kau Jeo to uradi, ubie te" ili" Zbog ovoga si nadrljao". U ovom sluaju deca ne misle na bukvalno znaenje reci
"ubiti", ali sve to predstavlja jasnu indikaciju uticaja straha na
ponaanje. Iako smo preli dug put u proteklih dve hiljade godina, uticaj straha se ne smanjuje.
Neki roditelji i dalje misle da njihova deca s vremena na
vreme treba da dobiju batine. Seam se jednog dramatinog primera. Pre deset godina, razgovarao sam sa vozaem taksija iz Jugoslavije. Spomenuo je da je problem Sjedinjenih Amerikih
Drava taj to su roditelji isuvie blagi. Ne tuku svoju decu. Upitao sam ga da li su njega tukli. Ponosno je odgovorio daje ba zahvaljujui batinama odrastao u dobru osobu, a isto tako i njegova
deca. Ni on, ni njegova deca nisu proveli niti jednu no u zatvoru.
Nastavio je i rekao da nije proao ni dan u njegovom odrastanju a
da nije dobio batine. Kao odrastao ovek, bio je zahvalan na tim
batinama. Uverio me je daje ovo bila normalna praksa u njegovoj
zemlji i da gaje ba to spreilo da postane kriminalac.
54

Deca Su iz Raja

Ovo je neverovatna psiholoka reakcija. esto se deca, koja

su u detinjstvu bila fiziki kanjavana i zlostavljana, jae vezuju za
roditelja koji ih zlostavlja. Sa vremenom, poinju da pravdaju
kanjavanje i misle da ga zasluuju. Umesto da ga nazivaju pravim imenom - zlostavljanjem, oni brane ponaanje svojih roditelja. Kada takvi ljudi dobiju decu, normalno je da pretpostave da i
njihova deca zasluuju kaznu. Ovo je razlog zato je nekim roditeljima teko da se prilagode vetinama pozitivnog vaspitanja.
Oni se vrsto dre vaspitanja zasnovanog na strahu, jer su sami
bili kanjavani i misle da njihova deca zasluuju isti tretman. Veruju da im je ovaj proces pomogao da budu bolji i da e pomoi i
njihovoj deci. esto moemo uti dete koje je zlostavljano kako
kae, "Bio sam tako lo da su morali da me tuku."
Deca koja su fiziki kanjavana veu se za roditelja
koji ih kanjava i brane nasilniko ponaanje.

Svakako, veina roditelja koja je odrasla uz ovakav tretman

sada shvata zastarelost ove prakse, ali ne zna ta iraje initi. Iako
ne vole ni batine, a ni kanjavanje ^nevide alternatfeu5 Drugi roditelji odustali su od batina i kao rezultat - izgubili su kontrolu
nad svojom decom ili se kod dece razvio problem nedovoljnog samopotovanja. Ukoliko elimo da napustimo batine i kazne, moramo ih zameniti neim to efikasno omoguuje saradnju sa decom.
NASILJE RAA NASILJE

Kada su deca prijemiva, oseajna i otvorena kao to to dananja

deca jesu, nasiljejriad njima vraa se kao bumerang. Nema
sumnje, kada deca odrastaju uz nasilje, kazne ili krivice, tim metodima e i pribei kada izgube kontrolu ili e ih upotrebiti kao
nain da kontrolu steknu. Nefunkcionalno ponaanje i domae
nasilje u naem drutvu danas, rezultat su nepoznavanja boljeg
naina da_se_izbqrimo_sajakun oseanjima.
55

Don Grej

Kada oseajnost nije bila tako izraena kao danas, kanjavanje i nasilje pokazivali su rezultate. Ipak, danas je svet drugaiji. Roditelji su svesniji i oseajniji, a takva su i deca. Bez novog
pristupa i drugaije kontrole, deca e postati nasilna i nastavie
da se ponaaju neodgovarajue. U svakom sluaju, ponaae se
buntovniki i agresivno ili e nasilje usmeriti prema sebi i muie
ih oseanje manje vrednosti. Ona e mrzeti ili druge ili sebe, a
esto i druge i sebe.
Deca izloena nasilju mrze
ili sebe ili druge.

Ne preostaje mi nita drugo nego da se nasmejem kada neki

strunjaci kau da ne postoji nijedna nauna studija koja pokazuje da fiziko kanjavanje ini decu nasilnom. To je ono to su
rekli kada sam poeo da predajem Mukarci su sa Marsa, ene su
sa Venere pre vie od petnaest godina. Pitali su me, "Gde su studije koje bi po ale da su mukarci i ene razliiti?" Zdrav razum im nije bio dovoljno jak argument.
Naune studije su jako korisne za proirivanje znanja, ali kada postanemo previe zavisni od naunih studija i ne uvaavamo
zdrav razum, to znai da smo zastranili. Nauno istraivanje tada
postaje opasno, ba kao i sujeverje koje je drutvu pomoglo u
bekstvu od stv arnosti.
Kada zavisimo samo od naunih studija i zanemarujemo
zdrav razum, to znai da smo zastranili.

Iako je zakljuak da "nasilje raa nasilje" rezultat logike zdravog razuma, takoe je i u istraivanjima pokazano da izlaganje
nasilju, decu ini nasilnom. Kada su se neredi 1989. u Los
Anelesu zavrili, razliitim grupama dece pokazani su snimci
nasilja u trajanju od tri minuta. Po zavretku, igrali su se u sobi
56

Deca Su iz Raja

gde su se nalazile igrake koje su bile nasilne i one koje nisu bile
nasilne.
Kada im je reeno daje nasilje na TV-u samo gluma i da se
glumci pretvaraju da su nasilni, deca se nisu igrala sa nasilnim
igrakama ve sa onima koje to nisu. Kada im je reeno da je
nasilje na TV-u stvarno, skoro sva deca igrala su se sa nasilnim
igrakama. Agresija je dramatino porasla. Gledanje stvarnog
nasilja na TV-u jasno je potaklo pojaanu agresiju kod ove
dece.
Sve do etrnaeste godine deca ili oni koji stupaju u pubertet
nemaju saznajni razvoj dovoljan da shvate i razumeju hipotetiku
situaciju. ak i kada detetu kaemo da se ljudi na TV-u samo
pretvaraju, dete to ne pamti dugo. A ak i kada ih podsetimo na to
posle pet minuta, emotivno odgovaraju kao da nije re o glumi.
Bez neophodnog saznajnog razvoja, ono to dete osea stvarnim
zaista postaje stvarno. Kada je dete svedok nasilja ili loeg
ponaanja na TV-u, gubi u odreenom obimu mogunost da razvije zdrav oseaj nevinosti i osetljivosti.
Kada deca nisu previe stimulisana nasiljem ili
loim ponaanjem na TV-u, oigledno je da su
sigurnija, oputenija i mirnija.

Ukoliko roditelj odlui da odreeni film moe da gleda njegovo dete koje ulazi u tinejderske godine, ali ipak ima neke
sumnje, onda je bolje da dete film gleda kod kue, na videu. Video, sa upaljenim svetlima u kui, ima mnogo manji uticaj nego
bioskop sa ogromnim platnom. Bioskopsko platno pojaava mogunost odraslog oveka da potisne ono to je verovatno i ono to
je neverovatno, i da tako doivi emotivne uspone i padove filma.
Bioskopi su napravljeni za odrasle kako bi zaboravili staje stvarno tako da mogu da osete trenutnu stvarnost filma. to se dece
tie, mi elimo da ona zapamte da ono to gledaju na filmu nije
stvarno.
57

Don Grej

Isuvie gledanja filmova ili isuvie TV-a, ak iako u njima nema nasilja ili nasilnih scena, moe delovati kao suvie stimuliue
na decu. To je jedan od najeih razloga to su deca odsutna ili
ne mogu da se kontroliu. Deca primarno ue imitirajui. Ono to
vide, ona i rade. Previe ulnih doivljaja preoptereti njihov nervni sistem i onda postaju nervozna, zahtevna, udljiva, hiperaktivna, previe osetljiva i generalno nisu spremna na saradnju. Previe
stimulacije ne predstavlja zdrav uticaj.
Ipak, mnogi od onih ljudi koji su najglasniji u borbi protiv nasilja na TV-u, pribei e pretnjama nasiljem i kaznom svojoj deci.
I misle da su u pravu. Nasilje na TV-u i u bioskopima zaista utie
na nau decu i tinejdere, ali ovaj zakljuak o TV-u je unekoliko
pogrean, jer uticaj roditelja kao i njihove filozofije vaspitanja
mnogo je vei.
Roditelji imaju vei uticaj
na decu od televizije.

Kada su deca odgajana da veruju da su loa i da zasluuju kaznu,

nasilje na TV-u i u bioskopima ima vei negativni uticaj. Kada su
deca odgajana bez batina, kazni ili oseanja krivice i dalje su pod
uticajem nasilnog programa, ali ih on barem manje privlai. /
Roditelji treba da pokau marljivost u zatiti dece od uticaja koji \,
ima previe seksa i nasilja u filmovima i na TV-u.
Mo odgajanja zdrave dece je roditeljima na dohvat ruke. Ne
moemo u potpunosti kriviti Holivud za problem rastueg nasilja
medu adolescentima. Holivud nam prua ono to elimo da vidimo. Dokle god su deca odgajana sa strahom i krivicom elee da
gledaju nasilje koje Holivud nudi.

58

Deca Su iz Raja

ZATO DECA POSTAJU

NEPOSLUNA l NEODGOVORNA

Postoje jasni razlozi zbog kojih su deca u kolama danas neposluna, agresivna, nasilna i nemaju potovanja. Kada su kod
kue suvie stimulisani nasilnim ponaanjem ili pretnjom od
kazne, kod deaka se javlja higeraktivnost_^ ili kako je nedavno
otkriveno, poremeaj panje. Kod devojica, agresivne tenje
ispoljavaju se oseanjem gubljenja samopotovanja i poremeajem apetita.
Odete li u bilo koji zatvor, shvatiete da su nasilni prestupnici, bez razlike, bili strogo kanjavani ili fiziki kanjavani u detinjstvu. Nasilje koje su oni pretrpeli bolno je u istoj meri kao i
nasilje koje su oni naneli svojim rtvama. Ipak, i izvan zatvora i u
savetovalitima milioni ljudi pate od depresije, anksioznosti, apatije i ostalih emocionalnih poremeaja koji se javljaju kao posledica vaspitanja zasnovanog na strahu.
Sajlruge strane, imamnpgp dece koja su neodgovorna zbog
"popustljivih" roditelja. Roditelji skloni tradicionalnim metodama sa pravom su skeptini u vezi modernog prilaza vaspitanju. lako je namera da koristimo vaspitanje zasnovano na ljubavi
prisutna, vetine koje nameru sprovode u delo - ne primenjuju
se. Sloboda i mo prueni u okviru ovih pet poruka moraju da
odre balans sa jednako snanim vetinama kontrole nad detetom i saradnje s njim. Ukoliko elite.da vozitabKa kpla) m^jat^
biti sigurni da imate dobre konice. Ne moete deci datlvie,.slobode ukoliko ne posedujete.naine da ih obuzdate kako bi se dobro ponaala.^.
Ne moete deci dati vie slobode ukoliko ne
posedujete naine da ih kontroliete kako bi se
dobro ponaala.

59

Don Grej

Mnogi od roditelja sa kojima se nije dobro postupalo kada su

bili mali, reeni su da nikada ne kanjavaju, ne poniavaju, ne
udaraju svoju decu i da im nikada ne prete. Oni znaju ta je bilo
neuspeno u njihovom odrastanju i da bi postali bolji od svojih
roditelja, napustili su tu praksu. Problem je nastao kada nisu znali
kako da zamene praksu vaspitanja zasnovanog na strahu onim
koje se zasniva na ljubavi prema deci. U mnogim sluajevima odbijajanjem da decu disciplinuju oni su ih razmazili. Ova vrsta vaspitanja lake ruke podjednako je neefikasna kao i tradicionalni
pristup zasnovan na strahu.
Naputanje starih tehnika zasnovanih na strahu dovee do
uspeha samo ako ih zamenite sa nekim drugim efikasnijim tehnikama. Iako deca danas imaju drugaije potrebe i dalje im treba
roditelj koji ima kontrolu nad njima. U suprotnom, bez obzira na
to koliko volite svoje dete, ono e biti van kontrole.
Pozitivan odnos prema vaspitanju koristi praksu da detetu,
na razliite naine koji odgovaraju njegovom uzrastu, prui
tajm-aut kako bi zamenili kaznu ili batine. ak i tada tajm-aut se
koristi kao posl 'nja mera zatite. Mnogo pre no to ponemo da
koristimo teh 01 tajm-auta, moramo da primenimo mnoge
druge vetine kako bi tajm-aut funkcionisao. Inae, on postaje
samo jedna od kazni vaspitanja zasnovanog na strahu i gubi na
svojoj delotvornosti.
Pozitivan odnos prema vaspitanju koristi
praksu tajm-auta da zameni kaznu.

U svetlu alternativnog naina vaspitanja, koji izuzima oseaj

straha ili krivice, zaista moramo da prestanemo da razmiljamo
kako neko zasluuje da ga tuku ili da osea bol zato to je pogreio. Niko n.g_zasluuje kaznu. Svako qg^naizaslul4&da-bde
voljen i podravan^. ak i u prolosti, niko nije zasluivao kaznu,
ali to jel>io jedini nain da se uspostavi i zadri kontrola. Kanjavanje je pomagalo roditeljima da zadre kontrolu nad decom.
Danas, kanjavanje ima suprotan efekat.
60

Deca Su iz Raja

U prolosti, kanjavanje je pomagalo da se

zadri kontrola, ali danas ima suprotan efekat.

U prolosti, deca nisu posedovala kapacitet da raspoznaju

dobro od loeg. Strah od kazne bio je neophodan da bi ih odvratio
od loeg ponaanja. to su deca bila otpornija, vie su kanjavana.
Kazna je bila preko potrebna da bi se slomila njihova volja. Upravo ta vrsta strategije omoguila je da se tolerie ili ak podrava
nasilje tirana i diktatora kroz istoriju. Ljudi slabe volje dopustie
zlostavljanje. Sreom vremena su se promemtaiapaSho drutvo
vise ne tolerie i ne podrava tirane. Naa deca nee biti slabe
volje, nego e se uporno buniti protiv kanjavanja.
Ukoliko ste jo uvek pristalica kanjavanja, zapitajte se postoji li drugi nain da postignemo isti, ako ne i bolji efekat koji nee
ukljuivati strah i kaznu. Ako postoji, zar ga ne biste primenili?
Naravno, odgovor je - da. vrsto se drimo straha, kazni i oseanja krivice jer ne znamo kako drugaije da se ponaamo. Kako
budete napredovali u itanju i savladavanju tehnika koje se ne
zasnivaju na strahu, ne samo da e one imati smisla, ve e se pokazati kao potpuno uspene. U tome i jeste stvar. Ne trudimo se
da ispitamo filozofske teme u vaspitanju. Razgovaramo o alternativnom pristupu koji e odmah poeti da daje rezultate.
Hiljade ljudi na mojim seminarima i radionicama o vaspitanju dece ve su poeli da koriste ovaj pristup sa uspehom. Ne
samo dajeuspean, ve je i prijatan. Neka vam vae srce ioseaji
prue samopouzdanje i hrabrost da napredujete u naputanju
zastarelih tehnika vaspitanja i otponete sa korienjem novih
vetina.
GLOBALNI OSVRT NA SAVEST

Tokom dvadesetog veka, zapadna psihologija razvila je odgovor

na nove potrebe kolektivne svesti. U prolom veku, introspektivno istraivanje naih oseanja, elja i potreba nije bilo tako vano.
61

Don Grej

Ljudi su bili mnogo vie okrenuti golom opstanku i nisu se obazirali na to kako se oseaju. Veinom, ljudi ak i nisu bili svesni svojih psihikih i emotivnih potreba.
Kako se svet menjao, menjala su se i naa deca. Mnogo puta
su moja deca bila svesnija svojih oseaja nego ja mojih. Svi mi smo
se rodili u vreme ogromnih promena globalne svesti. Kako se kolektivna svest menjala, na unutranji svet postao je vaniji. Atributi kao to su ljubav, saoseanje, saaljenje i mo opratanja vie
ne predstavljaju prazne koncepte filozofije i duhovnih voa, ve
su postali svakodnevna iskustva. Ponaanja i naini na koji ljudi
na vlasti reaguju sada se prepoznaju kao nasilna.
Atributi kao to su ljubav, saoseanje, saaljenje i mo
opratanja vie ne predstavljaju prazne koncepte filozofije i
duhovnih voda, ve su postali svakodnevna iskustva.

Istorija je p* )una ubistava u ime svesti i savesti. Kroz srednji

vek, razliite icugije i politike institucije bile su odgovorne za
brutalna ubistva i muenje miliona nedunih ljudi, ena i dece
jednostavno zato to su bili druge vere ili drugaijih uverenja, ili
zato to su birali prirodne lekove da bi se leili. Ovakva ubistva
nastavila su se i u dvadesetom veku. Ipak, danas im se suprotstavlja mnogo ljudi. Od kad je ljudska svest evoluirala, opravdavanje
te vrste zloina postalo je nezamislivo.
Vie ne treba da vas ue kako su ubijanje, kraa, silovanje i
nasilje pogreni. Vaa savest govori vam staje pogreno. Niko ne
treba da vas u to ubeuje. Na slian nain, nikada ne biste dozvolili nekom politikom lideru da zapone rat, da okupira neku
zemlju, upropasti kulturne i istorijske spomenike i pokrade umetnika blaga i dragocenosti. Ipak danas, irom sveta imamo muzeje koji su prepuni ukradenih umetnikih predmeta ili
takozvanog ratnog plena. Ova vrsta psihopatskog, egocentrinog
ponaanja bila je prihvatljiva pre samo pedeset godina.
62

Deca Su iz Raja

Kako se kolektivna savest drutva menjala, svest i inteligenci

ja su evoluirali. Kada ljudi nisu u situaciji da razlue dobro od
loeg, potrebno im je mnogo pravila koja se moraju ustoliiti
kanjavanjem. Ukoliko je neko sposoban da razvije savest, to
znai daje potreba za kanjavanjem oigledno zastar ela7 Pozitiv
no vaspitanje je usmereno na osveivanje i razvijanje deije unu
tranje sposobnosti da sami raspoznaju staje dobro a ta loe, vie
nego na poduavanje dece o tim stvarima.
^
Umesto da ih poduavate ta je dobro a ta loe,
nauite ih kako da sami prepoznaju dobro i loe.

Savest je sposobnost da sami prepoznamo ta je dobro a ta

loe. To je unutranji kompas koji uvek pokazuje taan pravac.
Nemamo uvek sve odgovore, ali na unutranji kompas uvek e
nas usmeriti u dobrom pravcu. U prolosti, neki ljudi savest su
opisivali kao oslukivanje tihog, unutranjeg glasa. To je bio jedini nain da se opie neto to veina nas sada osea. Sada jednostavno kaemo: "Imao sam oseaj."
Oseanja su kapija kroz koju naa dua i bie komuniciraju sa
nama. Kada su ljudi "tvrdoglavi" sve to mogu da urade jeste da
slede pravila i kanjavaju one koji to ne ine. Ljudi irokih pogle-da u stanju su da razaznaju ta je dobro za njih^Kada se ova spoznaja shvataTcaojrazumevanje sveta, nazivamo Je intuicija. Kada se
odnosi na reavanje probTemaTTrazivamO'je kreativnost. Kada je
primenjujemo na veze, to je sposobnost da nekoga volimo (ili
^prepoznamo dobrotu te osobe) iJLda^prostimo. Razvijanje uma
je~sva~kino vano, ali razvijanje^savest|je najvredmjf polonlSji
roditelji mogu pruzifTvojoj e*c1r
Svi roditelji ele da njihova deca znaju ta je dobro i na tom
osnovu postupaju mudro. Dok se ovaj globalni osvrt u svesti nije
desio, ovo nije bilo mogue. Roditelji su pribegavali kanjavanju i
ostalim strategijama vaspitanja zasnovanog na strahu da bi
spreili dete da bude loe i motivisali ga da postane dobro. Danas
se deca raaju sa potencijalom da razviju ovu unutranju spozna63

Don Grej

ju. Njihov senzibilitet prua im ovu sposobnost, ali isto tako moe
prouzrokovati i samounitenje ako se primenjuju zastarele strategije vaspitanja koje se baziraju na strahu. Koji god princip da
primenimo, istim principom nam se i vraa ili taj princip biva potisnut i usmeren na unutranje bie deteta.
Deca su danas sklona autodestruktivnom ponaanju kao
odgovoru na vaspitanje koje se bazira na strahu.

Svako dete poseduje sposobnost da razazna dobro od loeg.

Deca imaju potencijal da razviju savest, ali ta sposobnost se mora
negovati ako elimo da je dete primeni.
Praksa pozitivnog vaspitanja probudila je ovaj unutranji potencijal kod dece. Rezultat povezivanja sa sveu jeste taj da se
naa deca ponaaju dobro, ali da nisu slepo posluna. Ona
potuju druge, ne iz straha, ve zbog toga to im to priinjava zadovoljstvo. Ona imaju volju i sposobnost da pregovaraju. Mogu
da se brinu o se1 Voljni su da preispitaju autoritete. Kreativna
su, saoseajna, sposobna, uviavna, samouverena i drueljubiva.
Uei i primenjujui vetine pozitivnog vaspitanja lake se suoavamo sa vaspitanjem dece, a nagrada za nau decu je mnogo
vea. Nema vee nagrade u ivotu od toga da vidimo da su naa
deca uspela u ostvarivanju svojih snova, i da su zadovoljna sobom.

64

Nove Vetine u
Ostvarivanju Saradnje

to pre osetite mo pozitivnog vaspitanja lake odustajete od

obrazaca koji su utemeljeni na strahu. Dajte sebi samo nedelju
dana da primenite u praksi vetine prikazane u ovom poglavlju i
nikada vie neete eleti da nastavite po starom. Zapamtite
-ukoliko elite da pozitivan pristup uspe, ne moete ponovo
pribei kanjavanju ili pretnjama deci. Otkriete da e vae dete
kao nekom arolijom poeti da odgovara na novi pristup. Ovo
vai za svu decu bez obzira na uzrast. ak e i tinejderi pozitivno
odgovoriti. to pre ponete, deca e bre da odgovaraju na ovu
taktiku. Ako su deca ili tinejderi bili kontrolisani putem straha,
bie potrebno vie strpljenja, ali uspeh nee izostati. Nikada nije
kasno da primenite ove vetine pozitivnog vaspitanja. U mnogim
sluajeva, to su vetine koje olakavaju i komunikaciju meu suprunicima.
ZAMOLITE, NE NAREUJTE l NE ZAHTEVAJTE

Ostvariti saradnju znai stvoriti volju kod dece da sluaju i odgovaraju na vae zahteve. Prvi korak je da nauimo kako da najbolje
usmerimo svoju decu. Neprestano nareivanje ne daje rezultate.
Setite se vaeg iskustva sa posla. Da li biste voleli da vam neko
uvek govori ta da radite? Dan deteta ispunjeni je stotinama naredbi. Nije udo to se majke ale da ih deca ne sluaju. Zar se i vi
65

Don Grej

ne biste jednostavno "iskljuili" ako bi vam neko sve vreme zanovetao?

ivot deteta ispunjenje naredbama kao to su: skloni ovo, ne
ostavljaj to ovde, ne priaj tako sa bratom, prestani da udara sestru, vei cipele, zakopaj koulju, idi da opere zube, iskljui TV,
doi na veeru, uvuci koulju, jedi povre, koristi viljuku, ne igraj
se sa hranom, prestani sa priom, spremi sobu, pospremi ovaj nered, pssst, spremi se za spavanje, sada idi na spavanje, pozovi sestru da krene sa tobom, hodaj - ne tri, ne bacaj stvari po kui, pazi
se, pazi da ne ispusti to, prestani da vie, i tako unedogled, iznova svaki put. Kao to roditelji postanu nervozni zanovetajui detetu sve vreme, tako se i dete samo iskljui. Ponavljane naredbe
slabe linije.komunikacije.
Pozitivno vaspitanje nasuproUiaredbama, zahtevima i zanovetanju imji prosto pitanje ili,niolb."Zar ne biste vie voleli da vas
ef (ili vaa ena) lepo zamoli umesto to vam nareuje? Ne samo
da ete vi ljubaznije odgovoriti, nego e isto uiniti i vaa deca. To
je vrlo jednostavan zahvat, ali zahteva puno vebe. Na primer,
umesto da ka 'di operi zube", recite, "Da li bi otiao da opere
zube?". Urnesiu Ne udaraj brata", recite, "Moe li, molim te, da
prestane da ga udara?"

KORISTITE "DA LI BI" A NE "HAJDE"

Trudite se da pri sastavljanju reenica koristite reci "da li bi" i

"hoe li" radije od "uradi" i "hajde da". "Da li bi" uda pravi, dok
"hajde" i "uradi" stvaraju otpor i odbojnost. Kada kaete, "Da li bi
poistio to?" postavljate pitanje. Reenicom, "Moe li da sredi
ovaj nered?" postavljate pitanje sposobnosti.
U stvari time pitate, "Ima li sposobnosti da sredi ovaj nered?" Da bi motivisali saradnju morate biti veoma direktni i precizni u vezi onoga to elite. Svoj zahtev morate predoiti na
nain koji stvara saradnju.
U redu je rei, "Hajde da sredi taj nered" ako zaista mislite
na uloenu sposobnost. Ako dete zamolite da neto uradi, budite
66

Deca Su iz Raja

direktni. Veina roditelja rei e "hajde" kao nain kojim

nareuju svojoj deci sa trunicom krivice u reenici. Najee roditelji to rade kopirajui obrazac svojih roditelja i ta reakcija je
automatska. Iako se ini da je to mala stvar, nain na koji postavljate pitanja stvara ogromnu razliku u raspoloenju dece da
sarauju ne pruajui otpor.
"Hajde poisti ovo" nije zahtev; to je naredba sa
mnotvom konfuznih, indirektnih, nagomilanih poruka.

Nezavisno od namere, kada roditelji govore uznemirenim,

razoaranim ili stresnim tonom i koriste "hajde" i "uradi" deca primaju indirektne poruke. Ukoliko roditelj kae "Hajde da sredi
nered" deca obino uju jedan od navedenih odgovora:
"Treba ovo da poisti."
"Ve je trebalo ovo da poisti."
"Ne bi trebalo sto puta da ti kaem da to poisti."
"Ve sam ti rekao da to poisti."
"Ne radi ono to sam ti rekao da uradi."
"Ne ponaa se u skladu sa svojim godinama."
"Stvarno si teak."
"Neto nije u redu sa tobom."
"U velikoj sam guvi i ne mogu sve sama da uradim."
Iako nijedna od ovih poruka nije direktno izgovorena, to je
ono to deca uju. Jndirektan _govor i oseaj krivice sabotiraju
mogue rezultate pozitivnog vaspitanja. Kada ove tehnike isprobate u praksi, shvatiete^Ia Je direktan odnos koji ne implicira
oseanje krivice umnogome efikasniji.
Da bismo ovo jasnije razumeli, zamislimo da moete da skenirate aktivnost deijeg mozga. Ako kaete "hajde", to e verovat67

Don Grej

no biti aktivnost leve strane koja se pita ta zapravo ta reenica

znai. Ukoliko koristite "da li bi" reenice, reprezentujete aktivnost desne strane i time aktivirate centar za motivaciju.
Korienjem "da li bi" i "hoe li" zaobilazimo
otpor dece i pozivamo ih na saradnju.

Za momenat zamislite da ste dete koje uje jedno od dva razliita pitanja: "Moe li da zavri razgovor i da ode na spavanje"
ili "Da li bi zavrio razgovor i otiao na spavanje?" Isprva, ini se
daje prva fraza sa "Moe li..." ljubaznija. "Da li bi zavrio razgovor i otiao na spavanje?" ostavlja utisak pitanja postavljenog sa
autoritetom i izgleda kao fraza koja namee suvie kontrole. Ako
nastavite da oseate ovu razliku, "Moe li" zvui ljubaznije, ali u
njemu se krije naredba, "Lepo ti kaem, ali bolje bi ti bilo da to
uradi, ili..." Zatim, ako nastavite da razmatrate frazu, "Da li bi
zavrio razgovor i otiao na spavanje?" ona izgleda sve vie kao
poziv upuen r .aradnju. Ako ima neku primedbu, slobodno
mi reci. Ovo je j^na poruka koju elimo da uputimo svojoj deci.
Kada_deci jednostavno nareujemo, u stvari ih spreavamo da
naue daj&nfuju.
Ove male promene u nainu postavljanja zahteva predstavljaju ogromnu razliku, naroito kad su u pitanju deaci. "Da li bi" i
"Hoe li" ne samo da bolje funkcioniu kada su u pitanju deaci,
ve i kad su u pitanju sasvim odrasli ljudi. enski deo populacije
tei da ne postavlja zahteve, a kada to i uine, obino to uine na
krajnje indirektan nain. Mukarcima je potreban direktan pristup, a deci jo vie.
Korienje "moe li...", alje zbunjujue poruke i postepeno
otupi deiju spremnost na saradnju. Vi ste roditelj. Ne biste ni
traili da uradi neto ako niste sigurni da ono ne moe da ispuni
va zahtev. Kada kaete, "Moe li da ugasi TV?" u stvari ne pitate da li ima sposobnost da to uradi. elite da dete upravo to i
uini, a indirektna poruka je da nema dobar razlog da to ne eli
da uini.
68

Deca Su iz Raja

lako se, "Moe li", ini kao ljubazan nain za stvaranje

saradnje, ta fraza nema efikasan pristup. Neprestano
korienje ovih modela stvara konfuzne poruke
i postepeno decu onemoguava da pokau
svoju prirodnu volju za saradnjom.

Poeo sam sa korienjem ove tehnike kada je moja erka Lorin bila beba, jer sam eleo da pripremim sve tri moje erke za
uspene veze i odnose sa ljudima kasnije u ivotu. Kao to sam ve
rekao u Mukarci su sa marsa, ene sa Venere jedna od najvanijih
i u jsdno.su s_a_mukarcima jeste
na .nain koji mukarca motiyi,e,,ajie,,na
nain koji ga odbija^ ene se nikad u detinjstvu ne naue kako da
trae ono to ele.
Znao sam da deca najbolje ue na primeru i modelu ponaanja, tako, da bi ih pouio, poeo sam da postavljam zahteve
sa "Da li bi" i "Hoe li". Bio sam zadovoljan, jer su to sa lakoom
usvojile. Ostali roditelji su bili jako zaueni kada je u predkolskom uzrastu Lorin zapitala, "Hoete li, molim vas, da mi pomognete" ili "Molim vas da sa mnom ne razgovarate tako" ili "Imala
sam naporan dan, da li biste mi proitali neku priu".
Iako je moja namera bila da ih na najefikasniji nain nauim
da trae ono to ele, to su i nauile, sporedan efekat, kako sam
kasnije shvatio, bio je daje ovakav pristup kod njih stvorio mnogo
vie spremnosti za saradnju. Sada, kada roditelji uz pomo ovog
modela ponu da ostvaruju bolju saradnju s decom, oni istovremeno,, pripreme decu za umetnost da trae ono to im je
potrebno i da td, potrebno i dobiju.
'-U

ODUSTANITE OD RETORIKIH PITANJA

ak gore od korienja "Moe li" i "Uradi" jeste korienje retorikih pitanja. Retorika pitanja dobra su samo kada pokuavate
da istaknete poentu u diskusiji, ali su kontraproduktivna kada
69

Don Grej

traite saradnju. Uz svako retoriko pitanje, ide i njegovo skriveno znaenje. U vaspitanju, skrivena poruka je obino krivica,
koju "dragi" roditelj ne bi eleo direktno da izusti. Umesto toga,
koristi se retorikim pitanjem. Mnoge majke nisu svesne da je
ono to kau u stvari retoriko pitanje sa negativnom porukom,
ali ako se iskreno preispitaju, lako e to shvatiti.
ene e posebno koristiti retorika pitanja kako bi decu motivisala da budu posluna. Kada majka eli da dete poisti sobu,
umesto da kae, "Da li bi molim te poistio svoju sobu?" ona koristi taktiku nametanja krivice koristei retoriko pitanje kao to
je, "Zato je ova soba jo uvek u haosu?" Pogledajmo nekoliko
primera.
Retoriko pitanje

70

Mogue skrivene poruke

Zato je ova soba

jo uvek u haosu?

Mogao si da oisti sobu. Nisi

dobar. Neuredan si. Ne slua
me kao to bi trebalo.

Kada e ve
jednom da
odraste?

Ponaa se nezrelo. Sramoti me

tvoje ponaanja. Ti si samo
velika beba. Trebalo bi da se
drugaije ponaa.

Zato udara svog

brata?

Nisi dobar jer udara svoga

brata. Stvarno si glup. Nema
razloga da udara svoga brata a
ipak to ini.

Da li si normalan?

Neto ti fali. Ponaa se jako

udno. Ako nema dobar
razlog, nema izvinjenja za tvoje
ponaanje .... stvarno loe.

Kako si mogao da
zaboravi ta treba
da uradi?

Ili si jako glup ili si lo i

bezoseajan. Ti si veliki problem u mom ivotu. Ne mogu da
se oslonim na tebe.

Zato jo uvek
razgovara?

Deca Su iz Raja

Treba da spava. Stvarno niste

dobra deca. Neprestano vam
govorim, ali vi me i dalje ne
sluate.
Ako u postavljanju zahteva (fiekoristit^ jretorika pitanja,
poveavate anse za saradnju. U suproTnoTri^deca e jednostavno
prestati da sluaju. Izbegavanjem retorikih pitanja ne samo da
stvarate pozitivan uslov za saradnju, ve spreavate da deca budu
izloena looj komunikaciji. Retorika pitanja ne samo da ne pokazuju uspeh kod deteta, ve spreavaju roditelje da jasno preuzmu odgovornost za negativne poruke koje alju. Bez jasnog prepoznavanja tih negativnih poruka, teko je razumeti zato naa
deca nisu voljna da sarauju sa nama.
BUDITE DIREKTNI

Jedna od najvanijih vetina koju majke moraju da naue jeste da

budu direktne, naroito kada su deaci u pitanju. ene e esto
rei da su zbog neega nezadovoljne, ali uz to nee uslediti zahtev. Ovo je nalik pecanju u pustinji. Male su anse da dobiju zadovoljavajui odgovor. Ovo su neki od primera koji proizilaze iz
nae nemogunosti da budemo direktni:
Negativna poruka

Skrivena naredba

Deco, pravite suvie buke.

Budite tihi. Oistite

Soba vam je opet u haosu.

svoju sobu.

Ne svia mi se nain na koji

se ponaa prema svojoj
sestri.

Budi dobar i ne ponaaj

se tako.

Ne treba da udara svoga

brata.

Ne udaraj ga.

71

Don Grej

Opet me prekida.

Ne prekidaj me.

Ne moe da razgovara
tako sa mnom.

Ne razgovaraj tako sa
mnom.

Nisi vezao pertle.

Vei pertle.

Zakasnio si prolog puta.

Doi na vreme.

U svakom od ovih primera, roditelj se trudi da motivie dete

da neto uradi usredsreujui se na problem, ali u sutini ne trai
da dete neto konkretno uradi. Skrivenu naredbu dete esto ne
shvata, i ne radi nita ve zuri u zid. Da bismo isprovocirali direktan odgovor, zahtev mora da bude odreen -_bJez negalivmh-konotacija.JUsmeravanje na ono to dete ne ini ispravno ili na ono
zbog ega bi dete trebalo loe da se osea, ne pomae u stvaranju
saradnje. Ispitajmo kako negativne poruke mogu da budu preformulisane u efikasne zahteve za saradnju.

72

Negativna poruka

Pozitivni zahtev

Deco, pravite suvie buke.

Hoete li, molim vas, da

budete tii?

Soba vam je opet u haosu.

Da li biste oistili svoju

sobu?

Ne svia mi se nain na
koji se ponaa prema
svojoj sestri.

Molim te, budi dobar i

ne ponaaj se tako
prema njoj.

Ne treba da udara svoga

brata.

Molim te, ne udaraj

svoga brata.

Opet me prekida.

Molim te, ne prekidaj

me.

Ne sme tako da
razgovara sa mnom.

Molim te, ne razgovaraj

tako sa mnom.

Pertle ti nisu vezane.

Da li bi vezao pertle?

Prolog puta si zakasnio.

Molim te, doi na

vreme.

Deca Su iz Raja

NEMOJTE OBJANJAVATI

I pored toga to ete zamoliti umesto to nareujete kako biste

motivisali aktivnosti dece, nemojte im objanjavati razloge. Mnogi dobronamerni strunjaci predlau da deci pruite dobar razlog
da neto urade. To ne funkcionie. JCao roditelj, kada objanjavate, gubile roditeljsku mo. Zbunjujete dete. Veliki broj dobronamernih roditelja pokuava da ubedi svoju decu da slede uputstva, umesto da ih podseaju na to da je u redu da se bune, ali da su
mama i tata ipak glavni.
Ne treba da kaete: "Vreme je za spavanje, sutra je veliki dan.
Da li bi otiao da opere zube?" Izostavite objanjenje. Kada se
deca opiru roditeljima, veinom se opiru razlozima. Kada izostavite razloge, manje je stvari zbog kojih e se opirati. ^-"Veina
mukaraca ovo iskusi kada se opire zahtevima svojih supruga.
esto e ena navoditi brojne razloge zbog kojih mukarac neto
treba da uradi, dok bi on mnogo vie voleo da ih je ona rekla u
kratkoj formi. to vie ona govori o razlozima, on se sve vie
osea iskljueno. Slino tome, to krae formuliete zahtev, vae
dete e biti voljnije za saradnju.
Ako elite da malom detetu objasnite zato je bolje za njega
da ide u krevet, recite mu to kasnije kada budete zadovoljni njegovom odlukom da sarauje. Kada su ve u krevetu moete rei:
"Tako sam zadovoljna tobom. Lepo si oprao zube. Sada moe da
se naspava i pripremi za sutra. Veliki je dan i dobar san e te
osveiti." Kada deca neto dobro urade, mnogo su prijemiviji za
takvo askanje.
Veina roditelja pribegava razgovoru kada deca pokau odbojnost, ili kada su neto pogreno i loe uradila. Izabrali ste lo
trenutak koji samo pojaava oseanje da nisu prihvaeni i to vremenom iskljuuje decu i smanjuje elju za saradnjom. Moda je
to uspeno dok su deca sasvim mala, ali u pubertetu, u istom obimu u kojem se dete potinilo vaoj volji da bude dobro i posluno,
iskazae potrebu za buntovnitvom. U ohrabrivanju saradnje,
odustajanje od objanjavanja mnogo znai.
73

Don Grej

Ovo su primeri uobiajenih greaka koje roditelji ine i alternativni naini postavljanja zahteva:
Objanjenja

Bolji nain za postavljanje

zahteva

Isuvie si gledao televiziju.

Vreme je da iskljui TV.
Selim da svoje slobodno
vreme posveti neemu
drugom.

Da li bi iskljuio TV i
svoje slobodno vreme
posvetio neemu drugom?

Svaki put kada se

spremimo da krenemo u
kolu, ti zaboravi gde si
stavio cipele. Hou da ih
uvek dri na jednom
mestu kako bi znao gde su.

Da li bi svoje cipele stavio

na jedno mesto kako bi
uvek znao gde su?

itave nedelje idem za

tobom i skupljam stvari.
Hou da pokupi sve svoje
stvari odmah.

Da li bi pokupio svoje
stvari?

Danas sam zaista umorna.

Ne mogu da se bavim i
pranjem sudova. Hou da
sam opere svoje sudove
veeras.

Da li bi oprao sudove
veeras? To bi me uinilo
jako srenom.

NEMOJTE DRATI PRIDIKE

U postavljanju zahteva, gore od objanjavanja su pridike o

tome staje dobro a ta loe. U stvari, kontraproduktivno je kada
kaete: "Nije lepo da udara svog brata. Tui nekog nije lepo. Da
li bi molim te prestao da ga udara?" Pored toga to ete zvuati
neprirodno, to jednostavno ne funkcionie. Naravno, pravilo
koje elite da naglasite je dobro, ali ne za motivisanje deteta.
74

Deca Su iz Raja

Kada pridikama na temu dobrog i loeg pokuayate_d motivisete

ponaanje, deca gube volju za saradnju i ume.st.Q,tQgalrude se da
razdvoje dobro od loeg, pravilno od nepravilnog. Deca mlada od
devet godina nisu spremna za ovakav pristup, a posle devete godine prestaju da sluaju.
Deci ili tinejderima treba pridikovati, bez obzira na to koliko
su stari^samo kada p)ridiku stvarno zaslue. Mnogi roditelji se ale
na to da^njmovarea sa njima i ne priaju. Glavni razlog je to roditelji uvek nude previe saveta i pridika. Deca se naroito iskljue
kada roditelj koristi pridike da ih motivie da neto urade ili da im
"objasni" gde su pogreili. U oba sluaja, ove pridike ne samo da su
beskorisne, ve su i kontraproduktivne. Evo primera pridike:
"Tvoj brat nije eleo da te povredi. On se samo igrao i
sluajno naleteo na tebe. Najbolji nain da se slaete jeste da razgovarate, a ne da se bijete. Ako se bijete, problem e samo biti
vei. Kada bi te stariji deak u koli udario, to bi bilo jako runo.
Isto tako nije lepo kada ti udari svog brata. Mnogo je bolje koristiti se recima. Umesto da si ga udario mogao si, na primer, da
kae "ne volim kada me udara, molim te prestani." Ukoliko nastavi, ti treba da ponovi ta si rekao. Zapamti da ne treba da se
slui udarcima. Uvek postoji drugi nain. Nekada moe samo
da ode odatle, kao da ti je takvo ponaanje dosadno. S druge
strane, ako eli da se bijes, ja bih bio jako srean da nadgledam
taj rvaki me ili., mogli bismo da navuemo i bokserske rukavice.
Dobro je da zna kako da se zatiti ako ne moe nita da uini
da izbegne tuu, ali opet ponavljam, nije dobro tui se sa svojim
bratom. Obojica znate kako da se koristite recima, a moete i
mene da pozovete ako vam treba pomo... zato ti lepo kaem, nemoj da udara svoga brata."
^Ako dete nijejTailo te informacije, iako su _dobre i korisne,
stvorie jo vei otpor.
NE KORISTITE OSEANJA U SVRHU MANIPULACIJE

Oseanja treba deliti meu jednakima. Kada ue decu vanu

vetinu prepoznavanja i deljenja emocija, roditelji esto prave
75

Don Grej

greku koristei "Ja oseam" reenice. Mnoge knjige pune su predloga da uvek govorimo deci ta oseamo. Iako je ovo dobronameran savet, esto ima suprotan efekat kada je u pitanju stvaranje saradnje.
Roditelji su u stvari naueni da koriste ovu jednostavnu fornoulu^za
stvaranje
saradnje.
___^
Kada je u pitanju a, bili c, ja oseam da bi trebalo uraditi l, 2
ili 3, jer elim x.yiliz. Na primer, "Kada se popne na drvo, jako se
plaim da e pasti. Zbog toga elim da side dole." Ili, "Kada uda^"
ris svoga brata, ja sam jako ljuta jer ne elim da jedan drugog udarate i elim da se lepo slaete."
Ova i sline formule efikasne su samo kada elite da pomognete deci da izraze oseanja meu sobom ili da pomognete
odraslima da uine isto. Nee vam uspeti da koristite oseanj a kako bi preli generacijski jaz. Kada roditelji, a oni su glavni, dele
svoja negativna oseanja sa decom kako bi motivisali ponaanje,
nameu deci odgovornost za roditelje. Rezultat je taj da deca
oseaju krivicu jer su uznemirili roditelje, i onda prilagoavaju
svoje ponaanje ili se oseaju izmanipulisanima, i kao rezultat,
opiru se saradnji. Negativna oseanja ne treba deliti sa decom.
Nije.piikladno da se ona[koji je "glavni" stavlja na istu ravan sa
detetom. im izrazite svoja negativna oseanja, izgubite deo
svoje kontrole i moi da stvorite saradnju.
Roditelji koji dele svoja oseanja sa decom esto se pitaju,
"Zato se deca toliko protive mom autoritetu?" Na kraju, kad ova
deca uu u pubertet, totalno|za'rnrznu komunikacmTjsa roditeljima. Mnogi odrasli ljudi imaJu~proBTerria da sasluaju oseanja
svoje supruge, jer qse_j^dj^su_bili^
svoje majke u detinjstvu. Drastian primer, kako bismo bolje razjasnili ovu nedoumicu, jesu majka ili otac koji kau: "Kada to uradi oseam se tako razoarano. (Radim jako naporno kako bih ti
obezbedio dobar ivot, a ti nee nimalo da mi pomogne.) elim
da uradi onako kako ti kaem." U ovom primeru dete ima samo
dve opcije: ili da se osea loe ili da prestane da vodi rauna o
oseanjima roditelja. Nijedna od ovih opcija nije reenje.
76

l
?

Deca Su iz Raja

Kada su roditelji uznemireni i imaju potrebu jda_podele.emocije, potrebno je da pronau drugu odraslu osobu u kojoj e nai
podrku i utehuj. Nije dobro traiti _utehu i godrkujujvpjgji deci.
Naravno, od izuzetne je vanosti da podelite pozitivne emocije sa
svojom decom, ali negativne e biti odbijene i prezrene kao forma
manipulacije.
Kada kau "stvarno sam ljut", neki roditelji misle da e zastraivanje motivisati njihovu decu. Zasigurno e pokrenuti dete,
ali ne moe se prenebrei daje ovakav pristup zasnovan na
strahu i da e vremenom otupeti deiju prirodnu volju da ispuni
vae elje. Korienje oseanja u svrhu manipulacije neJtu decu
e nainiti poslunom, ali nikada spremnom na saradnju.
Mnoga deca, naroito deaci jednostavno e se iskljuiti. Prosto
e prestati da vas sluaju, ak i da vas gledaju u oi dok priate.
Mnogi roditelji koriste "Ja oseam" reenice kao nain da
naue decu da budu svesnija svojih oseanja. Ovo se bolje postie
kada decu ne pokuavate istovremeno da motiviete da neto
urade. Najbolje je da to uinite kao odgovor na njihovo pitanje
kako se oseate ili da li ste se ikada oseali kao oni u datom trenutku.

MAGINA REC KOJA STVARA SARADNJU

Pored toga to ete biti kratki, pozitivni, direktni, i to ete koristiti "da li bi" pri postavljanju zahteva, postoji jo jedna vetina.
Ona je najvanija. Sastoji se u korienju najmonije reci za stvaranje saradnje. Re je
U velikom obimu, do devete godine ivota, deca nemaju izgraenu sliku o sebi. Nareivatnm, znai poveati jaz izmeu roditelja i dece. Opredelimo se radije za prirodnu vezu koju deca
imaju sa svojim roditeljima.
Kada god je mogue pozovite decu da vam pomogu u nekoj
od aktivnosti kojom se bavite. ak i kada biste pitali neto krajnje
odreeno, kao, "Da li bi spremio svoju sobu?", ovom zahtev moe
prethoditi ili slediti fraza "Spremimo se za zabavu". Pripajajui
77

Don Grej

va zahtev pozivu da vam se pridrui, kao krajnji rezultat stvarate

spremnost na saradnju.
KRATAK PREGLED l PRAKSA NAVEDENOG

Do sada smo se bavili osnovnim tehnikama za stvaranje saradnje:

Zamolite, ne nareujte.
Postarajte se da vaa deca oseaju da sarauju, a ne da samo
treba da budu posluna. Dajte im dozvolu da ne posluaju (ako i
kada to urade). Ukoliko nemaju pravo da ne posluaju, pitaju ili
prave nagodbe onda je ono to traite od njih zaista naredba.
Postarajte se da koristite "da li bi" i "hoe li" i puno "molim te"
reenica.
Nemojte koristiti retorika pitanja, objanjenja, pridike i "Ja
oseam" izjave.
Budite direktni i kada god je to mogue pozitivni.
Kada god je mogue koristite izjavu koja ukljuuje re "hajde da
zajedno".
Stvaranje volje za saradnjom nije teko, ali zahteva dosta truda. Lake je kada se fokusiramo na male osmiljene zahteve
umesto na naredbe. Koristite se u praksi sledeom tabelom.

78

Naredbe

Zahtevi

Skloni ovo!

Hajde da zajedno spremimo

sobu. Da li bi sklonio ovo?

Ne ostavljaj to ovde!

Hajde da zajedno sklonimo

stvari. Da li bi, molim te,
sklonio ovo?

Deca Su iz Raja

Ne razgovaraj tako
sa bratom!

Hajde da budemo malo

uviavniji. Molim te koristi lepi
ton kada razgovara sa bratom.

Prestani da udara
sestru!

Molim te, odmah prestani da

udara sestru. Hajde da se lepo
slaemo.

Veipertle!

Hajde da se spremimo za
polazak. Molim te, vei pertle.

Zakopaj koulju!

Hajde da izgledamo to lepe

moemo. Da li bi, molim te,
zakopao koulju?

Idi daoperezube!

Hajde da se spremimo za
spavanje. Molim te, idi da
opere zube.

Ugasi TV!

Hajde da se dogovorimo da ne
gledamo mnogo televiziju.
Molim te, ugasi TV kada se ova
emisija zavri (za deset minuta).

Doi da veera!

Hajde da veeramo. Molim te,

doi za sto.

Prestani da pria!

Hajde da se malo umirimo i

sasluamo ta mama kae.
Molim te, nemoj vie da pria.

Jedi povre!

Hajde da se podsetimo koliko

je povre vano. Da li bi, molim
te, pojeo svoje povre?

Koristi viljuku; ne
igraj se sa hranom!

Hajde da pokaemo lepo

ponaanje za stolom. Molim
te, jedi viljukom a ne
prstima.
7
9

Don Grej

STA RADITI KADA SE DECA OPIRU

Kada se prvi put sretnete sa novim prilazom vaspitanju, ono e

vaem detetu pruiti mnogo moi. Mogu se samo nasmejati i rei
ne. Ne brinite - dobro je kada se ovo desi. Ili e biti sreni to im je
data prilika da saraduju, ili e biti veseli to mogu da prue otpor.
Uostalom, da li vi uvek radite ono to se od vas trai? Nadam se
da ne. Fraza "hajde da zajedno..." obino je efikasna u mnogim situacijama dok dete ne napuni devet godina. Kada doe u taj
uzrast, fraza "hajde da zajedno spremimo sobu" izgleda malo isprano, sem ako ste u tom trenutku usred spremanja. Treba malo
vebe da ne zaboravite da koristite maginu re "hajde da uradimo neto zajedno", ali vremenom to dolazi prirodno.
Kada dete odbija va poetni zahtev, vreme je da preemo na
korak broj dva. Vetine koje smo nauili na prvom koraku neophodne su za stvaranje osnova saradnje. Umee koraka broj dva,
neophodno je da bi podstakli motivaciju kada deca pruaju otpor
poetnom zahtevu. Posle duge prakse, kada se vaa deca prilagode novom roditeljskom pristupu, prvobitno naueni postupci
pokazae svoje pune vrednosti. U poetku, ako su deca navikla na
kontrolu putem straha, prvi korak je baza za korak broj dva, tri i
etiri. Shvatiete, kasnije, da jedino to treba da uradite jeste da
zajrjio.h^e^^y^^daxe^aiadivati. U poglavlju koje sledi pozabaviemo se korakom broj dva i nauiemo vetine kojima emo
otpor svesti na minimum time to emo pokazati razumevanje za
nau decu. Kada se deca opiru saradnji, sledei korak je svoenje
otpora na najmanju moguu meru.

80

Nova Urnea Kojima se Otpor

Svodi na Minimum

Kada pruite deci priliku da pokau neslaganje razvijate saradnju

a ne lepu poslunost. Iako ete se u raznim situacijama oseati
kao da vam ne bi smetalo malo slepe poslunosti, ovde ete nai
nove vetine koje e vam biti od pomoi pri smanjivanju otpora
kod dece. Otpor koji deca pokau je u malim koliinama dobar.
Da bismo gajili duh saradnje, decu iznova treba ubeivati kako
elite da ih sasluate kao to oni sluaju vas. Deca stvaraju jasan i
pozitivan stav o sebi kroz povremeno iskazivanje neslaganja sa
vaim zahtevima.
Deca moraju da shvate kako imate volju da ih
sasluate ba kao to i oni sluaju vas.

Otpor koji pokazuju, podran na pravi nain od strane roditelja, postepeno pomae njihovom stvaranju slike unutranjeg
sveta oseanja, elja i potreba. Kao krajnji cilj, c)n zasigurno
pomae da se kod dece izgradi i odri jaka svest o volji. Ova snaga
volje moe kasnije u ivotu da bude kamen temeljac njihovog uspeha ili neuspeha. Oni koji poseduju jaku volju, moi e da dosegnu uspeh, a oni koji je nemaju lakome odustajati. Odrasli ljudi
koji nemaju jaku volju nisu u detinjstvu pripremani da se suoe i
prevaziu neizbene izazove koji ih u ivotu ekaju. Zadovoljiti
81

Don Grej

se osrednjim ili oseati se motivisano da ostvarimo snove, ta

biste vi izabrali?
ETIRI VESTINE KOJIMA SE OTPOR SVODI NA MINIMUM

Umesto to zahtevate poslunost, upotrebite pozitivno vaspitanje koje se koristi deijim otporom kako bi ojaalo njihovu
elju za saradnjom. Pokuaji da se volja deteta slomi pretnjom,
kaznama ili neodobravanjem, vremenom podriva prirodnu elju
deteta za saradnjom. Sve dok se volja neguje i ne slama, elja za
saradnjom e rasti a otpor e se svesti na minimum.
Neprestani pokuaji da se slomi volja deteta
podrivaju detetovu prirodnu elju za saradnjom.

Negovanjem detetovih potreba ba kada pokazuje otpor, na

najefikasniji nain smanjujemo otpor i ne ugroavamo im volju.
Slede etiri naina kojima negujemo volju:
1. Sluanjem i razumevanjem
2. Pripremom i organizacijom
3. Skretanjem panje i usmeravanjem
4. Ritualima i ritmom
Da bi prestalo da prua otpor i osetilo potrebu da sarauje,
dete bi trebalo da dobijejrazumevanje, strukturu, ritam. Lsrnernice^Ukoliko se ne izae u susret ovim razliitim potrebama,
dete esto ne moe da pokae unutranju volju za saradnjom. Na
primer, sluajui ta dete pria, roditelji su u stanju da pokau da
su oseanja, elje i potrebe deteta u potpunosti ispotovani i da ih
oni potpuno razumeju. Kada se udovolji potrebi za razumevanjem, deca postaju manje sklona otporu i spremnija na saradnju.
Iako su ove potrebe karakteristine za svu decu, svako dete je
jedinka za sebe i u jednoj ili drugoj oblasti moe imati vee po82

Deca Su iz Raja

trebe. Ukoliko je detetu potrebno vie razumevanja, ta potreba

ne iskljuuje postojanje drugih potreba. Svaka je vana, ali neka
od njih moe se pokazati kao vanija za pojedinu decu.
Jedno od dece moe pokazati pozitivan odgovor na sluanje i razumevanje, dok su drugom potrebniji priprema i struktura. Kada se
upoznate i ponete da savladavate ove vetine, shvatie kako su
mone. Ispunjavanje pojedinih potreba stvorie istovremen pozitivan odgovor kod dece u zavisnosti od njihovog temperamenta.
ETIRI VRSTE TEMPERAMENTA

Postoje etiri temperamenta koja moemo razlikovati kod dece,

stoje i pravi razlog zbog koga bolje reaguju na neki od ponuenih
pristupa i metoda. Ova etiri temperamenta pomau da odaberete kategoriju koja odgovara vaem detetu, a onda vas upuuju
na primenu jedne od etiri vetine koje svode otpor na minimum.
Iako dete moete da svrstate u neku od vrsta temperamenata, to
ne znai da ono ne poseduju neto od osobina drugih vrsta. Neka
deca imaju podjednake karakteristike svakog od temperamenata, dok su druga manje ili vie svrstana u okvire jednog ili drugog.
Nijedan od temperamenata nije bolji ni loiji od ostalih; samo su
razliiti. Poto su mogue kombinacije beskrajne, svako dete je
jedinstveno i posebno. Pogledajmo kratak prikaz ova etiri temperamenta.
Osetljivoj Deci Potrebni su Sluanje i Razumevanje
Prvi od temperamenata jeC^etljiv^temperamgnt. Osetljiva
deca su ranjivija i oseajnija. Krajnje su svesna svojih stavova u
vezi sa svojim potrebama, eljama i nastojanjima. Da bi se prilagodili u ivotu, imaju veu potrebu da identifikuju ono to oseaju i tek tada su spremni da neto promene. Najbolje reaguju na
razumevanje i sluanje.
Iako je svoj "ect potrebno razumevanje, ovoj deci treba pokazati vie razumevanja kako bi se oslobodila njihova mo pruanja
83

Don Grej

otpora. Osetljiva deca spoznaju sebe spoznavajui svoje elje i

priajui o svojim iskustvima. Deo njihove prirode je i konstantno
aljenje za neim. Kada im se prui prilika da sa nekim podele
svoj problem, prosto se ozare.
Na primer, dete moe rei, "Imao sam uasan dan. Niko mi
ak ni zdravo nije rekao danas."
Tada roditelji odgovaraju, "To nije lepo od njih".
Onda dobijamo odgovor, "Sara je bila zaista dobra prema
meni. Svidela joj se slika koju sam nacrtao."
Uz malo podrke, ova deca opet vide stvari pozitivno. Njima
treba vie razumevanja, fleksibilnosti i spoznavanja njihovih unutanjjlrpatnji i bitaka koje voe. Generalno gledajui, ovoj deci
potrebno je posvetiti vlsevfemena. Pokuaji da ubrzamo reakcije
osetljive dece stv.ojr,ie_sarnp vei otpor. Ona poseduju drugaiji
unutranji asovnik.
Roditelji bi mnogo pogreili ako bi ovoj deci rekli, "Ako je Sara bila dobra prema tebi, onda to i nije bio tako lo dan."
Na to dete obino odgovara, "Ba je bio. Niko me ne voli."
Kada osetljivo dete pokuava da se ponaa malo pozitivnije,
prosto ga pustite. Nemojte to koristiti kao nain da otpiete njihovo preanje ponaanje.
Osetljivoj deci potrebna su saoseajnost i
razumevanje za njihove patnje i borbe.

Bez konstantnog razumevanja za njih, osetljiva deca poinju

da preuveliavaju svoje probleme da bi dobili neophodnu dozu
saoseajnosti. Ukoliko reenica "Boli me stomak" ne naie na topao, brian odgovor, ona dobija ire znaenje "Jako me boli glava
i stomak, i niko nikada nije dobar prema meni". Bez neophodnog
razumevanja, svaki bol postaje preuvelian..Nedp_statak sa.oseanja_z_aprayD..4e stvoriti vie psihikog i emocionalnog bola. Kada
roditelji ignoriu oseajno dete, problemTsamo postaju vei.
84

Deca Su iz Raja

Najvea greka koju roditelji mogu da naprave Jse_p.Qkuaj_, '

da ovo dete razvedre. Kada je ono uznemireno ili nam izgleda depresivno, ne vredf mu objanjavati da ne treba da bude tako neraspoloeno. Ukazivanje na pozitivne stvari moe ih odvesti u
drugom pravcu i pojaati loe raspoloenje, a sve u pokuaju da
budu shvaeni i prihvaeni. Roditelji moraju odvojiti vie vremena
da sasluaju njihove probleme, ali se moraju uzdrati da ih
reavaju u pokuaju da oraspoloe svoje dete.
Najvea greka koju roditelj moe da napravi
jeste da pokua da ovakvo dete razveseli.

Osetljivoj deci je potrebno da znaju da nisu sama i da i njihovi

roditelji oseaju njihovu bol. Ovo je vrlo delikatna situacija. Nije
preporuljivo da roditelji od njih trae emocionalnu podrku, ali
ponekad bi trebalo da podele neku od svojih ivotnih bitaka sa
decom.
Na primer, kada se dete ali na to kako je neto teko, komplikovano ili bolno, roditelj bi mogao da kae, "Znam, zamisli i ja
sam se danas tako oseao. Zaglavio sam se u guvi u gradu". Ne
traei utehu od deteta, ovaj prilaz zadovoljava posebnu potrebu
oseajnog deteta.
Oseajnoj deci potrebno je da znaju da
nisu jedina koja pate.

Kada oseajna deca prue otpor, potrebno im je da uju

saoseajne izjave kao to su: "Razumem tvoje razoaranje. eleo
si da radi jedno, a ja sam ti pokvario planove time to elim neto
sasvim drugo." Bez prave podrke, oseajna deca e se stalno protiviti. Bez neophodnog saoseanja, tee oseanju rtve i izgube se
u samosaaljenju. Ona mnogo dublje razmatraju svoju tugu, i bez
potrebnog razumevanja, sklona su oseanju krivice.
85

Don Grej

Ovoj deci potrebne su jasne poruke koje govore o razumevanju njihovih negativnih emocija. Treba im malo vie vremena
da prevaziu svoje patnje i emocionalne uspone i padove. Ipak,
kada podele svoj teret i tugu sa saoseajnim sluaocem, pokazuju
prijatno olakanje i oputanje. Roditelji koji su manje oseajni
esto pogreno misle da neto nije u redu sa njihovim detetom i
time samo pogoravaju postojeu situaciju.
Kada sasluate detetova oseanja, dajte mu malo vremena i
prostora da mu bude bolje. Kada je ovaj cilj postignut, nemojte
mnogo panje posvetiti promeni raspoloenja. Zauzmite stav
koji podjednako opravdava oba raspoloenja. Ne pokazujte kako
neto nije bilo u redu s njima, ali da su sada sasvim dobro. Uvek su
dobri, zar ne?
Ova deca se uvek opiru novim vezama i poznastvima. Stvaranje veza i prijateljstava njima predstavlja vei problem nego
drugoj deci. Treba im vie pomoi u stvaranju prilika da upoznaju
druge ljude i stvore osnovu za prijateljstvo. Kada ostvare prijateljsku vezu, vrlo su lojalni, a kada ih prijateljT^JaJul/eoma su
povreeni. Mogunost da oproste i zatjorave su vana, osobjne
Jcoje moraju da naue. Kada roditelji imaju razumevanja za njihov otpor7zapravo~im pomau da se prilagode razoaranjima u
ivotu i poveavaju njihovu sposobnsot da oproste i zaborave.
Kada ova deca dobiju ono to im je potrebno, mogu da
pokau svoje posebne vrline. Oni su paljivi, dalekoseni, kreativni, dobri u komunikaciji i originalni. Brini su, saoseajni i
spremni da pomognu. Veliko zadovoljstvo njihovog ivota je da
pomau drugima i elom svetu.
Aktivnoj Deci Potrebni su Priprema i Organizacija
Drugi temperament je aktivni temperament. Aktivna deca
manje vode brigu o svojim unutranjim reakcijama na ivot i mnogo su vie zainteresovana da ostvare svoj uticaj. Zanimaju ih radnja, akcija i rezultati. Oni su samopokretai i najvie elje za saradnjom pokazuju kada znaju ta rade i kad imaju plan. Uvek su
spremni za akciju, vodstvo ili da stvari rade ba onako kako su zamislili.
86

Deca Su iz Raja

Ovoj deci potrebna je dobra organizacija, inae e lako nai

naina da se odupru vaem autoritetu i time ete izgubiti kontrolu nad njima. Uvek moraju unapred da znaju kakav je plan, kakva
su pravila i koje ef. Potreban im je plan igre. Sa ovom vrstom pripreme, ova deca postaju veoma uviavna i spremna na saradnju.
Da bismo sveli otpor na minimum, sa ovom vrstom dece potrebno je misliti unapred i pripremiti im jasne granice, pravila i smer.
Roditelj bi mogao rei, "Ovo je ono to emo da radimo. Prvo
emo se ljuljati na Ijuljakama a onda idemo na igralite. Smenjivaete se na svaka dva minuta." Pripremajui ovo dete ovako jasnim aranmanom, ono e pokazati veliku dozu saradnje.
Aktivna deca uvek moraju unapred da znaju
plan, pravila i koje glavni.

Aktivna deca vole da budu u centru panje i da budu tamo

gde su zbivanja. Uvek su u pravu. Bez dobre planske kontrole, pokazuju tendenciju da dominiraju. Ovom detetu treba dati prilike
da bude uspean voa. Ona potuju i slede samouverenog i sposobnog vou. Roditelj ne srne da pokazuje slabosti, neodlunost i
ranjivost.
Na primer, nemojte da ih direktno pitate ta ele. Ukoliko otpor pokau time to, posle davanja vaih instrukcija, kau ta bi oni
eleli, uvaite njihovu sugestiju i tek onda odluite ta ete uraditi.
Ukoliko kaete, "Prvo idemo da se ljuljamo na Ijuljakama, a
onda ne teren" mogli bi rei, "Ali na terenu je zanimljivije, hajdemo tamo prvo". Mudri roditelj tada moe da kae, "Dobra ideja.
Hajde da tako i uradimo". Ova deca vole da budu u pravu i likuju
kadgod se njihova sugestija uvai.
Da bismo otpor aktivne dece sveli na minimum, najbolje je
uvek ih smatrati pobednicima i kad god je mogue, zaduiti ih za
neto. Ona poseduju mnogo energije i stoga im je potrebna dobra
organizacija da bi se ta energija ravnomerno raspodelila. Ona su
izuzetno motivisana da udovolje ukoliko se nau u poziciji da
pokau svoju odgovornost.
87

Don Grej

Da bismo otpor aktivne dece sveli na najmanju moguu

meru, najbolje je uvek ih smatrati pobednicima i
kadgod je mogue, zaduiti ih za neto.

Aktivnoj deci treba pokazati da su potrebni i da imate poverenja u njih. U ovom sluaju, roditelj bi mogao rei, "Prvo emo
ii na teren i svako e imati ansu da se istri. Bojane, tebe
zaduujem za sve tvoje drugove jer svi treba da bar jednom obiu
ceo krug. Ti moe da ide prvi i svima pokae put."
Stavljati decu u poziciju voe sa jasnim smernicama izvlai
najbolje iz njih. Automatski, postaju voljnija za saradnju. Imaju
mnogo energije i bivaju nervozni kada su dugo na jednom mestu.
Jednostavno moraju neto da rade a kada im se ostavi mnogo
praznog hoda, ponaaju se bez razmiljanja i kao po pravilu upadnu u nevolju.
Jedan od naina na koji otpor aktivne dece svodimo na minimum jeste da ih jednostavno iscrpimo. Na primer, ako negde treba da ekate, ovo dete e biti veoma nervozno. Ili mu dajte neto
da radi, ili osmislite neku igru koja e posluiti kao ventil za energiju. Moete mu rei da istri odreenu stazu i da mu merite
vreme. Deca koja su aktivna vole da rue sopstvene rekorde. Pohvalite njihov trud, i otpor e se istopiti.
Aktivna deca o sebi ue kroz greke. Potrebno je da pokaete
zadovoljstvo njihovim uspesima i oprostite im greke. Ova deca
imaju veu sklonost da se nau u nevolji. Ukoliko se plae kazne
ili neodobravanja, pokuae da sakriju ili da odbrane svoje greke
i shodno tome, prestae da ue i odrastaju na greakama.
Aktivnoj deci potrebno je da pokaete zadovoljstvo
njihovim uspesima i oprostite im greke.

Aktivnoj deci teko padaju sedenje i sluanje. Potrebno im je

da se kreu, a najbolje ue kada se nau u grupi. Kada se ne slau
88

Deca Su iz Raja

sa vaim zahtevima, najbolje je da otponete neku aktivnost i da

ih pozovete da vam se pridrue. Dugi razgovori su kontraproduktivni i sa njihove take gledita nisu nita drugo do kazna.
Na primer, ako ne ele da pospreme svoju sobu, dovoljno je
da pohvalite ono to rade i da zaponete spremanje sami. Recite:
" Vidim da se igra i da ne eli da oisti svoju sobu. Hajde da to
zajedno uradimo. Evo, ovako emo..." ekati da deca koja su aktivna neto urade nije vrlo efikasno.
Aktivnoj deci potrebno je da sa vama uestvuju u nekoj akciji
da ne bi oseali otpor. ak i kada je njihovo uee neznatno, zahvalite im se na pomoi i pohvalite ih. Moete rei, "Uradili smo
veliki posao". Aktivna deca uvek ele da budu deo tima koji pobeuje. Za njih, ne postoji vea motivacija od uspeha.
Aktivna deca uvek ele da budu
deo tima koji pobeuje.

Aktivna deca spoznaju sebe po onome to su uradili i rezultatima koje su postigli. Ona vole mo. Kada se opiru vaim zahtevima, esto im treba odluna, ali u isto vreme smirujua poruka da
je u redu da pruaju otpor, ali da su mama i tata i dalje glavni.
Pohvalite ono to rade i zatim ponovite svoj zahtev direktnije.
Na primer, moete rei, "Vidim da se odmara, i sad elim da
pone sa spremanjem svoje sobe". Ukoliko nema odgovora,
ponite sa spremanjem govorei, "Hajde da ponemo od ovog
dela sobe." U trgovini ovaj prilaz se zove "kupovina nagaanjem".
Nagaate daje klijent zainteresovan i zapoinjete sa sitnijim detaljima kupovine.
Aktivnoj deci potrebna je jasna i direktna poruka onoga to
elite. "Ja elim" izjava smanjuje otpor i ujedno slui kao podsetnik da ste vi jo uvek glavni. Bez prave vrste podrke, aktivna deca
esto su van kontrole, ne ponaaju se pristojno, i kao krajnji ishod
postaju nasilna prema drugima. Pored dobre organizacije i nadgledanja, potrebna im je jasna poruka daje u redu praviti greke i
da vi znate da oni uvek pruaju najvie to mogu.
89

Don Grej

"Ja elim" izjava smanjuje otpor i ujedno slui kao

podsetnik da ste vi jo uvek glavni.

Kada su van kontrole, ako nije sve onako kako oni ele, skloni
su da se nasilno ponaaju i da prave ispade. Mnogi roditelji i
odrasli ljudi plae se direktnog suoavanja sa aktivnom decom.
Roditelji rasprave sa njima odlau, jer zahtevaju mnogo energije.
To samo pogorava problem. Pored jasne organizacije vremena,
ovoj deci potrebno je obezbediti redovne tajm-aute. Oni moraju,
vie nego druga deca, da imaju oseaj da su deo vrste strukture.
Time to deci dajemo tajm-aut, shvatie ko je zapravo glavni i
dobie aranmane koji su im potrebni. Detaljnije emo objasniti
termin tajm-auta u poglavlju 6.
Aktivna deca imaju veu potrebu da budu u pravu i ne vole da
im se govori da gree. Naroito teko prihvataju kritike pred drugima. Ukoliko to inimo u etiri oka, manje se opiru i ne vreaju
se. Umesto da ih kritikujete javno, moete da dogovorite tajne signale koji bi posluili u te svrhe . Znae da potuju roditelja koji
im uva ugled.
Na primer, dete moe da naui da treba lepe da se ponaa
tako to ete, kao dogovoreni signal, dodirnuti svoje uvo. -Kada
postanu previe glasni, moete dodirnuti bradu kako bi dete znalo da se slui tonom koji je primeren samo igranju napolju sa decom. Ova deca potuju ovakve signale. Ne samo da im pomau da
budu uspenija, ve im indirektno govore daje normalno praviti
greke i povremeno biti van kontrole.
Ukoliko im se ne prui prilika da budu odgovorni, bie skloni
da se opiru drugoj deci ili ljudima koji sporije razmiljaju. ele
brze stvari i poseduju energiju koja im omoguuje da ih brzo i dobiju. Mogu da prihvate sporiji korak drugih kada su zauzeti
pruanjem pomoi ili saradnjom. Dobro je dati im neto da rade i
pruiti im oseaj vanosti.
Kada su ova deca organizovana onako kako im je neophodno
automatski postaju osetljivija, saoseajnija i dareljivija. Sa re90

Deca Su iz Raja

dovnim tajm-autima postepeno ue da budu strpljiviji, i razviju

mogunost odlaganja pohvala. Postaju odgovorni, struni i sjajne
voe. Oni su ti koji omoguavaju da se stvari deavaju. Sa vremenom, to budu uspeniji i sigurniji u sebe, postae osetljiviji u razumevanju oseanja drugih.
Radoznaloj Deci Potrebni su Odvlaenje Panje i
Pravilno Usmeravanje
Trei temperament naziva se radoznalim. Radoznala deca
drueljubiva su i ekstrovertna. Razvijaju oseaj o sebi kroz razmiljanja o svetu i vezama. Motivisani su da vide, uju, okuse i
probaju sve to ivot nudi. esto imaju mnoga interesovanja, jer
imaju veliku potrebu za stimulacijom.
Svako novo iskustvo otkriva im deo njih samih. ivnu kada
imaju priliku da odgovore na novi izazov. Ova deca vole promenu, ali imaju otpor prema usmerenju na jednu stvar. esto prave
ispade kada im kaete da obuku kaput ili da neto urade na
odreen nain. Imaju veu potrebu da slobodno rade stvari onako kako ona to ele.
esto ostavljaju stvari nedovrene i prelaze sa jednog na drugi doivljaj. Za roditelje je vano da ovo razumeju i da ne brinu.
Ovom detetu potrebne su promene. Haos je samo deo njihovog
procesa uenja. Kasnije u ivotu, ako im se prui prilika da istrauju, da se menjaju i da budu ono to jesu, postae bolje koncentrisani, nauie dublje da zalaze u stvari i da dovre ono to su
zapoeli.
Radoznala deca kao leptir lete od jedne do druge aktivnosti.
Potrebno imje vreme da istrae, iskuse i otkriju ivot. Tako im je
lako skrenuti panju da im treba obimno uputstvo o onome to
rade. Ako zaborave vaa uputstva, to ne znai da pokuavaju da
vas iznerviraju ili da vam se suprotstave. Stvarno su zaboravili.
Nikada ih ne treba prekoravati zbog ove sklonosti. Vremenom e
nauiti kako da se usredsrede. Njima je veoma lako odvratiti
panju. A upravo ova njihova sklonost moe se iskoristiti za
smanjivanje otpora.
91

Don Grej

Radoznala deca spoznaju sebe kroz reakcije na

razliite ivotne izazove.

