9.

SPOJNICE (nezavrena verzija)

Spojnice su mainski elementi koji slue za spajanje vratila i pri tome prenose obrtni moment sa
jednog na drugo vratilo. Njihov zadatak je da tako spoje dva vratila, da ona ine jednu celinu.
Ugrauju se neposredno iza leaja to blie izvoru energije. Nacionalni i meunarodni standardi su
definisali konstruktivne oblike i veliine spojnica, ali se serijske ne proizvode. Osnovni
geometrijski parametatri su: prenik otvora d , odnosno prenik vratila na kojem se nalazi spojnica,
spoljanji prenik D i duina spojnice L (sl. 9.1).
Spojnice se dele:
A) prema delovanju na:
1. Stalne i
2. Iskljuno-ukljune se dele prema nainu ukljuivanja na one koje se:
ukljuuju i iskljuuju u stanju mirovanja,
ukljuuju i iskljuuju u toku rada,
ukljuuje i iskljuuje ih ovek i
automatski se ukljuuju i iskljuuju.
Stalne spojnice su one koje su stalno ukljuene i bez prekida prenose obrtni moment sa jednog na
drugo vratilo. Ukljuno iskljune spojnice su one koje se mogu ukljuivati i iskljuivati u toku
mirovanja ili u toku rada,
B) Prema nainu spajanja vratila na:
1. krute spojnice,
2. dilatacione (uzduno pokretljive),
3. elastine (gipke),
4. zglavkaste,
5. ukljuno-iskljune,
6. specijalne i
7. sigurnosne.
9.1. KRUTE SPOJNICE
Krute spojnice kruto spajaju dva vratila. Uzdune ose vratila moraju se poklapati sa veoma malom
tolerancijom. Ako vratila nisu koaksijalna (podudarnih uzdunih osa) dolazi do neravnomernog
optereenja leita, do lupanja i pregrevanja. Spojena vratila se mogu posmatrati kao jedno, i ine
statiku celinu. Svi udari i neravnomernosti optereenja sa jednog vratila prenose se na drugo.
Ugrauju se to blie leajima. Vratila koja se spajaju treba da su kratka. Mogu da se koriste kao
redukcione spojnice, odnosno da spajaju vratila razliitog prenika. Najvea razlika prenika
susednih vratila je od 15 do 20%. Ima vie standardnih reenja ovog tipa spojnice: sa naglavkom,
Selersova, oklopma, sa obodima, Hirtova itd.
9.1.1. Spojnica sa naglavkom
Spojnica sa naglavkom je konstruktivno vrlo jednostavna. Sastoji se iz samo jednog naglavka koji
se navue na oba vratila (sl. 9.1, poz. 3). Obrtni moment se prenosi klinovima (5) i (6) kojim se
spajaju vratila (1) i (4) sa naglavkom (3). Kako je klin sa kukom izvor opasnosti, zatien je
oblokom (2). Nepodesna je za montau i demontau jer zahteva pomeranje vratilo za najmanje
duinu spojnice L . Zbog potrebe za dugakim ljebom za klin ova spojnica ne moe biti blizu
leaja. Predviena za prenike d = 10 100 mm . Naglavak je najee od .0445. Ostale mere su:
D = (1,4 2 )d i L = (2 ,8 3 ,8 )d , gde je d prenik vratila. Koristi se za spajanje vratila na
dizalicama. Na drugim mestima retko se koristi. Ova spojnica je stalnog delovanja.
1

Sl. 9.1. Kruta spojnica za naglavkom

9.1.2. Spojnica sa naglavkom SKF
Dobila je naziv po vedskom proizvoau SKF. Obrtni moment se prenosi trenjem izmeu vratila,
konine aure i koninog naglavka (sl. 9.2). Nema klina i ljebova za klin. Navlaenje naglavka
izvodi se specijalnim ureajem, a potpomae se podmazivanjem pomou injektora utiskivanjem ulja
kroz kanale. Jedndostavna je i laka, izrauje se od kvalitetnog elika malih dimenzija. Orijentacione
dimenzije su: spoljni prenik D = 1,5 d , a duina L = 2 ,5 d , gde je d prenik vratila. Obrada
mora biti precizna kao i montaa. Nema ljebove za klinove to joj je prednost. Za montau je
potreban poseban ureaj i injektor. Stalnog je delovanja.

Sl. 9.2. Spojnica sa ngalavkom SKF: 1. unutranja aura, 2. naglavak, 3. kanali za mazivo, 4. otvor
za injektor
9.1.3. Selersova spojnica
Sastoji se od oklopa, dva konina zaglavka od livenog gvoa i tri zavrtnja (sl. 9.3). Obrtni moment
se prenosi trenjem izmeu koninih povrina oklopa, zaglavka i klina. Naizmeninim pritezanjem
zavrtnja primiu se zaglavci i tako se postie potrebno trenje. Demontaa se vri pomou koninih
ivija kojim se razmiu zaglavci. Lako se sklapa i rasklapa. Koristi se za transmisiona vratila
prenika do 135 mm. Stalnog je delovanja. Glavne mere su: D = ( 2 ,5 4 ) d , L = ( 3,2 4 ,5 ) d ,
Lk = 1,5 d , = d / 3 + 1 ( cm ) , b = 8 15 mm i a 4 mm .

Sl. 9.3. Selersova spojnica: 1. oklop, 2. zaglavci, 3. klin, 4. zavrtnji, 5. otvori za izbijanje zaglavaka
2

Preporuka za prenik zavrtanja d' data je u tabeli 9.1.

Tabela 9.1. Zavrtnji za Selersovu spojnicu
d (mm) 30 45 50 65 70 85
M12
M 14
M20
d' (mm)

90 95
M22

100105
M24

110115 120125 130135

M27
M30
M33

9.1.4. Oklopna spojnica

Sastoji se od dva oklopa od sivog liva koja su spojena zavrtnjima (sl. 9.4). Obrtni moment se
prenosi trenjem izmeu oklopa i vratila i klinom. Orijentacione vrednosti su D = ( 2 3 )d i
L = ( 3 4 )d . Ima 6 ili 8 zavrtnjeva. Lako se sklapa i rasklapa. Koristi se za transmisiona vratila.
Koristi se za prenike vratila d = 25 140 mm . Glavne mere su: D = ( 2 3 ) d i L = ( 3 4 ) d .

Sl. 9.4. Oklopna spojnica

Preporuke za dimenzije oklopne spojnice date su u tabeli 9.2.
Tab. 9.2. Preporuke za dimenzije oklopne spojnice
d ( mm ) 25 i 30 35 i 40 45 i 50 55 i 60
D ( mm )
105
115
140
155
L ( mm )
130
160
190
220
G(N )
35
54
78
115

70
180
250
170

80
195
280
210

90
220
310
325

100
240
350
430

110
270
390
705

125
290
430
980

140
320
490
1450

9.1.5. Spojnica sa obodima

Sastoji se iz dva oboda koji mogu biti zajedno sa vratilom (deo vratila) ili zasebno (sl. 9.5). Levi
obod spojnice (1) nalazi se na jednom, a desni obod (3) na drugom vratilu. Obodi se spajaju sa
vratilom pomou klinova Obodi se meusobno spajaju podeenim zavrtnjima (2), na koje se prenosi
obrtni moment. Obodi se izrauju od livenog gvoa. Nakon nabijanja oboda na vratila definitivno
se obrade eone povrine kako bi bile upravne na uzdunu osu vratila. Obrtni moment se prenosi
pomou podeenih zavrtnjeva i pomou klina bez nagiba. Ima vie razliitih konstrukcionih reenja
ove spojnice. Vratila su kruto spojena bez mogunosti da se aksijalno i radijalno pomeraju. Ova
spojnica je namenjena za kratka vratila koja su saosna (ije se uzdune ose tano poklapaju).
Dimenzije spojnice zavise od prenika vratila, a prema empirijskim preporukama:
D = ( 3,2 3,5 )d + 2 ( cm ) ,
D1 = ( 1,6 1,8 )d + 2 ( cm ) ,
Do = ( 2 ,2 2 ,5 )d + 2 ( cm ) ,
Dc = ( 1,4 1,6 )d + 2 ( cm ) ,
d o = ( 0 ,16 0 ,18 )d + 1 ( cm ) ,
= ( 0 ,24 0 ,26 )d + 1 ( cm ) i
L = ( 2 ,5 3,5 )d . Broj zavrtnjeva usvaja se prema preporuci iz tabele 9.3

