DR Hempt

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.
com
Created by Neevia Document Converter trial version
Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

:
. ,
,
M. ,

. -,
,
:

Copyright Medicinski fakultet Novi Sad, 2008

:
. ,
.
.

.
.
,
.
.
.
.
.
.
. -
. .

:
, .
,
200
ISBN 978-86-7197-283-3
RECENZIJA
Knjigu "Dr Adolf Hempt i osnivanje Pasterovog zavoda u Novom Sadu" primio
sam na recenziju u elektronskoj verziji. Poznavajui prof. dr Laloevia i njegov interes
prema istoriji medicine i zdravstvene kulture, koji je i pre ove knjige bio pretoen u
vredne radove iz te oblasti, unapred sam oekivao da e mi ta recenzija predstavljati
poseban uitak, to se i obistinilo. Knjiga obuhvata 120 stranica teksta, zajedno sa
likovnim prilozima, uvodnim delom, pogovorom i literaturom. Podeljena je u etiri
znalaki odabrana poglavlja, od kojih je u svakom zaokruen po jedan tematski i
hronoloki segment materije, precizno sreen, literarno i likovno uoblien i prikazan.
Prvo poglavlje posveeno je korenima i poreklu loze Hemptovih, koja je
posedovala plemiku titulu i grb, zatim porodici dr Hempta, te njegovoj linoj i radnoj
biografiji, koja je ila uzlaznom linijom od optinskog lekara u Lukavcu kod Tuzle do
direktora Pasterovog i Higijenskog zavoda u Novom Sadu. U drugom poglavlju autor
knjige je obradio zdravstvene prilike i proirenost besnila u Srbiji s kraja 19. i poetkom
20. veka, opirnije se pozabavio opisom organizacije i rada Pasterovog zavoda u Niu,
prvog te vrste na Balkanu, kao i istorijatom vakcinacije protiv besnila u Evropi i kod
nas. Pri tome se nije postavio samo kao isti hroniar, ve se svojim komentarima
iskazao kao vrsni poznavalac rabiologije uopte. Tree poglavlje posvetio je detaljnom
opisu osnivanja i organizacije rada Pasterovog zavoda i formiranja Epidemiolokog i
Higijenskog zavoda u Novom Sadu, iji je dr Hempt bio upravnik, to je potkrepljeno
nizom zvaninih dokumenata iz tog perioda. U etvrtom i poslednjem poglavlju svoje
knjige dr Laloevi je izvrio analizu naunog znaaja Hemptove vakcine protiv besnila,
te dao prikaz naunih skupova rabiologa i strune literature iz rabiologije onog vremena
u svetu. Jezik kojim se autor slui jednostavan je i pitak, odmeren i znalaki uoblien u
narativni tekst koji je zanimljiv od samog poetka do kraja, pa se knjiga ita u jednom
dahu. Dodatnu vrednost knjizi, koja upotpunjuje i viestruko obogauje tekst, daju
brojni likovni prilozi: lina i porodina prepiska dr Hempta, slubena dokumenta
Pasterovih i Higijenskih zavoda u zemlji, spiskovi u njima zaposlenog osoblja, a
nadasve retke, zanimljive i vredne fotografije zdravstvenih ustanova i linosti iz
vremena koje je opisano u knjizi, kao i fotografije iz porodinog albuma Hemptovih.
Posebnu dragocenost predstavlja fotografijama prikazan, kao na nekom filmu, itav
proces rada i aparature koriene u proizvodnji Hemptove vakcine u Pasterovom zavodu
u Novom Sadu.
Prof. dr Duan Laloevi je svojom knjigom "Dr Hempt i osnivanje Pasterovog
zavoda u Novom Sadu" znaajno obogatio nau medicinsku istoriografiju. Prikupio je,
sistematizovao i na zanimljiv, ali visokostruan nain dao prikaz poetaka organizovane
zdravstvene zatite i preventivne zdravstvene delatnosti Kraljevine SHS i Kraljevine
Jugoslavije, posebno ukazujui i do detalja opisujui osnivanje i rad Pasterovog zavoda
u Novom Sadu i lik njegovog prvog upravnika dr Adolfa Hempta, kako sam autor u
pogovoru svoje knjige kae "od svih novosadskih lekara do danas, jedinog poznatog
imena u svetskoj istoriji medicine".
Novi Sad, 12.11.2007. god.
Prof. dr Jovan Maksimovi

. o

: ,
,
, , ,
,
,
,
, .
.

, ,
, . ,
: , ,
, , ,
,

,
. , .
, ,
, ,
, ,
,
.
( , ,

, ),
, -,
, ,
,
,
,
.
,
, ,
,
, ,
,

.
, 2007.

. 120
, 89 , .
,
,
.
, ,
,
, , ,
.
,
.
, ,

, .
. -

, 18. 2008.
, . ,

,
, .

;
; 1989,
- 1990.
1996-2002. .
1. (1874-1943),
, , 1930.
60 ,
.
, , .
,
1997.
, . 1936.
, , 2002.
.

1997. , 2001.
. ,
(48/2001, . 2)
.
.
1925.
, 1983,
, , 1989. .

.
, .

,
, ,
,
(Merkle F, Mohr W.,
Munch Med Wochenschr. 1977 Apr 22;119(16):547-50).
, ,
80 2001. ,
,
.
,
- ,
() .
, ,
, .
. ,
, 1943. . 75
,
,
,
, 1942.

.
,
.
,
. . ,
- -, , -
, . ,
, .
, , ,
20. ,
,

.
,

,
,

,
,
.
.
, 2007.
I
o
,
, .
( 2),
(de Hemptinne),
( 3). ,
, , , ,
.

(Jean Flix de Hemptinne, 4),
, , ,
, 1920. , 38.
.
2.

3. (de Hemptinne) ;

,
, ,
. , ,
"" , .
(Tewely), .
1925. ,
.
10
4. (1876-1958),
, ,

21.
1874. , , ,
.
, ,
.
,
.
16 ,
, .
,
1898. 24. ,
. ,
,
15. 1898. 1.
11
1901. .
- (Uhlanen Regiment No.
8, Marodenhaus Gross-Enzersdorf) , 14.
1903. (1884-1979).
1905.
, .
,
, , .
, ,
,
1921. .
5. ,
( : Olga's grab, Sarajevo)
12
6. ,

7.
,

13
8. Maria Teresa Hempt . Winkler, (1884-1979)

,
14
9. ,

1903.
10.

20. ,
1902. ,
.
( - . -, ).
" " (Wiener Medizinische Presse
15
1902, 43: 1-6)

"Hygiam" .

