Pravni fakultet

SEMINARSKI RAD

NEHAT

Mentor,

Student,

Beograd, 2009.godine

NEHAT
Sadrzaj
Uvod.3
Nehat4
Pojam netaha4
Vrste nehata.....4
Istorijskopravna analiza nehata5
Pretece nehata..5
Nehat u krivicnim zakonodavstvima robovlasnickih drzava...6
Nehat u srpskom i crnogorskom krivicnom zakonodavstvu7
Pojam nehta..7
Psiholoski, kriminoloski i socijalno-eticki aspect nehata..7
Klasicna skola..8
Italijanske skole...8
Socijalna skola.8
Neoklasicna skola8
Nehat u krivicnom zakoniku Srbije.9
Nehat u Opstem delu krivicnog zakonika Srbije..9
Nehat u Posebnom delu krivicnog zakonika Srbije10
Nehat i krivicno delo..10
Nehat i uracunljivost..11
Nehat i skrivljena neuracunljivost.12
Krivicnopravni pojam i vrste nehata..13
Nesto glavno o nehatu14

Uvod
Izucavanje nehata je staro koliko I samo ljudsko drustvo. Nehat smo izucavali primenom
dva metoda:
1) Psiholosko-pravni ili osnovni metod,
2) Interdisciplinarni ili dopunski metod.
Primena navedenih metoda omogucava stvaranje celovite naucne koncepcije nehata.
Nehat je psiholosko-normativna, krivicnopravna kategorija koja je u tesnoj vezi sa
psiholoskim I krivicnopravnim pojmovima ponasanje, delatnost, radnja.
Ustanovljeno je dva nacina propisivanja nehata:
1) Propisivanje nehata u Opstem delu zakona,
2) Propisivanje hehata u Posebnom delu zakona.
Zakonska propisanost nehata ima sledece karakteristike:
1) Svi krivicni zakonici sadrze jezicki precizne termineza nehat (gruba nesmotrenost,
gruba neopreznost, laki nemar, lakomisleno, nemarnost, nepaznja, greska u
predostroznosti)
2) Nehat je laksi oblik krivice;
3) Sa nehatom mogu biti izvrsene samo one inkriminacije u cijem bicu je sadrzan
odgovarajuci jezicki termin za nehat;
4) Za nehat se kaznjava samo kada je to izricito propisano zakonom kod pojedinih
inkriminacija.
Prve rasprave o nehatu nalazimo u drevnim pisanim izvorima prava kod antickih Grka I
Jevreja. U rimskom I crkvenom pravu izvrsena je striktna razllika krivicnih delikata na
osnovu sadrzine i oblika krivice (umisljaj i nehat).
Iako je nehat specifican, po sadrzini i obimu raznovrstan i laksi oblik krivice, funkcija
nehata svodi se na zastitu vitalnih drustvenih vrednosti. Manifestacije nehata imaju za cilj
u procesu drustvene komunikacije imaju za cilj zastitu covekove licnosti i drustva, zastitu
imovine, imovinsku i pravnu sigurnost i omogucavanje ekonomskog i pravnog prometa.
Po izricitoj odredbi clana 26, Krivicnog zakonika Srbije, krivicno delo ucinjeno iz nehata
kada je:
1) ucinilac bio svestan da svojom radnjom moze uciniti delo, ali je olako drzao da
do toga nece doci ili da ce to moci spreciti, ili
2) kada nije bio svestan da svojom radnjom moze da ucini, iako je prema
okolnostima pod kojima je ono ucinjeno i prema svojim licnim svojstvima bio duzan i
mogao biti svestan te mogucnosti.
Na identican nacin, nehat je definisan i u Krivicnom zakoniku Crne Gore, clan 16.1
3

1 Ilic, R., Nehat u krivicnom pravu, Nis, 2006, str. 1-11

Nehat
Nehat je jedan od najvanijih krivinopravnih instituta. On je u isto vreme i subjektivni
elemenat bia krivinog dela i stepen krivice (mada mu naa krivinopravna doktrina
neopravdano i netano priznaje samo ovu poslednju funkciju).
U semantickom smislu nehat potice od reci negligencija sto znaci nemarnost, aljkavost,
zanemarivanje (negligentan)

