RADARSKI SISTEM

Radar je akronim engleskog naziva Radio Detection and Ranging, koji se prevodi kao ureaj za
otkrivanje objekata i odreivanje njihove udaljenosti. To je sistem koji se koristi za otkrivanje,
odreivanje udaljenosti, i snimanje objekata kao to su avioni i kia. Jaki radiosignali bivaju
odaslani i prijemnik u radaru slua da li postoji eho od nekog objekta. Analizirajui odbijeni
signal, objekat moe biti lociran, a ponekad i identifikovan. Mada je koliina vraenog signala
vrlo slaba, radio signali se mogu lako pojaati. Radarski radio talasi se mogu lako proizvesti sa
bilo kojom eljenom snagom, detektovati kao veoma mala koliina energije i zatim pojaati
mnogo puta. Zbog ovih karakteristika radar je pogodan za detekciju objekata na veoma velikim
udaljenostima, gde bi ostale refleksije od svetlosti ili zvuka bile veoma slabe za detekciju.
Uporaba radara danas je mnogostruka i neizbjena u vazduhoplovstvu,pomorstvu, meteorologiji.
Radarski uredaj sastavljen je od tri dijela:
- odailjac (predajnik)
- prijemnik
- antena.
Opis delova radara i principi rada po blok emi
Predajnik
Master oscillator ima funkciju ukljucivanja ureaja. To je zapravo bistabilni multivibrator koji
generie iglicaste impulse vrlo stabilne frekvencije. U jednoj sekundi master oscillator generie
500 do 3500 impulsa. Impulsi iz master oscilatora ravaju se na dva dela: jedan deo vodi prema
predajniku a drugi prema prijemniku.
Modulator ima funkciju odgovarajuceg moduliranja iglicastog signala u pravougli ije trajanje
odreduje vreme rada predajnika. Kod desetcentimetarskih radarskih talasa (S opseg - frekvencije
od 2 GHz do 4 GHz) vreme trajanja impulsa neto je due, a kod trocimentarskih radarskih
talasa(X opseg - frekvencije izmedu 8 GHz i 12,5 GHz) neto krae.
Magnetron je uplji resonator (ili vie njih)1 na kojeg je narinut vrlo visoki napon (do 10 kV)
cime se proizvodi potrebna snaga signala (20 do 100 kW). Magnetron generira impuls vrlo
visoke frekvencije (do 12,5 GHz) i velike snage (do 100 kW), a impuls se generira samo onoliko
vremena koliko traje pravokutni modulirani signal iz modulatora (pravokutni impuls ukljucuje
magnetron koji radi onoliko vremena koliko impuls traje). Ako modulirani signal traje jednu
mikrosekundu uplji rezonator (frekvencije 10 MHz) zatitra 10000 puta, a impuls je u tom
slucaju dugacak 300 metara. Ako modulirani signal traje 0,1 mikrosekundu magnetron iste
frekvencije tom vremenu zatitra 1000 puta, a generirani impuls u prostoru je dugacak 30 metara.
Duljina impulsa u prostoru definira kvalitet razdvajanja objekta po udaljenosti I minimalni domet
radara. Iz magnetrona impuls ulazi u valovod.