, .
, status praesens, .
, 21 ,
, .
: , , 37,5.
: . :
Magnes. ust. Natr. hydrocarb. aa. Bism. subnitric.
Higiama 4 .
.
() 21 ,
,
, . :
, , ,
, 80, , 10-15 .
: . : , Higiama
4 , .
.
22 ,
.
, .
. : ,
panniculus adiposus , , , , ,
, ,
65 . :
,
. . :
, .
39,5, 65 ,
Koch- . : Infiltratio apic. pulm. t.b.c.
( ). : ,
, , ,
.
. ,
, ,
. , 5 .
21 ,
, ,
. ,
, , , . :
16
, .
.
, . 800 , ,
. : Nephritis acuta, Hydrothorax, Ascites. :
, Kal. aceticum per os, .
1500 , , ,
, ,
,
.
21 ,
,
. ,
, ,
. : ,
. ,
.
.
,
. . 39,8,
38,5 40. : .
: Preissnitz - (?), ,
. ,
. ,
.
, ,
. , 6,4
.
23 ,
, ,
. :
. .

,
, ,
, .

,
. ,
1882. , , -,
.
17
11. 1902.
18

, , , , .

.
.
.
12.

,
, ,
.
, 1894, 1890. ,
1900. ,
.

,
.
7. 1922. ,
. 1. 1927. 2699 ,
7 .

, .
,
.
,
,
. - , ,
19
, ,
, .
13. T 1641.
,
20
14.
21

1905. 1921. , .
, ,
. ,
.
9. 1921.
,
. 1922.
,
24. .

, ,
, .
, .
.

, (
. 39, . . 8, 24, 19. 1931).
,
, ,
.
15. ,
1922.
22
16.
, . 39, . . 8, 24.
23
,
.
,
, ,
. :
.
,
,
, , 18,
, ,
.
17 (
,
)
,
17 .

, ,

.
23. 1924

17.
24
,
,
, 1930. .
,
.
. 1935.
,
. 60.000
, , ,

8.
16. 1935. ,
, .
, .
, 27. 1938.
!
,
() Annales
Pasteur ex 1935.
. ,
, .
, .

.

, , ,
.
,

.
, . ,
. !
( .
. , 1934. .)

.
, 1. 1941. .
25
, ,
, ,
, , 20. 1943. ,
69 .
. -
, 1904. , ,
. .
,
, 1940. ,
.
. 1976. .
.
(1970. ) 1054
. , 1935/36.
. 1995.
.
, 1994.
1927. .

. 2003. , ,
, , .
, 1988.
,
.
, .
,
.

,
, , - -.
...pripovedao mi je otac jednog jutra na izletu na planinu Sr, veoma
visoko uzdignutu nad Dubrovnikom, kada sam bila sa svojih 15 godina na
letovanju u Dubrovniku, a koja je zbog svoje retke lepote - a posebno zbog
toga to danas ivim u jednom surovom materijalistikom svetu - to ostala u
ivom seanju i do moje devedesetdruge godine ivota.
26
18. , . Winkler ,
1921. .
19.
1942. .
27
Bee to 1928. godina, kada me je otac probudio u praskozorje, u 4

asa i rekao: "Dete moje, sad u da te vodim stazama moje mladosti, i to na
vrh one velike planine koju vidi". I tako poosmo vrletnim stazama, bolje rei
"kozjim stazama". Kada smo stigli na vrh iscrpljeni i gladni, ukaza se jedna
mala mehana, kako je narod tamo zvae. Ljubazna ena dade nam jo svee
kozje mleko i sir.
Sa te visine pruala se cela panorama prekrasnog Dubrovnika obasuta
prvim zracima sunca - a ispred tog bisera plavog jedinstvenog mora. oveka
u takvom asu zaista uhvati nesto udno - rekla bih nezemaljsko oseanje, a
pogotovo za mladu duu; to se zapravo ne da opisati, to valja doiveti.
Tada mi otac ree da me je tu doveo zato da bih bolje oseala ono o
emu e mi priati. On poe:
"Bilo je to u Sarajevu gde mi je otac misionar drao malu knjinicu
svetih knjiga, a ja bejah student medicine u Gracu i stigoh ba na uskrnji
odmor. Tek to stigoh, zatekoh oca kako tovari silu tih knjiga na unajmljenu
mazgu, da bi zatim krenuo peke put Dubrovnika. Budui da sam bio skoro
lekar, a moj otac sitan i krhkog zdravlja, ali velikog srca, ne dozvolih da on
sam krene tim dugakim putem kroz bespue i kr, te mu se pridruih. Kupio
mi je tropski lem, izme do kolena, remen sa uturicom za vodu, i mi
krenusmo. Hodali smo uglavnom zorom i predvee, a danom se odmarali.
Bee to meni kao hodoae, jer behu ba uskrnji praznici pred nama."
No, doe i kraj tom putovanju, a to bee ba zora u Belu nedelju
Vaskrsa, a pred nama ona nezaboravna panorama koju opisah i more koje
prvi put u svom ivotu videh. U tom trenu razglasila su se sva zvona sa crkava
da objave narodu veliki praznik. Gore na toj visini pod plavim nebom to je
zvualo kao da su orgulje, te meni, njegovoj keri, pooe suze na oi
gledajui svog oca isto suznih oiju od silnoga seanja.
Na kraju bih dodala jedan mali epilog: Doe jesen i time i kraj ovom
divnom letovanju. Pooh opet u kolsku klupu, a na prvom asu srpskog jezika
profesor nam zadade zadatak: "pii kako si provela leto". Ja tada opisah ceo
onaj doivljaj na planini, uz pripovetku moga oca iz njegovih mladih dana, i
jo dodah kako sam se udila kako u tom bespuu, u malenim kamenim
potleuicama sa jednom kozom i neto ivine, mogu da ive. Zapitah to
krmaricu, a ona mi ree: "Gospodina moja mala, ovde je iveti pravi ivot nebo iznad nas, more ispred nas, a mir rajski"...
28
20. , 1933.
,
.
, 1996. .
.
1997.
, . ,
,
, . .
29
21.
, ,

1942. , () , ,

.
(Stefan Winkle) ,
1937. , ,

. ,
30
, , ,
8. 2005.
.
, ,
.

.
.
, .
.

.
,
1955.
(Mikrobiologische und Serologische Diagnostik, Gustav Fischer Verlag, Stutgart,
1955).
. .
,
, 2007.
. . 1932.
, , ,
. 1941. ,
,
, .
. , ,
,
,
.
. ,
,
,
, .
31
22.
.
(5. 04.1908 - 3.02.1927) 19.
, (18.01.1878 -8.05.1933)
, (21.09.1874 -20.07.1943)
32
135
, 2007. , . 31-35:
33
34
35
36
37

, .

