Dragoslav Mihailovi - Kad su cvetale tikve

Knjievni rod: epika

Knjievna vrsta: roman
Mesto i vreme radnje: Duanovac za vreme II svetskog rata i prve decenije posle toga
Glavni lik: Ljuba ampion
Tema: Sudbina Ljube ampiona
Ideja: Osnovna ideja dela mogla bi se ilustrovati antievom porukom: - Bolji su svoji i krevi goli,
no cvjetna polja kud se tuin kree. Uz to namee se zakljuak kako su uslovi ivota i drutvene
okolnosti presudni za pojedinca, tj. njegov karakter, s im se ja ne bih sloio, jer uvek imamo izbor.
U suprotnom svi bismo, u socijalistikom reimu, proli kao Ljuba ili ak gore od njega. Dakle, ovde
je pre re o neskladu izmeu elja i mogunosti. - Nije siromah ko malo ima, ve ko mnogo eli;
Junakova majka najpre zaplae.
Kad su cvetale tikve je naziv romana Dragoslava Mihailovia, objavljenog 1968. godine. Ovaj prvi
Mihailoviev roman, od tada objavljen u vie od dvadeset izdanja, zauzima znaajno mesto u srpskoj
knjievnosti i kulturi poslednjih decenija XX veka. Roman je u vreme izdavanja izazvao znaajnu
reakciju socijalistikog reima. Danas se roman Kada su cvetale tikve preporuuje u
srednjokolskom obrazovanju Republike Srbije i preveden je na trinaest jezika.
Kritiar Marko Nedi, karakterie roman Kad su cvetale tikve "kao vrlo sloen i u osnovnom
sadrinskom sloju romaneskne prie i njenog znaenja, i u tretiranju glavnog junaka i njegovog
karaktera, kao i u kljunim takama u motivaciji teksta". U romanu je uoljivo nekoliko vanih
elemenata njegove strukture i primenjenog narativnog postupka koji su meusobno povezani. Jedan
od njih odnosi se na priu romana u prvom licu i na posebnu ulogu koju u prianju ima jezik
knjievnog junaka, ujedno i naratora dela, drugi na nain na koji on doivljava odlazak iz Beograda i
nain na koji prikriva elju da se u njega nekad ipak vrati, sledei na korienje narativnih sredstava
da bi se pria romana razvijala po zakonitostima dobro komponovane prozne celine. Meu
najvanijim momentima svakako je narativna perspektiva iz koje se saoptava sudbina Ljube
ampiona. U tom kontekstu je veoma vano to se glavni lik i fiktivni narator tokom cele prie
obraa nekom svom nevidljivom sluaocu i pasivnom sagovorniku, koji se, nijednom ne oglaava
vlastitim iskazima.
Fabula
Kad su cvetale tikve kratki je roman sa prilino jednostavnom fabulom. Narator je Ljuba Sretenovi
ampion, nekadanji prvak u boksu, a sadanji jugoslavenski emigrant u vedskoj. Ljuba priu
poinje predstavljanjem i opisom trenutnog stanja, a onda priu vraa u prolost i pria je bez prekida
i veih digresija do kraja. Iz perspektive sadanjosti, ivota u senci ili privida ivota, Ljuba se
retrospektivno okree prolosti, Duanovcu 50 - ih godina. Njegova ispovest je naroitog tipa.
Prva reenica prie je: - Ne, neu se vratiti. Po njoj moemo zakljuiti da je lik u dilemi da li da doe
ili ne doe u domovinu. U njemu se bore dve sile - nostalgija, koja ga vue nazad, i strah od kazne
zbog ubistva, koja ga spreava da se vrati. Po prvoj reenici moe se zakljuiti da je njegova konana