Pojam nehata
Nehat je laki oblik krivice i kod njega postoji krivino delo samo onda kada je to
zakonom izriito propisano. Meutim, ak i tada, kazna za nehatno ponaanje je
obavezno blaa nego za umiljaj. I neki drugi instituti krvinog prava se na nehat
primenjuju drugaije, ili se ak uopte ne primenjuju (npr. pokuaj, sauesnitvo u uem
smislu, generalno-preventivna svrha kazne se dovodi u pitanje, a i nehatna dela
podrazumevaju nastupanje posledice).
Pojam nehata se, kao i pojam umiljaja, zasniva na dva konstitutivna elementa - volji i
svesti.
Svest je intelektualni element i on oznaava da je uinilac bio svestan da svojim
ponaanjem moe izazvati krivino delo.
Volja je voluntaristiki element i on pretpostavlja postojanje odluke uinioca da
preduzme radnju kojom e ostvariti krivino delo, odn. da li on pristaje na to da moe
izvriti krivino delo.

Vrste nehata
Svesni nehat
Svesni nehat (luxuria) postoji onda kada je uinilac svestan da svojom radnjom moe
uiniti delo (svest - odn. intelektualni elemenat), ali olako dri da do toga nee doi, ili da
to moe da sprei (volja - odn. voluntaristiki elemenat), iz jednog od dva razloga:
u prvoj situaciji on precenjuje svoje sposobnosti (npr. po loem vremenu vozi
neprilagoenom brzinom, zato to negde uri, uzdajui se u to da mu se nita nee desiti,
jer je dobar voza, pa izazove udes);
u drugoj situaciji on pogreno procenjuje objektivnu situaciju (vozi jednosmernom
ulicom u pogrenom smeru, nadajui se da za to vreme iz drugog pravca nee naii niko,
a to se ipak desi i doe do nesree).

Nesvesni nehat
Nesvesni nehat (negligentia) postoji u sluaju kada ne postoji psihika veza izmeu
uinioca i dela, odn. ne postoji ni intelektualni, ni voluntaristiki elemenat. Uinilac
apsolutno nije bio svestan toga da svojom radnjom moe prouzrokovati krivino delo
(npr. ena koja isti kuu, za trenutak ostavi saksiju cvea na simsu, a ona padne i teko
povredi prolaznika. Ili uva kiselinu u flai od soka, pa se neko otruje popivi je, mislei
da je u flai sok).
Meutim zakon zahteva odgovornost i za ovu vrstu nehata, ali postavlja dva dodatna
uslova koji se moraju ispuniti kumulativno. Prvi uslov jeste objektivne prirode i on trai
da je uinilac bio duan da predvidi posledicu, dok drugi (subjektivni) uslov zahteva da je
uinilac, prema svojim sposobnostima, mogao to da uradi. Njegova sposobnost
predvianja, u svakom konkretnom sluaju, ceni se prema sposobnosti prosene ljudske
osobe. Tako ako je uinilac, po svojim sposobnostima, ispod proseka NEE biti
odgovoran za delo uinjeno iz nesvesnog nehata. Ista je situacija i ako je osoba
natprosena, to je, veoma glupo reenje, ali bi postojala diskriminacija sposobnijih lica
da se od njih zahteva vie nego od onih manje sposobnih.

Istorijskopravna analiza nehata

Pretece nehata
U privatno-pravnom periodu razvoja krivicnog prava o krivici se nije vodilo racuna.
Izvrsilac je kaznjavan bez obzira na to kojim oblikom krivice je krivicno delo
prouzrokovalo. Ucinilac je bio odgovoran samo ako je posledica nastupila, ali i onda
kada je posledica bila rezultat slucaja. Garson istice da primitivno pravo ne cini razliku
izmedju hotimicne i nehotimicne radnje, jer steta koja je ucinjena morala je biti
nadoknadjena.2
Za nastanak nehatne krivice potreban je znacajan odnos izmedju religije, morala i prava.
Svest coveka prvobitne zajednice nije imala spoznaju zakonitosti pojedinih prirodnih
pojava. Zato je primitivan covek sve prirodne pojave tumacio kao dobre i zle sile.
Ubistvo i telesna povreda su bili najcesci krivicni delikti. Vec na ovom stepenu razvoja
ljudskog drustva cinjena je razlika izmedju nemarnih i nenamernih, tj.nehatnih delikata.
Posmatrajuci razvoj ljudskog drustva, naucnici su utvrdili da je veoma brzi naucni i
tehnicki napredak zahtevao od coveka da u odredjenim odnosima svoje delatnosti
preduzima sve cesce i veoma slozene operacije. Najmanja nepaznja i nepromisljenost u
pojedinim situacijama, najcesce je izazivala i najteze posledice po ljudski zivot i imovinu.
Progresivni tehnicki napredak ljudskog drustva prouzrokovao je pojavu tzv. krivicnih
delikata iz nehata.
5