1996.
1. , , 39.
2. Conference Internationale de la Rage, Paris 1927, tome III.
3. . .
. : , . 200 .
, , 1997, 22-25.
4. Hempt A. Versuche mit Hygiama. Wiener Medizinische Presse 1902, 43: 1-6.
5.
:
Association
Familiale
HEMPTINNE
(http://www.dehemptinne.net/doc)
6. .
7. . , 10, .91.
8. Kaiser M, Piringer W. Adolph Hempt+. Wiener Klinische Wochenschrift
1943, 56 (49/50): S. 721.
9. Laloevi D. Boravak Dr Adolfa Hempta u Parizu 1925. godine. Med Pregl
1998; LI Suppl. 1 : 61-63.
10. . . 135
60 , -, , 2007.
11. (). - . 1986; 34(9-10):489-493.
12. Sl. glasnik R. Srbije 48/2001, str. 2.
38
II

19. 20.

(18511890) . "
,
.
. ,
.
, ,
. ,
: ,
; , .
, .
... ,
.
, .
, ,
( . "") ...
,
, (
),
, 16 ..."
( , ).
(1920-1980)
,
1848,
, ,
. ,
,
- pulvis cantharidum (. , 1972, 3: 210).
"
" ( , 1912, .244). "
() ,
: ,
,
39

, , ,
, ,
, ,
...
."
,
,

, ""
, ,

.
,
. .
, ,
6. 1885. . ,
, 24. 1886.
. 1888. .
23. .

,

, -
(Annick Perrot),
40
24.
26. 1886. , -
41
25.

. .
: " I

(M Pasteur)
I- ". ,
. .
, - (1847-1940),
1883-85. ,
. Me,
,
.
1900. ,
42

, -,
.
"
,
" ( ,
1900-1985. , 1990). -
"... (58%) 14. ..."
( " ", , ,
1896).
,

. -

1895. .
26.
- (1847-1940)

; 1896. .
, , ,
, , (
43
. 1800. 1918. ,
, 1974). ...
.
27. ,
(1860-1920)
28. ,
44

,
. , 22. 4.
1889.
, , .
,
, .
, . ,
. ,
. , .
.
, ,
, .
29.
22. 1889,
,
. ,

45
,
,
( ).

1915-1918. ,

, , ,
, .
,

.
30. 1922. .
46

.
, 1922.
( 27).
,
9,752 14 .
, 9.
1921. -
, , 24. 1922.
.

,
, ,
.
1929.
( 32).
" lyssae",
.
1. 1927.
( , : . , . 67, 164-179,
. 1924-1927, . . 23)
2
11
11
2
9
4
3
2
6
50
1
3
1
1921. 14-
.
,
,
. 1927.
47
, "
" ( , : .
, . 67, 164-179, . 1924-1927, . . 23).
,
, ,
,
. 50

.
12-13 (lyssa praecox),
.
.

,
, ,
.
, ,
,
,
,
.
. ,
,
4 , ,
3 . , ...
( , 16. 1920. ., ,
67, . 21).
.
31. , 16. 1934, . 10.
48
32.
1929.
49
O , 1885-1925.

(Galtier), 1881.
.
,
1880. ,
.

.
178
,
, "virus fixe". ,

-,
14 .

, 5%

(Chamberland, Roux),
1883. . ,
,
-,

.

.

, 23 19 .
, ,
14 (Pasteur L, Chamberland MM, Roux
E. A new communication on rabies. Ed. by Hanon N. Selected Papers in
Virology. Prentice Hall, Inc. Englewood Cliffs, N.Y. 1964, 30/36; Baer G,
Neville J, Turner G. Rabbis and Rabies, a pictorial history of rabies through the
ages. Laboratorios Baer, S.A. de C.V. Mexico, 1996, 1-133).
, 1885.
,
, ,
. 6.
50
33. , F. Desmoulin-a
27. 1882, La Vie Moderne
29. 1882.
51
.
,

.
,

, 14
,
16.
.

,

, .

20.000 . 34. ,

,

.
,

(Method pour prevenir la rage apres morsure. C R. Acad. of
sciences, October 26, 1885, Ci, p. 765-773 et p. 765-773 and p. 774. - Bull. de
lAcad. de medecine, October 27, 1885, 2e sr., XIV, p. 1431-1439. Oeuvres
VI, 603-612.).
METODA PREVENCIJE BESNILA NAKON UJEDA
Luj Paster
Prevencija besnila, onakva kakvu sam ja izloìo u svoje ime i u ime
svojih saradnika, u prethodnim bele{kama, dovla je sigurno do progresa u
prou~avawu te bolesti; napretka koji je bio vi{e teoretski nego
prakti~an. Me|utim, primena nije uvek bila uspe{na. Na 20 pasa koje sam
tretirao, nisam mogao garantovati da }u vi{e od 15 ili 16 wih u~initi
otpornim na besnilo.
Sa druge strane bilo je korisno zavr{iti taj tretman posledwom
inokulacijom jednim veoma virulentnim kontrolnim virusom, da bi se
potvrdio i oja~ao imunitet. Osim toga, opreznost je zahtevala da se psi
drè pod nadzorom duè od vremena potrebnog za inkubaciju bolesti,
52
prouzrokovane neposrednom inokulacijom gore navedenog virusa. Ponekad