Tabela 9.3. Zavrtnji za spojnicu sa obodima

3038 4055 6075 8095 100120 130150 160180 190220 230270 280330 340390 400500
d (mm)
Broj zavrtnj.
do (mm)

4
16

6
18

6
22

6
25

6
30

8
35

8
40

10
45

10
55

10
65

12
70

12
90

Sl. 9.5. Spojnica sa obodima: 1. levi obod, 2. zavrtnji, 3. desni obod

9.1.6. Hirtova spojnica
Ulogu spojnice imaju krajevi zupanika (4) koji se spajaju i koji su posebno profilisani (1), tako da
spojnice kao zasebnog dela nema (sl. 9.6). Ulogu vratila imaju dva zavrtnja (3) i (2). Pritezanjem
zavrtnjeva profilisani krajevi zupanika dolaze u kontakt. Vratila se oslanjaju u leajima (5).
Pogodna je za spajanje kratkih vratila na ijem kraju su zupanici i za spajanje delova kolenastih
vratila. Zauzima malo mesta. Lako se sklapa. Ova spojnica je pogodna za spajnje razliitih
elemenata na vratilu koji se mogu esto menjati. Jednostavne je konstrukcije. Zahteva veoma
preciznu izradu zubaca poto od njih zavisi centriranje vratila, odnosno koaksijalnost. Obrtni
moment se prenosi trenjem izmeu zubaca. Proraun spojnice bazira na optereenju zubaca ili
optereenju zavrtnja. Zubci su izloeni naprezanju na savijanje i smicanje, a zavrtanji na uvijanje i
savijanje. Glavne dimenzije zupastog profila Hirtove spojnice dati su u tabeli 9.4.

Sl. 9.6.H irtova spojnica: 1. nazubljeni deo spojnice, 2. zavrtanj, 3. navrtka, 4. zupanik, 5.
leaj

Tab. 9.4. Glavne dimenzije zupastog profila Hirtove spojnice

Do 30
30 60
Prenik D ( mm )
Broj zubaca z
12
24
0,226 D
0,113 D
Teorijska visina profila H ( mm )
0,3
0,6
Radijus zaobljenja r ( mm )
0,4
0,6
Zazor f ( mm )

120

Preko 120

48
0,0566 D

96
0,0283 D

0,9

Po izboru

0,9

Po izbpru

60

9.2. DILATACIONE SPOJNICE (UZDUNO POKRETLJIVE)

Koriste se za spajanje dugakih vratila koja se znatno izduuju zbog zagrevanja i za sva ostala
vratila koja aksijalno osciluju. Zadatak im je da omogue i konpenzuju dilataciju, odnosno aksijalno
pomeranje. Ima vie konstruktivnih reenja ove spojnice. Jedna od njih je kandasta dilataciona
spojnica.
9.2.1. Kandasta dilataciona spojnica
Sastoji se od dve glavine sa po tri kande koje ulaze jedne u druge (sl. 9.7). Svaka glavina
spojena je sa vratilom klinom. Koristi se za prenike d = 40 200 mm . Kande se podmazuju da bi
se smanjilo trenje pri razmicanju i primicanju. Proraun bazira na preniku vratila, na naprezanju
kandi i maksimalnoj dilataciji. Kande su napregnute na savijanje, smicanje i povrinski pritisak.
Preporuene dimenzije su: D = ( 3 4 )d , D1 = ( 3 4 )d , b = 0 ,3 d + 2 ,5 ( cm ) , h1 = ( 1,5 1,8 )h2 ,
i L = ( 4 5 ,5 )d . Najvea doputena dilatacija je do 12 mm za tanja vratila do d = 40 mm i do 25
mm za deblja vratila do d = 200 mm .

Sl. 9.7: Kandasta elastina spojnica

9.3. ELASTINE SPOJNICE
Koriste se za ona vratila koja se meusobno radijalno pomeraju. To su vratila ije se ose ne
poklapaju (nisu koaksijalne). Pored toga elastine spojnice priguuje promene obrtnog momenta i
udare u radu. Ovakvu osobinu imaju zbog elastinih posrednika u spojnici kao to su guma, koa,
aure, trake, lamele, opruge itd. Sastoje se od dva oboda koja su elastino spojena. Ima vie
konstrikcionih razliitih reenja: sa obodima, perifleks i dr.
9.3.1. Elastina spojnica sa obodom
Sastoji se iz dva oboda (1) i (4) koja su spojena zavrtnjima (3). Zavrtanj je jednim delom konian a
drugim cilindrian i nalazi se u elastinim ulocima (sl. 9.8,a). Stablo zavrtnja (3) moe biti
cilindrino po ukupnoj duini (b). Izmeu jednog oboda i zavrtnja su elastini uloci (2). Ova
spojnica se koristi za spajanje vratila elektromotora sa vratilima prenosnika. Koristi se za prenike
d = 30 180 mm , a preporuka za ostele dimenzije su: D 5 d , Do = 3,4 d i
5

L = 1,7 d + ( 4 5 ) cm . Zavrtnji su popreno optereeni obimnom silom koja zavisi od obrtnog

momenta koji se prenosi i prenika Do . Dozvoljeni povrinski pritisak izmeu stabla zavrtnja i
elastinih uloaka je pd = ( 2 4 ) N / mm2 .

a)

b)
Sl. 9. 8: Elastina spojnica sa obodima

Glavne mere elastine spojnice sa obodima date su u tabeli 9.5.

Tab. 9.5 Glavne mere elastine spojnice sa obodima. Date mere su u mm.
broj
d
D Do D1 L l1 l2
f
d ' zavrt. z d1 d s de
3245
4245
5052
6065
7580
8590
105115
135145
170180

120
140
170
190
220
260
330
410
500

82
100
120
140
170
195
245
310
380

52
70
80
100
120
135
175
220
270

62
82
112
112
142
142
175
215
255

33
33
42
42
42
55
70
90
110

35 4 M12
35 5 M14
45 6 M16
45 8 M18
45 8 M20
55 8 M22
70 10 M24
90 12 M24
110 14 M27

4
6
6
8
10
10
10
10
10

30
40
45
50
55
60
65
65
70

14
16
18
18
18
24
30
38
46

28
28
36
36
36
46
58
72
88

Mo

G(N )

( kNcm )
12,5
33
54,5
71
108
200
405
830
1500

4448
7076
132144
175190
276300
408445
840950
16201750
29003150

9.3.2. Perifleks spojnica

Perifleks spojnica ima elastian savijen prsten od gume ili plastine mase (3) koji se spaja pomou
zavrtnjeva (2) i dela za spajanje (4) za obode spojnice (1) i (5) (sl. 9.9). Zahvaljujui elastinosti
prstena (3) omogueno je zakrtetanje oboda (1) u odnosu na obod (5). Koristi se za manje vrednosti
broja obrtaja. Stalnog je delovanja. Gumeni prsten se proraunava prema preporuci proizvoaa.

Sl. 9.9. Perifleks spojnica: 1. levi obod, 2. zavrtanj, 3. elastian prsten, 4. spojni deo, 5. desni obod
9.3.3. Eupeks spojnica
Kod eupeks spojnice obodi se spajaju pomou elastinih uloaka od gume u jednom obodu i
izdanaka u drugom obodu koji ulaze izmeu uloaka (sl. 9.10). Drugi obod je sastavljen iz dva dela:
nepokretnog i pokretnog sa izdancima. Zahvaljujui pokretljivosti dela sa izdancima gumeni
prstenovi se mogu lako zamenjivati. Ova spojnica je ukljuno-iskljuna. Ukljuuje se u mirovanju.
Podaci o Eupeks spojnici dati su u tabeli 9.6.