2 Garson,E., Krivicno pravo, Beograd, 1926, str. 3-5, 19.

Nehat u krivicnim zakonodavstvima robovlasnickih drzava

Krivicnopravne norme robovlasnickih drzava koje su preuzete iz ocicajnog prava,
sadrzale su odredbe o subjektivnom odnosu ucinioca prema izvrsenom krivicnom deliktu.
Tadasnji oijam nehata nije obuhvatao sadasnju njegovu sadrzinu. Nehat se najcesce
identifikovao sa pojmom slucaja, a tek kasnije postao je i poseban oblik krivice.3
Pisac Hamurabijevog zakonika ne cini izricitu razliku izmedju umisljaja i nehata.
Zakonodavac rec krivica upotrebaljava, izuzetno, u 168. paragrafu: Ako neki covek u
svadji udari nekog drugog i nanese mu povredu, taj covek da se zakune to nisam ucinio
namerno, i da plati lekara.4
Za razliku od Hamurabijevog zakonika u kome su nehat i zabluda predstavljali zakonom
predvidjene ublazavajuce okolnosti, zakonikom Balilame i Urnamovim zakonikom je bio
propisan slucaj kao opsta ublazavajuca okolnost kod sudskog odmeravanja kazne.5
Pisac Mojsijevog zakonika, kao izuzetak, predvidja smrtnu kaznu za gospodara vola
bodaca koji je znao da je njegov bodac, ali ga nije dobro cuvao i zbog cega je ovaj ubio
coveka.6
Atinska demokratija se zasniva na postovanju i vladavini prava. Odnos izmedju gradjana
i drzave pocivao je na zakonu.Buduci da je zakon kod Grka imao svetu prirodu, grcki
gradjani su smatrali da postoji tesna veza izmedju nezakonitosti i bezboznosti. Vladala je
individualna krivicna odgovornost.7
Sokrat je smatrao da ljudi mogu spoznati razliku izmedju dobra i za samo ukoliko
razvijaju sopstveni um. Govorio je da su mudrost, razboritost i pravednost vrline
moralnog coveka. Samo ljudi koji poseduju ovakve kvalitete mogu biti odgovorni za
sopstvene postupke, drugim ljudima i celom drustvu.8

3 Ilic, R., Nehat u krivicnom pravu, Nis, 2006, str. 18

4 Kandic, Lj., Odabrani izvori iz opste istorije drzave i prava, Beograd, 1977, str. 34-62
5 Derencinovic, D., Temeljne znacajke povijesti materijalnog kaznenoga prava starog i srednjeg vijeka, Zagreb, 1997, str. 27, 32.
6 Karanovic, M., Utvrdjivanje vinosti u krivicnom postupku, Beograd, 1980, str. 17.
7 Avramovic, S. i drugi, Temelji moderne demokratije, Beograd, 1989, str. 13-22.
8 Pavlovic, B., Platon- Zakoni(Epinomis), prevod Vihar Albin, Beograd, 1990, str.282-301.