je bilo potrebno mawe od 3 4 meseca da bi se ~ovek uverio u ste~eni
imunitet prema besnilu.
Takvi zahtevi bi umnogome ograni~ili primenu metode.
Najzad, ovu metodu bi bilo veoma te{ko odmah primeniti, {to je
neophodno, zbog nepredvidqivosti koje se javqaju kod rabi~nih ujeda.
Trebalo je, dakle, ako je mogu}e, do}i do brè metode koja bi bila
potpuno bezbedna za pse.
A kako bi se, uostalom, ~ovek i mogao usuditi na bilo kakav ogled
na ~oveku pre nego {to bi se do{lo do tog napretka.
Posle bezbrojnih eksperimenata, do{ao sam do preventivne,
prakti~ne i brze metode, ~iji su uspesi na psima ve} dovoqno sigurni i
brojni, i time sam stekao mogu}nost globalne primene na sve ìvotiwe i na
samog ~oveka.
Ova metoda se su{tinski zasniva na slede}em:
Po{to se kuni}u, putem bu{ewa lobawe (trepanacija), pod mo`danu
opnu ubrizga mo`dana sr` psa lutalice zaraènog besnilom, te ìvotiwe
uvek obole od besnila posle prose~nog trajawa inkubacije od oko
petnaestak dana.
Ako se virus prenese sa prvog kuni}a na drugog, sa drugog na tre}eg
i tako redom, putem gore navedene inokulacije, uskoro se manifestuje
tendencija u smawivawu trajawa inkubacije besnila kod uzastopno
inokuliranih kuni}a.
Posle 20 - 25 pasaìrawa virusa sa kuni}a na kuni}a, dobija se
duìna inkubacije od osam dana, koja se odràva tokom novog perioda od 20
25 preno{ewa (pasaà). Potom se dostiè duìna inkubacije od sedam
dana, koja se iznena|uju}e odràva tokom nove serije preno{ewa koja
dostiè brojku od 90. Na tom broju sam i ostao; sada, jedva i da se uo~ava
tendencija ka smawivawu duìne trajawa inkubacije na mawe od sedam dana.
Ova vrsta eksperimenata, zapo~eta u novembru 1882, traje ve} tri
godine, a da serija preno{ewa nikada nije bila prekinuta i da nikada nije
bilo potrebno pribe}i drugom virusu, a ne onom iz kuni}a koji su jedan za
drugim stradavali od besnila. Prema tome, ni{ta lak{e no imati stalno na
raspolagawu, tokom zna~ajnog vremenskog intervala, virus besnila
savr{ene ~isto}e i uvek identi~an. To je PRAKTI^NA osnova metode.
Mo`dina tih kuni}a je celom duìnom zaraèna virusom i to
podjednako u svakom delu.
Ako se te mo`dine od nekoliko centimetara duìne, uz najve}e
mogu}e higijenske mere predostro`nosti, izloè dejstvu suvog vazduha,
virulencija u wima lagano i{~ezava da bi se na kraju potpuno ugasila.
Trajawe ga{ewa virulentnosti varira u zavisnosti od debqine komada
mo`dine a naro~ito od spoqa{we temperature. [to je temperatura nià
to je opstanak virusa duì. Ovi rezultati predstavqaju NAU^NU osnovu
metode.
Po{to su ove ~iwenice utvr|ene, evo na~ina da se pas u~ini imun
na virus besnila za relativno kratko vreme.
U niz fla{ica u kojima se vazduh odràva suvim pomo}u komadi}a
kalijum-hidroksida postavqenih na dno posude, svakog dana se unese po jedan
komad sveè mo`dine zaraène besnilom kuni}a uginulog od besnila nakon
sedam dana inkubacije. Isto tako se svakog dana pod koù psa ubrizgava pun
53
"Pravaz" {pric (Charles Gabriel Pravaz, ,

1853. .) sterilizovanog bujona u kojem je rastvoren mali komad
mo`dine iz suvog vazduha, po~ev od mo`dine sa rednim brojem dosta
udaqenim od dana kada se vr{i eksperiment, da bi se bilo sigurno da ta
mo`dina nije uop{e virulentna. Prethodni eksperimenti su, u tom smislu,
dali odgovaraju}a obave{tewa. Narednih dana se na isti na~in vr{e
eksperimenti sa ranije uzetim mo`dinama, izme|u kojih ima dva dana
razmaka, dok se ne stigne do posledwe, veoma virulentne mo`dine koja ve}
dan - dva stoji u fla{ici.
Tretirani pas je dakle otporan na besnilo. Wega je potrebno
inokulisati virusom besnila potko`no ili ~ak po povr{ini mozga
trepanacijom, jer se u protivnom besnilo ne pokazuje.
Upotrebom ove metode uspeo sam da imam 50 pasa svih uzrasta i rasa
otpornih na besnilo, sve dok se, iznenada, u ponedeqak 6. jula, nisu pojavile
tri osobe u mojoj laboratoriji koje su stigle iz Alzasa:
Theodore Vone, bakalin iz Meissengott- a , u blizini Schlestadt-a, koga
je 4. jula wegov pas zaraèn besnilom ujeo za ruku.
Joseph Meister, devet godina, koga je tako|e 4. jula, u osam ~asova ujeo
isti pas. Ovo dete, koje je napao pas, imalo je mnogo ujeda po {aci, nogama,
butinama; nekoliko veoma dubokih rana koje su mu oteàvale hod. Wegove
prve rane bile su spaqene samo 12 sati posle nesre}e u 20 ~asova, od strane
dr Weber de Ville-a;
Tre}a osoba, koja nije bila ujedena, bila je majka malog @ozefa.
Autopsijom psa, kojeg je ubio wegov vlasnik, bilo je prona|eno da mu je
èludac pun sena i deli}a drveta. Pas je bio besan, a Joseph Meister sa svih
strana obliven krvqu i pquva~kom.
G. Vone je na ruci imao jaku kontuziju, ali me je ubedio da wegova
ode}a nije bila iskidana od strane pse}ih o~waka. Kako nije imao ~ega da se
pla{i, rekao sam mu da, ako èli, moè ve} istog dana da se vrati u Alzas
{to je on i u~inio. Ali, ipak sam zadrào malog Majstera i wegovu majku.
Na nedeqnoj sednici Akademije nauka, 6. jula, video sam na{eg
kolegu dr Vulpian-a, kome sam ispri~ao {ta se dogodilo. G. Vulpian i g.
Grancher, profesor na Medicinskom fakultetu, odmah su do{li da vide
malog Majstera, da utvrde stawe i broj povreda. Bilo ih je najmawe 14.
Mi{qewe na{ih kolega je bilo da je po broju ujeda i intenzitetu, Majster
bio izloèn letalnoj dozi virusa besnila. Pri~ao sam g. Vulpian-u i g.
Grancher-u o novom rezultatima do kojih sam do{ao prou~avaju}i besnilo, i
to po~ev od predavawa koje sam dao u Kopenhagenu prethodne godine.
Zbog gotovo sigurne smrti koja je pretila ovom seoskom detetu,
odlu~io sam se, uz veliku strepwu, da poku{am da na wemu primenim metodu
koja je stalno postizala uspeh na psima.
Ta~no je da mojih 50 pasa nisu prethodno bili ujedeni, ali znao sam
da }e ova prilika pomo}i da budu otklowene moje sumwe, jer sam ve}
postigao stawe otpornosti na besnilo na velikom broju pasa nakon ujeda.
Ve} sam uveravao ~lanove Komisije za besnilo o uspehu i va`nosti ove
metode.
Prema tome, 6. jula u 20 ~asova, dakle 60 sati nakon ujeda, u
prisustvu dr Vulpian-a i dr Grancher-a, inokulisao sam pod koù slabine
malog Majstera polovinu "Pravaz" {prica koji je sadrào mo`dinu mrtvog
54
kuni}a, od 21. juna, a koja je do tada bila ~uvana u fla{ici sa suvim