Talasovod je uplja cijev pravokutnog oblika koja se moe shvatiti i kao velik broj upljih
rezonatora spojenih u seriju. Prolaskom kroz valovod elektromagnetski val se ne rasipa i ne slabi
jer su dimenzije upljih rezonatora (valovoda) sinhronizirane s valnom duinom impulsa (dua
stranica valovoda iznosi 0,7 , a kraca 0,5 ), a stranice valovoda vrlo su glatke. Na taj nacin
impuls u antenu dolazi bez gubitka energije. U valovodu impuls nailazi na dva elektronska
sklopa: TB celiju TR celiju TB cell TR cell.
TB celija (Transmiter Blocking Switch) proputa impuls iz magnetrona u antenu a blokira
odbijeni impuls.
TR celija (Transmit Receive Switch) blokira prolaz impulsa iz magnetrona prema prijemniku, a
proputa odbijeni impuls u prijemnik.
TR i TB celije zapravo su diode koje naizmjenicno proputaju impuls iz magnetrona prema
anteni odnosno vracenu jeku iz antene prema prijemniku (mjeacu). Iz valovoda impuls dolazi na
antenu odakle se emitira u prostor.
Antena Svaki radar ima barem jednu antenu koja je sposobna odailjati i primati
elektromagnetne talase. Usmerenost antene pokazuje njen dijagram zraenja. Zraenje je najjae
u pravcu ose reflektora, a celokupni intenzitet zraenja je suma pojedinih zraenja iz svih
pravaca koji zatvaraju ugao irine snopa. Snop zraenih elektromagnetskih talasa ima oblik
konusa ili lepeze, iji se vrh nalazi u anteni. Kako bi se objekat detektovao radarom, treba se
"nai" u snopu elektromagnetskih talasa. Zbog najjaeg zraenja u pravcu ose snopa antene,
objekat e biti najjae ozraen kada se nalazi na toj osi te e i reflektovani talas od njega u tom
sluaju biti najjaeg intenziteta. To je osnovna funkcija za merenje uglova pod kojima se objekat
vidi u prostoru.Merenje udaljenosti do objekta moe se obaviti impulsnim i modulacijskim
radarom.
Antenski sistem se sastoji od visokousmjerene antene iji je reflektor parabolinog ili drugog
oblika, a izvor zraenja (radijator ili emiter) je predstavljen jednostavnom antenom. Antena i
njen snop talasa se okreu u jednoj ravni ili periodino u podruju prostora, preko mehanizma za
pokretanje antene. Na nekim vrstama radara, npr na nianski radaru, snop se moe zaustaviti na
otkrivenom objektu po elji operatora ili automatski. Oblik antenskog snopa zavisi o namjeni
radara, a tip antenskog sistema uglavnom o obliku snopa. Osim parabolinog reflektora (krunog
ili pravougaonog oblika), koriste se i ravni, sloeni i linearni reflektori (za talase sa malom
talasnom duinom izrauju se antene od dielektrinih i metalnih soivo). Pokretanje snopa u
prostoru ne mora se izvoditi pokretanjem celog antenskog sistema jer je na veini antenskih
sistema omogueno elektronsko pretraivanje, koje se izvodi programiranim menjanjem faze
napajanja pojedinih radijatora u antenskom sistemu. Radarske antene zrae primarni (glavni), tj
eljeni snop elektromagnetnih talasa, ali i neizbene bone snopove u raznim smjerovima pa ak
i unazad. Ta zraenja su vrlo tetna u otkrivanju ciljeva i merenju njihovog poloaja pa se moraju
svesti na najmanju meru prilikom konstrukcije antenskog sistema.

Prijemnik. Radarski prijemnik prima, pojaava i izdvaja signale koji dolaze reflektirani
talasima, kako bi se mogli prikazati na monitoru. Prikljuuje se na radarsku antenu preko
predajno-prijemne skretnice ili neposredno ako postoji posebna prijemna antena. Od kvaliteta
prijemnika zavise glavne performanse radara, zbog ega se prijemnik konstruie za optimalni rad
i odrava u najboljem tehnikom stanju. Glavni parametri prijemnika su: faktor uma, osetljivost
(ili prag osetljivosti), selektivnost (ili propusni pojas) i ukupno pojaanje. Radarski prijemnici su
najee superheterodinskog tipa, s meaem, oscilatorom, meufrekvencijskim pojaalom,
detektorom i videopojaalom kao glavnim stupnjevima.
Pored superheterodinskih, rabe se prijemnici sa direktnim pojaanjem, koji se sastoje od
detektora-demodulatori i videopojaala. Upotrebljivi su za jednostavnije radare manjeg
dometa. Superregenerativni prijemnici rade na principu periodinog osciliranja ulaznog stepena
na radnoj frekvenciji, ime se postie visoka osetljivost s malo stepeni pojaala, a koriste se u
prenosnim radarima.
PRIMENE RADARA
Informacije koje Radar obuhvata leaja i opseg (i samim tim pozicija) predmeta iz Radar
skenera. Stoga se koristi u mnogim razliitim oblastima gde je potreba za takvim pozicioniranje
je od kljunog znaaja. Prva upotreba radar je bio u vojne svrhe: da biste pronali vazduh, zemlju
i more mete. To evoluirala u civilnom polja u aplikacijama za avione, brodove, i puteva.

U avijacije , avioni su opremljeni Radar ureaje koji upozoravaju na prepreke na svom putu ili se
pribliava i daju tane visine itanja. Oni mogu da zemljite u magli na aerodromima opremljen
radarom pomo terenu pod kontrolom pristupa (OKS) sistemi, u kojima je let aviona
posmatranom na radarskim ekranima, dok operateri sletanja pravcima radio pilot.