Nehat u srpskom i crnogorskom krivicnom zakonodavstvu

Postoje dva nacina propisivanja nehata:
1) Propisivanje nehata u Opstem delu Zakonika;
2) Propisivaje nehata u Posebnom delu Zakonika.
Svaki od navedenih nacina propisivanja nehata ima odredjene specificnosti.
U Opstem delu nehat je propisan na dva nacina:
1) Kao subjektivni element krivicnog dela,
2) Kao laksi oblik vinosti (krivice).
Isto tako u Posebnom delu ovih zakonika nehat je propisan na cetiri nacina:
1) Kao jedinstveni oblik krivice kod pojedinih inkriminacija,
2) Kao alternativni oblik krivice kod onih inkriminacija koje mogu biti izvrsene ili sa
umisljajem ili sa nehatom;
3) Kao olaksavajuca okolnost za odmeravanje kazne kod onih inkriminacija koje u
osnovnom obliku mogu biti izvrsene samo sa umisljajem;
4) Kao ublazavajuca okolnost za odmeravanje kazne kod onih inkriminacija koje u
osnovnom obliku, takodje, mogu biti izvrsene samo sa umisljajem.

Pojam nehata
Psiholoski, kriminoloski i socijalno-eticki aspect nehata
1) Psiholoski aspekt nehata proizilazi iz psiholoske koncepcije krivice koja je nastala u
Nemackoj krajem XIX veka pod snaznim uticajem pozitivisticke filosofije. Oni definisu
krivicu kao psihicki odnos ucinioca prema izvrsenom krivicnom deliktu.
Krivica se iscrpljuje u umisljaju i nehatu, koji su njeni oblici, a svest o protivpravnosti jos
uvek nije poznata i javlja se kao sastavni deo umisljaja. Uracunljivost se ne smatra
sastavnim delom krivice, nego njenom pretpostavkom, pa se uvodi pojam krivicne
odgovornosti, koji obuhvata uracunljivost i krivicu.

2) Kriminoloski aspect nehata

Koncepcija krivice prema kojoj je nehat kriminolosko-socijalno-eticka kategorija,
izazvala je u teoriji krivicnog prava razlicita shvatanja.
U ovom delu rada primenom interdisciplinarne i analiticko-sinteticke metode, prikazan je
pregled kriminoloskih koncepcija o nehatu.

Klasicna skola, Italijanske skole, Socioloska skola, Neoklasicna skola, Pokret drustvene
odbrane, Negiranje nehata, su ne saglasne po pitanju zasto se odredjeno ljudsko
ponasanje proglasava nehatnim krivicnim deliktom.

Klasicna skola
-nastala je u drugoj polovini 18.veka.9 Italijanski pravnik u svom delu O zlocinima i
kaznama istice da drzava i pravo treba da predstavljaju sredstva za ostvarenje pravicnih i
moralnih ciljeva.10
Osnov krivicne odgovornosti, prema misljenju sledbenika klasicne skole, jeste
koncepcija apsolutnog indeterminizma. Osnovni psiholoski elementi logicnosti su svest,
volja i moral. Covekova volja je apsolutno slobodna, tj.volja je nezavisna psihicka
kategorija. Buduci da je covek svesno bice, individualni moral kao element svesti
predstavlja regulator ljudskog ponasanja. Zahvaljujuci svesti i slobodnoj volji, covek je u
mogucnosti da bira izmedju vise alternative sopstvenog, delikventnog ili nedelikventnog
ponasanja.
Italijanske skole
Osnivaci italijanskih skola su Chezare Lombrozo (psihijatar i antropolog), Enriko Feri
(professor krivicnog prava), i Rafael Garofalo (sudija).11
Lombrozo istice da postoji odredjeni tip ljudi koji su rodjenjem predodredjeni za zlocin.
Rodjeni zlocinac se moze prepoznati po bioloskim animalijama koje su nasledjene od
predaka, anatomske i fozolosko-funkcionalne prirode. Covek koji ima stigmate
degeneracije predstavlja potencijalnog zlocinca.12
Socioloska skola
Pretece socioloskih skola bile su skola social utopista (Sen Simon, Tomas Mor, Furije,
Prudon, Kobe i drugi) is kola naucnog socijalizma. Sledbenici ovih skola insistirali sun a
socijalnim faktorima kriminaliteta, a na osnovu njihovog teorijskog ucenja cini
idealistickog filosofija.13
Krajem 19.veka dolazi do porasta kriminaliteta. Zastupnici klasicne i italijanskih skola
uzajamno su se optuzivali zbog porasta kriminaliteta. Resenje je pronadjeno onivanjem
Medjunarodne unije za krivicno pravo 1889.godine, ciji je cilj bio pomirenje sukobljenih
naucnih koncepsija.
Neoklasicna skola
Neoklasicna ili eklekticka skola je nastala pocetkom 20.veka i njene naucne koncepcije
su bile prihvacene u francuskom, nemackom i belgijkom krivicnom zakonodavstvu.14
Sledbenici neoklasnicne skole istice znacaj principa zakonitosti i misled a savremeno
krivicno pravo mora imati socijalnu, moralnu i vaspitnu funkciju.
9 Jovanovic, Lj., Krivicno pravo, Opsti deo, Beograd, 1986, str.59.
10 Bekarija, Ch., O zlocinima i kaznama (Prevod Antun Cvitanic), Split, 1984, str.26.