vazduhom ve} 14 dana.
Narednih dana nove inokulacije, uvek u slabinu, davane su pod
uslovima koje dajem u tabeli:
1/2 {prica "Pravaz"
7. jula
7. "
8. "
8. "
9. "
10. "
11. "
12. "
13. "
14. "
15. "
16. "
9
18
9
18
11
11
11
11
11
11
11
11
h .................... mo`dina od 23. juna

h ....................
"
25. "
h ...................
"
27. "
h ....................
"
29. "
h ....................
"
1. jula
h ....................
"
3. "
h ....................
"
5. "
h ....................
"
7. "
h ....................
"
9. "
h ....................
"
11. "
h ....................
"
13. "
h ....................
"
15. "
starost 14 dana
"
12 "
"
11 "
"
9 "
"
8 "
"
7 "
"
6 "
"
5 "
"
4 "
"
3 "
"
2 "
"
1 "
Tako sam dobio broj od 13 inokulacija za 10 dana tretmana. Kasnije

sam mogao re}i da je i mawi broj inokulacija bio dovoqan, ali treba
razumeti da sam u prvom poku{aju morao biti posebno obazriv.
Primenom razli~itih mo`dina, inokulisana su trepanacijom dva
nova kuni}a da bi se proverila stawa virulencija tih mo`dina.
Posmatrawe kuni}a je omogu}ilo da se utvrdi da mo`dine od 6, 7, 8, 9. i 10.
jula nisu virulentne jer ne izazivaju besnilo kod kuni}a. Mo`dine od 11,
12, 14, 15. i 16. jula su sve bile virulentne a koli~ina virusa u wima se
postepeno pove}avala. Besnilo se uo~ava nakon 7 dana inkubacije na
kuni}ima od 15. i 16. jula, nakon 8 dana kod ovih od 12. i 14. jula, a nakon 15
dana kod ovog od 11 jula.
Posledweg dana sam inokulisao @ozefa Majstera sa veoma
virulentnim virusom besnila, poreklom od istog onog psa koji je oja~an
brojnim pasaàma sa kuni}a na kuni}a i koji kod ovih ìvotiwa izaziva
besnilo nakon 7 dana inkubacije, a nakon 8 ili 10 dana i kod pasa. To je
dokazalo opravdanost poduhvata kroz koji je pro{lo onih 50 pasa o kojima
sam ve} govorio.
Kada je stawe otpornosti na visokom nivou, moè se bez smetwi
inokulisati i sa najvirulentnijim virusom u bilo kojoj koli~ini. Uvek mi
se ~inilo da postoji samo taj efekat koji bi u~vrstio otpornost na besnilo.
@ozef Majster se, dakle, spasao ne samo besnila koje su ujedi mogli
razviti, nego i besnila kojim sam ga inokulisao radi kontrole imuniteta i
to virusom virulentnijim od svih uli~nih virusa.
Zavr{na inokulacija jakim virusom predstavqa prednost jer
ograni~ava strepwe koje bi smo mogli imati prilikom ujeda. Ako bi
besnilo moglo izbiti, ono bi se mnogo brè pokazalo sa virulentnijim
virusom nego sa obi~nim virusom iz samog ujeda. Od sredine avgusta
pa`qivo sam posmatrao zdravstveno stawe @ozefa Majstera. Danas, tri
55
meseca i tri
zadovoqavaju}e.
nedeqe
nakon
nesre}e,
wegovo
zdravqe
je
sasvim
35. .
(Vallery-Radot P. Pasteur. Images de sa vie. Hachette, 1967.)
Kako tuma~iti novu metodu - spre~avawe razvoja besnila nakon
ujeda do koje sam upravo do{ao? Nije mi namera da se danas bavim ovim
pitawem u potpunosti. @elim ista}i samo nekoliko preliminarnih detaqa
kako bi se shvatio smisao ovih eksperimenata sa ciqem da se ustanove nove
ideje za najboqe mogu}e izvo|ewe.
Pozivaju}i se na metodu slabqewa smrtonosnog virusa, moè se
zakqu~iti o uticaju vazduha u atenuaciji. To zna~i da se boravkom mo`dine
56
u suvom vazduhu uspe{no smawuje intenzitet virulencije koji ide sve do

potpunog anulirawa.
Sve ovo do sada omogu}uje da se poveruje u ovaj metod koji
po~iva na upotrebi virusa najpre bez aktivnosti, a potom virusa
podvrgnutog pasaàma kojima postaje sve virulentniji.
Izne}u kasnije i ~iwenice koje se ne slaù sa ovim na~inom
gledawa. Dokaza}u da su produèwa u duìni trajawa inkubacije besnila
kod kuni}a iz dan za dan, posledica osiroma{ewa koli~ine rabi~nog virusa
sadrànog u isu{enim mo`dinama, a ne posledica slabqewa same
virulencije.
Mogu}e je dozvoliti inokulaciju virusom ~ija je virulencija uvek
ista i sposobna da prouzrokuje stawe otpornosti na besnilo putem wene
primene u malim koli~inama, ali sa svakodnevnim pove}avawima. Ovo je
obja{wewe ~iwenica metode koju sam eksperimentalno izu~avao.
Novoj metodi moè se dati i drugo tuma~ewe, ~udno na prvi pogled
ali vredno po{tovawa, jer je u skladu sa ve} poznatim rezultatima koje nam
nude fenomeni prime}eni kod nekih niìh bi}a, a naro~ito kod nekih
razli~itih patogenih mikroorganizama.
Mnogi mikrobi razmnoàvawem, u wihovim kulturama produkuju
materije koje ko~e wihov vlastiti razvoj.
Godine 1880. na~inio sam eksperiment kojim bi se utvrdilo da
uzro~nik kolere kod koko{i moè da proizvede jednu vrstu otrova od samog
sebe. Nisam uspeo da utvrdim prisustvo jedne ovakve materije, ali danas
smatram da se ovo prou~avawe mora ponoviti - i {to se mene ti~e, ni{ta me
ne}e spre~iti. Radi}u u prisustvu gasa ~iste karbonske kiseline.
Uzro~nik bolesti crvenog vetra kod sviwa razvija se na veoma
razli~itim podlogama, ali teìna kulture koja se formira veoma je malih
razmera ukoliko se jave oscilacije u sastavu hranqive podloge. Reklo bi se
da se gotovo istovremeno stvara i neki proizvod koji zaustavqa razvoj tog
mikroba, bilo da se kultivi{e u vazduhu ili u vakumu.
G. Raulin, moj stari pomo}nik, danas profesor na Lionskom
fakultetu, u svojoj veoma cewenoj tezi koju je branio u Parizu 22.03.1870,
utvrdio je da kultura Aspergillus niger-a razvija supstancu koja zaustavqa,
jednim delom, produkciju ove plesni kada hranqiva sredina ne sadrì soli
gvo`|a.
Moglo bi se desiti da ono {to ~ini virus besnila bude sastavqeno
od dve odvojene supstance. Pored ìve, sposobne da se brzo razmnoàva u
nervnom sistemu, postoji i druga neìva supstanca, sa osobinom da kada je u
odgovaraju}oj proporciji, zaustavqa razvoj prve. Sa pa`wom }u
eksperimentalno ispitivati ovo tre}e obja{wewe metode za za{titu od
besnila.
Nisam imao potrebu da skrenem pa`wu na niz ozbiqnih pitawa koja
se ti~u posmatrawa intervala izme|u trenutka ujeda i onog kada je po~eo
ovaj tretman. Ovaj interval je za @ozefa Majstera bio 2,5 dana. Ali
trebalo je ~ekati, jer je kod drugih to vreme bilo mnogo duè.
Posledweg utorka, 20. oktobra, uz obaveznu asistenciju g. Vulpian-a i
g. Grancher-a, morao sam po~eti le~ewe de~aka od 15 godina, ujedenog 6 dana
ranije, sa ujedima na obe ruke, u izuzetno te{kom stawu.
57
@urio sam da obavestim Akademiju {ta }e se desiti pri ovom novom