Sl. 9.10 Eupeks spojnica

Tab. 9.6. Podaci o Eupeks spojnici
Snaga po broju obrtaja u min.
P / n (kW/o/min)

d max (mm)
nmax (o/min)
D (mm)
L (mm)

0,110
40

0,019
50

0,038
60

0,076
70

0,13
90

0,19
100

0,27
110

0,42
120

0,65
130

4300

3800

3150

2750

2400

2200

2000

1800

1550

155
65

175
65

215
80

255
100

285
120

305
140

335
160

380
180

430
180

9.3.4. Elastina spojnica Bibi

Sastoji se iz dve glavine koje na sebi imaju po obodu zupce naroitog oblika (sl. 9.11). Glavine se
spajaju talasastom oprunom trakom (elina pantljika) od nekoliko delova koja ulazi u ljebove
izmeu zubaca. Pri optereenju opruga nalee na zupce i deformie se, a slobodna duina je sve
kraa. Vrlo je elastina, prima i jake udare i kompenzuje i aksijalna pomeranja (4-20 mm) i
zakretanje osa do 1o15. Koristi se za sve obrtne momente do M o 850.000 kNcm i za sve obrtaje
do>20000 min-1. Primenjuje se za sve prenike vratila i za teke uslove rada. Broj zubaca je 50-100.
Ima vrlo raznovrsu primenu. Preporuka za ostele mere je D = ( 2 3 )d , L = ( 1, ,7 2 ,4 )d ,
l = ( 1 2 )d .

Sl. 9.11: Elastina spojnica Bibi: 1. deformacija opruge pri normalnom optereenju, 2. pri jakom
optereenju i 3. pri iznenadnim udarima.
9.3.5. Zupasta elastina spojnica Take
Sastoji se iz dva oboda, a svaki obod od po dva dela (sl. 9.12). Delovi oboda imaju ozubljenja po
spoljanjem i unutranjem obodu. Obodi nisu ravni i spojeni su zavrtnjima. Ova spojnica
omoguava paralelna relativna pomeranja i zakretanja pod malim uglom do max 30. Unutranji
delovi oboda se pomeraju i zakreu zahvaljujui specijalnom radijalnom ozubljenju. Namenjena je
za prenike d=(40-560) mm. Stalnog je delovanja. Glavne mere date su u tabeli 9.7.

Sl. 9.12: Zupasta elastina spojnica Take

Tab. 9.7. Glavne mere zupaste elastine spojnice Take. Mere su u mm.
Modul
broj
d
D
L
A
B
D1
D2
L1
zubaca z m (mm)
40
50
60
75
90
105
120
140
160
180
220
250
280
320
360
400
450
500
560

170
185
220
250
290
320
350
380
430
490
545
590
680
730
780
900
1000
1100
1250

110
125
150
175
200
230
260
290
330
390
445
490
555
610
660
755
855
950
1050

55
70
90
110
130
140
170
190
210
260
300
340
380
420
480
530
630
710
800

115
145
170
215
235
255
285
325
335
365
405
485
525
565
645
705
805
905
975

49
75
95
125
145
160
185
210
220
245
280
350
375
405
480
535
625
710
730

34
34
40
40
50
50
50
50
50
50
60
60
70
70
70
90
90
110
110

55
70
85
105
115
125
140
160
165
180
200
240
260
280
320
350
400
450
485

30
38
40
48
56
48
56
62
46
56
48
54
48
54
58
56
64
72
80

2,5
2,5
3
3
3
4
4
4
6
6
8
8
10
10
10
12
12
12
12

l
12
15
20
25
25
30
35
35
35
40
45
50
60
65
70
75
90
90
100

Mo

nmax
(o/min)

185
245
335
430
430
510
605
605
570
665
725
825
980
1080
1175
1235
1530
1530
1725

( kNcm )
71
140
315
560
800
1180
1900
2350
3000
5000
7100
10000
15000
20000
25000
37500
56000
75000
100000

6300
5000
4000
3350
2800
2500
2120
1900
1700
1400
1250
1120
1000
900
800
710
630
560
500

9.4. ZGLAVKASTE SPOJNICE

Koriste se za prenos obrtnog momenta na vratila koja se seku (pod uglom zakretanja ). Ugao
zakretanja kree do 30o (sl. 9.13). Nedostatak ove spojnice je taj to pri kontinualnom obrtanju
pogonskog vratila, gonjeno se obre neravnomerno i to dva puta menja predznak to izaziva pojavu
ubrzanja, odnosno unutranjih dinamikih inecijalnih sila. Kada je vratilo sa dve zglavkaste
spojnice (b) a vratilo (1) je paralelno sa vratilom (2) tada se oba vratila pogonsko (1) i gonjeno (2)
obru kontinualno.

a)

b)

Sl. 9.13: Zglavkaste spojnice

9.4.1. Kardan-Hukova spojnica
Najrasprostranjenija zglavkasta spojnica je Kardan-Hukova (sl. 9.13). Neravnomernost obrtanja
gonjenog vratila je u funkciji ugla . to je vei ugao vea je neravnomernost obrtanja.
Podnoljivo je do 30o. Poboljanje ravnomernosti obrtanja postie se umetanjem meuvrtila. Tada
razlika uglova vratila treba da je do < 30. Dvostruka Kardan-Hukova spojnica prenosi kretanja
izmeu vratila do 60.
9.5. UKLJUNO-ISKLJUNE SPOJNICE
To su one spojnice koje nisu stalnog delovanja odnosno mogu se ukljuivati ili iskljuivati bez
montae, odnosno demontae. Mogu biti:
- spojnice koje se ukljuuju u stanju mirovanja i
- spojnice koje se ukljuuju u radu.
Spojnice koje se ukljuuju u stanju mirovanja koriste se tada kada ih nije potrebno esto
ukljuivati odnosno iskljuivati. U ovu grupu spada kandasta spojnica sa zupcima.
9.5.1. Pokretna kandasta spojnica
Po konstrukciji podsea na dilatacionu kandastu spojnicu, razlikuju se po tome to se jedan deo
spojnice (glavina-obod) pomera po vratilu uzdu dva klina bez nagiba (sl. 9.14). Za pomeranje
glavine koriste se posebni ureaji (viljuke). Najee ima tri kande, a moe i vie. Pri proraunu
potrebno je proveriti kande na savijanje i povrinski pritisak. Koristi se za prenike do
d 120 mm . Koristi se za lake i male maine koje rade sa vrlo malim brojem obrtaja. Preporuene
D = 2 ,3 d + 4 ( cm ) ,
mere
su:
D1 = 1,8 d + 2 ( cm ) ,
D2 = 1,5 d + 1,2 ( cm ) ,
l1 = 1,4 d + 5 ( cm ) ,
D3 = 1,9 d + 2 ,5 ( cm ) ,
b = 0 ,3 d + 1 ( cm ) ,
h = 0 ,3 d + 1 ( cm ) ,
l2 = d + 2 ( cm ) , l3 = 0 ,5 d + 0 ,5 ( cm ) , l4 = 0 ,3 d + 0 ,5 ( cm ) ...