11 Bacic, F., Op.cit.str. 63.

12 Jovanovic, Lj., Op.cit., str. 62-63.
13 Chubinski, M., Opste karakteristike novih skola u krivicnom pravu, Beograd, 1925, str. 12-13.
14 Jovanovic, Lj., Op.cit.str. 71-72.

Nehat u krivicnom zakoniku Srbije

Krivicni zakonik Srbije sadrzi sve odredbe koje su do njegovog supanja na snagu bile
sadrzane u Osnovnom krivicnom zakonu i Krivicnom zakonu republike Srbije.
Nas zakonodavac, u Opstem delu Krivicnog zakonika Srbije, odredjuje nehat kao laksi
oblik krivice: Krivicno delo je ucinjeno sa krivicom i ako je ucinilac postupio iz nehata,
ukoliko zakom to izricito predvidja (clan 22 st.2 KZS).
Zakonska definicija nehata je data u clanu 26: Krivicno delo je ucinjeno iz nehata kada je
ucinilac bio svestan da svojom radnjom moze uciniti krivicno delo, ali je olako drzao da
do toga nece doci ili d ace to moci spreciti ili kada nije bio svestan da svojom radnjom
moze uciniti delo iako je prema okolnostima pod kojime je ono ucinjeno i prema svojim
licnim svojstvima bio duzan i mogao biti svestan te mogucnosti.
Nehat u Opstem delu Krivicnog zakonika Srbije
U Opstem delu nehat se pominje:
1) kod krajnje nuzde, kada je ucinilac sam izazvao opasnost iz nehata ili je prekoracio
granice krajnje nuzde (cl.20st.3 KZS);
2) kod odgovornosti za tezu posledicu, u slucaju kada se teza posledica koja je proizasla
iz osnovnog krivicnog delamoze pripisati nehatu ucinioca (cl.27 KZS);
3) kod stvarne zablude, kada je ucinilac bio u zabludi usled nehata krivicno je
odgovoran za krivicno delo ucinjeno iz nehata kad zakon i za takvo delo odredjuje
krivicnu odgovornost (cl.28, st.3 KZS);
4) kod pravne zablude, kada ucinilac nije znao da je delo zabranjeno ali je to morao i bio
duzan da zna (cl.29, st.3 KZS);
5) kod saizvrshilashtva, kao subjektivni element radnje krivicnom dela (cl.33, st.1 KZS);
i kao oblik vinosti prilikom utvrdjivanja krivice (cl.36, st.1 KZS);
6) naposletku, kod posebnog osnova za oslobodjenje od kazne u cl.58, st.2 KZS Sud
moze osloboditi od kazne ucinioca krivicnog dela ucinjenog iz nehata kad posledice dela
tako tesko pogadjaju ucinioca da izricanje kazne ocigledno ne bi odgovaralo svrsi
kaznjavanja.