poku{aju.
Akademija ne}e ostati ravnodu{na kada ~uje moju pri~u o de~aku
koga sam le~io pro{log utorka i wegovom hrabrom delu. To je pastir, od 15
godina, Jan - Baptiste Jupille, iz Villers - Farlay (Jura), koji je video psa
sumwivog pona{awa; izdvojiv{i se iz grupe od {est de~aka koji su svi bili
mnogo mla|i od wega, on je stao sa {ibom ispred ìvotiwe. Pas je {~epao
za levu ruku. je potom oborio psa, ali se i na{ao pod wim.
Uhvatio mu je ~equst desnom rukom da bi oslobodio levu i da ne bi dobio
nove ujede; kasnije mu je sa trakom svog bi~a vezao wu{ku i klompom ga
ubio.
Napomena g. Vulpian-a (
Akademij
(
Akademij nauka) povodom saop{tewa
. Pastera
Akademija se ne}e za~uditi ako kao ~lan Sekcije za medicinu i
hirurgiju traìm re~ da bih izrazio divqewe . Pasteru. Ube|en sam da }e
ti utisci biti podeqeni me|u ~itavim medicinskim .
Besnilo, ta uàsna bolest, protiv koje su svi terapeutski poku{aji
propadali, sada je kona~no svoj lek. G. Paster koji na svom putu nije
imao prethodnika, kroz seriju neprekidnih ispitivawa, ra|enih godinama,
prona{ao metod koji sigurno spre~ava razvoj besnila kod ~oveka skoro
ujedenog od strane besnog psa. Kaèm "sigurno" jer posle onog {to sam
video u laboratoriji . Pastera, ne sumwam u uspeh ovog tretmana koji se
primewuje neposredno nakon ujeda od strane besne ìvotiwe.
Od sada je neophodno da se oformi slu`ba za tretirawe besnila
Pasterovom metodom. Potrebno je da sve osobe ujedene od strane besnog psa
imaju koristi od ovog velikog otkri}a, koje daje pe~at na slavu na{em
~uvenom kolegi i daje sjaj na{oj zemqi.
G. Larey traì re~ i daje slede}i predlog
Va`nost ovog otkri}a pruà priliku . Pasteru da istakne
pona{awe mladog pastira, ~ije ime zasluùje da bude objavqeno. Onaj koji
je iznenada imao inspiraciju, hrabrost, smelost i snagu da se suprotstavi
besnom psu, koji je ugroàvao ìvot wegovih prestravqenih prijateqa i
onemogu}io besnoj ìvotiwi da {iri strah: ovakav ~in hrabrosti
zasluùje nagradu. Zbog toga imam ~ast da zamolim Akademiju nauka da
preporu~i Francuskoj akademiji ovog mladog pastira za nagradu, kao
primer bezgrani~ne neustra{ivosti.
G. Predsednik uzima re~
Akademija je upravo iskazala, kroz aplauze, svoje ose}awe divqewa
i zahvalnosti koje je izazvala vest o novom otkri}u . Pastera.
Predsednik Akademije ima zadatak da se pridruì izrazima
divqewa Vulpian.
58
Imamo pravo da kaèmo da }e datum ove sednice od ovog momenta

ostati u ve~nom se}awu u istoriji medicine i ve~ito slavan za francusku
nauku, jer je ovo jedno od najve}ih medicinskih dostignu}a. Napredak je
ostvaren kroz otkri}e efikasnog tretmana prevencije bolesti koja je
tokom vekova bila neizle~iva. Od danas, humanost i preventivna slu`ba su
oru`ja u borbi protiv besnila. Mi to dugujemo gospodinu Pasteru i nikad
ne}emo imati dovoqno re~i divqewa i zahvalnosti za sve u~iwene napore
koji su doveli do tog lepog rezultata...
36. ,

"Ecole Normale Superieure"
, , 1857. .

.
, ,
.
1888. ,
.
III ,
. .
59

1953. ,

.

(Calmette, Roux)
1891.
30% ,

.
(Hgyes)

, 1887.
,

fixe,
37.
14-20 .

-
,
. ,
50 , 1942.
,
(, .
. , ,
1955, 1-539).
(Fermi) 1908. je
5%
0,5
1% ,

.
(Semple)
1911.

37 72-76
,
.
38. (1847 .
1906),
(Babes) 1912.

58
,
60
. (Paul Remlinger)
1918. 7284 . ,
, , ,
.
39. Remlinger () ,

61

, ,
(Alivizatos)
, 1918.
" - ".

72 .

150-200
,
24
( .
.
1986; 34(9-10):489-493).

, 1925.
.
40.
,
1918-1926.
41. 1922,
.
62

1. Baer G, Neville J, Turner G. Rabbis and Rabies, a pictorial history of rabies
through the ages. Laboratorios Baer, S.A. de C.V. Mexico, 1996, 1-133.
2. . 1800-1918 ,
, 1974.
3. . . , , 1937.
4. .