Sl. 9.14: Kandasta

ukljuno-iskljuna
dilataciona spojnica
9

9.5.2. Frikcione ukljuno iskljune spojnice

Frikcione spojnice su razliito konstruktivno reene, koje se ukljuuju u toku rada pod
optereenjem (sl. 9.15). Imaju estu primenu. Ukljuivanje pomou frikcionih spojnica je meko i
postepeno bez udara. Pored toga amortizacije nagla preoptereenja i udare, tako tite ostale delove.
U tom sluaju dolazi do proklizavanja dodirnih tarnih frikcionih povrina. Pri tome dolazi do
habanja tarnih povrina i do zagrevanja. Stoga je bitno da imaju veliku povrinu zraenja (da je
slobodan prostor oko njih) ili da se predvidi posebno hlaenje ako se esto ukljuuju odnosno
iskljuuju. Materijal kojim se oblau dodirne povrine moe biti raznovrstan: elik, elini liv,
liveno gvoe, bronza, mesing, koa, azbest, keramika. Posebno se proraunavaju dodirne povrine.
Odreuje se potrebna sila pritiska na osnovu obimne sile i koeficijenta trenja. Proverava se
zagrevanje. U ovu grupu spadaju razliita reenja frikcionih spojnica (sl. 9.15), zatim
Domenblankova, elektromagnetna i dr.
Ukljuivanje frikcionih spojnica moe biti na razliite naine: nogom priljubljivanjem papue uz
cilindrinu povrinu (a), pritiskanjem cilindrinog (b) ili koninog oboda(c) uz isti takav, dok se ne
postigne dovoljno trenje da pogoni oba oboda. Za ee ukljuivanje i prenoenje veeg obrtnog
momenta koristi se cilindrina spojnica sa lamelama (d). Ukljuivanje frikcione spojnice moe se
postii i pripajanjem trake uz cilindrinu povrinu (e). Spoj izmeu pogonskog i gonjenog dela
spojnice moe se postii kuglicama (f). Kada je dovoljan broj obrtaja pogonskog dela spojnice,
kuglice usled centrifugalne sile se priljube uz obod i uspostavljaju vezu izmeu dva oboda i tako
prenose obrtni moment. Kada opadne broj obrtaja kuglice padaju prema centu riotacije i prekida se
prenos obrtnog momenta.

a)

b)
c)
d)
e)
Sl. 9.15: Frikcione ukljuno-iskljune spojnice

f)

9.5.3. Frikciona spojnica sa koninim dodirom

Konina frikciona spojnica sastoji se iz pogonskog oboda (2) koji se ne moe aksijalno pomerati po
pogonskom vratili (1). Gonjeni obod (3) je aksijalno pomerljiv po vratili (4) pri emu se ostvaruje
ili neostvruje dodir izmeu koninih dodirnih povrina irine b (sl. 9.16).

10

Sl. 9.16. Konina frikciona spojnica

Pomeranje gonjenog oboda ostvaruje se pomou viljuke koja se postavlja u odgovarajui ljeb.
Aksijalna sila potrebna za pomeranje gonjenog oboda je manja od sile koja je potrebna za
pomeranje cilindrine frikcione spojnice. Meutim, ova sila je jo uvek velika pa se zbog toga
koristi za prenike vratila do d 120 mm . Osnovne glavne mere ove spojnice su:
D1 = 1,8 d + 2 ( cm ) , D2 = ( 5 8 )d , = 0 ,1 d + 0 ,8 ( cm )d , L = 1,7 d , l1 = 0 ,5 d + 0 ,5 ( cm ) ,
l2 = 0 ,3 d + 0 ,6 ( cm ) . irina konine povrine b se odreuje iz potrebne obimne sile koju treba da
spojnica prenosi.
9.5.4. Domenleblankova spojnica
Sastoji se iz dve glavine (sl. 9.17). Jedna (2) se sastoji iz vie delova (kliza, opruga, saonice sa
papuom, teg za lake ukljuivanje). Glavine imaju odgovarajue ljebove. Pomeranje
(ukljuivanje) je runo pomou ruice.

Sl. 9.17. Domenblankova spojnica: 1 i 2. glavine, 3. kliza, 4. opruga, 5 i 6. osovinice, 7. saonice

sa papuom, 8. teg za lake ukljuivanje, 9. zaptivni lim
9.5.5. Frikciona lamelasta spojnica
Za vea optereenja koristi se ukljuno iskljuna frikciona spojnica sa vie lemale. Broj lamela
zavici od obrtnog momenta koji se prenosi. Ima vie razliitih konstruktivnih reenja ove spojnice.
Prikaz osnovnih delova prikazan je na sl. 9.18. Obod (2) je pokretljiv po vratilu mehanikim
11

delovanjem pomou ruice za pomeranje koja se postavi u ljeb irine s . Pomeranjem oboda (2)
uspostavlja se dodir lamela ovog oboda sa lamelama oboda (1) i prenos obrtnog momenta sa jednog
na drugo vratilo. Ovaj tip spojnice ima iroku primemenu npr. za spajanje kolenastog vratila motora
sa unutranjim sagorevanjem i transmisionog ureaja (menjaa) vozila (automobila, traktrora,
kombajna isl.). Karakteristike ove spojnice date su u tabeli 9.8. Sila F1 je sila potrebna da se
spojnica ukljui, a sila F1 da se iskljui. Spojnica treba da prenese na kratko maksimalni obrtni
moment M max koji treba da je vei za dva do tri puta od radnog M r , tj. M max = ( 2 3 )M r .

Sl. 9.18. ematski prikaz lamelaste frikcione ukljuno iskljune spojnice

Tab. 9.8. Karakteristike lamelaste frikcione ukljuno iskljune spojnice
Mere u mm

Sile (N)

Oznaka

d1

d2

d3

d4

L1

L2

L3

L4

4
6.3
10
16
25
40
63

30
70
82
55
60
35
29 47,5
35
80
92
60
60
40
34 47,5
40
90
110
70
70
40
34
56
45
90
120
85
75
50
44
58
50
100 130
85
78
50
42
61
65
120 160 105
97
60
52
79
70
140 180 130 111
70
60
91
M 1 - obrtni moment pri kojem spojnica poinje da proklizava,

F1

F2

Obrtni
moment
(Nm)

M1

M2

Broj
obrtaja
(o/min)

Teina
(kg)

nmax

10
10
10
15
15
15
18

100
50
55
40
3000
1,6
120
50
90
63
3000
1,8
150
60
140
100
3000
3,5
300 100 220
160
2500
5,0
400 120 350
250
2200
6,5
500 160 550
400
2000
15
700 200 900
630
1800
19
M 2 - obrtni moment pri kojem spojnica proklizava

9.5.6. Elektromagnetna frikciona spojnica

Ukljuuje se pritiskom na dugme, odnosno elektromagnetom. Sastoji se iz dve celine, jedna je na
jednom vratilu, a druga na drugom vratilu (sl. 9.19). Pomeranjem delova na vratilima dolazi do
dodira po frikcionim lamelama.
Sl. 9.19: Elektromagnetna
spojnica
1. glavina pogonskog dela
spojnice, 2. ploa koju privlai
elektromagnet, 3. nepoktreni
nosa elektromagneta, 4.
radijalni leaj, 5. lamele
pogonskog dela spojnice, 6.
pritiskiva lamela, 7. lamela
gonjenog dela spojnice, 8.
glavina gonjenog dela
spojnice, 9. opruga za vraanje
dela broj 2, 10. aksijalni leaj
za oslanjanje dela broj 2 o
nepokretni deo 3, 11. ploa u
dodiru sa lamelama 7
12

9.6. SPECIJALNE SPOJNICE

Koriste se za spajanje vratila pri specijalnim uslovima ili zahtevima. npr. samo pri odreenom broju
obrtaja ili samo u jednom smeru itd. To su: sinhronizacione, jednosmerne, centrifugalne i
sigurnosne. Meutim, sigurnosne spojnice se mogu svrstati u posebnu grupu.
9.6.1. Sinhronizaciona spojnica
Koristi se kada dva motora istovremeno pokreu jedno vratilo. Ova spojnica pri razliitom broju
obrtaja vratila prekida vezu, odnosno automatski uspostavlja vezu izmeu dva vratila kada su im
brojevi obrtaja isti (sl. 9.20). Nalazi se u automatskom menjau i omoguuje bez udarno menjanje
brzina zahvaljujui postepenom izjednaavanju brzina vratila koja se spajaju. Postepeno
izjednaavanje brzina ide preko konine frikcione povrine i tek kada se izjednae brzine potpuno
se ukljuuje.