Nehat u Posebnom delu krivicnog zakonika Srbije

U Posebnom delu nehat je predvidjen samo kod pojedinih inkriminacija iz
odredjene grupe krivicnih dela, i to: nehatno lisavanje zivota, teshka telesna povreda,
nesavestan rad u provrednom poslovanju, prouzrokovanje stecaja, odavanje poslovne
tajne, prenosenje infekcije HIV virusom, nesavesno lecenje bolesnika, nesavesno
postupanje pri spravljanju i izdavanju lekova, proizvodnja i stavljanje u promet skodljivih
proizvoda, nesavesno vrsenje pregleda zivotnih namirnica, zagadjivanje vode za pice i
zivotnih namirnica, zagadjivanje zivotne sredine, nepreduzimanje mera zastite zivotne
sredine, ostecenje objekata i uredjaja za zastitu zivotne sredine, ostecenje zivotne sredine,
unistenje ostecenje i iznosenje u inostranstvo zasticenost prirosnog dobra, prenosenje
zaraznih bolesti kod zivotinja i biljaka, nesavesno pruzanje veterinarske pomoci,
proizvodnja stetnih sredstava za lecenje zivotinja, zagadjivanje hrane iv ode za ishranu
odnosno napajanje zivotinja, izazivanje opste opasnosti, unistenje ili ostecenje javnih
uredjaja, izazivanje opasnosti neobezbedjivanjem mera zastite na radu, nepropisno i
nepravilno izvodjenje gradjevinskih radova, ostecenje brana nasipa i vodoprivrednih
objekata, nedozvoljeno postupanje eksplozivnim i zapaljivim materijalom, ugrozavanje
javnog saobracaja, ugrozavanje saobracaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom,
ugr.bezb.vazdusnog saobracaja, nesavesno vrsenje nadzora nad javnim saobracajem,
odavanje drzavne tajne, nesavestan rad u sluzbi, odavanje sluzbene tajne, neizvrsavanje i
osbijanje izvrsenja naredjenja, protivljenje pretpostavljenom, povreda posebne vojne
sluzbe, povreda obezbedjenja drzavne granice, neistinito sluzbeno izvestavanje,
nepreduzimanje mera za bezbednost vojne jedinice, nesavesna izrada i preuzimanje
naoruzanja i druge vojne opreme, nepropisno staranje o poverenom oruzju, odavanje
vojne tajne, neispunjavanje duznosti pri sprovodjenju mobilizacije, podrivanje vojne i
odbrambene moci

Nehat i krivicno delo

Posmatrajuci odnos izmedju nehata i krivicnog dela smatrali su potrenbim da analiziraju
nehat kao subjektivni element krivicnog dela. Zato su primenom analiticko-sinteticke i
deskriptivne metode posmatrali nehat i opste emelente krivicnog dela, nehat i sticaj,
nehat i osnove koji iskljucuju postojanje krivicnog dela, nehat i stadijume izvrsenja
krivicnog dela, nehat i slucaj.
Sticaj i nehat- sticaj postoji ako je ucinilac vrsenjem jedne ili vise radnji ucinio vise
krivicnih dela za koja mu se istovremeno sudi. Postoje idealni i realni sticaj. Idealni sticaj
postoji kada se jednom radnjom izvrsi vise krivicnih dela iste (homogeni idealni sticaj) ili
razlicite vrste (heterogenic idealni sticaj), a realni kada se vrsenjem vise radnji izvrsi vise
krivicnih dela iste (homogeni realni sticaj) ili razlicite vrste (heterogenic realni sticaj).
Kod idealnog sticaja se jednom radnjom ostvaruje vise zabranjenih posledica, dok se
kod realnog sticaja vrsenjem vise radnji ostvaruje vise zabranjenih posledica.
10

Sticaj nehata postoji kada je jedno krivicno delo izvrseno od strane dva ili vise lica koja
su postupala sa nehatom.
Nehat i slucaj- slucaj je sve ono sto se ne pojavljuje kao nuzno ili namerno i za cije se
iznenadno nastupanje ne moze navesti nikakav razlog ili uzrok. Nepredvidiv, neodredjen
dogadjaj koji se nije morao dogoditi ili se mogao dogoditi drugacije.
U krivicnopravnoj istoriji slucaj se formirao pre nehata, a u svom sadrzaju obuhvatio je i
elemente nehata. Za slucajno izvrsenje krivicnog dela nije se kaznjavalo ili se kaznjavalo
izuzetno. Vremenom se pojednini elementi nehata izdvajaju iz slucaja i nehat dobija
svoje mesto u domenu vinosti. Ulaskom nehata u sadrzinu vinosti, slucaj postaje
suprostavljen nehatu.