Morski radari se koriste za merenje leaja i udaljenosti brodova za spreavanje sudara sa drugim
brodovima, za navigaciju i da popravi svoju poziciju na moru kada je u dometu obale ili druge
fiksne reference, kao to su ostrva, bove, i lightships. U luci ili u luci, brod saobraaju
servis radarski sistemi se koriste za praenje i regulisanje kretanja broda u vodama
zauzet. Policijske snage koriste oruje Radar za praenje brzine vozila na putevima.

Meteorolozi koristiti Radar za praenje padavina . postala je primarni alat za

kratkorone vremenske
prognoze i
da
gledate
na teke
vremenske,
kao
to
su clear , tornada , zimske oluje , padavine vrste, itd Geolozi koriste specijalizovane terenuprodirui radari na mapi sastav je kora Zemlje.

Vrste radara.
Tehnikim usavravanjem i prilagoavanjem specifinim potrebama opeg i vojnog karaktera,
razvijeni su radarski ureaji za razliite namjene. Razlikuju se po principu rada, talasnom
opsegu, izlaznoj snazi, ostvarenom korisnom dometu, konstruktivnim osobinama (dimenzije,
pokretljivost, dodatni ureaji), mogunostima prikazivanja podataka i po nameni. Za vojne svrhe
je
najpogodnija
podela
po
principu
rada
i
taktikoj
namjeni.
Podela radara po principu rada se zasniva na podeli po dve osnovne metode rada: impulsni radari
i radari s neprekidnim zraenjem.
Impulsni radari zrae kroz antenu kratke visokofrekventne impulse u trajanju od 0,1 do 20 ns, u
razmacima 1/100 do 1/2000 s. Svaki poslani impuls radiotalasa slii na projektil irine snopa
antene, a duine onoliko puta po 300 m koliko je mikrosekundi trajala njegova emisija. Izmeu
emisija dva uzastopna impulsa radarski predajnik ne radi, a ukljuen je radarski prijamnik. Za to
vreme poslani impuls se giba prema objektu, stie do njega te se deo energije impulsa reflektuje
od njega. Ta reflektovana energija se vraa delomino prema anteni u obliku reflektovana
impulsa i stie za jednako vreme u antenu. Merenje udaljenosti objekta se svodi na merenje
vremena od odlaska poslanog do dolaska reflektovanog impulsa. Kako je brzina irenja, tj.
gibanja radiotalasa 300 m/ns, a impulsi su preli dvostruku udaljenost do objekta, udaljenost D se
odreuje po izrazu D=150*t (t je vreme od emisije do povratka impulsa u ns). Merenje tog
vremena i njegovo pretvaranje u udaljenost obavlja se u radarskom prikazniku.
Radari s neprekidnim zraenjem se odlikuju stalnim zraenjem elektromagnetske energije
(elektromagnetskih talasa) i stalnim prijemom reflektovanog zraenja od objekta (cilja). Kako bi
se izbegao utjecaj predajnog snopa na prijemni signal, predajna i prijemna antena su esto
posebne jedinice, na dovoljnoj meusobnoj udaljenosti. Vana karakteristika tih radara je
razlikovanje pokretnih od nepokretnih ciljeva, tj. mogu meriti brzinu pokretnih ciljeva. To je
omogueno primenom Dopplerovog efekta.
Doplerov efekt je promena u frekvenciji bilo kojeg signala zbog konane brzine po kojoj signal
putuje koja se uporeuje sa kretanjem objekta. Na primer, zvuk putuje na relativno
sporoj brzini oko 300 m/s, i zbog ovoga moete doiveti Doplerov efekt kad pored vas prou

ambulantna kola sa sirenom brzinom 3 metra u sekundi. Mada ovo rezultira u maloj (1%)
promeni frekvencije, ljudsko uho je veoma dobro u detekciji ove promene.
U sluaju radara, brzina svetlosti je mnogo bra nego brzina zvuka (pa je i rezultujua promena
mnogo manja). Moderna elektronika je ak bolja u detekciji ove promene nego to je ljudsko uho
za zvuk. Brzine kao to su par centimetara u sekundi se mogu veoma lako izmeriti, i preciznost
je tipino mnogo bolja nego kod merenja udaljenosti. Praktino svaki moderni radar koristi ovaj
princip.