- . . . 1929, 12.
5. - . . 1895;
1(23-24):797-810.
6. - . " ",
, , 1896.
7. . ; . . 1896, 8:
426-430, 468-471.
8. . (II), , , 1985; 152-153.
9. Laloevi D., Lazarevi-Ivanc Lj, Stankov S.: Mogunosti ekonomine
proizvodnje vakcine protiv besnila sa kulture elija. Med Pregl 1997; 50(11-12):
565-568.
10. Laloevi D, Stankov S, Lazarevi-Ivanc Lj, Laloevi V, Kneevi Ivana.:
Immunogenicity of BHK- rabies vaccine in human volunteers. Med Pregl 1998;
LI Suppl. 1 : 17-19.
11. Laloevi D, Pavlovi R, Jovanovi M, Jermolenko Gordana, Petrovi M.
Aktuelni problemi u dijagnostici i profilaksi besnila kod ljudi i ivotinja. Clinica
veterinaria 2001, Budva 11-15. jun, Zbornik radova, 39-43.
12. Laloevi D. Osamdeset godina Pasterovog zavoda u Novom Sadu i 100 godina
naune profilakse besnila u Srbiji. Med Pregl 2001; 54(Suppl 1): 7-22.
13. Laloevi D, Laloevi V. Besnilo. U: Dimi E, Jovanovi J, uredn. Akutne
infektivne bolesti. Medicinski fakultet Novi Sad, 2001, 387-397.
14. , 1900-1985. , 1990.
15. Pasteur L. Method pour prevenir la rage apres morsure. C R. Acad. of sciences,
October 26, 1885, Ci, p. 765-773 et p. 765-773 and p. 774. - Bull. de lAcad. de
medecine, October 27, 1885, 2e sr., XIV, p. 1431-1439. Oeuvres VI, 603-612
16. , . . , ,
1955, 1-539.
17. Pasteur L, Chamberland MM, Roux E. A new communication on rabies. Ed. by
Hanon N. Selected Papers in Virology. Prentice Hall, Inc. Englewood Cliffs, N.Y.
1964, 30/36.
18. (). -
. 1986; 34(9-10):489-493.
19. , . 1912, . 244.
20. Vallery-Radot P(asteur). Pasteur. Hachette, Paris 1938.
, , .
, 1939. . .
63
,
, 1886. .
64
III

1921. ,
,
.
6. 1922.
5100,00 .
43. ,
3 ( , 39, . 5, 6. 1922.)
. 41049
24. 1922.
.
,
1920.
.
1921.
65

, 1921.
.
( 45) : " . .
14.VIII 921. . 14960
5. XI
921 . 2623 .
."
44. ,
, 1922. .

1922. ( 44), ,
, .
" (1922) .
...
1194 .

." ( 1923, . 42-45:
- 1922. ).

1921.
, .
,
66
1922. 24. 1922. .

.
45. .
15.
1921. ( , 39, . 3, . 4)
67

1927. ,
1922. .

. C

14. XI 1921. .
, ,
( , 39, . 3, .
4).
.
:

58/921.
...

, ,
,
, ,
, ,
,
:

,
.
:
.
:
I.
II. .
I. :
1). , ,
, ,
.
2). . ,
,
, .
3). ,
,
.
68
II. : ,
. : , ,
(, , ,
...), (Mhrbden), (
, , ...) ,
(.: ,
) ...
:
8-9 , 2 , 2 2
.
9-11
3-5 .
4
,
.
14. . 1921

. .

45.
1921. (
, 39, . 3, . 4)
69
, ,
, 17. 1921.
( , . 39, .. 3).

,
. ,

.
,
, .
, ( 47 47).
46.
,
.
47. 46,

( )

,
,
, .
70
48. ,
, 1920-
49.
71
,

.
E

,
, ,
,
.
1924. ,
1927. (- .
, 1920-2005.), .
50. e
. , oo 1924.
72
51. 50,
, ,
, , ,
, , ...
1930.

.
,
. , ,
.
,
,
,
(Annales de lInstitut Pasteur) Zentralblat fr Mikrobiologie.
52. 1932.
73
53. ,
, .

Copyright by Foto Harkanji Novi Sad, Kralja Petra 7
74
54. ,
55.
75
( 56)
,
. ,
, ,
.
. , ,
-,
.
,
.
.
56.
.
,
1927. ,

. , ,
76
1903,
1907. .
57. 56,

58.

( 59) ,
,
.
,
, .
77
59. ,
, ,
, 1923. ,
. ,
1926.
(1896, - +1974, ),
.
.
.

, .
, 4. 1932.
!
,
; ,
, ,
(Spielmeyer) ,

78

.

.
lyssae
!

( ...
Glia reaktion)
.
.
,

. ,

. ,

!

.
,
. ...
. Zentralblattu fur Bakteriologie
Referate Band 107 No 17/18 20.

. .
,
, ,
.

in extenso .
+.
,
.
Aujeszky-
!
. .
, Schukri-beg
lyssae
. Spatz-
Spatz . Spatz
.

.

79

.
,
- . ,

.

.
,

.
(Lymphmhlen)
( ) -!

.
60. 1932.
__________________________________________________
, 22. 1932.
!

, ,
,
. lege artis
,
,
.
80
61.
, 1926.
, .
(2
) .

.

.
,
.
.

. ,
?
81
. Collins-. :

.

. ,
.
, ,
,
, .
,
.
, ,
.
, ,
,
, .

.
.

,
. .
,
. , .
2
, (
) 36

6 (
) 4
!! ,
.

,
.

. .

.
, ,
.

, .

82
, . .
(
)

. . .
.
,
. .
_________________________________________________
, 23. 1932.
!
21. ..
, . ,
.
, .

,
.
.
,
- ,
.

2 .
, .
.
,
. .
,

, .

,
.
.
o .

.

.
.
83
.
.
, ,
.
,
,
.
, ,
, .
62.
, 1. 1934.

,
, 1925.
,
. ,
fixe.
84
,
.
63. ,
, , 1971. .

96 ,

.
, ,

.

.
64.

85
65. -
66.
86

1% , . ,
-.
,
.
67.

,
- ,
. 5
, .

.

, ,
.
87
, ,
,
,
.

. ,
,
- - .
,
Bergmann - Berlin .

, . .
68.
69.
88
70. .

71.
89
72. -
, , 1971. .
90
73.

1934.
.

.
,
5

.

:
-
.
5 6
30 .
. ,
,
91
,
.
74.

,
. .
. .

,
. , 1925 1954,
- 1974, a o
1984. .
, ,
.
. ,
,
.

.
,
.
92
75.
.
93
76.