odluka da se ne vrati i da ta sila pobeuje. Ali po zadnjem pasusu, u kome se obraa naratoru, vidi se
da mu ta odluka i nije tako jednostavna: - A vi, ako nekad odete na Duanovac, pogledajte ga dobro.
ujem da se dosta promenio; ako. Tada ete se moda setiti da ovde ivi jedan ovek koji i kad stoji i
kad hoda, i kad se smeje i kad spava - plae za njim; jedan ovek koji jo moe da se uzda - jedino u
rat. Ovde on misli na jedan "mali pametan rat" kad bi domovina pozvala dijasporu i ponudila mu
amnestiju, a on se "ist" borio za nju.
On pria svoju priu o svom ratnom detinjstvu, letu 1944. kada zbog bombardovanja nisu ili u kolu
to je bio pravi raj za njega. Pria o svom prvom seksualnom iskustvu kada mu je ***** - kelnerica
"skinula junfer" a u pitanju je bilo grupno silovanje. Pria o tome kako je sa drutvom jurio "ribe"po
Duanovcu, o posledicama sukoba Staljin - Tito po njegovu porodicu, o tome kako su 1948. u
politikim previranjima stradali "ale" i "burazer", o boksu i napredovanju u karijeri, kako se zamerio
mangupskom kralju Stoletu Apau na jednoj igranci zbog dugonoge brucokinje iz Kragujevca zbog
ega e kasnije glavom platiti Ljubina sestra Duica, o majci koja je doivela nervni slom i umrla jer
se jedan ludak uhvatio devojaka i boksa, a druga dva ludaka politike (a jedino dobro dete joj
stradalo).
Ljuba e se osvetiti Stoletu, tada bolesniku od tuberkuloze, a potom e prekinuti sve veze sa
sredinom u kojoj je odrastao i emigrirae najpre u Austriju, a potom u vedsku. Iz zavrne reenice
romana shvatamo da Ljuba ampion svoj ivot u vedskoj doivljava kao konano izgnanstvo iz
zemlje za kojom e zauvek eznuti. Njegov ivot je ivot u senci, turobna zamena za proli ivot na
Duanovcu. Odnos prolost - sadanjost, Jugoslavija - vedska jasno je predoen i u uvodnom delu
romana. Ljuba voli svoju enu Inge i usvojenog sina Arnea, ali kad ga uhvati nostalgija u stanju je da
vozi tri dana i tri noi do granice sa Slovenijom, otvori prozor, udie na vazduh i slua na jezik i
potom
se
vrati
"kui".
To je pria oveka koji svodi raune i pita se ta je u njegovoj prolosti bilo presudno za njegovu
emernu sadanjost, ta je bio razlog njegovog izgnanstva iz pravog ivota u svet senki?
Citat koji je Mihailovi stavio na poetak svog dela, a koji svojom arhainou i visokim stilom
odskae od modernog romana, prua odgovor na ovo pitanje. Re je o citatu Danilovog uenika (12 14. veka) koji govori o onima koji "lieni slave svoje" i voeni "silama kuda nee" stigoe na
konano odredite ivota. Ovaj epigraf je zapravo ugao iz kog pisac eli da posmatramo junakovu
sudbinu. Kad se Ljuba pita: - Jesam li ja ovo? i ta je to to ga je u ivotu dovelo do vedske
amotinje, to je upravo pitanje o silama koje nas protiv nae volje vode kuda neemo do konanog
poraza i ponienja. Pripoveda esto koristi zamenice ovako i ovoliko da objasni izgled ili veliinu
neega. Kao da se sa itaocem nalazi u istoj sobi. Mnogo koristi argon. Na dva mesta u tekstu
spominju se tikve i to pre i posle tue Ljube i Stoleta.
Navodno, "tuberani" umiru kad cvetaju tikve, a to nije bilo u vreme tue. Spominjanje tikava bio je
deo njihovog verbalnog izazivanja pre tue. Posle tue tikvine cvetove spominje Stole. Pita Ljubu da
li ih je kad video, a kad ovaj odgovori da se ne sea, Stole kae da on jeste "onda, iza umice. Bilo ih
je u onim kukuruzima". Re "onda" upuuje nas da se to odnosi na neki sluaj koji je poznat njima
obojici, a to bi moglo biti u leto 1944. kad je Ljuba "izgubio" nevinost ili kada je Stole silovao
njegovu sestru. Tako se naslov "Kad su cvetale tikve" moe povezati i sa moguim "naslovom" - Kad
smo gubili nevinost.
Glavni lik

Ljuba nema nekih posebnih dilema, djeluje po nahoenju i po "zakonima nunosti i verovatnoe".
ak i kad je u pitanju osveta, on zna ta treba raditi i nema dilema, samo eka pravi trenutak. Zbog
osvete se ne kaje. Nostalgija, na koju je osuen da se bori bez nade da je pobedi ili da je se makar
oslobodi Ljuba ampion, ne opravdava zlo i nasilje koje je vladalo u njegovom "rodnom" ivotu i
kraju, ona samo jo jednom ispostavlja na dnevni red umetnikog osmiljavanja sveta problem
identiteta pojedinca, mesto i ulogu prostora prebivanja u formiranju tog identiteta i uvanja njegove
celovitosti u sudaru sa nepovoljnim uslovima i prilikama ivota. ivot beogradske periferije, na kojoj
raste Ljuba ampion, temelji se na principu jaeg i dominacije sile.
Taj princip uslovljava stalno nasilje na koje se junak, sasvim prirodno, toliko navikava da ga shvata
kao jedini mogui nain bitisanja, kao normu postojanja. ak i kad sledea rtva nasilja postane
njegova sestra, on ne preosmiljava situaciju. Smrt sestre izaziva elju za osvetom i kanjavanjem
krivca, a ne podsticaj da se odrekne sile i nasilja.