Sl. 9.20: Sinhronizaciona spojnica

Isprekidanom linijom gore oznaen poloaj ukljuenog dela spojnice sa zupcima.
Isprekidanom linijom dole oznaen poloaj iskljuene spojnice frikcionog i zupastog dela
9.6.2. Centrifugalna spojnica
Centrifugalne spojnice spajaju dva vratila tek pri odreenoj brzini obrtanja. Spaja vratilo
elektromotora i vratilo radne maine. Motor se ukljui neoptereen i tek kada postigne odgovarajui
broj obrtaja spojnica spaja sa radnim vratilom zahvaljujui centrifugalnoj sili koja razmie i spaja
obode. Tegovi (1) sa papuama (3) su na jednom vratilu, a dobo (4) je na drugom. Dva tega (1)
usled centrifugalne sile razmicae se obrtanjem oko svojih osovinica (sl. 9.21). Pri izvesnoj brzini i
centrifugalnoj sili tegovi e pritisnuti dobo (4) i omoguiti prenoenje obrtnog momenta sa jednog
na drugo vratilo.

Sl. 9.21: Centrifugalna spojnica za

ukljuivanje pri odrenoj brzini
vratila
1. teg, 2. opruga, 3. papua, 4.
dobo

13

9.6.3. Hidrodinamika spojnica

Jedna takva spojnica je hidrodinamika spojnica koja prenosi kretanje samo pri odreenom broju
obrtaja vratila.
Levi obod spojnice ili kako se najee naziva kolo pumpe (2) je vrsto spojeno za pogonsko vratilo
(1) i zajedno se obru (sl.9.22). Desni obod spojnice ili kolo turbine (3) spojeno je klinom za drugo
vratilo (6). U unutranjosti oboda nalaze se obrtne lopatice pumpe i lopatice turbine. Zapremina
unutranjosti kola napunjena je sa oko 85 % ulja. Obrtanjem pogonskog vratila (1) obre se kolo
pumpe (2) i lopatice u njemu, pri emu se stvara kinetika energija ulja koja se prenosi u kolo
turbine (3). Usled pokretanja ulja dolazi do obrtanja desnog oboda i do obrtanja gonjenog vratila
(6). Ulje dobija dovoljnu kinetiku energiju za pokretanje kola turbine samo pod odreenim brojem
obrtaja.

Sl. 9.22. Hidrodinamika spojnica

1. pogonsko vratilo, 2. kolo pumpe, 3. kolo
turbine, 4. kuite, 5. leaj, 6. gonjeno vratilo

9.7. SIGURNOSNE SPOJNICE

To su one spojnice koje pored svoje osnovne funkcije imaju zadatak da zatite pogonsko vratilo od
preoptereenja. Usled preoptereenja gonjenog vratila sigurnosna spojnica automatski vri prekid
veze izmeu dva vratila. Tok energije i kretanja prekida se automatski bez intervencije oveka ili
nekog mehanizma van spojnice.
Osim toga odreeni tipovi sigurnosnih spojnica imaju ulogu da signaliziraju prekid toka kretanja sa
pogonskog na gonjeno vrailo. Pri prekidu toka kretanja dolazi do proklizavanja delova spojnica to
izaziva prodoran zvuk koji obavetava rukovaoca da je dolo do prekida kretanja. Ovo je veoma
bitno kod sadilica, vadilica i sl.
Spojnice treba da su to blie onim delovima kod kojih se oekuje preoptereenje. Sigurnosne
spojnice treba da se ugrauju u sledeim sluajevima:
Kod maina sa preoptereenjima (udarima) koji se ne mogu sa sigurnou
predvideti.(maine za krenje terena, maine za kamenito zemljite, vitla);
Kod maina koja obrauju nehomogen materijal (zemljite, biljna masa). To su
poljoprivredne maine, graevinske, meliorativne, rudarske i sl.
Kod maina koje ne mogu biti pod stalnom konrolom oveka (tehnoloke linije) i
Za osetljive i precizne mehanizme kod koijh bi preoptereenje izazvalo netaan rad.
Sigurnosne spojnice treba da imaju sledee konstruktivno- eksploatacione karakteristike:
Da brzo, tano i na vreme aktiviraju svoje sigurnosne sposobnosti pri uvek istoj zadatoj
graninoj vrednosti obrtnog momenta;
14

 Da je omogueno podeavanje graninog obrtnog momenta (momenta iskljuivanja) i

Da je sposobna da automatski obnovi prekinutu vezu kada prestane preoptereenje.
Osobine sigurnosnih spojnica definiu se analitikim pokazateljima rada kao to su: koeficijent
tanosti iskljuivanja, koeficijent osetljivosti aktiviranja, koeficijent preoptereenja, itd.
Sigurnosne spojnice se dele prema:
A.) Vrsti prekida veze na:
1. Spojnica sa trajnim prekidom veze. To su one spojnice koje svoju funkciju, posle prekida
veze, nastavljaju posredstvom oveka nakon zamene polomljenog sigurnosnog dela u spojnici
(ivija, vijak itd). Koriste se u onim sluajevima kada su preoptereenja retka i kada je spojnica na
pristupanom mestu.
2. Spojnica sa privremenim prekidom veze. To su one spojnice koje svoju funkciju, nakon
prekida toka kretanja i nakon prestanka preoptereenja, automatski bez posredsta oveka
uspostavljaju. Koriste se u onim sluajevima kada su preoptereenja esta i kada je spojnica na
nepristupanom mestu.
B.) Vrsti veze koja obezbeuje sigurnosnu funkciju:
1. kinematike,
2. dinamike i
3. kombinovane.
Kinematike sigurnosne spojnice su one spojnice kod kojih sigurnosnu funkciju obezbeuju neki
delovi strogo odreene i ograniene vrstoe, koji se pri preoptereenju lome i tako prekidaju
kinematsku vezu.
9.7.1. Spojnica sa ivijom
Ova spojnica se sastoji iz jednog naglavka koji je sa pogonskim vratilom spojen klinom (sl. 9.23).
Drugo gonjeno vratilo je u spoju sa naglavkom pomou ivije 1. Usled preoptereenja lomi se ivija
i tako prekida kontakt izmeu naglavka i gonjenog vratila. To je spojnica sa trajnim prekidom veze.
Veza se uspostavlja zamenom ivije. Jednostavne konstrukcije. Koristi se tamo gde se retko javljaju
preptereenja ili na pristupanom mestu. ivije se proraunavaju prema graninom momentu
iskljuivanja.

Sl. 9.23: Spojnica sa radijalno postavljenom ivijom

1. ivija, 2. kaljena aura, 3. telo spojnice, 4. vratilo, 5. zavrtanj za osiguranje ivije od ispadanja,
6. ploica za osiguranje ivije od ispadanja
Sigurnosna spojnica moe imati i aksijalno postavljenu iviju (sl.9.24). Obodi spojnice spojeni su
sigurnosnom ivijom koja se nalazi u kaljenim aurama, a od ispadanja obezbeena je zavrtnjem.
Kod ovog reenja jednostavnija je zamena polomljene ivije.