Nehat i uracunljivost
Prvu grupu, ciji je zastupnik Srzentic, cine pisci koji konstatuju da je uracunljivost osnov
vinosti i da sacinjava sastavno deo ucenja o licnosti ucinioca krivicnog dela.15
Autori kojislede Acimovica pridrzavaju se zakonskog pojma neuracunljivosti.16
Miljkovic reprezentuje trecu grupu teoreticara koji precizno odredjuju pojam
uracunljivosti.17
Osnovni elementi uracunljivosti su svest i volja.
Svest se definise kao postojanje znanja i iskustva da neka konkretna radnja prourokuje
izvesnu poslednicu, dok u psiholoskom smislu svest predstavlja slozenu psihicku
funkciju koja se sastoji u dozivljaju samog sebe i okoline u odredjenom prostoru i
vremenu.
Iz odnosa uracunljivosti i nehata proizilazi i odnos izmedju uracunljivosti i nehata, kao
lakseg oblika vinosti. Kod nehata je bitno da postoji nedostatak duznog opreza. O
postojanju duznog opreza ne moze se govoriti kod neuracunljivih lica, jer oni u
konkretnom krivicnom dogadjaju nisu mogli da imaju, niti su bili duzni da imaju svest o
duznosti. Ne mogu se prema neuracunljivim licima postavljati stroziji zahtevi ponasanja
u odnosu na uracunljiva lica.

15 Srzentic, N., Stajic, A., Lazarevic, Lj., Krivicno pravo, Opsti deo, Beograd, 1990, str.205-207
16 Acimovic, M., Psihologija zlocina i sudjenja (sudska psihologija), Beograd, 1988, str.360.
17 Miljkovic, M., O uracunljivosti bez obzira na slobodnu volju, Branic, Beograd, 1903, str.420-423

11

Nehat i skrivljena neuracunljivost

Ucinilac koji je u vreme izvrsenja krivicnog dela bio neuracunljiv ne moze biti vin, jer
neuracunljivost u potpunosti iskljucuje vinost.
Skrivljena neuracunljivost sa nehatom postoji u slucajevima kada lice sebe upotrebom
alkohola, droga ili na drugi nacin dovede u takvo stanje u kome nije moglo da rasudjuje
ili da odlucuje, i kada je u vreme dovodjenja u takvo stanje postupalo iz nehata u odnosu
na izvrseno krivicno delo.

U modernoj nauci ne postoji jedinstveni concept o pojmu nehata. U krivicnopravnoj

nauci nehat treba izucavati primenom 2 metoda:
1) psiholoskopravni ili osnovni metod,
2) interdisciplinarni ili dopunski metod.
Primena navedenih metoda omogucava stvaranje celovite naucne koncepcije o nehatu,
drugom i laksem obliku vinosti.
Nehat se manifestuje kroz objektivno-subjektivne, opste i posebne elemente izvrsenog
krivicnog dela.
Primer:
Ukoliko je lice A krecuci se kao vozac na trasi Beograd-Nis, zbog neprilagodjenosti
voznje uslovima na putu izazvalo saobracajnu nesrecu u kojoj je jedno lice i izgubilo
zivot, onda ce u takvom slucaju postojati nehatno lisenje zivota.18
18 Ilic, R., Nehat u krivicnom pravu, Nis, 2006, str.264-265

12

Krivicnopravni pojam i vrste nehata

Za nastanak nehatnog kriminaliteta od podjednake vaznosti su kako psihofizicke osobine
i stanja nehatnog delikventa, tako i socijalne pojave i faktori koji su doprineli razvoju i
manifestaciji tih crta i stanja licnosti delikventa.