Kada odbijaju da posluaju va zahtev, radoznalu decu jednostavno treba uputiti na drugu mogunost, novu aktivnost ili
novi doivljaj. Umesto razumevanja ili organizacije, ovom detetu
potrebno je odvlaenje panje i tek tada ponovno usmeravanje.
Sa preusmeravanjem panje, pojavljuje se deo njihove linosti
spreman na saradnju. Hajde da pogledamo zajedno par primera.
Kada napravi kakav ispad, detetu do tree godine ivota lako
je skrenuti panju i onda ga pravilno usmeriti izvlaei lepe, svetlucave stvari kao to su kljuevi, etkice za zube, male koljke, kristali
ili bilo ta to im je zanimljivo da vide, uju, dodirnu ili da se poigraju. Moja supruga Boni uvek je sa sobom nosila malu "kolekciju"
stvari da detetu skrene panju kada je uznemireno ili pravi ispade.
Ova taktika pokazuje dobre rezultate kod sve dece nezavisno od
temperamenta, ali najiru primenu ima ba kod radoznale dece.
DAR PEVANJA

Pevanje e skrenuti panju mnogoj deci svih uzrasta sa stvari koje

ih mue i usmerie ih ka oseanju ljubavi i podrke. Deca
oboavaju da im pevate, a kada odrastu da pevate sa njima. Moja
supruga Boni sama je smislila pesmice za svako od nae dece.
Kada bi deca plakala, samo bismo otpevali pesmu i ona bi se opet
smirila.
Kao primer, ukljuujem i jednu od ovih pesama
Lorin Bet, Lorin Bet, kako je slatka moja Lorin Bet,
Lorin Bet, Lorin Bet, koliko volim moju Lorin Bet,
Lorin Bet, Lorin Bet, ...(a onda se ponavlja)
Kada se deca oseaju uznemireno, pesma koja se ponavlja
skrenue im panju sa problema i usmerie ih na oseanje ljubavi
92

Deca Su iz Raja

i smirenosti. Pevanje pesme bolje je nego sluanje muzike, jer pevanje zapravo slui kao veza deteta sa roditeljem, ali i muzika
koja se uje u pozadini moe da poslui kao osnova za smirujuu i
oputajuu atmosferu.
Pevanje nema teinu kao re. Ono pomae da detetu skrenemo panju sa neega neprijatnog na neto prijatno. Idealno je za
usmeravanje na ono to smatrate potrebnim. Ne moete istovremeno da budete nezadovoljni i da pevate, zar ne? Pevanje i
sluanje pesme ulepava stvari i ini ivot zanimljivijim. Stimulie
aktivnost desne, kreativnije hemisfere mozga. Kreativnost dete
ini spremnijim na razliita iznenaenja i poboljava saradnju.
Dok su moja deca odrastala, imali smo obiaj da pevamo dok
zajedno peremo sudove. To smo zvali pet minuta ienja. Ja bih
pevao odreenu pesmu, a svi bi se trkali da operu to vie sudova
za pet minuta. Posle toga, pohvalio bi ih za njihovu pomo, a sudove nastavio da perem sam. Mnogo su to voleli i danas se toga
seaju kao zanimljivog i radosnog doivljaja.
ZADOVOLJSTVO KUNIH OBAVEZA

Pevajui sa decom, skrenuli smo im panju sa dosadnog pranja

sudova. Takoe, ograniavajui njihovo prisustvo na samo pet
minuta, nismo ih mnogo opteretili. Time to ih nismo mnogo optereivali poslom u ranom uzrastu, naa deca se nisu opirala
pomoi u kui. Kad odrastu, bie radosni dok vredno rade, a u
isto vreme znae i da se dobro zabave.
Jo uvek se seam mog odrastanja u porodici koja je brojala
sedmoro dece, seam se kako sam se oseao kad bi doao red na
mene da perem sudove. Nije mi bilo vano to sam ih prao samo
jednom u nedelju dana. Kada bi red doao na mene, mislio sam,
"Ja uvek perem sudove. Nikad se ne zabavljam. Svi drugi se super
provode, samo ja ne."
Deca ive u oseanju vene sadanjosti. Kada kune obaveze
oduzimaju mnogo vremena, uvek mislimo, "Sve to u ivotu radim su kuni poslovi." Olakavajui kune obaveze deci i
pomaui deci u kunim poslovima, prvo ete ih nauiti kako da
93

Don Grej

se zabavljaju, a kasnije u ivotu kada udu u period adolescencije,

domae obaveze nee im biti teke.
U idealnim uslovima, deca do sedme godine ivota moraju da
imaju utisak da se mi brinemo o njima, a kasnije izmeu sedme i
etrnaeste godine ivota, deca treba da se usredsrede na igranje,
pevanje, izradu raznih predmeta, slikanje, sviranje nekog muzikog instrumenta, sport, literarne sekcije, domae zadatke i
manje kune poslove, naravno sve ovo uz dobru zabavu. Pomo
pri pranju sudova i voenje rauna o domaim ivotinjama sigurno je zabavno i nikada se ne podvodi pod kategoriju "suvie posla". Najbolji nain da odredimo koliko posla treba dati naoj deci
jeste da paljivo oslunemo dozu njihovog protivljenja i paljivo
razmislimo. Biti roditelj uvek zahteva pravljenje ustupaka na svakom koraku.
Kada deca naue da budu srena, kao tinejderi spremni su
da prionu na teak posao. Kada se od male dece zahteva da naporno rade i nimalo se pri tom ne zabavljaju, nikada se ne naue
kako da se zabavljaju. Kao tinejderi, esto se protive radu ili se
ne opiru, ali se pri radu ne zabavljaju.
Pre samo stotinu godina, deca su radila u fabrikama, ali vremenom drutvo je uvidelo daje to pogreno. Danas je neophodno da shvatimo da je takoe greka da teramo decu da rade kod
kue. Dunost roditelja je da prui, a dunost deteta da prihvati
prueno. Oko sedme godine ivota, deca imaju novu potrebu, a to
je potreba da se dobro zabavljaju i igraju sa porodicom i prijateljima. Ovo je period u ivotu kada bi deca trebalo da razviju jednu
od najvanijih vetina u ivotu: da budu srena.
Dunost roditelja je da prui, a dunost deteta da
prihvati prueno.

Veina odraslih ljudi nikada ne naui kako da uiva u ivotu.

Razlogleziu.tomeLst6Tiik1fa nisu dobili neophodnu podFku i nikad nisu nauilj.kako da szabavljahu. rejLJe_vestIn3lj_ov.a.
vetina se razvija izmeu sedme i etrnaeste godine. Isuvie oz94

Deca Su iz Raja

biljnosti ili odgovornosti i posla pre ulaska u pubertet uskratie

ljudima osobinu da budu sreni kasnije u ivotu. Ili odbijaju da
rade i samo ele dobar provod, a kao tinejderi su neodgovorni,
ili naporno i vredno rade, ali zbog preterane ozbiljnosti nikada
nisu poptpuno sreni i zadovoljni.
Veina roditelja grekom misli da decu moraju da naue da
vredno rade i da budu odgovorna. Deca ue da budu odgovorna
time to imaju odgovorne roditelje. Deca se ue napornom radu
posmatrajui roditelje i trud koji roditelji ulau. Deca pre svega
ue imitirajui odrasle. Na kraju, uvek urade isto to i njihovi roditelji. Sa ovim saznanjem, roditelji mogu da imaju poverenja i da
slede svoje srce u stvaranju srenog i zabavnog detinjstva za svoju
decu. Naporan posao nije obavezan do puberteta.
DAR ITANJA

Kada je dete nemirno ili nestano pre odlaska u krevet, pored pevanja kratkih pesmica, itanje pria je odlian nain da se deca
pripreme, da se opuste i da utonu u dubok san. Iako je itanje
pred spavanje verovatno najvaniji dar koji roditelj moe dati detetu bilo kog temperamenta, od izuzetne je vanosti za radoznalu
decu. Ona ude da uju prie, mitove i legende. Potrebna im je
stimulacija koju nose udaljena mesta, ljudi i stvari.
Deca ive u arobnom svetu do svoje devete godine ivota.
Tada ih drutvo ve pouruje da se probude i iskuse stvaran svet.
Roditelje ovo ne treba da zabrinjava. Dajte vaem detetu vreme
da se razvije, a ono e se lako prilagoditi stvarnom svetu kada
bude spremno. Do svoje sedme godine ivota, deca ak nemaju ni
kapacitet da logino zakljuuju i ne mogu u potpunosti da shvate
apstraktnu misao do svoje trinaeste godine.
Dajte svom detetu vremena da se razvije, a ono e se lako
prilagoditi stvarnom svetu kada bude spremno.

95

Don Grej

Kada deca uju na vestima da je neki ubica na slobodi, pretpostavljaju da su u opasnosti kao i svi drugi. Uz pomo logike
neemo uspeti da im umanjimo strah. Ne pomae da kaemo,
"Mi ivimo u bezbednom kraju tako da se nita nee desiti".
Magino razmiljanje zahteva magina reenja. Dobar trik je da
izgovorite molitvu za bezbednost vaeg deteta. Ukoliko se ne molite, zamahnite maginim tapiem da biste dete ubedili daje sve
u redu. Da biste otpor sveli na minimum, najbolje to moete da
uradite jeste da do sedme godine ivota ne dozvolite detetu da
gleda vesti na televiziji.
Time to uje prie, detetu se lako skree panja sa ivotnih
problema. Deca se koriste slikama koje stvaraju kada uju priu
da bi razvili matu, kreativnost i jasniju sliku o sebi. Uspeni ljudi
arjajuj^
imaju_pseaj da su rtve,_a ivotni usponi J _padovi ih bacaju
tamo-amo. Kroz poveanu kreativnost i imaginacijuTdete se priprema da lake resi probleme koji ga u ivotu ekaju.
Radoznala i oseajna deca prijemivija su ovoj taktici. Stvarajui sopstvene unutranje slike kao odgovor na prie, deca stvaraju jai utisak o sebi i svojim stvaralakim sposobnostima, i prirodno u ivotu e se mnogo vie oseati "prijatno". Isuvie gledanja
TV-a ili filmova moe da oslabi ovaj proces stvaranja unutranjih
slika.
KORIENJE TAKTIKE SKRETANJA PANJE RADI
PREUSMERAVANJA PANJE

Sva deca mogu da imaju koristi od skretanja panje. Do osme godine ivota, deci lako odvraamo panju od otpora tako to im ispriamo priu koja ima dosta izmiljenih detalja, ivih boja i oblika. Ne mari ako pria nije povezana sa temom zbog koje se dete
opire. Samo promenite temu i otponite priu sa puno detalja.
Na primer, kada dete nee da obue jaknu, moete slomiti otpor zapoinjui razgovor kao da priate priu. Recite neto kao,
"Pogledaj to divno zeleno lie na drvetu. Seam se kako sam jed96

Deca Su iz Raja

nom etao kroz divnu umu, u kojoj je bilo ogromnog drvea svud
unaokolo. Nebo je bilo obojeno najlepom plavom bojom a iznad
mene je bio jedan beli, mekani oblak. etao sam se ceo dan dok se
nisam umorio. Bilo je jako naporno, ali sam se zaista dobro
oseao. E, hajde sada da obuemo taj kaput."
Ovo se naziva postavljanje situacije i pozivanje na saradnju.
Kada ispriate priu koja u sebi ima mnotvo boja i objekata koji
se mogu vizuelizovati, dete automatski naputa otpor i poinje da
deli vae miljenje. Kao rezultat, dete je mnogo spremnije na saradnju.
Da biste otpor sveli na minimum, postavite situaciju i
onda inicirajte saradnju.

Bez obzira na uzrast, kada su deca uznemirena ili kada pokazuju otpor, dobro odgovaraju na taktike skretanja panje kao to
su "Hajde sada da uradimo ovo..." ili "A sada emo..." Roditelj
mora da naui da vodi svoje dete, a ne da ga pita ta eli ili ta bi
volelo da radi. Kako dete bude formiralo elje i prohteve, pokazae otpor i dae vam do znanja ta eli. U ovakvom momentu,
roditelj moe rei, "U redu, to je dobra ideja. Uradi to." Umesto
direktnog pitanja ta eli ili ta bi radije uradilo, dajte svoje predloge i dopustite mu da se indirektno sloi ili usprotivi kroz pristanak ili neslaganje.
Pogledajmo ove primere:
MAJKA: Perice, hajde da idemo do parka da se igramo.
PERICA (osam godina): Neu da idem u park.
MAJKA: Zato?
PERICA: Hou da se igram u svojoj sobi.
MAJKA: U redu, ako hoe da ostane kod kue, ja se
slaem. Nacrtaj mi neto sa bojicama. PERICAl: Neu
da crtam. Hou da se igram svojim novim
avionom. MAJKA: To je sjajna ideja - ti se igraj sa
svojim novim
avionom, a ja u malo kasnije da pogledam kako ti ide.
97

Don Grej

Na ovaj nain, bez postavljanja direktnog pitanja detetu, roditelj daje predloge koji mogu biti u neslaganju sa voljom deteta i
postepeno vode tome da ustanove ta dete zaista eli.
Kao osnovno pravilo koje vai za sve temperamente, nije dobro pitati decu ta ele, ta im se svia, ta im je potrebno, ta
misle, ak i kako se oseaju. Umesto toga, dajte predlog a ona e
ga prihvatiti ili odbiti. Opirui se, stvaraju jasnu sliku o onome to
ele, oseaju i misle.
Nije dobro pitati decu ta ele, ta im se svia, ta im je
potrebno, ta misle, pa ak i kako se oseaju.

Radoznala deca sklona su veselom raspoloenju, vedra su i

sve upijaju. Bukvalno se hrane slikama iz ivota i promenama. Za
njih, ivot je avantura. Drutvena su i vole da priaju. Lako se
sprijatelje i svi im se sviaju. esto su neodoljiva, armantna i
lako se adaptiraju. Nisu zlopamtila.
Ne vezuju se duboko i nije ih lako povrediti. Imaju ispade i
pokazuju otpor kada ih teramo da se usredsrede na jednu stvar ili
da urade neto to im se ne svia. Nered, emocionalni usponi i padovi deo su njihovog ivota.
Sklona su da budu povrna, nepouzdana i zaboravna. Teko
im je da razmiljaju o svojim postupcima. Potrebno im je uvek iznova postavljati zahteve i pitanja. Sa ovim saznanjem, roditelji
konano mogu da se opuste. Ne oekujte od ovog deteta da od
svoje okoline stvori red. To je va posao. Na primer, radoznala
deca nee da pospreme svoju sobu ukoliko im neko ne pomogne.
Umesto da ih zbog toga grdite, samo im pomozite da to urade.
Kada im se prui prilika da se zabave istraujui od svaega
po malo, mogu da se koncentriu i proniknu dublje u stvari. Vremenom, e nauiti da dovre ono stoje zapoeto. Posle sedme godine ivota, potrebna im je vrsta podrka da bi ostali
usredsreeni. Ovo najlake ostvarujemo tako to odvojimo potrebno vreme da im pomognemo.
98

Deca Su iz Raja

Bez pravilne podrke, radoznala deca, preplavljena odgovornostima u ivotu, sklona su da postanu neodgovorna i povrna, a
esto odbijaju sve odgovornosti koje namee odrastanje. Kada im
se prui podrka, postaju solidni, odgovorni, samopokretai, usredsreeni, samouvereni i potpuni u ostvarenju svojih ciljeva.
Prijemivoj Deci Potrebni su Rituali i Ritam
etvrti temperament je prijemiv. Prijemiva deca zabrinuta
su za tok ivota. Ona ele da znaju ta e se sledee dogoditi i ele
da znaju ta mogu da oekuju. Kada razumeju ovaj tok, spremna
su za saradnju.
Nove situacije u kojima ne znaju ta da oekuju u njima bude
otpor. Upoznaju sebe na osnovu onoga to oekuju da e se desiti. Kada ovo dete oekuje da bude voljeno, onda se tako i osea.
Potrebni su im rutina, ponavljanje i ritam.
Moraju da imaju tano utvreno vreme za obroke, vreme za
spavanje, vreme za igranje, vreme za mamu i tatu, vreme da se
izabere odea za sutranji dan itd. Dobro odgovaraju na podrku
i ohrabrenja kao to su "Sada je vreme da se uradi ovo ili ono..." ili
"Sada emo da..."
Imaju dobru prirodu i paljiviji su. Potrebno im je vie vremena da stvari, u uhodanom koraku i ravnomernom ritmu, urade i
najvie se protive promeni. Ne mogu da odlue na brzinu i ne treba ih pitati ta ele, misle ili ta oseaju. Umesto toga, treba im
rei ta da rade.
Prijemiva deca imaju dobru
prirodu i paljiva su.

Sve dok se ne radi o nekoj velikoj promeni, pokazuju najvii

nivo saradnje. Promena vremena neke aktivnosti signal je za promenu same aktivnosti. Koristei frazu "Sada je vreme za.." uveravate dete da se sve odvija po unapred odreenom planu. Potrebno im je da unapred znaju kakva aktivnost ih oekuje.
99

Don Grej

Iako vole da im se govori ta da rade, odbie da neto urade

na brzinu. Kao i oseajnoj deci, potrebno im je vie vremena da
neto urade ili promene. Morate da ih uverite da je sve unapred
isplanirano i paljivo razraeno. Na to su navikli. Ponavljanje im
prua utehu. Nisu tako pokretljivi kao ostala deca. esto su zadovoljni samo time to su na jednom mestu i uivaju u odmoru, jelu,
gledanju, sluanju i spavanju.
Mogu jednostavno da uivaju u vremenu koje prolazi. Nisu
automatski samopokretai, kreativni ili inovativni. Mora im se
rei" Sada je vreme za..." ili e se desiti da dane provode u sanjarenju ili sedenju. Uivaju u fizikom oseanju udobnosti, i da se
ne bi izlagali neudobnosti, radije e se odluiti na to da sede i posmatraju.
Za razliku od aktivne dece, nemaju potrebe da budu voe, pa
ak ni da budu uesnici. Kao sasvim mali, samo im je potrebno da
posmatraju i gledaju. Mogu da posmatraju decu koja po pedeset
puta rade istu stvar i onda iznenada i ona urade isto. Dovoljno im
je posmatranje, kao njihov nain uestvovanja, da bi razvili interes za neto.
Prijemiva deca uestvuju posmatranjem.

etverogodinje dete koje nezainteresovano posmatra drugu decu koja se igraju ne osea se iskljueno. To dete savreno je
zadovoljno samo posmatranjem. Dovoljno je to aktivnost
doivljava kroz druge. Ovo nije problem. Na kraju, ono e poeleti da uestvuje. Oko sedme godine ivota, u redu je ohrabriti njegovo uestvovanje, ako se dete opire, nemojte insistirati.
Neemo ih ohrabriti pitanjem: "Da li bi eleo da se pridrui?"
Umesto toga, koristite frazu "Sada je vreme da se i ti pridrui."
Ukoliko se dete opire, recite, "U redu, jasno mi je da bi radije
posmatrao. Reci mi kada bude eleo da se pridrui."
Prijemiva deca esto su zanemarivana jer su veoma tiha i nemaju zahtevno ponaanje. Takoe s vrema na vreme potrebno im
je da prue otpor. Potrebno im je da budu neno motivisana da
100

Deca Su iz Raja

rade stvari i da im se prui izazov ak iako bi radije spavali ili ostali kod kue.
Ovoj deci potrebni su zadaci za izvravanje. Ukoliko ne dobiju ovu vrstu pomoi, moe se desiti da ni za ta ne pokau interes.
Sigurnost ustaljenih rutina, rituala i ritma ivota podrava njihovo
postepeno preuzimanje rizika u preduzimanju novih zadataka.
Kao po pravilu, ako naslute neku promenu,
ne ele da je prihvate.

Samo odbijanje prijemive dece nije dovoljno dobar razlog

da ne urade datu aktivnost. Nikad nee eleti da urade neto
novo. Kada pruaju otpor novim stvarima, budite brini i nemojte
siliti njihovo uee. Zapamtite, samim posmatranjem oni zaista
uestvuju na nivou koji im je dovoljan. Budite uporni u davanju
povremenih prilika da proire svoje interese, ali nemojte insistirati na njihovom ueu. Posmatranje i pasivno uestvovanje, dovoljni su.
Ova deca ne vole kada ih neko prekida. ele da zavre stvari
do poslednjeg detalja. Ponavljanje im prua sigurnost. Usprotivie se kada pokuate da ih zaustavite, ali njihov otpor uvek je pasivan. U sebi zadravaju negodovanje, jer ne ele da naprave problem ili izazovu neprijatnosti. Veoma se trude da ne razoaraju
roditelje i da ne budu odbaeni.

LJU B A VN I R ITU A LI
Prijemiva deca oekuju da budu voljena. Treba stvoriti ljubavne
rituale kako bi ova deca mogla da osete svoju vrednost i tesnu
vezu sa sa svojim roditeljima. Rituali ne moraju da traju dugo,
samo mora da se potuje njihova posebnost i moraju stalno da se
ponavljaju.
Sa mojom erkom Lorin imali smo naroit ritual etnje do
grada kroz umu gde bismo se odmarali, a onda bi u lokalnoj pos101

Don Grej

lastiarnici pojeli po jedan kola. Kada je bila malo dete, vodio

sam je u duge etnje, a kasnije kada je odrasla vozili smo bicikl.
itav ritual trajao je oko dvadeset pet minuta. Desetominutna
etnja do grada i nazad i pet minuta da pojedemo kola i pomazimo pse.
Danas, kao tinejder ona se jasno sea svog ranog detinjstva i
nene i paljive veze koju smo imali. Mnogi odrasli ljudi imaju
problema da se sete ljubavi i zadovoljstva u svom detinjstvu, a to
predstavlja veliki gubitak. Seanje na vreme kada smo bili
voljeni i podravani od strane roditelja prua nam visok nivo
sigurnosti u naem daljnjem ivotu.
Prosto preuzimanje najjednostavnijih roditeljskih obaveza, i
ponavljanje tih obaveza uvek u isto, tano utvreno vreme, pretvara ih u rituale - time deci dajemo uspomene lake za pamenje.
Rituali se obogauju ako o njima i priamo. Na primer, "Danas je
subota i mogli bismo da se proetamo do grada i odemo na one
divne kolae". Da bi se oseala posebno deca zahtevaju posebne
aktivnosti u, samo za tu aktivnost, rezervisano vreme. Ovo su neki
nasumini primeri:
Subotom ujutru tata e napraviti kajganu i tost na

102

poseban nain.
Nedeljom ujutru spavaemo do kasno a mama e
napraviti svoje uvene kolae.
Kada tata ne stigne da nas pokupi na vreme iz kole
uvek nam to nadoknadi time to nas vodi na kolae u
poslastiarnicu.
Kada je tata van grada, uvek nas zove da nam pomogne
sa domaim zadatkom i da nam poeli laku no.
Mama nam uvek ita prie pred spavanje.
Mama ili tata uvek nam pevaju pesme pre odlaska na
spavanje.
Kada dete boli stomak, mama uvek pripremi topao
termos i u njega stavi malo ricinusovog ulja.

Deca Su iz Raja

Kada je tata srean, on uvek peva svoju omiljenu pesmu.

Svakog etvrtka u osam, svi zajedno idemo da gledamo
zanimljiv porodini kviz.
Svake veeri pre odlaska u krevet dete i roditelj priaju
o tome kako su proveli dan.
U prolee ela porodica ide uvek da skuplja raznovrsno
cvee pre veere.
Svako seta psa pre veere i to radimo na smenu.
Svakog leta idemo na putovanje na isto mesto ili u isti
hotel. (Sigurno moete ukljuiti i druga putovanja. Ali,
ponavljanjem istog letovanja, ono postaje specijalan ri
tual.)
Nedeljom obino idemo van kue, u etnju ili na piknik.
Leti, nedeljom idemo na plau.
Svakog jula idemo na seoski vaar.
Svakog meseca provodimo po ceo dan nasamo sa
mamom ili tatom.
Svake veeri izgovorimo molitvu pre odlaska u krevet a
mama i tata pevaju nam uspavanku.

Ovi zanimljivi rituali ispunjeni toplinom stvaraju naroita

seanja i oekivanja, a daju veliku sigurnost u detinjstvu i ostatku
ivota. Postoje i drugi rituali koji su manje zanimljivi i posebni, ali
obezbeuju jak oseaj sigurnosti i to je najvanije ritma. Sve u
prirodi ima svoj ritam. Prolee sledi zimu. Postoji vreme za aktivnost i vreme za odmor, vreme da se obeduje i vreme da se igra,
vreme da se zapone i vreme da se zavri. Plima dolazi a smenjuje
je oseka. Sunce izlazi i zalazi. ak i naa tela udiu i izdiu. Mi se
budimo i idemo na spavanje.
Sva ponaanja koja se ponavljaju, rutine i rituali stvaraju nam
oseaj ritma u ivotu. Umireni smo time to znamo ta sledi. Stoga srno upoznati sa onim to e se desiti. Svoj deci treba ritam i rituali, a prijemivoj deca izuzetno su potrebni da bi izali iz svoje
aure i izrazili svoje unutranje darove i talente.
103

Don Grej

PRAKTINI RITUALI

Ovu su primeri vanih rituala koji obezbeuju ritam u ivotu deteta. Naravno, nisu svi mogui i ne odgovaraju svim porodicama.
Nabrojani su da bi vas podstakli i inspirisali.
Ustanite svakog jutra u isto vreme pre kole.

Uvek obedujte za vaim mestom za stolom.

Idite u kolu u isto vreme svako jutro.
Neka ista osoba decu pokupi iz kole svakog dana.
Ne menjajte raspored kada dete treba dovesti iz kole.
Idite u park svakog utorka ili etvrtka.
Perite svoja kola subotom.
Ruajte uvek u isto vreme, svoju decu pozivajte na poseban
nain na ruak - interfonom na primer sa jednostavnom
porukom "Ruak je na stolu. Vreme je za ruak."
Izaberite odeu koju ete sutra nositi, uvee pre spavanja.
(Ovaj predlog je od pomoi kada dete prua otpor
jutarnjem oblaenju.)
Stvorite malu rutinu od umivanja pre odlaska na spavanje,
pranja zuba ili oblaenja piame i svake veeri je otponite
u isto vreme. (Ova vrsta ritma od neprocenjive je vanosti.
Svoj deci treba san, i regularna rutina odlaska na spavanje
pomae im da imaju mnogo bolji san, to u krajnjem zbiru
sve ini boljim).
Kada prijemiva deca dobiju potreban ritam, u stanju su da
razviju jake organizacione sposobnosti. Mogu da stvore red i da
ga odre. Smirena su i praktina i umeju da prevaziu velike pre104

Deca Su iz Raja

preke da bi ostvarila cilj. Veoma su saoseajna i znaju kako da

utee, ohrabre i da prue podrku. Sporo se kreu, ali su veoma
stabilna i temeljna.
KAKO DA DECI DAMO ONO STO IM TREBA

Upravo sada moda razmiljate da je srea to roditelji danas

odluuju da imaju manje dece. Sa ovim novim pristupom deijim
potrebama, ini vam se kao da im je potrebno mnogo vie nego
to moete da obezbedite, ali greite. Moe vam se uiniti da ima
previe zahteva, jer je sve novo. Kako budete postajali vetiji u
ovim tehnikama, vaspitanje e postati lake.
Ovi novi...metodi.,zaista smanjuju otpor- dece, ali zahlevaju
vrgme i pripremu, a nekada nam i jedno i drugo nedostaje.
Sledea vetina koju emo da objasnimo dobro funkcionie ak i
ako nemate mnogo vremena na raspolaganju. U narednom poglavlju, nauiete kako da komunikacijom, izraavanjem vaih
elja i sluanjem dece, svedete otpor na minimum i uspeno motiviete decu na saradnju.

105

Nove Vetine za Poboljanje

Komunikacije

Sposobnosti koje slue svoenju otpora na najmanju moguu

meru i stvaranju saradnje_JSU-razumevanje_i_slu|anjejorioga to
dete imajJa. kae. Kada se deca protive saradnji, to znai da deo
rijuTleli neto drugo. Ova nezadovoljena potreba ili elja, mora
se jasno prepoznati i njoj se moramo obratiti. U ovom sluaju, razumevanje izvora deijeg otpora dovoljno je da taj otpor uspeno
odstranimo. Ueinove^etineza poboljanje kpmunikaciiejmoete
odmah smanjiti otpor dece i pojaati njihovu volju za saradnjom.
Razumevanje izvora deijeg otpora
dovoljno je da otpor nestane.

Primarna direktiva - ili najjaa udnja, elja i potreba dece

-jesu volja za saradnjom, udovoljavanje i praenje roditeljskih
zahteva. Deca se raaju sa potrebom da prate svoje roditelje; njihova je najvea elja da usree roditelje a najjaa potreba da
sarauju sa njima. Ipak, ova primarna direktiva mora se negovati
kao i svaki drugi dar ili sposobnost. Pozitivno vaspitanje se usredsreuje na elju da probudi volju dece za saradnjom, a ne da
rriariipufie decom putem oseanja straha i krivice. Korienjem
stfaHa i krivice moemo da ostvarimo odreenu vrstu kontrole
koja ne traje dugo, ali na due staze, izvesno je, lomi volju dece za
saradnjom.
106

Deca Su iz Raja

ZATO SE DECA OPIRU

Kada se deca opiru roditeljima, razlog tome esto lei u injenici

to oni ele neto drugo i pretpostavljaju da ete i vi podrati tu
njihovu elju ili potrebu, ako ih budete razumeli. Razmislite o
ovome za trenutak. Kao roditelj esto mislite: "ta moje dete
osea, eli i ta mu je potrebno?" Tek tada preduzimate akcije
koje e ga podrati u njegovim nastojanjima. Kada deca osete da
ih podravate i volite, prirodno je da pomisle kako ete promeniti
va zahtev ukoliko ujete staje to to oni ele ili im je potrebno.
Ponekad se njihov otpor javlja samo kao potreba da vam saopte
kako postoji neto drugo to bi oni eleli.
Razumevanje otpora dece takoje snanoi da ono odmah svo4itaj_otpgr na minimum. Kada deca prime poruku da vi zaista razumete ono to oni ele i da vam je to veoma vano, nivo otpora se
menja. Nije dovoljno samo razumeti nau decu: moramo im na
najbolji nain preneti da ih zaista razumemo. Kada se opiru, razlog tome je da oni grekom veruju kako roditelj ne razume ta oni
ele i ta im je potrebno.
Na primer, petogodinje dete eli kola, ali njegova mama
eli da dete kola dobije posle veere.
PERICA: Mama, ja hou kola.
MAJKA: Skoro e vreme ruku. Dobie ga posle ruka.
PERICA: Ali, ja sad hou kola...
Dete u tom trenutku pravi ispad. Majka prvo slua da bi razumela Pericin otpor. Posle kratke pauze u kojoj ga slua, mirno
kae, "Znam da sad hoe kola. Stvarno si ljut, jer eli kola, a ja
neu da ti dam."
Na trenutak, Perica poputa. Upravo zato to je pomislio da
mama zaista zna ta on eli, i da e kola dobiti. Tada mama kae,
"I dalje mora da saeka dok se ne zavri ruak".
Nekada e nivo razumevanja biti dovoljan, ali u nekim situacijama detetu e trebati vie da bi pokazalo elju za saradnjom.
107

Don Grej

Veinom se deca opiru roditeljima, jer nemaju utisak da ih roditelji vide i uju.
Deca se opiru roditeljima jer nemaju utisak
da ih roditelji vide i uju.

Hajde da pogledamo kakva bi situacija bila da je Perici trebalo vie vremena i razumevarija. Po poputanju besa zbog ispada,
osea se razoarano i tuno. Iako nastavlja sa opiranjem, njegov
otpor ima drugaiji kvalitet. Prirodno je promenio kurs sa besa na
razoaranje i tugu. Perica poinje da plae, "Nikad ne dobijem
ono to elim. Neu da ekam."
Majka opet pokazuje razumevanje i pokuava da prepozna
elju ili potrebu koja nije udovoljena. Majka kae, "Razumem da si
tuan. Ti hoe kola a nee da eka. Zaista treba dugo ekati."
Jasno je da se ovim pristupom otpor smanjuje, ali ono to je
vanije jeste da na povrinu izroni dublji nivo oseanja. Posle malo
plaa, poinje da se pokazuje strah. Dete pokazuje otpor time to
kae, "Nikad neu dobiti svoj kola. Nikad ne dobijem ono to
elim. A elim samo jedan. Zato ne mogu da ga dobijem?"
U ovom trenutku, majka ne prua nikakva objanjenja i nastavlja sa pokazivanjem razumevanja i identifikacije oseaja i
elja. Ona kae, "Znam da se plai da nikad nee dobiti svoj
kola. Treba ga dugo ekati. Budi uveren da e ga dobiti.
Obeavam ti. Doi ovamo da te mama zagrli. Mnogo te volim."
U ovom trenutku Perica se topi u naruju svoje majke i kao
rezultat dobija svu podrku ljubav i uveravanja koja je u stvari i
hteo. Obino, kada se ; dej^qpiru_s^a^lnjXj)O^ebnpJm je neto
sasvim drugo. Imaju potrebu da ih nekojazume i voli i jedino to
im je potrebno jeste za
ODVOJITE VREME DA SASLUATE SVOJU DECU

Po itanju ovog primera i ispitujui dublja oseanja koja se

kriju pod maskom otpora, moete da pomislite, "Ne mogu to da
108

Deca Su iz Raja

radim svaki put kad moje dete prui otpor. Ne znate vi moju decu.
Sedee mi na glavi po ceo dan." Ovo bi moglo da bude tano,
meutim - vetina zaista funkcionie. Smanjuje otpor na minimum i stvara saradnju. Ukoliko odvojite vreme da ga sasluate i
napravite pravi potez, sledeeg puta vae dete se nee toliko opirati, a kao rezultat svega toga, postae spremnije za saradnju.
Ponekad potroimo pet minuta vie, ali to je ono to je detetu
zaista potrebno. Provodimo sate i sate svake nedelje u vonji, u
kupovini i u ispunjavanju obaveza za koje znamo da su naoj deci
potrebne. Ove spoljasnje stvari su vane, ali nisu ni priblino toliko vane koliko je vana prava, emocionalna podrka deci. Time
to ete odvojiti par minuta vie da oslunete i identifikujete potrebe dece, njihove elje nee samo njima pruiti ono to im je potrebno, ve e i roditeljima na due staze ostaviti vie vremena.
Mnogo je vanije da odvojite vreme da sasluate
detetove potrebe, a ne da stignete na vreme
na njegov fudbalski trening.

Iako, pretnje ili neslaganje mogu potisnuti otpor i utedeti

vreme, na due staze stvaraju vei otpor u drugim stvarima. esto
ujemo majke koje se ale; "Moje dete izabere najgori trenutak
da se uskopisti. Uvek mi se ini da najvie tera inat ba kad nemam vremena."
Kada se detetu ne dozvoli da prui otpor, frustracija u njemu
uvek se ispolji kada su roditelji najnervozniji. Ovaj problem se
moe resiti time to emo odvojiti vreme, onda kada ga imamo,
da sasluamo ujemu je sutina opiranja nae dece. im dajte
jio^nanja _
Ukoliko nikada nemate vremena da ih sasluate, onda svojoj
deci ne pruate ono to im trebacjedan korak prevencije vredi
vie ne^gjtavj3tofflmrTekjava) NemoJtFcekati da se "eTelovoP"
por nagomila i da se ispolji na eksplozivan nain. Odvojite vreme
da sasluate njihov stav kad god je to mogue i tako se otpor nee
109

Don Grej

taloiti da bi se ispoljio u momentima kada oekujete od njih saradnju, a nemate vremena da ih sasluate ili podrite.
Pokuajte da zapamtite kako je to samo pet minuta vie, a da
oni stvarno vrede truda. Sasluati decu uvek je vanije od toga da
li emo negde stii na vreme. Kada odvojite vreme da sasluate
svoju decu, ona e imati jai motiv da vam pomognu da naete
vie vremena za sebe. Saradnja znai da vi dajete ali i da oni daju.
Pokaite dar razumevanja a vaa deca e vas sluati i pokazati vie
volje za saradnjom.

DVA USLOVA

Da biste komunicirali tako da vaa deca osete da ih razumete i da

ste svesni njihovih potreba i elja, moraju se ispuniti dva uslo-ya.
Roditelji moraju da umeju da prenesu ispravnu poruku, ali i olete
mora da bude svesno potrebe da ga neko saslua a ne da samo
ispuni njegovu elju za kolaem. Time to postavljamo granice,
tj. "Ne moe sada dobiti kola", deca oseaju samo svoj otpor; nisu
svesna svoje unutranje potrebe da ih neko saslua. \ \ Sledei
korak je da roditelj na smiren najn_pregzna,deteto-va oseanja
besa i frustracije. Kada roditelj uvai ove emocije, deca postaju
svesna onoga to oseaju. Kada su ljuti, maliani nisu toga svesni u
punoj meri.
Sa upoznavanjem oseanja otvaraju se druga vrata razumevanja za decu. Sada i deca mogu da prepoznaju svoju potrebu da
ih neko saslua. Kada dete osea potrebu da ga neko razume, a ta
potreba se ispuni, najvei deo borbe ovim se zavrava. Dete je
svesno da e neko da ga razume. Ovo se potvruje time to roditelj kae ono to dete eli.
Sve ovo se deava u kratkom trenutku kada detetu kaemo,
"Znam da sad hoe kola. Stvarno si ljut, jer sada hoe kola a
ja ne mogu da ti ga dam." Odgovor deteta je kompletno odobravanje. Teko je opirati se kada se slaete i odobravate, a sasluali
su vas i razumeli.
110

Deca Su iz Raja

Primer sa kolaem je uspean jer su zadovoljena oba uslova.

Roditelj je usmerio svoje razumevanje a dete je osetilo da je njegova potreba da ga razumeju udovoljena. Iako se ova tehnika pokazala najuspenijom sa oseajnom decom, uspena je sa sva etiri temperamenta. Moda joj due treba da pokae uspeh sa
oseajnom decom, jer im je razumevanje potrebno vie nego ostalima.
Stoje dete oseajnije, vie treba zaci u njegove oseaje. Roditelj moe da vodi dete kroz dublje nivoe, ako ima na umu sledei,
jednostavaajbrmat emocija. Ispod otpora deteta kriju se prvo
Jbes,_tuga i strahjDajui detetu ansu da dublje istrai ova oseanja,
otvaramo vrata njegovog srca da oseti kako se njegove stvarne i
najvanije potrebe zadovoljavaju. Ako deca ne zau dublje u
svoje emocije, ostaju na povrini sa jednom eljom - da dobiju kola.
Ispod otpora deteta stoje bes, tuga i strah.

to se oseajne dece tie, roditelji pre svega moraju da se usredsrede na prepoznavanje besa, tuge i straha, pri emu sve
vreme moraju da znaju ta njihovoj deci treba.
Sto se aktivne dece tie, roditelji moraju da su usmereni na
nekoliko bitnih stvari, ali moraju da uvae i ono to dete radi ili
eli da uradi. Na primer, moete rei, "Znam da si prekinuo sa
svim to radi da bi doao ovde po kola. Zaista si ljut to eli kola a ja elim da saeka dok proe ruak." Ukoliko je dete aktivno, moete uspeti time to ete objanjenje proiriti fizikim
objanjenjem i staviti detetu direktno do znanja ta elite da ono
uradi.
Za radoznalu decu kojoj treba preusmeravanje moete dodati
malu frazu kao to je, "Znam da sada eli kola. Stvarno si ljut
jer eli kola a ja neu da ti ga dam. Hajde da odvojimo ovaj kola za tebe da bi ga pojeo posle ruka. Danas emo imati sone
nicle i penasti krompir pire. Pogledaj kako izgleda."
111

Don Grej

Za prijemivu decu kojoj treba vie ritma dodajte element

vremena i cilj e biti ostvaren. Koristitie frazu, "Znam da sada
eli kola. Stvarno si ljut jer ne eli da saeka. Sada je vreme da
se spremimo za ruak, a posle ruka je vreme kada se jedu slatkii." Prijemivoj deci treba malo ritma i onda mogu da se opuste.
Svaki od ova etiri razliita pristupa pokazuje najbolje rezultate kada se primeni na odgovarajui tip deteta, ali i izvorni pristup e dobro posluiti. Zapamtite da svako dete poseduje poneto
od sva etiri temperamenta. Svaki od ova etiri prilaza je uspean.
VASPITANJE VRSTE RUKE

Kada je u pitanju otpor koji naa deca pokazuju, postoje uglavnom dva razliita prilaza: mekaj vrsta ruka. Roditelji koji vaspitavanje sprovode vrstom rukom greKom'veruju, "Ako budem
tolerisao otpor svog deteta, razmaziu ga. Oni uvek moraju da
znaju koje glavni". Iako je ovo zastarelo miljenje, i dalje je delimino istinito( U smislu zadravanja zdravog oseaja za sigurnost
u ivotu, deca uvek moraju da zapamte da su roditelji glavnLJ
Iako deca vole da komanduju, to nije dobro za njih. Deca moraju
da se igraju u maginom svetu detinjstva bez optereenja koje
nosi odgovornost. Suvie izbora i odluka stvorie unutranju
nesigurnost koja raa mnoge druge probleme. Dete nee oseati
vezu sa svojom prirodnom eljom za saradnjom i postae zahtevno, sebino, prohtevno ili e jednostavno pruiti vei otpor. Prilagoavanje staroj izreci "Utedi grdnju i razmazie dete", glasi
"Kada dete zaboravi koje glavni, postaje razmaeno". Nova poruka koju naa deca moraju da osete jeste daje u redu da pruaju otpor, ali moraju uvek da znaju da su mama i tata glavni.
Vreme je da osavremenimo i prilagodimo staru izreku
"Utedi grdnju i razmazie dete".

Mudrost ranijih iskustava mora se osavremeniti uz nova prilagoavanja. Da bi stvorili red u drutvu, vie ne moramo pres112

Deca Su iz Raja

tupnike da kamenujemo izvan gradskih zidina. Na slian nain,

ne moramo da kanjavamo decu i da budemo netolerantni prema
njihovom otporu. Pristupi vaspitanju vrste ruke moraju biti iznova ispitani i prilagoeni da odgovore na nove potrebe. Prilaz
deri kroz vaspitarije, vrsteglavni, ali ne tolerie^rirodni_o^^kpji deca pokazuju. Nekada
supjTrarvS^
stvaraju seriju problema. Kao to smo ve pomenuli, decu ne mo
ramo da kanjavamo i da bijemo da bi se kod njih stvorila elja za
saradnjom.
DejCjajSjy^ajlaju^
ne
pruijjrilika da se pj3rj^^d_o.diU2rjjL4^^
e svoju
unutranju snagu pokuati da nau kroz buntpvnitvo. "~~
KanjavanjeJh..inLposlununsamo najcrajke staze, ali kasnije
e se pobuniti. Dananja deca bune se sve ranije i ranije. Ova
vrsta otpora inTvapitanje ne samo zahtevnijim, teim i bolnijim,
ve u isto vreme ometa prirodan razvoj deteta.
Neki strunjaci rei e da je za vae dete dobro da se buni u
pubertetu i da je ovaj period vreme za prestanak ozbiljnih razgovora sa roditeljima i traenje pomoi od roditelja. Iako se stvari u
pubertetu menjaju, to ne znai da dete mora da prua otpor i da
se ne obraa roditeljima za savet i podrku. Ovaj veliki jaz izmeu
roditelja i tinejdera nije ni normalan niti je zdrav, ve je samo
uobiajen.
Veliki jaz koji se stvara izmeu roditelja i tinejdera
nije zdrav - on je uobiajen.

Iako tinejderi prirodno oseaju veliku potrebu za podrkom

svojih vrnjaka, ovo ne znai da vie nemaju potrebu za roditeljskim instrukcijama i ljubavlju. Nije pravilo da se dete buni ili protivurei roditeljima. Tp_zaista4este vreme kada_qni_pseaju svoju
individualnost^ ali to ne znai da e pruati otpor ili naprasno iskljuiti svoju zdravu elju da sarauju sa roditeljima, da im udovolje i da slede savete roditelja.
113

Don Grej

Da bismo danas iveli ispunjenim ivotom, nije dovoljno svoju volju potiniti pravilima i iveti posluno pod vlau nekoga ko
je glavni. Neemo pomoi naoj deci ukoliko im slomimo volju i
nauimo ih da bezduno i nemilosrdno slede pravTIaTUea danas
poseduju potencijal da stvore ivot kakav ele...
Naa deca imaju mo da ostvare svoje snove, ali ova mo se
mora negovati. ^ojelreativna moojCada postoji problem ili prepreka, kreativno dete_se_nee jednostavno predati i prepustiti.
Umesto toga, kreativni ljudi trae drugi nain, neto to e im
pojnpj^tejigJbijjLLmai^^^
drugih IjudiBudei duh saradnje, u naoj deci budimo i ovu vrstu
kreativne inteligencije. Vaspitavajui nau decu da jednostavno
budu posluna, neemo uspeti da im prenesemo pobedniki duh
koji im je potreban da budu uspeni u dananjem svetu.
Ako vaspitavamo decu samo da budu posluna, ne
uspevamo da im prenesemo pobedniki duh.

Uspeh u ivotu ne proizilazi iz jednostavnog potovanja pravila; dolazi iz razmiljanja o sebi i iz praenja sopstvenih elja i
sopstvene volje. Ova prirodna sposobnost neguje se, pre svega,
jaanjem volje deteta za saradnjom. Zahtevajui poslunost od
dece, vremenom otupite njihovu elju za saradnjom. Sputavate
njihov um i srce i prekidate niti koje ih vezuju sa njihovim
sposobnostima da stvore ivot kakav ele. Kada deca dobiju poruku daje u redu da prue otpor, ali da i dalje moraju da znaju da
su mama i tata glavni, zadravaju mogunost da im um i srce budu
otvoreni i neguju sposobnost da spoznaju svoje elje i potrebe u
ivotu.
Uspeh u ivotu ne proizilazi iz slepog potovanja pravila,
ve iz nezavisnog razmiljanja, i sposobnosti da se
sledi svoje srce i svoja volja.

114

Deca Su iz Raja

Kada su roditelji sposobni da na otpor deteta nau miran odgovor, koji ne ukljuuje pretnje kanjavanjem ili neodobravanje,
dete postepeno ui kako da se nosi sa otporom s kojim e se sresti
u ivotu. Kada se suoi sa nekim ko ne moe da sarauje, zna da
zauzme stav bez odstupanja ili zahteva da druga osoba odstupi i
preda se.
Pozitivno vaspitanje ui decu da plove kroz prepreke u ivotu
sa razumevanjem i velikim umeem voenja pregovora. Ona e
sa sigurnou znati da, ukoliko sluaju druge, smanjuju otpor na
minimum, i da poveavaju elju za saradnjom. Ono to im je uinjeno, ona sada ine drugima. Kada roditelji vie sluaju svoju
decu, deca automatski naue kako da sluaju druge.
VASPITANJE MEKE RUKE

Mnogi roditelji odustali su od vaspitanja vrste ruke. Oni shvataju mo sluanja, ali ne shvataju koliko je vano da dete zna ko je
glavni i ija je poslednja. Oni su skloni tome da svoju decu razumeju tako to e ih sasluati i uteiti. Oni sluaju svoju decu, ali
onda se sami uaure u otpor svoje dece da bi dete uinili srenim.
Ne mogu da podnesu da svoje dete vide nesreno, i stoga ne razmiljaju mnogo o tome ta rtvuju da bi trenutno usreili dete.
Ova vrste vaspitanja lake ruke ne funkcionie i mnoge roditelje je
naterala da budu sumnjiavi u pogledu novih vetina pozitivnog
vaspitanja. Sreom, pozitivno vaspitanje pokazuje svoje najbolje
rezultate momentalno. Drugim recima, funkcionie na kratke i
na duge staze.
Zbog neuspeha vaspitanja meke ruke, mnogi roditelji
bili su sumnjiavi u pogledu tehnika koje nudi
pozitivno vaspitanje.

Roditelji meke ruke ponekad poputaju pred eljama i potrebama dece, jer ne znaju ta da urade kada njihovo dete ima ispad
115

Don Grej

besa. Odbijaju da urade ono to su oni iskusili pri odrastanju, ali

ne poznaju drugi uspean nain. Znaju da kanjavanje i pretnje
ne daju rezultate, ali ne znaju ta daje rezultate. Povlaujui svojoj deci, grekom poruuju da su izlivi besa i neprestani zahtevi
dobar nain da se dobije ono to se eli.
Vaspitanje meke ruke tei tome da se dete saslua i utei. Roditelji koji primenjuju ovakav nain vaspitanja uradie sve samo
da izbegnu direktno sueljavanje sa svojim detetom. Ne znaju ta
da rade kada dete prui otpor i ne znaju da motiviu saradnju. Poruka koju alju glasi daje u redu biti u protivrenosti sa roditeljima, ali ne istiu da su roditelji i dalje komantdanti itave te
parade.
Da bi izbegli otpor deteta, mnoge roditelje razni strunjaci
upuuju da detetu prue mogunost izbora. Davanje izbora smanjie otpor, ali nee stvoriti saradnju. To je zapravo drugi nain
kako da detetu pruimo suvie moi i oslabimo mo roditelja.
Ako deci pruite mogunost izbora, smanjiete otpor,
ali neete stvoriti saradnju.

Do devete godine ivota, detetu nije potrebna mogunost izbora. Mnotvo opcija dete tera da odraste pre vremena. Jedan od
najveih izvora stresa za odrasle ljude jeste to moraju da donesu
veliki broj odluka i izbora. Ako direktno pitate dete ta eli,
nameete mu preveliku odgovornost. Ako redovno pitate dete
ta eli ili kako se osea, slabite roditeljsku kontrolu.
Vea sloboda i odgovornost stvaraju veu nervozu, naroito
kada za odgovornost nismo sazreli. Deca mlaa od devet godina
nisu spremna za to. Njima su potrebni jaki roditelji koji znaju ta
je najbolje za decu, ali koji su u isto vreme otvoreni da sasluaju
detetovo opiranje i da otkriju detetove elje i potrebe. Kad otkriju ta dete eli, roditelji mogu da promene, ranije donesenu,
odluku ili da je ne promene. U svakom sluaju, roditelj ostaje
glavni.
Ovaj koncept slian je naem pravosudnom sistemu. Jednom
kada se presuda donese, ne moe biti ponovnog suenja bez no116

Deca Su iz Raja

vih dokaza. Na slian nain, iako se dete opire, ne znai da e roditelj odstupiti od svog stava. Ukoliko roditelj, kad saslua dete,
stekne novi uvid, nije zgoreg da jo jednom razmisli koje reenje
je najbolje. Roditelji mogu da promene svoje miljenje, ne zato
to se plae otpora dece, ve zbog uvaavanja novih informacija
koje su uzrok promene njihovog stava. Kao i pravosudni sistem,
roditelji ne menjaju svoje odluke dok ne dobiju nove informacije.
Deci su potrebni jaki roditelji koji znaju ta je
najbolje za decu: ne treba im mnotvo izbora.

Roditelji meke ruke ne znaju daje otpor jedna od vanih deijih

potreba. Deci je. neophodno da ispitaju do kojih granica mogu ii,
potrebno im je da ih uverite dlTje"ono to elite da urade zaista
dobro za njih. U suprotnom, radie stvari koje oni smatraju vanijim. Kao to deca moraju da znaju granice do kojih mogu da idu i
kao to im treba dozvola da prue otpor, tako im treba i snana figura roditelja koji e ih sasluati i onda odluiti ta je najbolje.
Roditelji koji pozitivno vaspitavaju decu uvek donose
odluke, jer su mama i tata glavni. Deca nisu spremna za takvu
vrstu odgovornosti. Njima je potreban neko ko je glavni. Bez
onog ko je odgovoranTpostajrr samodestruktivni. Popustljivo,
meko vaspitanje smanjuje otpor na kratke staze, ali ono i slabi
volju dece za saradnjom. Kao rezultat vaspitanja vrste ruke, devojicama nedostaje samopouzdanja, a deacima saoseajnosti.
Kad?ezulfat vaspitanja meke ruke, devojice imaju nizak nivo samopptpvanja a kasnije u zivotuisuvleaju, a clecai postaju hiperaktivni i nedostaju im disciplina i samopouzdanje.
Deca nisu spremna za veliku odgovornost i
potreban im je neko koje glavni.

, '""~\
v

K o r is t it i v e t i n e p o z iti v n o g v a s p it a n j a z n a i ra z u m e t i o tp o r
d e te ta i o d lu iti ta je n a jb o lje z a n je g a . D o n e ti n a jb o lje re e n je
117

Don Grej

ne znai da po svaku cenu morate da odstupite od prvobitne

odluke. Kako vaa deca budu razvijala veu svest o onome to
ele i ta im je potrebno, postae bolji pregovarai i lake e vas
ubediti da promenite svoje miljenje.
Postoji ogromna razlika izmeu poputanja pred eljama i
oseanjima dece i preispitivanja ranije donete odluke. Roditelji
su glavni, ali ne treba da se uvek tvrdoglavo dre svojih zahteva i
stavova. Razumeti otpor deteta znai uzeti u obzir ono to dete
osea i eli, doneti odluku keja je najbolja a tek onda ostati dosledan svojoj odluci.
U redu je da direktno pitate vae devetogodinje dete o tome
ta osea, eli i ta mu je potrebno. Zatim, oko dvanaeste do etrnaeste godine, u redu je da pitate tinejdere ta misle o odreenim stvarima. Razvitak apstraktnog miljenja u periodu puberteta pokree sposobnost dece da donose odluke vezane za njihov
ivot. Nain na koji komuniciramo sa decom uvek se mora uskladiti sa njihovim uzrastom.
Bez obzira na uzrast, deci treba jasno staviti do znanja da je u
redu praviti greke. Najbolji nain da ovo prenesete deci jeste da
uite iz sopstvenih greaka. Istina je da roditelji nisu ba uvek u
pravu i da ne znaju uvek ta je najbolje. Mogu da budu bolje
upueni tako to e otkriti izvor nezadovoljstva koje njihova deca
iskazuju. Ukoliko roditelji odlue da promene svoj stav, odluku
ili zahtev, razlog za promenu treba da lei u injenici da su saznali
neto novo i da je re o promeni nabolje. Roditelji ne treba da
menjaju svoje stavove da bi sveli otpor svoga deteta na minimum.
Udovoljavajui trenutnim eljama vae dece, da biste smanjili
njihov otpor, samo utirete put veem otporu koji e se pokazati u
budunosti.
KAKO ODLOITI NAGRADU

Bilo da su roditelji pristalice vaspitanja vrste ili meke ruke,

njihova deca nemaju priliku da prue otpor nametnutim ogranienjima. Iskazivanje otpora definie ogranienje uticaja deteta
118

Deca Su iz Raja

i pomae detetu da se prilagodi. Uei da prihvate ogranienje

vremena i prostora, savladavaju veliku lekciju ivota. Kada se uhvate u kotac sa ogranienjima koje namee ivot, deca naue da
ih prihvate a da pritom ne protivuree sebi. Jedan od pozitivnih
rezultata iskazivanja i na kraju oslobaanja otpora dece jeste i
sposobnost odlaganja nagrade.
Mnoge studije pokazuju da su deca koja su u mogunosti da
odloe nagradu uspenija u ivotu. Ovaj zakljuak jasan je i bez
naunih istraivanja. Pogledajte oko sebe i videete da su ljudi
koji su uspeli u ivotu upravo oni koji strpljivo i uporno ostvaruju
svoje ciljeve. Oni se ne predaju kada ne dobiju odmah ono to
ele. Ne gube kontakt i ne ulaze u protivurenost sa sobom kad
im ivot ne prua odmah ono to su poeleli. ivotne nedae odbijaju se o njih, i daju im obnovljenu energiju i entuzijazam.
Sposobnost odlaganja nagrade sposobnost je da se bude
srean, i u miru'."sa "sobom, ak I ondaiada nemate sve tojtelite. /
Kada sii deca u mogunosti da prue otpor roditeljima i da posteVpencLpopuste, naue da prihvate ono to je neminovno. Ogranienja prihvataju u duhu saradnje i veruju daje sve u redu i da e
sve biti u redu. Ironino, upravo mogunost da izrazimo otpor
ini nas fleksibilnijim u ivotu. Svesno prihvatanje onoga to je
neminovno prua nam jasniji uvid u ono to moemo da promenimo. Ovo saznanje ne donosi nam samo vei mir, nego i motivaciju
da ostanemo uporni i da promenimo ono to je mogue promeniti.
Ispoljavajui otpor, a na kraju poputajui pred otporom,
deca naue da prihvate ono stoje neminovno.

Svaka osoba ima prirodnu sposobnost da ivotne krize i

nedae prima fleksibilno. Kada se deca opiru zato to ne dobijaju
ono to ele, a roditelji su u stanju da razumeju oseanja koja se
skrivaju ispod tog nezadovoljstva i u stanju su da deci prenesu
oseaj razumevanja, deca otkrivaju prirodnu sposobnost da ostanu srena i pomirljiva, iako ne dobijaju ono to ele. Kada date
deci ljubav i razumevanje koji su im potrebni, vie im nije tako
vano da im se odmah ispune elje.
119

Don Grej

Kada su deca zahtevna, razlog je obino taj da ne dobijaju

ono to im zaista treba. Na isti nain, kada su odrasli ljudi nezadovoljni, jer nisu dobili ono to ele, nezadovoljni su, u stvari, zbog
nedostatka ljubavi i podrke. Ljubav nam je uvek dostupna, ali mi
to ne vidimo.
Deci trebaju ogranienja kojima e se usprotiviti. Kada ih nemaju, postaju nemirna i nesigurna. Kada im se udovoljava suvie
esto, ono to dobiju nije dovoljno veliko. Tek kada istinski
oseamo svoje potrebe moemo ceniti ono to dobijamo. Otpor
nas vraa i povezuje sa onim to nam je zaista potrebno, i oslobaa nas neprestanog razmiljanja o onome to elimo.
Kada roditelji obrate panju na otpor koji deca pruaju i na
najbolji nain im pomognu da postanu svesni svojih oseanja,
elja i potreba, deca postaju svesnija onoga to je esencijalno, i
usponi i padovi u ivotu ne uznemiravaju ih previe. Mnogi odrasli
ljudi danas pate od glavobolja, sranih problema, stresa, uznemirenosti, bola u leima i drugih bolesti zato to su previe panje
posvetili onome to ele, a nedovoljne panje onome to im je potrebno.

KAKO UDOVOUITI POTREBAMA DECE

Ne moete stalno pruati deci ono to ona ele, ali im moete dati
ono to im je potrebno. Ako se ne usredsredite na ono to im je
potrebno vaa deca i vi imaete problem u vidu poveanja otpora.
Ono stoje sadrano u opiranju kod dece jeste potreba da ih roditelj saslua, da ih voli i pazi na njih. U upoznavanju sebe, deca u
potpunosti zavise od koliine panje koju im roditelji pruaju.
Kada se dete protivi odlasku u kolu, obroku sa povrem ili jednostavno ne uvaava vae zahteve, u stvari jasno poruuje da mu
. treba vie panje, razumevanja i usmeravanja. Vaoj deci neophodno je da znaju ta im je potrebno a na vama je da im to obezbedite.
U mnogim sluajevima dovoljno je samo da sasluate svoje
dete, njegova oseanja i razumete otpor koji prua. Ali, kada je
120

Deca Su iz Raja

detetu potrebno neto vie, kao dobro organizovano vreme na

primer, onda ete, ukoliko mu ne date neto vie od panje i
razumevanja, postii kratkotrajne rezultate. Pogledajmo primer.
Majka moe da zamoli svoja dva sina, uzrasta est i devet godina, da prestanu da se tuku. Postoje sasluala uzrok njihovog nezadovoljstva i pokazala dovoljno razumevanja, majka uspeva u
tome da deca pokau opet volju za saradnjom. Ipak, ako ova deca
nemaju dobro organizovano vreme, kroz pet ili deset minuta nastavie da se tuku.
U ovom primeru se vidi da pored toga to imaju potrebu da ih
neko saslua, deca trae i isplaniranu aktivnost, u suprotnom bie
im potrebno vie nadgledanja. Na ovom primeru, vidimo da nije
dovoljno samo sasluati decu.
Kada deca ne znaju ta da rade, esto zaborave
kako da se ponaaju na nain koji vi elite.

Kada niste u stanju da odmah pruite deci ono to im je potrebno, postoji drugi nain da doete do eljene saradnje. Nove
vetine koje e motivisati vae dete uspene su, ali ne mogu da nadoknade ono to je vaoj deci potrebno. Iako e stvoriti saradnju i
motivaciju, nee pruiti deci ono to im je potrebno za njihov razvoj. Ove vetine omoguie da deca rade ono to vi smatrate najboljim, ali e vaa deca i dalje imati potrebe kao to su razumevanje, dobra organizacija, smer i ritam. Kao to je kanjavanje
korieno kao glavni pokreta vaspitanja zasnovanog na strahu,
nagrade se koriste za motivisanje vaspitanja zasnovanog na ljubavi. U sledeem poglavlju istraiemo kako da motiviemo decu.

121

Nove Vetine Za
Poveanje
Motivacije

U prolosti su deca kontrolisana i motivisana na dobro ponaanje

pretnjom i kanjavanjem. Kada dete poinje loe da se ponaa ili
nije spremno na saradnju, roditeljski unutranji instinkt zahteva
da se detetu preti. Kaemo i oseamo stvari kao "Ako me ne
slua, stvarno si u nevolji" ili "Ako ne prestane da plae, dau ti
dobar razlog da se dobro isplae". Sa malom decom, moemo
pretei podii ruku ili ih pogledati na nain koji e ih uplaiti i koji
znai da e biti kanjeni ako ne sarauju. Pretnja gubitkom, nasilje, bol ili pojaana patnja obino su glavni pokazatelji korienja kazne.
Korienje straha kao metoda uvek izgleda kao da deluje, ali
ne budi prirodnu motivaciju deteta da saraduje i pomogne roditelju. Kao to smo ranije primetili, poslunost i saradnja veoma su
razliiti. Deca moraju biti voljni pomagai da bi bili spremni da
sarauju sa roditeljima, a lomei volju deteta kaznama ne postiemo taj cilj. Teko je napustiti metodu kanjavanja, jer pokazuje dobre rezultate na kratke staze. Iako ne elimo da
kanjavamo nau decu, ne znamo kako drugaije da postupimo.
Kanjavanje izgleda nehumano i neljudski, ali bez toga, naa deca postaju razmaena, zahtevna, bez i trunke potovanja - jednom reju nesnosna.
122

Deca Su iz Raja

Veina roditelja ne eli da kazni svoju decu;

jednostavno ne znaju za bolji pristup.

Kao odgovor na ovu potrebu za promenom, neki eksperti

predlau "da deca snose posledice" za svoje ponaanje. Na primer, oduzmu deci neku stvar kao rezultat loeg ponaanja i umesto da to zovu kanjavanjem, zovu to "posledicama". To je pokuaj
da iz kazne izbacimo elemenat stida. Umesto poruke "Ti nisi dobar, stoga te treba kazniti", dete dobij a malo pozitivniju poruku
"U redu je praviti greke, ali mora da shvati posledice svog
ponaanja". Ovom tehnikom smanjuje se krivica, ali iako je humanija od kanjavanja i dalje je zasnovana na strahu. Ovaj pristup je bolji od kazne, ali ne budi prirodnu elju deteta na saradnju. U neku ruku, to je lepi nain da kaemo "bie kanjen".
KRATAK PREGLED KANJAVANJA

itava naa istorija u proteklih pet hiljada godina utmeljena je na

strahu kao modelu za kontrolu i rehabilitaciju; oko za oko; pravda za rtvu; neka krivac plati za zloin koji je poinio. U prolosti,
osvetnicima je pruano zadovoljenje, ali danas ova vrsta zadovoljenja smatra se privremenim oslobaanjem od bola u kome rtva
ivi.
U praksi, na sistem kanjavanja ne funkcionie. Kazneni sistem poreske obveznike u SAD kota 25 000$ godinje po zatvoreniku. Presuda dvadesetogodinjaku na dvadeset pet godina zatvora, naposletku e poreske obveznike kotati 625 000$. Zamislite na momenat koliko bi taj novac mogao korisnije biti utroen
na spreavanje kriminala.
Zatvorenik osuen na dvadesetpetogodinju robiju,
poreske obveznike SAD kota 625 000$.

123

Don Grej

Mnogo toga se jo uvek oslanja na ovaj zastareli princip efikasnosti kazne. Ako bi se danas drali poslovice "oko za oko", naposletku bi svi na svetu bili slepi. Iako u svojim srcima znamo daje
kanjavanje zastareli metod, jasna alternativa jo uvek nije otkrivena niti realizovana.
Ako bi se danas drali poslovice "oko za oko",
naposletku bi svi na svetu bili slepi.

Iako su pravila vana u dananje vreme, kazna nije. Jednog

dalekog dana u budunosti sa napretkom nae svesti, ak ni pravila nee biti toliko vana. U prolosti, kanjavanje je bilo vano jer
ljudi nisu bili svesni onoga to im je u mislima i srcima; prinoenje
rtvi bogovima i kanjavanje nedolinog ponaanja bili su jedini
nain motivacije.
KADA l GDE JE KAZNA POKAZALA REZULTATE

Nehumana kazna direktno proizvodi bol (isecanje prsta ili bievanje ili kamenovanje) dok civilizovanije kazne odnose novac
ili slobodu (zatvor). U humanijem smeru, civilizovana kazna
prouzrokuje da ljudi oseaju gubitak ili bol. Da bismo postali
bolje osobe i da ne bismo pravili greke mnogi ljudi slepo su verovali u boga i prinosili mu rtve. Odriui se neega u korist boga i
dalje su oseali bol i gubitak, ali su postajali svesni da su dobro ili
zlo jedini pravci aktivnosti. Prinoenje rtava bogu imalo je jasne
koristi.
Oseanjem bola automatski smo upueni da
ispravimo nae misli i dela.

Iako ovo moe zvuati bizarno, setimo se na trenutak optepoznatog doivljaja. esto, nakon gubitka, kada smo u bolu, ono
124

Deca Su iz Raja

to oseamo^uJcajanjeJLodluka.da stvari radimo drugaije i da u

budunosti...budemo pametniji. Oseaj bola motivie promenu
kako u budunosti ne "bToseali isto. Postajui svesniji svojih
oseanja, moemo uroniti u dublju kreativnost i intuiciju,
oslanjajui se na nae unutranje potencijale. Sposobnost da razlikujemo dobro od loeg dolazi iz naih emocija. Oseanja, bilo
da su negativna (bol) ili pozitivna (zadovoljstvo) pomau nam u
prilagoavanju.
Sa ovom vrstom motivacije, iskreno se zapitamo ta smo to
uradili. Ovo unutranje preispitivanje osnova je samoispravljanja. Ukoliko nismo motivisani da stvari promenimo, ostajemo zarobljeni u svom ogranienom nainu razmiljanja. Bol je na
najvei uitelj, jer nas motivie da se prilagodimo i menjamo
nain na koji radimo stvari. Tera nas na razmiljanje i preispitivanje onoga ta je najbolje za nas i druge.
Hiljadama godina unazad, kada su ljudi bili nesvesni svojih
oseaja, kazna im je bila potrebna da se povezu sa oseanjima. Sa
ovim uvidom u emocije mogli su da prihvate i priznaju ono to je dobro i odbiju ono to je bilo loe. Postepeno, vekovima primenjujui
isti princip kanjavanja, i sama pomisao na kaznu bila je dovoljna da
probudi ove oseaje. Vladavina kanjavanjem bila je neophodna da
bi se odrao red i da bi se oveku omoguio dobar ivot.

POZITIVNA STRANA KANJAVANJA

...x
Indukovani bol, bilo kroz kanjavanje ili duhovnu rtvu, budio je
oseanja u ljudima i pojaavao njihovu svest o tome ta je dobro,
a ta loe. U ovom smislu, kazna je bila alat ili vetina koja je uzrokovala bol i inspirisala promene.
Hrianski monasi, sve do ovog veka, upranjavali su samokanjavanje kako bi oslabili telo i uzdigli duh. ibanjem su produbljivali vezu sa Bogom. Koliko god da ovo zvui ekstremno, samokanjavanje je iroko primenjivano. Ono se, zajedno sa drugim oblicima kanjavanja, jo uvek praktikuje; nije neobino
odrei se udobnosti i zadovoljstava u ime duha.
125

Don Grej

Ove rtve nisu vie neophodne. Vremena u kojima smo poklanjali ivot bogovima, zavrila su se. Vreme je da ivimo svoj
ivot zbog Boga. Svako zasluuje blagostanje, prosperitet, uspeh,
zdravlje i ljubav. Ne moramo sebi uskratiti ivotna zadovoljstva
da bismo iveli dobrim ivotom. Na isti nain, ni deci to ne smemo
uskratiti. Ukoliko elimo da naa deca ive u izobilju moramo
nai drugi nain da ih motiviemo, jer u suprotnom, bie skloni
tome da se kazne i da sebi uskrate zadovoljstva.
Vremena u kojima smo ivote poklanjali bogovima
zavrila su se. Vreme je da ivimo svoj ivot zbog Boga.

Oseajui bol na prirodan nain, stei emo veu svest o dobrim i loim stvarima, i oseaemo motivaciju za promenom.
Drugi, vie biblijski, nain da se kae da "imamo veu svest o dobrim i loim stvarima" jeste da kaemo da posedujemo "veu svest
o volji Boga".
Danas nemamo potrebu da se samokanjavamo ili da kanjavamo nau decu da bi se ponaali u skladu sa boijom voljom.
Roeni smo sa sposobnou da znamo i radimo ono stoje ispravno, ali imati sposobnost ili predispoziciju nije dovoljno. Da bi se
sprovela u delo, ova sposobnost mora se negovati i razvijati.
Deca danas imaju druge potrebe. Ispunjavajui ove potrebe,
direktno negujemo njihovu sposobnost da saraduju i poveavamo
motivaciju da svoju volju usklade sa voljom njihovih roditelja. Dananja deca ne zahtevaju principe zastarelog kanjavanja; ona
imaju vei potencijal i zahtevaju novu i drugaiju vrstu podrke.
Deca imaju vei potencijal i zahtevaju novu
i drugaiju vrstu podrke.

Ova nova sposobnost poznata nam je ve due vreme. Dve

hiljade godina unazad, Isus nas je uio jednostavnoj stvari: Ako
126

Deca Su iz Raja

otvori svoje srce Bogu, sebi i svom susedu, znae koja je elja Gospodnja; u tiini svoga srca, zaue tihi glas. Sluajui ga spoznae
raj za kojim ezne.
Ovaj tihi glas koji se u religioznim spisima esto pominje, dolazi iz injenice da smo otvorenog srca i uma. Dolazi iz naih
oseaja. Kako su roditelji u situaciji da rade i priaju iz ljubavi
tako i njihova deca naue da sluaju, ne samo svoje roditelje ve i
oseanja ljubavi u svom srcu. Tada su motivisana, ali ne strahom,
ve ljubavlju.
Kada roditelji svoju decu podiu otvorenog uma i jakom slobodnom voljom, ovaj tihi glas nije samo jedno od iskustava koje
samo sveci mogu da dozive, ve zajedniko iskustvo koje motivie
ponaanje dece. Kada moemo da sagledamo sebe, moemo da
shvatimo da je carstvo nebesko tu - ovde i sada. Kada ivimo iz
naih srca, uspeli smo u tome da sjedinimo nebo i zemlju.
Posle nastojanja dugog dve hiljade godina da pokuamo da
razumemo kako da budemo neni, paljivi i brini i da dobijemo
ono to elimo i to nam je potrebno, konano smo doli do cilja.
Sada je mogue primeniti principe ljubavi u odgajanju nae dece.
Iako su ove vetine pozitivnog vaspitanja bile dostupne hiljadama
godina unazad, one tada ne bi bile od koristi. Promena u naoj kolektivnoj svesti je ono to je ova umea uinilo uspenim. Zato
sad stare vetine vie nisu delotvorne.
JEDNOSTAVAN DOKAZ

Na zatvorski sistem dokazao je da u slobodnom drutvu kazna

nema efekat. Pod diktaturama, pretnja kanjavanjem je ekstremna i strah je svuda; na taj nain diktatura odrava red i nisku stopu
kriminala. U slobodnom drutvu, kazna je nesvrsihodna. Danas,
umesto da gradimo vie kola, mi gradimo veliki broj zatvora. U
mnogim delovima zemlje, kada je neko kanjen, u zatvoru esto
postane bolji kriminalac umesto rehabilitovan lan drutva. Centri za rehabilitaciju trebalo bi da se zovu centrima za treniranje
kriminalaca. Jasno je da su u drutvu koje obezbeuje linu slo127

Don Grej

bodu i potuje ljudska prava, stari naini odravanja reda metodama kanjavanja zastareli. Ne moemo da propovedamo ljubav
i da posle toga kaznimo najslabije elemente drutva. Sreom neki
od zatvora vie se koncentriu na metode rehabilitacije nego na
kaznu.
Kanjavanje ne uspeva u slobodnom drutvu a takoe ni u
slonim porodicama. to_ decu vie negujemo i volima r,-kazna
unosi vie zabune. Ne moemo gajiti svoju decu uei ih da otvore
svoj um i postanu jaki, kreativni i sposobni, da bi se kasnije okrenuli ka njima pretei im kao ivotinjama. Ne moemo oekivati
da imaju dobro miljenje o sebi ako ih teramo da se oseaju loe
kada pogree.
Ne moemo oekivati da deca imaju dobro miljenje o
sebi, ako im nameemo oseaj krivice kad pogree.