Modulacijski efekt
Modulacijski efekt ili modulacija predstavlja proizvodnju odreene promjene amplitude,
frekvencije ili oblika i poloaja impulsa zraenih elektromagnetskih talasa. Svaki oblik
modulacije predstavlja novu periodinu vremensku funkciju ija je frekvencija mnogo nia od
zraene nosee frekvencije, a naziva se modulacijska frekvencija. Najee koritene modulacije
na radarima su frekvencijska, fazna, pozicijsko-impulsna i kodna. Modulacijom radarskih talasa
postie se veliko poveanje sadraja informacija koje donosi odbijeni (reflektovani) signal od
objekta.
Podela radara po taktickoj nameni
Sobzirom na takticku namenu radari se dele na
-

Posmatracke
Ciljnicke (ili pratece)
posebne

Posmatracki radar
Zadatak mu je to bra detekcija cilja koji ue u zonu pokrivanja radara. Moe se nalaziti na
kopnu, moru (brodu) ili avionu. Za kopnene i morske je domet relativno mali radi zakrivljenosti
Zemlje (oko 20-40 km), pa se stavljaju na to vee visine (vrhove brda, planina). Dijagram
zraenja antene je po horizontali vrlo uzak (oko 1 stepen), a po vertikalnom smeru zavisi od
namene. Do greke u odreivanju udaljenosti cilja moe doi radi uticaja uma i izoblienja
reflektovanog impulsa. Naime, daljina se odreuje prema vremenu koje protee od sredine
odailjakog impulsa do sredine reflektriranog impulsa (ili paketa impulsa). Ako pri integraciji
doe do krivog odreivanja sredine reflektovanog impulsa, i vreme koje se rauna e biti
netano, pa time i izraunata udaljenost.
RADARI ZA PRAENJE CILJA

Kada se posmatrakim ili MTI radarom otkrije cilj, preuzima ga i prati radar namenjen za
praenje cilja. Taj radar treba potpuno automatski usmeravati svoju antenu u pravcu cilja koji se
giba, da se u svakom trenutku znade udaljenost i visina cilja, te brzina i smer kretanja. Takav je
npr radar za gaanje u avionu, radar za praenje satelitskih putanja, i sl samonavoenje,
odnosno automatsko okretanje antene u pravcu cilja moe se izvesti na sledei nain: smijer
predajne latice menja se od impulsa do impulsa, i to za ugao irine latice, odnosno za ugao
usmerenosti. Ako se os odailjanja antene i os smijera cilja razlikuju, dolazi i do razlike u
amplitudama odjeka (d1 i d2). Ta se razlika pretvara u struju koja rotira motor dok D = d1-d2 ne
postane nula. U tom sluaju se smijer antene i cilja podudaraju. Dananji radari imaju konino,
stoasti pomeranje latice tako da se iz razlike amplitude impulsa odjeka dade odrediti poloaj i
po uglu azimuta i po visini.

Razvoj radarske tehnologije u vazduhoplovstvu

Radari su se u vazduhoplovstvu najpre koristiti u vojne svrhe, za detektovanje neprijateljskih
vazduhoplova. Kasnije se razvila i civilna upotreba u kontroli letenja, jer precizno poznavanje
pozicije vazduhoplova omoguava mnogo manje kriterijume razdvajanja nego kad se kontrola
letenja vri proceduralno, odnosno samo na osnovu procenjene pozicije vazduhoplova. Na ovaj
nain se takoe olakava rad kontroloru letenja.
Primarni radar
Radar koji radi na klasinom principu detektovanja odbijenog radio zraenja od
prepreka se zove primarni radar. Primarni radar detektuje sve prepreke, bilo da su to
vazduhoplovi, atmosferske tvorevine, jata ptica ili planine. Ova detekcija se vri bez
ikakve saradnje sa strane objekta detekcije. Kontrolor letenja moe da ima tekoa u
identifikaciji vazduhoplova kada ih ima dva ili vie u malom prostoru. Ponekad je jedino
reenje da od jednog od pilota zahteva izvesni manevar da bi mogao da ga prepozna.
Sekundarni radar
Za razliku od primarnih radara, sekundarni radari ne koriste eho signale od cilja,
ve rade na principu "pita-odgovara". Njihova glavna uloga je da daju dopunske
informacije o cilju, koje se ne mogu dobiti primarnim radarom. Primarni radar daje
podatke o koordinatama cilja i njegovoj trajektorija, to je, naravno, od izuzetne vanosti