15

Sl. 9.24: Sigurnosna spojnica sa aksijalno postavljenom ivijom

1. ivija, 2. aura, 3. pogonski obod, 4. pogonsko vratilo, 5. gonjeni obod, 6. zavrtanj, 7. gonjeno
vratilo
Dinamike sigurnosne spojnice su one spojnice koje pod dejstvom sile pritiska na oprugu vre
proklizavanje dodirnih povrina spojnice. Kod ovih spojnica tok energije se ne prekida sasvim, ve
se transformie u toplotu. To su spojnice sa privremenim prekidom veze, koja se nakon prestanka
preoptereenja automatski uspostavlja. Najpoznatije spojnice ove grupe su: frikciona cilindrina i
frikciona konina sigurnosna spojnica.
9.7.2. Frikciona cilindrina sigurnosna spojnica
Ova spojnica ima iroku primenu na poljoprivrednim mainama. Moment iskljuivanja-ukljuivanja
se moe podesiti sabijanjem (pritezanjem) opruge. Sa vratilom (1) pomou klina, spojen je obod
spojnice (2) na kome se nalazi obloga od frikcionog materijala (3) koja je uvrena zavrtnjima
(prikazano na detalju A) (sl. 9.25). Drugi obod spojnice (4) aksijalno je pomerljiv du vratila (5).
Njega potiskuje cilindrina opruga (7) tako da su radne povrine stalno spojene. Silapritiska opruge
regulie se navrtkom (8), ije je samoodvrtanje spreeno navrtkom (9). Ispust (10) na vratilu (5)
slui za centriranje vratila desnog oboda. Da ne bi dolo do habanja u vratilu 1 upresovana je klizna
aura (11).

Sl. 9.25: Frikciona cilindrina sigurnosna spojnica

1. pogonsko vratilo, 2. levi obod, 3. frikcioni materijal, 4. desni obod, 5. gonjeno vratilo, 6. klin, 7.
opruga, 8. navrtka za regulisanje sabijenosti opruge, 9. sigurnosna navrtka, 10. ispust gonjenog
vratila, 11. aura
16

Kada nastupi preoptereenjetj. obrtni moment pree granini moment trenja, frikcione povrine e
zapoeti relativno kretanje (proklizavanje) to obezbeuje privremeno zaustavljanje pogonskog i
pad obrtnog momenta u transmisiji (sl.9.26).
Kada je potrebno ovom spojnicom preneti vea optereenja, koja se pritezanjem opruge ne mogu
ostvariti, koriste se spojnice sa vie pari radnih povrina (spojnice sa lamelama).

Sl. 9.26: Frikciona cilindrina sigurnosna spojnica sa lamelama

1. pogonski obod, 2. gonjeni obod, 3. zavrtanj, 4. opruge, 5. lamele, 6. navrtka
9.7.3. Frikciona sigurnosna spojnica sa papuama
Frikciona sigurnosna spojnica sa papuama ima cilindrinu dodirnu povrinu (sl. 9.27). Deo
spojnice, traverza (2) je klinom spojena sa pogonskim vratilom (1). Traverza je spojena sa dve
papue (3) i frikcionom oblogom (4). Papue preko opruge (5) su u dodiru sa doboem (6), Dobo
(6) je vrsto spojen sa gonjenim vratilom. Veliina sile pritiska izmeu obloge i doboa regulie se
oprugom (5), tj. regulie se vrednost graninog momenta ukljuivanja i iskljuivanja. Kada se na
gonjenom vratilu javi obrtni moment vei od graninog momenta iskljuivanja, dolazi do
proklizavanja ili potpunog odvajanja papue od doboa, ime se prekida tok kretanja sa jednog na
drugo vratilo. Kada prestane preoptereenje, opruga vraa papue u kontakt sa doboem i kretanje
se uspostavlja.

Sl. 9.27: Frikciona sigurnosna spojnica sa papuama

1. pogonsko vratilo, 2. traverza, 3. papua, 4. frikciona obloga, 5. opruga, 6. dobo, 7. zavrtanj
17

Sigurnosne spojnice pored svoje osnovne funkcije da prenose obrtanje sa jednog vratila na drugo,
imaju zadatak da zatite pogonsko vratilo od preoptereenja, tako to pri preoptereenju prekidaju
tok obrtanja. Usled preoptereenja gonjenog vratila, sigurnosna spojnica automatski, bez posredstva
oveka vri prekid veze izmeu dva vratila. Pored toga odreeni tipovi sigurnosni spojnica imaju
zadatak da signaliziraju prekid toka kretanja sa prodornim zvukom koji obavetava rukovaoca da je
dolo do prekida kretanja. Ovo je bitno kod poljoprivrednih maina (sejalice, sadilice, vadilice itd).
Sigurnosne spojnice se ugrauju u one maine koje su izloene estim preoptereenjima kao to su
poljoprivredne maine. Sigurnosne spojnice mogu biti sa trajnim prekidom veze i sa privremenim
prekidom veze.
9.7.4. Sigurnosna frikciona spojnica sa koninim dodirom
Sigurnosna frikciona spojnica sa koninim dodirom (sl. 9.28) ima primenu na poljoprivrednim
mainama. Ova spojnica se sastoji iz oboda (2) koji je sa vratilom (1) spojen klinom (3). Drugi obod
spojnice (5) je spojen sa vratilom (10) pomou klina. Povrine oboda koje se dodiruju su konine i
obloene frikcionim materijalom koji ima veliko trenje. Obod (5) je pritisnut oprugom (7) koja se
nalazi u voici (8). Kada doe do preoptereenja javlja se poveana sila izmeu dodirnih povrina
oboda. Sila potiskuje oprugu (7) i obodi se razmiu tako da nisu vie u kontaktu i prenos kretanja sa
jednog na drugo vratilo prestaje. Kada prestane preoptereenje spojnice, smanji se sila usled ega se
opruga vraa u prvobitni poloaj. Opruga potiskuje obod (5) koji se spaja sa obodom (2) i tako se
automatski uspostavlja zajedniko obrtanje oba vratila. Sabijenost opruge se moe podeavati
pomou navrtke sa osiguraem (9), ime se podeava obrtni moment na kojem e doi do
iskljuivanja spojnice.

Sl. 9.28. Sigurnosna frikciona konina spojnica

Kombinovane sigurnosne spojnice su one koje silom pritiska na oprugu deluju na posebno
oblikovane delove spojnice (kande, zupce, grebene,...) koji usled preoptereenja proklizavaju. To
proklizavanje je propraeno prodornim zvunim signalom. Imaju primenu na poljoprivrednim
mainama. U ovu grupu spadaju: sa radijalnim dodirom, zupasta, kandasta, sa kuglicama itd.
Sigurnosna spojnica sa grebenima

18

9.7.5. Sigurnosna spojnica sa grebenima

Sigurnosna spojnica sa grebenima sastoji se iz oboda (2) koji se pomou ljebova spaja za vratilo
(sl. 9.29). U obodu (2) nalaze se rupe u kojima su opruge (4) i grebeni (5). U obodu (1) su
profilisani ljebovi u koje delimino ulaze grebeni, spajaju obode i tako prenose kretanje sa jednog
na drugo vratilo.
Kada doe do preoptereenja sila koja pritiska grenbene savlada silu opruga, grebeni ulaze u rupe i
prekida se kontakt izmeu oboda, pa se prekida se kretanje sa jednog na drugo vratilo. Dok
preoptereenje prestane, opruge potisnu grebene i ponove se uspostavlja kontakt izmeu oboda.
Kada se prekine kretanje izmeu oboda, uje se grebanje koje signalizira rukovaocu da opruga ne
prenosi kretanje.

Sl. 9.29. Sigurnosna spojnica sa grebenima

9.7.6. Sigurnosna spojnica sa radijalnim dodirom
Razdvojiva veza aure (1) i glavine (2) se ostvaruje radijalnim grebenima (3). Obrtni moment se
prenosi trenjem izmeu grebena i oljebljene aure (sl.9.30). Usled preoptereenja, sila pritiska
potiskuje greben u voici glavine sve dok potpuno ne ue unutar nje, kada se prekida tok kretanja.
Opruge (4) potiskuju grebene ka ljebu doboa, to je propraeno kuckanjem koje se uje i to je
znak da je veza prekinuta.