Mnogo je tetnije vaspitati dete da bude otvorenog uma, a

onda ga kazniti, nego ignorisati njegove elje i potrebe i povremeno ga kanjavati da bismo zadrali kontrolu. Ukoliko elimo da
damo deci priliku da budu otvorenog uma i razviju jaku volju,
moramo nauiti druge naine motivacije koji ne ukljuuju kaznu.
Svako zna da kazna nije efikasna i daje nehumana, ali ne zna
za bolje reenje. Mnogi su uporni u ideji da zadre ovaj metod
zato to je vaspitanje meke ruke pokazalo loe rezultate. Deca
koja nisu kanjavana, esto su neposluna i nedisciplinovana i ne
potuju ni vrnjake, ni odrasle, ni uitelje. Ipak svaki roditelj, barem ponekad, u oputenim trenucima, osea da sigurno postoji
bolji nain vaspitavanja dece. Sreom postoji alternativa kanjavanju, a kolektivna svest nae planete spremna je da ga primeni.
ALTERNATIVA KAZNI JE NAGRADA

Umesto da motiviemo decu kanjavanjem, moramo ih motivisati nagradama. Umesto da se koncentrie na posledice loeg
128

Deca Su iz Raja

ponaanja, pozitivan odnos prema vaspitanju usredsreen je na

posledice pozitivnog ponaanja. Umesto korienja negativnog
ishoda da bismo motivisali decu, koristimo pozitivan ishod.
Ne postoji vei motivator, izuzimajui unutranju elju deteta
da sarauje - od elje za nagradom. esto priznanje uspeha ili nagrada bude elju deteta da sarauje. Svako dete eli da mu roditelji posvete vie vremena. Svako dete se uzbudi kada mu se pomenu poslastice. Svako dete voli poklone. Svako dete se raduje
zabavi ili proslavi. Svaki roditelj je primetio kako deca postaju
draga, prijateljska i spremna na saradnju kada neto ele i misle
da e to dobiti.
Dobiti vie ili oekivanje da dobiju vie uvek probudi neto iznutra i dete po pravilu odgovori pristankom. Oekivanje nagrade
deci prua energiju i usmerava ih na roditeljsku elju za saradnjom
i pomoi. Obeanje da emo dobiti vie, inspirie sve nas, i decu i
odrasle, na saradnju. Nagrada, pre nego kazna pojaae elju za
saradnjom.
Obeanje da emo dobiti vie, inspirie sve nas, i
decu i odrasle, na saradnju.

Dok se roditelji teko prilagoavaju novim idejama, poslovni

svet je izuzetno prilagodljiv. U cilju uspeha i procvata, poslovni
svet mora brzo da reaguje ili e ostati po strani. Avio kompanije,
na primer, znaju daje davanje bonusa, popusta i besplatnih letova, nain da se ljudi motiviu da lete njihovim prijateljskim nebom. Najuspenije kompanije, kao po pravilu, sada nude specijalne nagrade zaposlenima koji postiu bolje rezultate.
Korienje motivacije u poslu uobiajena je stvar, ali kada je
re o vaspitanju postoji jasna poruka koja se ispod toga krije, a to je
da je nagraivanje dece podmiivanje, a ako ve morate da ih podmitite onda zapravo i niste glavni. Za neke, motivisanje dece nagradom namee zakljuak da ste vi kao roditelj slabi i da deca
zapovedaju. Ipak, pristalice tog miljenja kaznie svoju decu da bi
ih primorali da se bolje ponaaju, a,.. kazna je samo negativni mito.
129

Don Grej

Ovu poruku je teko preneti nekom ko se ponaa protiv svojih

oseanja i ko se slui hladnom logikom da bi opravdao kaznu.
Mnogi roditelji, dok tuku svoju decu kau, "Ovo me boli vie nego
tebe." To govori njihovo srce, ali njihovi umovi jo uvek su gluvi.
Oni vole svoju decu, ali ne znaju za bolji pristup.
Ve je na hiljade maliana uspeno odgajano bez kazne i
korienja pretnji u cilju zadravanja kontrole. Njihovi roditelji
nisu koristili kaznu i sve je bilo u najboljem redu. Ova deca nisu
postala neposluna niti nedisciplinovana, i sjajno su se pokazala.
Ipak, sa druge strane milioni roditelja jasno su pali na ispitu vaspitanja sopstvenog deteta koristei meku ruku, vrstu ruku ili
predomiljajui se i primenjujui ijedno i drugo.
DVA RAZLOGA ZBOG KOJIH SE DECA LOSE PONAAJU

Da bismo razumeli zato svesno korienje nagrada ima najbolje

rezultate, prvo moramo ispitati dva razloga zbog kojih se deca ne
ponaaju kako bi trebalo. Prvi i najvaniji razlog je taj to ne dobijaju ono to im treba kako bi ostali u kontaktu sa svojim unutranjim oseanjima. Zapamtite, neemotivnoj deci treba kanjavanje kako bi se povezala sa svojim emocijama. Deci su danas
^potrebni razumevanje, organizacija, smer i ritam i automatski e
biti vie u kontaktu sa svojim emocijama.
Deca su van kontrole kada ne dobijaju
ono to im je potrebno.

Kada deca ne dobijaju ono to im je potrebno, van kontrole

su i loe se ponaaju. To ne ine jer su loa, ve stoga to su van
kontrole. Kada deca dobijaju ono to im je potrebno, ostaju pod
vaom kontrolom i sarauju. Moete imati sjajan i bezbedan automobil, ali ako ispustite volan brzo ete doiveti udes. Ukoliko
roditelji ne zadre kontrolu, deca e isto tako doiveti pad.
Drugi razlog zbog koga se deca ne ponaaju kako bi trebalo,
prilino je odreen nainom na koji se roditelj nosi sa tim nepris130

Deca Su iz Raja

tojnim ponaanjem. Ako nastavimo da obraamo panju na to

negativno ponaanje, deca e nastaviti da se tako ponaaju. Kada
se usmerite na negativno ponaanje, dobijate ga jo vie. Kanjavanje decu tera da se okrenu ka negativnom ponaanju a ne ka
pozitivnom ponaanju.
ZATO DAVANJE NAGRADA USPEVA

Nagraivati decu zbog pozitivnog ponaanja, znai istai dobre

stvari koje oni ine. Kanjavanjem usredsreujete panju na ono
loe to su uradili i samo pothranjujete ideju da su u stvari roeni
loi i da im je potreban oporavak. Isticanjem loeg, dobro nema
priliku da se ispolji.
U stvari, ono na ta obraate panju, pojaava se. Kada kaznite dete, mnogo panje posveti se negativnom ponaanju deteta.
Roditelj moe ak i da kae, "Nauiu ja tebe lekciju koju nikada
nee zaboraviti". Suprotan od kanjavanja je stav opratanja^koji
jasno govori da je u redu praviti greker zaboraviti "ih i .nastaniti
dalje. Ono to je jo vanije u vezi dece jeste negovanje njihovih
potreba i usmeravanje koje e ih nainiti uspenima.
Ukoliko nagradite pozitivno ponaanje deteta, ono e biti sve
ee. Roditelji treba da se potrude da "uhvate" dete kada uini
neto dobro, a ne da motre da li e dete neto pogreno uraditi.
Kad god se vaa deca kreu u pravom smeru, pohvalite njihov uspeh, a ona e nastaviti da se kreu u tom pravcu.
Roditelji treba da se potrude da "uhvate" dete
kada uini neto dobro, a ne da motre da li e dete
neto pogreno uraditi.

Za malo dete, od etvrtre do devete godine, napravite spisak

pristojnog ponaanja i stvari koje oekujete da ono uradi u kui.
Pre odlaska na spavanje, pregledajte listu i obeleite one obaveze
koje su tog dana ispunjene. Ukoliko nisu izvrili obaveze ili nisu
131

Don Grej

pokazali pozitivan stav, ostavite prazno mesto i ne obraajte

panju na to. Zadrite neutralan ili ravnoduan stav prema praznim mestima i usmerite entuzijazam i pozitivna oseanja na
uspeno ispunjene obaveze i dobro ponaanje. Svaka zvezdica ili
krug mogu da oznae uspeh, a kada dete skupi 25 poena, treba da
za njih uinite neto posebno - da im proitate dve prie pred spavanje ili da zajedno odete na koarkaku utakmicu. Ova aktivnost
postaje uspomena koju dete povezuje sa oseanjem daje uspeno
i priznato.
Zadrite neutralan ili ravnoduan stav prema praznim
mestima i usmerite entuzijazam i pozitivna oseanja na
uspeno ispunjene obaveze i dobro ponaanje.

Odravanje liste pomae roditelju da se seti koliko je vano

detetu odati priznanje za njegove uspehe. Veina roditelja nije ni
svesna koliko istie ono to njihova deca nisu uinila ili ispunila.
Sa ovim uvidom, postaje nam jasnije zato deca ne sluaju. Ukoliko decu pominjemo samo u negativnoj konotaciji, ne moemo
oekivati da pokau volju za saradnjom. Naveemo trideset tri
uobiajena iskaza, koji e vam pomoi da budete svesni ta govorite.
NEGATIVNE KONOTACIJE

Nisi sklonio svoje knjige.

Neto nije u redu sa tobom.
Isuvie si glasan.
Ne budi zao prema svojoj sestri.
Soba ti je u haosu.
Koliko puta si zaboravio svoju jaknu?
Kada e ve jednom da odraste?
132

Deca Su iz Raja

Uopte me ne slua.
Ne idi tamo.
Ne igraj se sa hranom.
Volela bih da si deak.
Prestani da sanjari i gledaj ta radi.
Prestani da jurca naokolo.
Isuvie se grubo igra.
Opet hoe da nareuje drugoj deci.
Niko te nee voleti ako nastavi da se tako ponaa.
Nisi rekao hvala.
Nisi rekao "molim".
Dri usta zatvorena kada vae.
Nisi uradio nita od onoga to sam te zamolila.
Previe gleda televiziju.
Utiaj tu muziku; boli me glava.
Prestani da stenje.
Nita ne moe da uradi kako treba.
Ovog puta pokuaj da zapamti.
Uspori malo, hoda prebrzo.
Nije zabavno igrati se sa tobom.

Ne budi glup.
Ti si samo velika beba.
Ne mogu da izaem na kraj sa tobom.
Ti to nikako ne moe da uradi.
To nema nikakvog smisla.
Ti si kriv za to.
133

Don Grej

Postajui svesni situacija u kojima se obraamo deci sa negativnom konotacijom, moemo poeti polako da eliminiemo negativne iskaze i fraze. Umesto da razmatramo problem ili kanjavamo decu zbog njihove nesavrenosti, moemo decu da uputimo
da pronau pravo reenje time to emo ih samo pravilno usmeriti. Ukoliko ne moemo da kaemo neto pozitivno ili da uputimo
decu u pravom smeru, bolje je da ne kaemo nita. Ovo su neki
primeri pravilnog usmeravanja deteta koje bi trebalo da koristimo umesto kanjavanja ili isticanja problema.

134

Razmatranje o
negativnim stvarima

Kako usmeriti dete u

pozitivnom pravcu

Ne slua me.

Molim te obrati panju.

Ne mogu sa tobom da
izaem na kraj.
Treba da...

Molim te pokai dozu

saradnje.

Pogledaj kako si se
obukao.

Da li bi obukao onu novu

plavu koulju; sjajno bi
izgledala sa ovim
pantalonama.

Ti to nikako ne moe
da uini.

Hajde da vidimo da li
postoji drugi nain da
ovo uradimo.

Ne budi glup.

Hajde da jo jednom
pregledamo ovo.

Uspori mnogo brzo

hoda.

Da li bi malo usporio,
molim te?

Nisi sklonio svoje knjige.

Da li bi molim te sklonio
knjige?

Nemoj da peva dok

veeramo.

Molim te ne pevaj dok

veeramo.

Deca Su iz Raja

Prestani da kuka.
Opet se ponaa
sebino.

Ne elim vie da priam o

tome.
Molim te pazi na svoje
ponaanje.

Naravno da treba da ispravljamo svoju decu, ali umesto to se

okreemo negativnom ponaanju moemo im pruiti priliku da
svoje ponaanje poprave. ak i kad sa pozitivnim pristupom ispravljamo greke nae dece, to moe biti kontraproduktivno. Tri
puta vie moramo istai njihovo pozitivno ponaanje. Potrebno je
vie pozitivnog stava da bi se napravio dobra balans negativnom.
Deca esto prestanu da sluaju roditelje jer ne dobijaju dovoljno
priznanja za dobre stvari koje su uradili.
Ovde su trideset tri primera pohvale i podsticaja za ispunjene
obaveze i dobro ponaanje.
"UHVATITE" VAE DETE KADA RADI
NETO DOBRO l ISPRAVNO

Sklonio si svoje knjige.

Sve je tako lepo i uredno u tvojoj sobi.
Ba si pametan.
Ba lepo od tebe to si to uradio.
Hvala to si posluao svoj oseaj.
Odlino si obavio posao.
Mnogo si mi pomogao.
Sve ide kako treba.
Zapamtio si da se lepo ponaa.
Ti si mi od velike pomoi.
Tako je zabavno igrati se sa tobom.
135

Don Grej

Volim te i volim to sam tvoja mama ili tvoj tata.

To je bio dobar pokuaj.
Hvala to si me sasluao i to me nisi prekinuo.

Sledio si sva moja uputstva - dobro si postupio.

Veeras se izvrsno koristi priborom za jelo.
Ti si stvarno vredan radnik.
Ostao si na pravom putu.
Ti mi najvie pomae.
Ovo je divna slika, svia mi se.
Pogledaj ta si uradio - odlino je.
U redu je, znam da se uvek trudi najvie to moe.
Stvarno si se lepo ponaao za stolom.
Veeras si raspoloen za saradnju.
Primetio sam da si igrake stavio na mesto; to
je sjajno.
Sam si se obukao. Sve
si to sam uradio.
Lepo je kad ti neko ponudi pomo, a eto ti si doao i
ponudio mi pomo.
Uradio si odlian posao.
Sve vreme si saraivao, hvala ti.
Tako si paljiv sa ivotinjama.
Hvala za pomo, znam da mogu da se oslonim na trebe.
Danas izgleda tako lepo i zdravo.
136

Deca Su iz Raja

Kad se istaknu pozitivne stvari koje su uradili i kada ih pohvalimo, deca doivljavaju sebe kao uspene i dobre. Ova pozitivna slika o njima samima nee ih samo motivisati na saradnju ve
e kod njih stvoriti samopotovanje, samopouzdanje i spoznaju
o njihovim sposobnostima.
Pristup meke ruke u sutini prihvata ovaj koncept davanja
pozitivnih priznanja i pohvala deci. Kada deca ovakvih roditelja
oseaju nesigurnost ili nizak nivo samopotovanja neki strunjaci
grekom smatraju daje pruanje priznanja i pohvala deci upravo
ono to je izazvalo problem.
Zapravo nije. Ono to se pokazalo loe kod takve vrste vaspitanja, kao to smo ve spomenuli, jeste odbijanje da se suelimo
sa otporom dece, to za rezultat ima da deca ne rade ono to roditelj zahteva. Roditelji meke ruke uasavaju se sueljavanja i kao
po pravilu, pristaju na zahteve dece ne bi li izbegli njihove izlive
besa. Poputanje, a ne pruanje pozitivnih stavova, decu razmazi.

M A G IJ A N A G R A D A
Pozitivno vaspitanje u ii ima motivaciju dece da sarauju na
mnotvo naina. Koristimo se pitanjima i molbama a ne naredbama. Trudimo se da naglasak bude na negovanju potreba dece, a
ne na tenji da ih promenimo i "uinimo ih boljim". Sasluamo ih
kada se opiru i ne pridikujemo im - ne viemo na njih. Kada ovo
ne uspeva, koristimo nagrade da bismo podstakli motivaciju kod
dece. Ako roditelj koristi samo nagrade, to postaje kontraproduktivno. Nagrade stimuliu, ali deci ne pruaju svo neophodno
razumevanje, organizaciju, smer i ritam.
Nagrade su izuzetno korisne kada nemate vremena niti prilike da deci pruite ono to im je potrebno. Postoje trenuci kada
nismo u mogunosti da deci pruimo ono to im je u datom momentu neophodno. U tim trenucima nagrade e stvoriti privremenu elju za saradnjom. Slede neki od primera situacija koje
nau decu odvraaju od saradnje jer ne dobijaju ono to im je potrebno.
137

Don Grej

ZATO SE DECA OPIRU NAEM USMERAVANJU

Razoarana su i potrebno im je da razgovaraju i da ih

razumete, a vi nemate vremena da ih sasluate.

Umorna su i treba im odmor; njihov prirodni ritam se

poremetio.
Gladna su i treba ih nahraniti.
Ne znaju ta da oekuju i treba im vie vremena da se

pripreme.
Nisu bili pripremljeni za vea oekivanja i pravila koja

ste im postavili.
Isuvie su stimulisani gledanjem televizije, proveli su

mnogo vremena sa vama u kupovini, mnogo ljudi,

mnogo zabave, mnogo poslastica ili jednostavno mnogo
aktivnosti.
Nekada ih mui neto drugo i potrebno im je da o tome

priaju i da dobiju podrku i pomo. Moda ih boli glava

ili je neko prema njima toga dana bio lo.

Nekada spoljanji uticaji i stres izvan vae kontrole mogu uznemiriti decu i stvoriti otpor. Na primer: Vi ste u prodavnici ili u
avionu i na vae dete utie stres jer su oko njega ljudi kojima smeta dete koje plae.
Zapamtite, normalno je da deca imaju izlive besa i da izraze
svoje negodovanje da bi dobila razumevanje koje im je potrebno
kako bi definisala sebe. Ako deca nisu imala dovoljno izliva besa
kod kue zbog roditelja koji su im isuvie udovoljavali, skloni su izlivima besa van kue kada roditelji ne mogu da im udovolje. Navikla su da im poputaju. Na javnom mestu ili u stresnoj situaciji
kada roditelj ne moe da prui vie, ona postaju zahtevna i imaju
izlive besa.
Kada se deca opiru to moe biti zbog ovih navedenih razloga
ili zbog mnogih drugih razloga. Kada se opiru, na neki nain nji138

Deca Su iz Raja

hove potrebe nisu zadovoljene. Mi ne ivimo u savrenom svetu, i

kao roditelji nismo savrena bia. Mi ne moemo uvek svojoj deci
sve da pruimo bez obzira koliko elimo ili koliko moemo da
pruimo. S vremena na vreme naa deca opirae se naem pokuaju da ih usmerimo jer jednostavno nemamo vremena, ni priliku, da im pruimo panju, razumevanje, dobru organizaciju, usmeravanje ili ritam koji im je potreban.
Otpor je sasvim razumljiv jer roditelji nisu savreni i
ne mogu uvek pruiti deci ono to im je potrebno.

Pre nego to grekom zakljuimo da naa deca ne ele da

sarauju, treba da shvatimo da ona nemaju ono to je potrebno
da bi saraivala. Ako nam je nestalo goriva, pogreno je zakljuiti
da nam se kola protive ili da su u kvaru. Kada se deca opiru, u tom
momentu nisu spremna na saradnju; nemaju ono to im je potrebno da se povezu sa svojom unutranjom eljom za saradnjom.
Decu nagraujemo da bi im dali malo vie goriva kako bi se povezali sa onim svojim delom koji je spreman na saradnju.
Svrha nagraivanja dece je da probudimo onaj deo
koji je spreman na saradnju.

Umesto to pokuavamo da kontrolu povratimo pretnjama ili

kanjavanjem, u onim trenucima kada se naa deca protive saradnji, kontrolu moemo da povratimo nagraivanjem. Davanje
nagrade esto budi saradnju.
RAZUMEVANJE NAGRADA

Zamislite da su od vas traili da radite prekovremeno i da vi od

poetka oseate otpor. Onda zamislite da su vam rekli da ete biti
duplo plaeni za svaki sat prekovremenog rada. Odmah biste
139

Don Grej

postali spremniji za saradnju. Ba kao to i vas obeanje neeg

vie motivie, ovaj metod jo bolje funkcionie sa decom. To je
prirodno. Pogledajmo par primera:
Kada dete odbije da opere zube, recite, "ako sada ode i
opere zube, imaemo vremena da proitamo tri prie a ne samo
jednu".
Jo uvek se seam vremena kada sam svesno poeo da koristim nagrade sa svojom decom. Jedno od moje dece stalno je odbijalao da opere zube pre odlaska na spavanje. Nita nije pomagalo. Tada, poto sam otiao na predavanja o vaspitanju, na kojima
je predlagan sistem nagraivanja, poeo sam da koristim jednu
obinu frazu koja je delovala. Bio sam iznenaen. Samo to bih
mojoj erki stavio do znanja da emo imati vie vremena za
itanje, skoila bi da opere zube bez problema. Jedan ovako prost
zahvat odmah je pokazao rezultate i promenio itav moj roditeljski pristup.
Sa podrkom koju pruaju male nagrade, posao roditelja postaje mnogo laki. esto se otpor deteta topi pred nagradama. Uz
povremene nagrade, dete ostaje u vezi sa svojom prirodnom potrebom da udovolji roditelju i sve vreme pokazuje saradnju u
odreenoj meri.
Davanje malih nasrada vaspitanje ini mnogo lakim.

Ipak neki roditelji brinu da e dete iskoristiti ovakvu vrstu

podrke i da e uvek oekivati nagradu kad treba neto da uradi.
Sreom, ovo se ne deava. Kada se koristi u kombinaciji sa ostalim vetinama pozitivnog vaspitanja, nagraivanje zapravo budi i
osnauje elju deteta da sarauje i bez nagrade. Jednom kada
dete motiviemo da odreenu aktivnost uradi uz nagradu, posle
izy_esnog vremena za istu aktivnost ono nagradu nee traiti. x
Kada su deca pod kontrolom, ne trebaju im nagrade. Treba
im samo dati nagradu da se vrate pod kontrolu. Nagrade su potrebne samo kada je dete van kontrole i ne osea povezanost sa
svojom eljom da udovolji roditelju. Kada jednom ustanovimo
440

Deca Su iz Raja

odreeno ponaanje, detetu ne treba nagrada da bi nastavilo sa

ustanovljenim ponaanjem. Nagradu u vidu itanja tri prie pre
spavanja ne ini dete zahtevnim u buduim situacijama.
Dok nisam iskusio mo davanja nagrade, protivio sam se
nagraivanju, jer sam ga i sam smatrao nekom vrstom podmiivanja. Kada sam video koliko je nagraivanje uspeno, poeo
sam da preispitujem merila nagrada i ponovo sam preispitao
zato sam se opirao davanju nagrada. Kada je jedno od moje dece
pokazalo otpor mom pokuaju usmeravanja, instiktivno sam
poeo da koristim pretnje. To je bio jedan od metoda mog oca i
shodno tome u momentima frustracije moja reakcija bila je takoe pretnja. im sam otkrio bolje reenje, kazna i pretnja kanjavanjem postale su samo deo prolosti.
Moj novi izazov bio je da pronaem prikladan nain za davanje nagrada. Nagrada na neki nain mora biti povezana sa ponaanjem koje kod deteta elimo da promenimo. Idealno,
nagrada je prirodna posledica saradnje. Ukoliko dete opere
zube bez rasprave, zaista ima vie vremena za itanje pria pred
spavanje. Kada se dete obue bez rastezanja i opiranja, stii e u
kolu ranije, to sloiete se i nije neka nagrada. U nekim sluajevima, ipak i to moe da bude nagrada. Moete rei, "Ako se odmah obue, imau vremena da pogledam tvoje slike izloene u
koli".
Postoji jedna nagrada koja uvek ima uspeha, i o njoj ne morate preterano razmiljati. Ta nagrada je da im posvetite vie vremena. Moete rei, "Ako bude saraivao sa mnom, imaemo
vie vremena da budemo zajedno".
Da bismo motivisali saradnju, najlepa nagrada je da
provedemo vie vremena sa detetom.

Kada god vae dete sarauje, prava posledica je da ete imati

vie vremena da radite ono to dete voli. Podseajui ih na ovu
jednostavnu istinu, brzo ete ih motivisati da prate vaa uputstva.
141

Don Grej

Da bi vaa nagrada bila efikasnija, moete je svom detetu dati na

nain za koji znate da mu najvie odgovara.
NAGRADE U SKLADU SA TEMPERAMENTIMA

Pogledajmo nekoliko primera nagraivanja prilagoenih temperamentu deteta. Sa^seajniirjJdetetom, kada opisujete samu nagradu usmerite se na to kako e se ono oseati. Na primer, "Ako
sarauje sa mnom sada, imau vie vremena da neto posebno
radimo kasnije. Moemo sakupljati cvee u bati za mamu. Zna
da mama voli cvee. Moemo da joj napravimo itav buket".
Sa aktivnim detetom, kada opisujemo nagradu usmereni
smo na detalje radnje. "Ukoliko sarauje sada sa mnom,
imau vie vremena da radimo neto posebno kasnije. Moemo da se igramo u bati i da uberemo mnogo cvea za mamu.
Moemo ak da iznesemo merdevine i da skupljamo pupoljke
sa drvea".
Sa radoznalim detetom, kada opisujete nagradu usmerite se
vie na specifine detalje, kao da priate priu. Na primer, "Ako
sarauje sa mnom, imau vie vremna za neto posebno kasnije.
Moemo da idemo u batu i da uberemo divno cvee za mamu.
Moemo da napravimo buket sa crvenim, belim i utim cveem.
Kladim se da emo videti ak i nekog leptira. Kada mama vidi
cvee, mnogo e se obradovati".
Sa^rijemivim)detetom, kada opisujemo nagradu usmerimo
se na vreme koje nam je potrebno. Na primer, recite, "Ako sada
sarauje sa mnom, imau vie vremena za neto posebno kasnije. Posle kole, kada doemo kui, moemo da beremo cvee za
mamu u bati. Sada mije potrebna tvoja pomo, a onda emo kasnije imati vremena da beremo cvee u bati".
Dok smisao nagrade pokuavamo da smestimo u okvir koji e
kod deteta pojaati motivaciju, i pominjanje nagrade e samo po
sebi delovati. Jednostavna poruka koju prenosite jeste -vreme za
mene sada, znai vie vremena za tebe posle. Pomogao si mi sada,
i ja u moi vie da ti dam kasnije.
142

Deca Su iz Raja

PR IM ER I N A G R A D A
Slede primeri nagrada. Uzmite par minuta da razmislite kako da
prenesete ove nagrade vaoj deci na nain koji bi im bio najdostupniji. Uzmite u obzir njihov temperament. I jo razmislite kada
biste mogli da upotrebite nagrade i koje nagrade mislite da bi bile
najbolje za vau decu.
Ukoliko sarauje i pokupi sada svoje igrake, imaemo vremena da igramo karte.
Ukoliko mi pomogne da pokupimo tvoje igrake, imaemo
vremena da se igramo.
Ukoliko sada pospremimo sobu, imaemo vremena da neto
naslikamo.
Ukoliko veeras odabere ta e sutra obui za kolu, imaemo vremena za prenice ujutru.
Ako se sada spremi da krene, pre emo moi da se vratimo.
Ako se sada obue, ii emo na kolae odmah posle kole.
Ako prestane sa priom, moemo zajedno da proetamo psa.
Ako sada ue u kola, moi emo kasnije da igramo murke.
Ako sarauje sa mnom, napraviu ti neto posebno kasnije.
Ako sada uradi svoj domai zadatak, kasnije moemo da
slaemo slagalice.
Ako pojede povre, veeras emo imati i kolae.
Ako sada doe na veeru, posle veere moemo da
organizujemo kuni kviz.
Ako doe sada, kasnije se moe igrati
Kada vae dete prua otpor, umesto da mu neto oduzmete,
pruite mu malo vie. Pruite mu vie podrke tako da opet moe
143

Don Grej

da oseti svoju unutranju elju da sarauje. Umesto da koristite

bol, koristite mogunost da ga ohrabrite.
UVEK IMAJTE SKRIVENI ADUT U RUKAVU

Ono to ini uspenim davanje nagrada jeste pronalaenje stvari

koje zaista motiviu decu. Jednom kada otkrijete staje to to motivie vae dete, uvek to drite kao keca u rukavu. Za neko dete,
jedina motivacija koja e vam ikada biti potrebna je, "Ako sada
sarauje, imau vremena da ti proitam vie pria". Za drugo
dete, moe biti, "Ako sarauje sa mnom, moemo zajedno da
pravimo kolae u kuhinji". Drugoj deci moda je potrebno mnotvo nagrada. Tajna davanja nagrada je da obratimo panju na
stvari koje naa deca najvie vole i da ih koristimo kao nagradu.
Tajna davanja nagrada je da obratimo panju na stvari koje
naa deca najvie vole i da ih koristimo kao nagradu.

Ukoliko stvarno vole prie, uzdrite se malo od itanja pria.

Naravno, nemojte prestati, ali postarajte se da ne preterujete.
Tada itanje pria postaje mnogo monija nagrada. Pogledajmo
jo jedan primer. Kada dete kae, "Moemo li da idemo u park
ove nedelje?" Vi kaete, "To je odlina ideja. Ako budemo imali
vremena, sigurno emo otii" Kada bude pokazao otpor, moete
rei, "Ako sada bude saraivao, imau vie vremena kasnije i
odveu te u park". Iako ste ve planirali ili se nadali da ete ih odvesti u park, ovo moete iskoristiti kao nagradu.
Ba one stvari koje biste im za kaznu uskratili, moete iskoristiti kao nagradu. Ukoliko biste mu zapretili da ga za kaznu neete
voditi u etnju, iskoristite etnju kao nain da ga motiviete.
Umesto to koristite pretnju sa izjavom, "Ukoliko ne skloni ove
tvoje igrake, ne moe se igrati vie sa njima", recite, "Ukoliko
skloni ove igrake, ja u se igrati kasnije sa tobom". Najvea i najvrednija nagrada je da poklonite malo vie sebe.
144

Deca Su iz Raja

Ba one stvari koje biste za kaznu oduzeli/

iskoristite kao nagradu.

Nagrade u osnovi treba da budu logine, povezane i razumne.

Logina nagrada je, "Ako mi pomogne, kasnije u imati vremena
da provedem vie vremena sa tobom". Logina je u smislu da ako
ti neto uradi za mene, ja u uraditi i vie za tebe. Povezana nagrada je, "Vreme je da idemo kui na veeru. Razumem da eli
da se igra i da ti je ao to moramo da krenemo. Ako krene sada,
vratiemo se brzo". Nagrada je povezana sa aktivnou koju elite
da prekinete. Princip razumne nagrade je da uvek nudi vie u odnosu na otpor koji dete pokazuje. Ukoliko je izazov veliki, vi im
ponudite jo vie.
Pripremljeni roditelji uvek imaju nekoliko nagrada koje vade
kao keca iz rukava kada njihovo dete prua otpor. Ovo su neki od
primera nagrada. Razmislite o tome koje bi nagrade bile najbolje
za primenu.
LISTA NAGRADA

Imaemo vie vremena da radimo neto posebno kasnije.

Moe kasnije da vozi bicikl.
Moemo da naberemo cvee i da ga stavimo u vazu na stolu.
Moemo zajedno da proetamo psa.
Moemo da podelimo toplu okoladu.
Moemo da idemo na sladoled.
Moemo da igramo koarku.
Moemo da se igramo murke.
Moemo da pravimo kolae.
Moemo da proitamo tri prie pre spavanja.
Moemo da idemo na kolae.
145

Don Grej

Moemo da posluimo slatkie.

Moemo da idemo na plivanje.
Moemo da pevamo.
Moe pozvati nekog od prijatelja.
Moemo da odemo i da se provozamo kolima.
Moemo da idemo u kupovinu.
Moemo da se popnemo na drvo.
Moemo da idemo na Ijuljaku.
Moemo da idemo u park da se igramo.
Moemo da zajedno uradimo tvoj domai zadatak.
Moemo da crtamo neto.
Moemo da slikamo.
Moemo da idemo u etnju.
Moemo da igramo karte.
Moemo da se mazimo.
Moemo da gledamo neki film na televiziji.
Postavljanje vremenskih ogranienja moe da poslui kao
dobra motivacija. Naroito je prijemivoj deci potrebno vie vremena da se priviknu na promenu. Mudar roditelj sklon je tome da
misli unapred i da pripremi dete na promenu. Umesto to e rei,
"Vreme je da se obue", rei e, "Za pet minuta kreemo u kolu.
Ako brzo obue kaput, bie nam zanimljivija vonja do kole".
Mudar roditelj planira
unapred i priprema dete na
promenu.

Kada uvee legnemo u krevet sa detetom, i dete ne eli da

odete, moete rei, "U redu, za pet minuta idem. Ako mirno lei
u krevetu, ostau svih pet minuta. Ukoliko nastavi sa priom,
146

Deca Su iz Raja

otii u odmah". Iako ovo zvui kao pretnja, u redu je, jer ste im
jasno stavili do znanja da ete ostati pet minuta due ako budu
mirni.
Pre nego to vaoj deci kaete da pospreme nered i da dou
da veeraju, stavite im do znanja da e za pet minuta morati da
ponu sa spremanjem svoje sobe i da posle toga treba da dou na
veeru. Dajte im vremena da se pripreme za kraj tekue aktivnosti, spremanje sobe i dolazak na veeru. Moete rei, "Moete se
igrati jo pet minuta, a onda je vreme da se spremite i da doete
na veeru". Kada za pet minuta opet postavite zahtev, pokazae
vie saradnje.
Prava magija nagraivanja je u tome to i onda kada vam se
ini da nita ne funkcionie, nagrada i dalje ima uspeha. Bez ovog
jasnog uvida i vetine, pozitivno vaspitanje ne moe uspeti. Bez
alternative koju predstavlja dogovor uz obeanje nagrade, jedino
to preostaje je pretnja kaznom.

UOBIAJENI OBRASCI

Kada se dete redovno opire saradnji, dobro je da mu unapred ponudite nagradu. Jednom na dugom putu avionom, imao sam
mnogo problema da svoju erku Lorin ubedim da sarauje. Od
tog dana nadalje, problem smo resili time to smo je pripremali za
put. Posebno je volela jedan slatki, tako da smo joj obeali ovu
poslasticu ako bude saraivala sa nama tokom puta. Na putu do
aviona i pri uzletanju dobila je etvrtinu njene omiljene okolade.
Na pola puta, dobila je drugu etvrtinu. Po sletanju dobila je
treu etvrtinu, a pri dolasku na nae odredite dobila je poslednju etvrtinu.
Ovaj plan je svaki put bio uspean. Pre svakog putovanja pokazali bismo joj itavu okoladicu. Oi bi joj zasjale dok smo joj
govorili koliko e dobiti na svakom delu puta. Iako je bila zauzeta
igranjem, nijednom nije zaboravila svoj deo okolade. To joj je
sve vreme bilo negde u glavi i pomagalo joj je da ostane dobra.
Pored toga to smo joj dali nagradu, imali smo dovoljno mudrosti
147

Don Grej

daje zaposlimo mnotvom stvari tokom puta. Nije realno oekivati da dete sedi i da ne radi nita tokom pet sati leta.
Pored toga to smo bili logini i dali joj nagradu, shvatili smo
da nagrada mora da bude razumna. Ukoliko zamolite dete da
radi neto to unapred znate da ne voli, sasvim razumno nagrada
treba da bude vea. Na primer, ako vae dete ne voli odreene
goste koje vi volite, dogovorite se sa detetom, "Znam da ne voli
ove ljude, ali oni su moji prijatelji. Ukoliko bude ljubazan s
njima, vodicu te u zooloki vrt sledee nedelje". Dajete veliku nagradu jer traite da dete uradi neto to je izvan njegovog poimanja ivota i znate daje to za njega teko. Deca su spremnija na
saradnju ako shvatimo staje teko za njih i pruimo im vie, jer su
pokazali smisao za saradnju. Kad god se otkrije uobiajeni obrazac otpora, najbolje reenje je da se sledei put unapred pripremite sa velikom nagradom.

NAGRAIVANJE TINEJDERA

Nagrade moraju da budu usklaene sa uzrastom dece. Tinejderi

ne zahtevaju da provodite vie vremena sa njima, ali imaju druge
nove potrebe. Potrebni su im novac i podrka. Kada dete na ulasku u ovaj period zarauje i troi novac, moemo to iskoristiti kao
nagradu. Idealno bi bilo da se ovaj pristup ne koristi esto - veoma je efikasan kad se koristi sa merom.
Ako se tinejder opire tome da provede vreme u odreenoj
situaciji, moete im ponuditi dvaput vei deparac ili nadnicu
koju oni zarade za dan posla. Ukoliko ne moemo da raspolaemo novcem ovako, roditelj se moe ponuditi da ga odveze
negde ili da pomogne sa nekom od njegovih kunih obaveza.
Neki od roditelja shvatili su daje od velike pomoi davati nagrade za popravljanje ocena u koli. Svakako ova vrsta motivacije
nije neophodna svoj deci. Bolje ocene mogu se nagraditi novcem
ili privilegij ama. Iako privilegije treba dati kada dete zaslui poverenje da mu se da vea sloboda, bolje ocene mogu da budu
nain na koji e zasluiti to poverenje. Na primer, time to ima
148

Deca Su iz Raja

bolje ocene, tinejder dokazuje da je odgovoran i stoga vredan

poverenja i moe mu se dozvoliti da uvee due ostane napolju.
KAKO SE POSTAVITI PREMA ZAHTEVNOM DETETU NA
JAVNOM MESTU

Ako vae dete ima ispad besa na j avnom mestu, bolj e odmah priznajte sebi da u tom asu nemate vremena da mu na licu mesta
pruite ono to mu treba. Ovo je jedan od trenutaka kada mnogo
pomae da pri sebi imate omiljenu okoladicu svog deteta.
Moda neete moi da saoseate s detetom, ali mu moete dati
nagradu. Moete brzo popraviti situaciju, nudei im nagradu za
saradnju. Ukoliko nemate nita pri ruci ili u tani - prepoznajte
ta je detetu potrebno i ako ste u mogunosti, obezbedite mu.
Iako je ovo poputanje detetu, ukoliko se retko deava, nije loe.
Trebalo bi ipak da predstavlja znak upozorenja da kod kue treba
da budete vri i ne poputate mu toliko.
Kada deca ne pokazuju saradnju na javnom mestu,
treba shvatiti ovakvo ponaanje kao znak upozorenja
da budemo vri kod kue i da im manje poputamo.

Sledeeg puta vau decu pripremite tako to ete im objasniti

daje mnogo tee biti dobar dok se eka u redu pred kasom u prodavnici nego kod kue u sobi punoj igraaka. Stavite im do znanja
da ni vi ne volite da ekate. Onda se dogovorite i recite neto kao,
"Ako bude dobar kada sa mamom bude iao u prodavnicu,
imaemo vremena da posle kod kue pojedemo punu kutiju tvog
omiljenog keksa". Kada ste ve u prodavnici kupite kutiju ba tog
keksa kako biste zapeatili dogovor. Kroz itavo vreme u prodavnici, stalno im govorite koliko su dobri i da e uskoro stii kui na
svoje omiljeni keks.

149

Don Grej

NAGRADE SU KAO POSLASTICE

Kada detetu ponudite nagradu jo jednom mu pomaete da se

povee sa onim svojim delom koji eli da pomogne. Nagrada
sama po sebi ne ini osnovu njihove saradnje. To je samo nain na
koji negujemo prirodnu saradnju deteta. Dobiti nagradu ili bonus u ivotu je kao poslastica. Ako ste pojeli samo desert, neete
dobiti vane sastojke koje obrok treba da prui. Jedan od razloga
to se poslastice jedu na kraju obroka jeste ba taj to desert sam
po sebi moe da nam utoli glad i ne motivie nas da jedemo hranu
punu hranljivih sastojaka. Na slian nain, oslanjajui se samo na
nagrade, deca e izgubiti elju za saradnjom.
Oslanjajui se samo na nagrade, deca e
izgubiti elju za saradnjom.

Kada odrasli ljudi rade samo za nagrade, neto nedostaje.

Oni rade samo da bi dobili ono to ele i zaboravljaju potajnu
elju svih da budu od koristi. Nije im stalo da zaista dobro obave
posao. Oni rade samo ono to je neophodno da bi se provukli.
Ovo je nezdravo ponaanje.
Sa druge strane, isto je toliko nezdravo samo biti nekom na
usluzi i ne razmiljati ni o kakvoj nagradi ili nadoknadi kada
imate porodicu o kojoj se treba starati. Uspeni odrasli misle na
sebe, ali i na druge. Njima je stalo da dobro obave posao, a da pritom dobiju ono to im je potrebno i ono to ele. Pravilno
ngraivanje, decu priprema da budu uspeni odrasli ljudi.
Pravilno nagraivanje, decu priprema da misle i
na sebe i na druge.

Veoma je vano za nau decu da naue da je ivot proces u

kome se daje i prima. Ukoliko da, tada e i dobiti. Da bi dobio
150

Deca Su iz Raja

vie, mora dati vie. Svaki put kada traimo od dece da daju malo
vie, moramo vie i da im pruimo, tako ih uimo ovoj vanoj
ivotnoj lekciji. Time ue kako da se dogovaraju i pregovaraju.
Shvataju da zasluuju vie kada daju vie i naue da odloe svoje
trenutne elje u korist nekog veeg cilja u budunosti.
UENJE IZ POSLEDICA

Mnogi roditelji imaju predrasude da su njihova deca loa zato to

ne sarauju u dovoljnoj meri. Oni veruju da su dobra deca automatski spremna na saradnju. Pozitivno vaspitanje shvata da deca
nisu loa kada ne sarauju, ve samo ne dobijaju ono to im treba.
Kada prue otpor, od roditelja se zahteva ili da im prui ono to
im treba ili da koristi sistem nagraivanja kako bi ih motivisao na
saradnju u tom trenutku.
Neki roditelji pogreno veruju da su dobra deca
automatski spremna na saradnju.

Neki pristupi vaspitanju grekom preporuuju zaobilaenje

deijeg otpora time to emo decu da pustimo da rade ta hoe i
da ue iz posledica svog ponaanja. Na primer, ako se dete protivi
tome da obue kaput, treba ga pustiti da izae napolje i prehladi
se. Onda e nauiti da to vie ne radi. Ovaj nain nije ispravan. On
samo pokazuje detetu da ne moe da se osloni na ta da e ga roditelji pravilno usmeriti.
Ba kada sam pisao ovo poglavlje moja supruga Boni ula je
da mi kae ta se uravo desilo. Lorin (trinaest godina) ostavila je
svoj domai zadatak na kompjuteru kod kue. Radila je veoma
naporno da ga zavri na vreme i bila je jako ponosna na svoj rad.
Boni je krenula da joj ga odnese da ne bi dobila manju ocenu jer
ga nije predala na vreme.
Neki roditelji bi rekli da mora da naui koje su posledice
nemarnosti. Ne bi onda uivala u tome da svoj rad preda na
vreme. Onda bi uila iz svog gubitka. Ovo je samo jedan od pri151

Don Grej

mera vaspitanja zasnovanog na strahu. Umesto toga, zato da ne

ui na svom dobitku? Zato da ne zna da je njenim roditeljima
stalo do nje i da e uiniti sve da joj pomognu? Daje vaa supruga
neto zaboravila, da li biste joj pomogli? Uinili biste sve to
moete. Naoj deci ovakva podrkaje jo vie potrebna. Mnogo je
vanije da naue kako e dobiti podrku svoje porodice, nego da
naue kako se oseaju kada dobiju manju ocenu na domaem zadatku na kome su tako vredno radili.
kola posledica rekla bi daje ovo prilika da naui ta e joj se
desiti ako bude zaboravljala stvari u budunosti. Istina je da e se
u budunosti plaiti da neto ne zaboravi, ali strah nije najbolji
pokreta. Pozitivnom vaspitanju ne treba strah da bi motivisao
decu da pamte. Doivljaj uspeha takoe motivie decu.
Pozitivnom vaspitanju ne treba strah da bi
motivisalo decu da pamte.

Kada se bojimo da ne napravimo greku, napravimo ih ak i

vie. Mnogi ljudi iskusili su da strah ima sposobnost da nas privue ba onoj stvari koje se plaimo. Na primer, kada stavim novu
kravatu, esto mi se desi da je odmah isprljam. Sa druge strane,
dobijam vie komplimenata kada stavim novu kravatu.
Ako mislim na to koliko mi se svia moja nova kravata, vie
ljudi je primeti i dobijam vie komplimenata. Ako se plaim da u
prosuti neto na nju, to se obavezno i desi. Strah od greke ne
samo da stvara nepotrebnu nervozu, ve i prouzrokuje vie greaka.
Svest o pozitivnim posledicama bolji je pokreta; strah nije
neophodan da decu naui da budu svesna posledica. Ostavite prirodne posledice prirodi; ne igrajte se Boga. Umesto toga, roditelji treba da se trude najbolje to mogu da podre svoju decu.
Ukoliko ne moete da im pruite odreenu podrku, nemojte; ali
ako moete, pruite im.
Ostavite prirodne posledice prirodi; ne israjte se Boga.

152

Deca Su iz Raja

Teko pitanje je, "Da lija rtvujem mnogo da bih ovo priutio
svojoj deci". Kada se roditelji odriu onda pruaju previe i ovo
ponaanje decu ini isuvie zahtevnom.
Previe davanja lako se ispravi. Vaa deca e vam staviti do
znanja kada dajete previe. Postae previe zahtevna ili ete vi
poeti da ignoriete njihove zahteve. Na ovom koraku, morate se
uzdrati od preteranog davanja. Ova vrsta prilagoavanja je normalna.
STRAH OD NAGRADA
Nekada su roditelji uplaeni da e nagraivanjem deca izgubiti
svoju prirodnu volju za saradnjom. Oni zamiljaju dete koje kae,
"Staja dobijam time", svaki put kada od njega neto zatraimo.
Dalje u svojoj mati zamiljaju bezvoljno dete koje trai sve vie i
vie da bi saraivalo. Ovaj komar moe da se ostvari samo ako se
ne udovolji potrebama deteta.
Kad god pozovete dete na saradnju njihov zdrav deo pita,
"ta ja dobijam ovim", i sve dok dobijaju ono to im je potrebno ne
trae vie. Deca sarauju, jer su sva deca roena sa eljom za saradnju da bi zauzvrat dobili ljubav koja im je potrebna. Kada su
deca svesna potrebe i poverenja koje e obezbediti podrku koja
im je neophodna, vie su nego spremna na saradnju.
Kada deca dobiju ta im je potrebno ne
trae sve vee i vee nagrade.

Dokle god deca u osnovi dobijaju ono to im je potrebno

oseaju svoje potrebe i ne gube se u svojim eljama. Ova svest o
njihovoj potrebi za roditeljskom podrkom, decu ini uviavnijom i spremnijom na saradnju. Ona ne trae stalno sve vie i vie.
Nisu usmereni samo na "ta ja dobijam time" i ne zahtevaju vie.
Kao opte pravilo, deca u prvom planu imaju to da ele vie samo
kada ne oseaju ono to im je zaista potrebno.
153

Don Grej

Deci su prvenstveno potrebne nagrade da bi prevazila svoj

otpor u momentima kada ne dobijaju ono to im je neophodno.
Nagrada im jednostavno uliva nadu da e dobiti vie i odjednom
se vraaju svojoj prirodnoj elji za saradnjom. Dogovarati se sa
njima i obeavati im nagradu ne znai udovoljavati im, poputati
im i davati im sve to poele. U stvari, sasvim je suprotno; nagraivati znai traiti od deteta da udovolji vaim eljama i da
zauzvrat dobije vie kasnije. To je jedan od najmonijih naina da
se deca naue odloenoj nagradi.
Nekada davanje nagrade nije dovoljno da bi se otpor sveo na
minimum i da bi se poveala saradnja. Kada davanje nagrada ne
pokazuje uspeh, vreme je da naglasite svoj autoritet kao roditelj i
kao onaj koji je odgovoran. Kada vaspitanje postane isuvie usmereno na to da dete dobije sve to poeli, tada roditelji moraju
da naglase svoj autoritet da bi povratili kontrolu. U naredna dva
poglavlja, istraiemo sve mogunosti tog pristupa.

154

Nove Vetine za
Naglaavanje Autoriteta
Najvea mo koju roditelji mogu da poseduju je mo da usmere
svoju decu. Deca se raaju sa eljom da udovolje i sarauju sa roditeljima. Deca su unapred predodreena da potuju efa. Prepoznavanje i korienje ove moi dozvoljava roditelju da odstupi
od zastarelih praksi koje su zasnovane na strahu i krivici. Bez razumevanja naina na koji se koristi ova mo, dete preuzima kontrolu. Ako roditelji ne iskoriste svoju mo da usmere dete, izgubie kontrolu.
Deca zaista ele da udovolje roditeljima, ali istovremeno
imaju svoje elje i potrebe. Kada im se prui prilika da oseaju i
izraze elje dok istovremeno imaju jasnu predstavu o tome ta
njihovi roditelji ele, deca e traiti saradnju i udovoljavati volji i
elji roditelja.
Kada roditelji koriste krivicu kao nain da pokrenu saradnju,
slabe prirodnu elju deteta za saradnjom. Kao odgovor na frustracije, bes i razoaranje roditelja, deca mogu da postanu posluna, ali izgubie deo svoje linosti. Ne samo da ograniavamo
njihov prirodni razvoj, ve od njih pravimo one koji e kasnije u
ivotu da udovoljavaju drugim ljudima. Nee imati zdravu sliku o
sebi i bie skloni da vie daju nego to primaju.

KAKO DA ZAPOVEDAM O
Pre korienja komande prvi korak je da jednostavno zamolimo a
ne da zahtevamo. Ako se dete protivi zahtevu, drugi korak je da
155

Don Grej

sluamo i zadovoljimo njegove potrebe. Ukoliko sluanje nije dovoljno, korak tri nudi nagrade. Ako sistem nagrada ne funkcionie, korak broj etiri je da naglasite svoj autoritet i da zapovedate. Kada se u prva tri koraka ne ostvari saradnja, roditelj mora
zapovedniki da se postavi prema svom detetu kao general koji
komanduje svojim trupama.
Zapovedati znai direktno rei detetu ta od njega elite.
vrstim, ali mirnim glasom recite, "Hou da odloi svoju odeu"
ili "Hou da se spremi za krevet" ili "Hou da prestane sa priom
i da ode na spavanje".
Kada jednom iskoristite zapovedniki ton, morate ostati jaki.
Korienje emocija, razloga, objanjenja, argumenata, stida ili
pretnji - slabi autoritet. Ako se nervirate ili ako se trudite da ubedite dete da sarauje na ovom koraku, znai da se ne oseate
udobno u ulozi generala, glavnokomandujueg ili roditelja. Ukoliko se dete ve usprotivilo koraku jedan, dva ili tri, roditelj mora
jasno da pokae koje glavni. Naglaavajui autoritet, opet uspostavljate odnos u kome ste vi glavni. Detetu treba, jak voa na
kojeg moe da se osloni.
Kada jednom iskoristite zapovedniki ton
morate ostati jaki.

Mnogi roditelji slue se zapovednikim tonom ne koristei

korake jedan, dva i tri. To ne funkcionie. Naravno, roditelj ne
mora uvek dosledno da se dri sva tri koraka, ali ako se zapovedanje esto ponavlja, bez prethodno utvrenih koraka koji motiviu saradnju, ono gubi na efektu. U prolosti, deca bi se potinila
komandi roditelja, ali danas deci je neophodno i da ih sasluamo.
Najmonija tehnika naglaavanja autoriteta jeste odluno
ponavljanje komande sa nepokolebljivim uverenjem
da e dete ubrzo popustiti.

156

Deca Su iz Raja

Deca iz prethodnog iskustva naue da kada jednom upotrebite komandu, onda vie nema poputanja. Svi pregovori su se
zavreni. Ako nastave da pruaju otpor, da biste naglasili autoritet jednostavno sasluajte njihov otpor sa manje saoseanja, a zatim ponovite komandu. Najmonija tehnika naglaavanja autoriteta jeste da jednostavno odluno ponovite komandu i dete e
ubrzo da popusti. Na kraju, ukoliko dete nastavi da prua otpor,
a vi ostanete uporni, ne traei reenje u emocijama ili objanjenjima, vi ete prevagnuti.
NE KORISTITE OSECANJA U SVRHU ZAPOVEDANJA

Ako roditelji ponu da viu, da se ljute ili da prete kanjavanjem,

automatski se odriu svoje moi da zapovedaju. Uznemirena
oseanja komandu pretvaraju u zahtev, a vaa pozitivna pozicija
je oslabljena. Moda ete moi da slomite volju deteta i uinite ga
poslunim, ali time neete ojaati njegovu prirodnu elju za saradnjom.
Mo komandovanja porae ako se ne uzrujavate previe. Setite se ovoga i ostaete smireni. Podsvesno, mi se uzrujavamo jer
mislimo^da emo tako biti moniji i da emo delpvati zastraujue. ivotinje se u borbi nakostree i naduju da bi zaplaile
protivnika. Pozitivno vaspitanje nije zasnovano na strahu - zastraivanje nije od pomoi.
Jasna i vrsta komanda ponovljena vie puta
bez emotivnog nemira je najefikasnija.

Neki programi za poboljanje roditeljske efikasnosti ohrabrivali su roditelje da svoja oseanja podele sa decom kako bi motivisali decu. Deljenje emocija ak i kada to radimo na veoma miran
nain, izjednaava dete i roditelja potkopavajui poziciju roditelja
na mestu onog ko je glavni. Iako je namera da damo vanost emocijama pozitivna, bolje je pomoi deci da izraze svoje emocije, a
ne optereivati ih i ne manipulisati naim emocijama.
157

Don Grej

Kada se deca opiru saradnji, nije pravo vreme da roditelj podeli ili otkrije svoja oseanja. Kontraproduktivno je da roditelji
pokau bes, frustraciju ili razoaranje. Kada se deca opiru, vreme
je da prepoznamo i shvatimo ta oseaju i ta ele. Poto detetu
damo priliku da kae ono to eli, i eventualno ga nagradimo za saradnju, vreme je da roditelj iskoristi mo koju mu daje to to je
glavni u tom odnosu i da zapovedi svom detetu. Zapovedanje se
dobro prihvata, ako je pre toga roditelj sasluao detetov otpor i primedbe.
U REDU JE PRAVITI GREKE

Naravno de e se desiti da roditelj izgubi kontrolu i uznemiri se

kada pokua da zapoveda. Kao i sa svim vetinama pozitivnog
vaspitanja, ne morate da budete savreni da bi program dobro
funkcionisao. Veoma je vano da pokuate. Kada napravite greku i pokuate da suzbijete svoje emocije ili jednostavno izgubite
kontrolu, reenje je da se kasnije izvinite. U redu je praviti greke.
Deci ne trebaju savreni roditelji, ali im trebaju roditelji
koji daju sve od sebe i koji preuzimaju
odsovomost za svoje greke.

Izvinjenje mnogo znai. Moete da kaete, "Izvinjavam se to

sam vikao. Nisi to zasluio. Vikanje nije dobar nain komunikacije. Pogreio sam."
Drugi nain da ponudimo izvinjenje je, "Izvinjavam se to
sam se iznervirao. Bila mi je potrebna tvoja saradnja, ali nisam
hteo da budem agresivan. Bio sam uznemiren, jer su me druge
stvari pritiskale. Nisi ti kriv to sam nervozan."

158

Deca Su iz Raja

KADA EMOCIJE NISU OD POMOI

Kad god roditelji izraze negativne emocije, deca e oseati da

nisu ispunila oekivanja roditelja ili da nisu dovoljno dobra. Mislie da nisu uspeli da udovolje roditeljima. Ova oseanja neuspeha vremenom e otupeti elju deteta da se slobodno izraava.
Kada se roditelj kasnije izvini zbog vikanja, dete se ne osea loe
ili manje vredno. Teko je gajiti ono dobro u naoj deci kada radimo stvari zbog kojih se oni oseaju loe.
Kada elimo da se oseamo bolje, dobro je da sa nekim podelimo negativne emocije. Nije prikladno koristiti decu kako bi se
mi kasnije dobro oseali. Normalna je elja da deca sarauju sa
nama, ali nezdravo je da ih koristimo kao terapeuta ili najboljeg
prijatelja. Deca jo uvek ue kako da izau na kraj sa svojim emocijama; ne mogu da se nose sa roditeljevim emocijama.
Odrasli moraju da se obrate drugom odraslom, a
ne detetu da bi dobili podrku za svoja oseanja.

Kad god roditelj deli negativna oseanja, dete e se oseati izmanipulisano oseanjima i prestae da slua. Nee samo prestati
da sluaju svoje roditelje ve i svoja oseanja.
Kao i sa svim ostalim formama manipulacije, deca su sklona
tome da se kasnije kao tinejderi pobune u meri u kojoj su bili posluni. Deca spremna na saradnju nemaju potrebu da se bune ili
prekinu komunikaciju sa roditeljima da bi razvili svoju individualnost. Mogu da pronau sebe na odbijajui roditeljsku podrku.
VIKANJE NE POMAE

Jasno je da je jedan od najgorih oblika komunikacije vikanje. Sam

in vikanja implicira da nas niko ne razume, pa moramo da povisimo ton. Vikanje na decu ili tinejdere poruuje, "Ne slua me".
159

Don Grej

Kao rezultat, oni jednostavno prestanu da sluaju. Na kraju, dok

viete oni se jednostavno iskljue i ne uju nita.
Vikati i komandovati u isto vreme jo je gore. To znai da oni
nisu dobro uli ta vi elite. Vikanje umanjuje elju dece da ih vi
vodite. Vikanje je najalosnija forma komande, jer slabi vau poziciju kao glavnog u odnosu. Samo kada deca jasno uju jednostavnu poruku od koje ne odstupate, prestaju da pruaju otpor i
doputaju da im budete voa.
Kada viete, prestajete da komandujete i poinjete da zahtevate. Vikanje sadri prikrivenu pretnju "Bolje bi ti bilo da slua
ili...". Ova vrsta pretnje znai da zahtevate njihovu poslunost.
Iako je zahtev potkrepljen kaznom imao uspeha u vekovima koji
su za nama, njegova mo ne moe se odrati u slobodnom
drutvu. Ako elite da vaa deca pronau slobodu u ivotu kako
bi ostvarila svoje snove, dajte im slobodu da pokau saradnju. Nemojte je zahtevati, naredite im.
NEKA VAM KOMANDE BUDU POZITIVNE

Iako je uvek najbolje upotrebljavati jasne i pozitivne pojmove za

komande, esto kada ste spremni na zapovedanje prva stvar koju
izgovorite je negativna. Ukoliko se ovo desi, postarajte se da
posle vaeg negativnog zahteva usledi pozitivna komanda. Ovo
su neki od primera negativnih zahteva, negativnih komandi i odgovarajuih pozitivnih komandi. Iako su negativne komande
mnogo bolje nego negativni zahtevi, pozitivne komande su najbolje. Pogledajmo nekoliko primera.
Negativni zahtev

Negativna komanda

Pozitivna komanda

Ne udaraj svoju
sestru.

Hou da prestane
da udara svoju
sestru.

Hou da bude
dobar prema svojoj
sestri.

Prestani sa priom.

Hou da prestane
sa priom.

Hou da bude tii.

160

Prestani da se
izmotava i pospremi
svoju sobu.
Ne razgovaraj tako.

Obuci jaknu.

Deca Su iz Raja

Hou da prestane da Hou da odmah

se zavitlava i da
spremi svoju sobu.
pospremi svoju sobu.
Hou da pokae
Ne elim da tako
potovanje i kae
razgovara.
lepe stvari.
Hou da prestane
da mi odgovara.

Hou da saraduje sa
mnom i da obue
jaknu.

Hou da prestane da elim da odmah

igra karte i da ode opere zube.
da opere zube.
Ako ponete sa zahtevom ili negativnom komandom iz navike, nastavite i zavrite sa pozitivnom komandom. Na primer,
moete rei "Ne elim da udara brata. elim da bude dobar".
Jednom kada ste ustanovili pozitivne izjave, nemojte skretati sa
tog puta. Ako vae dete nastavi da prua otpor, ponovite pozitivne izjave. Pogledajmo ove primere:
Bolje da me slua
ili...

RODITELJ: Da li bi sklonio svoju odeu?

DETE: Neu. Mnogo sam umoran. Uradiu to sutra.
RODITELJ: Znam da si umoran i da hoe da to uradi sutra.
Ja elim da to uradi sada.
DETE: Ali, mnogo sam umoran.
RODITELJ: Ako skloni svoju odeu imaemo vremena da
proitamo tri prie.
DETE: Ne zanimaju me, samo hou da idem na spavanje.
RODITELJ: Hou da to odmah uradi. Hou da odmah pokupi svoje stvari. Diskusija je zavrena.
DETE: Ti si zao.
RODITELJ: Hou da odmah skloni svoje stvari.
DETE: Mrzim te.
RODITELJ: Hou da odmah skloni svoje stvari.
DETE: (ustajui da skloni stvari) Ne mogu da verujem da si
tako zao.
161

Don Grej

Kada vidite da dete poinje da se ponaa u skladu sa vaim

eljama, ostavite ga na miru par minuta ili ga bez reci posmatrajte. Zatim se vratite i zahvalite mu se prijateljski, jasno mu
stavljajui do znanja, tonom glasa, da ne prezate da povremno
budete strogi. Iako morate da se dobro namuite, deca ne treba
da oseaju da ste nezahvalni, jer na kraju su odgovorili vaim zahtevima.
Mnogi roditelji nee ceniti to to su deca uradila ako su morali
da koriste zapovedni ton da bi to dobili. Taj stav podsea na stav
ene koja ne misli da je njen suprug zasluan za neto lepo samo
zato stoje ona to od njega traila. Roditelji uvek moraju da znaju
da se deca trude i kad god neto pozitivno urade moramo to ceniti
i uvaavati.
Na ovom primeru, roditelj bi tada ili sledeeg jutra mogao da
kae, "Znam da si bio jako umoran. Zahvalan sam ti to si pokazao elju za saradnjom." Kada im ne uzimate za zlo otpor koji pokazuju nee nastaviti da vam protivuree time to ne uvaavaju
vae zahteve.
Kada im ne zamerate, ni
oni vama nee zamerati.

Neki roditelji se plae da ih deca nee voleti ako im budu ovako komandovali. Ne postoji nita dalje od istine. Deci je potreban
vrst, ali brian roditelj. Potreban im je roditelj da ih motivie na
ovakav nain. Malo e gunati, ali e se vrlo brzo vratiti na staro
miljenje. Jedna od poruka pozitivnog vaspitanja jeste da je u
redu rei ne, ali uvek moramo da znamo da su mama i tata glavni.
Naglaavanje autoriteta kroz ovakve naredbe, roditelju vraa
kontrolu nad detetom.
U primeru koji smo objasnili, u stvari je re o sukobu volja.
Ukoliko budete uporni u ponavljanju komandi i izbegnete diskusije ili rasprave, vi ste pobedili. Kada jednom pobedite u par bitaka, vae dete bie kooperativnije. Fini roditelji obino se plae da
162

Deca Su iz Raja

izgledaju zli, ali ovo je neophodno. Vi niste zli na nain koji nije
brian. Samo demonstrirate da stojite iza onoga to ste rekli.
ZAPOVEDAJTE ALI NE OBJANJAVAJTE

Pored korienja suvie emocija, druga uobiajena greka koju

roditelji prave jeste da svoje naredbe pravdaju objanjenjima.
Ako dete pita tonom koji ne trai pravdanje, nije zgoreg objasniti
zato elite da se neto uradi, ali ako pita na nain koji provocira
diskusiju, stavite mu do znanja da ete o tome priati kasnije. Ako
nemate vremena, jednostavno recite, "Moemo o tome priati
kasnije, ali sada hou da prestane da udara svog brata. Hou da
se lepo slaete."
Davati opravdanje znai odustajati od svoje komande. Da
deca umeju da shvate razliku izmeu dobrog i loeg ne biste im
trebali vi da ih usmerite. Kada ste na istom nivou sa nekim ko je
razuman, razum je reenje. Deca ne razviju kapacitet da razumno
rezonuju do svoje devete godine, i nisu na jednakom nivou sa
odraslima sve dok ne napuste roditeljski dom, negde oko osamnaeste godine.
Obrazlagati znai odustati od naredbe.

Deca imaju latentnu sposobnost da znaju ta je dobro a ta

loe, ali ona se budi u odgovoru na vae zahteve a ne na vae pridike. Kada zamolite malo dete da prestane da udara brata i zatim
mu to naredite sa "ja elim" izjavama, ono e pozitivno odgovoriti: Kada vidi osmeh na vaem licu, jer je uradio ono to ste od njega traili, tada poinje da ui staje dobro a ta loe u ponaanju.
Deca ue ta je dobro a ta loe iz njihovog odgovora
na vae zahteve a ne iz vaih pridika.

163

Don Grej

Jednom kada ponete da nareujete, izbegavajte citiranje

pravila ili razloga koji e podrati komandu. Kada roditelj pone
da ponavlja komandu, vreme za pregovaranje je isteklo. Deca
imaju prava da preispituju i da razgovaraju tokom prva tri koraka, ali kada jednom neto naredite, sa pregovorima je zavreno.
Vaa mo slabi ako razgovor skrene na diskusiju o tome ta dete
nije uinilo. Dete i dalje ima pravo da prua otpor, ali vi ste ovoga
puta glavni. Kako budete insistirali na komandi, dete e automatski da se prikloni vaem vienju stvari.
Kada oblikujete naredbu, jedini razlog da dete pozitivno odgovori na va zahtevjeste to to vi to od njega oekujete. Ako im niste
dali priliku da prue otpor, onda jednostavno od njih zahtevate da
budu posluni a ne kooperativni. Duboko u sri svakog deteta najjaa pokretaka snaga je elja da udovolji i sarauje sa roditeljima.
Deca se raaju spremna da slede naa uputstva; moramo im
stoga pruiti ansu. elja da udovolje i sarauju sa roditeljima osnovna je direktiva koju deca imaju. Time to izraavamo nau
volju, u krajnjem sluaju, budimo i njihovu volju. Izraavajui
svoj otpor naoj volji, njihova najdublja volja da slede nae
vodstvo iznie, i ona poputaju.
Time to emo prvo zamoliti, a onda sasluati razloge opiranja, pre no to se deca povinuju naoj volji, ne znai da se dete automatski i slepo pokorilo naoj volji, ve daje ono prilagodilo svoju
volju osnovnoj smernici - da prati nae vodstvo i da nas usrei.
Deci ne trebaju razlozi. Umesto toga treba im snano vodstvo. Treba ih podseati da oni nemaju kontrolu u odnosu roditelj-dete, ve da je imate vi. Pokuavajui da im objasnite ta je
dobro a ta loe kada se opiru, samo slabite mo da kontrolu
zadrite. ak i sa tinejderima koji su sposobni za rezonovanje i
apstraktno razmiljanje, razlog zbog koga bi trebalo da pokau
saradnju jeste taj to ste vi roditelj i vi to od njih traite.

164

Deca Su iz Raja

NAREIVANJE TINEJDERIMA

Seam se kada sam prvi put osetio mo naredbe. Pre nego to sam
postao roditelj, predavao sam na raznim radionicama za decu
razvedenih roditelja. Mnoga od ove dece bila su neposluna i nisu
potovala nikakva pravila, to su i bili razlozi zbog kojih su ih roditelji poslali da pohaaju moje radionice.
Jednom prilikom, najstarije dete u grupi koje je imalo oko
etrnaest godina, pokazivalo je jak otpor na moje zahteve. Nastavio sam time to sam ga poslao u susednu sobu na tajm-aut. On se
opirao i rekao, "ta e da uradi ako ne odem?"
Iako tada nisam znao razliite vetine pozitivnog vaspitanja,
shvatio sam da bi pretnja kanjavanjem bila neuspena. Poto je
likovao i gledao u mene, shvatio sam da ta god bih rekao odgovor bi bio, "Pa ta?"
Poto je esto bio kanjavan, kazna mu ne bi mnogo znaila.
Postao je ravnoduan i bio je otporan na kazne. Takoe je bio
mnogo krupniji od mene. Nisam znao ta drugo da uradim, ve
sam ga samo gledao u oi i nastavio da nareujem jasnim i vrstim
glasom, "elim da ode u drugu sobu i uzme pauzu od petnaest
minuta." Naa konverzacija se nastavila ovako:
TINEJDER :

A ta ako neu?
JA: elim da ode u drugu sobu na tajm-aut od petnaest
minuta.
TINEJDER :
Ne moe me naterati.
JA: elim da ode u drugu sobu na tajm-aut od
minuta. petnaest
TINEJDER :
JA: elim da Ti si slabi, ne moe me naterati.
minuta. ode u drugu sobu na tajm-aut od
TINEJDER:
JA: elim da petnaest
minuta.
Sa e da uradi ako neu?
ode u drugu sobu na tajm-aut od petnaest
165

Don Grej

Na licu mu je bio izraz gaenja, ali ustao je i otiao u drugu

sobu.
Posle petnaest minuta, otiao sam u drugu sobu i na prijateljski nain rekao, "Ako eli da nam se pridrui, bie dobrodoao,
ali ako ti treba vie vremena potpuno te razumem."
Tiho je klimao glavom kao da e razmisliti o tome. Na prijateljski nain sam izaao iz sobe a posle par minuta on se vratio i
pridruio grupi. Ovo iskustvo posluilo je kao sjajna priprema u
bavljenju neizbenim otporom sa kojim sam se susretao kod moje
dece.
Mogli ste da primetite da sam kojim sluajem reagovao na
njegove komentare ili odgovorio na bilo koje od njegovih pitanja,
moj a pozicija bi oslabila. Svako dete, dok ne bude spremno da napusti kuu, treba roditelje koji e naglaavati svoj autoritet. Kada
smo suoeni sa odraslom osobom koja brine o nama i daje nam
jasne komande, ak i dete koje ne potuje pravila na kraju e popustiti i prilagoditi se.

RAZLOZI l OTPOR

Kada se deca opiru odlasku u krevet, objanjavanje ne pomae.

Time to ete im rei daje kasno i da im je potreban san, neete ih
pridobiti na vau stranu niti ete ih neto nauiti. Ako dete pita
zato na nain koji ne izaziva svau, objanjenja su korisna, ali su
kontraproduktivna onda kada dete prua otpor. Jedini razlog
zbog kojeg neto treba da urade jeste taj to ste vi roditelj. Seam
se kada sam za suprugu kupio majicu sa duhovitom porukom,
"Zbog toga to sam roditelj, eto zato."

"Zbog toga to sam roditelj, eto zato"

najbolji je odgovor deci kad se
opiru komandi.

166

Deca Su iz Raj'a

Tinejderi imaju sposobnost da roditelje dovedu do ivice nerava. Preispitivae i pokazae neslaganje sa svakom naredbom
roditelja. Roditelji tada pokuavaju da budu razumni i gube. Deca i tinejderi stalno pitaju zato, ali svakog puta kada odgovorite
postajete slabiji. Sa svakim odogovorm, sve ste dalje i dalje od
prave moi. Dovoljno je samo da nastave da postavljaju pitanja i
vi ste izgubljeni.
Pogledajmo jedan primer. Katarina eli da gleda TV, a njena
majka eli da ona uradi domai.
MAJKA: Katarina, iskljui TV.
KATARINA: Zato?

MAJKA: Potrebno ti je vie vremena da uradi domai

zadatak.
KATARINA: Nemam domai zadatak danas. MAJKA: Ali
ima drugih stvari koje treba da uradi na koje
eka do poslednjeg minuta a onda se ali kako ima
puno domaih zadataka. Ako nema domai zadatak,
ovo je idealno vreme da se posveti tim stvarima kako
ih ne bi radila u poslednji as. KATARINA: Uradila
sam sve to mogu. Ne mogu sada nita
vie da uradim dok se ne razviju slike a to e biti tek za
nekoliko dana.
MAJKA: Ipak, previe si gledala televiziju.
KATARINA: Nisam.
MAJKA: Jesi, sedi ovde itavo popodne. KATARINA: Ti
nisi ni bila tu da bi to znala. Tek to si se
vratila. MAJKA: Da, a ti si gledala televiziju i pre
nego to sam
otila.
KATARINA: Ali nisam gledala televiziju sve vreme.
MAJKA: Mnogo gledanja televizije nije dobro za tebe.
Trebalo bi da si napolju. Divan je dan. KATARINA:
Ne elim da idem napolje. Bole me noge od
fizikog danas.
167

Don Grej

MAJKA: Sluaj gospoice, bolje bi ti bilo da me slua.

Ubudue nee gledati televiziju ako ne bude dobra.
KATARINA: Ti si nepotena i nepravedna.
MAJKA: Malo ti fali da ti zabranim da gleda televiziju.
KATARINA: Ba me briga.
MAJKA : Onda u redu. Dve nedelje nema gledanja
televizije.
Ove vrste svaa i prepirki mogu se izbei ako roditelji ne skrenu sa puta ubeujui svoju dccu ili tinejdere u merila onoga to
govore. Ako su deca ili tinejderi prijemivi vaim idejama, situacija je drugaija, ali ako se opiru vaim zahtevima nastavie da se
protive i vaim idejama iako one nisu loe.
Sledi primer majke koja koristei tehnike pozitivnog vaspitanja moe da izbegne svau ili raspravu sa svojim tinejderom.
BOUI NAIN NAREDBE
Korak 1: Zamolite (ne nareujte)
MAJKA: Katarina, da li bi iskljuila televizor?
KATARINA: Zato? Ovo je odlian film.
MAJKA: ta je to?
KATARINA: erlok Holms.
MAJKA: To je zaista dobar film (pauza) ali elim da
iskljui TV. U poslednje vreme mnogo gleda
televiziju i stvarno elim da radi neto drugo.
KATARINA: Kao ta? MAJKA: Moe da radi domai
zadatak ili da uiva u
lepom danu. KATARINA: Ne elim. Hou da
gledam film, a ti me
ometa.

168

Deca Su iz Raja

Korak 2: Sasluajte i odreagujte (ne pridikujte)

MAJKA: Shvatam da hoe da gleda film i da ne radi

domai, a nee ni da ide napolje (pauza), ali elim da
radi neto drugo i da ugasi televizor.

K A TA R IN A
: N eu.

MAJKA: Ovo e te razoarati, ali elim da radi neto

drugo.
KATARINA: Ali, propustiu kraj filma.
MAJKA: Kladim se da e ga opet prikazati uskoro.
KATARINA
: Nee.