za kontrolu leta, ali je esto nedovoljno za pravilno regulisanje vazdunog

saobraaja. Nedostaje niz informacija vezanih za pripadnost, broj leta, tip aviona, i
slino, to primarni radar nije u stanju da prikae. Takve dopunske informacije o cilju
moe na upit kontrolora leta dati sekundarni radar i to automatskim putem, bez
posebnog angaovanja pilota ili navigatora.
Sekundarni radar sastoji se iz dve meusobno kooperativne jedinice: pitaa kao
zemaljskog ureaja i odgovarae kao avionskog ureaja. Sekundarni radar veoma retko
radi autonomno, ve radi u koordinaciji sa primarnim radarom. Treba uoiti da su i pita
i odgovara primo-predajni ureaji. Antena pitaa obino je postavljena na antenu
primarnog radara is njom tokom pretraivanaja sinhrono rotira, ime je obezbeeno da
snopovi zraenja obe antene obasjavaju istovremeno isti cilj. Procesi u sekundarnom
radaru odvijaju se na sledei nain. Kada operator na primarnom radaru uoi cilj i eli
da dobije dopunske informacije o njemu, on aktivira pita sekundarnog radara. U
koderom pitaa formira se pitanje u formi pitakg koda kojim se modulie
predajnik. Predajni pitaki signal se preko dupleksera i dvokanalne obrtne spojnice
privodi pitakoj anteni i zrai u pravcu cilja. Ovaj signal se prima odgovarakom
antenom, pojaava se i detektuje u prijemniku odgovara i privodi se bloku dekodera
pitanja. U ovom bloku se dekoduje pitanje i nakon toga se aktivira koderom odgovora, u
kojem se automatski formira odgovor na postavljeno pitanje. Odgovarakim kodom se
modulie predajnik odgovara i tako modulisani signal se preko dupleksera privodi
odgovarakoj anteni i zrai u prostor. Ovi signali se primaju antenom pitaa i preko
dvokanalne obrtne spojnice i dupleksera vode se u prijemnik pitaa. U njemu se signali
pojaavaju, detektuju i nakon toga privode dekoderu odgovora. Signali odgovora vode
se na pokaziva primarnog radara i prikazuju u alfa-numerikom vidu pored odraza
cilja. Na taj nain operator primarnog radara dobija potrebnu dopunsku informaciju o
cilju. Na pr., Ako je pitanje bilo o broju leta, na ekranu e se pojaviti odgovarajua
informacija. Naravno da informacija u zavisnosti od postavljenog pitanja moe da bude i
drugaiji. Treba uzeti u obzir injenicu, da su primarni radari u kontroli vazdunog
saobraaja jo uvek 2D ("dvodimenzionalni") radari, koji daju samo daljinu i azimut cilja,
ali ne i njegov mesni ugao, odnosno visisnu cilja, koja se dobija preko sekundarnog
radara. Treba jo uoiti, da su frekvencije predajnika pitaa i odgovarae prema ICAO
(International Civil Aviation Organisation) normama razliite. Pitaka je na 1030MHz
(to je istovremeno i frekvencija na kojoj je podeen prijemnik odgovara), a
odgovaraka je na 1090 MHz (to je istovremeno frekvencija na kojoj je podeen
prijemnik pitaa). Time je izbegnuto da se refleksije od okolnih objekata pitakog
signala, klateri, primaju prijemnikom pitaa. Na taj nain, za razliku od primarnih radara,
sekundarni radar nije podloan dejstvu klatera. Pored kontrole vazdunog saobraaja,
sekundarni radari imaju i iru primenu. Na pr., U vojnoj primeni slue za identifikaciju
sopstvenih letelica u ratnim uslovima, kada nastaje svojevrsni "haos" u vazdunom
saobraaju, pa je esto teko zakljuiti da li cilj otkriven primarnim radarom pripada

naim ili neprijateljskim formacijama. Za tu svrhu se pitanja i odgovori ifruju posebnim

tajnim iframa, koje po pretpostavci neprijatelj ne poznaje. Zatim, primenjuju se za
poveanje dometa praenja sopstvenih letelica. Naime, domet sekundarnog radara
znatno je vei od dometa primarnih radara, s obzirom na aktivan odgovaraki signal,
umesto eho signala. Veliku primenu imaju i za "obeleavanje" punktova za precizno
bombardovanje ili desant. Na eljenom punktu tajno se postavlja odgovara, koji je
normalno u pasivnom reimu prijema, da bi se zatim aktivirao pitakim signalom iz
aviona koji se pribliava punktu i time se precizno locirao njegov poloaj.