Sl. 9.30: Sigurnosna spojnica sa radijalnim dodirom

1. oljebljena aura, 2. glavina, 3. greben, 4. opruga

19

9.7.7. Sigurnosna jednosmerna spojnica sa radijalnim grebenom

Ova spojnica je slinog konstruktivnog reenja kao prethodna sigurnosna spojnica sa radijalnim
grebenom (sl. 9.31). Ova spojnica prenosi obrni mioment samo u jednom smeru obrtanja vratila te
se naziva i jednosmerna sigurnosna spojnica. Pri obrtanju glavine 2 koja je na pogonskom vratilu u
smeru kazaljke na satu doie do prenoenja obrtnog momenta sa jednog na drugo vratilo. Pri
obrtanju u suprotnom smeru vratila nee biti spojena. Oljebljena aura (1) koja je na gonjenom
vratilu je tako profilisana da e grebeni (3) potpuno ulaziti u otvore glavine (2). Pogonsko vratilo
je za glavinu (2) spojeno ljebovima.

Sl. 9.31: Sigurnosna jednosmerna spojnica sa radijalnim grebenom

1. oljebljena aura, 2. glavina, 3. greben, 4. opruga
9.7.8. Sigurnosna zupasta spojnica
Ova spojnica ima primenu na poljoprivrednim mainama: kombajnima, sadilicama, sejalicama i
slino. Koristi se za male brzine i male obrtne momente. Diskovi (2) i (3) su na bonoj strani
oljebljeni, radijalno rasporeenim zupcima trouglastog profila (sl. 9.32). Naspram zubaca na
drugoj bonoj strani nalaze se etiri pravougaonog ispusta, koji ulaze u udubljenje lananika (4) sa
obodom (5). diskovi (1) i (2) su pritisnuti jedan ka drugom pomou zavojne opruge (7). Obrtni
moment se prenosi od lananika (4) preko ozubljenih diskova (2) i (3), aure (5) i klina (6) na
vratilo (1). Pri pojavi preoptereenja sila opruge postaje nedovoljna da uravnotei aksijalnu silu na
zupcima diskova. Pod dejstvom tih sila zupci spojnice se razmiu i dolazi do potpunog prekida
veze. Pri tome zupci diskova udaraju jedni od druge, to se prodorno uje.

Sl. 9.32: Sigurnosna zupasta spojnica

1. pogonsko vratilo, 2. levi disk, 3. desni disk, 4. lananik, 5. aura, 6. klin, 7. opruga, 8. navrtka
20

9.7.9. Sigurnosna kandasta spojnica

Ova spojnica se sastoji iz oboda spojnice (2) i (5) na ijim bokovima su kande koje ulaze jedne u
druge (sl. 9.33). Obod (2) je klinom (3) spojen sa vratilom (1), a zavrtanj (9) spreava njegovo
aksijalno pomeranje duvratila. Deo (5) je klinom vezan za vratilo (7) i pritisnut cilindrinom
oprugom (6). Opruga je postavljena u auri (8) koja je zavrtnjem (4) spojena sa obodom (2). Kada
obrtni moment pree vrednost graninog, aksijalna sila na kandama savlada silu u opruzi, sabija je
i kande izlaze iz sprege. Time se ostvaruje privremeni prekid kinamatike veze. Kandasta
sigurnosna spojnica je slina zupastoj, a razlikuje se po obliku i broju kontaktnih povrina. koristi
se za sopajanje sporohodi vratila i za manje momente.

Sl. 9.33: Sigurnosna kandasta spojnica

1. pogonsko vratilo, 2. deo levog oboda, 3. klin, 4. zavrtanj, 5. deo desnog oboda, 6, opruga, 7.
gonjeno vratilo, 8. aura, 9. zavrtanj za privrivanje
9.7.10. Sigurnosna spojnica sa aksijalno pomerljivim kulicama
Ova spojnica je jednostavne konstrukcija i ima vie razliitih konstruktivnih reenja. Po obodu
zupanika (1) nalaze se u odgovarajuem udubljenju kuglice (sl. 9.34). Gonjeni obod (2) je ozubljen
i spregnut sa nosaem kuglice (3). Nosa kuglice se obre zajedno sa gonjenim vratilom i aksijalno
se pomera po njemu. Opruga (4) potiskuje nosa kuglica prema pogonskom zupanik (2). Kada je
optereenje ispod graninog, kuglice se dodiruju kao na detalju A. U sluaju preoptereenja, opruga
se sabija, kuglice razmiu i prekida se kretanje sa pogonskog na gonjeno vratilo. To je propraeno
zveckanjem kuglica, to obavetava rukovaoca o prekidu toka kretanja.

Sl. 9.34: Sigurnosna spojnica sa aksijalno pomerljivim kulicama

1. pogonsku zupanik, 2. obod spojnice, 3. nosa kuglica, 4. opruga
9.7.11. Sigurnosna spojnica sa radijalno pomerljivim kulicama
U delu spojnice koji izraen zajedno sa vratilom (1) nalazi se opruga (4), a na njenim krajevima
postavljene su dve kuglice (3) (sl.9.35). Obod spojnice (5) vezan je za vratilo (2) pomou klina. U
obod (5) uvrnute su navrtke (6) sa urezanim gnezdom u koje jednim svojim delom ulaze kuglice
21

prtisnute oprugom. Kada se kod ove spojnice javi preoptereenje, usled sile na kontaktu kuglice (3)
i navrtke (6) dolazi do sabijanja opruge, pa gonjeni i pogonski deo spojnice poinju da se kreu i
ratdvajaju vratila. Navrtka (6) se koristi za regulisanje prednaprezanja opruge, tj. za podeavanja
potrebnog graninog obrtnog momenta.

Sl. 9.35: Sigurnosna spojnica sa aksijalno pomerljivim kulicama

1. prvo vratilo, 2. drugo vratilo, 3. kuglice, 4, opruge, 5. obod, 6. navrtka
9.8. POKAZATELJI RADA SIGURNOSNIH SPOJNICA
Osobine sigurnosnih spojnica definiu se analitikim pokazateljima rada kao to su: koeficijent
tanosti iskljuivanja, koeficijent osetljicosti aktiviranja i koeficijent preoptereenja.
Koeficijent tanosti iskljuivanja Kt se definie kao
M
Kt = max 1
M min
gde je: M max , M min - najvei i najmanji obrtni moment pri kojem se spojnica iskljuuje.
Kvalitet sigurnosne spojnice je bolji, to je koeficijent tanosti iskljuivanja blii jedinici. Kod
spojnica sa kinematikom vezom ovaj koeficijent Kt > 1 zbog neizbenog odstupanja mera, oblika
i mehanikih osobina sigurnosnih elemenata, ijim se razaranjem sigurnosna uloga spojnica
aktivira. Kod frikcionih spojnica je Kt < 1,5 za podmazivane, odnosno Kt < 2 ,5 za suvo tarne
povrine. Za spojnice sa kombinovanom vezom Kt = 1,2 1,3 .
Koeficijent osetljivosti aktiviranja K a
Koeficijent osetljivosti aktiviranja K a definie se kao odnos obrtnog momenta pri kojem poinje
iskljuivanje spojnice i momenta pri kojem je spojnica iskkljuena
M
Ka = a 1
M gr
22

gde je: M a - vrednost obrtnog momenta pri kojem poinje aktiviranje sigurnosne funkcije, M gr granini obrtni moment pri kojem se prekida prenos obrtnog momenta ili poinje proklizavanje. to
je vea vrednost koeficijenta K a opada osetljivost spojnice. Frikcione spojnice imaju malu
osetljivost, kod njih je K a = 1 . Sigurnosna spojnica sa ivijom ima K a = 0 ,7 0 ,8 .
Koeficijent preoptereenja K p