Korak 3: Nagrada (ne kazna)

MAJKA: Ako iskljui televizor vodicu te u bioskop sutra.

KATARINA: Ne zanima me bioskop. Samo elim da gledam
film.
Korak 4: Naredbe (ne objanjavajte i ne uznemiravajte se )

MAJKA: Hou da ugasi televizor. KATARINA:

Ali, nemam nita drugo da radim. MAJKA: Hou
da ugasi televizor.
Kerol ustaje i gasi televizor. Izjuri besna iz sobe. Posle petnaest minuta vraa se kao da se nita nije dogodilo i pita majku da
li bi igrala karte. Njena majka se slae. Ne spominje se svaa koja
se odigrala. Sve je oproteno i zaboravljeno.
P O V E A N JE SA R A D N JE
Rezultat korienja pozitivnog vaspitanja jeste da e vae dete
postati spremnije na saradnju u budunosti, umesto da kao rezultat svaa, rasprava i kazni prui uveani otpor koji postepeno
prerasta u nezdravo odbijanje, odbojnost i neslaganje. Kada deci
nareujete koristei emocije, logiku, objanjenja, argumente ili
169

Don Grej

pretnje, slabite vau poziciju i pojaavate njihov otpor na due

staze.
Kada steknete praksu u korienju prva etiri koraka pozitivnog vaspitanja, vremenom jedino to ete morati da uradite jeste
da zamolite decu, a ona e uglavnom pokazivati volju za saradnjom. Neizbeno, doi e vreme kada e vam opet trebati sve
etiri vetine. to ih vie budete koristili, bie vam lake. Ove
vetine ne samo da stvaraju saradnju, ve postaju jasni i odluni
putevi u gajenju onog najboljeg u svakom detetu.
Ukoliko vam izgleda da je to veliki posao, to je samo zbog
toga to je re o neem novom. Uenje svake nove vetine moe
da izgleda kao daje preteko, ali uz malo prakse postaje lako i primenjuje sa automatski. Podizanje dece nikad nije lako, bez obzira
kakvo je dete. Pozitivno vaspitanje nije nita tee. Na due staze,
efikasnije je i donosi vie ispunjenja.
Biti roditelj je zanimanje ispunjeno talasima izazova. Moemo ploviti na talasima ili nas mogu baciti na stenje. Nareivanje
deci moe da izgleda kao teak posao roditeljima meke ruke, ali
nareivanje je jasna i pozitivna alternativa praksi koja uz pretnje i
nametanje oseaja krivice tera decu da budu posluna.
KAKO DA IZABEREMO PRAVE BITKE

Pre no to upotrebite nareenje, uzmite u obzir temperament deteta.

Oseajnoj deci treba vie pomoi. Umesto da zahtevate od
oseajnog deteta da pospremi sobu, zamolite ga da vam se pridrui i da vam pomogne u spremanju. Time to ete stvari raditi
zajedno, ono e vremenom postati nezavisnije. Posle naredbe da
vam pomognu da pospremite njihovu sobu, jednostavno ponite
sa spremanjem.
Radoznala deca mogu pomisliti da je spremanje sobe velika
obaveza i mogu da osete potrebu da rade neto drugo to je lake i
to oduzima manje vremena. Roditelji ovoj deci moraju pruiti
priliku da lako zamene jednu stvar drugom. Zapamtite da su kao
170

Deca Su iz Raja

leptiri i da im je neophodno da se stalno kreu s jednog na drugo

mesto.
Pre no to izdaju naredbu radoznalom detetu, roditelji prvo
moraju dete da preusmere. Kada nisu voljna da pospreme sobu,
pokuajte da ih usmerite da spreme jednu stvar i onda nastavite
dalje. Nekada je dovoljno da urade samo par stvari, a vi uradite
ostalo. S vremenom elee da urade vie, ali za to e trebati dosta
vremena.
Prijemivoj deci uglavnom nisu potrebne naredbe da bi neto
uradila. Ona se vie prilagoavaju volji roditelja. Ukoliko se opiru, razlog moe da bude u tome to roditelj trai od njih promenu
na koju se ona nisu dovoljno pripremila. Kada se pripreme kako
treba, bie spremnija na saradnju.
Roditelji prijemive dece moraju da pokau vie razumevanja prema detetovoj potrebi za ritmom i ponavljanjem. Ova
deca ne odgovaraju pozitivno na nagle promene, prekide ili naredbe.
Aktivna deca najbolje odgovaraju na naredbe, ali u privatnosti svog doma. Odvojite ih u stranu ili ih odvedite u drugu sobu i
naredite im da sarauju. Ona se ponose time to uvek urade pravu stvar, time to imaju kontrolu i stoga mogu bespotrebno postati odbrambeno raspoloena ili lako uvredljiva ako im nareujete
pred drugima.

171

8
Nove Vetine za
Zadravanje Kontrole

Kada se dete protivi ili prua otpor roditeljskoj kontroli, umesto

da njegovo ponaanje okarakterie kao dobro ili loe, pozitivno
vaspitanje jednostavno priznaje da je dete koje se buni van kontrole - van roditeljske kontrole. Umesto osude, kanjavanja ili
pridika, sve to treba da uradite jeste da dete vratite pod kontrolu. Kada su deca van kontrole, od roditelja se zahteva da sprei
njihovo dalje opiranje roditeljskoj kontroli.
Svrha tajm-auta nije pretnja ili kanjavanje deteta. To je jednostavno nain na koji deca osete da su opet pod roditeljskom
kontrolom. Deci je potrebno da preispitaju ogranienja, da se sa
njima suoe da bi dobila odobravanje i da bi ponovo uspostavila
saradnju.
Bog je decu napravio da budu mala tako da bismo
mi, roditelji, mosli, u situacijama kada su van kontrole,
da ih pokupimo i smestimo na tajm-aut.

Kada se deca ne ponaaju kako mi oekujemo, esto je razlog

tome to to su zaboravili da su mama i tata glavni i da ele da ih
deca sluaju. Kada su deca van roditeljske kontrole, prekinula su
vezu sa prirodnom sposobnou i eljom za saradnjom. Kada
deca ne dobijaju ono to im je potrebno da bi osetila svoju prirod172

Deca Su iz Raja

nu elju za saradnjom, na kraju se veza izmeu roditelja i deteta

prekida i deca su van kontrole. Deci treba pravilno usmeravanje.
Kada prestanu da oseaju potrebu da se usmeravaju, otrgnu se
kontroli.
Pod stresom deca su van kontrole, kao
kola u punoj brzini bez vozaa.

Kada roditelji izgube kontakt sa detetovom eljom da saraduje i ponu da zahtevaju poslunost, deca automatski izgube
elju i volju za saradnjom. Roditelj koji je pod stresom i van kontrole, brzo natera dete da se osea isto tako. U skladu s tim, dete
koje je pod stresom i van kontrole, moe da natera roditelja da izgubi kontrolu osim ako roditelj ne zna kako da uspostavi i odri
kontrolu nad detetom, sobom i itavom situacijom, s
POTREBA ZA TAJM-AUTOM

Ovim novim sredstvima za stvaranje saradnje, roditelji mogu da

zadre kontrolu nad sobom to zauzvrat pomae deci da zadre
kontrolu. Meutim, neka deca stalno gube kontrolu, a pozitivno
vaspitanje je spremno da se sa time pozabavi. Skoro svoj deci treba tajm-aut da bi nauili kako da povrate kontrolu kada emocije
ponu da prevladavaju.
Tajm-aut je potreban da bi se povratila
kontrola kada emocije prevladaju.

ak i mnogi odrasli pod stresom ne znaju kako da se nose sa

oseanjima. Ne moemo oekivati da deca to znaju. Uei hiljade
odraslih da savladaju svoja oseanja, otkrio sam mnoge vetine za
stvaranje saradnje. Kada je roditelj odbojan, nervozan, depresivan, ravnoduan, zbunjen ili preplavljen oseajem krivice, odgo173

Don Grej

vor treba da potrai u sebi i da se suoi sa negativnim emocijama.

Jedan odjjavnih razloga to postoji mnogo nasiljajuporodici
jeste~ne3otatak emotivne,, kontrole.TtJ"sT6bodnom drutvu,
neizbeno je da oseanja postaju bogatija kada nailaze na
podrku, prihvatanje i odobravanje a nasilna kada podrke, prihvatanja i odobravanja nema. Prva vetina razreenja konflikta u
nekoj vezi i kraj nasilju jeste prihvatanje injenice da je vreme da
se glave ohlade - vreme je za tajm-aut.
U slobodnom drutvu, neizbeno je da oseanja postaju
bogatija kada imaju podrku, u a nasilna kada je nemaju.

Odrasli koji izgube kontrolu, ponaaju se nasilno prvenstveno zbog toga to nikad nisu nauili da uzmu tajm-aut i da daju
oduka svojim negativnim emocijama. Ova osnovna sposobnost
neophodna je deci, tinejderima i odraslima. Razlika izmeu deteta i odraslog oveka je ta to bi mudri, odrasli ovek trebalo da
zna kada da uzme tajm-aut, a dete to ne zna. Deca od devet godina, koja su odgajana uz sistem tajm-auta, automatski e poeti
sama da ga primenjuju kad god su pod stresom, ili kad su
svaalaki raspoloena. To nije teka vetina, ali zahteva praksu.
Ponekad je razlog to tajm-aut uspeva taj to roditelje uverava da imaju kontrolu. Kada roditelj pone da osea da nema kontrolu, i dete pone da gubi kontrolu. Kontrola je sr onoga to
dete eli. Nervozan, zahtevan roditelj lako moe da izvede dete
van kor\trole7TaJm-auti ne samo da vraaju kontrolu detetu, ve
pomau i roditelju.
Nervozan, zahtevan roditelj lako moe
da izvede dete van kontrole.

Kada dete ne pokazuje elju za saradnjom, ak ni posle naredbe, vreme je za pauzu. U tom momentu, tajm-aut je prilika da
se dete izduva i isprazni nagomilani bes. Deca moraju da osete ot174

Deca Su iz Raja

por prema ogranienjima i zabranama. Moraju da se odupru

ogranienjima i da prue otpor. Ovo opiranje detetu pomae da
izgradi zdrav oseaj svoje linosti. Na kraju izniu pozitivne karakteristike svakog deteta. Ali, prvo moraju da izau na povrinu
negativne emocije otpora.
Otpor ogranienjima pomae deci da dozive razne slojeve
oseanja koja lee ispod njihovog otpora, prezira, odbojnosti i
protivljenja. Oslobaamo se otpora kada moemo da osetimo i
da se oslobodimo tri negativne emocije - ljutnje, tuge i straha. Na
slian nain odrasli ljudi mogu da se~^sTor5o3e~~negatlvnog
oseanja neprihvatanja, krivice, samosaaljenja kada tokom
tajm-auta istrae, osete i oslobode se ovih emocija.
KAKO SE OSLOBODITI NEGATIVNIH EMOCIJA

Kada se dete stalno protivi i ne odgovra na etiri koraka uspostavljanja saradnje (poglavlje 7) zahteva se peti korak. Slanje deteta u sobu zaista pomae detetu da postane svesno dubljih nivoa
svojih emocija. Proivljavajui tri dublja nivoa besa, tuge i straha
dete se oslobaa tih negativnih emocija.
Pauze dozvoljavaju detetu da kao prvo oseti bes i frustraciju.
Posle izvesnog vremena dete e osetiti ranjivost i strahove. Za nekoliko minuta ela ova drama e nestati, a dete e udesno biti
vraeno pod kontrolu.
Za par minuta u toku tajm-auta,
ela emotivna drama nestaje.

Tokom tajm-auta, preivljavajui pre svega primarne emocije

koje su potisnute, deca se vraaju oseanju svojih potreba. Pre
pauze, deca su van kontrole, jer su maliani zaboravili svoju potrebu za brinim smernicama i svoju elju za saradnjom.
Poslati decu na tajm-aut, znai dati im priliku da se opiru
onome to ste vi zahtevali. Onda se desi preokret i ona poinju da
175

Don Grej

oseaju svoje emocije. Umesto da samo emotivno reaguju, zapravo poinju da "oseaju" svoje emocije. Akt suprotstavljanja tokom tajm-auta zapravo pojaava njihovu sposobnost da osete.
Ovaj poveani uvid u ono to oseaju poinje da izraava njihovu
potrebu za roditeljskom ljubavlju, razumevanjem, podrkom i
smernicama. Kako oseaju potrebu da budu voljeni, njihova volja
za saradnjom se opet budi.
Deca su iz raja. Raaju se sa eljom da udovolje svojim roditeljima da bi dobili ono to im je potrebno. Potrebni su im ljubav i
podrka da bi preiveli, tako da se raaju sa spremnou da
sarauju i udovolje da bi dobili ljubav. Ova zdrava elja aktivira se
uvek kada dete oseti povezanost sa svojim emocijama. Poveati
svest dece o njihovim oseanjima izvlai na povrinu njihovu potrebu za ljubavlju i podrkom koja zatim budi elju da udovolje i
sarauju.
Nekada se ovi nivoi oseanja javljaju kada se dete opire
naem zahtevu za saradnjom. U drugim situacijama, kada deca
ne dobijaju ono to im je potrebno ili kada im se ivot ini suvie
stresnim, bie im potrebno vie pauza da oseaju i da se kreu
kroz tri nivoa emocionalnog otpora: ljutnju, tugu i strah.
IDEALAN TAJM-AUT

Idealan tajm-aut postignut je kada roditelj zatvori dete u sobu i

zatvori vrata. Prirodni je oblik otpora to to e dete eleti da
izae. Zapamtite, deca treba da se protive. Zakljuavanje vrata i
ostavljanje deteta, stvara oseanja naputenosti. Veoma je vano
za neku decu, naroito u ranim iskustvima tajm-auta, da budete
sa druge strane vrata. Posle mnotva tajm-auta, deca nee pokuavati da izau.
Vreme koje je potrebno uglavnom ne premauje jedan minut
pomnoen sa godinama deteta. etvorogodinjaku treba pauza
od etri minuta, estogodinjaku est minuta itd. Kada roditelji
po prvi put uju za tajm-aut, ne mogu da veruju da e i sa njihovom decom pokazati dobre rezultate, ali nisu u pravu. Efikasan je
kod svih uzrasta poevi od dece stare dve godine.
176

Deca Su iz Raja

Posle etrnaeste godine, pauze su retko potrebne. Ako ih

niste vaspitali tokom godina velikim brojem tajm-auta, tinejderima e biti potreban naroito u onim trenucima kada ne
pokazuju potovanje ili ne sluaju vae naredbe.
Pogledajmo ta se deava u idealnoj pauzi etvorogodinjaka.
Isprva, on se protivi i moda ete morati da ga odnesete u sobu.
To moe biti njegova ili bilo koja druga soba. Potom e se naljutiti, besnee i pokuae da izae. Posle, otprilike, dva minuta, prestae da pokuava da izae i predae se ogranienjima i poee da
plae. Posle jo jednog minuta, poee da osea ranjivost i strah.
U toj fazi, moe se desiti da proturi prsti ispod vrata i moli da
izae, govorei, "Molim te, pusti me napolje."
Na ovom koraku nije zgoreg uveriti ga da mu je ostao jo
samo jedan minut i da e ubrzo biti puten. U sutini nije izlino
pruati im sigurnost sve vreme dok su na tajm-autu. Moete im
ponavljati da ne idete nigde i da ste sa druge strane vrata, a da e
oni uskoro moi da izau.
OBJANJENJE TERMINA TAJM-AUT

Kada deca pitaju zato moraju da imaju tajm-aut, jednostavan odgovor je: "Kada smo van kontrole, treba nam tajm-aut".
Niti je tano, niti je korisno rei im da detetu treba vreme da razmisli o onome to je uradilo. Razmiljati tokom pauze nije potrebno. Sve stoje neophodno jeste da dete oseti emocije koje isplivavaju i automatski se vraa pod kontrolu.
Deca ne treba da razmiljaju o tome ta su pogreila. Kada se
roditelji preterano usmere na dobro i loe, deca jedino naue da
oseaju krivicu. Bolji pristup je da jednostavno zatraite
odreenu vrstu ponaanja i saradnju. Kad deca sarauju, automatski ue ta je dobro a ta loe; nema potrebe da im se govori
kako su dobri ili loi.
Kad deca sarauju, automatski ue ta je dobro a ta loe.

177

Don Grej

Tajm-aut zamenjuje kaznu. Pauza povezuje dete sa oseanjima i eljom za saradnjom, ali na potpuno drugaiji nain. Kada su
deca kanjena, kanjavaju druge kada su van kontrole. Deca koja
stalno imaju tajm-aute ne kanjavaju druge ili sebe da bi zadrala
kontrolu.
Tajm-auti zamenjuju zastarele potrebe za
kanjavanjem dece.

Odrasli koji su kao deca bili kanjavani nastavljaju da kanjavaju sebe i druge. Odrasli koji nisu bili esto kanjavani imaju jai
oseaj individualnosti, svojih vrednosti i mnogo su uspeniji da
prue i drugima i sebi ono to im je potrebno.
Sa redovnim tajm-autima, deca naue da kontroliu svoja
oseanja. Kada ih neumitni vetrovi ivota nateraju da izgube kontrolu, automatski primenjuju tajm-aut, prazne svoja negativna
oseanja i vraaju se sebi. Postaju briniji, sreniji, smireniji i samopouzdaniji, i prirodno motivisani da sarauju pre nego da zahtevaju, potine se ili da manipuliu drugima.
ETIRI UOBIAJENE GREKE

Mnogi roditelji misle da pravilno koriste tajm-aut i ale se na njegovu neefikasnost. Tajm-aut pokazuje dobre rezultate, ali mora
se pravilno primenjivati. Ovo su etiri uobiajene greke koje roditelji prave:
1. Koriste samo tajm-aut.
2. Ne koriste dovoljno tajm-auta.

3. Oekuju da njihova deca samo mirno sede.

4. Koriste tajm-aut kao kaznu.
Ako postavite prave parametre tajm-auta, dete e se vratiti
pod vau kontrolu. Jo jednom e se povezati sa svojom unu178

Deca Su iz Raja

tranjom vodeom smernicom da vas prati i da sarauje sa vama.

Istraimo svaku od ove etiri greke malo detaljnije.
1. Isuvie tajm-auta
Praktikovanje tajm-auta, bez drugih vetina pozitivnog vaspitanja, vremenom e smanjiti efikasnost takve pauze. Tajm-aut
mora da se koristi kao poslednje pribeite ili u trenucima kada
nemate vremena da primenjujete ostale korake pozitivnog vaspitanja. Da bi saraivala i cvetala, deca imaju i druge potrebe pored
sueljavanja sa nametnutim ogranienjima.
Tajm-aut treba koristiti kao poslednje pribeite.

Iako je organizmu potreban vitamin C, to nije jedino to mu

je potrebno. Sam vitamin C nee odrati telo u zdravoj formi.
Ukoliko imate manjak vitamina C, a imate dovoljno drugih vitamina koji su vam potrebni, unoenjem vitamina C osetiete momentalno poboljanje zdravlja. Ako jedete hranu bogatu samo vitaminom C i ignoriete druge potrebe, na kraju vitamin C nee
uticati mnogo na vae zdravstveno stanje. Na slian nain, svaki
od pet koraka pozitivnog vaspitanja jednako je vaan za stvaranje
saradnje.
2. Nedovoljno Tajm-auta
Dok se neki roditelji mnogo oslanjaju na pauzu, drugi je ne
koriste dovoljno. Oni se ale na to da njihova deca jednostavno ne
sluaju. Na primer, jedna majka se poalila rekavi: "Zamolila
sam ga da prekine da skae po krevetu, a on se samo nasmejao i
nastavio da skae".
Ovo je jasan znak da ova majka ne praktikuje dovoljno
tajm-auta. Pauza prua kontrolu roditelju. Ako se dete smeje i
ignorie vas, jasno je daje ovo dete van kontrole i da mu treba vie
179

Don Grej

tajm-auta. Ovaj roditelj mora dete da zatvori u sobu i da praktikuje tajm-aute.

Ako se dete smeje i ignorie vas,
jasno je da je van kontrole.

Neki roditelji zakljue da tajm-aut ne pomae, jer je sledeeg

dana dete opet van kontrole. Ovi roditelji grekom pomisle: ukoliko je tajm-aut uspean, dete e uvek saraivati i vie se nee opirati. Tajm-aut ne slama volju deteta i ne stvara poslunost. Jaa
volju, ali neguje i elju za saradnjom.
Deca e uvek biti deca i uvek e biti van kontrole. Ako se ponavlja potreba za tajm-autom, ne znai da je tajm-aut neuspean.
Aktivna deca a deaci posebno, imaju potrebu za vie tajm-auta.
Ako je vaem detetu potrebno vie pauza ne znai da neto nije u
redu sa njim ili vaim roditeljskim pristupom. To je jednostavno
ono to je vaem detetu potrebno u tom uzrastu. Ne postoji
odreen broj tajm-auta. Moe ih biti dva u jednom danu, mesecu
ili godini. Svako dete je posebno.
Ako je vaem detetu potrebno vie tajm-auta
to ne znai da neto nije u redu sa njim
ili sa vaim roditeljskim pristupom.

Roditelji meke ruke koriste tajm-aute, ali nedovoljno. Umesto da narede odreenu aktivnost, prilagoavaju se i deci suvie
poputaju. Ne mogu da podnesu da uju pla deteta, tako da po
navici udovoljavaju njegovim eljama.
Njihovo dete moe tako snano da se suprotstavi pauzi, da bi
oni sve uradili samo da izbegnu konfrontaciju, ak iako to znai
predaju roditelja i ispunjavanje detetove volje. Kada deca postanu isuvie zahtevna ili zapovedniki raspoloena, ovo je jasan
znak da roditelji nisu zadrali kontrolu adekvatnim brojem
tajm-auta.
180

Deca Su iz Raja

3. Oekujete da vae dete samo mirno sedi

Neki roditelji pogreno shvate itavu svrhu tajm-auta. Oni
oekuju da dete mirno sedi i da se smiri. Umesto da pauzu primenjuju
emocija,_pvi roditelji ne podravaju oseanje uznemirenosti kod
svoje dece. Govore im, "Ukoliko nastavi da se protivi, smatraemo da tajm-aut poinje tek kad se smiri."
Tajm-aut je uspean ba zbog toga to prua deci priliku da
pokau otpor, ak i vie od toga. Kada zahtevate od dece da prekinu sa nezadovoljstvom i da mirno sede, to nije pravi tajm-aut.
Deca treba da se oseaju slobodno i da pruaju otpor. Njima to i
ne treba da se svia, i svakako ne treba da budu mirni.
Deca treba da se oseaju slobodno i da
pruaju otpor tajm-autu.

Nema nita loe u tome da detetu damo vremena da se smiri.

Ovo je jedan od oblika ponovnog usmeravanja i jedna od vetina
pozitivnog vaspitanja. Ukoliko su deca hiperaktivna i protive se
saradnji, time to e se smiriti sedei u uglu na za to predvienom
mestu, to je u redu. To je slino nainu na koji decu aljemo na
popodnevni odmor kada su uznemirena i kada pruaju otpor
naim zahtevima.
Period smirivanja nije isto to i tajm-auta. U periodu smirivanjaTHeTse preporuuje da ostanu mirna i ak ih moemo nagraditi zato to su iskoristili priliku da se smire. Ovaj period ne
pomae deci da se kreu kroz svoja oseanja. Prvi korak u uenju
kako da savladamo negativna oseanja jeste da ih osetimo i oslobodimo ih se. Kako deca postaju starija (oko devete godine) sposobna su da oseaju i oslobode se negativnih emocija i bez pauze.
Samo smirivanje ne pomae deci
da se kreu kroz svoja oseanja.
181

Don Grej

Roditelj moe rei tinejderu koji je raspoloen za raspravu

"Ovo ne funkcionie. elim da odvoji malo vremena, da ode u
svoju sobi i smiri se. Kasnije moemo da razgovaramo."
Tinejderu je samo potrebno malo vremena da bi se smirio. Iako
lii na tajm-aut, princip je potpuno drugaiji; ovo samo pomae
usmeravanje vaeg tinejdera na drugu aktivnost koja e otkloniti
njegov otpor.
Ukoliko je tinejder pruao otpor, a roditelj je tada upotrebio
naredbu pri emu je tinejder nastavio da protestvuje, onda bi to
bilo vreme za tajm-aut. Tinejder e da odjuri u svoju sobu i da
tresne vratima. U ovakvim situacijama, roditelji treba da obrate
panju da ne koriste reprekusije zbog pokazanog otpora, ve da
samo nastave da komanduju dok dete ne ode u svoju sobu. Kada
tinejder izae, izgledae kao druga osoba.
4. Korienje Tajm-auta Kao Kazne
etvrta greka koju roditelji prave jeste da koriste tajm-aut
kao kaznu. Iako dete moe da oseti da ga pauzom zaista kanjavaju, roditelj mora da obrati panju da ovakvu konotaciju izbegne. Kao to smo ve spomenuli, vaspitanje zasnovano na strahu koristi pretnju kanjavanjem da bi dete odvratilo od loeg
ponaanja. Pretnja tajm-autom lako moe da se zloupotrebi za
kontrolisanje deteta. esto, roditelji upozoravaju decu, "Ako ne
prestane, ii e na tajm-aut". Ovo upozorenje decu e spreiti u
njihovoj nameri isto kao kad bi roditelj rekao, "Ako ne prestane,
rei u to tvom tati im se vrati" ili "Ako ne prestane, udariu te."
Pretnje su vekovima bile uspene, ali u slobodnom drutvu
vaspitanje zasnovano na strahu prosto je kontraproduktivno. to
vie roditelji koriste kaznu, deca e se kasnije vie protiviti. Mnogi
odrasli danas ne mogu da se povezu sa svojim oseanjima i nemaju elju da se povezu sa roditeljima zbog toga to su bili kanjavani.

182

Deca Su iz Raja

ZAGRLITI TATU

Kada sam odrastao, imao sam odlian odnos sa ocem. Kada sam
poeo da predajem seminare o vezama on je bio prvi lan moje
porodice koji im je prisustvovao. Leteo bi iz Kalifornije do Teksasa da bi mi se pridruio. Na ovim seminarima, jedna od vebi bila
je da nauimo_da zagrlimoJjude.
Primetio sarri Ha bih u zagrljaju obino osetio toplinu i bliskost. Ipak, kada bih zagrlio tatu, iako smo imali vezu punu ljubavi
i podrke, osetio bih samo slabanu povezanost. Oseao sam se
kao da nas je razdvajao zid. Mogao sam da zagrlim stranca i da
osetim veu povezanost.
Pitao sam prijatelje koji su zagrlili mog tatu ta su oseali. Oni
su rekli da je prijatan i prijateljski. Oni su oseali vezu, ali ja nisam. Shvatio sam da je ovo proizvod mnogih godina nepovezanosti sa mojom prirodnom eljom da me on usmerava. Ja sam bio
dobro, posluno dete zbog straha od kanjavanja.
Kao odrastao ovek, trebalo mije deset godina samoterapije i
uestvovanja na radionicama da smirim nerazreena oseanja i
ponovo osetim povezanost sa ocem u zagrljaju. Da je poznavao
tehnike pozitivnog vaspitanj, sigurno bi ih koristio, a ja ne bih bio
u situaciji da se bavim nerazreenim emocijama.
PRILAGOAVANJE VOUE
NASPRAM UDOVOLJAVANJA DECI

Nije zloin ako prilagodite svoju volju da biste deci pruili ono to
ele. To prua jasnu i zdravu poruku da roditelji sluaju i ue, i
predstavlja zdravo potovanje, fleksibilnost i prilagodljivost. Prilagoavanje volje prerasta u udovoljavanje deci kada je motivisano eljom da se izbegne sueljavanje. Nije zdravo udovoljiti svim
prohtevima dece.
To e ih razmaziti i napravite od njih zahtevnu decu. Zapamtite, neete ih razmaziti ako im dajete vie; razmaziete ih ako im
183

Don Grej

dajete vie da biste izbegli sukob. Deca moraju stalno da znaju da

roditelji imaju kontroTu.TJ'eca"postaju razmaena samo kada im
roditelji dopuste da ona imaju kontrolu. Razmaena deca nisu
povezana sa svojim oseanjima i potrebom da im roditelj bude
voa.
Zapamtite, neete razmaziti decu ako im
date vie; razmaziete ih ako im dajete vie
da biste izbegli sukob.

Kada dete ne praktikuje tajm-aut, postaje sklono intenzivnim

izlivima besa. To znai da e, kada na kraju ode na tajm-aut, imati
jo vei izliv besa. Vremenom, uz redovan tajm-aut, dete se vraa
u ravnoteu i postaje spremnije za saradnju. Ukoliko ste im isuvie udovoljavali i razmazili svoju decu, ona se opet mogu vratiti
na stare staze samo time to ete im davati tajm-aut. Deca u sutini nisu razmaena, samo su van kontrole.
Posle izvesnog vremena, lako ete osetiti kada vaem detetu
samo treba da se dobro isplae. Plakanje je jedan od najboljih
naina da se oslobodimo stresa i da se oseamo bolje. Kada
dkDivite^ozbiljan gubitak,_tuga je jedno qd_rjresudnihjpseanja za
ponovno prihvatanje svoje linosti. Kada deca iskuse
razoaranja i gubitke, iako nam ove traurne*igledaju male, za
decu su ogromne. Deca takoe imaju potrebu da plau ili da ale,
kao nain da prihvate ogranienja i zabrane koje im ivot
namee.
Nekada je detetu da bi se bolje osealo
potrebno samo da se dobro isplae.

Neki roditelji grekom misle da e povrediti decu ako im dozvole da plau. Bez uvida koje prua pozitivno vaspitanje, grekom
zakljuuju da je ta mera isuvie okrutna. Taj isti roditelj esto e
udariti dete, vikati ili ga kazniti kada nita drugo ne uspeva.
184

Deca Su iz Raja

Tajm-aut koji traje nekoliko minuta ne kodi detetu, ve

pomae da nagomilana oseanja izau na povrinu. Pauzom
izranjaju sve negativne emocije koje moramo da osetimo da bismo ih se oslobodili. Iako deca ne vole tajm-aute, potrebno im je
da se dobro isplau i da se vrate u ravnoteu.
KADA DATI TAJM-AUT

Kada god pretite da ete dati tajm-aut, koristite ga kao pretnju

kanjavanjem. Umesto pretnji treba zaista dati tajm-aut. Najbolji
trenutak za pauzu je onda kada je detetu ve pruena mogunost
da odgovori na vae zahteve. Kada ste ve ponovili naredbu nekoliko puta, a dete nastavlja da joj se opire, onda mu treba tajm-aut.
Pauza u ovom sluaju nije kazna ve potreba deteta. ak iako
tajm-aut dete shvata kao kaznu, sve dok ga ne koristitie u svrhu
kanjavanja, tajm-aut nije kazna.
Ukoliko upozorite decu da ih eka tajm-aut ako nastave da se
protive, koristite ga kao pretnju koja stvara poslunost i zaboravljate mogunost nagraivanja i naredbi da motiviete saradnju.
Ovaj pristup zasnovan na strahu samo slabi vau mo da u
budunosti iskoristite naredbu.
TRI KARTONA l ISPADA IZ IGRE

Posle devete godine ivota, okolnosti se menjaju. Deca su sposobnija da svoje emocije zadre u sebi i tajm-aut im vie nije neophodan. Nauili su da oseaju svoje emocije i da ih se oslobode. U
tom sluaju, detetu se prua mogunost da unutar sebe pronae
sposobnost da se vrati pod kontrolu. Deci se tek posle tri uta kartona daje tajm-aut.
Kada dete prua otpor i ne odgovara na naredbu, roditelj jednostavno moe da kae, "To je prvi uti karton". To znai da mu,
ako uspe da se vrati pod kontrolu i pokae kooperativnost, ne treba tajm-aut. Ukoliko kroz par minuta opet pone da prua otpor,
roditelj jednostavno kae, "Drugi". Ovo znai daje detetu pruena jo jedna ansa za saradnju. Kroz par minuta dete i dalje nastavlja da pokazuje otpor i roditelj kae, "Trei", to znai tajm-aut.
185

Don Grej

Kada ovo objasnite devetogodinjaku, moete stvoriti va sistem znakova. Moete se dogovoriti da umesto "Prvi" samo blago
dotaknete uvo ili moete uspravno podii jedan, dva, a zatim tri
prsta. Jednom kada se naviknete na ovaj prilaz, morate ga se dosledno pridravati. Pre tajm-auta,vaa deca e oekivati da dobiju
ove signale, to je dobro. Da bi se deca sabrala, potrebno im je
dati tri prilike da to uine.
KADATAJM-AUT NE FUNKCIONIE

Neki roditelji na radionicama se ale. "Tajm-aut nema nikakvog

uticaja na mog tinejdera. Ne mogu da doprem do njega. On se
samo nasmeje i ode dalje. Moram mu neto oduzeti da bih ga kaznio." Ovo je samo jedan od primera kako se ponaa tinejder koji
je esto kanjavan u prolosti. Sreom, i posle mnogo godina u
kojima ste koristili strah da motiviete decu, moete poeti da koristite pet poruka i pet koraka pozitivnog vaspitanja. Rezultati e
odmah biti vidljivi.
Na ovom primeru, roditelj mora da pone sa prve etiri
vetine, umesto korienja tajm-auta kao naina za kanjavanje.
Tajm-aut je efikasan - kada se koristi sa ostale etiri vetine. Za
kratko vreme, vae dete bie mnogo spremnije na saradnju.
Sluanje a ne pridikovanje, kao i nagraivanje u cilju motivacije,
mnogo su efikasnije vetine kada su tinejderi u pitanju.
Tajm-auti su uspeni jer stvaraju mogunost da dete pokae
otpor. Neka deca su tako nepovezana sa svojom unutranjom
eljom da udovolje da u poetku ne pruaju nikakav otpor pauzi.
Srena su zbog toga to sede u svojoj sobi i lepe im je da budu
sama nego sa svojim roditeljima. Ova deca su izgubila vezu sa eljom da udovolje i da budu voena. Neka deca jednostavno odustanu od elje da udovolje svojim roditeljima ili oseaju da su mnogo kontrolisana i izmanipulisana, pa ne ele vodstvo roditelja. Ne
smeta im da budu sama i svoj otpor vole da pokau na ovaj nain.
esto, kada se deca protive roditeljima, srena su kad odu u svoju
sobu i ne uznemiravaju se previe.
186

Deca Su iz Raja

U ovom primeru, roditelji moraju da koriste korake jedan,

dva i tri, (pogledajte listu u narednom odeljku) ne bi li potpomogli detetovu prirodnu potrebu da udovolji i da sarauje. Onda e
ovo dete drugaije odgovoriti na tajm-aute i izvui pouku iz njih.
Iako dete izgleda kao da je sreno i da mu tajm-aut ne smeta, i
dalje je u situaciji koja je van njegove kontrole, i stoga je pod
vaom kontrolom. Ako dete voli da bude u svojoj sobi, koristite
drugu sobu gde ne moe da se igra sa svojim igrakama, da pria
telefonom ili da slua muziku.
Bilo bi lepo poslati decu u sobu da se igraju, ali to ne bi bio
tajm-aut. Ako se opiru pauzama, u redu je da se koriste svojim
igrakama ili igricama tokom pauze. Ako su sreni kada imaju
tajm-aut, stavite ih u drugu sobu ili kupatilo.
TA INI USPENIM PET VETINA

Pet vetina pozitivnog vaspitanja danas je uspeno jer je svet drugaiji, a sa njim i naa deca. Mi moramo da prilagodimo svoj roditeljski pristup slobodnom drutvu. U saetku, ove vetine su:
1. Stvoriti saradnju; zamoliti - ne nareivati.
2. Smanjiti otpor i poboljati komunikaciju; sluati i
razumeti - ne popravljati.
3. Poveati motivaciju; nagraivati - ne kanjavati.
4. Naglasiti va autoritet; narediti - ne zahtevati.
5. Zadrati kontrolu; davati tajm-aut - ne batine.

Ovih pet vetina bude elju deteta za saradnjom. Gorivo koje

odrava ovih pet vetina je pet pozitivnih poruka (vidi Uvod). Bez
ovih vetina, ne moemo na najefikasniji nain da sprovedemo
pet poruka u delo, ali ba tih pet poruka su ono to ini uspenim
vetine. Pet vetina i pet poruka su interaktivne i meuzavisne.
Prva poruka - u redu je biti razliit, gaji potrebu deteta da
bude voljeno i izuzetno. Bez naeg razumevanja i prihvatanja da
187

Don Grej

je svako dete razliito, deca ne mogu dobiti panju i negu koja je

neophodna da bi se stvorila saradnja.
Druga poruka - u redu je praviti greke - od sutinske je
vanosti da bi deca imala dobro miljenje o sebi, i da bi se dobro
oseala i bila kontinuirano motivisana da udovolje svojim roditeljima na zdrav nain. Ako se greke ne prihvataju, deca ili odustaju od pokuaja ili odustanu od sebe u procesu pokuaja.
Trea poruka - u redu je imati negativne emocije - ini bezbednim da dete odrasta uz svest o onome to osea. Ova svest je bitna
da bi deca ostala u dodiru sa zdravim roditeljskim usmeravanjem,
podrkom i odobravanjem koji shodno tome iniciraju njihovu
elju za saradnjom.
etvrta poruka - u redu je eleti vie - otvara vrata deci da razviju jak oseaj o sebi i o svom usmerenju, time to polako poinju
da saznaju i shvataju ta ele. Decu koja znaju ta ele najlake je
motivisati mogunou da dobiju vie. Ne samo da ele vie, ve i
naue kako da odloe nagradu kada ne mogu odmah da dobiju
ono to ele. Kada deca imaju dozvolu da ele vie, i kada naue
kako da odloe svoje elje, brzo odgovaraju na nagrade i na
mogunost da udovolje svojim roditeljima.
Peta poruka u redu je rei ne, ali zapamtite da su mama i tata
glavni - od sutinske je vanosti za sve vetine pozitivnog vaspitanja. Deca uvek moraju da imaju dozvolu da se protive ako elimo da sarauju. Moraju se suprotstaviti ako elimo da izgrade
svoja oseanja i elje prema drugima i prema sebi. Ova poruka
jaa snagu volje kod dece, koja shodno tome jaa njihovu prirodnu elju da sarauju i udovolje svojim roditeljima.
Kada je ovih pet poruka baza roditeljskog pristupa tada je pozitivno vaspitanj e najefikasnije. U sledeih pet poglavlja, ove poruke emo detaljnije istraiti. Sa ovim uvidom, roditelji e biti u
mogunosti da donose odluke i da se ponaaju prema svojoj deci
na nain koji e gajiti i podrati decu u nastojanju da budu ono to
zaista jesu i u razvijanju naroitih darova koje mogu podeliti sa
ovim svetom.

188

9 U Redu je
Biti Razliit

Svako dete je jedinstveno i izuzetno. U praksi ovo znai da deca

mogu da budu veoma razliita od onoga to njihovi roditelji ele.
Deca imaju svoje naroite sposobnosti i svoje jedinstvene izazove. Da bi udovoljili svojim sposobnostima, imaju svoje potrebe.
Na posao, kao roditelja, nije samo da uvaavamo razlike nego i
da ih prihvatimo. Ovo se najlake postie kada smo u stanju da
prepoznamo posebne potrebe i da im izaemo u susret.
Suprotnost ovoj pozitivnoj poruci je, "Neto nije u redu sa
mojim detetom. Mora da se popravi, a ne da se neguje to
oseanje." Ili" Moje dete je loe i potrebno je da na neki nain
bude bolje". Ovakav stav je jedna od najveih greaka koju roditelj moe da napravi. Deci treba jasna poruka da su u redu i da su
razlike ono to treba oekivati.
Neprihvatanje se manifestuje izjavom
"neto nije u redu sa mojim detetom".

Primenjivanje pet vetina pozitivnog vaspitanja olakava

prihvatanje razlika. Kada roditelji ne dobiju saradnju koja im je
potrebna, obino poinju da misle da su im deca loa ili da neto
nije u redu sa njima. Sa uvidom u to koliko su deca razliita, roditelj ne uri sa zakljukom da neto s njegovim detetom nije u
redu. Umesto to se opiru razlikama, roditelji ih mogu negovati
na nain koji e iz deteta izvui jedinstvene sposobnosti i snage i
pomoi im u prevazilaenju slabosti.
189

Don Grej

Svako dete jedinstvena je kombinacija razliitih osobina koje

su odreene polom, fizikim predispozicijama, temperamentom,
linou, inteligencijom i nainom uenja. Svest o moguim razlikama, kombinacijama i permutacijama svih ovih faktora, priprema roditelje da ove razlike prihvate i uvae. Sa ovim uvidom postaje nam lake da shvatimo da jedno dete nije bolje od drugog.
Biti razliit ne znai biti bolji ili gori od drugog.

Roditelji esto grekom pretpostavljaju da oni znaju ta je

najbolje za njihovu decu. ak i daje dete jabuka, oni bi nastojali
da mu pomognu da bude kruka. Ova vrsta pomoi koi razvoj
deteta. Iako su deca roena sa nacrtom u sebi o tome ta su i kakva su, od roditelja im treba prihvatanje, ljubav, vreme, panja i
negovanje njihovih potencijala i sposobnosti.
Roditelji nisu odgovorni za ono to njihova deca postanu, ali
duni su da uine sve stoje u njihovoj moi da iz svoje dece izvuku
ono najbolje. Roditelji moraju da zapamte da svako dete ima jedinstveni put i svrhu u svetu. Kada roditelj misli da najbolje zna
kakvo e njegovo dete postati, to znai da se igra Boga.
Deca su iz raja. U sebi imaju seme veliine. Nije na roditeljima da odreuju sudbinu svoje dece. Umesto toga, treba da stvore
plodno tlo da bi deca iskoristila svoje potencijale a ne ono to roditelji zamisle. Naroito podrka i prihvatanje razlika daju deci
mo i samopouzdanje da ostvare svoje snove.

RAZLIKE U POLU

Razlike u polu deteta vie se primeuju u adolescenciji, ali jasno,

od prvog dana, deaci su deaci, a devojice su devojice. Svako
dete, nezavisno od pola ima svoju jedinstvenu ravnoteu mukih i
enskih karakteristika. Prihvatanje je vano.
esto e majka ili otac biti skloni pretpostavci daje ono stoje
dobro za njih dobro i njihovoj deci. To je greka. Prepoznajui
190

Deca Su iz Raja

uobiajene razlike meu polovima, postaje nam lake da shvatimo i potujemo odreena ponaanja i potrebe koje nam se ine
stranim. Ne treba da pretpostavimo da ono to je dobro za nas
mora da bude isto toliko dobro za nau decu.
Nedostatak razumevanja razlika u polovima moe da sprei
majke da uvae ono to njihov pol nudi i obrnuto. esto e majka
instiktivno da zna ta je dobro za devojicu, ali ne i za deaka.
Otac e instiktivno znati ta je dobro za deaka, ali ne i za devojicu. Greke su posledica toga to se trudimo da deci pruimo
ono to bismo mi voleli ili eleli, a ne ono to bi oni hteli.
Ako nismo svesni razlika, esto pretpostavljamo da drugi treba da se ponaaju i reaguju na nain na koji mi to radimo. Sa uvidom u mogue razlike, ne moramo odmah da pomislimo kako
neto nije u redu kada drugi ne odgovaraju ili ne reaguju na ivot
na nain na koji bismo mi to radili.
RAZLIITE POTREBE ZA PO VERE N J EM l PANJOM

Deaci e kao po pravilu imati posebne potrebe koje nisu toliko

vane za devojice. Na isti nain, devojice e imati potrebe koje
deacima nisu toliko vane. Naravno, najvanija od svih potreba
je ljubav. Ali, ona se iskazuje na razliite naine. Roditelj svoju
ljubav pre svega pokazuje panjom i poverenjem.
Panja je volja da se uvek naemo pri ruci deci, interes da im
bude dobro i da budu ono to jesu, elja da budu sreni i saoseanje za njihove patnje i bol. Panja je vrsta "jedan-na-jedan"
ljubavi.
Panja motivie roditelja da se ukljui, zainteresuje i
bude deo ivotnog iskustva svog deteta.

Poverenje je priznavanje injenice daje sve u redu; to su svest

i vera u sposobnost deteta da uspe i da ui iz svojih greaka; to je
volja da se stvari odvijaju pretpostavljajui da e sve biti u redu.
191

Don Grej

Poverenje ini da verujemo da e dete uvek dati sve od sebe ak i

kada tako ne izgleda. Ona prua slobodu i prostor detetu da samo
neto uradi.
Poverenje motivie roditelja da prui slobodu i
prostor detetu da samo neto uradi.

Naravno, svakom detetu potrebni su panja i poverenje ali u

razliitim dozama. Mnogo dobrih stvari je previe. Do devete godine, deci treba vie panje a manje poverenja. Posle devete godine, deca poinju da se povlae i postaju nezavisna. Moe se rei
da se dete povlai kada pone da se stidi vaeg ponaanja.
Oko devete godine ivota, deca razvijaju sliku o sebi ka da su
odvojeni od roditelja. Ovo je vreme samosvesti. Od devete do
osamnaeste godine, deca imaju veu potrebu za poverenjem,
iako je panja jo uvek vana.
Bez obzira na godine, deacima treba vie poverenja dok devojicama treba vie panje. Deak se osea lepo kada neto uradi sam. Kada je on za neto zasluan, osea se samouvereno i ponosno. Na primer, voljno moe da odbije ponudu majke da mu
vee pertle da bi mogao da primi sve zasluge i preuzme odgovornost na sebe. Sa druge strane, devojica se moe oseati lepe ako
joj ponudite pomo. Kada ponudite pomo to je gest panje, kada
pustite deaka da neto uradi sam to je gest poverenja.
Bez obzira na godine, deacima treba vie poverenja
dok devojicama treba vie panje.

Kada se majka suvie brine za specifine potrebe deaka, oni

lako njeno ponaanje protumae kao "ona misli da ja to ne mogu
da uradim sam". Kada je otac uveren u sposobnost devojice da
sama uradi neto, ona moe da stekne utisak da on nema dovoljno panje za nju. Kada devojice imaju puno prostora same za
sebe, mogu se da se osete odbaeno, povreeno ili naputeno.
192

Deca Su iz Raja

Deak, sa druge strane, moe da trai oseanja koja e njegovi roditelji prepoznati kao sposobnost i njegovu mogunost da se stara
o sebi ili da uradi pravu stvar.
Majke obino ine slabim svoje sinove time to ih mnogo obasipaju panjom dok oevi zanemaruju potrebe erki za panjom i
brigom dajui im puno slobodnog prostora da stvari rade na svoj
nain. Roditelji moraju da shvate da deaci formiraju pozitivan
stav o sebi na osnovu poverenja koje dobijaju, a devojice na osnovu interesovanja i panje.
NASTAVITI SA BRIGOM l PANJOM

Najvei izazov za ene u ivotu jeste da opet imaju poverenje nakon to su bile povreene, dok je za mukarce izazov da ostanu
motivisani ili da imaju dovoljno uviavnosti. Kao odgovor tekoama u vezi - ene se najee ale, "Ne dobijam ono to mi je
potrebno" (tj, "Ne mogu se osloniti na njega da mi prui ono to
mi je potrebno"), dok mukarci svoje aljenje izraavaju kroz
"Nita to uradim ne moe je zadovoljiti, onda zato bih se trudio"
(tj. "Jednostavno vie ne marim"). ene se najee ale "Njega
vie nije briga", a mukarci "Njoj je suvie teko udovoljiti, pa sam
prestao da se trudim."
Ove razliite tenje poinju jo u detinjstvu. Deaci i devojice dolaze na ovaj svet sa jednakom panjom i brigom. Kako
iskuse odbijanje ili bol, neostvarene potrebe i elje, deaci reaguju time to brinu, a devojice time to imaju manje poverenja. Izazov za roditelje je da devojicama prue dodatnu koliinu panje,
razumevanja i potovanja da bi se to poverenje odralo. Sa druge
strane, izazov za roditelje je da deacima prue dodatno poverenje, prihvatanje i podrku da bi ostali motivisani.
Izazov za roditelje je da devojicama prue
dodatnu koliinu panje, razumevanja i potovanja
da bi se poverenje odralo.

193

Don Grej

Devojica ima veu potrebu da osea da moe da veruje roditeljima da e razumeti njena oseanja, potrebe i elje. Ovo je njena potreba da bude ranjiva i da se oslanja na druge. Mora da se
osea sigurnom u oslanjanju na svoje roditelje radi podrke. Ovoj
potrebi se najee udovoljava tako to se sa njom podele
oseanja i pita se da li joj treba pomo. Kada joj je teko, potrebno
joj je da zna da e njeni roditelji da joj pomognu sa svom
panjom i ljubavlju. Kada dobije panju koja joj je potrebna,
moe da oseti po-verenje i ostane otvorena. Devojica koja ima
poverenja, srena je i ispunjena. Da bi otkrile svoje sposobnosti i
talente neophodan im je oseaj sigurnosti. U suprotnom, osea
se manje vrednom, ne eli podrku i ne osea se voljenom.
Ponekad ako se osea nemono da dobije ono to eli, devojica moe da potisne te svoje enske ranjivosti i da postane nalik deaku, traei vie prostora, poverenja, prihvatanja i
uvaavanja. Za ovu devojicu, isuvie je bolno to ima potrebu za
panjom a ne dobija je, tako da ona porie svoju ensku stranu a
njena muka strana izranja sa svojim potrebama.
Kada je devojica zanemarena, esto je previe
bolno da nastavi sa traenjem panje, to za
posledicu ima da ona postaje mukobanjasta.

Ovo ne znai da devojica sa vie mukih crta manjka sa svojom enstvenou. Moe biti da ima aktivan temperament, koji se
ini vie mukim. Iako se ponaaju vie kao deaci, mukarae su i
dalje devojice. I dalje su im potrebni panja, razumevanje i
potovanje.
Naravno, i deaku su potrebni panja i potovanje kako bi se
oseao sigurno, ali ono to je vanije jeste da bude motivisan. Treba mu motivacija ili mu postaje dosadno, nezanimljivo, i moe da
ima probleme sa uenjem. Kada nije motivisan, gubi usredsreenost i postaje ili depresivan ili hiperaktivan. Deak ima
veu potrebu da bude motivisan.
194

Deca Su iz Raja

Izazov za roditelje muke dece jeste

da im daju vie poverenja, prihvatanja
i uvaavanja da bi ih motivisali.

Da bi deak bio brian, mora se motivisati uspehom i nagradama. Mora da dobije jasnu poruku kako on moe da usrei i da
zaista usreuje svoje roditelje. Kada je uspean u tome da usrei
roditelje, nastavlja da bude motivisan dok u drugim situacijama
postaje slab i neuviavan. Pozitivne nagrade za dobro ponaanje
jasni su signali za njega da je stvari uradio kako treba.
Kada ponudite pomo devojici, ona se osea izuzetno
-deak to shvata kao uvredu. Ako mu ponudite pomo, to za
njega moe da znai kako mu ne verujete da e da uradi ono to
mu je povereno. Ponekad najpaljivija stvar koju za deaka
moete da uradite jeste da mu pruite dovoljno prostora da neto
uradi sam. ak, iako ne uspe, verujte da e izvui pouku. I
zapamtitie, ukoliko ne uspe, nemojte mu uzvratiti sa, "Rekao
sam ti".
Kada ponudite pomo devojici ona se osea izuzetno,
deak to shvata kao uvredu.

Naravno i devojicama je potrebno da se oseaju sigurno,

prihvaeno i uvaavano, ali da bi se deak motivisao esto mu je
ovih osecanja potrebno u veim dozama. Deak vie voli kada se
osea sposobno i kada je prihvaen ba onakav kakav je. Ogromne
doze poverenja ine da se on osea sposobno. "Super gorivo" koje
ga motivie je uvaavanje. Kada dobije priznanje za ono to radi,
motivisan je da jo vie radi. Nema veeg pokretaa od uspeha.
DECACI SU SA MARSA, DEVOJCICE SU SA VENERE

Razumevanje da deaci imaju drugaije potrebe pomae roditeljima (naroito majkama) da naprave korisna prilagoavanja u
195

Don Grej

pruanju onoga to je deacima potrebno. Na isti nain, razumevajui naroite potrebe devojica, roditelji (naroito oevi) prilagode se na pruanje onoga to je nephodno njihovim erkama.
Nije dovoljno samo voleti nau decu i dati im ono to nama najvie treba i to volimo da pruamo, ve moramo prilagoditi svoju
brinu podrku da bi izali u susret njihovim specifinim potrebama. Zapamtite da su deaci (kao i mukarci) sa Marsa, a devojice (kao i ene) sa Venere, to vaspitanje ini mnogo lakim.
Ponekad ako je deaku nemogue da zadobije razumevanje,
poverenje i priznanje koji su mu potrebni on moe da potisne
svoje muke karakteristike i da postane nalik devojici kojoj su
potrebni panja, razumevanje i potovanje. Za ovakve deake suvie je bolno da nastave da trae poverenje a da ge ne dobijaju, pa
poriu svoju muku stranu dok enska strana izranja, a sa njom i
potrebe koje ima. Kada je obasut panjom, moe da reaguje tako
to e postati zahtevniji, elja za panjom nadoknauje mu potrebu za prostorom.
Kada je obasut panjom, deak moe da reaguje
tako to e postati zahtevniji.

Ovo ne znai da je deak koji iskazuje neto enstvenosti

oteen sa svoje muke strane. Moda ima oseajniji temperament, koji je enstveniji. Oseajni deaci esto imaju vie enskih
hormona, i manju koliinu mukih hormona tako da je prirodno
to ispoljavaju vie enskih tendencija.
Neka istraivanja pokazala su da homoseksualci, nadareni
ljudi i levoruki ljudi imaju znatne promene u mozgu za razliku od
drugih mukaraca. Njihovi mozgovi, kao i mozgovi mnogih ena,
imaju nekoliko miliona vie neutralnih konektora izmeu dve
modane hemisfere. Ove razlike u mozgu, zajedno sa hormonskim razlikama delom su odgovorne za to to su neki deaci osetIjiviji. Iako osetljiviji deaci imaju vie enskih atributa, i dalje su
deaci i dalje im treba vie poverenja, prihvatanja i uvaavanja.
196

Deca Su iz Raja

Pogledajmo neke jednostavne zakljuke koje treba da zapamtimo kada razmiljamo o tome da su deaci sa Marsa a devojice sa Venere:

Deaci su sa Marsa

Devojice su sa Venere

Deacima treba vie

ljubavi, panje, priznanja
za ono to rade,
mogunost da neto urade
sami, bez iije pomoi.

Devojicama treba vie

panje i priznanja u
pogledu toga ta su, ta
oseaju i ta ele.

Deacima treba divljenje

kada postignu vie.
Pohvalite njihov uspeh.

Devojice treba da se
oseaju potovane vie
zbog onoga to su. Hvalite
ih.

Deaci imaju veu

potrebu da budu
motivisani i ohrabreni.

Devojice imaju veu

potrebu za vaom pomoi
i podrkom.

Deak ili mukarac je

presrean kada osea da
je potreban i da moe da
obezbedi podrku koja se
trai. Osea se depresivno
kada nije potreban ili
kada je nesposoban da
obavi zadatak koji se od
njega trai.

Devojica ili ena

najsrenija je kada misli
da moe da dobije
podrku koja joj je
potreba. Postaje
depresivna kada sve mora
da uradi sama.

Deacima prvenstveno
treba poverenje, priznanje
i uvaavanje da bi bili
motivisani.

Devojice prvenstveno
trae panju, razumevanje
i potovanje da bi se
dokazale.

197

Don Grej

GOSPODIN OPRAVICEMO TO

Najea greka koju oevi prave jeste da nude reenja umesto

saoseanja kada su im deca uznemirena i moraju da izraze otpor.
Mukarci vole da reavaju probleme i esto se ponose time to su
"Gospodin Opraviemo To". Oevi zaboravljaju da ponekad deci
jednostavno treba neko ko e razumeti zato su uznemirena i ne
ele da im se ponudi reenje od koga e se odmah oseati bolje.
Kada deca uvek imaju gotova reenja, vremenom prestaju da
dele svoj unutranji ivot sa drugima.
Na Marsu, razgovaraju o problemima kada trae reenja, u
drugim situacijama njihov stav nije da razgovaraju. "Ako ne mogu
nita da uradim da ti pomognem, nemojmo o tome." Na Veneri je
suprotno. Njihov stav je, "Ako nita ne moemo da uradimo,
hajde da porazgovaramo o tome". Mukarci uglavnom ne razumeju i ne shvataju da ene oseaju veliko zadovoljstvo time to
sve podele sa nekim. Na Marsu ovo je nezamislivo, ali na Veneri
to je sasvim uobiajeno.
Na slian nain, oevi su skloni tome da ignoriu problem
svoje dece nudei reenja i ne shvatajui da se deca oseaju
snudeno. Jednom mije erka objasnila zato ne eli da joj jedan
moj prijatelj pomae u domaem zadatku iz matematike. Rekla
je, "Kadgod imam problem, on kae, "to je jednostavno i oseam
se glupo to ne znam nita".
Kada roditelji ne saoseaju ili ne sluaju svoju decu i njihov
otpor, deca pogreno protumae nae namere. Kada roditelji
nude laka reenja, deca se oseaju kao da neto nije u redu sa njima, a trebalo bi da se oseaju sigurno i bezbrino. Pre nego to
uopte deca razmotre koliko uznemirena bi trebalo da budu, trebalo bi da imaju slobodu u izraavanju emocija. Kada se roditelji
uzdravaju da im ponude brza reenja, deca dobijaju podrku i
poverenje koje im je potrebno.
Ovo su neke od stvari koje oevi mogu da kau a koja vredaju
oseanja dece:
198

Deca Su iz Raja

Ne brini zbog toga.

Nije to nita.
ta je svrha toga?
Nije to tako teko.
Nije tako loe kao to izgleda.

Ovakve stvari se deavaju.

To je smeno.
Ovo bi trebalo da uradi.
Jednostavno uradi neto drugo.
Uradi to.
Ne shvatam te.
Prei na sutinu.
Bie sve u redu.
Nije vano.
Snai se sa tim.
ta eli da ja uradim?
Zato mi to pria?
Sa uvidom u to kako mogu da obezvrede deija oseanja,
oevi mogu efikasnije da prue pomo deci. Iako ene mogu
lake da prihvate ovo, jer i one ele da ih mu saslua, esto zaborave da sasluaju svoju decu. Umesto to deci daju prostora da se
oseaju nezadovoljno ili razoarano, i one e pokuati sve da poprave.
Lepo je biti onaj koji reava problem kada to vaa deca
oekuju od vas. U veini sluajeva, roditelji treba da due sluaju i
manje priaju da bi njihova deca vie sluala i delila svoje probleme sa njima. Time to vie neete reavati probleme svoje
dece, va posao e biti laki a vaa deca srenija.
199

Don Grej

GOSPOA "KUCNI KOMITET ZA USAVRAVANJE"

Najea greka koju majke prave jeste da nude neproverene savete kada se deca ne ponaaju primerno, kada pogree ili kada izgledaju kao da im je potrebna pomo. ene vole da popravljaju
stvari u ivotu i po kui. Nije da to ne vole i mukarci, ali stav
mukaraca je "popravi to kada se pokvari, inae, ne diraj ga".
ene misle da koliko god da je dobro, uvek
moe biti i bolje.

Kada ena voli mukarca, njena tendencija da postane g-a

"Kuni Komitet za Usavravanje" usmerava se na mukarca. On
se esto protivi njenim neproverenim savetima i pitanjima. Kada
ena postane majka onda svoje tendencije ka usavravanju usmerava na svoju decu. Ona treba da zapamti da kao to deci ne treba
neko da bi bili bolji, nije im potrebno ni da budu poboljana niti
da budu unapreena.
Kada se majka suvie brine ili suvie savetuje to smeka decu i
uskrauje im poverenje koje im treba. Deaci su naroito pogoeni majinom tenjom da brine, ispravlja greke i savetuje. Dobro pravilo je da za svaku ispravku, zauzvrat treba da se potrudite
da svoje dete pohvalite tri puta. Tri pozitivne naspram jedne negativne dobar je odnos.
Za svaku ispravku, treba tri puta da
pohvalite dete za neto stoje dobro uradilo.

ak bolje od direktnog ispravljanja jeste upuivanje u pravilno ponaanje. Umesto to kaemo, "Treba da bude dobar prema
sestri", recite "Da li bi bio dobar prema sestri? Ja elim da se vi lepo slaete."
200

Deca Su iz Raja

Dajui deci novi pravac, usmereni ste na uspeh, a ne na ono

to su oni pogreili. Usredsreujui se na ono to vi elite i na mogunosti da to urade otpor dece se smanjuje. Kada dete bude
spremno za objanjenja, sasluae vas paljivo.
Ovo su neki od primera:
Ostavio si tanjir na stolu.

Da li bi odneo svoj tanjir

do sudopere?

Ne vii kada si u kui.

Molim te ne vii.

Soba ti je jo u neredu.

Da li bi, molim te,

spremio sobu?

Pertle su ti odvezane.

Da li bi, molim te, vezao

pertle.

ekam te ovde ve pola

sata. Ako zna da e
zakasniti, javi mi.

Molim te javi mi kad zna

da e zakasniti? ekam
te ve trideset minuta.

Da si organizovaniji, ne bi
to zaboravio.

Molim te odvoji vreme i

organizuj se, a onda
moda nee zaboraviti.

Korienje pet vetina pozitivnog vaspitanja za ostvarneje saradnje, oslobaa ene od potrebe da dre pridike ili da ispravljaju
decu. Deca prirodno ue staje dobro a ta loe time to rade ono
to se od njih zahteva.
Kada majka ispravi dete ili kada mu prui nepotreban savet,
poruka koju dete prima je da ono nije dovoljno dobro i da neto
nije u redu sa njim. Dete e se oseati voljeno ali nee oseati da
imate poverenje u njega. Kad odraste, ovo dete e oseati da gaje
majka volela ali nee mu biti jasno zbog ega se plai ili nema dovoljno samopouzdanja da preuzme rizik.
201

Don Grej

KADA JE SAVET DOBAR

Savet sam po sebi nije lo. Kada deca trae savet, vrlo je koristan.
Veliki je problem to majke daju mnogo saveta a kao rezultat
deca prestaju da sluaju. Naroito je kontraproduktivno da damo
dobar savet kada se naa deca opiru. Ovo znai da e vremenom
dete prestati da trai savete kad mu zaista trebaju. Davanje saveta je dobro kada ih dete trai. Ukoliko ne udavite decu savetima
dok su mali, traie ih vie kada odrastu.
Deaci su osetljiviji na gotova reenja nego devojice. Devojica e se opirati a deaci e izgubiti motivaciju. Kada otac ili
majka detetu daju neproverene savete, dete prestaje da iznosi
svoje probleme, da postavlja pitanja i to je jo vanije, prestaje
da vas slua.
Kada reavate probleme umesto njih,
devojice prestaju da vam iznose svoje probleme,
a deaci prestaju da vas sluaju.

Majke su sklone da savete daju kako bi potedele decu da

prolaze kroz iste probleme. Ova dobronamerna podrka samo
zatvara deaka. Onda je najvea zamerka majke, "nee nita da
mi kae", "ne slua me". Majke moraju da imaju vie poverenja da
njihova deca mgu i da e zaista sama da naue kako ta treba
initi i da e traiti pomo ako im zatreba.
DEACI ZABORAVLJAJU A DEVOJICE SE SECAJU

Velika razlika izmeu deaka i devojica jeste da deaci zaboravljaju, a da devojice pamte. esto majka postaje isuvie nervozna, jer
oekuje da deak zapamti ono stoje traila. Oevi su esto nervozni,
jer njihove erke vie priaju o problemima nego to oni misle daje
potrebno. Hajde da pogledamo zato se ove greke javljaju.
202

Deca Su iz Raja

Mukarci i deaci se sa stresom suoavaju usmeravajui panju na jednu stvar: jedan veliki problem koji mora da se resi ili
veliki zadatak koji ih oekuje. Mukarac moe da bude toliko
okrenut radu da esto zaboravi da mu je roendan, godinjica
braka ili roendan deteta.
Pod stresom, deaci postaju usmereni, a
devojice ele da vie priaju.

ene esto ne shvataju ovu razliku i pogreno tumae zaboravnost kao manjak panje. Kada je pod stresom, ena po navici
vie pamti. Teko da e ena zaboraviti vane stvari i odgovornosti kada je pod stresom. Ovo je razlog to posle dana punog stresa,
ena esto eli da razgovara o tome, dok bi mukarac najradije zaboravio sve odgovornosti i gledao TV ili itao novine.
Ova vrsta usmerene aktivnosti mukarcu najvie prija, dok
ena eli da pria o svom stresnom danu, da iznese detalje i da tek
onda zaboravi. Mukarac zaboravlja ono to je bilo stresno, a
ena oslobaa svoje negativne emocije podseanjem i ponovnim
preivljavanjem dogaaja.
Ova osnovna razlika izmeu mukaraca i ena, objanjava
zato se mukarci i ene uglavnom ne razumeju. Prihvatanje ove
razlike ne samo da ini vezu lakom, ve pomae da kasnije razumemo i podrimo nau decu.
Prihvatanje razlika pomae da kasnije
razumemo i podrimo nau decu.

Kada nam se ini da se devojice bune zbog neeg, stvarno im

treba vremena da se sete i da razgovaraju o tome kako su provele
dan. Ovo pomae ocu da shvati zato ne treba samo da eka poentu prie i da ponudi reenje. Devojicama su potrebni vreme,
panja i oeva usmerenost na svaku njenu re. Time to e joj otac
203

Don Grej

pokloniti svoju nepodeljenu panju, umesto to se samo pretvara

da slua, ona e zadovoljiti svoje potrebe.
Devojicama bukvalno treba nepodeljena oeva panja da
preguraju teak dan i oslobode se stresa. Primenjujuivetine pozitivnog vaspitanj a, roditelji treba da budu sigurni da ne preteruju sa nagradama ili tajm-autima. Devojicama vie treba da podele svoja oseanja i da izraze svoj otpor. Priom e devojica najbolje uspeti da se oslobodi svojih negativnih emocija.
esto, kada deak zaboravi da uradi ono to ga je majka zamolila, majka smatra da je on ne slua. U mnogo sluajeva, on
jeste sluao, ali je zaboravio. Kada je deak pod stresom, on blokira sve svoje negativne emocije. Kada mu majka neto naredi ili
prigovara, to za njega takoe predstavlja poruku punu stresa, pa
je zaboravi.
Kada majke koriste uznemiren ton da bi pojaala svoj zahtev
za poslunou, te poruke se jednostavno zaboravljaju. Majke
mogu izvui veoma velike koristi iz ovog zakljuka. Da bi pomogle sinu da zapamti njene zahteve potrebno je da ih postavi u
okvir pozitivnih zahteva. Ukoliko u tonu izostavi negativne emocije, i umesto naredbi koristi pozitivne zahteve, njen sin e zasigurno zapamtiti i ispuniti traeno. Do svoje devete godine, deaci
nisu krivi to zaboravljaju. Treba oekivati od njih da s vremena
na vreme neto zaborave, naroito kada su poruke stresne i teraju
ga da pamti.

RAZLIITE GENERACIJE

Svaka generacija je drugaija od prethodne. Kada roditelji

uvaavaju razlike, deca u tinejderskom periodu nee oekivati
da budu odbaena zbog drugaijeg naina na koji razmiljaju.
Mnogi ljudi grekom misle da su problemi sa kojima se danas
susreemo proizvod prevelike slobode koja je pruena deci. Naravno daje to deo problema, ali oduzeti im slobodu, nije reenje.
Reenje je ojaati vezu izmeu roditelja i deteta koristei vetine
pozitivnog vaspitanja.
204

Deca Su iz Raja

Oduzimanje slobode nije reenje, ali

jaanje komunikaciju jeste reenje.

Biti razliit ne znai biti bolji od drugog. Kada su roditelji otvorenog uma za razlike u generacijama, deca ne misle da moraju priznanje i uvaavanje da pronau negde drugde. ak iako je roditelj
veoma brian i paljiv prema deci, ukoliko je uskih shvatanja, tinejderi uvek oseaju potrebu da pokau otpor; da se oslobode ogranienih stavova. Ukoliko se drite svojih merila o tome staje dobro,
ali ne osuujete druge, vaa deca pomislie daje bezbedno doi kod
vas po savet. U suprotnom, linije komunikacije e se prekinuti.
KULTURA NASILJA

Danas vie nego ikada tinejderima treba jasna i otvorena linija komunikacije sa roditeljima. Izazovi sa kojima se oni susreu su
ogromni. Bez roditeljske podrke, jako im je teko da se odupru. Tinejderi su podloni uticaju svojih vrnjaka. Ukoliko nemaju jak
temelj pozitivne komunikacije sa roditeljima vrlo im je teko da i
dalje budu u vrstoj vezi sa sobom i da se dre svojih vrednosti i elja.
Bez sidra roditeljskog razumevanja, tinejderi se lako izgube u
visokim talasima negativnih stvari ovog sveta. Tinejderi ili
deca koja tek treba da uu u pubertet mogu da budu jako zla. Bez
jake podrke iz kue, deca e lako podlei pritisku vrnjaka i eksperimentisae sa drogama, piem, nasiljem, bandama, kradom,
laima, prevarama, i seksualnim promiskuitetom, sve u cilju da
budu prihvaeni. Kada tinejderi ne oseaju da su prihvaeni u
porodici, spremni su da se odreknu svojih vrednosti i da priznanje
potrae od vrnjaka.
Kada tinejderi ne oseaju da su prihvaeni u porodici,
spremni su da se odreknu svojih vrednosti
i da priznanje potrae od vrnjaka.
205

Don Grej

Danas naa deca predstavljaju deo kulture nasilja. Oseajnija

su nego ijedna prethodna generacija. To znai da ono to vide i
oseaju ispoljavaju. Kada tinejderi nisu oseajni i otvoreni, nisu
toliko pogoeni spoljnim svetom. U slobodnom drutvu, u kome
postoji toliko izbora, naa deca su ranjivija i podlonija uticajima
drugih. Jedna loa jabuka zaista pokvari itavu korpu jabuka.
Sa jedne strane, nai tinejderi oseaju zdravu potrebu da
budu samostalniji, a sa druge strane podrka im je potrebna vie
nego ikad. Da bismo im efikasno pruili podrku, roditelji treba
da se uzdre od pokuaja da poprave decu i rese njihove probleme ve treba da budu izvor otvorenog uma u kome e deca
traiti pozitivnu podrku.
Kada izraavamo svoje miljenje moramo istovremeno deci
dati podrku za to to ona moda imaju drugaije miljenje. Kada
su roditelji jednostrani, njihova deca e insistirati na na svom stavu i svojim pogledima. Budite otvorenog uma i vaa deca e biti
slobodna da sama izaberu, umesto to se suprotstavljaju ili se
bune protiv vaih stavova. Kada deca rastu u sredini koja prihvata
razlike, nee oseati pritisak da budu poput svojih vrnjaka. Naglasie svoje pravo da imaju jaku volju i da budu drugaiji.
Budite otvoreni i vae dete bie slobodno da
Izabere, umesto da vam se samo suprotstavlja.

Da bismo podrali decu, i da bismo zadrali dobru komunikaciju, moramo se uzdrati od savetovanja, krutih stavova i jednostranih reenja. Sreom, nikada nije kasno da se komunikacija
pobolja. Koristei vetine komunikacije pozitivnog vaspitanja i
primenjujui pet pozitivnih poruka, moemo, bez obzira na
uzrast, da pokrenemo i poboljamo komunikaciju.
RAZLIITI TEMPERAMENTI

Kao to smo objasnili u poglavlju 4, postoje etriri osnovna temperamenta: oseajan, aktivan, radoznao i prijemiv.
206

Deca Su iz Raja

1. Oseajna deca imaju jae emocije, dublje zalaze u probleme

i ozbiljnija su.
2. Aktivna deca imaju jaku volju, preuzimaju rizike i ele da
budu u centru panje.
3. Radoznala deca su bistra, vedra i potrebna im je stimulacija,
lako se bave mnotvom stvari.
4. Prjemiva deca su deca sa lepim manirima i puna elje za
saradnjom: oni prate uputstva ali se protive promenama.
Iako veina dece ima pomalo od svakog temperamenta,
uglavnom dominira jedan ili dva od pomenutih temperamenata.
Sa uvidom u razlike u temperamentima, roditelji lako mogu da
prepoznaju predominantni temperament svoje dece i i mogu da
shvate ta je detetu neophodno. (U poglavlju 4 razmatrane su
osobine i specijalne vetine potrebne za pojedine temperamente.)
Kada je temperament deteta razliit od onog koji roditelj
ima, a roditelji nisu svesni postojanja sva etiri temperamenta,
veoma je teko gajiti dete. Ima toliko nepotrebnog raspravljanja i
zanemarivanja, jer roditelji nemaju uvid u ove jasne i jednostavne
razlike.
Ako roditelji nisu svesni postojanja razliitih teperamenata,
veoma je teko vaspitavati i negovati dete iji se
temperament razlikuje od temperamenta roditelja.

esto, najvei problemi koje roditelji mogu imati jeste slaganje ili neslaganje sa potrebama svoje dece. Prijemivi roditelj
instiktivno e znati staje potrebno prijemivom detetu, ali ako je
roditelj aktivnog, oseajnog ili radoznalog temperamenta nee biti
svestan potreba prijemivog deteta. Kao roditelji, ne smemo da
mislimo daje ono to odgovara nama, automatski dobro i za nau
decu. Ne samo to dete pati, ve se i roditelji bespotrebno
svaaju.
207

Don Grej

Na primer, bez razumevanja razliitih temperamenata, radoznali roditelj ne samo da e pomisliti kako neto nije u redu sa
njegovim detetom koje je prijemivo i ima otpor prema promenama, ve nee detetu pruiti ritam i ponavljanje koje mu je potrebno.
Sa druge strane, prijemivi roditelj koji ne voli promene ali
voli ponavljanje, pomislie da neto nije u redu sa detetom koje je
radoznalo jer stvari nikad ne privodi kraju. Bez ovog vanog uvida, roditelj nee moi detetu da prui niz aktivnosti koje su mu
potrebne.
KAKO SE TEMPERAMENTI MENJAJU

Kada roditelji naue kako da prihvate i gaje ove razliite temperamente, temperamenti se menjaju i cvetaju. Neka deca u poetku pokazuju malo od karakteristika sva etiri temperamenta i
postepeno prolaze kroz njih itav svoj ivot. Kada se temperament gaji, bar neko vreme, preobratie se u sledei. Ovo su neke
od transformacija koje moemo da oekujemo:
Oseajna deca, koja imaju jae emocije, dublje zalaze u
probleme i ozbiljnija su, postepeno se razvedre i uivaju u svojoj
originalnosti. Kada se oseajnom detetu ini daje shvaeno, pokazae tendenciju da se razvedri i da bude raspoloeno bar neko
vreme.
Radoznala deca koja su vedra, bistra i kojoj je potrebna stimulacija dok skau sa jedne na drugu stvar, postepeno naue
da se usmere, disciplinuju i potpuno posvete obavezama na
poslu i ivotu. Radoznala deca postaju vie prijemiva. Kada
im omoguimo da se bave mnotvom stvari, nai e neto to
im se svia i vremenom e postati usredsreeni.
Prijemiva deca, koja imaju lepe manire, sarauju i prate vaa
uputstva, iako se protive promenama, postepeno postaju samopokretai, mudri, prilagodljivi i fleksibilni. Prijemiva
deca postaju aktivna. Kada prijemiva deca imaju regularne
208

Deca Su iz Raja

rutine, oseaju se dovoljno sigurno da preuzmu rizik i isprobaju nove stvari.