Nehat je takav oblik vinosti koji se sastoji u nedovoljno svesnom, nedovoljno pazljivom i
nedovoljno savesnom ponasanju u kojem je cinilac iz nehata:
1) svestan da njegova radnja moze proizvesti zabranjenu posledicu, koju on ne zeli,
ali olako drzi da ona nece nastupiti zato sto ce je on sam spreciti ili ce njeno
nastupanje spreciti neka objektivna okolnost; ili
2) nije svestan mogucnnosti nasupanja zabranjene posledice iako je prema
objektivnim okolnostima bio duzan, a prema svojim licnim svojstvima mogao da
bude svestan te mogucnosti.
Objektivni izvor nehata koji ga u odredjenoj meri cini nuznim jeste raskorak u razvoju
drustva i nemogucnosti coveka da, zbog limitiranosti svoje prirode, prati taj razvoj.
Nove energije, nova tehnika novi izazovi i brojna pitanja koja se pred coveka
postavljaju brze nego sto on moze na njih odgovoriti cine da covek sve manje zna,
da je sve manje pazljiv, sve manje savestan i odgovoran. Na toj razlici izmedju
trazenog i stvarnog znanja, trazene i stvarne paznje i savesnosti, pociva i ljudski
nehat.
Po odredbi clana 26 Krivicnog zakonika Srbije, krivicno delo ucinjeno iz nehatakada
je ucinilac bio svestan da svojom radnjom moze uciniti delo, ali je ilako drzao da do toga
nece doci ili d ace to moci spreciti, ili kada nije bio svestan da svojom random moze
uciniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono ucinjeno i prema svojim licnim
svojstvima bio duzan i mogao biti svestan te mogucnosti.
Najucestalije pojave forme inkriminacije sa nehatom:
-mesavesno pruzanje lekarske pomoci,
-izazivanje opste opasnosti,
-ugrozavanje javnog saobracaja,
-ugrozavanje saobracaja opasnom radnjom ili sredstvom.
Za teritoriju Srbije od ukupno 167988 osudjenih punoletnih ucinilaca krivicnoh dela,
24077, ili 14,3 % punoletnih ucinilaca je osudjeno za posmatranu grupu krivicnih dela iz
nehata.

13

Nesto glavno o nehatu

Netah (culpa) je u odnosu na umisljaj laksi oblik, odnosno nizi stepen krivice. Nehat je
dovoljan za postojanje krivicnog dela samo kada to zakon kod pojedinih krivicnih dela
izricito propisuje.
Nehat je oblik krivice, al ii subjektivni element bica krivicnog dela.
Zakon poznaje dve vrste nehata: svesni i nesvesni.
U slucaju kada zakonodavacodluci da propise nehatno krivicno delo, on ne pravi razliku
izmedju ove 2 vrste nehata: nehatno krivicno delo postoji i u jednom i u drugom slucaju.
Retka su nehatna krivicna dela koja zahtevaju postojanje samo jednog od ova dva oblika
nehata.
SVESNI NEHAT- postoji onda kada je ucinilac svestan da svojom radnjom moze uciniti
delo, ali olako drzi da do toga nece doci ili d ace to moci da spreci.
Kod svesnog nehata zakon govori o dve situacije gde se, u prvoj ucinilac pouzdaje u
svoje sposobnosti koje precenjuje, a u drugoj pogresno procenjuje ojektivnu situaciju.
Kod NESVESNOG NEHATA ne postoji psihicka veza izmedju ucinioca i dela, sto znaci
da je odsutan i element svesti i element volje.
Nesvesni nehat se iskljucivo zasniva na normativnim elementima, jer su psiholoski
elementni (svest i volja) kod ucinioca potpuno odsutni. Za postojanje nesvesnog nehata
presudna je ocean o tome da li je ucinilac mogao i bio duzan da se drugacije ponasa i tako
i izbegne nastupanje posledice.
Nesvesni nehat nece postojati ukoliko su sposobnosti ucinioca bile iznad sposobnosti
prosecnog gradjanina zbog cega je on, ali ne i prosecan gradjanin, mogao da predvidi
nastupanje posledice.19
Razlikovanje svesnog i nesvesnog nehata, kao sto je vec receno, nije znacajno zbog toga
sto bi svesni nehat bio tezi oblik nehata, koliko zbog razgranicenja sa eventualnim
umisljajem (svesni nehat) i slucajem (casus).
Slucaj, i pored ispunjavanja bitnih obelezja iz zakonskog opisa krivicnog dela, zbog
nepostojanja krivice, nije krivicno delo.

14

19 Tahovic, J., Komentari Krivicnog zakonika, Beograd, 1957, str. 84-85

15