Kp =

M gr max
Mn

gde je: M gr max - najvea granina vrednost obrtnog momenta pri kojem spojnica mora prekinuti
prenos obrtnog momenta, M n - nominalni obrtni moment koji spojnica mora trajno da prenosi
9.9. IZBOR I PRORAUN SPOJNICA
Koji tip spojnice e se odabrati zavisi od toga u kojim uslovima e da funkcionie, od optereenja i
ugaone brzine vratila.
Dimenzije spojnice zavise od prenika vratila, snage koju prenosi i ugaone brzine vratila. Osnovni
parametar, prenik vratila d se doibija na osnovu naprezanja vratila na tom mestu. Ostali parametri
se dobijaju zavisno od prenika vratila d i obrtnog momenta koji prenosi. Najee se daju
tabelarno to je za pojedine spojnice i dato.
Nakon izbora spojnice i odreivanja i usvajanja osnovnih mera proveravaju se vitalni sdelovi
spojnice, kao to su klinovi za osiguranje, zavrtnji ili elastine trake koje spajaju obode spojnica itd.
9.10. OZNAAVANJE SPOJNICA
Standardna oznaka spojnica je:
d M o SRPS ,
gde je: d ( mm ) - prenik vratila, M o ( Nm) - obrtni moment koji spojnica prenosi.
9.11. KORIENJE I ODRAVANJE SPOJNICA
Pravilno korienje spojnica podrazumeva da se:
koriste za obrtne momente za koje su proraunate, bez preoptereenja,
odravaju u istom stanju i
da su zatiene od korozije.
Nakon izvesnog vremena i pored pravilnog korienja i odravanja dolazi do oteenja delova
spojnica. Najee oteenje je habanje i lom delova kao to su zupci Hirtove i sigurnosne zupaste
spojnice, kao i drugih delova ostalih spojnica. Kod frikcionih spojnica dolazi do pregrevanja i
habanja tarnih povrina koje treba zameniti. Ako spojnica ima opruge kojima se regulie obrtni
moment iskljuivanja (sigurnosne spojnice) a doe do pregrevanja, opruge gube svoje elastine
sposobnosti. Takva opruga nema vie potrebnu krutost i treba je zameniti. Pregrejana opruga se
poznaje po tome to menja boju i postaje plavkasta.
9.12. PRIMERI IZBORA I PRORAUNA SPOJNICA
Zadatak 1. Izabrati tip spojnice, odreditri osnovne mere i proveriti vitalne delove. Dati podaci su:
prenik vratila d = 38 mm , obrtni moment M o = 250 Nm i ugaona brzina = 100 s 1 . Spojnica se
23

nalazi na vratilu prikazanom na skici (sl. 9.36). Optereenje je promenljivo. Radi u tekim uslovima
rada.

Sl. 9.36. Postavka zadatka 9.1.

1. Izbor tipa spojnice
Spojnica spaja vratilu ukupne duine od 700 mm, na kojem se nalaze zupanici koji rade u
nepovoljnim uslovima sa promenljivim preoptereenjima. Iz tog razloga se bira elastina spojnica
sa obodima.

2. Izbor osnovnih mera spojnice

Preporuke za mere elastine spojnice sa obodima nalaze se u tabeli 9.5, na osnovu prenika
d = 38 mm i obrtnog momenta M o = 250 Nm = 25 kNcm .
Za prenik vratila d = 38 mm obrtni moment nije dovoljan (12,5 kNcm), te se usvajaju sledee
mere:
d = 42 mm , D = 140 mm , Do = 100 mm , D1 = 70 mm , L = 82 mm , l1 = 33 mm , l2 = 35 mm ,
f = 5 mm , zavrtanj M 14 , broj zavrtnjeva z = 6 , d1 = 40 mm , d S = 16 mm , de = 28 mm , obrtni
moment koji spojnica moe da prenosi M o = 33 kNcm i teina spojnice G = 70 N
Tab. 9.5 Glavne mere elastine spojnice sa obodima. Date mere su u mm.
broj
d
D Do D1 L l1 l2
f
d ' zavrt. z d1 d s de
3245
4245

120 82
140 100

52
70

62
82

33
33

35
35

4
5

M12
M14

4
6

30
40

14
16

28
28

Mo

G(N )

( kNcm )
12,5
33

4448
7076

3. Provera zavrtnjeva
Vitalni delovi na ovoj spojnici su zavrtnjevi. Zavrtnjevi su izloeni naponu na smicanje usled
prenoenja obimne sile Fo . Kako su dimenzije zavrtnja poznate, izabrae se materijal i proveriti
napon na smicanje i povrinski pritisak.
Napon na smicanje podeenih zavrtnjeva je
24

Fo1
F
1666 ,66 4
= 2o1 =
= 10 ,83 N / mm2
2
A
14
d'
4
Mo
2 250
Obimna sila koji nosi jedan zavrtanj je Fo1 =
=
= 1666 ,66 N . Rauna se samo na
Do z
6
0 ,1

2 2
2
z
polovinu zavrtnjeva da e nosti optereenje jer nee svi zavrtnjevi dobro nalegati i nositi
2
optereenje.

s =

s = ds =

T
S

, odakle je T = S s = 3 10 ,83 = 32 ,49 N / mm 2

Usvaja se stepen sigurnosti S = 3 . Materijal koji ima granicu teenja T = 32 ,49 N / mm 2 je elik
za zavrtnje 4.6. Granica teenja za elik 4.6 je T = 240 N / mm 2 . Tangencijalni napon je
T = ( 0 ,6 0 ,8 ) T = 0 ,7 240 = 168 N / mm2 . Ova vrednost granice teenja pri tangencijalnom
naprezanju je daleko vea od potrebne te se usvaja elik 4.6.
4. Provera povrinskog pritiska (izmeu zavrtnjeva i elastinih prstenova
Obimna sila po jednom zavrtnju
2M o
2 250
Fo1 =
=
= 833,33 N
Do Z 0 ,1 6
Povrinski pritisak
F
833,33
p = o1 =
= 1,736 N / mm2 pd
l2 d s 30 16
Dozvoljeni povrinski pritisak izmeu zavrtnja i elastinih prstenova jer pd = ( 2 4 ) N / mm2 .
Dobijena vrednost povrinskog pritiska je manja od dozvoljenog, te se usvaja spojnica prenika
d = 42 mm i obrtnog momenta M o = 33 kNcm .
5. Oznaka usvojene spojnice
42 330 SRPS ,
gde je: d = 42 mm , M o = 33 0 Nm , SRPS - srpski nacionalni standard.
Zadatak 2. Za pogon radne maine koristi se asinhroni elektro motor preko mehaniki ukljuivane
frikcione lamelaste spojnice. Odrediti dimenzije spojnice ako je snaga elektromotora Pm = 11 kW i
broj obrtaja elektromotora nm = 1460 o / min .Ugaona brzina prikljunog vratila elektromotora je
n 1460 3,14
=
=
152 ,81 s -1 . Trajni obrtni moment koji spojnica prenosi je
30
30
11000
Mr =
= 71,93 Nm . Maksimalni obrtni moment koji spojnica treba da prenosi je
152,91
M max = 2 ,5 M r = 2 ,5 71,93 = 179 ,82 Nm . Prema zadatim i izraunatim parametrima bira se
frikciona lamelasta ukljuno iskljuna spojnica (sl. 9.18) oznake 10 (tab. 9.8). Izabrana spojnica ima
moment pri kojem e poeti da proklizava manji od maksimalno mogueg momenta koji spojnica
moe da prenese ( M 1 < M max ) to je dobro, jer e ujedno biti i sigurnosna i zatitie spojnicu od
preoptereenja. Dimenzije spojnice date u tabeli 9.8.
25

Mere u mm

Sile (N)

Oznaka

d1

d2

d3

d4

L1

L2

L3

L4

10

F1

F2

Obrtni
moment
(Nm)

M1

M2

Broj
obrtaja
(o/min)

Teina
(kg)

nmax

40
90
110
70
70
40
34
56
10 150
60 140
100
3000
3,5
M 1 - obrtni moment pri kojem spojnica poinje da proklizava, M 2 - obrtni moment pri kojem spojnica proklizava

26