Aktivna deca jake volje, koja preuzimaju rizike i ele da budu
u centru panje, postepeno postaju spremnija na saradnju i
saoseajnija u odnosima sa drugim ljudima. Kada aktivnoj
deci pruimo dovoljno organizacije i vodstva koje e im omoguiti oseanje da su sposobni i uspeni u ostvarivanju svojih
ciljeva, postaju osetljivija i svesna potreba drugih, kojima ele
da pomognu.
POPODNEVNE AKTIVNOSTI

Na osnovu poznavanja razliitih temperamenata moemo imati

bolji uvid u to koje su aktivnosti najpogodnije za dete. Imajui u
vidu temperament, pogledajmo popodnevne aktivnosti.
Oseajnom detetu potrebno je mnogo razumevanja
Teko je oseajnom detetu da inicira nova poznanstva i prijateljstva, stoga im treba malo vie pomoi. Roditelji treba da im
obezbede aktivnosti u kojima e i sami uestvovati i koje obezbeduju meusobno harmonino delovanje. Ovom detetu ne treba
stimulacija, vie stimulacije je za njih zapravo previe stimulacije.
Oseajna deca treba da su u blizini ljudi koji imaju sline sposobnosti i senzibilitet. Naroito je dobro za njih da se brinu o kunim
ljubimcima. Kuni ljubimac ili ak ivotinja-igraka uvek razume
ono kroz ta prolaze.
Radoznaloj deci potreban je dublji nivo raznovrsnosti
i aktivnosti nego drugoj deci
Roditelji koji svojoj deci prue mnogo stimulacije kroz popodnevne aktivnosti, neguju njihove vane potrebe. Kampovi,
muzeji, parkovi, sportovi, gimnastika, klizanje, gledanje filmova,
209

Don Grej

ljuljanje u parku - sve ovo prua stimulaciju. Ova deca lako mogu
da postanu ovisnici video igara ili televizije, i da postanu uznemirena jer ne dobijaju ostale vrste prirodne stimulacije.
Prijemivoj deci potebna je regularna rutina svaki dan

Previe aktivnosti uznemirava ritam prijemivog deteta. On

ili ona svakog dana mogu da kod kue itaju, proetaju psa, pogledaju par emisija na televiziji i urade domai zadatak. Prijemiva deca zavisna su od rutine i ne vole mnogo promene. Kad
su u okolini radoznale ili aktivne dece to njima stvara nemir. Ona
vole da posmatraju akciju, ali kada se od njih zahteva uee, postaju uznemireni. Ukoliko ih ostavimo u dnevnom boravku ili su
ukljuena u vankolske aktivnosti, uitelje treba upozoriti da ova
deca imaju pravo da posmatraju i ne moraju uvek da budu postavljena na mesto gde se akcija odvija.
Aktivnoj deci potrebna je dobra organizacija

Aktivnoj deci potrebno je da ih nadgledamo, potrebna su im

pravila, vode i akcija. Sportovi koji se nadgledaju i timovi sjajni su
za ovu decu. Ostavite ih same i ona e postati sklona nareivanju i
drugoj deci izazvae probleme. Trula jabuka koja kvari sve druge,
to su oni.
RAZLIITI TIPOVI TELA

Druga oblast razlike koju roditelji moraju da razumeju jeste da

deca imaju razne tipove tela koji mogu da budu razliiti od tipa
koji imaju roditelji i da sve tipove tela treba jednako ceniti. Ovo
moe da bude jako teko, jer razliiti tipovi tela ulaze i izlaze iz
mode. U zemljama gde ljudi imaju manje hrane, biti debeo smatra se simpatinim. Ipak, tamo gde hrane ima u izobilju biti mrav
uvek je aktuelno. Bez obzira na trenutni ukus, miii kod mukaraca uvek su u modi.
210

Deca Su iz Raja

U zemljama gde ljudi imaju manje hrane,

biti debeo smatra se simpatinim.

Bez obzira na modu ili trenutni drutveni trend, deca se

raaju sa specifinim tipovima tela koja se ne menjaju mnogo.
Oni su mravi i koati, okrugli ili bucmasti, miiavi i oblikovani.
Svaka osoba roena je sa odreenom vrstom tela i to se ne menja
mnogo. Postoje tri osnovna tipa tela, ali moe postojati milion
kombinacija i permutacija.
Ponekad deca koja su debela mogu postati mravija ili miiavija; ljudi koji su miiavi postaju deblji ili mraviji a mravi
ljudi postaju miiaviji ili deblji. Osnovna poruka je prihvatanje.
Svako dete je drugaije. Kada bi svi isto izgledali, svet bi bio jako
dosadan. Oekivati da bucmasto dete bude mravo nerealno je.
Toliko devojica i deaka osea se neprihvaeno, jer su njihovi
roditelji opsednuti njihovom teinom, ili su jednostavno
odustali i ne zanima ih kako im deca izgledaju.
Oekivati da bucmasto
dete bude mravo nerealno je.

Da bi bili dobar uzor, roditelji i sami moraju da prihvate svoje

telo i da se trude da budu zdravi i u dobroj formi. Za veinu ljudi,
to znai da prihvatamo injenicu da neemo izgledati kao manekeni. Kao to devojice imaju problema sa teinom, deaci imaju
probleme sa miiima. Nisu toliko veliki ni jaki kao kod drugih, i
pitaju se zato njihovi miii nee da porastu isti takvi.
Majka ili otac moraju da objasne detetu daje svaka osoba jedinstvena i izuzetna. Miiava tela drugaije odgovaraju na vebe
od mravih. Na slian nain, roditelj moe detetu koje ima probleme sa teinom, da objasni da neki ljudi jedu vie a ne goje se,
dok drugi moraju da budu malo paljiviji. Inae, bucmasta deca
grekom pomisle da jedu previe i onda nemaju pravilnu ishranu.
211

Don Grej

RAZLIITA INTELIGENCIJA

Druga oblast razlikovanja je inteligencija. Da bismo bili podrka i

uvaavali sposobnosti naeg deteta vano je da shvatimo kako
postoje razliiti tipovi inteligencije. Postali smo isuvie usmereni
na model merenja inteligencije IQ testom. Ironija itave stvari je
to su ovi testovi subjektivni i ine da se IQ deaka ini viim od
IQ-a devojica. Kada se IQ testovi fokusiraju na prostorne sposobnosti, deaci imaju vei uspeh; a kada se test fokusira na
jezike sposobnosti onda devojice pokazuju bolji rezultat.
Pored toga to diskriminiu devojice, testovi ne uvaavaju
razliite vrste inteligencija. Neko shvati koji su problemi u testu i
stoga odredi ishod. IQ meri odreenu vrstu inteligencije i ni na
koji nain IQ nije povezan sa uspehom u ivotu, na poslu, ili u ljubavnim vezama.
Pored toga to diskriminiu devojice, testovi ne
uvaavaju razliite vrste inteligencija.

Sa tolikim brojem razvedenih i nezaposlenih doktora, sada je

postalo opte poznato da uspeh u koli ne osigurava uspeh na
poslu ili uspeh u ivotu. Deca koja imaju vie uspeha u koli bolje
se snalaze u savremenom sistemu obrazovanja, ali to ni na koji
nain ne osigurava uspeh u ivotu, u vezama ili na poslu.
Na nesreu, deci koja poseduju druge vrste inteligencije, ne
posveuje se velika panja u kolama. Postoji osam osnovnih
vrsta inteligencije i svako dete se rodi sa jednakom raspodelom
svake od njih. Svaka od ovih vrsta inteligencije je kao druga vrsta
boje koju koristimo da obojimo pejza svog ivota. One ukljuuju:
akademsku, emotivnu, fiziku, kreativnu, umetniku, zdravorazumsku, intuitivnu i nadarenu inteligenciju. Svako dete se rodi sa
razliitim nivoom svake inteligencije i svaki od tipova moe se stimulisati do viih nivoa razvoja uz odgovarajuu negu.
212

Deca Su iz Raja

Akademska inteligencija

Deca koja poseduju jaku akademsku inteligenciju dobro prolaze u koli. Ona mogu da sede, sluaju i ue. Sposobni su da
upiju, shvate i ponove znanje koje naue. Ako im se znanje predstavi, mogu ga zapamtiti. Ovo ne mora da znai da znanje mogu da
primene ili da ga konstruktivno koriste u ivotu.
Odrasli znaju daje mnogo od onoga to su uili u koli zaboravljeno, ali kola nas ui da mislimo, analiziramo, shvatimo i
pronaemo uzrok. Akademska inteligencija stimulie se itanjem, pisanjem i sluanjem predavanja. Roditelji ovoj deci treba
da prue mogunosti da studiraju.
Emotivna inteligencija

Deca sa jakom emotivnom inteligencijom sposobna su da

stvore i zadre zdravu vezu sa sobom i sa drugima. Svesniji su
onoga to drugi misle i oseaju i mogu da saoseaju sa stanovitem drugih ljudi. Ova sposobnost da se povezu i budu saoseajni dobro im slui, ne samo u njihovim ivotima nego i u poslovnom svetu.
Uspeni ljudi u svetu moraju da imaju visok nivo emotivne inteligencije. Ova inteligencija prua nam sposobnost da se bavimo
i artikuliemo naa oseanja, elje i potrebe. Sve je vie kola koje
ukljuuju programe za razumevanje oseanja, razvijanje saoseanja i poboljanje komunikacije. Roditelji ovoj deci moraju da
prue mogunost za drutvenu pokretljivost i sami moraju da
imaju dobro razvijene vetine komunikacije.
Fizika inteligencija

Deca sa jakom fizikom inteligencijom lako se snalaze u sportu i u stanju su da im telo bude zdravo, jako i vitalno. Instinktivno
razumeju ta njihovom telu treba, na primer, zdrava hrana ili
vebe. Da bi razvili svoje atletske sposobnosti, treba im pruiti
213

Don Grej

priliku za vebu i treniranje. Njihove unutranje sposobnosti

mogu se drastino poboljati time to e biti u prilici da se takmie
sa drugom decom. Zdrava konkurencija izvlai ono najbolje iz
njih. Potrebna su im priznanja da bi razvili samopotovanje. Ne
samo da se oseaju dobro, ve znaju i kako da izgledaju dobro.
Fizika inteligencija prostire se i izvan sporta na zdravlje. Potrebno im je da upoznaju svoje telo, a to ih ini jaim i vitalnijim. Njihova pozitivna spoljanjost i vitalnost pomae im da budu uspeni
u svetu.
Kreativna inteligencija
Deca sa kreativnom inteligencijom imaju razvijen smisao za
matu. Mogu da se igraju sa lutkama bez lica ili sa ciglama. esto
imaju izmiljene prijatelje. Ne treba ih mnogo stimulisati. Kada
se suvie stvari uradi za njih, gube na matovitosti. Dobro odgovaraju na sluanje pria, jer se od njihove mate zahteva da stvori
scene i likove.
Isuvie televizije moe oslabiti sposobnost deteta da vizuelizuje. Kao to svaka vrsta inteligencije raste to se vie primenjuje,
kreativna inteligencija raste kada se stimulie mata i kada se deci
dopusti da imaju drugaije miljenje. Oni uspeju u ivotu tamo
gde drugi ne mogu, jer stvari posmatraju na drugaiji nain.
Mnogi uspeni izvoai nemaju nikakvo formalno obrazovanje i nisu se pokazali kao dobri aci u koli, ali su uspeli, jer su
bili kreativni. Kada odrastu ovakva deca esto dobiju podrku za
svoje drugaije stavove. U mogunosti su da stvore svoj smisao u
ivotu. Originalni su, uspevaju da urade stvari na svoj nain.
esto su levoruki. Roditelji ovoj deci moraju da prue mnogo
podrke za drugaije razmiljanje i drugaiji pristup u reavanju
problema.
Umetnika inteligencija
Deca sa umetnikom inteligencijom po prirodi su vie zainteresovana za pevanje, crtanje, dizajn, pisanje, glumu, i druge oblike
214

Deca Su iz Raja

umetnikog izraza. Imaju potrebu za stimulacijom onih koji su ve

ovladali svojim umetnikim talentima. Iako su deci generalno potrebni uzori, ovoj deci su naroito potrebni uspeni uzori umetnike inteligencije. Ova deca su drugaija, oseajnija, i esto ne dobijaju onu vrstu emotivne podrke koja im je potrebna.
Roditelji moraju da ohrabre ovu decu da slede svoje snove i
razviju svoje jedinstvene sposobnosti i talente. Da bi umetnika
inteligencija procvetala, deci su potrebni uzori i prilike da
primenjuju i razviju svoju inteligenciju sa dosta ohrabrivanja i
uvaavanja od strane roditelja.
Zdravorazumska inteligencija
Deca sa zdravorazumskom inteligencijom esto se dosauju na
intelektualnim predavanjima. Ona samo ele praktine informacije.
Ta vrsta inteligencija je u porastu na Zapadu. Toliko je informacija
koje su dostupne onim ljudima koji ele samo ono stoje neophodno.
Ova se deca usredsreuju na ono to je korisno za njih i esto e osporavati ono to ue u koli kao neto totalno nevano za njih.
Da bi ova deca bila zainteresovana, mnoge kole se trude da
osavremene svoje programe kako bi uvek imali pravovremene informacije. Deci ove vrste inteligencije, potrebne su osnovne vetine koje e im biti od koristi u ivotu, u vezama i na poslu. Nisu
motivisana da pamte informacije ukoliko nemaju funkcionalnu
vrednost.
Inteligencija zdravog razuma osobi obezbeuje da bude stabilna. Ne zanose se lako penuavim idejama koje nemaju primenu u
svakodnevnom ivotu. eljna su da primene ono to im koristi. Potrebna im je prilika da praktikuju ono to znaju, ue radei i vrednujui rezultate. Ova se inteligencija razvija time to detetu damo
organizovane aktivnosti sa mnogo slobode i nezavisnosti.
Intuitivna inteligencija
Deca sa jakom intuicijom jednostavno znaju stvari. Ne treba
im priati ili pridikovati. Informacije same nalaze svoj put do njih.
215

Don Grej

Informacija moe biti ili o predmetu koji ui ili o drugoj osobi.

Naklonjeni su duhovnim stvarima. Sve to treba da urade jeste da
proitaju par reenica knjige i intuitivno dobijaju vei deo sadraja knjige. Pored toga to intuitivno oseaju sadraj, imaju koristi jer tako dobijaju znanja ira od sadraja.
Na primer, ako proitate knjigu o vetinama u drutvenim aktivnostima, u buduim prilikama ova knjiga bi bila osnovna informacija koja bi vam pomogla da pravilno odgovorite na zahteve
neobinih situacija. Imali biste jai oseaj onoga to treba da uradite. Ovo je korist od itanja te knjige. Deca sa intuitivnom inteligencijom mogu imati koristi od znanja profesora bez prouavanja svih detalja.
Deca sa intuitivnom inteligencijom esto su zanemarena.
Mnogi roditelji i kole nemaju program za razvijanje ove vrste inteligencije. Kada su intuitivna deca u pitanju, roditelji manje treba da budu zabrinuti za njihovo slabo akademsko znanje i treba
da potuju njihovu sposobnost da estim ulom saznaju stvari
koje su im potrebne. Ova vrsta intuitivne inteligencije pre svega
se stimulie kontaktom sa ljudima, a ne televizijom, kompjuterima ili knjigama.
Nadarena inteligencija

Deca sa nadarenom inteligencijom naroito su dobra u odreenim vrstama inteligencije, ali slabija su u drugim. Sva su deca
roena sa sjajnom inteligencijom, ali u razliitim razmerama. Darovita deca dobiju mnogo jedne, ali nesrazmerno malo druge.
Da bi vodili srean i ispunjen ivot, nadarenoj deci su potrebni podrka i smernice koje e pokrenuti njihove posebne sposobnosti ili e im postati dosadno i nee biti motivisana. Nadarenoj
deci treba naroita podrka da bi razvili ove sposobnosti i oblasti
inteligencije u kojima su slabi.
Ljudi koji su izuzetno nadareni u jednoj oblasti, esto pate u
ivotu jer druge vrste inteligencije jednostavno nisu negovane.
Briljantni naunik ili milioner moda ne mogu da kau "volim te"
svojoj supruzi. Mnogi ljudi su emotivno nadareni, ali su slabog
216

Deca Su iz Raja

zdravlja. Ovi ljudi vode rauna o drugima, ali ne vode rauna o

svom telu. Veliki umetnici muili su se u ivotu, jer im je nedostajalo zdravog razuma potrebnog za upravljanje novcem i ostalim
manje vanim aspektima ivota. Postoje nebrojeni primeri nadarenih ljudi koji su u ivotu imali mnogo patnji.
Neki ljudi su nadareni izuzetnom fizikom inteligencijom.
Oni uvek sjajno izgledaju. Toliko su navikli da dobijaju podrku
za svoj dobar izgled da se plae da dublje otkriju sebe i izgube
oboavanje i panju. Ovo je razlog zbog koga "lepi ljudi" ponekad
izgledaju kao da su veoma povrni. Njihov razvoj je zaustavljen
jer ne ele da izgube ljubav koju dobijaju samo zato to lepo izgledaju.
Strah od neuspeha moe decu
da sprei od uenja novih vetina.

Ovaj isti princip moe se primeniti na sve vrste inteligencije.

Na primer, ljudi skloni akademskoj inteligenciji nekada su slabiji
u drutvenim vetinama. Oni uivaju da budu odlini u jednom
polju. Dobijaju ljubav i panju, jer su najbolji u neemu. Pokuaj
razvijanja druge, u ovom sluaju, slabije inteligencije, veliki je rizik.
Razmiljanje je jednostavno. Ukoliko sam bolji u neemu,
dobiu ljubav i podrku. Ako nisam bolji, izgubiu ljubav i podrku. Da bi protivureili ovom miljenju, toj deci je potrebno
ohrabrenje da razviju druge oblasti inteligencije u kojima nisu
nadareni. U ovom procesu, deca kroz iskustvo ue kako ne moraju da budu bolja ili najbolja da bi bila voljena. Kao rezultat, sposobna su da vode izbalansiran, ispunjen i uspean ivot.

RAZLIITE BRZINE UENJA

Stari ekspirov stih kae, "Neki su roeni sa veliinom, neki ostvare veliinu a neki imaju najveu snagu". Ovaj jednostavni stih u
217

Don Grej

kombinaciji sa sveu o razliitim inteligencijama pomae roditeljima da razumeju i shvate nain na koji njihova deca ue.
Deca mogu biti nadarena ili "roena sa veliinom" jedne ili
dve vrste inteligencije. Mogu biti oni koji ue postepeno ili oni
koji "ostvare veliinu" veim brojem inteligencija. Sa drugim
vrstama inteligencije, postoje i oni koji kasno cvetaju i "imaju
najveu snagu meu svima".
Ljudi koji pokazuju ove tri razliite brzine uenja mogu se
okarakterisati kao: trkai, etai i skakai. Da bismo ove tri razliite vrste objasnili sa vie detalja uzeemo za primer vonju bicikla:
Trkai

Dete vidi drugo dete koje vozi bicikl, sedne na bicikl i pone i
samo da vozi. Deca sa ovom osobinom uenja su trkai. Ue brzo,
ali da bi bili zainteresovani i ukljueni, potreban im je izazov. Ue
jako brzo, jer su nadareni da ue. Roditelji moraju da budu obazrivi i da se postaraju da trkai dobiju priliku da razviju druge
vrste inteligencije koje im moda nee biti tako lake.
etai

Detetu treba par nedelja da naui kako se vozi bicikl. Ova

deca odgovaraju dobro na instrukcije koje im dajete i sa svakim
pokuajem postaju bolja. Mogu poeti sa biciklima koji imaju
pomoni toak, ali posle par nedelja vozie bez njih. etai su ono
to roditelji nazivaju "deca iz snova" ili "laka deca". Ona uvek
naue po malo vie, postanu bolji i jasno vam stavljaju do znanja
da im vi pomaete dok ona ue. Sa ovom decom sve je tako lako
da im esto uskraujemo panju i brigu.
Skakai

Ovo dete je najtee i najvei je izazov za roditelja. Ovoj deci

moe trebati nekoliko godina da naue da voze bicikl. Ona
218

Deca Su iz Raja

sluaju uputstva, ali ne napreduju. Nisu ni malo bolja, ne pokazuju znake uenja a roditelji nemaju pojma da li ita od onoga to
oni rade pomae. Ukoliko je roditelj uporan, dve godine kasnije
dete seda na bicikl i poinje da vozi.
Sve instrukcije su se pokazale kao uspene, ali roditelj nije
imao dokaz napretka. Onda, u jednom udnovatom momentu,
ova deca nekako shvate, sednu na bicikl i voze kao da su ve dve
godine vozili. Na povrini, moda izgleda kao da napretka uopte
i nema, ali odjednom znanje se pojavi u punom obimu. Ova deca
esto ne dobiju panju i vreme koje im je potrebno da naprave
ovaj iznenadni skok. Bez roditeljskog ohrabrenja i upornosti, ona
odustaju i nikad ne shvate svoj unutranji potencijal.
DOBAR U JEDNOJ ALI NE l U DRUGOJ STVARI

Dete moe biti skaka (teak na uenju) kada je u pitanju vonja

bicikla, ali trka (brz na uenju) kada je u pitanju drutvena
vetina. Moe da bude dete najspremnije za saradnju kada se
sprema veera na putovanju, ali kada je u pitanju vonja biciklom, dogaa se promena. Odmah, vae dete pokazuje otpor i
nije spremno na saradnju. Time to razume razliite brzine uenja, roditelj moe biti strpljiviji i prihvatiti detetovo opiranje. Sva
deca pokazuju veliinu u pojedinim vetinama, ali se protive drugim. Biti dobar u jednoj a lo u drugoj stvari, prirodno je i normalno.
Samo zbog toga to je dete skaka i slabo na uenju ne znai
da ima nizak nivo inteligencije. Ponekad ba u tim oblastima kojima se opiremo lei naa najvea snaga. Ja lino nikad nisam bio
dobar pisac niti govornik i odbijao sam da piem ili da govorim
pred grupom ljudi. Oba dara pokazala su se mnogo kasnije.
Sa druge strane, samo zbog toga stoje neko trka ili eta u
odreenoj oblasti inteligencije, ne znai da e briljirati u toj
oblasti ili da ima ogroman potencijal za razvoj u toj oblasti. Na
primer, veina ljudi koja ima univerzitetsku diplomu iz odreene oblasti ne nastavlja dalje u ivotu da se tom oblau bavi.
219

Don Grej

Ako diplomirate antropologiju, ne znai da ete se time i baviti.

Najlaki put ili put manjeg otpora nije uvek ono gde lei vaa
najvea snaga.
UPOREIVANJE DECE

Jedna od velikih greaka koje roditelji prave jeste da uporeuju

svoju decu sa drugom decom. Ako imate dete koje je eta u
veini oblasti ivota, sve vam je relativno lako. Kada vam je dete
skaka, i u nekim oblastima pokazuje vei otpor, vi odmah
grekom mislite da neto nije u redu sa detetom.
Skakai vam izgledaju kao da nikad ne sluaju niti ue. Vi ih
nauite kako da postave sto a oni zaborave. Vi ih uite manirima
za stolom i skakai zaborave. Uite ih tablici mnoenja a oni stalno zaboravljaju. Uite ih da se jasno izraavaju a oni ne govore.
Uite ih da zaveu pertle a oni ne umeju. Objasnite im domai a
oni ne shvataju.
Bez vetina pozitivnog vaspitanja ova deca obino bivaju neprestano kanjavana, zbog toga tee razvijaju samopotovanje.
Deci raste samopouzdanje kada dobijaju stalne poruke da ih niko
ne uporeuje sa drugima i da su dobri ba takvi kakvi su. Razumevajui sve razlike, zdravo dete koje je drugaije moe da bude
voljeno a roditelj ga moe podrati i pruiti mu panju.
Pregledajui ovo poglavlje s vremena na vreme, proces vaspitanja moete uiniti mnogo lakim. Frustracije su izazvane oekivanjima da naa deca budu drugaija od onoga to jesu. Samo
podseanje da takva kakva jesu i treba da budu, pomae nam da
se opustimo i panju usmerimo na bolji nain bavljenja naom decom.

220

10 U Redu je
Praviti Greke

Pored toga to je jedinstveno i razliito, svako dete na ovaj svet

dolazi sa mnotvom problema i pitanja. Nijedno dete nije savreno. Sva deca prave greke. Svako pravi greke. Oekivati od
dece da ne^gree_pruaJinpkrutan i netaan pogled najivot. To
postavlja merila koja niko ne moe da ispuni. Kada roditelji
oekuju savrenstvo, deca jedino mogu da oseaju kako nisu dovoljno dobra i mogu da oseaju nemo jer nisu u stanju da ispune
standarde koje su im roditelji postavili.
Sva deca prave greke; to je sasvim normalno.

_Rp^ite.lji mojraji^dajgrilagode svoje standarde detetovirn prirodnim sposobnostima. Na razliitim uzrastima, sposobnosti dece prirodno se rrierijaju. Kada su u odreenoj oblasti slabiji,
detetu e biti potrebno ve pomoi i ponekad e roditelj morati
da bude pokretaka snaga. Deca ne treba da shvate kako neto
nije u redu sa njima zbog toga to prave greke. Isuvie prekora
decu ini da se oseaju kao da su loa, manje vredna, ili da jednostavno neto sa njima nije u redu. Oseaju se poraeno i gube svoju
prirodnu motivaciju i samopouzdanje.
OD NEVINOSTI DO ODGOVORNOSTI
Mala deca, do devete godine ivota, nisu u mogunosti da se izbore sa prekorima bez velikog oseanja krivice. Svaka vrsta
221

Don Grej

kazne, neodobravanja ili emocionalnih razmirica kao reakcija na

greke vae dece na kraju predstavlja prekor i budi oseaj stida.
Ako neko drugi jie'preuzme odgovornost, kada postoji problem,
deca e misliti da su za problem ona kriva.
Pre devete godine, dete ne moe da odredi razliku izmeu
"uradio sam neto loe" i "ja sam lo". Deca mlaa od devet godina
nisu sposobna za logiko zakljuivanje. Dete reaguje na sledei
nain, "Ako sam uradio neto loe, onda sam ja lo" ili "Ako ono
to sam uradio nije dovoljno dobro, nisam dovoljno dobar".
Bez svesti o sebi, kada dete napravi greku, nema zata da se
uhvati. Ako je napravilo greku, ono je greka, ono je pogreno.
Kada dete preuzme previe odgovornosti, roditelj moe da ispravi ovu tendenciju preuzimanjem krivice na sebe. Kada roditelji
preuzmu odgovornost za ono to su njihova deca pogreila, na
decu, se nee svaliti oseaj krivice.
Mnogi odrasli danas imaju manjak samopotovanja, jer jo
uvek ne mogu da shvate ovu razliku. Kada pogree, zakljue da
nisu dovoljno dobri. Iako su ovi odrasli sposobni za logiko zakljuivanje, oni u detinjstvu do devete godine ivota, nisu odgajani da istrae svoju unutranju nevinost. Moda ak i misle da nisu
loi, ali u sebi se i dalje oseaju loe i manje vredno.
Odrastao ovek sa zdravim samopotovanjem reaguje na
svoje ili tue greke sa prihvatanjem i eljom da iz greke izvue
pouku. Ovo su neki od primera zdravih reakcija na greke:
Ako sam uradio neto loe, nisam lo, jer nisam znao bolje.
Ako sam uradio neto loe, nisam lo, jer sam dosta drugih
stvari uradio dobro.
Ako sam uradio neto loe, nisam lo, jer sada mogu da
izvuem pouku iz svoje greke i da postanem bolji.
Ako sam uradio neto loe, nisam lo, jer mogu da popravim
stvari.
Ako sam uradio neto loe, nisam lo, jer sam se trudio najvie
to sam mogao. I drugi ljudi prave greke a oni nisu loi.
222

Deca Su iz Raja

Ako sam uradio neto loe, nisam lo, jer nisam imao nameru
da to uradim loe.
Ako sam uradio neto loe, nisam lo, jer to je bio nesrean
splet okolnosti.
Ako sam uradio neto to nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer uim i uskoro u biti bolji.
Ako sam uradio neto to nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer se od mene ne oekuju da budem savren.
Ako sam uradio neto to nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer danas sam bio bolestan, nisam se dobro oseao ili
sam imao lo dan.
Ako sam uradio neto to nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer izazov koji sam danas imao bio je vei nego obino.
Ako sam uradio neto to nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer niko ne pobeuje uvek.
Ako sam uradio neto to nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer sam shvatio gde sam pogreio i u budunosti u to
ispraviti.
Ako sam uradio neto to nije bilo dovoljno dobro i dalje sam
dobar, jer ni ostali ne mogu to da urade.
U svakom od ovih primera, ovek je sposoban da donosi
logike zakljuke i uoi razliku izmeu "Ja sam uradio neto loe"
i "Ja sam lo". Istraivanja na temu razvoja dece jasno pokazuju
da deca do devete godine nemaju sposobnost te vrste logikog
zakljuivanja. Kada se usmerite na greke svoje dece, deca se oseaju neprilagoeno. Umesto to se koncentriemo na problem,
pozitivan odnos prema vaspitanju u iu interesovanja stavlja
reenje. Uei da su dobra, deca su otvorena za vae instrukcije
-uz elju za saradnjom: deca koja se stide, zatvaraju se u sebe.
Deca mlaa od devet godina prekore
primaju sa velikim oseajem krivice.
223

Don Grej

Naterati dete da se postidi uvek daje suprotan uinak. Posle

devete godine je u redu zahtevati od dece da preuzmu odgovornost i isprave svoje greke na neki nain. Prvih devet godina
vreline Je"nevinosti, a tokom sledeih devet godina deca ue kako
da postanu odgovorna. Kada dete napuni devet godina, spremno
je za vie odgovornosti, za greke i ispravke. Kada je dete mlae,
roditelj treba da zauzme neutralan stav, da ignorie ili da ne
obraa mnogo panje na greke koje deca prave.
Kada decu prerano nateramo da se oseaju odgovornima za
greke, poinju da se oseaju loe i manje vredno. Bez jake osnove njihove nevinosti, prirodna sposobnost dece da napreduju
nema ansu da se razvije.
Umesto da ih terate da se stide ili da ih kanjavate da biste ispravili njihovo ponaanje, primenite pet vetina pozitivnog
vaspitanja. Umesto to svu panju usmeravate na problem zapitajte se ta elite u budunosti. Ne razmatrajte problem - preite
na reenje.
Kada dete srui vazu, ne pomae da se usredsredimo na
greku. Umesto toga recite neto brino kao, "Ova lepa vaza se
polomila. Moramo biti oprezni oko vaza; krhke su i lako se lome.
Hajde da prestanemo da se igramo i oistimo ovaj nered."
Nikakvog dobra nema od
usredsreivanja na detetove greke.

Ako se uznemirite zbog onog to je dete uradilo, neete

pojaati njegovu sposobnost da ui iz greaka. To samo zbunjuje
dete i ometa njegov razvoj. Kada dete razbije vazu, majka moe
da pomisli, "Moram da se uverim da zna da ovo nije u redu i mora
da me slua". Nove vetine pozitivnog vaspitanja ovaj sram ine
bespotrebnim. Ishod koji majka zapravo trai je^saradnja.; Ovih
x
pet vetina e joj pomoi.
~ "~ ~ ~
Za dete ak nije vano da shvati da je oborilo vazu. Neka
deca, zbog oseaja straha i neodobravanja poricae svoju umeanost. Pravi problem na ovom nivou je strah deteta od roditelja,
224

Deca Su iz Raja

a ne njegovo poricanje. Naroito za decu mlau od devet godina

nije korisno da ih stavite u unakrsnu paljbu i da oekujete da ete
dokazati njihovu krivicu. Taj pristup mnogo panje poklanja problemu, a ne reenju. Reenje je da se pronae nain koji e motivisati veu saradnju.
Dete ne mora da bude kanjeno ili da mu se pridikuje da bi
shvatilo koliko je ta vaza bila vredna. Pre este ili sedme godine,
deca ak ni ne shvataju monetarne standarde. Deci je pet dinara,
pet stotina dinara ili pet hiljada dinara -isto. Ukoliko roditelj primeni svih pet vetina pozitivnog vaspitanja, dete e biti uviavnije
u budunosti ne samo to se tie vaza, ve i svih ostalih stvari.
Umesto to slabimo volju dece za saradnjom i to kaznom ili nametanjem oseaja stida - mudar roditelj e prevideti greke deteda neutralnim ili naizgled nezainteresovanim stavom i obratie
panju na to da ukloni posledice greke.
ak i sa decom koja ulaze u pubertet (od devete do trinaeste
godine) ili tinejderima malo uspeha se postie time to se koncentriemo na greku. Oni obino veruju da ukoliko ne moete
dokazati kako su oni neto uradili, to je kao i da nisu to uradili.
Nemojte se usmeravati na dokazivanje njihove krivice, ve iza
greke pokuajte da nazrete vei problem: moje dete nema
oseaj da srne da preuzme odgovornost.
U ovom sluaju, roditelj treba jednostavno da mu objasni ta
bi se dogodilo kada bi bio odgovoran za razbijenu vazu, a potom
da digne ruke od daljih pridika i napusti bojno polje. Kada tinejder shvati da jedino to treba da uradi jeste da poisti nered i
da nee biti kanjen ili da nee osetiti nedostatak ljubavi, bie
skloniji da preuzme odgovornost za svoje greke u budunosti.
IJA JE TO U O PTE G R EK A ?
Iz perspektive pozitivnog vaspitanja, kada sedmogodinjak srui
vazu, to nije njegova greka. On ima samo sedam godina i ne
moe se oekivati da shvati pravu vrednost vaze. ak i da moe da
shvati vrednost, ne moe se oekivati da pamti. Kada se to isto
225

Don Grej

dete igra, ponekad poneto i slomi. ak i da je roditelj rekao detetu da ne dira vazu i dalje greka nije na detetu, jer je ono tokom
igre zaboravilo na upozorenje. U bukvalnom smislu, bilo je van
kontrole. Kada je dete van kontrole, ono to se desi nije njegova
greka.
Ako konice na kolima otkazu, nije vaa krivica to su kola
van kontrole. Nije se zbog vae greke desio sudar, jer nita niste
mogli da uradite da to spreite. Kada su kola van kontrole, jer
konice ne rade, niste vi krivi za sudar.
Kada konice otkazu, niste vi krivi za sudar.

Ipak posmatrano iz drugaije perspektive, ako se konice

pokvare to jeste vaa krivica. To su vaa kola i vi ste vozili kada ste
udarili u neiju ogradu. Iz perspektive da ste odgovorni i da
hoete da popravite greku, odgovornost jeste na vama. Ipak,
neko mora da nadoknadi tetu.
I dalje to nije ba najjasnije. To je moda greka vaeg mehaniara, jer nije na vreme primetio i otklonio problem. Da li vi treba da platite ili mehaniar koji vaa kola nije servisirao na pravi
nain? Moda je greka u vaem prodavcu kola, jer vam je prodao
loa kola. Moda je, u stvari, greka u izradi kola, jer je taj model
trebalo da prestane da se proizvodi.
Iz ovog jednostavnog primera, jasno je da utvrivanje krivice
i odgovornosti predstavlja sloeno pitanje koje esto zahteva
miljenje sudija i advokata. Ako odrasli ne mogu da odrede ija je
greka bez advokata i sudija, kako oekujemo od nae dece da to
urade sama?
Sreom, vetine pozitivnog vaspitanja obezbeuju praktinu
alternativu za ispravljanje greaka nae dece u smislu motivacije
u budunosti. Kada se deca odgajaju na ovaj nain, oni e kao
odrasli imati vei smisao za odgovornost, saradnju, i veu motivaciju da isprave svoje greke. Tada e manje biti potrebe za advokatima, sudijama i sudovima.

226

Deca Su iz Raja

KAKO DA SE NAUIMO ODGOVORNOSTI

Umesto to se deca oseaju loe zbog svojih greaka treba da ih

nauimo kako da iz greaka ue, a kada smatramo da su dovoljno
zreli da se oseaju odgovornima - da te greke i isprave. Neki roditelji e biti sreni da prestanu da kanjavaju svoju decu ili da ih
teraju da plate za svoje greke, ali se brinu da im deca nee razviti
oseaj odgovornosti. Ovo je vaan uvid u problem.
Posle svega, ne moete uiti iz greke ili se smatrati odgovornim da ih ispravite ako prvo ne priznate greku. Ova odgovornost
od sutinske je vanosti za odrasle da bi iz greaka izvukli pouke i
da bi napredovali, ali nije od sutinske vanosti i za decu. Deca se
ne moraju uiti da budu odgovorna za svoje greke. Bebe nemaju
predstavu o sebi, ali stalno ue i ispravljaju se.
Za odrasle, odgovornost je od sutinske vanosti
za ispravljanje greaka i za napredovanje,
ali to ne vai za decu.

Odgovornost je svesno priznanje "ja sam napravio greku".

Deca ne razvijaju sliku o sebi do svoje devete godine. Pre devete
godine, ispravljanje greaka je automatsko bez odogovornosti.
Ne postoji svest o "ja" - koje je greku napravilo. Nevino dete se
samoispravlja, ne zato stoje uradilo neto loe, ve da bi imitiralo
roditelje i pokazalo saradnju.
Oni koji uspeju u ivotu, upravo su oni koji imaju
sposobnost samoispravljanja, napredovanja,
oni koji imaju sposobnost da promene nain
razmiljanja, da promene ponaanje ili stav.

227

Don Grej

Kada smatramo decu odgovornom za greke, ometamo im

prirodnu sposobnost da se samoispravljaju sredstvima imitacije i
saradnje. Ta sposobnost samoispravljanja bitna je za rast i uenje,
ivot je uvek proces pokuaja i greaka. Svi prave greke.
Oseaj odgovornosti bez oseaja manje vrednosti ili neprilagoenosti, dolazi iz oseaja da je dozvoljeno greiti. Posle devet
godina pravljenja greaka bez kanjavanja ili gubitka ljubavi,
deca su spremna da preuzmu razuman oseaj odgovornosti.
Kada je dozvoljeno praviti greke, u redu je za decu i da svoje
greke priznaju i da svesno ue iz njih.
DECA SU OPREMLJENA ZA SAMOUPRAVLJANJE

Deca su opremljena za automatsko samoispravljanje greaka,

f Glavni razlog zbog kojeg se deca ili odrasli ne ispravljahu sami !
^Je^te^teJIfft^ma]u dovoljno sigurnosti da priznaju da su napravi[Ii greku. Ova prirodna sposobnost za samoispravljanje zahteva
oseanje da je dozvoljeno praviti greke.
U onoj meri u kojoj se deca plae kad pogree
gube prirodnu sposobnost da se isprave sami.

Strepnja od moguih greaka, pojaava anse da se te greke

naprave. Kanjavanje ili stid zbog greke pojaavaju uznemirenost i slabe prirodnu sposobnost da se sami ispravimo. Roditelji
moraju da zapamte da su deca iz raja. Samoispravke^su automatski proces koji se pre svega deava imitacijom.! saradnjom, a,ne
kanjavanjem i stidom.
BRZINA UENJA VAE DECE

ak i kada se izbegnu kanjavanje i sram, proces samoispravke je

postepen. Kao i sa svakim ponaanjem ili stavom postoji kriva
uenja. Kao to smo ve objasnili, brzina uenja svakog deteta je
228

Deca Su iz Raja

drugaija. Neki naue da voze bicikl bre dok se drugi lake

spreme za spavanje. ak i u situacijama kada roditelj sve ini ispravno, izazov da se dete ponaa pristojno za trpezarijskim stolom moe oduzeti vreme i zahteva energiju, napor i panju.
Kada deci treba vie vremena da naue neto,
nije greka ni do njih niti do roditelja;
jednostavno im je potrebno vie vremena.

Jednostavno dajui uputstva i demonstrirajui pravilno ponaanje roditelj ui dete ispravnom ponaanju koje rezultira stalnim samoispravljanjem. To je sve to roditelj moe da uini, a ostalo je na detetu i u pravo vreme e biti ostareno.
Roditelji su_skloni tome da ne tede ljubav i strpljenje kad su
greke u pitanju, sve dok decu ne naue komunikaciji. Tada, roditelji pogreno pomisle da dete moe uti i zdravorazumski shvatiti
njihov zahtev. Oekivati od deteta da ne crta po zidu jer se boja
nee skinuti, zahteva logiko zakljuivanje to je prevelik zadatak
za decu. Oekivati od deteta da ide pravo u krevet, jer e se sutra
bolje oseati zahteva suvie dedukcije.
Kada beba ispusti hranu na pod, roditelj je strpljiv, jer beba
ne zna bolje. im se dete naui komunikaciji, roditelj pretpostavlja da dete zna da to ne srne da ini. Zato? Jer su mu ve
jednom pre toga rekli i logiki obrazloili. Roditelji zakljuuju da
samo zbog toga to dete ume da komunicira, ono moe da razume znaenje ili razlog zahteva.
U nekim sluajevima, detetu treba ponoviti dve stotine puta
pre nego to usvoji odreeno ponaanje. Trka moe da naui iz
prvog zahteva, ali skakau moda treba stotinak pokuaja pre
nego to udesno savlada ovu tehniku. eta e pokazati napredak sa svakim ponavljanjem, ali zahtevae dosta ponavljanja. Razumevanje i prihvatanje jedinstvene krive uenja vae dece od
najvee je vanosti za obezbeivanje brine podrke koja je deci
potrebna da bi nauila da se samoispravljaju.

229

Don Grej

RAZUMETI PONAVUANJE

Ovaj koncept ponavljanja jednostavan je za shvatanje kada uzmemo u obzir uenje o tome kako da utnemo loptu u fudbalu.
Nastavljajui da neprestano utiramo moe nam trebati dve stotine pokuaja da loptu poaljemo tamo gde smo naumili. Posle
par stotina pokuaja, lopta ide tamo gde smo eleli.
Na slian nain, moe da bude potrebno dve stotine pokuaja
pre nego to dete automatski odgovori na zahev roditelja kao to
je, "Molim te ne bacaj hranu na pod; dri je na tanjiru". Zato kada
hrani bebu, majka mudro stavi muemu na pod.
Roditelji moraju da zapamte kako se detetu mozak razvija i
menja svakog dana, iako ono zna da komunicira. Dete se ne motivie razumom ili logikom. Da bi nastavilo da se samoispravlja,
ono je motivisano time to ponavljamo komande.
Moe nam se uiniti da dete ui iz greaka, ali to nije tano.
Do devete godine, dete ui imitacijom i praenjem uputstava.
Ako se zbog neega loe oseate i vae dete e se loe oseati takoe. Deca imitiraju vau reakciju, ali je ne razumeju. Nisu sposobni za logiko zakljuivanje do svoje devete godine.
Ukoliko se uznemirite zbog detetove greke, ono e se oseati loe, ali to ni u kom sluaju ne znai daje neto nauilo, osim da
se plai vaih reakcija i potiskuje svoju volju. Pozitivno vaspitanje
doputa vam da sauvate volju deteta i ojaate je za saradnju. Ovo
je nain na koji deca najbolje ue.

U E N JE IZ G R E A K A
Jedna od najveih greaka je ta to roditelji misle da deca imaju
sposobnost logikog zakljuivanja pre svoje devete godine. Roditelji se trude da decu ue na greakama, a bilo bi pozitivnije da
svoju panju usredsrede na poveanje saradnje i usmeravanje ka
pravom ponaanju. Kada deca prave dosta greaka, nije udo to
jednostavno nastavljaju tako da rade.
230

Deca Su iz Raja

Deca ne mogu i ne ue logiki iz svojih greaka pre devete godine. Ipak ono to rade jeste da se automatski samoispravljaju.
Imitacijom i usmeravanjem ue se vetinama ponaanja kao to
su potovanje, pomo, sluanje i saradnja.
Time to su iznova usmerena da urade pravu stvar
deca na kraju urade pravu stvar.

Kada deca nastave da prave greke ili zaborave ta ste zahtevali, esto je razlog tome to nemaju dovoljno organizacije, ritma
ili nadgledanja koje im je potrebno. Iz ove perspektive, kada dete
napravi greku, roditelji su uvek odgovorni.
Dok deca ne napune devet godina, nisu sposobna za samousmeravanje, jer bez mogunosti logikog zakljuivanja, deca mogu
samo da imitiraju. Od devete do trinaeste godine ivota deca i
dalje samo ue da budu odgovorna. Sposobni su za punu odgovornost oko devetnaeste godine ivota - tada moemo da ih pustimo da ive u svetu koji e ih za ono to urade smatrati potpuno
odgovornim.
Mnogi roditelji grekom oekuju oseaj odgovornosti
devetnaestogodinjaka od sasvim malog deteta.

Deca se ue da potuju stvari i osobe, ne zato to ih smatramo

odgovornim, ve iz primera potovanja koje im daju roditelji.
Nije neobino da majka udari dete, govorei mu, "Ne sme da
udara brata. Sada mu se izvini."
Deca ue imitacijom. Ako roditelji viu ili udaraju decu, deca
viu i udaraju druge. Ako roditelji iskazuju meusobno potovanje u odnosima, deca na kraju potuju sebe i spremnija su da
budu odgovorna u svojoj devetoj godini. Kada se deci prui prilika da budu nevina i ne smatraju ih odgovornima za greke koje
ine itavih devet godina, bie pripremljena da ue iz greaka
kada im se mozak dovoljno razvije.
231

Don Grej

Deca koja ne proive devet godina nevinosti, takode su sposobna da ue iz greaka, ali ne mogu sebi lako da oproste greke.
Imae veu tendenciju da zauzmu odbrambeni stav kad pogree i
nee uspeti da se isprave. Kada deca imaju iskustvo devet godina
nevinosti, imaju jak osnov da se sa grekama nose na zdrav nain.
U stanju su da oproste sebi i postepeno ue iz greaka.
Pre devete godine, deca znaju ta treba da rade, jer su voena
roditeljskim primerima. Uz pozitivno vaspitanje, deca su motivisana da sarauju samo iz instinkta da udovolje i da sarauju sa roditeljima.
Usmeravanje na greke ne pomae deci ni na koji nain.

Kada deca sarauju sa roditeljima, naue ta je ispravno.

Deca ne ue ta je ispravno time to analiziraju ono to je
pogreno. Greka je dati detetu pauzu i rei mu da razmisli o
svom ponaanju. Kada date detetu pauzu, jednostavno elite da
dete vratite u kontrolu, a ne da ga nauite staje dobro a ta loe.
Kada dete pokae dozu saradnje sa roditeljima i dobije pozitivnu povratnu spregu za saradnju, naui da se ponaa na odgovoran nain. Onda je "sposobno" da bude "odgovorno" prema potrebama, eljama i zahtevima roditelja.
Ovo je jedina vrsta odgovornosti koju dete mlae od devet
godina moe da razvije.
NAUITI IH UMETNOSTI PORAVNANJA

Kada znaju da smeju da gree, deca mogu da se usredsrede na to

ta treba da urade poto su napravili greku. Kada je greka napravljena, roditelji deci moraju da pokau kakoda poprave ono to
je uinjeno i stvari vrate u prvobitno stanje ili kako da dou do
poravnanja.
Najbolji nain da se naui ova vana lekcija jeste slediti primer. Ako je va sin povredio prijatelja dok su se rvali, uzmite ga za
ruku i povedite do prijatelja koji je povreen. Dok va sin slua,
232

Deca Su iz Raja

recite, "ao mi je to se ovo dogodilo." Uz sinovljevu pomo, uzmite malo leda i odvojite vreme da se pobrinete za povredeno
dete. Umesto da mu prebacujete zbog greke koju je napravio,
podelite oseaj gubitka sa sinom.
Pokaite vaem detetu da uvek postoji nain da se saniraju
posledice greaka. Na ovaj nain, preuzimajui odgovornost da
stvari popravi, dete postepeno razvija volju da stvari radi ispravno, a kasnije e prirodno poeti da bude svestan i da priznaje
svoje greke.
Uvek postoji nain u ivotu da se stvari vrate u
ravnoteu nakon to je uinjena greka.

Ako roditelji priznaju svoje greke i dete je bolje pripremljeno da prizna greke koje ono uini. Nain na koji se preuzima odgovornost za greku, pored samoispravljanja jeste i umetnost odgovarajueg poravnanja. Poravnanje je popravljanje i izglaivanje stvari posle greke. Veina roditelja svoje greke krije
od dece i retko se izvinjava. Pretpostavljaju da e izgubiti mo nad
svojom decom ako priznaju da nisu uvek u pravu.
Roditelji mogu svoju decu nauiti da budu odgovorna demonstrirajui odgovornost Kada roditelji zakasne da dete saekaju posle kole, umesto to objanjavaju zato su zakasnili,
trebalo bi da sasluaju, izvine se i izglade greku. Nain na koji se
preuzima odgovornost za greke, pored toga to se samoispravljamo, podrazumeva da napravimo neku vrstu naknade. To poravnanje je nain na koji stvari ispravljamo kada pogreimo.
Umesto to objanjavaju zato su zakasnili, roditelji bi
trebalo da sasluaju, izvine se i nadoknade to.

Kada roditelj zakasni da pokupi dete posle kole, poravnanje

moe napravi time to e uraditi neto izuzetno, kao stoje poseta
233

Don Grej

poslastiarnici na povratku kui. Roditelj moe da kae, "Izvini

to sam zakasnio. elim da ti to nadoknadim neim lepim. Hajde
da idemo na kolae". Da bi se iskupili za greke, roditelji se mogu
ponuditi da urade neku od kunih obaveza deteta ili mogu da osmisle zabavnu aktivnost. Time to e dati primer poravnanja,
decu e dobro pripremiti da budu odgovorni tinejderi i odrasli
ljudi.
Sposobnost dece da se samoisprave, sve do devete godine neguje se time to su deca osloboena posledica svojih greaka.
Sposobnost da se odgovora za greke i ine ustupci, razvija se primerom roditelja koji prave ustupke za svoje greke. Na ovaj
nain, deca ue da budu odgovorna, i da na odgovoran i odgovarajui nain isprave i snose posledice za uinjene greke.
Roditelji decu ue odgovornosti time to svojim
primerom pokazuju kako izgleda odgovorno ponaanje.

Kada tinejder kasni, a roditelj ga eka, pored toga to treba

da naui da se prema tuem vremenu odnosi sa potovanjem, potrebno je da uini i izvesno poravnanje. Poruka je jednostavna,
"Ako te ve ekam, ta e da uradi da moj ivot bude laki?"
Ako je u detinjstvu odgajan uz roditelje koji nadoknade svoje
greke, tinejder e automatski biti uviavniji i zadovoljan to e i
sam biti spreman na neku vrstu poravnjanja. Rei e, "ao mi je
-kako mogu da nadoknadim to?"
U drugim prilikama, odmah e dati primer, "ao mi je to si
me ekao. Hoe li da operem kola kako bih ti nadoknadio to to
si ekao?"
Drugi zdrav odgovor je, "Jako mi je ao to si me ekao.
Dunik sam ti." Ovo znai da roditelji mogu da smisle neto u
toku narednih nedelja, a dete e da im ispuni elju.
U meuvremenu, ako roditelj zakasni, moe rei, "Jako mije
ao to kasnim. Ti si zakasnio prole nedelje, tako da smo sada
kvit."
Ako va tinejder nije odgajan uz pomo vetina pozitivnog
vaspitanja, moraete da pitate, "Kako bi voleo da ovo nadokna234

Deca Su iz Raja

di". Hi mu stavite do znanja da vam nije bilo prijatno i da vam jednostavno "duguje".
Vrlo brzo e se navii i rado menjati oseaj kanjavanja sa ustupcima kadgQd4eJojnQue/rinejderima kao ni ostalima nisu
potebni ni kazna ni sram. Stav da su greke dozvoljene, utre im
put da postanu odgovorniji.
NEMOJTE KORISTITI KAZNU, PRILAGODITE SE

Pozitivno vaspitanje ne koristi se kaznama da bi motivisalo saradnju, ali ponekad e roditelj morati da napravi prilagoavanja
po pitanju odreenih sloboda koje su detetu ili tinejderu date.
Ukoliko va osmogodinji sin neprestano skae po kauu u dnevnoj sobi, moete mu oduzeti pravo da se igra u dnevnoj sobi kad vi
niste u blizini. Pre no to sprovedete to prilagoavanje, morate
primeniti pet vetina pozitivnog vaspitanja.
Kad budete sprovodili prilagoavanje, stavite mu do znanja
da moe da zaradi mogunost da se opet igra u dnevnoj sobi. Recite neto kao, "Kada bude saraivao time to ne skae po krevetima dok sam ja u sobi, razmisliu o tome da te pustim da se
igra u dnevnoj sobi kada ja nisam tu." U ovom primeru, roditelj
ne kanjava, samo prilagoava pravila.
Ako va esnaestogodinjak ima dozvolu da vikendima ima
izlazak do jedan sat posle ponoi, a on stalno kasni, prilagoavanje je neophodno. Morae kui da se vraa ranije, ne zato to ga
kanjavate, ve zato to nije dovoljno odgovoran za tako kasne izlaske. Ako nije odgovoran u dovoljnoj meri_da_se; setidjt se na
vreme vrati kui i da potuje zabranu, tada nije dovoljno odgovoran da ostaje do jedan pole ponoi.
Kada tinejder stalno kasni, prilagodite vreme do
kojeg mora da se vrati kui.

Mnogo pre razmiljanja o prilagoavanju, tinejderu treba

oprostiti, ali takoe treba da vam nekako nadoknadi neprijatnos235

Don Grej

ti, koje je uzrokovao. Posle korienja svake od pet vetina pozitivnog vaspitanja, ako tinejder nastavlja da kasni, roditelj treba
da prizna sebi da je pogreio to mu je dopustio da ostaje tako
kasno, i treba da prilagodi vreme do kojeg mora da se vrati kui.
Roditelj moe da kae, "Znam da razume da je ovo ogranienje tvog izlaska i razumem da se mnogo stvari deava pa ti
onda zaboravi na vreme. O tome smo razgovarali nekoliko puta.
Znam da se trudi, ali mislim da ima suvie nezavisnosti. Ogranienje izlaska je sada pono. Ako ga bude potovao tri puta zaredom, pomeriemo ga na 12:30, a kada budem bio siguran da e
se setiti vremena kada treba da doe kui, razmisliemo opet o
izlasku do jedan. Preko vikenda elim da si kui u pono."
KAKO REAGOVATI KADA DECA NAPRAVE GREKU

Kada dete do devet godine ivota napravi greku, naa reakcija bi

trebalo da pokae kako je pravljenje greaka normalno i da se to
svima deava. Od deteta ne treba zahtevati da se izvini ili nadomesti svoju greku sve do desete godine. Na primer, kada dete
slomi neto, na kraju se greka ipak pripisuje roditelju jer dete
nije imalo zahtevanu panju. Od deteta se tada ne oekuje da se
izvini ili da neim nadomesti svoju greku.
Kada jedno dete udari drugo, ne treba ga terati da se izvini i
ne treba ga kanjavati. Ukoliko krivica uopte postoji, ona je na u
roditeljima, jer na neki nain dete nije dobilo ono to mu je potrebno od roditelja. Moe biti da dete nema dovoljno razumevanja od strane roditelja, nema nadzora, organizacije ili ritma.
Kada se dvoje dece tuku, umesto to ih silite da se pomire i izvine jedno drugom, pustite ih da se sami pomire. Recite im neto
kao," U redu, hajde sada da se pomirimo i opet budemo prijatelji.
Ba mije ao stoje ovako ispalo. Hajde da igramo ovu igru..."
Deca zahtevaju da se drugo dete kazni samo onda kada su oni
sami kanjavani zbog greaka. Oni zahtevaju izvinjenje samo
kada se od njih zahteva da se izvine. Kada roditelji preuzmu odgovornost umesto to okrivljuju svoju decu onda deca sebe ne
krive preterano i ne zahetvaju objanjenja i izvinjenja.
236

Deca Su iz Raja

Teko je prihvatati greke jer veina roditelja ne prihvata

svoje greke. Oni oseaju potrebu za kaznom, jer su kao deca i
sami kanjavani i veruju da je to ono to se deava kada neko napravi greku. Sreom, vetine pozitivnog vaspitanja uspevaju
ak i kada roditelji ine greke. Ako se roditelj naljuti na dete
jer je napravilo greku, on ili ona uvek mogu da se na jednostavan
nain izvine zbog ljutnje i da uvere decu kako je u redu praviti
greke.
Moete rei, "Mama je pogreila jer se naljutila to si razbio
vazu. Nije trebalo da viem na tebe. ao mi je. Nije bilo toliko
vano. Uvek moemo kupiti drugu vazu. To je jednostavno bila
greka, a greke se deavaju."
Ako je starije dete u pitanju, recite:" ao mije to sam se toliko naljutio (ili naljutila) onog dana. Nije trebalo da mi se to desi.
Mnogo drugih stvari mi je smetalo. Nije nita strano. Uvek
moemo kupiti drugu vazu."
Ukoliko dete preturi vazu, prirodno je biti pomalo uzrujan
zbog toga, ali roditelji ne treba da prenose nervozu na decu ali ni
na sebe. Neki roditelji ne krive svoju decu, ali zato duboko krive
sebe. Iako nemaju nameru da se drugi oseaju loe, oni im nesvesno nameu oseaj krivice. Roditelji treba da nau najbolji
nain na koji e oprostiti reske i sebi i svojoj deci.
Vetine pozitivnog vaspitanja su nove vetine. Veina roditelja nema ideju kako da reguje kada deca naprave greku. Ovo
su neki od korisnih saveta kako ispravno reagovati na deije
greke. Odvojte par minuta da razmislite kako biste vi reagovali u
sledeim prilikama.
Ako ste imali uspean dan, odmorni ste, oseate da je pred
vama sjajna budunost, kako biste reagovali kada bi vae dete
slomilo vazu?
Ako bi vam dete mnogo pomagalo i uvek vas slualo kako
biste regovali na slomljenu vazu?
Ako bi va direktor sluajno oborio vazu, kakva bi bila vaa
reakcija?
237

Don Grej

Ako biste dozvolili petorici deaka da igraju fudbal u dnevnoj

sobi a oni sluajno obore vazu, kakva bi bila vaa reakcija?
Ako je vaza bila od jeftinijih a vi ste ve razmiljali da je
zamenite, kako biste reagovali?
Kada biste imali slepog gosta koji je sluajno oborio vazu,
kakva bi bila vaa reakcija?
U svakom od ovih primera, vaa reakcija na polomljenu vazu
u sebi ne bi sadrala ni grdnju ni optubu. Moda bi vam bilo krivo to ste ostali bez vaze, ili bi vas nerviralo skupljanje krhotina ali
ne biste mnogo razmiljali o tome. Jasno je da ne biste bili ljuti ni
na svoje dete, ni na sebe, na vaeg direktora ili gosta. Shvatili biste
da se takve stvari deavaju. Naravno da biste vie panje obratili
na oseanja svog deteta, gosta, ili vaeg efa nego na slomljenu
vazu. Sigurno ne biste eleli da se iko osea loe. Ova pozitivna
reakcija koja u svojoj pozadini ima oprotaj, odgovarajui je odgovor ak i kada su uslovi drugaiji.
Pokuajte da ova iskustva primenite u praksi time to ete
reagovati na razliite greke koje vae dete pravi. Uzmite kao
motiv odreenu greku i pokuajte daje doivite kroz svih sedam
primera da biste videli svoju reakciju.
Na primer, ako je vae dete napravilo nered i nije poistilo iza
sebe zapitajte se kako biste reagovali da ste imali sjajan dan, da
ste bili odmorni i oseali kako je pred vama sjajna budunost, a
vae dete je napravilo nered i nije ga poistilo. Na ovaj nain
proite kroz svih sedam navedenih primera da biste mogli da reagujete na najbolji mogui nain. Kada vaa deca naprave greku,
bez obzira na uslove, zasluuju oprotaj.
Kada vae dete slomi vazu, bez obzira na
uslove ono zasluuje oprotaj.

Hajde sada da promenimo uslove i razmotrimo kako ne elite

da reagujete kada vae dete slomi vazu. Uzmite par minuta da
238

Deca Su iz Raja

razmislite kako biste reagovali u sledeim prilikama, uz uvaavanje injenice da je ovo nain na koji ne elite da reagujete.
Da ste imali uasan dan, da ste bili isrpljeni i zatrpani obavezama i manjkom vremena, a vaa budunost vam izgleda
tmurno, kako biste reagovali na polomljenu vazu?
Ako bi vae dete stalno razbijalo stvari i nikada vas ne bi
slualo kako biste reagovali kada bi sruilo vazu?
Ako biste zamolili vae dete da se ne igra u dnevnoj sobi i ne
dira vazu, a ono to svakako uini, kakva bi bila vaa reakcija
na slomljenu vazu?
Ukoliko bi kuna pomonica oborila vazu poto je sluajno
ve razbila par stvari, da li biste reagovali?
Ako biste izriito zamolili svoje dete da se ne igra u dnevnoj
sobi i ne dira vazu, a vaza je razbijena, kako biste reagovali?
Ako je vaza bila izuzetno skupa ili vama naroito draga, kako
biste reagovali ako je dete razbije?
Ako biste zamolili vaeg suprunika da vazu skloni a on ili ona
bi to zaboravili, kakva bi bila vaa reakcija na suprunika?
Ukoliko se ne uzdrite, verovatno ete reagovati na lo nain.
Ako ste imali lo dan, verovatno biste nagomilani stres izlili na
dete. Ova razbijena vaza moe biti kap u prepunoj ai. Na
nesreu, deca e vau preteranu reakciju protumaiti kao svoju
ogromnu greku i njihova krivica bie nesrazmerno velika.
Deca na sebe preuzimaju mnogo krivice
ukoliko neko drugi ne podeli tu krivicu sa njima

Ako vas dete ne slua, verovatno biste se stvarno naljutili ali

ne samo zbog vaze ve zbog mnogih drugih prilika kada vas dete
nije slualo, i verovatno biste pred oima imali mnoge budue
239

Don Grej

sluajeve detetove neposlunosti. Ova poruka je zbunjua i neefikasna za vae dete. A takva e biti i vaem supruniku.
Kada deca naprave greku, ne postoji gore vreme da ih
podsetimo kako to nije jedina greka koju su napravili.

Ukoliko se vae dete opiralo vaem zahtevu da ne dira vazu,

pomislietei da dete treba kazniti da bi ga nauili lekciju. Kao to
smo ve objasnili u prethodnom poglavlju, kanjavanje i oseaj
krivice vie ne uspevaju da postignu cilj. Postoje drugi naini da
detetu objasnimo kako treba da radi prave stvari. Kada je dete
namerno neposluno, roditelj mora da iskoristi pet vetina pozitivnog vaspitanja umesto kanjavanja. Kanjavanje e samo uveati neposlunost.
Kanjavanje ili ljutnja - zastareli su naini komunikacije.
Najbolja vrsta reakcija na greke vae dece je neutralan, gotovo
nezainteresovan stav. Nemojte pridavati mnogo vanosti njihovim grekama. Umesto toga preusmerite detetovu panju na
neto drugo. U ovom sluaju, dete jednostavno moete zamoliti
da vam pomogne u spremanju nereda.
Nemojte pridavati mnogo panje grekama vae dece.

Kada kuna pomonica polomi vazu, neophodno je napraviti

odreena poravnanja. Ako se problem nastavi, nju treba otpustiti. Vi niste obavezni daje iemu uite i nije vae dete. Meutim,
kada su vaa deca u pitanju, izazov je nauiti ih odgovornosti time
to ete im opratati greke.
Ako je vaza bila skupocena, veina roditelja samo bi se jo
vie naljutila. Roditelji moraju imati na umu da deca ne planiraju
da naprave greku. Ako je neto zaista skupoceno, roditelj treba
da zatiti skupocenost a ne da krivi dete. Ako bi tinejder razbio
skupocenu vazu, trebalo bi da nae naina da ispravi greku, u
okviru svojih mogunosti. Bilo bi preterano oekivati od njega da
240

Deca Su iz Raja
m nadoknadi materijalnu vrednost vaze. Oni ne zarauju toliko novca kao vi. Prigodnije bi bilo raiavanje nereda ili pomo
u nabavci nove vaze ali ne uz obavezu da je oni plate.
Ukoliko tinejder pozove prijatelje kui a oni pokvare ili
ukradu va kompjuter, zajedno morate pronai naina da ovu
greku ispravite. Ukoliko odluite da od njih traite finansijsku
nadoknadu, odredite je prema njihovim prihodima. Neka ispravljanje greke bude fer time to ete uporedit izvore prihoda.
Ukoliko dete ima vie uteenog novca, od roditelja se ne
oekuje da mu isprazni kaicu do dna.

Uinite ispravljanje greke fer time

to ete uporediti izvore prihoda.

Pored kanjavanja ili nadoknade novca roditelj moe uiniti

greku time to misli da deca nisu smela da naprave greke. Ako
zamolite svog suprunika da skloni vazu a on ili ona to zaborave,
moda ete se naljutiti jer ste ih upozorili, a oni upozorenje nisu
uvaili. Oseali biste da su znali za opasnost, a ipak su napravili
greku. Meutim, roditelji su skloni da se uznemire kada deca zaborave da urade ono to su ih zamolili. Grekom pomisle kako su
deca bila upoznata sa svim opasnostima da ne bi napravila greku. Zaboravljaju kako je za decu savreno normalno da zaboravljaju. Ponekom detetu je potrebno da vie puta uje opomenu
pre nego to se seti, a ako je pod stresom moe mu se desiti da
opet zaboravi.
AKO SE DOVOUNO TRUDITE, DOVOUNO JE DOBRO

Deca treba da shvate kako je i sam trud dovoljan i da su greke

prirodan proces uenja i rasta. Time to ine greke, ona ue staje
najbolje za njih. Treba se truditi najvie to moemo, a ostalo je
proces sastavljen od pokuaja i greaka. Ovo je zdrava poruka
-ali se esto zloupotrebljava da decu postidimo.
241

Don Grej

Roditelji e se uglavnom sloiti sa pretpostavkom da je trud

dovoljan ulog. Kada dete ne uspe u neemu ili napravi greku, roditelji zakljue kako ono nije uloilo dovoljno truda. Dete tad
pogreno zakljuuje kako zaista nije uloilo dovoljno truda. Kada
je kritikovano zbog greaka ili zbog nedovoljnog truda, dete
poinje da se osea loe zbog svojih greaka.
Roditelji se esto varaju da njihova deca tinejderi, moraju
imati izvrsnu memoriju za pojedine stvari. Kada tinejderi zaborave da urade neto, roditelji grekom zakljuuju da se jednostavno nisu dovoljno trudili. Trud nema dodirnih tacaka sa memorijom. Ili se seate ili ne. Zaboravljanje mora de se tretira kao i svaka druga greka.
Jedan od najboljih naina bavljenja decom ili tinejderima,
koji esto zaboravljaju jeste da ih zamolite da neto urade kap da
to prvi put traite od njih. Kako tokom vemena budete postavljali
pitanja u ovom maniru, dete ili tinejder shvatie da zaboravlja.
Kada prestanete da podseate svoju decu da su zaboravna, njihova sposobnost pamenja e biti ojaana. Kada prestanete da ih
opominjete da su zaboravni, a oni sami po sebi krenu da pamte,
tek tada poinju da se seaju stvari koje ste rekli.
Za veinu dece i tinejdera vai da to su vie pod stresom, to
vie zaboravljaju. Pridikovanje ili uznemiravanje nisu efikasni
metodi. Samo proizvode vie stresa, to blokira memoriju. Nagraivanje je bolji nain da se potakne bolja memorija. Ukoliko
vae dete ili tinejder stalno neto zaboravlja, na kraju svake nedelje dajte mu nagradu zbog neega ega se setio.
Kda dete napravi greku, roditelji
Srekom pomisle da ono nije uinilo
sve stoje u njegovoj moi.

Kada deca naprave greku, razoarani roditelji i ne znajui

alju deci mnotvo poruka kojih se deca stide ili se oseaju loe,
neprilagoeno ili ak nedovoljno vredno. Ovo su neke od najeih poruka:
242

Deca Su iz Raj'a

Ti zna da to ne sme da uradi!

Ti to moe bolje!
Trebalo je da zna da to ne sme da uradi!
Kako si mogao da zaboravi!
Ve sam ti rekao!
Upozorio sam te!
Da si me samo posluao!
ta nije u redu sa tobom?
Viao sam i bolje od tebe!
ta ti je?
Ti jednostavno ne slua!
Kada deca prave greke, ne ponaaju se valjano ili ne ispune
oekivanja, roditelji grekom pomisle kako deca ne ulau
dovoljno truda. Rei to deci za njih je najee poraavajue. To
je korienje negodovanja kao naina da motiviemo decu. Kao
to smo ve objasnili, korienje krivice u smislu pritiska na dete,
ne samo da nije potrebno ve jednostavno ne daje rezultate.
Vetine pozitivnog vaspitanja u sri istiu kako deca ulau
najvii mogui trud. Kada ine greke, ovo je deo procesa uenja.
Kada su van kontrole, znai ne dobij aju ono to im treba da bi bili
pod kontrolom svojih roditelja. Bez obzira na to gde su i ta su
deca pogreila, u datom momentu trude se najvie to mogu.
Pozitivno vaspitanje podrazumeva da
se deca trude najvie to mogu.

Deca se ne bude sa milju: "Kako da budem najgori to mogu

danas? ta bih mogao da uradim da stvarno pogreim? Kako
mogu da uznemirim svoje roditelje i uinim da me oni mrze?"
Niko ne misli na ovaj nain osim ukoliko nije jako povreen i uz243

Don Grej

nemiren. ak i tada, dete bi se i dalje trudilo da prui sve od sebe,

mada na pogrean nain, sve da bi se njegovim potrebama izalo
u susret.
Kad neko ini najbolje to moe, to ne znai da su time iskazani svi njegovi kvaliteti. Jednostavno to znai da na osnovu postojeih izvora u datom momentu inimo najbolje to moemo.
Pojasnimo ovo na primeru.
Jue sam najvie napisao. Napisao sam trideset strana u jednom danu. Za mnoge pisce, ovo je stvarno uspeh. Kada sam
otpoinjao pisanje ove knjige, trudio sam se najvie to mogu i pisao sam oko tri strane dnevno. Danas sam bio umoran ali sam se
potrudio i napisao pet strana. Jednog dana napisao sam tri strane.
Kasnije tog istog dana, napisao sam jo trideset. Ipak, trudio sam
se najvie to sam mogao svakog dana.
Uzimajui ovaj primer u obzir, videete da ishod nije adekvatno merilo truda. Na slian nain, greka je meriti deiji trud po
rezultatima. Tajna prihvatanja deijih greaka kao neeg najnormalnijeg je shvatanje injenice da se oni trude najvie to mogu.
KADA NIJE U REDU PRAVITI GREKE

Kada ne prihvatamo njihove greke, deca reaguju na mnotvo

nezdravih naina. Lista koja sledi sadri etiri osnovna naina na
koje naa deca reaguju kada mi ne prihvatamo greke koje oni
ine:
1. Skrivanje greke i izbegavanje istine.
2. Ne postavljanje visokih merila i ne preuzimanje rizika.
3. Pravdanje greaka ili prebacivanje krivice na druge.
4. Nedostatak samopotovanja i samokanjavanje.
Ove etiri reakcije mogu se izbei kada detetu pruimo jasnu
poruku kako je u redu praviti greke. Deca na ovaj svet dolaze sa
sposobnou da vole svoje roditelje ali ne i da vole sebe ili da
244

Deca Su iz Raja

oproste sama sebi. Deca ue da vole sebe kroz nain na koji se roditelji ponaaju prema njima i nain na koji roditelji reaguju na
greke. Kada decu ne kanjavamo i ne nameemo im oseanje stida zbog greaka, oni naue kako ne moraju da budu savreni da bi
bili voljeni. Vremenom spoznaju najvaniju vetinu: sposobnost
da vole sebe i prihvate svoje nesavrenosti.
Deca naue da vole sebe kroz nain na koji se
roditelji ponaaju prema njima i nain na
koji roditelji prihvataju njihove sreke.