Slika. Sekundarni radar

Praktican rad radarskim uredajem

Kontrole

Kontrole radara mogu biti vanjske unutranje. Unutranje slue za podeavanje konfiguracije
radara i u nacelu se koriste samo povremeno. Vanjske kontrole su osnovne I sekundarne.
Osnovne kontrole:
Start stop ili On Off aktiviraju motor generator i griju vakumske elektronske cijevi, ali ne i
generatore visokih napona. Nakon ukljucivanja potrebno je pricekati dvije minute dok se ne
ukljuci termicki prekidac.
Scanner On Off je prekidac za ukljucivanje ili iskljucivanje antene. Kod novih uredaja antena
se automatski ukljucuje ukljucivanjem predajnika (transmit). Kod nekih radara poloaj
omogucava da se radar ne iskljuci sasvim vec se njegovi elementi dre u stanju spremnim za rad.
Ako se radar gasi krace vrijeme preporuca se postavljanje na Stand by reim.
Najvanije sekundarne kontrole
Briliance omogucava podeavanje osvijetljenosti ekrana. Ovim dugmetom djeluje se na katodnu
cijev.
Gain omogucava pojacavanje prijemnika. Ovom se kontrolom djeluje na limiter.
Tune omogucava sinhronizaciju frekvencije mjeaca. Ovom se kontrolom djeluje na gun diodu
(odnosno klistron).
Domet radara
Domet radara ovisi o dva faktora: radarskog horizonta i konstrukcijske izvedbe uredaja. Domet
radarskog horizonta funkcija je udaljenosti, s obzirom na zakrivljenost povrine Zemlje, ali i na
atmosferske uvjete koji utjecu na propagaciju (slika 28).

Slika 28. Geometrijska udaljenost radarskog horizonta

Radarski horizont veci je od optickog jer je talasna duina radarskog impulsa veca od valne
duine svjetlosti, pa se kroz atmosferske slojeve razlicite gustoce vie lome. Radarski horizont
iznosi:

H ant 4,06 H abj

D= 4,06
D = udaljenost radarskog horizonta (izraena u kilometrima)
Hant = visina antene
Hobj = visina objekta
Za udaljenost radarskog horizonta izraenu u nautickim miljama formula ima oblik:
H ant 2,2 H abj

D 2,2
Udaljenost radarskog horizonta vrijedi za standardne atmosferske uvjete.
Ako atmosferski uvjeti nisu standardni (temperatura, vlanost, tlak) javljaju se:
- subrefrakcija (zraka se povija prema gore) ako je zrak uz more topliji nego u atmosferi
- superefrakcija (zraka se povija prema dolje) ako je zrak uz more hladniji nego u atmosferi
(inverzija).
Domet odreden konstrukcijskom izvedbom ovisan je o frekvenciji, kvaliteti komponenti
od kojih je radar izraden ali i o vanjskim faktorima kao to su svojstva prepreke od koje se odbija
emitirani impuls. Empirijska jednadba ima oblik:

r4

1 Pmax A 2

4 Pmin 2

r = domet
Pmax= maksimalna snaga predajnika
Pmin = minimalna osjetljivost prijemnika
A = povrina antene
= valna duina
= povrina objekta
= koeficijent odbijanja
Ako se eli domet povecati dvostruko snaga impulsa (Pmax) mora se povecati na cetvrtu
potenciju (16 puta) ili se osjetljivost prijemnika mora povecati 16 puta.
Povrina antene utjece na domet u funkciji kvadrata, kao i (reciprocno) valna duina. Zbog toga
je za povoljan domet poeljno izabrati odgovarajuci odnos povrine antene i talasne duine.
Razliciti materijali imaju razlicite koeficijente odbijanja (). Najbolji koeficijent odbijanja imaju
metali, a najloiji mocvarna zemljita i podrucja pokrivena umom. Kvalitet odbijanja mogu se
vidjeti iz tablice.
Vrst materijala Koeficijent refleksije
Metali 1
Kamenita obala 0,9
Morska voda 0,8
Led 0,3
Panjaci 0,7 0,8
Obraslo tlo 0,1 0,4
Makija i ume 0,1