Kada se roditelji izvinjavaju za greke koje ine, deca automatski prataju. Deca su programirana da oproste svojim roditeljima, ali ne i sebi. Ako roditelji naprave greku a zatim se ne izvine, deca nikada ne naue kako da prataju. Ako se roditelji ne
izvine za svoje greke, deca krive sebe. Bez dovoljno prakse u
opratanju svojim roditeljima deca ne naue kako da prataju
sebi.
Samo oprotaj skida senku krivice. Sve je naueno tako to
smo imali mogunost da iznova iskusimo kako nai roditelji prave
greke a mi ih i dalje toliko volimo. Kada dete vidi svoje roditelje
kao nesavrene, a i dalje tako divne, naglo e u desetoj godini
ivota postati samosvesnije, a time svesnije svojih nedostataka i
nee vie biti toliko otro prema sebi.
Oko devete godine, deca poinju da oseaju stid kada roditelji ine stvari koje su im udne - na primer kada mama pone da
peva, dok eka u redu pred kasom. Kako postaju samosvesniji
poinju da pretpostavljaju ono o emu drugi razmiljaju. Kada su
deca odgajana da oproste, sama sebi vie prataju svoju nesavrenost. Pogledajmo detaljnije etiri naina na koja deca reaguju kada nije u redu praviti greke.

245

Don Grej

SKRIVANJE GREKE l IZBEGAVANJE ISTINE

Kada se deca plae kazne ili gubitka ljubavi kao odgovora na njihove greke oni naue da te greke skrivaju. Radije nego da se
suoe sa kanjavanjem, sakrie ono to su uradili i nadati se da ih
nee uhvatiti. Ovo vodi laima. Tenja da se greke skrivaju postepeno vodi unutranjem razdoru. Dete mora da ivi u dva sveta.
U jednom od njih, moe dobijati ljubav svojih roditelja a u drugom veruje da e, ukoliko se greke otkriju, izgubiti roditeljsku
ljubav. Ovo ima ishod u negiranju ljubavi koju dobijamo.
Kada dete napravi greku i sakrije je, deo njega samog osea
se manje vrednim roditeljske ljubavi. ak i kada roditelj pokazuje
ljubav, podrku ili uvaava svoje dete, deli samog deteta misli:
"Da, ali ne bi se ovako ponaao da zna ta sam uradio." Ovo
oseanje manje vrednosti nastavlja da potiskuje ljubav i podrku
koji su ovom detetu neophodni. Iako ima ljubav koja mu je potrebna, dete ne moe daje oseti. Do obima do kojeg dete mora da
krije svoje greke, ono nee uvaavati pravu ljubav i podrku koja
mu je potrebna.
Kada deca sakriju greke, deo
njih nije u mogunosti da oseti
ljubav.

Deca zavise od podrke koju dobijaju od roditelja da bi se

oseala jakima i uvaavala sama sebe. Kada nisu u dodiru sa
ovom podrkom postaju nesigurna. Ranjivo je kada neko kae
detetu, "Nemoj to rei svom ocu ili majci. To e biti naa mala
tajna". Ukoliko se dete ne osea sigurno da svojim roditeljima
otkrije svoje greke die se zid koji razdvaja dete od roditeljske
podrke.
Ono to je jo tee za dete je kada jedan roditelj dete zamoli
da neto ne kae drugom roditelju. To moe biti ak i obina poruka kao, "U redu dau ti sladoled, ali nemoj to rei svom ocu."
Ovo isuvie pribliava dete majci i otuuje od oca.
246

Deca Su iz Raja

Jo je gore kada je zahtev za tajnovitou poduprt pretnjom

kanjavanjem. Na primer, kada se prema detetu loe ophodi
otac moe rei, "Prebiu te ako ovo kae svojoj majci." Ukoliko
dete ne kae majci, sakrivanje je gore od loeg ponaanja.
Greke se deavaju i mogu biti ispravljene, ali ako dete oseti da
sa svojim roditeljem ne moe biti otvoreno, proces ispravljanja
se zaustavlja.
DECA RAZVEDENIH RODITEUA

Deca razvedenih roditelja esto oseaju nemogunost da dele

svoje emocije i oseanja. Kada ive u odvojenim domovima, deca
moraju da shvate kako je u redu priati o tome ta se deava u
drugom domu. Kada ovo nije mogue, dolazi do razdora - mogu
deliti samo deo sebe u domu svoje majke, a drugi deo kada su kod
oca.
Deca shvataju kako nije u redu ocu ispriati priu o majci jer
se otac uznemiri i postane ljubomoran, ili obrnuto. Kako dete
opisuje zabavno vreme koje je provelo sa ocem, majka u sebi besni jer dete nije uradilo domai zadatak. Deca mogu da osete ovaj
problem i jedostavno da prestanu da dele svoja oseanja. Da stvari
budu gore, majka pozove svog biveg mua i ali mu se zbog
domaeg zadatka. Sledeeg puta kada dete uradi neto zabavno
sa svojim ocem, otac ga direktno moe zamoliti da to ne kae majci.
Teko je osigurati povoljan ambijent da dete sa roditeljima
podeli detalje iz svog ivota. Ako roditelji postanu negativni, kritini ili sa negodovanjem posmatraju ono to im dete kae, ono e
prestati da im otkriva delie svog ivota u spoljnom svetu. U
ovom stadijumu deca ne samo da postaju nesigurnija, ve roditelj
gubi^ svoju mo da ustanovi vodstvo.
Sto se vie dete ili tinejder osea slobodno da sve deli sa
vama bez rizika da bude povreeno ili da povredi nekog drugog
vie e biti spremno na saradnju sa vama. Zapamtite, kada se
deca oseaju sigurnima da budu svoja, vie su motivisana na saradnju. Da bi uveali svoju mo uticaja nad tinejderima roditelji
247

Don Grej

moraju odstupiti od davanja reenja i osuda kako bi njihova deca

mogla svoj svet da podele sa njima.
NE POSTAVLJANJE VISOKIH MERILA l
NE PREUZIMANJE RIZIKA

Kada deca dobiju poruku da treba da se stide svojih greaka,

esto su uplaena da ne naprave jo vie greaka. Kako bi se zatitili od bolnih posledica greke, neuspeha ili razoaranih roditelja
oni prosto "igraju na sigurno". Umesto da postave visoka merila
koja moda ne mogu da ispune, ta deca ine ono stoje predvidljivo i sigurno. ivei u sigurnoj zoni, deca ne samo da sebe uskrauju ve poinje da im biva dosadno usled nedostatka izazova.
ivei u sigurnoj zoni, deca ne samo da sebe uskrauju ve
poinje da im biva dosadno usled nedostatka izazova.

Druga deca na nametnut stid reaguju tako to postaju previe

ambiciozna. Ta deca ne mogu da podnesu bol kad su manje dobra
od onoga to se od njih oekuje ili kad razoaraju roditelja pa se
trude vie nego stoje potrebno. Ona mogu imati rezultate, ali nikada nisu sreni. Ono to ine nikada im ne izgleda dovoljno dobro, i nikada nisu zadovoljni sobom. Za ovu decu nije neobino
da u koli imaju sve petice i jednu etvorku a da ih kod kue pitaju
"Zato si dobio etvorku?"
Otac moe rei svom isuvie ambicioznom sinu koji je propustio dodavanje lopte u fudbalu, "Da nisi propustio ovaj udarac,
tvoj tim bi pobedio." Roditelji esto ignoriu pozitivna dostignua
a usmere se na negativno ponaanje. Ove vrste negativnih poruka
iz detinjstva esto moemo uti u kancelarijama savetnika kada
odraslima pomaemo da se suoe sa nervozom i depresijom. U
veini sluajeva, nije da ih roditelji nisu voleli; jednostavno nisu
znali bolji nain da iskau svoju ljubav. Nisu znali ta su inili svojoj deci. Mnogi su grekom mislili da su tako zdravo motivisali
svoju decu da se vie trude.
248

Deca Su iz Raja

Roditelji grekom misle da deci pomau time to

ih teraju da se stide svojih greaka.

Kada se dete ne osea sigurnim da pravi greke bie sklono

tome da ustukne od prirodnog procesa pravljenja greaka. Deca
moraju da preuzmu rizike razvitka svoje linosti. Bez sigurnosti
koja im je potrebna za pravljenje greaka esto ustuknu, a da ponekad ne znaju zato. Potrebna im je sigurnosna mrea. ak i
preambiciozna deca oseae se nesigurno u preuzimanju rizika u
ostalim oblastima svog ivota.
Bez ove unutranje sigurnosti, mogu rei, "Ne volim zabave"
ali ispod te maske dosade u stvari lei strah od odbacivanja. Pre
nego to e rizikovati bol uzrokovanu odbijanjem odluie da ne
dou i da se ne izloe uticaju grupe. U pozadini ovog razmiljanja
je strah od gubitka onoga to imaju - ukoliko naprave greku ili se
pokau kao neuspeni.
Strah i nesigurnost nisu uvek uzrok otpora. Neka deca su
prirodno stidljiva i due im treba da formiraju veze, a rizik ne
preuzimaju rado. Prijemiva deca su sklona tome da budu stidljiva i da se opiru promenama. Oseajna deca imaju vei strah
od odbacivanja i po prirodi im treba vie vremena da se otvore
prema potencijalnim prijateljima. Naravno ove tenje za povlaenjem su uveane onda kada deca dobiju poruku kako nije u
redu praviti greke.
Prirodna tenja dece da ustuknu, uveana je time
to deca misle kako im nee biti oproteno.

Da bi izbegli bol ili nedobravanje, nekoj deci e jednostavno

biti svejedno ta njihovi roditelji misle. Ovo je est sluaj sa tinejderima koji nita ne dele sa svojim roditeljima. Naviknuti su
na to da ih itavog ivota ispravljaju jer nita to oni urade nije u
249

Don Grej

redu. Sada kada se oseaju slobodnije i nisu im toliko potrebni roditelji obratie se svojim prijateljima ne bi li naili na odobravanje. Bune se i istiu da im roditeljski pristanak vie nije potreban. Ispod ovakve tenje su godine sakrivanja da bi bili prihvaeni.
Bez obzira na to ta su roditelji uinili u prolosti, oni mogu
nadoknaditi svoje greke time to e primeniti pet vetina pozitivnog vaspitanja. Roditelji moraju da zapamte kako je u redu paviti
greke i da se to pravilo odnosi i na njih same. Svi roditelji ine
najbolje to mogu, koristei postojee izvore.
PRAVDANJE GREAKA ILI
PREBACIVANJE KRIVICE NA DRUGE

Rastui u sredini koja nije tolerantna i ne oprata deca prelaze u

odbrambeni poloaj. Ona se ili aktivno brane time to opravdavaju
svoje greke ili time to krive druge zbog njih. Kada zamolimo
dete da prestane da udara svog vrnjaka - ono za tuu krivi svog
vrnjaka, iz straha od kanjavanja. Dete e rei: "on je mene prvi
udario." Ova vrsta odbrane je prirodna ali je u ovom sluaju,
uveana kaznom. Kada se dete ne plai kanjavanja a roditelj ga
zamoli da prestane da se bije bie spremnije da slua i sarauje.
Ono ne osea veliku potrebu da krivi druge i opravdava svoje postupke.
Kad odrastemo, jedini nain na koji moemo da nauimo da
se ispravimo jeste da preuzmemo odgovornost za svoje greke.
Sve dok greke pravdavamo time to krivimo druge, ne moemo
se ispraviti. Iako smo odrasli, ponaamo se kao deca koja su
odrasla u sredini koja nije bila sigurna.
Sve dok svoje greke pravdavamo time to
krivimo druge ne moemo se ispraviti.

250

Deca Su iz Raja

Kristina je dola do mene u savetovalite. Nije znala da li da

ostane sa svojim novim muem Stevom ili da ode. U nekoliko navrata bio je ljut a onda je postao nasilan. Dola je zato to je on
uzeo sve njene stvari i izbacio ih iz kue. Kasnije se pokajao i
poeleo da se vrati. Jasno je da ju je voleo kada nije bio uznemiren, ali nije bio spreman za zrelu vezu.
elela je da zna kakvo je moje miljenje o tome. Rekao sam
joj da moram da razgovaram sa^njim. Kada su oboje doli kod
mene, on nije eleo da popusti. eleo sam da mu pomognem da
uvidi kako je pogreio bez obzira na to staje sve ona uradila da ga
isprovocira. Stevan to nije mogao da prihvati, i kao rezultat^Kristina je jasno mogla da vidi da je bio nezreo za branu vezu. to se
Stevana ticalo - njegovo nasilno i neprilino ponaanje bilo je
opravdano njenim nesuvislim komentarima. Dokle god je njeno
ponaanje opravdavalo njegovo, nije mogao da uini nita da popravi situaciju. Umesto toga, nauio je da se odbrani time to e
okriviti druge.
Kada deca ne oseaju da slobodno mogu da naprave greku,
izgubi se mnogo vremena, konverzacije i energije u odbrani stavova, objanjavajui ta se desilo i kako se desilo. Sva ova nesrea
i za decu i za roditelje moe se izbei time to emo nainiti sigurnu sredinu za pravljenje greaka. Kada je u redu praviti greke
-umesto da brane svoje stavove - deca su otvorena da sluaju ono
to roditelji imaju da kau. Ako pogledamo unazad i pokuamo
da nauimo decu gde su pogreila to je jednosmerna ulica - nigde
ne vodi.
Kada je u redu praviti greke - umesto to se
brane, deca su spremna da sluaju.

Kada opravdavamo svoje greke i druge krivimo za svoje probleme, pojaavamo pogreno oseanje kako smo nemoni da
resimo prolem. Kada druge nainimo odgovornima za svoje probleme, gubimo snagu koja nam je potrebna da zaleimo rane, da
nauimo poneto iz greaka i nastavimo da u ivotu dobijamo ono
to nam je potrebno.
251

Don Grej

RIZIK KOD TINEJDERA

Jednom su me zamolili da razvijem trening program za tinejdere

koji su bili zlostavljani ili izloeni nasilnom ponaanju. Sva ova
deca iskusila su razliite vrste problema u ponaanju i nedostatak
samopotovanja kao rezultat loeg odnosa roditelja prema njima.
Da bih predavao na prvoj radionici koja je trajala preko vikenda,
insistirao sam da bude prisutno mnogo razliite dece. U te svrhe,
bilo je korisno spojiti tinejdere iz raznih problematinih kua sa
onima koji dolaze iz porodica gde je sredina bila uviavnija.
Niko od njih nije obeleen kao neko ko dolazi iz disfunkcionalne porodice ili dete koje je zlostavljano. Postepeno kako su bili
slobodniji da razgovaraju o negativnim porukama koje su dobijali
u svom odrastanju, otkrili su daje njihov bol isti. Bez isticanja "zaista
neprijatnih iskustava" 90 odsto njih je shvatilo kako su problemi
koje imaju - isti. Svi su oseali manjak razumevanja, imali su oseaj
nie vrednosti, nisu bili potovani i ponekad su se prema njima nepravino ponaali.
esto se deava da dobronamerni terapeuti i roditelji isuvie
panje posveuju negativnom, nasilnom ponaanju, a tinejder
na kraju zakljuuje da svi njegovi problemi potiu upravo iz tog
iskustva. Pogreno je neliju nesreu pripisati samo jednom aspektu ivota. Ova pogrena slika biva razbijena zahvaljujui onim
tinejderima koji su daleko sreniji i koji su postepeno bili spremni da otkriju svoja unutranja osecanja straha, besa, razoaranja,
odbijanja, krivice, tuge i konfuzije. Iako problematini tinejderi
imaju neke nesrene doivljaje otkrili su daje veliki deo njihovog
bola rezultat loeg pristupa njihovih roditelja.
Poto su tinejderi nesvesni da ostali oseaju isto to i oni
sami, nastavljaju da za negativne emocije krive svoju prolost.
Mnogi odrasli danas svoju nesreu vide kao rezultat prolosti.
Ovaj obazac krivice spreava ih da pronau snagu kojom bi promenili svoj ivot.
Radionice, savetovalita i grupe za podrku mogu pomoi da
se zalee bolovi prolosti ali da bi taj bol pre svega u nastanku sa252

Deca Su iz Raja

sekli, roditelji moraju teiti stvaranju uslova da njihova deca slobodno mogu da prave greke. Jednom kada dete razvije tenju da
se brani time to okrivljuje druge, roditelj moe pomoi time to
e primeniti pet vetina pozitivnog vaspitanja i postati uzor preuzimanja odgovornosti za nainjene greke u prolosti. Kada roditelji postanu odgovorniji za greke i manje okrivljuju svoju okolinu deca se po pravilu manje brane i manje okrivljuju druge.
NEDOSTATAK SAMOPOTOVANJA l
SAMOKANJAVANJE

Deca naue da potuju sebe kroz nain na koji se prema njima

ponaamo. Zanemarujui decu, ranjavamo njihovo samopotovanje. Kada deca ne dobiju ono to im je potrebno, poinju da se
oseaju manje vrednima. ak i kada nisu zanemarena, mogu da
se oseaju kao neprilagoena ili manje vredna. Kada se zabrinuti
roditelji oseaju Ijutito, povreeno, posramljeno ili zabrinuto
zbog greaka i ponaanja svoje dece, deca misle kako nisu vredna
roditeljske ljubavi i da su na neki nain nepodesna.
Umesto oseanja zdravog samopotovanja, deca oseaju
kako ne mogu da ispune oekivanja. U tim pokuajima, oajniki
ele da budu savreni i da udovolje svojim roditeljima. Oni nikada ne mogu da uspeju, jer niko nije savren. Mogu biti jako
dobri u svom ponaanju, ali sve je to na raun njihovog samopotovanja. U nemogunosti da udovolje svojim roditeljima,
oseaju se neprilagoenima.
Deca mogu imati veoma dobro ponaanje,
ali na raun svog samopotovanja.

Kada deca ne ispune njihova oekivanja, u roditeljima jednostavno buknu negativne emocije. Bez obzira na to koliko roditelj kae avoli svoje dete, kada se uznemiri zbog detetove greke
ili kakve manjkavosti - dete dobija negativnu poruku. Jedini
nain na koji deca mogu da se dokau jeste kroz reakcije njihovih
roditelja. Ako elimo da se deca dobro oseaju u svojoj koi, rodi253

Don Grej

telji moraju stalno da prilagoavaju svoja oekivanja tako da negativne emocije prestanu da se pojavljuju.
Deca se oseaju u redu kada
roditelji oseaju da je sve u redu.

Kada su roditelji sreni, puni uvaavanja, potovanja, razumevanja, brige - deca dobijaju jasnu poruku da su dovoljno dobra. Naravno, zadovoljna su sama sobom. Oseaju se sigurnima
da eksperimentiu i da budu sve to ele. Veruju u sebe i imaju
vie samopouzdanja. Oputeniji su jer oseaju da ne moraju da se
dokazuju u nekom neverovatnom sistemu. Onajednostavno i nevino oseaju da jesu to to treba da budu i da rade ono to treba da
rade. Sloboda pravljenja greaka bez posledica u prvih devet godina ivota stvara udoban oseaj sigurnosti.
Sada zamislite kako biste se vi oseali kada biste mogli da uradite sve, a da ne upadnete u nevolje ili da sve to zamislite ostvarite bez ikakvih potekoa. Koliko bi va ivot bio drugaiji kada
ne biste oseali strah koji vas koi ili krivicu koja vas pritiska?
Pokuajte da osetite slobodu i mir koji su vam potrebni da biste
bili ono to jeste, kao i radost i samopouzdanje koje biste iskusili
radei nove stvari.
Ovo je dar koji moete dati svojoj deci tokom njihovog doba
nevinosti. Kada se tom oseanju dozvoli da se devet godina razvija, ono nikada ne nestaje. ak i ako deca rastu i ue da budu odgovorna za svoje greke, oseanje nevinosti ostaje kao osnovno
oseanje. Kao odrasli ljudi oni oprataju sebi greke i ispravljaju
ih, kada i ako greku naine. Imaju razvijeniji oseaj za saoseanje i potovanje drugih ljudi jer ne razmiljaju mnogo o tome
kako moraju da se brane.
Kada nevinost proivljavamo devet godina,
ovo oseanje nikad ne nestaje.

254

Deca Su iz Raja

Kada roditelji preuzmu odgovornost za greke svoje dece

-dete naui daje nevino. Sa druge strane, kada je kanjavano ili
ga je stid zbog svojih greaka, ono poinje da se osea
beskorisno i manje vredno roditeljske ljubavi. Ako mora biti
kanjeno zbog svojih greaka, postepeno ui da biti vredan
ljubavi znai biti kanjen posle greke.
Mnogi odrasli ljudi uzdravaju se od preuzimanja rizika jer su
suvie strogi prema sebi kada pogree. esto imaju neobian
strah, koji lebdi nad njima kad god su u situaciji da naprave
greku. Ovi odrasli ljudi esto su kanjvani kao mali zbog svojih
greaka, a kao rezultat svega toga oni nastavljaju da oseaju strah
od kanjavanja. ak iako njihovi roditelji nisu vie u neposrednoj
blizini, oni i dalje oseaju strah. Kada zaista pogree, oni su esto
grublji sami prema sebi nego to bi to drugi ljudi bili prema njima.
Kada su deca kanjavana zbog greaka, ona
nastavljaju da oseaju strah kroz itav svoj ivot.

Kako bi izbegli da budu grubi prema sebi, oni se ponekad

ponaaju grubo prema drugima. Da bi sebe zatitili od greaka,
oni kanjavaju i krive sve ostale. Ova tenja, takoe, moe da ide
u drugom pravcu. Osoba moe da prihvata osudu drugih ljudi jer
misli da ne zavreuje ljubav. Druge osobe mogu loe da se
ponaaju prema njima, a takva osoba je uverena da na neki nain
zasluuje takvo ponaanje.
Kakva god da se kazna primenjuje na nekome, ona na kraju
mora da se ispolji ili na njemu ili, na ljudima iz okoline. Devojice
naroito oseaju potrebu da kanjavaju same sebe, dok se deaci
pravdaju tako to se loe ponaaju prema drugima. Devojica
moe sebe da kazni time to se uputa u vezu sa nekim ko je
povreduje ili je preterano samokritina kada napravi greku. Deaci imaju veu tenju da krive druge za svoje greke i da ih surovo kanjavaju. Svako dete, deak ili devojica ukoliko su
kanjavani zbog greaka koje su pravili, ne mogu da oproste ni
sebi, ni drugima kada gree.
255

Don Grej

T A U I N IT I D A P R A V L J E N J E G R E A K A B U D E U R E D U
Bez razumevanja pet vetina pozitivnog vaspitanja i vanosti slobode pravljenja greaka, stid i kazna bili su jedino sredstvo koje
su roditelji imali na raspolaganju da bi svoju decu kontrolisali i
zatitili. Roditelji su mislili da suvie pohvale slabi samopotovanje i decu ini egocentrinom. Verovali su da ukoliko dete ne
kazne kada pogrei, ono nee moi da razlikuje dobro od loeg.
Dok je danas ovakvo miljenje zastarelo, jo nedavno je bilo jedino koje je pokazivalo dobar rezulatat.
U postupku primenjivanja ideja pozitivnog vaspitanja u praksi, vano je zapamtiti da i roditelji prave greke. Deca su neverovatno prilagodljiva; u sebi imaju sposobnost da se prilagode bez
obzira na greke roditelja. ivot je proces pravljenja greaka i
suoavanja sa grekama drugih ljudi. Kroz ovaj proces naa deca
mogu da postanu sve ono to ele.
Ako ovde prepoznate neke od naina na koje ste povreivali
svoju decu, nemojte se oseati krivima. Oprostitie sebi kao to
elite da vaa deca oproste sebi zbog greaka koje su poinila. Zapamtitie da uvek radite ono stoje najbolje u postojeim okolnostima. Budite obazrivi, tako da ne umlatite sebe ovom injenicom.
Umesto toga, budite sreni jer imate nov i bolji pristup od onog
koji je vama pruen.
Umesto to troite energiju krivei roditelje za svoje greke
oprostite im kao to biste voleli da vaa deca vama oproste, a
energiju koristite da nastavite ovo istraivanje. Koristite knjigu
Deca su iz raja kao tivo kojem se uvek moete vratiti. Pohaajte
savetovalita za roditelje i stvorite grupu za podrku roditeljima
koja e ostalim roditeljima pomoi da primene vetine pozitivnog
vaspitanja. Dok budete uili, kroz svoju posebnu krivu uenja
ete nauiti da budete tolerantniji prema jedinstvenoj krivoj
uenja vaeg sopstvenog deteta.

256

11
U Redu je Izraziti
Negativna Oseanja

Sva deca iskuse negativna oseanja kao reakciju na ivotne izazove i ogranienja. Negativna oseanja su prirodna i vaan su deo
razvoja deteta. Pomau deci da naprave neophodne izmene u
svojim oekivanjima kako bi lake prihvatili ivotna ogranienja.
Vetine pozitivnog vaspitanja kao to su sluanje sa saoseanjem i
tajm-auti, deci pruaju mogunosti da naue prave naine da
izraze svoje negativne emocije.
Roditeljski pristupi iz prolosti pokuavali su da decu kontroliu potiskujui im oseanja. Kanjavanje dece zbog neposlunosti
podriva im oseanja i slama im volju. Kada date deci mogunost
da izraze oseanja sa pozitivnom porukom da je "u redu izraziti
negativna oseanja", vi osnaujete decu. To budi i ojaava snagu
volje i prua oseaj usmerenosti. Ako roditelj ne poseduje vetine
pozitivnog vaspitanja kojima se stvara saradnja, ova vea mo
moe se pokazati i kao kontraproduktivna.
Kanjavanje dece zbog neposlunosti,
podriva im oseanja i slama im volju.

Kada su oseanja dece uvaavana i potovana, razvija se jai

oseaj linosti, ali moe se stvoriti i laan oseaj moi. Ako dete
besni kako bi postiglo ono to hoe, onda dozvola da izrazi nega257

Don Grej

tivna oseanja ne samo da kvari dete, ve stvara i unutarnju nesigurnost.

Roditelji moraju da vode rauna o tome da ne udovoljavaju
detetu previe i da izbegavaju situacije u kojima dete ima izlive
besa. Dozvola da dete izrazi negativna oseanja mora biti izbalansirana jakim roditeljima s druge strane, koje ovakvi izlivi besa
ne plae. Kada roditelj naui kako da se nosi sa detetovim izlivom
besa uz pomo pet vetina pozitivnog vaspitanja, vetina izraavanja negativnih oseanja pokazae se kao veliki dar.
Roditelji moraju da vode rauna o tome da
ne udovoljavaju detetu mnogo i da
izbegavaju situacije u kojima dete ima izlive besa.

Kada deca imaju izliv besa veina roditelja zakljui da su im

deca loa i da oni sami nisu dobri roditelji. Od sutinske vanosti
je da nauimo dete da izraava, osea i oslobodi se negativnih
emocija. Kada naue kako da se nose sa negativnim emocijama,
deca jaaju unutranji kreativni potencijal i pripremaju se da
uspeno izau na kraj sa ivotnim izazovima koji ih oekuju.
VANOST SKLADNIH OSEANJA

Najvaniji element uenja o razumevanju negativnih oseanja

jeste da ih uinimo prihvatljivim. Iako negativne emocije nisu
uvek prijatne niti zgodne, one su deo odrastanja. Uei prvo da
izraavaju, oseaju i oslobode se negativnih oseanja, deca vremenom dobijaju svest o svojim oseanjima i mogu jasnije da
oseaju i oslobode se negativnih oseanja bez potrebe da ih spoznaju ispoljavanjem.
Najvaniji element uenja o razumevanju
negativnih oseanja jeste da ih uinimo prihvatljivim.
258

Deca Su iz Raja

Uei da oseaju i prepoznaju negativne emocije, deca na

najbolji nain naue da se razlikuju od svojih roditelja (razviju
snaan oseaj o sebi) i da postepeno otkriju bogatstvo kreativnosti, intuicije, ljubavi, smernica, samopouzdanja, radosti, saoseanja, savesti i sposobnosti da se isprave nakon uinjene greke.
Sve vetine ivota koje ine da osoba zablista na ovom svetu i
ostvari veliki uspeh i zadovoljstvo, dolaze iz odravanja dodira sa
svojim oseanjima i sposobnosti oslobaanja negativnih oseanja. Uspeni ljudi u potpunosti oseaju svoj gubitak, ali vrate se u
ravnoteu, jer imaju sposobnost oslobaanja negativnih emocija.
U stanju su da izau na kraj sa svojim negativnim oseanjima bez
potrebe da ih potiskuju ili da se u njima izgube.
Mnogi ljudi koji ne postignu lini uspeh ili su nemi za svoja
oseanja, odluke donose na osnovu svojih negativnih emocija ili
se jednostavno dre svojih negativnih stavova i miljenja. U svakom sluaju spreeni su da ostvare svoj san. Da bismo ostali vezani za svoju unutranju snagu i potrebu da dobijemo ono to elimo u ivotu neophodno je da prvo oseamo. Tehnike pozitivnog
vaspitanja postepeno ue decu da izau na kraj sa svojim negativnim oseanjima i da stvore pozitivna oseanja.
Neuspeni ljudi su ili nemi za svoja oseanja ili su
zaglibljeni u negativna oseanja i stavove.

Strast znai pojaana oseanja. Strast moe da bude odrana

ako smo u situaciji da izaemo na kraj sa svojim negativnim
oseanjima na uspean nain. Ako ne nauimo da potisnemo negativna oseanja, postepeno gubimo kontakt i sa pozitivnim oseanjima. Gubimo sposobnost da oseamo ljubav, radost, samopouzdanje i unutranji mir.
Krah u ivotu je neizbean kada odrasli donesu odluku ili pak
planiraju akciju na osnovu negativnih oseanja. Uspean
odrastao ovek mora da naui kako da osea negativne emocije i
da ih se oslobodi. Kao rezultat, vraaju se pozitivna oseanja koja
su u stanju da doprinesu zdravim i uspenim odlukama.
259

Don Grej

KAKO NAUITI DA POSEDUJEMO SKLADNA OSECANJA

Negativne emocije su uvek u redu, ali moraju da budu izraene na

pravom mestu i u pravo vreme. Nije prihvatljivo ponaanje kada
dete dominira svojom porodicom emotivnim izlivima besa. Roditelji moraju biti jaki, ali u isto vreme moraju stvoriti mogunosti
da deca mogu da imaju izlive besa.
Deca moraju da izraavaju i da razumeju negativna oseanja
koje imaju. Time to e pokazivati saoseanje i deci dati tajm-aut,
mudri roditelji omoguuju svojoj deci da oseaju i izraze negativne emocije u potpunosti. Iako nije u redu raditi stvari koje
proizilaze iz negativnih oseanja, dunost roditelja je da kontrolie ponaanje deteta, tako da u isto vreme prua detetu mogunost da bezbedno izrazi negativne emocije. Kada roditelji koriste vetine pozitivnog vaspitanja i tajm-aute, deca postepeno
naue da reguliu kad, kako i gde e da izraze negativne emocije.
Zapamtitie da Bog decu pravi malom kako bi
roditelji mogli da ih smeste na tajm-aut.

Iako je u redu izraziti negativna oseanja, nije prihvatljivo

izraziti ih svuda i u svakoj situaciji. U redu je izraziti negativna
oseanja tokom tajm-auta ili u drugim sitacijama kada roditelj
moe i eli da saslua svoje dete. Deca na taj nain postepeno ue
kako da usklade svoje potrebe da bi ih izrazili u vreme kada znaju
da e ih roditelji sasluati.
Sa regularnim tajm-autima od druge do devete godine ivota
deca e postepeno nauiti da reguliu kada i gde da izraze svoja
negativna oseanja. Iako ovo moda na prvi pogled izgleda kao
proces koji traje itavu venost - nije tako. Mnogi odrasli koji dolaze iz savetovalita (i jo mnogi drugi koji ne idu u savetovalita)
jo uvek nisu nauili kako da uspeno izau na kraj sa negativnim
emocijama.
260

Deca Su iz Raja

Da bi regulisali ispade besa kod dece, roditelji moraju da im

daju tajm-aut. Ako roditelj detetu ne daje tajm-aut dovoljno
esto, dete e ispoljiti bes u trenucima kada nije mogue da ode
na pauzu. Sa ovim uvidom u vanost izraavanja negativnih
oseanja u smislu oslobaanja od njih, roditelji e sa vie volje da
sasluaju svoju decu i prihvate njihova negativna oseanja ali i da
im redovno daju preko potrebni tajm-aut. Ovi roditelji jasno
shvataju kako je neophodno da deca imaju izlive besa u vreme
kada je to dolino. Oni vie nee oseati potrebu da udovoljavaju
deci ne bi li izbegli konfrontacije i izlive njihovog besa.
Kada se koriste vetine pozitivnog vaspitanja deca naue
kako je u redu izraziti negativna oseanja, pri emu mama i tata
ostaju glavni. Kada roditelj odlui da su pregovori sa detetom
zavreni, vreme je da deca prestanu sa izraavanjem emocija.
Ako dete ne moe da prestane sa ispoljavanjem svojih oseanja,
tajm-aut e mu omoguiti da se oslobodi emocija iza zatvorenih
vrata. Kao to smo ve istraili u poglavlju osam, kroz par minuta
dete e izraziti i osetiti neophodna oseanja ljutnje, tuge i straha
da bi se automatski vratilo pod kontrolu pokazujui vie volje za
saradnjom.
IZAI NA KRAJ SA GUBITKOM

Deca imaju oseanja koja su intenzivnija od oseanja odraslih ljudi, jer do svoje devete godine ne razviju sposobnost da razumno
razmiljaju. Ne mogu da kontroliu svoje emocije. Ako je neko
zao prema njima, izvesno vreme oseaju da e svi ljudi uvek biti
zli prema njima ili da nekako zasluuju da prema njima ljudi budu
zli.
Deca nemaju mo rasuivanja koja bi im pomogla da shvate
da to to se neko loe ponaa prema njima ne znai kako e se svi
uvek tako loe ponaati prema njima. Ne shvataju da ukoliko je
neko zao prema njima, to ne mora da znai kako su oni krivi. To
moe znaiti da dotina osoba jednostavno ima lo dan. Poto nemaju mo rasuivanja, njihova oseanja gubitka su mnogo vea.
261

Don Grej

Roditelji nesvesno ranjavaju decu time to oseanje gubitka

ne shvataju ozbiljno. Jedan od najboljih naina da roditelji pokau saoseanje jeste da jednostavno prihvate neraspoloenje svoje
dece i da shvate da postoji dobar razlog za ovakvo ponaanje gledano iz detetovog ugla. Pokuaj da ih odgovorimo od njihovih
emocija ne donosi rezultate. Jednostavno, dozvoliti deci da izraze
svoja oseanja znai da e ona biti bolja i prijemivija razumnom
uveravanju.
Kada su deca uznemirena, sa njihove take
gledita razlog je i vie nego oigledan.

Mnogi odrasli ljudi naue da suoavanje sa velikim gubitkom,

oseanjima besa, tuge straha i alosti ne samo da predstavlja prirodan proces, ve vodi naem optem boljitku. Kada ne dobijemo
ono to nam je potrebno ili izgubimo neto izuzetno -ponekad je
dovoljno da se dobro isplaemo. Oseati, a zatim se osloboditi
negativnih oseanja, pomae nam da shvatimo ivotna ogranienja. Na slian nain, da bismo nauili da prihvatimo granice
koje postavljaju nai roditelji moramo imati prava na izliv besa.
Redovni izlivi besa, nain su na koji deca sebe izraavaju i tako
doivljavaju svoja negativna oseanja. Postepeno, deca naue da
dozive svoja oseanja u sebi - bez potrebe za izlivom besa.
Redovni izlivi besa, normalni su i prirodni do devete godine.
Ako deca nemaju mogunosti da ponekad pobesne, ona umesto
da prerastu ovu fazu razvoja, nastavljaju da se ponaaju ovako do
kraja ivota. Danas su deca oseajnija nego ikad i imaju veu potrebu da izraze emocije. Mnogi novi problemi koje moemo primetiti kod dece od hiperaktivnosti i nasilja do gubitka samopotovanja i samoubistava, mogu biti reeni ako deca budu dobila
pravu podrku i budu nauila da se uspeno nose sa svojim
oseanjima.

262

Deca Su iz Raja

Z A T O IZ R A A V A N J E O S E C A N J A P O M A E
in izraavanja negativnih emocija omoguuje deci da oseaju.
Deca postaju svesna svojih oseanja time to prvo izraavaju negativna oseanja. Oseanje je sposobnost da spoznamo ta se
unutar nas deava. Dodir sa emocijama ini nas svesnijima sebe,
svojih potreba i elja. Sposobnost da oseamo pomae nam da
prepoznamo i potujemo elje i potrebe drugih ljudi. Sluajui
svoju decu pomaemo im da se oslobode negativnih oseanja to
im olakava da uopte razviju sposobnost da oseaju.
Dodir sa emocijama ini nas svesnijima
sebe, svojih potreba i elja.

Stvaranjem bezbednih uslova da deca proive oseanja besa,

tuge i straha povezujemo decu sa njihovim osnovnim unutranjim
potrebama za ljubavlju roditelja. Odjednom, postaje mnogo vanije da deca dobiju ljubav od roditelja, nego ono zbog ega su se
uznemirila. Kada dete ima veliki izliv besa, jer ne moe da dobije
kola, ono je samo privremeno zaboravilo koje glavni i zaboravilo je koliko je vanije da dobije ljubav nego slatki. Podrati decu
u izraavanju negativnih oseanja znai vratiti ih potrebama za
roditeljskom ljubavlju, jakoj elji za saradnjom i udovoljavanjem
roditeljima.
Kada dete ima veliki izliv besa samo je
privremeno zaboravilo ko je glavni i koliko
je vano da dobije ljubav od roditelja.

Sa veim uvidom u potrebu da bude voljeno, detetu se potreba za kolaem odjednom umanjuje, izlivi besa se stiavaju a ono
postaje spremnije na saradnju. Na ovaj nain deca se uvek "pri263

Don Grej

zemljuju" i postaju srena, samouverena i mirna. Iznova se podseaju potrebe za roditeljskom ljubavlju kao i svoje unutranje
spremnosti da sarauju i da roditeljima udovolje. Sve ovo je rezultat toga to ste ostvarili ambijent u kome nije ba sve po njihovom, u kome mogu da imaju izlive besa ali da ne budu kanjeni i
da ne izgube ljubav u tom procesu.
Sluanje i saoseanje, kao i pravovremeni tajm-aut najsnaniji su nain da roditelj detetu stavi do znanja kako je u redu izraziti negativne emocije. ak i kada deca odbijaju tajm-aut - u redu
je. Moda se oni naljute i kau stvari koje ne misle. I to je u redu.
Pauza je prilika za decu da se opiru i da upotrebe sva sredstva
koja imaju, da bi se na kraju predah roditeljskoj kontroli. Neophodno je da deca znaju kako nisu loa ako se opiru tajm-autu ili
ako roditelji primenjuju ovu metodu. To je jednostavno prirodan
deo odrastanja.
Morate ipak odustati od toga da deci udovoljavate kako biste
izbegli izlive besa ili e se izlivi besa desiti onda kada dete ne budete mogli da poaljete na tajm-aut da se izbori sa svojim emocijama. Deca moraju da znaju da roditelji imaju kontrolu. Kada
deca osete da roditelji vie nemaju kontrolu i da ne mogu da ih
kontroliu ona trae kontrolu time to su zahtevna ili imaju izlive
besa.
MO SAOSECANJA

Da bi pomogli deci da izraze negativne emocije, roditelji moraju

da naue da pokazuju saoseanje. Nije dovoljno samo voleti
decu, ve tu ljubav moramo pokazati na nain koji e naoj deci
biti najprijemiviji. Iako je ljubav najvanija, nain na koji ljubav
iskazujemo veoma je vaan. Najvei dar koji roditelj moe pruiti
svome detetu jeste da naui da sa detetom podeli saoseanje.
Saoseanje na povrinu izvlai negativna oseanja i leci ih.
Saoseanje alje poruku da su vaa oseanja vredna. Roditelji su
uvek u urbi kada treba decu da ubede kako je sve u redu. Pre
nego to deca poele da vam se povere moraju imati oseaj da
elite da ih sasluate. Na par sekundi oni moraju imati utisak da
264

Deca Su iz Raja

razumete njihov stav i da oni treba da prihvate va stav daje sve u

redu.
Saoseanje je magini osigura koji otvara decu da
prihvate vaa uveravanja i smemice.

Kada je dete uznemireno, jer nije dobilo ono stoje tog trenutka poelelo, mnogi roditelji poure da ubede dete kako treba da
se osea bolje tog istog trenutka. Ovaj pristup dete spreava da se
suoi sa oseanjem gubitka. Kada dete osea gubitak, najprijemivije je za saoseanje koje mu je potrebno. Zapamtite, ovo
moe da traje samo nekoliko sekundi. Poto zna da ima saoseanje roditelja, oseanja se menjaju. Ili se kree prema dubljem
nivou negativnih emocija (iz besa do tuge i strana) ili se osea
bolje. Ne samo da ovim dete dobije ono to mu je potrebno da bi
se osealo bolje, ve osea da poseduje mo koja mu omoguava
da se oslobodi negativnih emocija i da se osea bolje.
Saoseanje ponekad zahteva par sekundi
brine tiine i razumevanja.

Kada roditelji ure kako bi odmah nali reenja da bi se dete

osealo bolje, dete proputa priliku da naui kako da se oslobodi
negativnih emocija i da duboko u sebi pronae pozitivna oseanja. Kada roditelji stalno imaju reenja, deca postaju zavisna
od njih i ne naue da prihvate ivotne uspone i padove sa pozitivnim stavom. Naa deca postaju suvie zavisna od toga da dobiju
sve to poele, iako, bez obzira na sve okolnosti, u stvari treba da
budu srena kada imaju roditeljsku ljubav.
Kada se roditelji okreu saoseanju umesto gotovim reenjima, deca razviju sposobnost da se prilagode neugodnim okolnostima ili razoaranjima, bez obaveze da stvari isprave. Time to im
pruamo saoseanje umesto gotovog reenja problema, deca razV1
ju sposobnost da se oslobode negativnih emocija i da se oseaju
265

Don Grej

bolje, to na kraju rezultira reenjem problema. Mnogi odrasli ljudi nisu razvili ovu sposobnost jer kao deca nisu dobili saoseanje
koje im je bilo potrebno. Kada se deci nude samo reenja za probleme, prestanu da se obraaju roditeljima za pomo.
Ono to naoj deci najvie treba jesu,
preutno razumevanje, briga i
saoseanje za njihove probleme.

PAUZA OD PET SEKUNDI

Ponekad je potrebno da samo malo usporimo i da se ne trudimo

da reavamo detetove probleme. Kada su naa deca ljuta, tuna,
razoarana, ili zabrinuta, umesto to im govorimo ta treba da
rade da bi se oseala bolje, mi bi trebalo da u vremenskom intervalu od pet sekundi pokuamo da oseamo ono to oseaju naa
deca. Kada se dete osea razoarano, umesto to pokuavamo da
ga razveselimo, bolje je pustiti ga da se osea razoarano ali da
pokuamo da osetimo ta ono osea. Napravite pauzu od pet sekundi i jednostavno osetite ta mislite ili oseate ili naslutite ta
vae dete osea.
Umesto to biste ponudili reenje, pokuajte da osetite njihovo razoaranje, a posle pet sekundi recite neto jednostavno, kao
"Znam, stvarno je teko". Ovo detetu stvara jasnu sliku da je
razoaranje deo ivota. Nita se dramatino loe nee dogoditi.
Vrlo brzo, ponaanje i raspoloenje deteta poee da se menjaju.
Vie od svega deci je potrebna jasna poruka da ne moemo oekivati da nam se dogaaju samo lepe stvari ako elimo da nam ivot
bude u redu.
Kada imate brzo reenje, ne samo da ne potujete detetove
probleme, ve ojaavate oseanje da ono nije sposobno samo da
resi svoje probleme. Ako je vama tako lako da resite ono to dete
ne moe, ono e se ili oseati loe jer ste se vi uznemirili, ili e se
oseati nesposobno zato to situaciju nije resilo na nain koji ste
vi u par sekundi predloili. Naravno, reenje je prueno iz ljubavi,
266

Deca Su iz Raja

ali ako se ono odmah primeni, imae sasvim suprotan efekat od

eljenog. Dati gotova reenja je u redu onda kada je dete ve
poelo da se osea bolje ili kad ono poinje da razmilja o drugaijem nainu izlaska iz neugodne situacije.
Kada deca prestanu da vas sluaju,
jasno je da ste davali previe saveta.

Ponekad, kada dete ak i zatrai reenje, ono zapravo i nije

spremno za njega. Njemu je, zapravo, potrebno vie saoseanja.
Dete moe uznemirenim tonom rei, "Ne znam ta da radim". U
tom trenutku, veina oeva ve e imati gotova reenja. U ovakvim sluajevima, oevi se esto nau u spornim situacijama.
Neizbeno, njegovo dete e uzvratiti "reenju" sa odstupnicom
"ali". "Ali", u znaenju "To se ne odnosi na ..." ili "To ne pokazuje
rezultate, jer.." ili "Ali, ti to jednostavno ne razume".
Kada dete kae "Ti to ne razume", veina oeva poinje da
brani svoje stavove i umesto da pomognu deci, obino deca
pomau njima. Otac poinje da zahteva da dete shvati kako je on
u pravu. Ovo nije nain na koji se vodi razgovor. Roditelj je odgovoran za dete, a ne obrnuto.
Kada dete kae "Ne razume" prekinite sa savetima. Prihvatite izazov. Sloite se sa detetom. U pravu je. U tom trenutku, ne
razumete i ne oseate ono to oni oseaju. Umesto to se vraate
na poetak i objanjavate da razumete ta je rekao i kako se
osea, zaustavite se i sloite sa njim. Recite neto, kao, "U pravu
si, ne razumem. Ispriaj mi ponovo." Ovoga puta, odstupite od
reenja i okrenite se saoseanju.
Ovo je par primera oubiajenih reenja koje mama i tata
mogu da prue, i alternativne izjave koje izraavaju saoseanje.
Reenje

Saoseanje

Nemoj da plae.

Napravite pauzu od pet

sekundi i recite:
Znam...teko je.
267

Don Grej

Ne brini.

Napravite pauzu od pet

sekundi i recite: Znam da
si zabrinut.

Sutra e sve biti u redu.

Napravite pauzu od pet

sekundi i recite: Znam da
je teko. Verujem da si
razoaran

Nije to nita.

Napravite pauzu od pet

sekundi i recite: Znam da
si povreen. Doi da te
zagrlim.

Ne moe uvek da
pobedi.
Ne budi takav...sve je to
ivot.

Moglo je biti i gore.

Bie u redu...sve e na
kraju lepo da se zavri.

I nije ba bilo vano.

Dobie drugu priliku.

268

Napravite pauzu od pet

sekundi i recite: Znam da
si tuan. I ja bih bio.
Napravite pauzu od pet
sekundi i recite: Ima
prava da se ljuti. I ja bih
bio ljut.
Napravite pauzu od pet
sekundi i recite: Vidim da
se plai. I ja bih se plaio.
Napravite pauzu od pet
sekundi i recite: Znam da
si uplaen. Strana je
situacija.
Napravite pauzu od pet
sekundi i recite: U redu je
biti ljubomoran. I ja bih
se tako oseao.
Napravite pauzu od pet
sekundi i recite: Da se to
desilo meni i ja bih se
razoarao.

Deca Su iz Raja

KADA SE DECA OPIRU SAOSECANJIMA

Kada pokazujemo saoseanje, dete moe da pokae otpor i da ispravi roditelja recima "To nije ono to oseam" a onda da nastavi
da govori o tome kako se zapravo osea. ak i ako verujete da ste
vi u pravu, vano je da ne prekidate njihov tok odbrane od vaeg
vienja situacije. Sutina nije u tome koje u pravu, ve u pomoi
deci da izraze svoje emocije.
Kada je dete uznemireno, uvek postoji mnotvo unutranjih
oseanja. Istiui jedno od njih, dete e brzo prei na drugo rekavi "Ne, nisam ljut; tuan sam". Iako vam se moe initi da vas
ono uote ne slua, zapamtitie daje ovo trenutak kada vi treba da
sluate njih. Kada se oseanja deteta promene i sa jednog preu
na drugo - to je dobro.
Kada se deca opiru, pokuajte da upamtite
da ele da ih sasluate.

Sa boljim uvidom u svoja oseanja, deca ih se lake oslobaaju. Ako se dete opire saoseanju ili ispravlja vae izjave i komentare, kao "To nije ono to oseam...", nemojte braniti svoje
stavove. Prihvatite otpor i nastavite da sluate. Ako dete nastavlja
da razgovara o svojim oseanjima vi ste uspeli u nameri da im pomognete.
Ako dete dugo nije imalo prilike da izrazi oseanja, saoseanje moe da otvoriti put ka mnotvu drugih oseanja koja
ono poseduje. Sve stvari koje su muile dete u proteklih par meseci ili godina mogu isplivati na povrinu. Ovo je dobro. Dopustite da se to dogodi.
Sluajte svoje dete, jednom kada oseanja isplivaju na
povrinu, ono e se ubrzo oseati bolje. Roditelji esto gree time
sto decu prekidaju, skrenuvi im panju da su odlutali od teme
razgovora. Ovo nije potrebno i to ne treba rei detetu. Umesto
to
ga, pustite ih da priaju, a vremenom e zaboraviti prole
dogaaje i bie vam zahvalni na vremenu koje ste im posvetili.
269

Don Grej

KADA RODITEUI IZRAAVAJU NEGATIVNA OSECANJA

Negativne emocije imaju tendenciju da stimuliu emotivne reakcije kod drugih ljudi. Kada je neko tuan, mi saoseamo sa njim.
Kada je neko ljut na nas, esto oseamo ljutnju kao povratno
oseanje. Ako je neko uplaen, postajemo zabrinuti ili nespokojni. Ako smo ve uznemireni, emocije druge osobe stimuliu naa
oseanja.
Ovo pomae da se objasni zato je tako teko sluati pla deteta ili zato je saoseanje nekada lake a nekada tee pokazati.
Ako ste imali lo dan i oseate se emotivno nestabilno, sluanje
dece moe vam se uiniti kao teka stvar. Sve to je potrebno jeste
da se vaa deca uznemire - tad vaa nesreena oseanja isplivaju
kao reakcija na ponaanje vaeg deteta.
Na primer, ako ste ve preokupirani obiljem obaveza a manjkom vremena, biete skloni da prejako odreagujete na ponaanje
vae dece. Ako se vae dete osea uznemireno zbog domaeg zadatka, a vi pokuavate da pomognete, to e posluiti kao okida
vaim skrivenim oseanjima. Odjednom ete se nai u situaciji da
nervozno reagujete na detetovo ponaanje. Ono stoje trebalo da
bude lep gest pomoi, pretvorie se u munu svau.
Kada roditelji reaguju na negativna oseanja svoje dece sa
vie negativnih emocija, deca nisu sigurna u pogledu izraavanja
svojih negativnih oseanja. Kada roditelji izraavaju svoja negativna oseanja oni su vei, glasniji i moniji. Snana oseanja odraslog oveka zaplae decu toliko da ne otkrivaju svoja negativna
oseanja. Vremenom, deca postaju nema za oseanja za koja znaju da ih nije sigurno izraziti.
Kada roditelji izraavaju svoja negativna oseanja,
oni su vei, glasniji i moniji.

Neke majke kontrolu nad svojom decom vraaju tako to koriste ton koji je piskav, visok i nabijen emocijama. Odjednom, de270

Deca Su iz Raja

a poinju lepo da se ponaaju. Tako se ponaaju, jer iznenada

vie nije sigurno izraziti negativna oseanja, pa dete postaje posluno iz straha. Iako je ovaj metod daje rezultate na kratke staze,
deca ne doivljavaju vie svoje oseaje i potiskuju svoju volju.
Snana oseanja odraslog
oveka ine nesigurnim deija
oseanja.

Oevi uspostavljaju kontrolu i dominaciju vikom i Ijutitim,

dubokim tonom. Odjednom njihova deca se odlino ponaaju.
Ponovo se deca ovako ponaaju, jer vie nije siguran teren za njihova negativna oseanja. Deca postaju privremeno posluna i
bojaljiva. Ona esto potiskuju bes, jer se njihovi roditelji ljute na
njih. Dok je ova vrsta kontrole putem zastraivanja nekada davala rezultate, danas je neupotrebljiva. Deca odrasla sa ovom
vrstom pretnji ili kasnije postaju sklona otporu, ili se opiru saradnji, postaju potinjena i nemaju samoinicijativu.
Ako ve elimo da pomognemo deci da razumeju svoja oseanja, moramo to isto uiniti i sa naim oseanjima. Da bismo
prevazili tendenciju da svoja nerazreena oseanja ispoljavamo
na deci, treba da se sami suoimo sa stresom i razreimo emotivne nesuglasice sa sobom. Ukoliko ne odvojimo vreme da se
suoimo sa svojim stresom, neemo uspeti da na adekvatan nain
nauimo decu da izau na kraj sa svojim oseanjima.
Da bismo pomogli deci da se suoe sa svojim oseanjima, i mi
se moramo suoiti sa naim oseanjima.

Ako sami imaju nerazreena oseanja besa, razoaranja,

frustracije, brige ili straha, roditelji ne mogu strpljivo da sasluaju
decu kada ispoljavaju oseanja besa, tuge i straha. Ako se roditelji ne suoavaju sa svojim oseanjima, automatski e se opirati negativnim oseanjima svoje dece.
271

Don Grej

Deca ne mogu da dobiju potrebno saoseanje kada roditelj

pokazuje otpor prema onome to uje. Kada deca dobiju poruku
da su njihove emocije - potreba za razumevanjem i panjom
-neusliene od strane roditelja, poee'da potiskuju svoja
osecanja i prestae da budu ono to zaista jesu, gubei tako
pozitivne osobine koje prate autentine osobe.
Dok roditelji ne razree sopstvena osecanja, manje su efikasni u pomoi deci da se suoe sa svojim problemima. Ipak, ako
izau na kraj sa oseanjima stresa i neguju svoje potrebe, kao to
su potreba za konverzacijom, emotivnim vezama i nezavisnou,
u stanju su da svojoj deci prue vie. Kada roditelji brinu o svojim
potrebama, tada su najsposobniji da na najbolji nain iskoriste
pet poruka pozitivnog vaspitanja.
GREKA PODELE OSEANJA S DECOM

Sedamdesetih godina dvadesetog veka odrasli su poeli svesnije

da posmatraju vanost svojih emocija. Kao to su odrasli morali
da postanu svesni svojih emocija, shvatili su da i deca moraju da
budu svesna svojih osecanja. U pokuaju da decu nauimo kako
da postanu svesnija svojih osecanja, "prosvetljeni" roditelji poeli
su da dele svoja osecanja sa decom. Iako je cilj bio ispravan, proces se pokazao kao pogrean.
Osecanja treba deliti sa vrnjacima, a deca nisu vrnjaci roditelja. Kada neko eli da podeli svoje negativno oseanje, postoji
podsvesna potreba da naie na razumevanje. Slualac moe odgovoriti sa razumevanjem, saoseanjem ili nam moe pomoi.
Problem koji se javio pri deljenju negativnih osecanja sa decom
jeste da deca ne mogu da odgovore na pravi nain, a da ne oseaju
preveliki teret odgovornosti za svog roditelja. U redu je da deca
dele svoja osecanja sa svojim vrnjacima i sa svojim roditeljima ali
nije u redu da roditelji dele negativna osecanja sa decom.
Deca su usmerena ka tome da udovolje zahtevima svojih roditelja. Ako roditelji ele da podele negativna osecanja, dete e se
oseati odgovornim da utei roditelja. Iz toga logino sledi kako
272

Deca Su iz Raja

dete poinje da se osea odgovornim za dobro svog roditelja.

Dete - zapravo neko o kome treba brinuti - preuzima na sebe odgovornost da brine za svog roditelja. Ova promena uloga vrlo je
nezdrava za dete. Devojice e biti sklone tome da izgube kontakt
sa svojim emocijama i da brinu za roditelje. Deaci e odbijati da
budu odgovorni i prestae da sluaju i da brinu.
Veoma je nezdravo da se deca oseaju
odgovornima za svoje roditelje.

Kada je roditelj uznemiren posle svae i svoj bes iskali na detetu, ne postoji nain da deca shvate kako nisu odgovorna za bes
svojih roditelja. Ako majka, recimo, nastavi da deli problem sa
svojim suprugom, deca e oseati jo veu odgovornost u smislu
reavanja problema. Dovoljno je teko ak i odraslim ljudima u
braku da se meusobno sasluaju bez oseanja krivice ili odgovornosti. Nemogue je da dete prihvati negativne emocije svojih
roditelja bez oseanja odgovornosti. Na kraju ova pojaana svest
o oseanjima koje imaju roditelji, otupee njihova sopstvena
oseanja. Kao tinejderi, ova dece e se jednostavno iskljuiti i
prekinuti da razgovaraju sa svojim roditeljima.
Na primer, ako kaete detetu, "Brinem se da ne bude povreen" ili "Tuna sam to nisi zvao", to ima postepeni efekat manipulacije i kontrolisanja putem negativnih emocija. Umesto
toga, odrastao ovek trebalo bi da kae, "eleo bih da bude obazriviji" ili "elim da me sledeg puta pozove".
Ovo je efikasnije i ui decu da svoje odluke ne baziraju na osnovu negativnih emocija. Dete e pokazati elju za saradnjom ne
samo da bi zatitilo roditelja od oseanja neprijatnosti, ve i zato
to ga je roditelj zamolio da neto uradi.
Deca nikad ne treba da imaju oseaj kako
su odgovorna za roditeljeva oseanja.
273

Don Grej

Najbolji nain na koji e roditelji pomoi deci da razviju pojaanu svest o oseanjima nije putem deljenja svojih oseanja, ve
uz pomo saoseanja, razumevanja i sluanja. Koristei pet umea pozitivnog vaspitanja, automatski ete na povrinu izvui emocije svoje dece.
PITATI DECU KAKO SE ONA OSECAJU

Kao to dete ne treba da bude odgovorno za oseanja roditelja,

ono ne treba da misli kako im sopstvena oseanja i elje daju kontrolu nad situacijom. Pogreno je pitati dete kako se osea ili ta
eli - ali povremeno je i dobro to uiniti. Ako ste pomislili da
neto uradite i pitate svoje dete ta misli o tome, moda e shvatiti
da e njegove elje biti presudne u donoenju krajnje odluke.
Ovo privlai mnogo panje na njihova oseanja i prua pogrenu
poruku da su deca ta koja imaju kontrolu.
Kada pitate direktno dete kako se osea ili ta eli, dajete mu
suvie moi. Deci treba roditelj koji ima kontrolu, ali koji e sasluati njihov otpor, oseanja, elje i uvaiti njihova razmiljanja.
Pre nego da kaete, "ta misli da posetimo ujka Roberta?",
recite "Hajde da se spremimo da posetimo ujka Roberta".
Ukoliko se njima radije ide na plivanje, stavie vam to do
znanja.
Ako direktno pitate dete kako se osea, nekada ete postii
suprotan efekat od onoga koji elite. Pitanje ima teret pritiska na
dete u smislu upoznavanja emocija u doba kada one nisu dostigle
svoju punu zrelost. Previe pitanja moe prerano pobuditi svest o
postojanju specifinih oseanja.
Uglavnom oko devete godine, deca poinju da oseaju neprijatnost zbog raznih stvari i da pokazuju stid u vezi svojih tela. Sa
ovom pojaanom sveu, spremnija su za direktnija pitanja.
Umesto da dete pita kako se osea, roditelj moe saoseajno da
kae, "Vidim da si uznemiren". Na taj nain stimuliu se oseanja
deteta i volja za razgovorom o temi,.
Najbolji nain da ih nauimo da steknu svest o emocijama
jeste da ih sasluamo i da im pomognemo da putem saoseanja
274

Deca Su iz Raja

prepoznaju svoja oseanja. Drugi nain na koji roditelji mogu da

stvore prijateljsko okruenje za emocije jeste putem prianja
pria. Roditelji na vrlo uspean nain mogu da prenesu svojoj
deci kako i oni imaju oseanja, time to e ispriati prie o tome
kako su se oni oseali i kako su reagovali na neke od izazova
odrastanja. Na ovaj nain, dete se nikako ne osea odgovornim za
roditeljeva oseanja.
Roditelji uspeno mogu da prenesu svojoj deci
da i sami imaju oseanja time to e im priati
prie o svom odrastanju.

Ako dete sa roditeljima podeli svoj strah zbog nekog pismenog zadatka, testa, ili ispita u koli, roditelj moe da ispria malu
priu iz svog detinjstva o tome kako se on oseao kada je imao pismeni zadatak, test ili ispit. Prianjem ovakvih pria ne samo da
priznajete oseanja svoje dece, ve im na kraju pruate potrebnu
sigurnost.

ONO TO POTISKUJETE, DECA E ISPOUITI

ak i kada roditelj ne deli oseanja sa svojom decom, deca mogu

da. budu pogoena tim oseanjima. Neki roditelji shvataju da nije
najbolje reenje deliti svoja oseanja sa decom, ali nemaju efikasan nain da se tih istih oseanja oslobode. Kao rezultat, naroito
u trenucima stresa, njihova nerazreena oseanja nagomilavaju
se iznutra. Iako ih suzdravaju, ona dalje utiu na decu.
Kada roditelji nagomilaju svoja negativna oseanja, pojaae
oseanja dece. Kada roditelji oseanja potiskuju, deca e imati
sklonost da ih ispoljavaju. Obino najosetljivije dete u porodici
osea pritisak nerazreenih problema u porodici. Terapeuti danas jasno prepoznaju daje problem koji dete ima, esto povezan
sa problemima koje imaju roditelji.
275

Don Grej

Obino najosetljivije dete u porodici osea

pritisak nerazreenih problema u porodici.

Ako ste nervozni zbog nekog roka koji morate da ispotujete,

moda ete primetiti da se vaa deca ale kako imaju puno obaveza a nemaju vremena da sve postignu. Ako se oseate zapostavljeni ili nemate dovoljno podrke, primetiete da se vae dete stalno
ali da je zapostavljeno. U ovim primerima, ono to vi potiskujete, osea i ispoljava vae dete.
Imate utisak da su kao sunderi. Ako ste puni ljubavi i saoseanja, oni upijaju vau ljubav da izlee svoje rane i svoje probleme. Ako ste uznemireni, depresivni, besni, tuni, frustrirani ili
neprihvaeni, upravo te emocije deca apsorbuju. Oni bukvalno
upijaju vae negativne emocije i ispoljavaju ih.
Deca mosu da upiju vae
negativne emocije i da ih ispolje.

Ovo objanjava razlog zbog kojeg - ba onih dana kada ste

nervozni ili uznemireni - deca postaju izuzetno zahtevna. Kada
roditelji ne vode rauna o svojim potrebama, deca e taj nedostatak upiti i ispoljiti. Deca ispoljavaju svoje emocije u najneprikladnije vreme, jer ba u tim trenucima - vi ne pruate sebi ono to
vam treba.
Naravno i deca imaju svoje emocije i probleme, ali kada na to
moraju da dodaju i emocije svojih roditelja, onda ona budu preplavljena emocijama i normalno je da dobiju izlive besa. Imajte
na umu da e deca imati izlive besa, ak i kada roditelji uspeno
izlaze na kraj sa svojim emocijama.
Jedan od naina da utvrdite da li dete ispoljava vaa ili svoja
oseanja jeste test otpornosti. Ako ne prihvatate njihova oseanja, onda je jasno da oni izraavaju neto od onoga to vi sami potiskujete. Ako ste u stanju da sluate paljivo i sa saoseanjem,
jasno je da oni ne ispoljavaju vae potisnute emocije.
276

Deca Su iz Raja

Ako ne prihvatate njihova oseanja,

onda je jasno da oni izraavaju neto
od onoga to vi sami potiskujete.

Ako oseate otpor prema njihovim oseanjima, to ne mora da

znai kako ste lo roditelj. To je samo jasan znak da morate da odvojite vreme za sebe i za svoje potrebe. Srea je da u onim trenucima kada ne moete da se naete pri ruci vaoj deci, moete da se
oslonite na tajm-aut. Bez obzira na to ta vi potiskujete a dete ispoljava, tajm-aut e vaem detetu pomoi u izraavanju potreba
koje moraju biti ispoljene.
esto, se posle tajm-auta i roditelji oseaju bolje, jer je dete
ispoljilo upravo njihove negativne emocije. Ovo je takoe razlog
zastoje u prolosti bilo efikasno da dete dobije batine - ne bi li se
stvorio privremeni mir. Ne samo to je dete tad osetilo i izrazilo
svoj bol, ve su se i potisnuta oseanja roditelja ispoljila na detetu.
Na taj nain svi bi osetili privremeno olakanje.
CRNA OVCA U PORODICI

Kada roditelji nisu nauili da se oslobode negativnih oseanja i

umesto toga ih potiskuju, bar jedno od njihove dece preuzee ove
emocije na sebe, i to najee dete koje je najosetljivije. To dete
se esto smatra crnom ovcom porodice. Bez okoline koja prihvata i gaji negativne emocije, ova deca ili ispoljavaju ova oseanja i
postanu neposluna ili se okrenu unutranjim previranjima i postanu ljudi koji imaju nizak nivo samopotovanja. esto se jave
obe ove reakcije.
"Crne ovce u porodici" nisu u mogunosti da dobiju panju i
saoseanje koji su im potrebni pa se problemi pogoravaju. Oni
e ispoljiti ba ona oseanja koja njihovi roditelji potiskuju.
Umesto da budu voljeni, oni su odbaeni. Ne mogu da dobiju ljubav i podrku koji su im potrebni za savladavanje jakih emocija.
277

Don Grej

Deca koja su "crne ovce u porodici"

nisu u mogunosti da dobiju neophodnu panju
i oseaju da neto nije u redu sa njima.

Ta deca esto i ne znaju zato su uznemirena i na kraju zakljue da neto nije u redu sa njima. U stvari, sa njima je sve u redu.
Ona se neprimereno ponaaju i zadravaju se u negativnim
oseanjim i stavovima, jer ne dobijaju potrebnu podrku. Ova
deca podrku obino nau izvan svoje porodice, u onima koji
imaju vie razumevanja.
Ako je jedno od vae dece crna ovca u porodici, odvojite
vreme da sasluate oseanja tog deteta. Zapamtite da je svako
dete drugaije i nemojte uporeivati decu. Ovoj deci potrebna je
podrka potpomognuta aktivnostima izvan porodice, gde nee
biti pod pritiskom da upija emocije, nereene probleme i oseanja drugih.
NEGATIVNE EMOCIJE MOGU BITI OPRAVDANE

Doputanje da se ispolje negativne emocije predstavlja potpuno

drugaiji pristup vaspitanju. Nikada odrasli ljudi i deca nisu imali
toliko mnogo emocija. Nikada nismo bili tako osetljivi. Divno je
kada je doputeno iskazivanje oseanja. Ne moemo rei da smo
odrastali u situacijama u kojima su nai roditelji znali kako da
gaje i kako da izau na kraj sa naim ispoljavanjem emocija. Ipak,
sa ovim novim vetinama pozitivnog vaspitanja, budite uvereni
da ete uspeti.
Kao rezultat, vaa deca nee biti ograniena ivotom, ve e
biti kreativna i sposobna da stvore ivot kakav su eleli. Sa veim
uvidom u sopstvena oseanja, na kraju e spoznati svoju pravu
prirodu i razlog svog postojanja. I dalje e se suoavati sa izazovima, ponekad i sa veim nego to su to inili njihovi roditelji, ali
imae novo i mono polazite za postizanje svojih ciljeva i ostvarivanje svojih snova.
278

12 U Redu je
eleti Vie

Kada deca ne znaju ta ele, postaju osetljiva na elje i potrebe

drugih. Gube priliku da otkriju i razviju svoju linost i umesto
toga postaju ono to drugi ljudi od njih oekuju. U odsustvu poznavanja svojih potreba, vanije su im potrebe drugih ljudi i gube
kontakt sa svojom sposobnou, strau i smernicama. Bez jasnog
uvida u svoje elje i potrebe, nisu u prilici da shvate ta je najvanije u ivotu.
U odsustvu poznavanja svojih potreba,
vanije su im potrebe drugih ljudi.

Deca esto misle da nisu u pravu, da su sebina ili razmaena

kada ele vie ili kada se uznemire zbog toga to nisu dobili eljeno. U prolosti deca su se zadovoljavala samo mrvicama i to je
ono to su u ivotu i dobijala. Morala su da budu posluna, ali njih
niko nije sluao, a kasnije u ivotu bili su ignorisani. Nije im bilo
dozvoljeno da trae vie, pa ak ni da ele vie.
Potiskivanje elje bila je jako vana roditeljska vetina jer roditelji nisu znali kako da se izbore sa negativnim oseanjima koja
bi se ispoljila kada elja ne bi bila usliena. Dozvola da trae vie
deci daje mo koju roditelji u prolosti nisu mogli da kontroliu.
Danas, sa vetinama pozitivnog vaspitanja u redu je da deca
ele vie. Time to ele vie, mogu da razviju jau sliku svojih
oseanja i cilja zbog kojeg su doli na ovaj svet.
279

Don Grej

STRAHOVI ZBOG ZEUA

esto se mislilo da dati deci dozvolu da ele vie od njih ini zahtevnu decu sa kojom je teko izai na kraj. Naravno da je mnogo
lake roditelju da ima dete koje ispunjava svaku elju, ali tom detetu nije pruena mogunost da istrai i razvije svoju sopstvenu
sliku, jedinstveni stil i smernice u ivotu. Kada deca dobiju ljubav
i podrku koji su im potrebni da bi spoznali svoja oseanja, dozvola da ele vie ne ini ih zahtevnima. elei vie a ne dobijajui to
uvek, deca naue bitnu vetinu odloene nagrade i samodiscipline.
Neki roditelji brinu da e zbog toga njihova deca postati
sebina. To moe da se obistini ako roditelji budu udovoljavali
svakoj elji i potrebi koju njihovo dete ima. Ono to kvari decu
nije to to dobiju sve to su poelela, ve to steknu mo da manipuliu drugim ljudima time to ele vie. Deca postaju razmaena
i pokvarena kada roditelji poriu svoje sopstvene potrebe ne bi li
mogli da udovolje svojoj deci.
Deca postanu razmaena ne zato to ele vie,
ve zato to roditelji prestanu da ele vie za sebe.

Kada roditelji tee tome da udovoljavaju svojoj deci ispunjavajujui svaku njihovu elju - ne bi li izbegli izliv besa - onda e
deca postati razmaena. Da bi deci dali dozvolu da ele vie roditelji moraju da budu jaki u trenucima kada dete ima izliv besa i
moraju mu dati odgovarajui tajm-aut. Kada im je data prilika da
prilagode svoje elje i prihvate ogranienja koja namee ivot,
deca postanu zahvalna za ono to u tom trenutku poseduju.
Sa redovnim tajm-autima i dobrim vetinama komunikacije,
kojima pomaemo deci da se nose sa povremenim jakim oseanjima koja se mogu pojaviti, roditelji koji svojoj deci daju dozvolu
da ele vie i koji razmiljaju u irokim okvirima, dobie samouverenu i saoseajnu decu, spremnu na saradnju.
280

Deca Su iz Raja

Usmeravajui se radije na stvaranje saradnje nego na lepu

poslunost, pozitivno vaspitanje neguje unutranju volju i potrebe, ali u isto vreme zadrava roditeljsku kontrolu. Da bi ostvarili saradnju, nije neophodno da slomimo volju deteta. ak i kad
ele da ostanu do kasno, deca e ii na spavanje shodno eljama
roditelja. Time to primenjujemo pet vetina pozitivnog vaspitanja, roditelji dozvoljavaju deci da imaju svoje potrebe i elje, ali
zadravaju pravo da imaju poslednju re.
Problem sa davanjem dozvole da ele vie jeste da to ponekad
usporava stvari. Deca nisu uvek i odmah prijemiva dobijanju
dozvole. Moda e ba eleti da rade neto drugo i stavie vam to
do znanja. Vreme koje ete odvojiti da ih sasluate i razmislite o
okvirima njihovih elja i potreba, neguje duu deteta. Kada dete
zna da roditelji uglavnom umeju da ga sasluaju, znae da se prilagodi trenucima kada roditelj nema vremena za njega.
Naa dua sebe samu izraava kroz volju. Kada volja deteta
nije slomljena ili ignorisana, ima ansu da die i raste. Gajiti volju
deteta pojaava njegovu vezu sa roditeljima i stvara veliku elju
za saradnjom.
Sva deca se raaju sa velikim entuzijazmom. Ovo je snaga njihove volje. Kada je prihvaeno da ele vie, ova volja se gaji i
moe da raste u harmoniji sa roditeljima i ostatkom svetu. Ali,
kada toj volji nije dozvoljeno da raste deca postepeno gube onu
izuzetnu iskru koju vidimo u njima. Deca gube elju za ivotom,
ljubavlju, uenjem i napredovanjem.
Negovanje volje, detetu odrava elju za
ivotom, ljubavlju, uenjem i napredovanjem.

Tako to naue da oseaju svoje potrebe i potuju potrebe

svojih roditelja, deca razviju bitne vetine; potovanje, deljenje,
saradnju, pravljenje kompromisa i pregovaranje. Bez dozvole da
ele i da slobodno trae vie, deca naue da se rtvuju zbog drugih. Kada deca imaju dozvolu da ele vie, nemaju potrebu da se
bune u pubertetu.
281

Don Grej

VRLINE ZAHVALNOSTI

Roditelji radije ue svoju decu vrlinama zahvalnosti nego to ih

ue da trae ono to ele. "Budi zahvalan za ono to ima", esto
se odgovara detetu koje poeli neto vie. Mnogi odrasli sebi ne
pruaju dozvolu da ele vie u ivotu jer su uplaeni da e izgledati
nezhvalno zbog onoga to imaju.
U prolosti je rtvovanje predstavljalo deo duhovnosti. Biti
dobar, posveen ili duhovan, znailo je rtvovati se u ime Boga.
rtvovanje je bilo valjano sredstvo da se oseti veza pojedinca sa
Bogom, jer je to bio nain na koji su ljudi poeli da oseaju.
Odrei se neega u ime Boga, teralo je ljude da dublje zau u svoja oseanja. Danas nisu potrebne rtve da bismo oseali. Jedino
nam treba dozvola da elimo vie a oseanja e se javiti u obilju.
U prolosti, bilo je normalno rtvovati se zbog Boga,
ali danas izazov lei u tome da ivimo zbog Boga.

Na izazov je da stvorimo ivot ispunjen obiljem. Na dohvat

ruke posedujemo toliko raznih izvora kakvih nikada do sada nismo imali. Vaa deca mogu da ostvare svoje snove. Mogu da uivaju u unutranjem i spoljanjem uspehu. Osnova njihovog uspeha
je upravo dozvola da zahtevaju vie. Ako im se ne prui ta dozvola, prestae da sanjaju a bez tog sna nita se nee desiti to se ve
nije desilo ranije.
Tajna uspeha, kako spoljanjeg tako i unutranjeg lei u tome
da uvaavamo ono to imamo i da elimo vie. Srce puno zahvalnosti i ljubavi za ono to ve imamo i snana elja da postignemo i
da imamo vie, tajni su recept uspeha nae dece u ivotu. Kada su
deca u stanju da se suoe sa negativnim emocijama koje se javljaju kada shvate da ne mogu uvek da dobiju ono to ele, stalno e
se vraati temeljima zahvalnosti na ljubavi koju ve dobijaju. Sa
zahvalnou koju oseaju prema svojim roditeljima, deca poseduju osnov da oseaju svoje sopstvene elje a ne elje drugih ljudi.
282

Deca Su iz Raja

DOZVOLA ZA PREGOVORE
Kad deca dobiju dozvolu da ele vie, to znai da roditelji povremeno imaju vie posla. Zauzvrat, deca naue kako da pregovaraju da bi dobila vie u ivotu. Iako pregovori oduzimaju vie vremena, ponekad me iznenadi snaga moje dece da me motiviu da
uradim neke stvari. Ja sam ponosan na njihovu snagu i otpor lepom pokoravanju.
Kada joj je data dozvola da trai ono to eli, unutranja snaga moje erke da dobije ono to eli procveta. Nee uvek prihvatiti "ne" kao odgovor. Odmah zapoije pregovore i esto motivie
da joj se prui ono to eli. U redu je ako vas dete ubedi da promenite svoje stavove. Ovo ne podrazumeva udovoljavanje zahtevima da bismo izbegli njihove izlive besa. Postoji velika razlika
izmeu toga kada smo manipulisani detetom koje plae i motivisani odlinim pregovaraem. Roditelji moraju da zadre kontrolu u pregovaranju tako to e postaviti granice do kojih se srne ii.
Postoji velika razlika izmeu toga
kada smo manipulisani detetom koje plae
i motivisani odlinim pregovaraem.

Mnogo odraslih ljudi ne zna da trai ono to im treba, jer nisu

imali dovoljno prakse kao deca. Kada napokon zatrae ono to
im treba i dalje ne znaju kako da pregovaraju. Ako je odgovor negativan, povuku se ili se oseaju kao da su neprihvaeni. Veliki
broj problema odraslih ljudi nestao bi kada bi znali kako da pregovaraju da bi dobili ono to hoe. Razlog zbog kojeg ima toliko
advokata na ovom svetu je upravo zbog toga to su ljudi nesposobni da pregovorima izglade razlike.
Deca koja su odgajana tako da pregovaraju o onome to ele,
nikada se ne povlae niti postaju odbojna. Znaju da "ne" znai
"ne" samo dok ne pronau dobar argument da podre svoj zahtev.
283

Don Grej

Takode znaju da "ne" danas, ne znai i "ne" sutra. Pregovaranje

zahteva kreativnost i upornost koji se automatski javljaju kada
deci damo dozvolu da trae vie.
Deci je neophodna dozvola da trae vie: inae nikada nee
saznati koliko mogu da dobiju. ak i kad odrastemo i dalje imamo problema da odredimo granice do kojih moemo da traimo a
da ne budemo zahtevni ili nezahvalni. Ako odrasli imaju problema, jasno je da ne treba da oekujemo od nae dece da sve znaju.
Deci je neophodna dozvola da trae vie: inae
nikada nee saznati koliko mogu da dobiju.

Kada deci damo dozvolu da trae vie, ponekad roditelji moraju da shvate i prihvate da e dete ponekad eleti mnogo i da e
izgledati kao da je sebino. U tom trenutku neophodno je da ga
ne osudimo i da ne pokaemo neodobravanje. Od deteta se ne
moe uvek oekivati da zna ta moe da trai. To je proces
pokuaja i greaka.
KAD l KAKO REI - NE!

Samo iz razloga to deca imaju dozvolu da trae vie ne znai da

ete se vi uvek sloiti sa njihovim zahtevom. Ba kao to oni ue
da trae vie, roditelj mora da veba da se osea lagodno kada
kae "ne". Kada roditelji ne umeju da kau "ne", deca postaju neumerena u zahtevima. Nastavie da trae vie i vie.
Ako roditelji nisu u poziciji da postave razumne granice, deca
e i dalje traiti neto to nije ostvarljivo. Dete e uporno istrajavati u svojim zhtevima dok ne oseti jasnu granicu. Kada je granica
dostignuta, detetu e esto biti potrebna pauza da se izbori sa jakim oseanjima razoaranja, besa, ljutnje, srdbe, tuge i straha.
to vie deca dobijaju ono to ele, postaju sve vie uznemirena
kada ne dobiju to to ele.

284

Deca Su iz Raja

Ako roditelji nisu u stanju da postave

razumne granice deca e traiti nerazumne stvari.

Kada deca pregovaraju da bi dobila ono to ele, roditelji moraju da postave jasne granice do kojih ovi pregovori mogu da idu.
Jedino roditelj ima vreme i instinkt koji e mu oznaiti kraj ovog
razgovora. Kada osetite da ste dovoljno uli i da niste voljni da
promenite svoju odluku, vreme je da kaemo, "Razumem da si
razoaran, ali pregovori se sada zavravaju".
Ako dete nastavi, roditelj samo treba da ponovi svoju frazu i
da izda naredbu da se prestaje sa razgovorom. Roditelj bi mogao da kae, "Pregovori su zavreni. elim da prestane da me
pita."
Ako dete i dalje nastavlja, van kontole je i potreban mu je
tajm-aut. Po zavretku ovog procesa, dete e potovati vae zahteve i kraj pregovora. Zapamtite, kada roditelj svoj glas koristi u
svrhu izdavanja naredbe, "ne" mora da znai "ne".
Kada roditelj svoj glas koristi u svrhu
izdavanja naredbe, "ne" mora da znai "ne".

Da bi se pregovori okonali, naroito sa malom decom, roditelji esto mogu da se poslue ponovnim usmeravanjem. Majka bi
mogla rei, "Razumem da si razoaran. Volela bih kada bih mogla da zamahnem maginim tapiem i dam ti ono to eli, ali ne
mogu. Hajde da radimo neto drugo umesto..."
Postoje dve razliite situacije kada se od roditelja zahetva da
detetu kae "ne". U prvoj situaciji, vae dete se opire vaem zahtevu. Na primer, vi elite da se ono spremi da krenete, ali ono i dalje
eli da se igra. Na ovom primeru, jasno i efikasno morate rei "ne"
nastavku igre i ponoviti svoj zahtev. U drugoj situaciji, morate
rei "ne" njegovom direktnom zahtevu. Ono eli da se vi igrate sa
285

Don Grej

njim, ali vi imate druge planove. U oba sluaja, najbolji nain je

da odgovorite sa samopouzdanjem i snagom u glasu. Nemojte
mnogo obrazlagati - samo recite "ne". Ako vas izazovu svojim pitanjima jednostavno ponovite svoj odgovor vre. Ovo su neki
od primera.
DESET NAINA DA KAEMO NE:
1. Ne, sada sam zauzet.

2. Ne, imam druge planove.

3. Ne, ali moda neki drugi put.
4. Ne, sada radim neto drugo.
5. Ne, ovo je nain na koji emo to da zavrimo.
6. Ne, sada elim da...
7. Ne, ali hajde da radimo neto drugo umesto...
8. Ne, sada je vreme za...
9. Ne, plan je da...
10. Ne, sada mi je potrebno neko vreme koje u provesti sam.
Pored toga to deci puamo mogunosti da rastu uz svoje pregovarake sposobnosti time to dobijaju jasne "ne" poruke, deca
takoe naue kako da u svom ivotu kau "ne". Roditelje ne treba
da uznemiri dete koje zahteva vie. Dozvola da trai vie znai da
mu je pruena prilika da trai. Kada roditelji jasno urezu u
pamenje kako nisu obavezni da kau "da", mogu se posluiti i
reicom "ne" - bez oseanja krivice. Pored toga to se brinu o svojim potrebama, roditelji koji umeju da kau "ne" pruaju i uzor
svojoj deci. Ako dete uporno izaziva "ne" poruku, sve to roditelj
treba da kae je "kraj pregovora".

286

Deca Su iz Raja

TRAITI VIE

Jednog dana, otprilike oko svoje este godine, moja erka Lorin
pitala me je da se proetam sa njom do grada da kupimo kola. To
je bio mali ritual koji smo zajedno upranjavali. Jednog dana rekao sam joj "ne", a ona je poela da me moli i da pregovara. Jedan
od suseda se sluajno zatekao kraj nas i ona je odmah prestala sa
molbama. Sused je upitao: "Lorin, nemoj to da trai od svog oca.
Zar ne vidi daje zauzet? Ne moe ti ni rei "ne" od tvog silnog navaljivanja."
Odmah su moje tri erke, enon, Dulijet i Lorin rekle u glas
"Verujte, moe". To je bio trenutak za pamenje. Bio sam jako ponosan. Svaka od mojih erki jasno je razumela daje imala pravo da
trai, a ja sam imao pravo i mo da zauzvrat ponekad kaem "ne".
Kada roditelji prave velike rtve da bi udovoljili svakom zahtevu svoje dece, to namee teret detetu u smislu domiljanja staje
zgodno da zatrae. To je nezdravo. Na kraju, dete e se oseati
nesigurno da zatrai bilo ta. Umesto toga, roditelji moraju da im
daju dozvolu da trae, a sebi moraju da dozvole da kau "ne". U
naoj kui esto kaemo "Ako ne zatrai ne dobije, ali ako
zatrai ne dobije uvek".
"Ako ne zatrai ne dobije, ali ako zatrai
ne dobije uvek."

Pored toga to deci dajemo dozvolu da trae vie, roditelji

svoju decu moraju da naue kako da zatrae. To se najbolje ui na
primerima. Kada roditelj svoje zahteve postavlja na pristojan
nain, dete postepeno naui kako da zatrai.
FORMIRANJE ZAHTEVA

Da bismo decu nauili ovom vanom ponaanju, najvanija tehnika je formiranje. Kao to smo ve objasnili u poglavlju 3, umes287

Don Grej

Najbolji nain na koji e roditelji pomoi deci da razviju pojaanu svest o oseanjima nije putem deljenja svojih osecanja, ve
uz pomo saoseanja, razumevanja i sluanja. Koristei pet umea pozitivnog vaspitanja, automatski ete na povrinu izvui emocije svoje dece.
PITATI DECU KAKO SE ONA OSECAJU

Kao to dete ne treba da bude odgovorno za osecanja roditelja,

ono ne treba da misli kako im sopstvena osecanja i elje daju kontrolu nad situacijom. Pogreno je pitati dete kako se osea ili ta
eli - ali povremeno je i dobro to uiniti. Ako ste pomislili da
neto uradite i pitate svoje dete ta misli o tome, moda e shvatiti
da e njegove elje biti presudne u donoenju krajnje odluke.
Ovo privlai mnogo panje na njihova osecanja i prua pogrenu
poruku da su deca ta koja imaju kontrolu.
Kada pitate direktno dete kako se osea ili ta eli, dajete mu
suvie moi. Deci treba roditelj koji ima kontrolu, ali koji e sasluati njihov otpor, osecanja, elje i uvaiti njihova razmiljanja.
Pre nego da kaete, "ta misli da posetimo ujka Roberta?",
recite "Hajde da se spremimo da posetimo ujka Roberta".
Ukoliko se njima radije ide na plivanje, stavie vam to do
znanja.
Ako direktno pitate dete kako se osea, nekada ete postii
suprotan efekat od onoga koji elite. Pitanje ima teret pritiska na
dete u smislu upoznavanja emocija u doba kada one nisu dostigle
svoju punu zrelost. Previe pitanja moe prerano pobuditi svest o
postojanju specifinih osecanja.
Uglavnom oko devete godine, deca poinju da oseaju neprijatnost zbog raznih stvari i da pokazuju stid u vezi svojih tela. Sa
ovom pojaanom sveu, spremnija su za direktnija pitanja.
Umesto da dete pita kako se osea, roditelj moe saoseajno da
kae, "Vidim da si uznemiren". Na taj nain stimuliu se osecanja
deteta i volja za razgovorom o temi,.
Najbolji nain da ih nauimo da steknu svest o emocijama
jeste da ih sasluamo i da im pomognemo da putem saoseanja
274

Deca Su iz Raja

prepoznaju svoja oseanja. Drugi nain na koji roditelji mogu da

stvore prijateljsko okruenje za emocije jeste putem prianja
pria. Roditelji na vrlo uspean nain mogu da prenesu svojoj
deci kako i oni imaju oseanja, time to e ispriati prie o tome
kako su se oni oseali i kako su reagovali na neke od izazova
odrastanja. Na ovaj nain, dete se nikako ne osea odgovornim za
roditeljeva oseanja.
Roditelji uspeno mogu da prenesu svojoj deci
da i sami imaju oseanja time to e im priati
prie o svom odrastanju.

Ako dete sa roditeljima podeli svoj strah zbog nekog pismenog zadatka, testa, ili ispita u koli, roditelj moe da ispria malu
priu iz svog detinjstva o tome kako se on oseao kada je imao pismeni zadatak, test ili ispit. Prianjem ovakvih pria ne samo da
priznajete oseanja svoje dece, ve im na kraju pruate potrebnu
sigurnost.

ONO STO POTISKUJETE, DECA E ISPOUITI

ak i kada roditelj ne deli oseanja sa svojom decom, deca mogu

da. budu pogoena tim oseanjima. Neki roditelji shvataju da nije
najbolje reenje deliti svoja oseanja sa decom, ali nemaju efikasan nain da se tih istih oseanja oslobode. Kao rezultat, naroito
u trenucima stresa, njihova nerazreena oseanja nagomilavaju
se iznutra. Iako ih suzdravaju, ona dalje utiu na decu.
Kada roditelji nagomilaju svoja negativna oseanja, pojaae
oseanja dece. Kada roditelji oseanja potiskuju, deca e imati
sklonost da ih ispoljavaju. Obino najosetljivije dete u porodici
osea pritisak nerazreenih problema u porodici. Terapeuti danas jasno prepoznaju daje problem koji dete ima, esto povezan
sa problemima koje imaju roditelji.
275

Don Grej
Obino najosetljivije dete u porodici osea
pritisak nerazreenih problema u porodici.

Ako ste nervozni zbog nekog roka koji morate da ispotujete,

moda ete primetiti da se vaa deca ale kako imaju puno obaveza a nemaju vremena da sve postignu. Ako se oseate zapostavljeni ili nemate dovoljno podrke, primetiete da se vae dete stalno
ali da je zapostavljeno. U ovim primerima, ono to vi potiskujete, osea i ispoljava vae dete.
Imate utisak da su kao suneri. Ako ste puni ljubavi i saoseanja, oni upijaju vau ljubav da izlee svoje rane i svoje probleme. Ako ste uznemireni, depresivni, besni, tuni, frustrirani ili
neprihvaeni, upravo te emocije deca apsorbuju. Oni bukvalno
upijaju vae negativne emocije i ispoljavaju ih.
Deca mogu da upiju vae
negativne emocije i da ih ispolje.

Ovo objanjava razlog zbog kojeg - ba onih dana kada ste

nervozni ili uznemireni - deca postaju izuzetno zahtevna. Kada
roditelji ne vode rauna o svojim potrebama, deca e taj nedostatak upiti i ispoljiti. Deca ispoljavaju svoje emocije u najneprikladnije vreme, jer ba u tim trenucima - vi ne pruate sebi ono to
vam treba.
Naravno i deca imaju svoje emocije i probleme, ali kada na to
moraju da dodaju i emocije svojih roditelja, onda ona budu preplavljena emocijama i normalno je da dobiju izlive besa. Imajte
na umu da e deca imati izlive besa, ak i kada roditelji uspeno
izlaze na kraj sa svojim emocijama.
Jedan od naina da utvrdite da li dete ispoljava vaa ili svoja
oseanja jeste test otpornosti. Ako ne prihvatate njihova oseanja, onda je jasno da oni izraavaju neto od onoga to vi sami potiskujete. Ako ste u stanju da sluate paljivo i sa saoseanjem,
jasno je da oni ne ispoljavaju vae potisnute emocije.
276

Deca Su iz Raja

Ako ne prihvatate njihova oseanja,

onda je jasno da oni izraavaju neto
od onoga to vi sami potiskujete.

Ako oseate otpor prema njihovim oseanjima, to ne mora da

znai kako ste lo roditelj. To je samo jasan znak da morate da odvojite vreme za sebe i za svoje potrebe. Srea je da u onim trenucima kada ne moete da se naete pri ruci vaoj deci, moete da se
oslonite na tajm-aut. Bez obzira na to ta vi potiskujete a dete ispoljava, tajm-aut e vaem detetu pomoi u izraavanju potreba
koje moraju biti ispoljene.
Cesto, se posle tajm-auta i roditelji oseaju bolje, jer je dete
ispoljilo upravo njihove negativne emocije. Ovo je takoe razlog
zato je u prolosti bilo efikasno da dete dobije batine - ne bi li se
stvorio privremeni mir. Ne samo to je dete tad osetilo i izrazilo
svoj bol, ve su se i potisnuta oseanja roditelja ispoljila na detetu.
Na taj nain svi bi osetili privremeno olakanje.
CRNA OVCA U PORODICI

Kada roditelji nisu nauili da se oslobode negativnih oseanja i

umesto toga ih potiskuju, bar jedno od njihove dece preuzee ove
emocije na sebe, i to najee dete koje je najosetljivije. To dete
se esto smatra crnom ovcom porodice. Bez okoline koja prihvata i gaji negativne emocije, ova deca ili ispoljavaju ova oseanja i
postanu neposluna ili se okrenu unutranjim previranjima i postanu ljudi koji imaju nizak nivo samopotovanja. esto se jave
obe ove reakcije.
"Crne ovce u porodici" nisu u mogunosti da dobiju panju i
saoseanje koji su im potrebni pa se problemi pogoravaju. Oni
e ispoljiti ba ona oseanja koja njihovi roditelji potiskuju.
Umesto da budu voljeni, oni su odbaeni. Ne mogu da dobiju ljubav i podrku koji su im potrebni za savladavanje jakih emocija.
277

Don Grej

Deca koja su "crne ovce u porodici"

nisu u mogunosti da dobiju neophodnu panju
i oseaju da neto nije u redu sa njima.

Ta deca esto i ne znaju zato su uznemirena i na kraju zakljue da neto nije u redu sa njima. U stvari, sa njima je sve u redu.
Ona se neprimereno ponaaju i zadravaju se u negativnim
oseanjim i stavovima, jer ne dobijaju potrebnu podrku. Ova
deca podrku obino nadu izvan svoje porodice, u onima koji
imaju vie razumevanja.
Ako je jedno od vae dece crna ovca u porodici, odvojite
vreme da sasluate oseanja tog deteta. Zapamtite da je svako
dete drugaije i nemojte uporeivati decu. Ovoj deci potrebna je
podrka potpomognuta aktivnostima izvan porodice, gde nee
biti pod pritiskom da upija emocije, nereene probleme i oseanja drugih.
NEGATIVNE EMOCIJE MOGU BITI OPRAVDANE

Doputanje da se ispolje negativne emocije predstavlja potpuno

drugaiji pristup vaspitanju. Nikada odrasli ljudi i deca nisu imali
toliko mnogo emocija. Nikada nismo bili tako osetljivi. Divno je
kada je doputeno iskazivanje oseanja. Ne moemo rei da smo
odrastali u situacijama u kojima su nai roditelji znali kako da
gaje i kako da izau na kraj sa naim ispoljavanjem emocija. Ipak,
sa ovim novim vetinama pozitivnog vaspitanja, budite uvereni
da ete uspeti.
Kao rezultat, vaa deca nee biti ograniena ivotom, ve e
biti kreativna i sposobna da stvore ivot kakav su eleli. Sa veim
uvidom u sopstvena oseanja, na kraju e spoznati svoju pravu
prirodu i razlog svog postojanja. I dalje e se suoavati sa izazovima, ponekad i sa veim nego to su to inili njihovi roditelji, ali
imae novo i mono polazite za postizanje svojih ciljeva i ostvarivanje svojih snova.
278

12 U Redu je
eleti Vie

Kada deca ne znaju ta ele, postaju osetljiva na elje i potrebe

drugih. Gube priliku da otkriju i razviju svoju linost i umesto
toga postaju ono to drugi ljudi od njih oekuju. U odsustvu poznavanja svojih potreba, vanije su im potrebe drugih ljudi i gube
kontakt sa svojom sposobnou, strau i smernicama. Bez jasnog
uvida u svoje elje i potrebe, nisu u prilici da shvate ta je najvanije u ivotu.
U odsustvu poznavanja svojih potreba,
vanije su im potrebe drugih ljudi.

Deca esto misle da nisu u pravu, da su sebina ili

razmaena kada ele vie ili kada se uznemire zbog toga to nisu
dobili eljeno. U prolosti deca su se zadovoljavala samo
mrvicama i to je ono to su u ivotu i dobijala. Morala su da budu
posluna, ali njih niko nije sluao, a kasnije u ivotu bili su
ignorisani. Nije im bilo dozvoljeno da trae vie, pa ak ni da
ele vie.
Potiskivanje elje bila je jako vana roditeljska vetina jer roditelji nisu znali kako da se izbore sa negativnim oseanjima koja
bi se ispoljila kada elja ne bi bila usliena. Dozvola da trae vie
deci daje mo koju roditelji u prolosti nisu mogli da kontroliu.
Danas, sa vetinama pozitivnog vaspitanja u redu je da deca
ele vie. Time to ele vie, mogu da razviju jau sliku svojih
oseanja i cilja zbog kojeg su doli na ovaj svet.
279

Don Grej

STRAHOVI ZBOG ZEUA

esto se mislilo da dati deci dozvolu da ele vie od njih ini zahtevnu decu sa kojom je teko izai na kraj. Naravno da je mnogo
lake roditelju da ima dete koje ispunjava svaku elju, ali tom detetu nije pruena mogunost da istrai i razvije svoju sopstvenu
sliku, jedinstveni stil i smernice u ivotu. Kada deca dobiju
ljubav i podrku koji su im potrebni da bi spoznali svoja oseanja,
dozvola da ele vie ne ini ih zahtevnima. elei vie a ne
dobijajui to uvek, deca naue bitnu vetinu odloene nagrade i
samodiscipline.
Neki roditelji brinu da e zbog toga njihova deca postati
sebina. To moe da se obistini ako roditelji budu udovoljavali
svakoj elji i potrebi koju njihovo dete ima. Ono to kvari decu
nije to to dobiju sve to su poelela, ve to steknu mo da manipuliu drugim ljudima time to ele vie. Deca postaju razmaena
i pokvarena kada roditelji poriu svoje sopstvene potrebe ne bi li
mogli da udovolje svojoj deci.
Deca postanu razmaena ne zato to ele vie,
ve zato to roditelji prestanu da ele vie za sebe.

Kada roditelji tee tome da udovoljavaju svojoj deci ispunjavajujui svaku njihovu elju - ne bi li izbegli izliv besa - onda e
deca postati razmaena. Da bi deci dali dozvolu da ele vie roditelji moraju da budu jaki u trenucima kada dete ima izliv besa i
moraju mu dati odgovarajui tajm-aut. Kada im je data prilika da
prilagode svoje elje i prihvate ogranienja koja namee ivot,
deca postanu zahvalna za ono to u tom trenutku poseduju.
Sa redovnim tajm-autima i dobrim vetinama komunikacije,
kojima pomaemo deci da se nose sa povremenim jakim oseanjima koja se mogu pojaviti, roditelji koji svojoj deci daju dozvolu
da ele vie i koji razmiljaju u irokim okvirima, dobie samouverenu i saoseajnu decu, spremnu na saradnju.
280

Deca Su iz Raja

Usmeravajui se radije na stvaranje saradnje nego na lepu

poslunost, pozitivno vaspitanje neguje unutranju volju i potrebe, ali u isto vreme zadrava roditeljsku kontrolu. Da bi ostvarili saradnju, nije neophodno da slomimo volju deteta. ak i kad
ele da ostanu do kasno, deca e ii na spavanje shodno eljama
roditelja. Time to primenjujemo pet vetina pozitivnog vaspitanja, roditelji dozvoljavaju deci da imaju svoje potrebe i elje, ali
zadravaju pravo da imaju poslednju re.
Problem sa davanjem dozvole da ele vie jeste da to ponekad
usporava stvari. Deca nisu uvek i odmah prijemiva dobijanju
dozvole. Moda e ba eleti da rade neto drugo i stavie vam to
do znanja. Vreme koje ete odvojiti da ih sasluate i razmislite o
okvirima njihovih elja i potreba, neguje duu deteta. Kada dete
zna da roditelji uglavnom umeju da ga sasluaju, znae da se prilagodi trenucima kada roditelj nema vremena za njega.
Naa dua sebe samu izraava kroz volju. Kada volja deteta
nije slomljena ili ignorisana, ima ansu da die i raste. Gajiti volju
deteta pojaava njegovu vezu sa roditeljima i stvara veliku elju
za saradnjom.
Sva deca se raaju sa velikim entuzijazmom. Ovo je snaga njihove volje. Kada je prihvaeno da ele vie, ova volja se gaji i
moe da raste u harmoniji sa roditeljima i ostatkom svetu. Ali,
kada toj volji nije dozvoljeno da raste deca postepeno gube onu
izuzetnu iskru koju vidimo u njima. Deca gube elju za ivotom,
ljubavlju, uenjem i napredovanjem.
Negovanje volje, detetu odrava elju za
ivotom, ljubavlju, uenjem i napredovanjem.

Tako to naue da oseaju svoje potrebe i potuju potrebe

svojih roditelja, deca razviju bitne vetine; potovanje, deljenje,
saradnju, pravljenje kompromisa i pregovaranje. Bez dozvole da
ele i da slobodno trae vie, deca naue da se rtvuju zbog drugih. Kada deca imaju dozvolu da ele vie, nemaju potrebu da se
bune u pubertetu.
281

Don Grej

VRLINE ZAHVALNOSTI

Roditelji radije ue svoju decu vrlinama zahvalnosti nego to ih

ue da trae ono to ele. "Budi zahvalan za ono to ima", esto
se odgovara detetu koje poeli neto vie. Mnogi odrasli sebi ne
pruaju dozvolu da ele vie u ivotu jer su uplaeni da e izgledati
nezhvalno zbog onoga to imaju.
U prolosti je rtvovanje predstavljalo deo duhovnosti. Biti
dobar, posveen ili duhovan, znailo je rtvovati se u ime Boga.
rtvovanje je bilo valjano sredstvo da se oseti veza pojedinca sa
Bogom, jer je to bio nain na koji su ljudi poeli da oseaju.
Odrei se neega u ime Boga, teralo je ljude da dublje zau u svoja oseanja. Danas nisu potrebne rtve da bismo oseali. Jedino
nam treba dozvola da elimo vie a oseanja e se javiti u obilju.
U prolosti, bilo je normalno rtvovati se zbog Boga,
ali danas izazov lei u tome da ivimo zbog Boga.

Na izazov je da stvorimo ivot ispunjen obiljem. Na dohvat

ruke posedujemo toliko raznih izvora kakvih nikada do sada nismo imali. Vaa deca mogu da ostvare svoje snove. Mogu da uivaju u unutranjem i spoljanjem uspehu. Osnova njihovog uspeha
je upravo dozvola da zahtevaju vie. Ako im se ne prui ta dozvola, prestae da sanjaju a bez tog sna nita se nee desiti to se ve
nije desilo ranije.
Tajna uspeha, kako spoljanjeg tako i unutranjeg lei u tome
da uvaavamo ono to imamo i da elimo vie. Srce puno zahvalnosti i ljubavi za ono to ve imamo i snana elja da postignemo i
da imamo vie, tajni su recept uspeha nae dece u ivotu. Kada su
deca u stanju da se suoe sa negativnim emocijama koje se javljaju kada shvate da ne mogu uvek da dobiju ono to ele, stalno e
se vraati temeljima zahvalnosti na ljubavi koju ve dobijaju. Sa
zahvalnou koju oseaju prema svojim roditeljima, deca poseduju osnov da oseaju svoje sopstvene elje a ne elje drugih ljudi.
282

Deca Su iz Raja

DOZVOLA ZA PREGOVORE
Kad deca dobiju dozvolu da ele vie, to znai da roditelji povremeno imaju vie posla. Zauzvrat, deca naue kako da pregovaraju da bi dobila vie u ivotu. Iako pregovori oduzimaju vie vremena, ponekad me iznenadi snaga moje dece da me motiviu da
uradim neke stvari. Ja sam ponosan na njihovu snagu i otpor lepom pokoravanju.
Kada joj je data dozvola da trai ono to eli, unutranja snaga moje erke da dobije ono to eli procveta. Nee uvek prihvatiti "ne" kao odgovor. Odmah zapoije pregovore i esto motivie
da joj se prui ono to eli. U redu je ako vas dete ubedi da promenite svoje stavove. Ovo ne podrazumeva udovoljavanje zahtevima da bismo izbegli njihove izlive besa. Postoji velika razlika
izmeu toga kada smo manipulisani detetom koje plae i motivisani odlinim pregovaraem. Roditelji moraju da zadre kontrolu u pregovaranju tako to e postaviti granice do kojih se srne ii.
Postoji velika razlika izmeu toga
kada smo manipulisani detetom koje plae
i motivisani odlinim pregovaraem.

Mnogo odraslih ljudi ne zna da trai ono to im treba, jer nisu

imali dovoljno prakse kao deca. Kada napokon zatrae ono to
im treba i dalje ne znaju kako da pregovaraju. Ako je odgovor negativan, povuku se ili se oseaju kao da su neprihvaeni. Veliki
broj problema odraslih ljudi nestao bi kada bi znali kako da pregovaraju da bi dobili ono to hoe. Razlog zbog kojeg ima toliko
advokata na ovom svetu je upravo zbog toga to su ljudi nesposobni da pregovorima izglade razlike.
Deca koja su odgajana tako da pregovaraju o onome to ele,
nikada se ne povlae niti postaju odbojna. Znaju da "ne" znai
"ne" samo dok ne pronau dobar argument da podre svoj zahtev.
283

Don Grej

Takode znaju da "ne" danas, ne znai i "ne" sutra. Pregovaranje

zahteva kreativnost i upornost koji se automatski javljaju kada
deci damo dozvolu da trae vie.
Deci je neophodna dozvola da trae vie: inae nikada nee
saznati koliko mogu da dobiju. ak i kad odrastemo i dalje imamo problema da odredimo granice do kojih moemo da traimo a
da ne budemo zahtevni ili nezahvalni. Ako odrasli imaju problema, jasno je da ne treba da oekujemo od nae dece da sve znaju.
Deci je neophodna dozvola da trae vie: inae
nikada nee saznati koliko mogu da dobiju.

Kada deci damo dozvolu da trae vie, ponekad roditelji moraju da shvate i prihvate da e dete ponekad eleti mnogo i da e
izgledati kao da je sebino. U tom trenutku neophodno je da ga
ne osudimo i da ne pokaemo neodobravanje. Od deteta se ne
moe uvek oekivati da zna ta moe da trai. To je proces
pokuaja i greaka.
KAD l KAKO REI - NE!

Samo iz razloga to deca imaju dozvolu da trae vie ne znai da

ete se vi uvek sloiti sa njihovim zahtevom. Ba kao to oni ue
da trae vie, roditelj mora da veba da se osea lagodno kada
kae "ne". Kada roditelji ne umeju da kau "ne", deca postaju neumerena u zahtevima. Nastavie da trae vie i vie.
Ako roditelji nisu u poziciji da postave razumne granice, deca
e i dalje traiti neto to nije ostvarljivo. Dete e uporno istrajavati u svojim zhtevima dok ne oseti jasnu granicu. Kada je granica
dostignuta, detetu e esto biti potrebna pauza da se izbori sa jakim oseanjima razoaranja, besa, ljutnje, srdbe, tuge i strana.
to vie deca dobijaju ono to ele, postaju sve vie uznemirena
kada ne dobiju to to ele.

284

Deca Su iz Raja

Ako roditelji nisu u stanju da postave

razumne granice deca e traiti nerazumne stvari.

Kada deca pregovaraju da bi dobila ono to ele, roditelji moraju da postave jasne granice do kojih ovi pregovori mogu da idu.
Jedino roditelj ima vreme i instinkt koji e mu oznaiti kraj ovog
razgovora. Kada osetite da ste dovoljno uli i da niste voljni da
promenite svoju odluku, vreme je da kaemo, "Razumem da si
razoaran, ali pregovori se sada zavravaju".
Ako dete nastavi, roditelj samo treba da ponovi svoju frazu i
da izda naredbu da se prestaje sa razgovorom. Roditelj bi mogao da kae, "Pregovori su zavreni. elim da prestane da me
pita."
Ako dete i dalje nastavlja, van kontole je i potreban mu je
tajm-aut. Po zavretku ovog procesa, dete e potovati vae zahteve i kraj pregovora. Zapamtite, kada roditelj svoj glas koristi u
svrhu izdavanja naredbe, "ne" mora da znai "ne".
Kada roditelj svoj glas koristi u svrhu
izdavanja naredbe, "ne" mora da znai "ne".

Da bi se pregovori okonali, naroito sa malom decom, roditelji esto mogu da se poslue ponovnim usmeravanjem. Majka bi
mogla rei, "Razumem da si razoaran. Volela bih kada bih mogla da zamahnem maginim tapiem i dam ti ono to eli, ali ne
mogu. Hajde da radimo neto drugo umesto..."
Postoje dve razliite situacije kada se od roditelja zahetva da
detetu kae "ne". U prvoj situaciji, vae dete se opire vaem zahtevu. Na primer, vi elite da se ono spremi da krenete, ali ono i dalje
eli da se igra. Na ovom primeru, jasno i efikasno morate rei "ne"
nastavku igre i ponoviti svoj zahtev. U drugoj situaciji, morate
rei "ne" njegovom direktnom zahtevu. Ono eli da se vi igrate sa
285

Don Grej

njim, ali vi imate druge planove. U oba sluaja, najbolji nain je

da odgovorite sa samopouzdanjem i snagom u glasu. Nemojte
mnogo obrazlagati - samo recite "ne". Ako vas izazovu svojim pitanjima jednostavno ponovite svoj odgovor vre. Ovo su neki
od primera.
DESET NAINA DA KAEMO NE:

1. Ne, sada sam zauzet.

2. Ne, imam druge planove.
3. Ne, ali moda neki drugi put.
4. Ne, sada radim neto drugo.
5. Ne, ovo je nain na koji emo to da zavrimo.
6. Ne, sada elim da...
7. Ne, ali hajde da radimo neto drugo umesto...
8. Ne, sada je vreme za...
9. Ne, plan je da...
10. Ne, sada mi je potrebno neko vreme koje u provesti sam.
Pored toga to deci puamo mogunosti da rastu uz svoje pregovarake sposobnosti time to dobijaju jasne "ne" poruke, deca
takoe naue kako da u svom ivotu kau "ne". Roditelje ne treba
da uznemiri dete koje zahteva vie. Dozvola da trai vie znai da
mu je pruena prilika da trai. Kada roditelji jasno urezu u
pamenje kako nisu obavezni da kau "da", mogu se posluiti i
reicom "ne" - bez oseanja krivice. Pored toga to se brinu o svojim potrebama, roditelji koji umeju da kau "ne" pruaju i uzor
svojoj deci. Ako dete uporno izaziva "ne" poruku, sve to roditelj
treba da kae je "kraj pregovora".

286

Deca Su iz Raja

TRAITI VIE

Jednog dana, otprilike oko svoje este godine, moja erka Lorin
pitala me je da se proetam sa njom do grada da kupimo kola. To
je bio mali ritual koji smo zajedno upranjavali. Jednog dana rekao sam joj "ne", a ona je poela da me moli i da pregovara. Jedan
od suseda se sluajno zatekao kraj nas i ona je odmah prestala sa
molbama. Sused je upitao: "Lorin, nemoj to da trai od svog oca.
Zar ne vidi daje zauzet? Ne moe ti ni rei "ne" od tvog silnog navaljivanja."
Odmah su moje tri erke, enon, Dulijet i Lorin rekle u glas
"Verujte, moe". To je bio trenutak za pamenje. Bio sam jako ponosan. Svaka od mojih erki jasno je razumela daje imala pravo da
trai, a ja sam imao pravo i mo da zauzvrat ponekad kaem "ne".
Kada roditelji prave velike rtve da bi udovoljili svakom zahtevu svoje dece, to namee teret detetu u smislu domiljanja staje
zgodno da zatrae. To je nezdravo. Na kraju, dete e se oseati
nesigurno da zatrai bilo ta. Umesto toga, roditelji moraju da im
daju dozvolu da trae, a sebi moraju da dozvole da kau "ne". U
naoj kui esto kaemo "Ako ne zatrai ne dobije, ali ako
zatrai ne dobije uvek".
"Ako ne zatrai ne dobije, ali ako zatrai
ne dobije uvek."

Pored toga to deci dajemo dozvolu da trae vie, roditelji

svoju decu moraju da naue kako da zatrae. To se najbolje ui na
primerima. Kada roditelj svoje zahteve postavlja na pristojan
nain, dete postepeno naui kako da zatrai.
FORMIRANJE ZAHTEVA

Da bismo decu nauili ovom vanom ponaanju, najvanija tehnika je formiranje. Kao to smo ve objasnili u poglavlju 3, umes287

Don Grej

to da nareujemo i postavljamo zahteve, postavljaemo pitanja

sa "da li bi" i "hoe li" "molim te" i "hvala". Kada dete nareuje ili
postavlja zahteve, umesto da ga upuujemo i uimo kako da ne
bude nezahvalno, jednostavno ga treba uputiti na koji nain bi
oni mogli da postave svoje zahteve.
Kada etvorogodinjak kae, "Tata, daj mi to" jednostavno
recite "Tata, hoe li mi to dati? Naravno, odmah u." Onda mu
jednostavno dajte ono to je traio ako je ponovio te reci.
Ova tehnika je meni umnogome olakala vaspitanje. Kada bi
moja deca postala zahtevna ili zvuala kao da nemaju potovanja,
umesto to sam se uputao u svau, pokuavao sam da ih ispravim
kako bi rekli ono to sam hteo da kau. Jednostavno sam formulisao ono to sam eleg^a kau i odgovorio im, kad ponove moje
reci.
.1*
Jedini razlog^bog kojeg se deca ne izraavaju na nain koji bi
bio pun uvaavanja jeste taj to ga tuu jo nauili. Ne treba da ih
ispravljamo: samo treba da im pokaemo ispravan nain. Posao
roditelja je da ih tome naui. Kako oni budu uili koji nainje bolji
sami e poeti da ga prate.
Kada bi moja erka bila ljuta i rekla, "Tata, izai iz moje
sobe", ja bih rekao "Tata, da li bi, molim te, izaao iz moje sobe.
Naravno, ako to eli". Onda bih napustio sobu.
Ovo im prua jasnu poruku kako da pitaju na uspean
nain. Bilo bi gubljenje vremena i energije da se svaam sa svojim detetom, govorei, "Ne moe da mi kae ta da uradim.
Pitaj me lepo ili neu otii." Ovaj pristup samo stvara bespotreban otpor.
Deca moraju da budu slobodna da trae ta ele znajui da
nee dobiti grdnju. ak i kad zahtev nije perfektno formulisan,
treba ga potovati. Takoe, moraju da znaju da samo to to su
neto traili ne znai da e to i dobiti. Nain na koji trae ne treba
da bude razlog zbog koga roditelj kae "ne". Kada dete trai, uvek
se trudi najvie to moe. Ako ne uspe, nije loe; samo mu treba
vie primera, vie brige ili tajm-aut.

288

Deca Su iz Raja

MO POSTAVLJANJA ZAHTEVA

Time to dajemo deci dozvolu da trae vie, darujemo ih smerom

svrhe i moi u ivotu. Mnoge ene danas oseaju se bespomono,
jer im nikad nije data dozvola da trae vie. One su odgajane tako
da vie brinu o tome staje drugim ljudima potrebno i stidele su se
svojih negativnih oseanja kada ne dobiju ono to ele.
Jedna od najvanijih vetina kojoj otac ili majka mogu da
naue devojicu jeste kako da trai vie. Mnoge ene nisu nauile
ovu lekciju u detinjstvu. Umesto da su direktno traile vie, one
su indirektno traile vie, time to su davale vie i nadale se da e
im neko pruiti vie, bez potrebe da to direktno trae. Ova nemogunost da postave direktan zahtev, spreava ih da dobiju ono to
ele u ivotu i u svojim vezama.
Mnoge ene imaju probleme u ljubavnim vezama,
jer u detinjstvu nisu nauile da trae vie.

Dok devojicama treba dozvola da trae vie, deacima treba

naroita vrsta podrke kada ne dobiju ono to hoe. esto e
deak postaviti sebi visoke ciljeve, a roditelji e pokuati da ga odgovore od tih ciljeva jer ele da ga zatite od eventualnog razoaranja. Oni ne shvataju da je sposobnost suoavanja sa razoaranjem, bitnija od postizanja ciljeva, jer donosi mo da se nakon razoaranja deak pridigne i ipak postigne cilj.
Kao to devojicama treba mnogo podrke u tome da trae
ono to ele, deacima treba vie podrke da prepoznaju svoja
oseanja i kontroliu ih. to se deaka tie, ovo se najbolje postie
tako to zahtevamo detalje onoga to se desilo i tokom razgovora
vodimo rauna o tome da ne dajemo savete i da ne pruamo
pomo. ak i suvie saoseanja "koje e pomoi", moe da ga od-'
vrati od toga da nam ispria ono to mu se desilo.
Majke esto prave greku time to postavljaju suvie pitanja.
Kada ih teramo da priaju, mnogi deaci ustuknu. Kada im se
289

Don Grej

prui savet posebno u smislu savladavanja oseanja, deaci e ustuknuti. U momentima kada se deaci ve oseaju utueno, ne
treba im neko ko e im pogorati situaciju time to e im rei
nain na koji je trebalo da rese problem i koliko su oni sami doprineli stvaranju problema.
DAVATI PREVIE

Kada roditelji daju previe, deca im to stave do znanja. Postaju

isuvie zahtevna i ne cene ono to imaju. Kada vi date neto a oni
ele vie, jer to to ste dali nije dovoljno, to je obino znak da dajete suvie.
Kada roditelj daje previe, reenje je da prestane
da se rtvuje zbog svog deteta.

Pogledajmo primer. Jednog dana, moja erka Lorin elela je

sladoled. Ja sam imao puno obaveza, ali ona je ba elela sladoled. Umesto da radim ono to sam planirao, otiao sam da joj kupim sladoled. Iako to nisam shvatio, davao sam previe. Iako mije
smetalo to to me prekida, ipak sam joj izaao u susret.
U prodavnici, poto smo dugo ekali u redu, odjednom je rekla da ne eli sladoled ve okoladu. Da bih to uradio, morao bih
ponovo da stanem u red i da izgubim mnogo vremena. Tada sam
shvatio da sam poeo da oseam odbojnost jer je preterano zahtevna. Ona je oito bila zbunjena i pitala me je da li sam ljut na
nju. Rekao sam joj da mi smeta to je velik red.
Ispod svega, deo mene bio je ljut na nju ali ona je samo istraivala granice i traila ono stoje htela. Ja sam bio odrasla osoba - na meni je da joj kaem ta mogu da joj dam a ta ne. Njen
posao je da trai dok ne stigne do granice. Nije bilo fer to to sam
dozvolio sebi da me izvede iz takta, a posle toga daje krivim stoje
zahtevna. Time to sam odluio da joj ne pruim toliko u budunosti i da postavim jasne granice, neu oseati odbojnost to
u initi stvari za nju.
290

Deca Su iz Raja

Kada su se moja deca na javnom mestu ponekad ponaala

zahtevno, to mije uvek bio jasan znak da sam pruao previe. Kad
god roditelj prui suvie da bi dete uinio srenim, rezultat je da
dete postaje previe zahtevno. Ponekad roditelji ne mogu da razlue granicu izmeu udovoljavanja deci i njihovog zadovoljenja.
Toliko ele da im ispune sve elje, da ne shvataju kako im time
daju suvie moi.
DECA E UVEK ZELETI VISE

Kada im se dozvoli da ele vie, deca e uvek eleti vie. Povremeno, inie vam se da ne moete da ih zadovoljite. To je zdrav nain
odrastanja. Da bi shvatili svoju unutranju sposobnost da budu
srena, deca ponekad moraju da iskuse kako ne mogu da dobiju
sve to poele.
Kada ne budu dobili to to su hteli u spoljanjem svetu,
vraaju se na ono to su zapravo eleli. Kako budu oseali potrebu za ljubavlju, odjednom e shvatiti da mogu biti sreni ak i ako
ne dobiju sve to su poeleli. Ne moraju da imaju sve odmah. Ovo
je nain na koji se deca ue odloenoj pohvali.
Deci e trebati vie vremena i panje nego to je to mogue dati.
Roditelji moraju da znaju da dopustiti deci da ele vie znai da e
ona uvek eleti vie. Lekcija koju moraju da naue jeste kako biti
srean u sadanjosti ak i kada ne dobiju odmah ono to ele.
Odloena nagrada je uenje kako biti srean i
kad ne dobijemo odmah ono to elimo.

Ovo je razlog zbog kojeg je uenje da se suoimo sa negativnim emocijama tako vano. Ako dete eli vie i ne dobije uvek
ono to poeli, postaje jako nesreno. Roditelji moraju da znaju
kako nije uvek pozitivno truditi se da razveselimo takvo dete i da
resimo problem. Dete je kao mali leptir koji se bori da izae iz
aure: trebaju mu bitke da bi ojaao krila i da bi mogao da leti.
291

Don Grej

Da bi bili sreni u ivotu, jedna od najveih vetina je odloena nagrada. Odgajati decu da ele vie i da budu sreni sa
onim to imaju, zahteva ogromnu snagu. Ovaj balans se uspostavlja svakog puta kada su vaa deca u nemogunosti da dobiju
ono to ele i uznemire se zbog toga. Time to pomaete deci da
oseaju i da se oslobode negativnih emocija, ona iznova oseaju i
doivljavaju da mogu biti mirni i sreni u sadanjosti, ak iako
ivot nije savren i stvari nisu uvek onakve kakve bi oni voleli da
budu.
DECA RAZVEDENIH RODITEUA

Deca razvedenih roditelja imaju veliku potrebu da savladaju razvod roditelja. Duboko u sebi sva deca ele da se mama i tata slau
i vole. Ba kao to je i roditeljima teko da se suoe sa razvodom
braka i deci je neophodno vreme da se suoe sa time. Deca ne
poinju sa ovim procesom suoavanja do onog momenta dok
mama i tata ne ponu da se viaju sa drugim ljudima. Iz ovog razloga, jednom kada roditelj proe kroz proces suoavanja sa razvodom, on ili ona treba da ponu da se viaju sa drugim ljudima.
Deca ne poinju sa ovim procesom suoavanja
do onog momenta dok mama i tata ne ponu
da se viaju sa drugim ljudima.

Ponekad samohrani roditelji ne ele da ukljue druge ljude u

svoj ivot, jer se njihova deca sa tim ne slau. Njihova deca postaju
tako zahtevna da samohrani roditelji ne izlaze sa drugima, jer ne
ele da ih uznemire. Ovaj pokuaj da se udovolji detetu, ne
samo to e ga razmaziti, ve mu, takoe, uskrauje priliku da se
suoi i prevazie problem razvoda.
U drugim sluajevima, roditelji koju su razvedeni ne poinju
da izlaze sa drugima, jer ele da izbalansiraju situaciju i da deci
prue vie. Logika stvari je jasna: poto moje dete ima samo jed292

Deca Su iz Raja

nog aktivnog roditelja, a detetu trebaju dva aktivna roditelja, moram dati vie. Logika je ispravna, ali pretpostavka je loa. Deca e
uvek eleti vie nego to moete pruiti. Kao roditelj, moete dati
samo ono to je mogue.
Ukoliko pokuate da date vie, mnogo ete rtvovati za svoju
decu. Zapamtite da su deca iz raja. Ako se potrudite najvie to
moete, Bog e uiniti sve ostalo. Vi moete samo da se trudite u
okviru svojih mogunosti. Tajna uspeha je da budete uz svoju
decu kada ona prolaze kroz faze otpora onome to radite za sebe.
Pomozite im da izau na kraj sa emocijama koje se javljaju kao
odgovor na to to ne dobijaju ono to ele.
Zapamtite da su deca iz raja: potrudite se najvie
to moete, Bog e vam pomoi u ostalim stvarima.

Kada samohrana majka izae na sastanak, njeno dete moe

toliko da se uznemiri da ona resi da ne izae. Ona ne shvata da su
ostala deca venanih parova takoe uznemirena kada oni izlaze.
Kada deca imaju slobodu da ele vie, elee vie. Na roditelju je
da prepozna ta moe da uradi bez rtvovanja svog privatnog
ivota. Time to odvaja vreme za sebe, u stanju je da detetu prui
kvalitet i panju koja je detetu potrebna.
TENJA UUDSKOG DUHA

elja za boljim je tenja ljudskog duha. Kada deca mogu da izau

na kraj sa svojim tenjama da ele vie, u stanju su da se nose sa
najveim izazovima u ivotu. Ljudi koji uspeju u ivotu su oni koji
su uporni. Jedini neuspesi u ivotu su kada se neko preda i prestane da tei, sanja i eli. Kada su im umovi i srca otvoreni a volja
jaka, ne postoji nita to e zaustaviti nau decu.
Deca koja su odgajana sa jakom voljom, nee se potiniti volji
tiranina, niti e teiti da slome volju drugih sredstvima dominacije. Ona e pronai nov nain bivstvovanja na ovom svetu. Sa293

Don Grej

radnja e biti svakodnevno iskustvo, tako da e imati razvijene

vetine da prihvate saradnju drugih ljudi.
Deca koja su odrasla sa dozvolom da ele vie, misle o velikim
stvarima i planiraju velike stvari. Ona su uverena u svoju sposobnost da ostvare velike ciljeve. U njihovim najdubljim eljama
skriveno je samopouzdanje i intuitivno znanje kako da dobiju
ono to ele.
Time to dajemo dozvolu deci da ele vie, ova kreativna i intuitivna svest se budi dajui im osvrt na ivot kakav je iskusilo
malo ljudi iz prolosti. Sa ovom unutranjom sigurnou i smernicama, deca e biti spremna da idu pravo kroz ivot sa smislom i
strau. Vaa deca e postii i prestii ono to su roditelji u prethodnim generacijama mogli samo da uvaju kao nadu za svoju
decu.

294

13
U Redu je Rei Ne, ali
Mama i Tata su Glavni

Osnova pozitivnog vaspitanja je sloboda. Svaka od pet pozitivnih

poruka daje deci veu slobodu da razviju u potpunosti svoj unutranji potencijal. Ovaj novi nain vaspitanja, deci daje snagu da
se kreu napred u ivotu iako ne menjaju kurs svoje linosti. Sa
ovom vrstom podrke, deca rastu uei da je u redu biti drugaiji,
de je u redu praviti greke, de je u redu izraziti negativne emocije,
da je u redu eleti vie i to je najvanije da je u redu rei ne.
Sposobnost da se odupremo autoritetu,
osnova je definisanja istinite i pozitivne slike o sebi.

Na povrini, pozitivno vaspitanje se moe uiniti kao previe

popustljivo, ali je zapravo vie okrenuto kontroli. Tehnike pozitivnog vaspitanja uspostavljaju kontrolu bez straha ili krivice.
Dati deci dozvolu da kau "ne", ne znai da roditelj treba da udovoljava svakoj detetovoj potrebi. Umesto toga, roditelji sluaju i
razmatraju otpor. Umesto da slepo potuju svoje roditelje, deci je
pruena prilika da izaberu saradnju.
Dozvolivi deci da kau "ne", otvarate im vrata da izraze
oseanja i da otkriju ta ele, a da zatim pregovaraju. To ne znai
da ete uvek uraditi ono to vaa deca trae. ak i ako dete ima
pravo da kae "ne", to ne znai da e uvek biti po njegovom. Ono
295

Don Grej

to dete osea i eli roditelji e sasluati, a to u sutini dete ini

spremnim na saradnju. to je jo vanije, to omoguava detetu da
bude spremno na saradnju bez potrebe da potiskuje svoju prirodu.
Dozvoliti detetu da kae "ne", ne znai da e
roditelj uvek uraditi ono to dete eli.

Postoji velika razlika izmeu prilagoavanja potreba i potiskivanja potreba. Prilagoavanje potreba znai da pribliavate
svoje elje eljama roditelja. Potiskivanje potreba znai potiskivanje elja i oseanja i potinjavanje eljama roditelja. Potinjavanje rezultira slamanjem volje deteta.
Bez jake volje vaa deca e biti podlona negativnim trendovima u drutvu ili pritisku vrnjaka koji su van kontrole roditelja.
Kada osoba nema jak oseaj svoje linosti, lak je plen za manipulaciju drugih ljudi. ak e je i privlaiti veze u kojim je osoba
potinjena, jer se osecaju beskorisno i plae se ispunjavanja svoje
volje. Bezjake volje tinejderima je teko da se zauzmu za ono u
ta veruju i lako se preputaju pritisku vrnjaka.
Prilagoavanje volje zove se suradnja; potinjavanje volje je
poslunost. Pozitivno vaspitanje eli da stvori decu spremnu na
saradnju a ne poslunu decu. Nije zdravo za decu da slede volju
svojih roditelja i slepo joj se pokoravaju.
Dati deci dozvolu da osecaju i verbalizuju otpor, ne pomae
im samo da razviju smisao o sebi, ve ih ini spremnijim na saradnju. Posluna deca samo prate naredbe; ona ne misle, ne
osecaju i ne doprinose procesu. Deca spremna na saradnju unose
sebe u svaki kontakt i u mogunosti su da uspeju.
Kada deca mogu da se bune, to zapravo roditeljima prua
vie kontrole. Svaki put kada se dete usprotivi, a zatim se preda
volji svojih roditelja, ono je u mogunosti da iskusi i oseti kako
su zapravo mama i tata glavni. Sposobnost da deca osecaju vezu
sa kontrolom svojih roditelja, obezbeuje bazu pozitivnog vaspitanja.
296

Deca Su iz Raja

Kada deca imaju dozvolu da pokau svoj otpor,

roditelji dobijaju vie kontrole.

Ova veza odrava u deci jaku elju da imitiraju ponaanje roditelja i sarauju sa njihovom voljom, dok istovremeno obezbeuju sebi slobodu da otkriju ko su, da naprave greku i isprave
se, da oseaju i oslobode se negativnih emocija, da ele vie i prilagode se onome stoje mogue i da pregovaraju da bi dobila vie.
Dozvola da kau "ne" ili da se opiru autoritetu u stvari decu ini
svesnom da neko ima kontrolu nad njima. Ona obezbeuje osnovnu mreu sigurnosti koja podrava svaku fazu razvoja deteta.
KAKO RODITEUI UTIU NA SVOJU DECU

Da bi bili uspeni u ivotu odrasli ljudi moraju da pokrenu mnoge

unutranje izvore. Ti izvori su ljubav, mudrost, snaga, samouverenost, intergritet, moral, kreativnost, inteligencija, strpljenje,
potovanje - da pomenemo samo neke. Zbir ovih izvora je jedinstvena perspektiva svake osobe ili njena svest. Odluka odraslog
oveka ili njegova reakcija na situaciju, zasnovana je na svesti
odraslog oveka. Kada deca oseaju unutranju povezanost sa
svojim roditeljima u stanju su da izvuku korist iz svesti roditelja.
Kada deca oseaju tu vezu, ona su u pravom smislu te reci prikljueni na svoje roditelje, a okvir svesti njihovih roditelja utie
na sve to dete kae i uradi.
Deca koja oseaju povezanost sa svojim roditeljima
mogu izvui koristi iz svesti svojih roditelja.

Ova roditeljska trezvenost predstavlja deci sigurnost i da je

im samopouzdanje da budu svoji, pruajui im sposobnost da se
isprave kada pogree. Sve dok deca oseaju vezu sa roditeljima,
automatski ispravljaju svoje greke bez pridika ili pretnji kaznom.
297

Don Grej

Samo prisustvo odraslih ljudi deci daje vie svesti da se

ponaaju harmonino i kreativno. Deca najefikasnije ue u prisustvu ili pod budnim okom roditelja ili uitelja. Stoje dublja veza
izmeu roditelja i dece, vie su u stanju da izvuku koristi iz prisustva odraslih.
KAKO IZAI NA KRAJ SA NEGATIVNIM OSECANJIMA

Deca mogu da izraze i oslobode se negativnih oseanja zahvaljujui svesti svojih roditelja i sigurnosti koju im roditelji ulivaju.
Deca pre devete godine ivota ne mogu razumno da zakljuuju,
ali uz podrku saoseajnog roditelja, mogu da iskoriste roditeljsku sposobnost razumnog zakljuivanja, i koristei se njome
mogu da se oslobode negativnih emocija. Prisustvo brinog roditelja odmah leci bol uplaenog deteta.
Ako se rasplau, a nema roditelja da ih utei i da brine o njima,
deci se pojaava oseanje naputenosti i nema oslobaanja negativnih emocija straha. Deca ive u beskrajnoj sadanjici. Bez sposobnosti razumnog zakljuivanja stalno pogreno tumae realnost.

Samo zbog toga to su u stanju da imitiraju

i komuniciraju, roditelji grekom zakljue
da deca mogu i razumno da zakljuuju.

Kada je neko zao, deca pretpostavljaju da e ta osoba uvek

biti zla. Ako se ini da je neko dobio vie panje, deca e misliti
kako e ta osoba uvek dobijati vie panje. Ako je na vestima objavljeno daje neko opljakan, dete zakljui da bi ono lako moglo
biti sledee kome e se to desiti. Dete ne moe da shvati da je sigurno, jer njegova kua, recimo, ima sigurnosne brave na vratima. Taj zakljuak zahteva logino razmiljanje. Ono se moe
umiriti ako mama i tata oseaju njegov strah i uvere ga da je sve u
redu.
298

Deca Su iz Raja

Kada sam traio dobru kolu za svoju decu, jedan od roditelja

je komentarisao: "U stvari nije vano kakvi su roditelji ili uitelji u
koli. Dete ponekad mora da naui daje svet dungla. Bolje je da
sada naue sa im e se susretati nego kasnije". Iako je ovo delovalo saoseajno i mudro, u stvari nije.
Decu treba zatititi od loih strana sveta to je vie mogue,
sve dok ne steknu kapacitet mozga da tu surovu realnost prihvate
na pravi nain. Kada se telo razvija u materici, ono zahteva zatitu
i podrku tela majke. Na isti nain, u sledeih devet godina, deci
treba zatita od svih zala ovog sveta. Vi ne pripremate svoju decu
za loa iskustva time to ete im ih sami priutiti.
Dete je kao malo seme koje se razvija i treba mu zatita od
loeg vremena dok ne ojaa. Decu treba zatiti od loeg uitelja,
opasne dece u koli, televizije itd. Roditelji koji su brini, rodbina
i uitelji, obezbeuju idealnu matericu za razvoj deteta.

RAZVOJ SAZNAJNIH SPOSOBNOSTI

Saznajne sposobnosti se kasnije razvijaju kod dece. Potrebno je

devet godina da bi se njihov mozak razvio do kapaciteta, koji odgovara logikom shvatanju stvarnosti. Decu treba zatiti od surove stvarnosti i negativnosti sveta do njihove devete godine. Sve
do etrnaste godine dete ne misli apstraktno, a tada moe da razume i predlae hipotetike situacije, da samo donosi logike
zakljuke i da na stvari gleda iz drugog ugla. Nekoliko godina ranije deca koja stupaju u pubertet, pokazuju poetke saznajnog
razmiljanja, ali se ono jo nije u potpunosti razvilo. Bez ovih
saznajnih sposobnosti deca sasvim drugaije doivljavaju svet.
Kad odrastemo, zaboravimo kako izgleda doivljaj sveta bez
tih mentalnih sposobnosti. Iz perspektive dece, svet je veliko
mesto koje moe biti uznemirujue, deluje zbunjujue i stvara
mnogo nervoze. Svet dananjice jo je negativniji nego svet prethodnih generacija. Sa tehnolokim napretkom u komunikaciji,
decu neprekidno bombarduju negativnim informacijama.
299

Don Grej

Deca su bombardovana sa svih strana negativnim

informacijama, vie nego ikada ranije u istoriji.

Kada je dete kidnapovano, silovano ili ubijeno u drugoj

dravi ili zemlji, ta pria vam je stalno pred oima. Vidite je na
TV-u, vestima, novinama, magazinima, na radiju i na Internetu.
Kada ova vest dospe u kuu, iz perspektive vae dece, to izgleda
kao da se tragedija desila tu odmah do vas i oseaju strah da se to
isto ne desi i njima. Suvie nesrea koje gledamo na vestima otupi
osetljivost dece i slabi njihov oseaj povezanosti sa kontrolom roditelja.
Izloenost nasilju i zloinu, lano normalizuje ono
to nije normalno i pn'rodno u ivotu.

Deca u prolosti nisu bila u prilici da se suoe sa toliko informacija o negativnoj realnosti stvarnog sveta. Odrasli barem poseduju kapacitet mozga da svet interpretiraju na korektniji nain
-deca ne. Sve to ljudi mogu da urade ne bi li zatitili svoju decu
od ove invazije loih vesti dobrodolo je da bi se deca oseala
sigurnije, samouverenije i zatieno.
POTREBA DECE ZA NEPREKIDNIM UVERAVANJEM

Pre razvoja logikog miljenja, decu neprekidno treba uveravati

daje sve u redu. Bez mogunosti da logino zakljuuju, deca stvaraju pogrena ubeenja i zakljuke. Evo nekih od primera:
Kada deca ne oseaju da ih volite, ona zakljue da nikad nee
biti voljena.
Ako je neto izgubljeno, dete veruje da to nikada nee biti
naeno ili zamenjeno.
300

Deca Su iz Raja

Ako deca ne mogu da dobiju kola odmah, ona pomisle da

nikada nee dobiti kola.
Ovaj uvid pomae vam da razumete zato deca imaju tako
jake emotivne reakcije.
Deca su voljna, oseajna bia bez
sposobnosti logikog zakljuivanja.

Kada roditelji negde odu, deca zakljuuju da se oni nikada

nee vratiti. Objanjenja im ne pruaju sigurnost, ali sluanje im
pomae. Saoseajan odgovor nenim oseanjima deteta daje mu
poruku koja mu uliva sigurnost, jer jo uvek ne moe samo da donosi zakljuke.
Objanjenja ih ne mogu umiriti; sluanje im pomae.

Roditelji znaju da e se vratiti i da e sve biti u redu. Ovo saznanje direktno se prenosi sa svesti roditelja kada mirno i glasom
punim ljubavi slua svoje dete i uverava ga daje sve u redu. Time
to osea vezu, dete koristi ivotno iskustvo svoga roditelja i njegovu svest.
DECA POSEDUJU
DRUGAIJU MEMORIJU

Do svoje devete godine, deca imaju drugaiju vrstu memorije.

Mogu da pamte reci, misli i konkretne akcije. Poto jo nisu razvili logiko miljenje, vie ive u sadanjosti. Nije realno zahtevati
da dete mlade od devet godina zapamti da ponese sendvi u kolu
ili da neto skloni. Ono moe da naui ova ponaanja time to ih
neprestano ponavlja, ali od njega ne treba oekivati da pamti, jer
pamenje zahteva smisao.
301

Don Grej

Majka pogreno objanjava: "Ako zaboravi sendvi, ii e

gladan u kolu." Dete ne razume to objanjenje. Najbolje to roditelj moe da uradi jeste da jednostavno pita, "Da li bi poneo
sendvi" ili "Da li bi sklonio ovo".
Kada oekujemo mnogo od deteta, pojaavamo oseanje da
roditelj nema kontrolu i daje dete loe jer se protivi zahtevu. Nijedan od ovih zakljuaka ne odgovara istini. Dete jednostavno
nije spremno da zapamti stvari samo zato to one imaju smisla.
Dete je povreeno kada uznemireni roditelj kae, "Kako si
mogao to da zaboravi". Istina je, u stvari, da dete nije zaboravilo,
jer nije ni zapamtilo. Ako je neko zaboravio to je roditelj, jer nije
zapamtio ta moe da oekuje od deteta koje je mlae od devet
godina.
KAKO SE SNAI SA JAKOM VOLJOM

Deca sa jakom voljom mogu na kraju da usvoje predstavu o tome

ta je mogue, a ta nije, jer su njihovi roditelji to ve usvojili.
Dete koristi iskustvo roditelja, jer i roditelj ne dobija uvek i odmah sve to poeli, ali shvata da e, ako ne odustane, na kraju dobiti ono to eli. Kada deca iskuse bol usled gubitka, odlaganja ili
razoaranja ali imaju razumevanje roditelja, povezani su sa zrelou i proirenom sveu roditelja koji ih slua.
Kada deca oseaju da ih roditelj razume,
povezani su sa zrelou koju ima
roditelj koji ih slua.

Deca jake volje imae ispade besa, ali postepeno e postati

spremnija na saradnju. Deca koja se opiru, povezana su sa svojom unutranjom voljom da saraduju sa roditeljima, jer sam otpor stvara okvir koji je neophodan da se povea oseaj povezanosti. Deca moraju povremeno da prue otpor roditeljima, kako
bi osetili povezanost sa roditeljima. Kada osete povezanost, ot302

Deca Su iz Raja

vorena su i prijemiva za vodstvo koje im roditelji pruaju. Ovaj

uvid menja nain na koji smo do sada gledali na ponaanje nae
dece.
Kada su deca neposluna, nisu loa - samo su van kontrole.
Ne treba ih kanjavati ili nametati oseanje reda da bi ispravili
greke ili postali disciplinovaniji. Umesto toga, treba samo da se
vrate kontroli. ijoj? Kontroli svojih roditelja. Kada roditelji
primene pet vetina pozitivnog vapitanja, deca su im opet pod
kontrolom i srena su to imaju prilike da sarauju sa svojim roditeljima.
Deca nikad nisu loa,
samo su van kontrole.

Pozitivnim vaspitanjem, deca se ne kontroliu ve im se prua

mogunost da osete kontrolu. Ovo je razlog zbog kojeg pozitivno
vaspitanje nije ranije otkriveno. Deca prethodnih generacija nisu
roena tako osetljiva da bi osetila kontrolu svojih roditelja. Bez
mogunosti da oseaju, deca ne bi odgovorila na pozitivno
vaspitanje. Danas, sa promenom kolektivne svesti ove vetine su
uspene kod sve dece i tinejdera, ak i ako nisu pre toga odgajani
na taj nain. Deca e odmah pozitivno odgovoriti na njih.
Pozitivno vaspitanje ima uspeha, jer
deca imaju veu sposobnost da oseaju.

Drugi, mnogo ei, popustljiv pristup vaspitanju, nije bio

potpun i zato nije bio ni uspean. Nije dovoljno samo pustiti decu
da rade ta god ele i da budu kakvi ele. Da bi deci dali veu slobodu, roditelji moraju da obezbede jako vodstvo. Uei kako da
se u ravnoteu odre vea sloboda i bolja kontrola, vetine pozitivnog vaspitanja postaju uspenije.

303

Don Grej

RAVNOTEA IZMEU SLOBODE l KONTROLE

Gajei oseanje povezanosti izmeu roditelja i deteta, pozitivno.

vaspitanje obezbeuje ravnoteu izmeu slobode i kontrole.
Deca oseaju slobodu da budu jedinstvena i drugaija, ali oseaju
i jaku potrebu da imitiraju i ue od roditelja. Sloboda da se opiru
zapravo jaa njihovu svest o sebi, dok u isto vreme vezuje decu za
svest i volju roditelja.
Dozvola da kau "ne", pomae deci da prepoznaju svoje elje,
ali kao krajnji cilj ona jaa njihovu elju za saradnjom i dobijanjem ljubavi i podrke roditelja. Bez svesti o vezanosti za svoje roditelje, deca zaboravljaju svoju osnovnu elju da sarauju. Koristei ovih pet vetina pozitivnog vaspitanja, veza izmeu roditelja i deteta ponovo se uspostavlja i dete opet poinje da
sarauje.
Kada su deca neposluna ne treba im
pretnja kaznom, samo im treba da osete vezu
sa svojim roditeljima.

Dozvola da deca kau "ne" i da ele vie, stvara jake negativne

emocije kada im se elje ne ispune odmah. Izraavanje ovih jakih
oseanja ne samo da deci prua priliku da naue kako da sa njima
izau na kraj, ve pojaava oseanje dece da reenje nau u sebi.
Time stoje u redu da se izraze negativna oseanja, stvara se svest
o oseanjima, koja je neophodna da se roditelj povee sa detetom.
Svest o oseanjima pomae deci da prepoznaju svoje unutranje potrebe. Sa veim oseanjima, deca su svesnija potreba za
roditeljskom ljubavlju i panjom. Automatski se aktivira njihova
volja za saradnjom i uenjem od svojih roditelja. Umesto da im se
namee oseaj srama ili da budu kanjavana, ova deca sama ispravljaju svoje greke koristei se sveu roditelja u razlikovanju
dobrog od loeg, ispravnog od pogrenog, pametnog od glupog.
304

Deca Su iz Raja

lako deca ne znaju ono to znaju njihovi roditelji u stanju su da

koriste nj ihovo znanj e i ostale izvore da bi se ispravili i prilagodili.
Svaka od pet poruka slobode ima svoju protivteu u potovanju. U redu je protiviti se, ali jasno je da su mama i tata glavni.
Pet datih sloboda ne mogu funkcionisati ukoliko roditelji ne
zadre jako vodstvo. Dati deci slobodu bez autoriteta, vrsta je
zloupotrebe uz poputanje. Deci su potrebni roditelji koji e
zadrati kontrolu. Korienjemvetina pozitivnog vaspitanja zasnovanih na ljubavi to postaje mogue.
PROBLEMI SA MANJKOM KONTROLE

Kada deca ne oseaju volju da sarauju i da potuju kontrolu svojih roditelja javljaju se dva velika problema. Deca ili ispoljavaju ili
u sebi doivljavaju bol i uznemirenja kada su van roditeljske kontrole. Iako e se kod neke dece pojaviti oba ova stanja, generalno
gledano deaci ispoljavaju bol, a devojice ga proivljavaju. Do
onog momenta dok ne dobiju podrku koja im je potrebna, kroz
roditeljsku kontrolu, nastavie da pokazuju neke od simptoma
koji se javljaju kada su van kontrole.
Generalno gledano deaci ispoljavaju bol
a devojice ga proivljavaju.

Deaci su posebno neposluni i opiru se autoritetu. Bez

podrke roditelja i porodice, postaju previe zavisni od vrnjaka i
trae vodstvo od njih. Jedna loa jabuka moe da pokvari sve jabuke u korpi; dobro dete lako e se nai pod uticajem drugih koji
nisu tako dobri. Kada se tinejderi oseaju manje vezani za svoje
roditelje, vei je rizik da ih "upropaste" vrnjaci koji su u veoj
meri van kontrole.
Van roditeljske kontrole, deaci gube sposobnost da zadre
pravilno usmerenje. Postaju hiperaktivni, to dovodi do pojaane
individualne agresije, nasilja, korienja raznih supstanci, pro305

Don Grej

miskuiteta itd. Kako slabi roditeljska kontrola, ocene u koli su

sve loije, a kolske i porodine aktivnosti se umanjuju. Bez roditeljske kontrole, deaci nisu u mogunosti da razviju svoj unutranji potencijal.
Kako slabi roditeljska kontrola, ocene u koli su sve
slabije, a kolske i porodine aktivnosti se umanjuju.

Iako i devojice mogu da imaju neki od tih problema, one su

sklone da potisnu neizbenu konfuziju i bol koji proizilaze iz gubitka veze sa roditeljskom podrkom. Devojice gube samopouzdanje, a samopotovanje im opada. Umesto da podrku potrae
od roditelja, neke se okrenu deacima i neadekvatno koriste svoju seksualnost kao nain da pridobiju panju.
Dok deaci postaju hiperaktivni i nesposobni da se usmere na
samodisciplinu, devojice se previe usmeravaju na svoje nedostatke. To vodi negativnim oseanjima, problemima sa teinom,
trudnoom kod tinejdera, ovisnitvu od narkotika i depresiji.
Bez oseaja veze sa roditeljima devojice nisu u mogunosti da
razviju svoj puni potencijal.
DEVETOGODINJE FAZE ODRASTANJA

Deca moraju da prou kroz tri devetogodinje faze odrastanja da

bi sutra postala zdravi i uspeni odrasli ljudi. U prvih devet godina, deca se najbolje razvijaju tako to odrastaju u atmosferi poverenja; u potpunosti su zavisni od roditelja. U drugih devet godina
(od devete do osamnaeste) razvijaju se tako to ue da veruju sebi
i tako to naglo postaju nezavisni. U treem stadijumu odrastanja
(od osamnaeste do dvadeset sedme) mladi ovek razvija se tako
to postaje nezavistan.
Tokom prvog stadijuma, izazov za roditelje je da budu potpuno odgovorni za dete. U drugom stadijumu, izazov je da zadre
smisao kontrole, ali da tinejderima daju smisao slobode i neza306

Deca Su iz Raja

visnosti. Proces poputanja kontrole je postepen. Deca ne mogu

nauiti da veruju sebi ako im ne pruimo priliku da budu odgovorniji. Tinejderima je potrebna vea sloboda da bi razvili zdrav
oseaj odgovornosti. Kao i u ranijem periodu, roditelji ne treba
da oekuju savrenstvo; deca prave greke u svim uzrastima.
Tinejderima je potrebna vea sloboda
da bi razvili zdrav oseaj odgovornosti.

U treem stadijumu roditelji treba da prestanu da oseaju odgovornost za svoju decu. Roditelji i dalje imaju vanu ulogu da
budu podrka svojoj deci na bilo koji nain. Podrka se uglavnom
odreuje onim to dete zahteva i veruje da mu je potrebno, a ne
onim to roditelj misli daje detetu potrebno. Na primer, lepo je
dati savet, smetaj ili novac ako deca to trae.
Brini roditelj mora da prestane da brine o svom odraslom
detetu, i mora da pone da uvaava trud koji je dete uloilo da bi
uspelo. U suprotnom, indirektno kaete da mislite kako neto
nije u redu s njim ili mu ne verujete. Dobronamerni roditelji, koji
ele da nadoknade greke napravljene u prolosti, nude savete
koje njihovo dete iznad osamnaeste ne trai.
RAZVOJ ODGOVORNOSTI
Tokom prvog stadijuma, deca su totalno zavisna od pomoi i usmerenja koja dobijaju od roditelja. Bez potpune roditeljske kontrole, primorani su da brzo odrastu i propuste odreene aspekte
odrastanja. Uei da veruju i zavise od drugih, stiu bazu na kojoj
grade budue verovanje u sebe.
Nikad ne biste mogli da nauite da hodate po ici da ste morali da vebate visoko u vazduhu bez sigurnosne mree. U poetku
uite da etate na ici koja je blizu zemlji. Onda podignete icu,
ali imate sigurnosnu mreu. Bez sigurnosti koju vam prua injenica da moete da padnete, nije mogue nauiti novu vetinu.
307

Don Grej

Saznanje da moemo da zavisimo od drugih ljudi i da zasluujemo njihovu podrku, jak je osnov za razvijanje samostalnosti i nezavisnosti.
U prvom stadijumu, ako roditelji ne prue jasne poruke da
imaju kontrolu, deca preuzimaju previe odgovornosti. Deca nemaju razvijen mozak da bi razumno zakljuivala. Kada oseaju da
su voljeni ona misle daje to zato to su neodoljivi. Preuzimaju odgovornost. Kada ne oseaju da su voljeni, misle da nisu neodoljivi
i da su krivi za to to ih drugi ne vole.
Deca preuzimaju odgovornost za sve to se deava njima
ili oko njih.

Deca su egocentrina. Svet se okree oko njih. Kada se stvari

deavaju, ona misle da su zasluna za to to se dobre stvari
deavaju. Kada se loe stvari deavaju, misle da su za to odgovorna. Bez mogunosti da razumno zakljuuju, grekom na sebe
preuzimaju previe odgovornosti.
Na primer, kada je roditelj loe raspoloen, dete ne moe da
shvati da su druge stvari uticale na loe raspoloenje njegovog roditelja. Dete odmah pomisli daje ono odgovorno. Tendencija da
se preuzima previe odgovornosti moe se ispraviti ako roditelj
na sebe preuzme odgovornost za svoje loe raspoloenje.
ak i kada je roditelj dobar prema detetu, ako ne uradi neto
ime e popraviti svoje loe raspoloenje, dete e se oseati odgovrnim. Dete zakljuuje da nije dobro i da je manje vredno.
Kada roditelji planu na svoju decu, potrebno je da se posle izvesnog vremena izvine. Inae e deca razviti uverenje da su nekako
odgovorni kad god njihovi roditelji viu, svaaju se ili raspravljajuDeca e razviti uverenje da su nekako odgovorni kad
god njihovi roditelji viu, svaaju se ili raspravljaju.

308

Deca Su iz Raja

Kada se roditelji svaaju uvek bi trebalo da to ine u drugoj

sobi; inae deca preuzimaju krivicu na sebe. Idealno bi bilo da roditelji poseduju dobre vetine komunikacije i da izbegavaju svae. Kada se svaaju trebalo bi da budu tihi i da to ne bude u prisustvu dece. Kada su deca svedoci loeg ponaanja drugih, preuzee odgovornost na sebe. Pored toga to im je potrebno da ih
roditelji kontroliu, deci su potrebni roditelji koji imaju kontrolu
nad sobom.
RAZUMEVANJE GENERACIJSKOG JAZA

Roditelji i deca su odvojeni generacijom. Ovaj jaz se uvek mora

potovati. Roditelji su iznad generacijskog jaza a deca ispod. Biti
iznad znai biti u mogunosti da zadrimo kontrolu. Biti ispod
znai biti zavistan od nekoga iznad generacijskog jaza.
Kada su roditelji smireni, sabrani, brini, puni razumevanja i
spremni na saradnju oni imaju kontrolu nad sobom i iznad su
jaza. Ispod se nalazi uloga dece. Sa roditeljima koji su iznad, deca
imaju mogunost da razviju sve neophodne vrline koje odrastanje zahteva. Deca se raaju sa potencijalom da potuju druge,
sarauju, oprataju, samoispravljaju se, dele, vole, budu uporni i
prilagode se, ali potrebni su usmeravanje i podrka od nekoga ko
je ove vetine ve savladao. Kada su roditelji iznad a deca ispod
jaza, deca ue iz svesti roditelja i koriste je kao izvor.
Kada se roditelji ponaaju na neodgovoran nain, jedni prema drugima ili prema elom svetu, deca ne mogu da se oslone na
njihovu podrku. Kada se roditelji spuste ispod crte, deca se pomeraju iznad i postaju suvie odgovorna.
Kada se roditelji spuste ispod generacijske linije,
deca moraju prebrzo da odrastu.

Ovo je razlog zbog kojeg vikanje na decu moe brzo da ih vrati u kontrolu. Kada roditelji viu i kanjavaju decu esto je roditelj
309

Don Grej

taj koji je izgubio kontrolu i ponaa se kao dete u tim situacijama.

Kada se roditelji povuku ispod generacijske linije time to se
ponaaju kao deca, dete se pomeri iznad i privremeno se ponaa
kao odrasla osoba. Iako dete prestaje sa onim stoje radilo, sada je
samo - bez podrke roditelja i bez roditeljske kontrole.
Ako mama i tata izgube kontrolu, dete je preputeno sebi i
obrascu preivljavanja. Problem ovog obrasca je to su ta deca
prinuena da prerano odrastu. Bez roditelja, moraju postati sami
svoj roditelji. U procesu preranog odrastanja, deca potiskuju aspekt svoje individualnosti i svog razvoja. Kada roditelji izgube
kontrolu, deca se brzo vrate u kontrolu ali ne na zdrav nain.
Umesto da naue da se izbore sa negativnim emocijama i zahtevnim eljama snalaze se tako to ih potiskuju.
Ovo je slino onome to se desi deci koja su naputena ili zanemarena. Na primer, kada dete napusti kuu u dvanaestoj godini, neki delovi linosti nikada ne dobiju priliku da se razviju.
Moda moe da funkcionie kao odrasla osoba, ali izvesne vetine kao zdrav odnos prema oseanjima ili mogunost da zavisimo od drugih i da traimo pomo, nikada se ne razviju. Imae
potekoe da bude intimno sa nekim ili da se dugotrajno posveti
neemu. Ovo ne znai da u ivotu ne moe da funkcionie - samo
znai da e neto nedostajati.
Da bismo deci pruili priliku da se u potpunosti razviju, potrebo je da osamnaest godina budu ispod generacijske linije. Potrebno je da ose te kako roditelji imaju kontrolu. Moraju da znaju
da se na nas mogu osloniti, a mi na njih ne moramo.
RAZVOD l GENERACIJSKI JAZ

Kada se roditelji razvedu, to utie na generacijski jaz. U odsustvu

jednog roditelja, dete e se esto uzdii iznad generacijskog jaza
da bi uteilo roditelja koji se osea povreenim. Potrebna su dva
roditelja iznad jaza koji odgajaju dete ispod te crte. Kada je jedan
od roditelja odsutan usled razdvajanja, razvoda ili jednostavno
zanemarivanja, deca ispod generacijskog jaza teie tome da se
uzdignu i zamene roditelja koji nedostaje.
310

Deca Su iz Raja

Prie, kada roditelj grekom u detetu trai emotivnu podrku

dete se odmah uzdie iznad jaza. Kada je roditelju potrebna
podrka, trebalo bi da se obrati drugoj odrasloj osobi koja je iznad generacijskog jaza. Nije zdravo pokuavati da od dece dobijemo podrku koju bi trebalo da dobijemo od druge odrasle
osobe.
Kada je roditelju potrebna emotivna podrka,
trebalo bi da je potrai od drugog odraslog oveka
koji je iznad generacijskog jaza.

Iz ovog razloga, samohrane roditelje ohrabruju da nastave

normalan ivot posle razvoda. Nije zdravo oekivati od dece da
nam ispune prazninu koja je nastala u ivotu. Preterano obraanje panje na decu, moe se pokazati kao dobro, ali time deca ne
dobijaju ansu da odrastu. Odrae isuvie brzo. Preuzee mnogo
odgovornsoti u ivotu i patie od raznih simptoma krivice i manje
vrednosti.
Ovo su neki od simptoma koji se javljaju kada dete preuzme
previe odgovornosti:
Oseajna deca sklona su tome da se oseaju kao rtve u ivotu
i nemona su da dobiju ono to ele.
Radoznala deca postanu ljudi koji udovoljavaju drugima i
odriu se svojih elja.
Prijemiva deca postaju potinjena, pasivna i nekreativna u
ivotu.
Aktivna deca postaju oni koji mnogo postiu, ali esto imaju
manjak potovanja, isuvie ele kontrolu ili zloupotrebljavaju
druge.
Kada se roditelji ponaaju odgovorno, i ostanu iznad generacijskog jaza, deca imaju mogunost da se razviju na zdrav nain. I
311

Don Grej

dalje prave greke i imaju izlive besa, ali razviju neophodne

vetine koje im pomau u snalaenju za krajnji cilj - da odrastu.
Odrasli za pomo treba da se obraaju drugim odraslim ljudima
ako ele da gaje svoju decu koja se nalaze ispod generacijskog
jaza.
Ovaj uvid samohrane roditelje oslobaa krivice koja e ih
esto spreiti da se viaju sa drugim ljudima ili da imaju ljubavnu
vezu u ivotu. Iako vaa deca mogu da se protive vaem izlaenju,
to je veoma vano. Vaoj deci su potrebne jasne poruke da imate
ivot nezavisno od njih i da su vam potrebni drugi kako biste se
dobro oseali i negovali potrebe za druenjem, prijateljstvom,
komunikacijom, romantinom vezom i zabavom. Ukoliko ne preduzmete neto kako bi dobili ono to vam je neophodno, deca e
onda preuzeti odgovornost na sebe.

K A K O K O N T R O L IS A T I T IN E J D E R E
Neki roditelji pokuae preterano da kontroliu aktivnosti tinejdera, a drugi e im pruiti previe slobode. Ne postoji lista
pravila i granica koje odgovaraju svakom uzrastu. Potreban je
zdrav razum kao to su potrebni pokuaji i greke da bi se utvrdilo
koliko slobode treba vaem detetu. Postavljanje granica u
ponaanju, stvar je koja iskljuivo treba da bude razmatrana
izmeu roditelja i deteta; bilo da je to gledanje televizije, vreme
provedeno u razgovoru telefonom, vankolske aktivnosti, jezik,
hrana i dijeta, vreme za domai zadatak, zabrana izlazaka,
izlaenje sa prijateljima, prijatelji, seksualno ponaanje, obaveze,
finansije, izgled ili ponaanje.
Dati deci veu slobodu organski je proces zasnovan na komunikaciji izmeu dece i roditelja, kao i izmeu samih roditelja ili
nastavnika ne bi li se dolo do zajednikog imenitelja pristojnog
ponaanja. Iako je tinejderima dato vie slobode da odlue ta
ele da rade, svaka od vetina pozitivog vaspitanja neophodna je
da bi se zadrala kontrola.
Ako je esnaestogodinjak van kontrole i obraa vam se bez
potovanja, potreban mu je tajm-aut. Kada tinejder odgovori za312

Deca Su iz Raja

jedljivo, potrebna mu je jasna poruka kako je njegovo ponaanje

neprihvatljivo i da biste eleli da pokae vie potovanja. Kako
deca postaju elokventnija, roditelji treba da zapamte kako ne treba da podravaju svoje zahteve pretnjom, kanjavanjem ili objanjavanjem.
Ako se va tinejder protivi vaem zahtevu, nagrade ili naredbe su najbolji lek. Samo uinite vau poruku jasnom i saekajte da pone da deluje. Dok vaa deca ne napuste kuu,
potrebno je da znaju da ste vi glavni, ali im ne treba kanjavanje.
Sa svakom godinom sazrevanja potrebna im je sve vea sloboda.
Dok vaa deca ne napuste kuu,
potrebno je da znaju da ste vi glavni.

Tinejderima, ba kao i deci, potreban je neko ko e ih nadgledati. ak i kada niste fiziki prisutni, vae saznanje o njihovom
kretanju i onome to rade, pomae detetu da se osea povezanim
sa vaom kontrolom. Ova vrsta kontrole se izgubi kada deca postanu nezavisna u koli. Deca dou kui, a roditelj ih pita kako je
proao dan, ali deca nemaju puno toga da kau. Ponekad, pre
nego to priaju o svom danu, treba im neko vreme da zaborave
ono to se desilo ili da razgovaraju sa svojim prijateljem preko telefona. Da biste vae tinejdere privoleli na razgovor, neophodno
je da budete prisutni u toj oblasti njihovog ivota.
Roditelji su obino toliko zauzeti da uetvovanje u kolskim
aktivnostima moe da bude veoma teko. Za mnoge roditelje, osnovna spona sa kolom su njihova deca, a deca ne ele da razgovaraju. Deci je potrebno da roditelji budu vezani za kolske
aktivnosti i deca e tada lake razgovarati o njima. Sreom, postoje
nove tehnoloke prednosti koje ovu komunikaciju olakavaju.
Deca hoe da priaju o svom ivotu u koli ako roditelji imaju
bolji uvid u ono ta se u koli deava. to vie roditelji uestvuju u
kolskim aktivnostima i to su svesniji toga ta njihova deca trenutno rade i sa kim provode vreme, to e se deca vie otvoriti i
elee da provode vreme sa roditeljima. Otvoreni dijalog o tome
ta se deava u ivotu nae dece i u koli, od sutinske je vanosti
313

Don Grej

za zadravanje kontrole i uticaja nad detetom. Kako roditelji

poinju da gube uticaj, deca postaju ranjivija i podlona uticaju
druge dece.
Otvoreni dijalog o tome ta se deava
u ivotu nae dece i u koli, od sutinske je vanosti
za zadravanje kontrole i uticaja nad decom.

PODRKA DRUGIH RODITEUA

Dokle god roditelji ne priaju jedni sa drugima, deca e imati

suvie moi. Na primer, doi e kui i rei e da su jedino dete
koje kui mora biti do 11 sati uvee. A vi ete se oseati primoranim da promenite raspored izlazaka. U stvari, mi smo jedini roditelji koji odobravaju izlazak do 11 sati, dok svi ostali svojoj
deci ostanak dozvoljavaju do deset sati. Roditelji ovo ne mogu
da znaju ako nisu u komunikaciji jedni sa drugima. Razgovor sa
drugim roditeljima pomae vam da shvatite i postavite granice
do kojih vaa deca mogu da idu, a da zadrite roditeljsku kontrolu.
Otponite mesenu grupu pomoi, itajte i pomaite se knjigom Deca su iz raja i diskutujte o tekuim stvarima koje sa decom
prolazite. Razgovor o tekuim problemima i razgovor sa drugim
roditeljima, ne prua vam samo jasniju sliku, ve olakava vaspitanje. Bie vam nepotrebno teko ako se odluite da sve to radite
sami. Roditeljima treba podrka, ba kao i deci. Kada budete dobili podrku drugih roditelja, vaa deca e dobiti podrku koja im
je potrebna.
Kada oseate podrku drugih roditelja, postaje lake da zadrite jaku kontrolu i vodstvo, dok u isto vreme deci pruate priliku da prue otpor. Uz podrku drugih koji dele vau posveenost
i va uvid, na najbolji nain ete ovih pet poruka sprovesti u delo.

314

14 Upotreba
Pet Poruka

Duboko u svakom detetu postoji dugme. Kada se pritisne,

ovo dugme ih podsea kako su voljna da sarauju i da udovolje
svojim roditeljima. Pet poruka i pet vetina pozitivnog vaspitanja
u svojoj osnovi je usmereno na to dugme. Neprestano uei da
pritisnu to dugme, roditelji stiu kontrolu potrebnu da bi vodili
svoje dete. Deca svih uzrasta u osnovi ue saraujui i imitirajui.
Ukoliko roditelji ne pritiskaju to magino dugme, deci su ograniene sposobnosti uenja i rasta.
Deca svih uzrasta u osnovi ue saraujui i imitirajui.

Pozitivno vaspitanje pokazuje se uspeno ak i sa decom ili tinejderima koji nisu podizani sa ovih pet poruka pozitivnog
vaspitanja. Nikada nije kasno da postanete sjajan roditelj i da inspiriete saradnju dece. Bez obzira kad elite da ponete, koristei
pet poruka pozitivnog vaspitanja, draete mo koja e poboljati
komunikaciju, stvoriti saradnju i izvui iz vae dece ono najbolje.

M A JK E l E R K E
Najnapetiji i najtei odnos, je najee izmeu majki i erki adolescentkinja, jer majka esto jo uvek pokuava da kontrolie sve
u ivotu svog deteta. Da bi dodali ulje na vatru, erke se mogu
jako opirati majkama, jer im je bilo previe udovoljavano kad su
bile mlade.
315

Don Grej

Da bi razvile oseaj svoje linosti, devojke adolescenti oseaju veu potrebu da se bore, suprotstave ili pobune protiv
majinske kontrole. Kad je re o takvom sluaju, korienje pet
vetina pozitivnog vaspitanja nauie majku da odri kontrolu na
zdraviji nain, bez podizanja glasa, zahteva, izraavanja oseanja
ili upotrebe pretnji i kazni. Majke ne znajui stvaraju otpor tako
to opterete decu argumentima, objanjenjima i razlozima za
drugaije ponaanje.
OEVI l KERKE
Oevi esto otue erke dajui reenja i ne postavljajui dovoljno
pitanja. Mukarci obino ne razumeju ensku potrebu da priaju
i dele, ak i kad njihove erke ne trae pomo ili savet. Mukarci
pogreno pretpostavljaju daje njihov posao uvek da popravljaju
stvari, dok u veini sluajeva male devojice, tinejderke ili ene
samo ele da priaju ili da ih neko saslua.
Poto oevi tee da brinu za ivotne potrebe svoje porodice,
manje su upueni u svakodnevne detalje podizanja dece. Ovo
esto daje devojicama iskrivljenu sliku da njihov otac jednostavno ne mari.
Istina je da otac brine za dobrobit svoje erke i da zbog toga
radi tako naporno. Istovremeno, poto nije upuen u detalje, on
ne brine dovoljno o malim stvarima. On je zabrinut za njenu
optu dobrobit, a da li nosi dins i konjski repi ili suknju sa uparenom beretom, nije mu bitno.
Ovo je naalost tako, jer kad on ne brine o detaljima njenog
ivota, ona misli da on ne brine o njoj. Da bi se povezao sa erkom, otac mora da uloi vreme, da se interesuje za erkinu svakodnevicu i da veba sluanje bez uobiajenog nuenja saveta.
MAJKE l SINOVI

Majke esto izgube potovanje svojih sinova kada izdaju previe

nareenja i onda ustuknu kad deak ne eli da sarauje. Majke se
316

Deca Su iz Raja

najee ale kako ih njihovi sinovi ne sluaju. To je najee zato

to daju previe nareenja i smernica.
Deacima, uopte, treba vie nezavisnosti i prostora da eksperimentiu nego devojicama. Imaju veliku potrebu da dokau
ta mogu da urade samostalno. Previe pomoi se tumai kao nedostatak poverenja, i konano se deak iskljui i prestane da
slua.
Deacima, uopte, treba vie nezavisnosti i prostora
da eksperimentiu nego devojicama.

Majke naginju korienju uznemirujuih emocija ili dugih

predavanja kako bi kontrolisale deake. Ova uobiajena greka
e ubrzo dovesti do toga da se deaci odvoje od majke i ona e
ubrzo imati manje kontrole. Kad je deak odbojan ili nije spreman na saradnju kao odgovor na majin zahtev ili komandu, ona
mora da bude pripravna da se suoi sa njegovim izlivom besa i da
ga poalje na tajm-aut. Ako jednostavno odustane ili eka da se
otac vrati kui, ona se odrie kontrole.
Ponaanje mua prema eni igra veliku ulogu u tome kako sin
potuje svoju majku. Na primer, ako je majka napravila veeru i
otac ne potuje majinu elju i ne odgovori odmah kad majka
kae daje vreme za veeru, deca naue da ni ona ne moraju da se
odazovu njenom pozivu.
Deca uvek posmatraju i imitiraju. Kad otac ne odgovori na
majin zahtev, to je jasna poruka da ni deaci ne moraju da
sluaju. Ovo je jo jedan dobar razlog zato svae suprunika nisu
poeljne u prisustvu dece. Kada se mama ali na oevo nepotovanje pred decom, ona ne znajui ui svoju decu da ni ona ne treba da je potuju.
OEVI l SINOVI

Oevi se najbolje vezuju sa svojim sinovima preko akcije. Zajednikim aktivnostima, sin dobija ansu da doivi oevo priznanje,
317

Don Grej
Roditelji moraju biti obazrivi kako ne bi koristili
prilagoavanja kao kaznu, pretnju ili da bi naterali
svoje tinejdere da budu kooperativniji.

Ovi tipovi prilagoavanja treba da se dogaaju samo zato to

su roditelji shvatili kako su davali previe slobode i da treba da idu
sporije. Tinejder onda moe postepeno da zadobije njihovo poverenje kako bi imao vie privilegija. Imajte na umu da prilagoavanje privilegija tinejdera treba da usledi tek nakon to ste
pokuali druge pristupe. Zapamtite da ako kanjavate svoje tinejdere, oni vam nee otvoreno dolaziti po podrku.
Pozitivno vaspitanje ne koristi kaznu, ali
prilagodava privilegije kada to postane potrebno.

Da bi mogli da ih kontroliu, roditelji moraju da znaju gde su

njihova deca, sa kim provode vreme, ta rade, i ko posmatra ta
oni rade. Ipak tinejderi esto ne znaju kuda idu. ele da izau,
da budu zajedno i da rade bilo ta. Ako su dovoljno stari da bi vozili, onda je vonja sasvim dovoljna za njih da bi bili sreni. Roditelj eli da zna gde e mu biti dete, ali tinejder to jednostavno
nee znati. Sa ovim problemom, kao i sa ostalima, kreativna
reenja mogu se nai uz nova pravila.
Ako je tinejderki data dozvola da izlazi samo sa njenim prijateljima, onda novo pravilo moe biti da se javi kui telefonom oko
10 uvee ili da nosi mobilni telefon. Ako tinejderka zaboravi da
pozove ili da ponese mobilni, onda e nova sloboda biti povuena
dok dete ne zapamti pravila.
lako se tinejderi opiru ovim pravilima
drugi deo njih je zahvalan zato to ih kontroliete
i zato to ste odgovorni.
320

Deca Su iz Raja

Za sledei mesec, tinejderka mora unapred da zna gde e ii,

ali joj je data ansa da veba javljanje telefonom u 10 sati uvee ili
da nosi mobilni. Jednom kad pokae da je odgovorna, sloboda da
ne mora unapred da se zna gde izlazi, biva ponovo uvedena.
Kako tinejder stie poverenje, tako
mu treba davati veu slobodu.

Kada je vreme povratka kui produeno, neki roditelji zovu

decu u odreeno vreme da bi priali sa njima i da bi se uverili daje
sve u redu. Od pomoi je za tinejdere da znaju da ih njihovi roditelji mogu pozvati i priati sa njima u dogovoreno vreme. Ovo je
jo jedan nain da se sprei uzimanje droga ili upadanje u nevolje.
TA DA RADITE KADA VAE DETE UZIMA DROGU

Ako su deca uhvaena pri uzimanju droge ili ako imate razloga da
verujete kako oni uzimaju drogu ali poriu, onda kao opciju treba
uzeti u obzir test na drogu. Nasumino testiranje na drogu je veoma efikasno kako biste se uverili da vaa deca ne uzimaju drogu.
Svaki kolski savetnik e vas nauiti kako da upotrebite test. Pritisak vrnjaka da se uzme droga toliko je veliki da je verovatnoa da
budu uhvaeni na testu dodatna prevencija. Ako su u mogunosti
da kau kako njihovi roditelji mogu da ih uhvate na testu, to daje
veu podrku tinejderima da odbiju drogu od svojih vrnjaka.
Nikada nije korisno da zabranimo detetu izlazak danima, nedeljama ili mesecima. to su vie kanjeni, vie im se gasi elja za
saradnjom. Umesto roditelja, postajete neprijatelj. Kada se bave
tekim problemima ponaanja, roditelji moraju vie vremena da
posvete sluanju dece i moraju vie da razgovaraju. Umesto da
pridikujete deci, postavljajte im pitanja:
Zato misli da ne elim da uzima drogu?
ta ti misli o tome?
321

Don Grej

Kakvo je tvoje iskustvo sa uzimanjem droga?

ta si ti uo o efektima uzimanja droga? ta ti
misli o tome?
ta misli da mogu da uradim kako bih ti pomogao da ne
uzima drogu?
ta bih jo mogao da uradim da ti pomognem?
Tinejderi koji ele da podele svoje probleme, zapravo pomau sebi u shvatanju svojih sopstvenih misli. Kada deca dobiju
ansu da svoje miljenje podele sa nekim, vie vas potuju. ak i
kada je miljenje deteta drugaije od miljenja roditelja, roditelj
treba da ga prihvati, ali ipak mora da naredi detetu da uradi ono
to roditelj zahteva. U svakom uzrastu, deca e imati razliite potrebe i na kraju kada imaju utisak da ste ih sasluali, bie spremni
da prate vaa usmerenja. Moda im se to nee sviati, ali saraivae.

KAKO SE BAVITI NEPRISTOJNIM RECNIKOM

Jedna majka se pitala koliko dugo njena esnaestogodinja erka

treba da bude kanjena zabranom izlazaka, jer joj se obratila na
nepristojan nain. Majka je elela da zna da li je tri nedelje dovoljno. Savetovao sam joj da sledeeg puta kada se to desi jednostavno da tajm-aut. Poto njena tinejderka nije odgajana tajm-autima i jedino se mogla kontrolisati kaznom, majka je mislila da e
joj se erka smejati.
Poto dete uopte nije bilo naviknuto na vetine pozitivnog
vaspitanja, predloio sam da tajm-aut bude dui. Umesto esnaest minuta, ja sam predloio dva sata. Njena majka je i dalje
mislila da e joj se erka smejati. Rekla je, "Dva sata je nita u
poreenju sa onim to zasluuje".
Podsetio sam ovu majku da njena erka nikada ne zasluuje
da bude kanjena. Kanjavanje je bio nain na koji je ona vaspita322

Deca Su iz Raja

vana i nije znala drugi nain da kontrolie i naui svoju erku pravilnom ponaanju. Na kraju, majka je bila voljna da pokua, iako
je sve vreme bila ubeena da e je doekati erkin podsmeh.
Objasnio sam joj da je razlog zbog koga je dete bez potovanja prema njoj bio to stoje dete van kontrole. Da bi nauilo da
izrazi potovanje, dete je trebalo da bude vraeno pod kontrolu.
Kada mu je dat tajm-aut, dete ima priliku da shvati kako roditelji
imaju kontrolu.
Da bi nauili ispravno da se ponaaju
tinejdere treba samo vratiti pod kontrolu.

Sledeeg puta kada se majka posvaala sa erkom, pre nego

to je svaa eskalirala u neto runo, majka je mudro pauzirala i
jednostavno rekla, "Nije u redu da sa mnom pria na taj nain. Ja
sam tvoja majka, i elim da me potuje. elim da uzme tajm-aut. Idi u svoju sobu na dva sata. Tokom tog vremena, ne moe
izlaziti napolje. Ne moe ni razgovarati sa prijateljima telefonom."
Majka je bila iznenaena kada je erka reagovala besno.
"Kako se usuuje da mi kae ta da radim. Neu ja nikakav
tajm-aut. Ne moe mi rei ta da radim. Mrzim te. Ti.."
Majka, nesposobna da svoju erku pokupi i smesti u sobu,
nastavila je da izdaje naredbe erki. Ponovila je svoju naredbu jo
nekoliko puta. erka je na kraju otila u svoju sobu udarajui u zidove i viui svakog minuta koji je provela na tajm-autu. Kada je
erka pokuala da majku natera na svau majka je jednostavno
ponovila naredbu.
Majka je bila u neverici. Nije mogla da veruje kako period od
dva sata moe izazvati takav otpor. Na kraju drugog sata, erka je
izala i izvinila se zbog toga to je bila gruba i nepristojna prema
majci. Korienje pauze u njenom sluaju odmah je pokazalo retultate.
Ovaj pristup pokazao je ovako dobar rezulat, jer roditelji moraju da uspostave kontrolu kako bi deca oseala vezu. Roditelj ne
323

Don Grej

treba da kazni dete zabranom izlazaka danima ili nedeljama da bi

zadrao kontrolu. Kada je dete kanjeno, roditelj zapravo gubi
kontrolu. Za dananju decu, kazne su kontraproduktivne i zapravo slabe uticaj roditelja i kontrolu nad njihovom decom.
DOZVOLA ZA SLOBODNO OBRAANJE
Oko svoje dvanaeste godine, moja erka Lorin poela je povremeno da psuje. Svakog puta mirno sam je zamolio da se koristi
pristojnijim jezikom. Jednoga dana poela je da mi se opire.
Odgovorila je da i ja ponekad koristim psovke - pa zato ne moe
i ona?
Objasnio sam joj da kao odrastao ovek znam kada i gde
mogu da ih koristim, a da ona kao dete ne zna. Nije znala gde je
taj jezik prihvatljiv a gde nije. Pre nego to bi bila slobodna da koristi psovke i rune reci, prvo bi morala da naui da se kontrolie i
uzdri dok ne nae prihvatljivije vreme i mesto.
Isprva je bila vrlo uzdrana. Rekla je da svi ostali u koli koriste
takve reci i da ona ne bi trebalo da bude izuzetak. Oseajui novu
slobodu deteta koje ulazi u tinejderski period, izazvala me je.
Rekla je, "Ne elim da prestanem".
Odgovorio sam time to sam ponovio svoj zahtev. Rekao sam
joj, "Razumem da sva ostala deca koriste takve reci, ali to nije
pristojno."
LORIN: "Neu prestati, i ne moe me naterati." JA: "Znam
da ne mogu da kontroliem ta radi kada nisam tu. Ne
mogu te spreiti da koristi takve reci kada si sa svojim
prijateljima ali te mogu spreiti da to radi preda mnom.
Preda mnom hou da koristi pristojne reci."
LORIN: "A ta ako neu? ta e onda da uradi?" JA:
"Zamoliu te da prestane i podsetiu te da koristi
pristojan jezik." LORIN: "A ta ako
neu?" JA: "Ako nastavi ovako, ii e na
tajm-aut."
324

Deca Su iz Raja

To je bio kraj razgovora. Imali smo neprijateljski stav ostatak

veeri, ali je potom sve bilo zaboravljeno. Ona je jasno isprobava;
la granice nove moi i slobode time stoje bila na prelasku u
starije
]
razrede i prilagodavala se na deo sebe koji me je izazivao.
j
Nekoliko dana kasnije, opet je koristila rune reci. Do tog
j
momenta oboje smo imali vremena da razmislimo o izazovu.
|
Kada je ula u kola, poela je da koristi rune reci o nekome ko joj
l
je bio neprijatan. Moj odgovor je bio isti, "Lorin, ne elim da koristi takav jezik kada si sa mnom".
k
Rekla je, "Tata, teko je ne koristiti takav renik. Sva deca to
J
rade. Oseam kako se to skuplja u meni i ja moram to da ispoljim.
J
Ne znam ta da radim."
Rekao sam joj, "Razmiljao sam o ovome i mislim da sam
naao dobro reenje. elim da se trudi da bude pristojna. Ako
oseti potrebu da ponekad upotrebi takav renik ja u ti dati dozvolu da to uradi ali da bi nauila kada je to prihvatljivo treba ti
dozvola. Zna ono kada u filmu Zvezdane staze posada pita kapetana za dozvolu da mu se slobodno obraa? Ako me to pita, ja u
da ti kaem da li je pravo vreme da se slobodno obraa."
Od tog vremena, ovo matovito reenje uinilo je uda. Kada
osea da mora da kae neto to nije lepo, odmah mi apne na
uvo, "Da li imam vau dozvolu da se obratim?" Ako se sloim, ona
sreno pone da pria o svemu to joj ne prija i koristi svakakve
reci. Na ovaj nain, nauila je da kontrolie svoja unutranja
oseanja i pristojno se obraa kada se to od nje zahteva.
DONOENJE ODLUKA

Druga oblast u kojoj roditelji gube kontrolu jeste doputenje deci

da donose odluke. Kada se deci prui suvie nezavisnosti do devete godine, lako se prevare donosei pogrene odluke. Kada im
roditelji prepuste donoenje odluka, deca poinju da sumnjaju u
svoju sposobnost da donose odluke i postanu nesigurna, ukoliko
rezultat tih odluka nije ono to su eleli. Ova nesigurnost moe
trajati itav ivot prouzrokujui da odrastao ovek bude neodluan.
325

Don Grej

Kada roditelji imaju kontrolu, do svoje devete godine deca

nikada ne treba da budu odgovorna za donoenje odluka ili izbora. Naravno mogu da izraze svoje elje potrebe i oseanja, ali roditelj treba da donese odluku. ak i do puberteta, roditelj treba
da donosi najvei broj odluka. Kada dete kae, "Da li moram da
idem?" odgovor je obino da.
Do svoje devete godine deca nikada ne treba da
budu odgovorna za donoenje odluka.

Kada roditelji direktno pitaju svoju decu ta ele ili kako se

oseaju povodom neega, deca mogu da steknu utisak kako kontrolu imaju ona a ne roditelji. Vetine pozitivnog vaspitanja promoviu uvaavanje oseanja dece i njihove elje, ali ne ohrabruju
roditelje da decu direktno pitaju ta oseaju.
Naravno, potrebno je i pitati decu, ali je bolje kada deca
izraze svoja oseanja kao otpor vaoj kontroli. Umesto da pitamo, "Kako se osea, jer ne ide u park?" mudar roditelj kae,
"Izgleda uznemiren, jer ne moe u park". Time to ne pita, roditelj ne alje detetu poruku da njegova oseanja kontroliu situaciju i detetu se ne pridaje vea panja od potrebne. Deca nisu
spremna na ovu vrstu kontrole sve do svoje devete godine.

C IK L U S S E D M IC E
Tokom prvih sedam godina, deca pre svega zavise od svojih roditelja
ili staraoca da bi razvili svest o sebi. Tokom sledeih sedam godina
deca su i dalje zavisna od svojih roditelja ali se deava pramena tako
da postaju vie zavisni od roaka i prijatelja kako bi ustanovili pozitivnu sliku o sebi. Tokom treeg ciklusa od sedam godina tinejderi i
mladi ljudi ugledaju se na vrnjake koji imaju sline ciljeve i naine
ostvarivanja tih ciljeva da bi razvili jau sliku o sebi.
Prvi stupanj je vreme kada od svojih roditelja i staraoca dobijaju ono to im je potrebno. U drugom stupnju razvijaju sliku o
326

Deca Su iz Raja

sebi tako to uestvuju u aktivnostima sa drugima u sigurnom

okruenju. Deca imaju najveu potrebu na svetu da se igraju i da
se zabavljaju. Ovo je period kada roditelji treba da im vreme
uine to zabavnijim i to lakim. Kada su deca nauila kako da
dobiju ono to im je potrebno u prvih sedam godina i kako da se
zabavljaju u drugoj fazi, spremni su na teak rad i disciplinu koja
ih oekuje u treoj fazi.
Najvea potreba dece izmeu sedam i
etrnaest godina jeste da se igraju i da se zabave.

Greka je decu terati na teak rad do njihove etrnaeste godine. Ovo je vreme kada treba da naue kako da budu sreni. A
sposobnost da budu sreni jedna je od najveih vrlina koju mogu
da naue. Srea ne dolazi iz spoljanjeg sveta, ve iz unutranjeg.
To je vetina. Sreni ljudi su sreni, bez obzira na okolnosti.
Mnogi roditelji teraju svoju decu da odrastu brzo, jer ele da
njihova deca budu srena u ivotu. Ne shvataju daje srea vetina
koja se ui u drugoj fazi. Bez obzira na to koliko deca mogu postati uspena u ivotu, moraju da naue kako da budu srena.
Srea se ui kroz igru. Od sedme do etrnaeste decu treba
ohrabrivati da se igraju i da se dobro provode. Sa ovim osnovama
bie spremni da u koli vredno rade da bi se pripremili na rad koji
ih eka u ivotu. Pritisak koji pravimo da bi imali dobre ocene ili
da ispune obaveze u kui, speava decu da razviju sposobnost
kako da budu srena i da uivaju u ivotu. Kada deca naue da
obaveze u kui i uenje mogu da budu zadovoljstvo, nee samo
biti sreniji u ivotu, ve e i uivati u poslu i nastavie uenje kroz
ostatak svog ivota.
Pritisak koji na njih vrimo da bi imali dobre ocene ili da
bi ispunili obaveze u kui, speava decu da razviju
sposobnost da budu srena i da uivaju u ivotu.

327

Don Grej

U treem ciklusu sedmice, od etrnaste do dvadest prve, tinejderi imaju mnogo veu potrebu da dobiju podrku od vrnjaka. Ovo je period kada se pritisak poveava. Ako roditelji nisu negovali vezu sredstvima komunikacijskih vetina, tinejderi e se
za pomo obratiti svojim vrnjacima i rizikovae da na njih utiu
pogreni elementi.
ZATO SE TINEJDERI BUNE

U treem stadijumu, prirodno je za tinejdera da trai podrku

ostalih tinejdera, ali da u ovom procesu ne prestane da osea potrebu za podrkom porodice. Kada su deca odgajana uz pomo
vetina pozitivnog vaspitanja, tinejderi nemaju potrebu da se
bune da bi razvili oseaj za svoju linost. Na svakom stupnju razvoja ve su iskusili slobodu da budu svoji. Kao rezultat, nema potrebe za izraenim otporom.
Tinejderi su buntovni ako im u odrastanju nije dato
dovoljno slobode.

Da bi se oduprlo nezdravom pritisku vrnjaka, vae dete

mora oseati vezu sa svojom porodicom. Ovo se ne postie
poveanom kontrolom, ve primenjivanjem pet vetina pozitivnog vaspitanja. Tinejderi moraju imati nekoga kome e se obratiti za razumevanje, podrku, prihvatanje, savet i usmerenje.
Traie podrku roditelja samo ako znaju kako roditelji mogu i
umeju da im je prue.
Tinejderi trae podrku roditelja kada znaju kako
roditelji mogu da im je prue.

Mnogi tinejderi su danas buntovni, jer su se roditelji koristili

vetinama zasnovanim na strahu. im roditelji prestanu da ko328

Deca Su iz Raja

riste kanjavanje i druge tehnike karakteristine ovom pristupu, i

ponu da se prilagoavaju pozitivnom vaspitanju, potreba za
buntom nestaje. ak ni pozitivno vaspitanje nee dati pozitivne
rezultate ako roditelji nastave da preteruju sa kontrolom. Od roditelja tinejdera se zahteva da svojoj deci daju slobodu. Ako se
ne prui dovoljno slobode, njihova deca e osetiti potrebu da se
bune. Da bi umanjili pritisak kod tinejdera, roditelji moraju da
odravaju balans izmeu slobode i kontrole.

POBOLJANJE KOMUNIKACIJE SA TINEJDERIMA

Kada su tinejderi u pitanju, roditelji moraju da paze da ne daju

savete kada se to od njih ne trai. Tinejderi tek to su razvili sposobnost da apstraktno razmiljaju i formiraju miljenja. Sada
imaju sposobnost da razmotre druga gledita, ali ono to im treba
jeste neko ko e sasluati njihov stav. ak i kada vas pitaju ta mislite, nemojte odgovoriti pre nego ih upitate ta oni misle.
Vreme koje provedemo razgovarajui sa njima o drugim temama, pored onih o kojima mi elimo da razgovaramo, umanjuje
njihovu potrebu da se opiru kontroli. Njima je potrebno da izraze
svoje jedinstvene stavove i miljenja. Razgovarajte sa njima o
onome to ue iz istorije i drutvenih nauka i sasluajte njihovo
miljenje.
Njima je potrebno da ustanove drugaiji pogled na stvari.
ak i kada se ne slaete sa njima, moete uvaavati logiku kojom
se slue. Moete rei, "Nikada se toga ne bih setio." Ili "To je dobra stvar to se tie nae zemlje, svako ima pravo na svoje
miljenje".
Dajte im priliku da osete vau otvorenost po drugim pitanjima osim pitanja kada moraju da se vrate kui. Oni e nauiti da je
u redu da se ne sloe i da imaju drugaija razmiljanja kroz vae
uvaavanje njihove logike i miljenja. Ovo je vano iskustvo. Ako
ste otvoreni za njihova razmiljanja, oni nee biti toliko zahtevni
kada budu oekivali vie slobode. Ako im se ne prui prilika da se
ne sloe u interpretaciji aktuelnih dogaaja, imae potrebu da se
ne sloe sa vama lino.
329

Don Grej

Dajte vaem tinejderu priliku da vidi vau otvorenost

i u drugom kontekstu, a ne samo po pitanju
veernjih izlazaka.

Tinejderi koji se opiru, ne ele da im se govori ta da rade.

Pre nego to upotrebe vetine naredbi i ustanovljavanja autoriteta, roditelji prvo treba da nau logiku u primedbama tinejdera.
Roditelj onda moe da kae: "Razumem da misli da bi mogao da
ima tetovau. Znam da svi to rade. Razmisliu o onome to si rekao, ali sada mislim da treba da saeka da napuni osamnaest godina pre nego to donese odluku o tome."
Tinejderi imaju vei smisao za pravdu i potenje od mlade
dece. Kada se roditelji ponaaju kao diktatori, sigurno e se usprotiviti. Saraivanje na odluci koliko slobode treba omoguiti tinejderu, ojaae vezu izmeu roditelja i deteta.
Pre naredbe, roditelj treba da trai saradnju, da saslua razloge opiranja i da ispotuje miljenje tinejdera. Onda roditelj
moe da izrazi ta eli, to moe zvuati kao, "Znam da veruje da
ovo nije poteno. Ti eli da provodi vreme sa svojim prijateljima, a ja elim da bude ovde sa svojim roacima. Znam da to ne
eli, ali ovo je meni jako vano. elim da bude ovde. Hou da
bude ljubazan i pristojan prema njima dva sata a onda si slobodan da ide."
KAKO POTOVATI MILJENJE VAEG TINEJDERA

Uvek je bolje tinejdera usmeriti u smislu formiranja i izraavanja miljenja u odnosu na vae zahteve, ali ne i u odnosu na vaa
oseanja. Nije uputno pitati, "Da li zna kako se zbog toga oseam?"
Izraavanje vaih emocija imae efekat momentalnog oseanja
krivice. Veina dece e se danas na pomisao o krivici odmah
okrenuti na drugu stranu. Zapamtite da deca do svoje osamnaeste godine zavise od svojih roditelja: nisu odgovorna za to
kako se roditelji oseaju, iako mogu da razumeju zato roditelji
330

Deca Su iz Raja

ele da urade pojedine stvari. Kada se dete protivi vaem zahtevu,

umesto to pridikujete - porazgovarajte sa njim. Pitajte, "ta misli zato elim da ovo uradi".
Da bi zadrali kontrolu roditelji ne treba da oekuju da se
deca sloe sa njima. Tinejderima treba sloboda da razmiljaju
drugaije i formiraju svoja miljenja. Ovo je vana faza njihovog
razvoja. Ako ne zahtevate poslunost ili slaganje, oni nee imati
razloga da pruaju otpor. Sa pozitivnim vaspitanjem u redu je pokazati neslaganje, ali uvek mora de se zna da su na kraju mama i
tata glavni.
Tinejderima treba sloboda da razmiljaju drugaije i
formiraju svoja miljenja.

Roditelji moraju da zapamte daje vanije da deca razgovaraju sa njima, nego da udalje decu time to e im davati mnogo saveta. Roditelji moraju da osete kada je njihovoj deci stvarno potreban savet, a kada ih deca provociraju da vide mogu li jo uvek da
razgovaraju sa njima.
Ako vae dete iz kole doe sa priom kako ima mnogo dece
koja kre pravila, ponaaju se nedolino ili se uputaju u seksualne odnose, roditelji moraju da paljivo razmotre ovu situaciju
i da se uzdre od pridikovanja, ispravki ili pretnji.
U svakom od sledeih primera, obratite panju na vau prvu
reakciju, a onda razmislite o drugom nainu na koji biste mogli da
odgovorite, razmislite o pristupu koji e omoguiti da tinejder
nastavi da razgovora sa vama:
Nea je danas prepisivao na testu iz matematike.
Tanja se danas ljubila sa dekom pred svima.
Kole je pobegao sa asova i itav dan proveo na video

igricama.
Udario sam Rastka danas, jer me je vukao za kosu.
331

Don Grej

Mislim daje g. Milisav mnogo glup i dosadan. Mnogo

oekuje od nas.
Sneka je danas bila mnogo umorna. itavu je no
provela drogirana na urci.
Kada tinejderi imaju ovakve ili sline izjave, testiraju vas da
vide mogu li da priaju i da li ete poeti da pridikujete i kontroliete njih ili njihove prijatelje. Umesto direktne reakcije, roditelj
prvo mora da pita tinejdera ta on misli. Onda roditelj moe da
pita, "ta ti misli da ja mislim o tome?" Zapamtite da e vam tinejderi priati sve dok znaju da ih sluate.
Umesto direktnog odgovora, pitajte
ih prvo ta oni misle o tome.

Ako roditelj odmah pree na korigovanje razmiljanja ili ponaanja tinejdera, i pone da zove druge roditelje ili uitelje da
bi problem resio, tinejder e prestati da mu se poverava. Umesto
da odmah negativno reaguje, roditelj prvo treba da se uzdri od
saveta. Sluajte i pokuajte da se setite stvari koje ste radili kada
ste bili u tim godinama.
Vanije je da drite otvorene linije komunikacije nego da odmah preduzmete akcije za resavanje problema. Da biste zadrali
uticaj koji imate, tinejderi moraju da oseaju vezu sa vama, a to
se deava kada znaju da ih roditelji sluaju.
Poto ste sasluali ta se odreenog dana desilo, ponekad
neto mora i da se preduzme. Moda je neko dete stupilo u seksualne odnose ili razgovara na nedolian nain, i treba upozoriti
njegove roditelje. Roditelji moraju da budu paljivi u preduzimanju akcija. Prvo treba da pitaju svoje dete ta ono misli da treba preduzeti. Ako ih paljivo sasluate, bie otvoreniji za vae
miljenje. Moete zajedno da smislite i odluite ta treba preduzeti.
332

Deca Su iz Raja

Kada ne postoje linije komunikacije, vae dete rizikuje da

padne pod uticaj vrnjaka koji su oito van kontrole ili pod loim
uticajem. Ako je neki tinejder zao prema vaem detetu, ali vae
dete ne eli da zovete njegove roditelje, u veini sluajeva najbolje je potovati zahtev deteta. Tinejder zna, a i vi bi trebalo da
znate, da ako iskoristite njegovo poverenje, i informaciju, koju su
vam dali, upotrebite na nain koji smatraju nedolinim i nepotenim, jednostavno e prestati da vam se poveravaju.
AKTIVNOSTI TINEJDERA VAN KUE

Ponekad je tinejderu potrebno da bude sam u miru svoje sobe.

Ponekad mu je potrebno da neko vreme provede u otkrivanju prirode ili s omiljenom tetkom ili ujakom, sa bakama i dekama. To
mu pomae da se povee sa sobom i svojom potrebom da neko
drugi bude glavni. Otii iz kue na aktivnosti koje nisu vezane za
porodicu, a ipak su nadgledane od strane odraslih, izazovno su iskustvo za tinejdera i mogu dramatino popraviti njegov stav.
Time to nije pod kontrolom i zavisi od nekog drugog, tinejder se moe vratiti na svoju osnovnu potrebu za vodstvom i
podrkom. Dugme koje budi saradnju i potrebu za roditeljskom
ljubavlju opet je pritisnuto.
Odlazak na posao posle kole, uzimanje privatnih asova ili
mesto u kolskom timu, velike su prilike za tinejdera da oseti potrebu da bude nauen, usmeren i nadgledan. Njima su potrebna
usmerenja nekoga ko je izvan porodice. Ako to ne dobijaju od
svog efa na poslu, uitelja ili trenera, rizikuju da postanu loe usmereni tinejderi. Da bi zadrali kontrolu kod kue, nadgledajte
ih i dajte im smernice i u aktivnostima izvan kue.
UMESTO "NEMOJ" KORISTITE "ELIM"

Pre nego to deca razviju logiko zakljuivanje oko devete godine, kontraproduktivno je koristiti re "nemoj", kada kaete "nemoj da tri", deca formiraju sliku o sebi kako tre. Umesto da us333

Don Grej

pore, imaju veu potrebu da tre. Deca ue kroz slike. Kada dete
stvori sliku u svojoj glavi, radnja e sigurno uslediti. To je kao da
ne uju re "nemoj".
Kada kaete "nemoj", zapravo stvarate veu elju
da urade ba onu stvar koju ste im rekli da ne rade.

Sada pokuajte da ne zamislite plavu bolju. Pokuavajui da ne

mislite o plavoj boji, primorani ste da o njoj razmiljate. Kada
kaete detetu, "Ne udaraj brata", dete sebe vidi kako udara brata.
Koristei nemoj, zapravo inite teim saradnju izmeu vas i deteta.
Rei deci "ne igraj se sa hranom", u njihovoj glavi stvara sliku
kako se igraju sa hranom i pojaava im se taj impuls. Kada im se
kasnije ukae prilika, zadovoljie tu elju i igrae se hranom.
esto e roditelj pitati dete, "Rekao sam ti da se ne igra s loptom u kui. Zato si to uradio?" U ovom sluaju, iskren odgovor
deteta je, "Ne znam". Ponekad stvarno ne znaju.
esto deca ne razmiljaju ve samo
reflektuju sliku koju imaju u glavi.

Sa ovim uvidom roditelji mogu da se odreknu reci "nemoj".

Ako zaborave i javi se neko "nemoj", roditelji lako mogu da isprave poruku. Drugaijim nainom zahteva ili naredbe, stvorie
odgovarajuu sliku. Ako se desi da kaete "ne tri", progutajte
"nemoj", i recite "elim da uspori i da hoda".
PITAJTE SVOJU DECU STA MISLE

Oko devete godine, deca poinju da razvijaju kapacitet za logiko

miljenje. U redu je da roditelji ponu da pitaju decu za miljenje.
Ako dete trai sladoled, roditelj moe rei, "Sta misli? Da li je to
dobra ideja?"
334

Deca Su iz Raja

Pored toga to e pitati decu ta misle da bi trebalo uraditi, roditelji mogu da objasne razloge zbog kojih ele da njihova deca
rade neke stvari. Pre devete godine, deca ne razumeju logiku misao. Rei, "elim da sad ide u krevet", najbolje je za decu do devete godine ivota. Starijem uzrastu mogu da kau, "elim da
ode na spavanje do devet sati da bi sutra bio odmoran".
Ovo su neki primeri zahteva za decu koja imaju devet godina i
za decu koja su starija:
Da li bi molim te bio tii? Sada elim da slua da bih mogao
da ti objasnim ta emo uraditi.
Da li bi, molim te, prestao da udara sestru? elim da se
koristi recima. Udaranje je boli i nee se igrati sa tobom.
Da li bi mi, molim te, pomogao? elim da donese svoj tanjir
do sudopere, jer je pranje sudova veliki posao i mnogo je
lake ako mi ti pomogne.
Da li bi, molim te, pospremio ovaj nered? elim da skloni
ove igrake, jer se neko moe saplesti o njih. Soba je mnogo
lepa kada je urednije.
Da li bi, molim te, lepo sredio svoju sobu? elim da skloni
svoje stvari. Kada ih skloni, znae gde ih moe nai.
Ako dete, uzrasta mlaeg od devet godina, pita zato mora
neto da uradi, lepo je dati mu neki razlog, ali to ne treba uiniti
ako je dete pokazalo otpor. Roditelji treba da imaju na umu da
deca mlaa od devet godina nemaju sposobnost da shvate ili u
praksi upotrebe logiku i razum.
Roditelj treba da motivie ponaanje deteta mlaeg od devet
godina bez objanjenja svog zahteva. Kada se ono protivi vaim
zahtevima, jedini razlog za saradnju jeste to je dete dete, a vi ste
glavni i elite da ono sarauje. Zapamtite daje, duboko u svakom
detetu, osnovna direktiva saradnja sa vama.
335

Don Grej

IZAZOV VASPITANJA

Vaspitanje je uvek bilo izazov, ali pozitivno vaspitanje je jo vei

izazov. Iako treba vie vremena i zalaganja da bi poelo da se primenjuje - vredno je truda. Uspeno je na duge staze, ne samo u
smislu olakanja vaspitanja, ve i zbog dobrobiti dece. Kako deca
budu prolazila kroz razne faze razvoja, biete spremni na svaku
od njih.
Ako budete primenjivali vetine pozitivnog vaspitanja, ponekad ete se saplesti i pasti, ali to se deava i najboljima od nas.
Ubrzo ete se oseati samouvereno, jer ete znati da detetu
pruate ono to mu treba. Ne moete izmeniti njihovu sudbinu, i
ne moete ukloniti njihove posebne probleme, ali im moete
pruiti potencijal i roditeljsku podrku da se suoe sa problemima i da postignu uspeh.
Kao i sa svakom novom vetinom postoji kriva uenja. Pre nego to postane lake, uenje e biti teko. Ba kad pomislite da ste
sve savladali, naii ete na prepreku i neete znati ta da radite.
Kada va pristup ne funkcionie, ako ne znate ta da radite, odvojite vreme i pregledajte knjigu Deca su iz raja. Podsetiete se onoga to ste zaboravili. Time to ete primeniti pet vetina
pozitivnog vaspitanja, biete opet u igri.
ak i da sve uradite kako treba, zapamtite da deca nisu
savrena. Ona moraju da prave greke i iskuse nedae. Potrebni
su im problemi i izazovi u ivotu da bi izgradili svoj jedinstveni karakter i snagu. Iako im treba vaa podrka, moraju sami da savladaju svoje lekcije i da shvate zato su ovde.
Ba kao to ne moete oekivati od svoje dece da budu
savrena, ne oekujte to ni od sebe. Pravljenje greaka je deo
odrastanja i deo uspenog vaspitanja. Deca ne mogu postati jaka
ako je sve isuvie lako. Deca ne mogu prihvatiti svoje nedostatke i
mane ako nisu imali prilike da oproste roditeljima za njihove
mane i nedostatke.
336

Deca Su iz Raja

DAROVI VELICNE

Time to dajemo deci slobodu da otkriju i da izraze svoje prave

osobine dajemo im dar veliine. Svi veliki individualci, mislioci,
umetnici, naunici i voe bili su u stanju da raskrste sa zastarelim
pravilima i da kreativno razmiljaju. Imali su snove i bili su u
mogunosti da ih slede. Kada su im se ostali suprotstavljali ili nisu
verovali u njih, imali su snage da veruju u sebe. Veliina se uvek
kali savladavanjem prepreka. Svaki uspeh ispunjen je primerima
ljudi koji su morali, uprkos otporima, da napreduju. Sredstvima
procesa u kome kaemo "ne" drugima, veliina i kreativnost isplivavaju, suprotstavljajui se uobiajenim nainima razmiljanja i
ne prihvatajui slepo pravila.
Svaka od pet poruka pozitivnog vaspitanja podstie razvoj
jake linosti i sadri poseban dar veliine. Te poruke su:
1. Dozvola da budemo razliiti, to deci omoguava da razviju

jedinstvene potencijale i svrhu.

2. Dozvola da pogreimo, koja deci omoguava da se isprave

kada pogree, da ue iz greaka i ostvare vei uspeh.

3. Dozvola da izrazimo negativna oseanja, koja decu ui da

izau na kraj sa svojim oseanjima i da budu svesna svojih

oseanja, to ih ini samouverenijima, saoseajnijima i
spremnijima za saradnju.
4. Dozvola da elimo vie, koja deci pomae da razviju zdravu
sliku onoga to zasluuju i koja ih ui vetini odloene
nagrade. U mogunosti su da ele vie, ali i da budu sreni sa
onim to imaju.
5. Dozvola da kaemo "ne", koja deci omoguava da izgrade

svoju volju i definiu istinit, pozitivan stav o sebi. Ova

sloboda jaa um deteta, volju i razvija veu svest o onome to
ele, oseaju i misle. Ova dozvola da se opiremo autoritetu
baza je pozitivnog vaspitanja.
337

Don Grej

Nadam se daje ovaj praktian vodi pomogao da budete bolji

roditelj svojoj deci. Neka vaa deca odrastu i budu samouverena,
spremna na saradnju, i saoseajna. Neka budu uspena i u spoljanjem i u svom unutranjem svetu. Neka im se ostvare njihovi materijalni snovi i neka dozive trajnu ljubav u svojoj porodici i u svojim prijateljstvima.

338

mikrokosmos

EDICIJA PSIHOLOKIM
SAZVEA ->,

D r. D Z O N G R ]
D o n G r e j: M U K A R C I S U S A M A R S A , E N E S U S A V E N E R E

S v e tsk i b e stse le r, p ro d a t u 5 m ilio n a p rim e ra k a , p ra k ti n i p riru n ik - p o p u la rn e p si

ho lo gije o m e usob no m razum e va nju i o dn os im a p olov a , u ve no g - am eri ko g psi
ho te rap eu ta , k oji je u kn jige pre to io svo je bo ga to isku s tvo (u tok u p retho
ina dn ih 20 g od
kro z n je go ve sem in are je p ro lo p re ko 10 00 0 p arov a). K njig a je pisa- na kra jn je jed
no sta vn im jeziko m i stilo m , za ba vn o , a rm an tno , ja sn o i p op ularno - pria o M arso vcim a
i V en erijan ka mkao ji se n a p la n e ti Z e m lji sv a a ju , vo le i stva ra ju o v e a n stvo .
u d e sn o ra s ve tlja v a e n sku p sih oKlon gjigijua! o s v a k o m e o d nOabsim
! : 3 0 0 s tr. M e k e k o ric e

D o n G re j: M A R S l V E N E R A U S P A V A O J S O B I
(V o d i z o p r o d u e n je r o m o n s e i s t r a s t i)

N ajhitniji nastavak bes tselera "M ukarci su sa M arsa , ene su sa V enere", objanjava
ta jn u u s p e n o g se ks u a ln o g ivo ta v e n e rija n k i i m a rs o va c a . Iz sa d r a ja : N a p re d n e
te h n ik e u s p a va o j s o b i z a s ja ja n s e k s ; S e k s i s tra s t; K a ko d ivlje u z b u d iti e n u ;
S eksu alno p ov eren je ; en e su p op ut M eseca ; Z a do vo ljstvo "n a brza ka "; Z a to pa ro vi
im a ju m a nje se ksa ; M e ha niki seks p ro tiv spo ntan og se ks a ; S tra sn a m on og am ija;
S aksualna anatom ija i oralni seks; Zadra ti m agiju rom anse ivomO. bim
Ilustrovano.
:
2 0 0 s tr . e k e k o r ic e
f

Dr. Riard Karison

D r . R i a r d K a r is o n : N E G U B I T E IV C E Z B O G M A L I H S T V A R I
K njiga koja vas na duhovit i m udar nain upuuje kako da svoje ivote jim
uinite
,
radosni
oputenijim i kako da se oslobodite stre sa. D r K arson u saetim poglavljim
kako a otkriva
da ostvarujete svoje ivotne ciljeve da pri tom ne zaboravite na svakodnevna
na
ivot
za do vo ljs tva , lju ba v i b liskos t, u klju u ju i sav e te ka o to su - M is lite o prob le m im a ka o o
m o gu im u iteljim a , R ad ite p oslo ve je da n p o je da n, ivite s va ki d anje k ao d a va m
p o sle d n ji, itdO.b im 2 5 0 str.

N E G U B IT E IV C E Z B O G M A L IH S T V A R I U
LJUBAVI
O vo je knjig a ko ja e V am p om oi d a o sn aite i o drite ve zu d o koje va im je s ta lo . O v o
je n e za o b ila zn i p riru n ik za s ve o n e ko ji la ko p la n u , za o n e ko ji se o s e a ju u vre e n i i
po vre en i od stran e pa rtn era . K arison i sup ru ga ra zvija ju 1 00 kra tkih s tra teg ija ko je e
sa u va ti i va e i p artne ro ve ivc e , a li i va u vez u . K n jigu m o e te ita ti sa m i ili zajed no ,
o n a je iv o tn a , k o ris n a i la k o p rim e n ljiv a . E vo s a m o n e k o lik o s tra te g ija k o je s u o v d e
detaljinije razraene
S hva
: tite da tua trava nije zelenija, N e svaajte se ako niste dobro
ra s p o lo e n i, S e tite s e d a p a rtn e r n e u m e d a ita m is li, N e m o jte p re tera
g re
n oke
a n, aNliz
e ira
vratia jte
se k u ti p o d s tre so m , K a ite , "izvin i", S e tite sei jo a ro
m lije
n o g o to g a ...

D r M . R e i n h o l d - K A K O P R E Z IV E T I U P R K O S R O D IT E L J I M A
Psiholoka studija o odnosima unutar porodice, iracionalnim strahovima i problemima koji vuku koren iz detinjstva a sa kojima se susreemo
kao odrasli. Pisac govori na koji nain nas roditelji povreuju, svesno ili
nesvesno i kako mi te porodine rane prenosimo na svoju decu, kako
moemo da se oslobodimo tog naslea i da nae dete odgojimo kao
emotivno zdravnu i psiholoki razvijenu osobu. Obim 280 str.

D e b o ra T a n e n : S V E T O V I E N E l M U K A R C A

Jo jedna fascinan tna studija odnosa m eu polovim a , ovaj put iz enskog pera,
dok toran au ka l profe so ra lin gvis tike , ko ja s e v rlo u sp eno up us tila u a va n tu ru
rasplita nja ko m -p liko va no g vo ra e nsko -m u kih o dn os a. S v a ko ko eli d a
razum e ta ta j stran ac na su pro tn oj s tra ni kreve ta stvarno m isli l p ria tre ba da
k on su ltu je ovaj pre finjen i vod
P raik.tin o s t o v e kn jig e e v a m b iti ja s n a iz
s a d r a ja : R a z liite re c i, ra zliiti s "S
v epusti
to vi; taj papir l razgovaraj sa m nom !": govor raporta l
govor izvetaja; T ra ; "O bja **~
sniuti": P o d u a v a n je l s lu a n je ; D ru tv o l S u k o b - S tilo v i u
ra z m iric a m a ; K o p re k id a ? P rim e ri
D om inacije l Kontrole; "P roklet bio ako to uradi"; "G ledaj m e kada ti govorim ": Unakrsni govor kroz vekove;
ive i sa a s im e trijo m : O tvo re n e lin ije ko m uOn bika
imc:ije
3 3 0 s tr.
M e k e k o rice

D o n S tiv e n s : M O S V E S N O S T I

Te m a jo jed no g psih oloko g b estse le ra je ka ko da is tra ite , pro irite i iskustve no pro
du bite va u sv e sn ost. M etod i o vo g ve klas ino g p riru nika su na m e njen i svim a ko ji su
za in tere so va ni z a lin i un utra nji ra st i ra zvo j svojih sk riven ih p oten cija la , kroz m n o tvo
prak tin ih vebi i e kspe rim e n tisan ja k oji pruaju m o gu n os ti da otkrije te vie o se bi
sa m im a , b ilo istra ujui sam i ili sa drug im lju dim a , u pa ro vim a ili g ru pa m a. K njig a crp i
Dion Stiv
in sp ira ciju iz sv ih o blasti ljud sk og iz ra a va nja : P uto va nja fa n ta zije (o gled
alo, p od m o rs
ka peina, m rana soba, m udri ovek, ludilo, leva-desna osoba), U m etnost, P okre t i Z vuk
(autoportre t,
cen
trira n je i p o k re ti te la , d isa n je , e k sp re s ija , p le s, p e v a n je , p o e z ija -s ve s n o s ti) itd . P ro iza la iz g e ta lt p si
ho lo gije , ova kn jiga je p os ta la sv e tski po pu la rn a, be stseler n e m an ji o d svo g pa rn ja ka "M o p od svesti"
D ozefa M arfija.
O b im : 3 0 0 s tr. M e k e k o r ic e

S u z i H o lb e : M O V A IH S N O V A
Izvrsno n ap isan a, e ru ditska , a li i prijem iva irokoj p ub lici, o va sna n a kn jiga e vas
up utiti u n ain d a raz um e te i iskoris tite iscelju ju u m o vaih sn ova u s va ko dn ev no m
ivotu , is traite nepregledni svet te udesne zem lje i dodirnete izvo r m udrosti,
je
inspira ci
i u sm eren ja ko ji va s m oe po dstai da s tre m ite ka isp ravno m izb oru i prom en am a
va e g ivo taO.b im : 2 0 0 str. M e ke ko ric e

Irv in g P o ls te r : IV O T S V A K O G C O V E K A J E V R E D A N
R O M A N (G
A e ta lt p s ih o te r a p ija )
P o lste r, p o zn a ti g e ta lt te ra p e u t, u o v o j k n jizi p o ka z u je ka k o p ro i k ro z e m otiv n i b o l i
o tkriti o p in ja va ju u sr ivo ta . ita o c i m o g u d a sp o zn a ju ka ko d a iv e k ro z isku s tvo
ko je , k a d a s e isp ra v n o o p a a , je s te d ra m a tin o k a o i sv e t ro m a n a , l p isa c i te ra p e u t
na s po ziva ju d a o tkrijem o sv oje iv o te k ak o bism o na li uOda
bimu : n2jim
00a str.
.
m eke korice

B .L u is & F .P ju k lik : R A Z O T K R IV E N A M A G IJ A - U v o d u N L P
K u ltn a k n jig a c e lo k u p n e tra n s p e rs o n a ln e p s ih o lo g ije , p rv i k o dN ne au ro
s u- v o d u
lin g vistik o p ro g ra m ira n je , iz u ze ta n n o v i p ris tu p s tu d iji m e unljuikdacije
ske ko
i mu
te ra pe u tsk e tra nsfo rm acije . Ilustrov an o .
O b im : 1 5 0 str. M e ke ko rice

A le k s K o m fo rt-R A D O S T S E K S A

S avrem eni prirunik koji vas upuuje u uspene i ispunjavajue

sek
sualne odnose. K om fortova knjiga om oguuje vam a i osobi koju vae srce odabere da
po stign e te v rh un sko teles no u iva nje i em otivn o je dinstvo u ljub avno m sp ajan ju . O va
zapadnjaka K am asutra objanjava brojne seksualne tehnike i bogato je ilusto vana sa
p re k o 1 0 0 lju b a v n ih p o lo O
abjaim. : 3 0 0 s tr . M e k e k o r ic e

A le k s a n d a r L o v e n : L J U B A V , S E K S l V A E S R C E

Loven je poznati uenik V ilhelm a R ajha, oca bioenergetike i u knjizi se na

- popularno psi
holoki nain bavi uzajam nom povezanou seksualnog i em otivnog ivo ta sa zdravljem
srca . Iz s a d ra ja : L ju b a v je u s rcu ivo ta ; U s rcu s m o jo u ve k d e c a ; G u b ita k lju b a vi
-gubitak nade; S trah od ljubavi; B oles ti srca i psihologija ; Ljubav, stres i srani udar; V olja
za ivo to m i e lja za sm ru ; Z d ra vo srce - osob a O
koja
bimvoli...
: 2 00 str. m e ke ko ric e

A l e k s a n d a r L o v e n : S P IR IT U A L N O S T T E L A

N ovi, vizion arsk i priru n ik o sn iva a b io en erge tike za ra zvo j un utranje i

spo ljanje lep -ote i h arm o nije . Lo ve n ba ca n ovo sve tio na vezu tela i um a ra di
d ostizan ja spiritu alno
ti. sLoven se osvre na zapadnu ideju odnosa sa V rhovnim B iem ,
istonu m istiku tradi
ciju povezivanja duha i disanja, i bioenergetsku vezu psihikog m ira
sa slobodnim tokom
fizike energije . K ro z sluajeve iz svoje prakse , sam o-testiranje koje
italac m oe da mprien i, i p oseb ne fizi ke i m en ta ln e v e ba m a , on p ok az uje kako
m oe te do stii h armjuo ni
te la , u m a i o se a n ja , s u tin s kih z a d u eOv nb iimm: ir..
200
s tr. m e k e ko ric e

D e jm s H o l: J U N G O V S K O T U M A E N J E S N O V A (P iir o a * z a te c i p ra k s u )

H olova knjiga je praktian vodi za razum evanje snova u sve tlu osnovnih principa Jungove
A n a liti k e P s ih o lo g ije . J u n g o v m o d e l p s ih e je s a e to o p is a n i ra z ja n je n , s a m n o g o "
klin ikih p rim e ra sn ov a i n jiho vim m o gu im tu m a en je m . Iz sa dr aja : K o m p le ks i A rh e tip ,
E g o i S e n ka , A n im a , A n im u s i P e rs o n a ; A lh e m ijs k i m o tiv i u sn o v im a ; C o n iu n c tio : S lik a
Jedinstva itd.
O b im : 13 0 str. m eke k orice

S e li N ik o ls : J U N G l T A R O T - A r h e tip s k o p u to v a n je

Jungova teorija o arhetipovim a najsliko vitiji prim er im a na V elikim A rkanam a T aro ta.S eli
N ikols do detalja m ultikulturalno istrauje arhetipsku pozadinu sim bola na prim eru V elikih
A rkana Vajtovog i m nogih drugih drevnih i savrem enih pilova Tarota. K njiga je ilustrovana
sa oko 100 slika i crteOa!
bim : 500 str. M eke korice

M*

I^M
-M
D
H
iai.....

Kljuna tajna ivota je kako da otkrijemo i primenimo nau unutranju mudrost i kako da preobrazimo negativne ivotne koncepte u stvaralaku i plodnu energiju. Praktian prirunik koji
obuhvata preko 100 meditacija u cilju uspene primene saveta i ostvarivanje procesa
kreativnog miljenja kojima se autorka detaljno bavi u predhodnim delima. Obim: 250 str.
Meke korice

D ip a k C o p r a - V IT A L N O T E L O - V E N I U M (P r a k t i n a a lte rn a t iv a s t a r e n ju )

Autor otkriva kako moemo da se poveemo sa bezgraninim izvorem mudrosti sopstvenog

tela i uma da bismo postigli dugovenost, zdravlje i na taj nain ispunili na ivot do krajnjih
mogunosti. Usporavanje procesa starenja tako prelazi pod nau kontrolu i izvodi se naveden
im praktinim vebama i izmenjenim pogledom na svet.
Obim: 300 str. Meke korice

D ip a k C o p r a - P U T K A L J U B A V I (P ro b u d it e m o d u h o v n o s ti u s v o m iv o tu )

Dipak Copra nam pokazuje kroz ovu knjigu kako da ponovo otkrijemo moan izvor ljubavi u
duhovnosti. Na osnovu mudrosti indijske, ali i ostalih velikih duhovnih tradicija, kao i na osnovu
svog linog iskustva on nam otkriva kako da napredujemo uz sedam stepenica ljubavi i kako da
kroz praktine vebe prevazoemo tekoe i prepreke ostvarenju ivotne sree i ljubavi.
Obim:
3 0 0 s tr. M e k e k o ric e

P e t e r K e l d e r - F O N T A N A- MT ILBAE DT OA NS TS IK E V E B E Z A P O D M L A I V A N J E

Dugo uvane tajne tibetanskih lama o podmlaivanju praktikovanjem posebnih telesno-energetskih vebi. U knjizi su objanjene pet jednostavnih tehnika kojima se vrlo brzo postiu
zapanjujui rezultati u pogledu zdravlja i mladalakog izgleda.
Obim: 100 str.86 format

E n i B lu m - F E N G U I Z A L J U B A V

Feng ui za ljubav upuuje vas kako moete isprobati najjednostavnija naela ovog sistema da
biste va ljubavni i seksualni ivot obogatili i uinili ga toplim, ispunjenim i svrhovitim. Magija
Feng uija se sastoji u tome da e energija kreacija i izmena koje ete napraviti u kui delovati
na vas i osnaiti seksualnu energiju koja postoji izmeu vas i vaeg partnera ili povratiti
naruenu harmoniju u vaim vezama. Knjiga se ne obraa samo onima koji ve due vreme
imaju saputnika ili ljubavnika, ve i onima koji su trenutno sami.

R . S a jm o n - F E N G U I K O R A K P O K O R A K (U re iv a n je v a e g d o m a z a z d r a v lje i s re u )
Praktian prirunik za usmeravanje kosmike energije (ci) u cilju ureenja ivotnog i radnog
prostora - spopljanjeg okruenja prostora u kojem boravite kao i unutranjeg ureenja stana,
kue, radnog prostora. Primenjujul ovu metodu moete da nauite kako da ostvarite pozitivne
promene i napredak u okviru svoje karijere, kako da postignete ve'i ugled, zaradite vie novca,
kako da u svojoj porodici i meu saradnicima obezbedite sklad, harmonine odnose i zdravlje.
O b im : 2 5 0 s tr. M e k e k o ric e

N A R U IT E B E S P L A T A N
K A TA LO G
SA
PREKO 400 NASLO VA

W W W .E S O T H E R IA .C O ,Y U

NARUDBINE NA TELEFONE
011/323-14-33 011/602-368 063/763-379
ili n a a d re s u E S O T H E R IA , p . fa h 7 6 1 1 0 7 0 N B e o g ra d
N A R U D B E P R E K O IN TE R N E TA - E -M A IL A Desother@
R E S A : E U net.yu