. ,
1. . (lyssa) . .
, 1931. 1-78.
2. . . .
1997. 1-72.
3. Laloevi D. Osamdeset godina Pasterovog zavoda u Novom Sadu i 100 godina
naune profilakse besnila u Srbiji. Med Pregl 2001; 54(Suppl 1): 7-22.
4. Laloevi D., Lazarevi-Ivanc Lj, Stankov S.: Mogunosti ekonomine proizvodnje
vakcine protiv besnila sa kulture elija. Med Pregl 1997; 50(11-12): 565-568.
5. Laloevi D, Stankov S, Lazarevi-Ivanc Lj, Laloevi V, Kneevi Ivana.:
Immunogenicity of BHK- rabies vaccine in human volunteers. Med Pregl 1998; LI
Suppl. 1 : 17-19.
6. Laloevi D, Laloevi V, Kneevi I, Lazarevi-Ivanc Lj. Bioloka proizvodnja u
preventivnoj medicini. Razvoj vakcina protiv besnila u Jugoslaviji. Savetovanje o
biotehnologiji u Vojvodini, SANU ogranak u Novom Sadu, 12-13. 09. 2002. Zbornik
radova 179-183.
94
IV

, ,
,
, , 1927. .
,
1925. , 1927. .
e
6 , ,
, ,
, 1925. .
, ,
-,
.
75 , , -
, ,
.
25. 1925. :
Paris XV. Institut Pasteur 25 Rue Dutot Dr A. Hempt
tovana gospodjo Kolega! Ovde se radi jo sasma kao pred 40
godina i iz pijeteta nee da napuste staru metodu, dok su jo ivi stari
saradnici Pasteurovi. Mladja generacija vrlo se zanima za nau rapidnu
metodu koja e imati sigurno budunost. Pre podne radim u divnoj
biblioteci sabiram celu noviju literaturu nae struke, koja je rastreena
po svim moguim urnalima na vie jezika nego li mogu svladati ali
veinu ipak razumem. Posle podne radim praktino histoloki i
bakterioloki. Pozdravljam Vas i Vaega supruga. Srdano Va Dr
Hempt.

40
, ,

.
95

77.
, (25. . 1925)
1927.
, 25 30.
.
,
, ,
, .

6 .
96
78. Annales de lInstitut Pasteur 1925.

, , 59
26 , .
,
(E. Roux), .
97
,

, , .
,
,
. 84-85. :
Our new process is as follows:
The spinal cord and brain of rabbits infected subdurally with fixed virus
and killed at the beginning of the agony, are removed by a sterile process. The
meninges and vessels adhering there to are removed in a dark room. The cord
is then placed in an ether vessel which is provided with wire netting, the cord
being suspended in the ether so as to be penetrated evenly by the ether. The
brain on the other hand after all the ventricles have been opened wide, is laid
open and rolled out into a flat leyer which must be as even as possible. A few
parallel incisions are made in the tissue of the midbrain and cerebellum, and
the whole is then spread out on the wire netting so as to ensure uniform action
by the ether on all parts. The cord is removed from the ether after 72 hours,
after which period it is, in the great majority of cases, entirely non-virulent.
The brains are left to the action of the ether for 96 hours and are laid, as is the
etherised cord, in a 1% carbolic glycerine solution (30 parts glycerine beaume
30 neutral plus 70 parts distilled water), being left to lie in dark-coloured
receptacles protected against the light and at the temperature of the ice chest
for not less than 20 days before being used for the preparation of vaccine.
By spreading the cord and brain on the wire netting placed in the ether
vessel (or on a fine sieve of German silver) we prevent them from remaining
steeped in the layer of their own grease and lipoid which is deposited at the
bottom of the vessel from the very beginning of the etherisation process, as
otherwise large parts of the surface of the brain and cord would completely
escape the action of the ether and remain virulent.
In this way we obtain brain and cord which have been slowly and
evenly attenuated and are completely nonvirulent. The brain and cord not only
preserve their complete immunising capacity, but as a result of the thorough
extraction of fat become entirely hydrophile, so that they yield much finer
emulsions than original substances or substances that have been subjected to a
less thorough fat-removing process. They are accordingly much more easily
and speedily adsorbed when injected sub-cutaneously, and they provoke
immediately a powerful irritation resulting in the direct formation of rabicide
substances.
98
79.
, 25-30. 1927.
99
1925. ,
, , . ,
, Hence, we now work with completely dead vaccines.
80.
, 1927. ,

,
( , . . 1930).

1927. ,

. : ...
,

,
,

.
5-6
12 .
... ( A. . 1931, 3: 242).
100
1938.
,
(Hempt A. Ueber eine karbolisierte
antirabische Aether-Vaccine und ihren Schutzwert bei Mensch und Tier.
Behringwerk-Mitteilungen/Heft 9, 1938, 1-60).
81. Behringwerk-Mitteilungen 1938,

,
101

.

,
,

,
,

,
,
.
,

, 1936.
.
82. ,

, 1932. .
83.
1930. , ,

. ,
. .
102
,
,
( , , 1955, 1-539). ,
, . ,
1956. (Schneider
LG, Cox JH, 1994).
84.

103

,
.
Landry .
,
,

, ,
, .
,
.
, ,
, 6 ,

, 10.000 .

100% .

, . ,

,
(Laloevi D, Laloevi V, Sari M, i
sar. Smrtni sluaj tokom postekspozicione vakcinacije protiv besnila obolelog
od Parkinsonove bolesti. Med Pregl 2004).

.
, ,
,
, .

,
.
, (- ,
. .
. . 1961).
,
, .
( ).
104
(1955)
4 14.000 ,
0,028% ( . . 1955), ,
0,009%, 80.715 1935. ( . .
1963). 8
1949. 1956. ,
,
.

,
, ,
1 : 200 (Bahri F, t al. Neurological
complications in adults following rabies vaccine prepared from animal brains.
Presse Med. 1996).
0,069%, 10
(Lafrenz M. Complications after antirabies
treatment using the Hempt-vaccine. Z Gesamte Inn Med. 1975).

1977. .
, . ,
3500
. (Nyerges G, Jaszovszky S, Pintr A, Homp
Z. The encephalitogenicity of the Hempt vaccine. Dev Biol Stand. 1977).

.

(1871, - 1932, ),
.
( ),
,
.

( . . 1920,
11-12: 445-455). ,

. .

.
,
,
105
,
.
.

.
,
fixe,
.

1927. .
,
, ,
( 85).
1927.
( ., 67: . ., . 21).
,
29. 30. 1927. , ,
, .
1000
,

, 1935. ,
- . 7
10 5
. ,
18 .
1947.
.
1980.
,
.
, ,
,
. , ,
1947.
200.000 1958.
. ,
106

,
1958.
.
,
, ,
( .
. 1950; Nikolitsch M. Prventive antirabische
impfung der hunde. Die Kleinertierpraxis, 1965).

,
. ,
, 1947.
200.000 152.707,
80 . 163
66 , 2202
. 1948.
( . .
1946. 1963. . .
1964).
5
4
3
2
umrlo qudi
1
0
1959
1957
1955
1953
1951
1949
180 163
160
160
140
106
120
96
100
80
65
37
60
29 23
29 23
40
20
4
0
1947
registrovano ìvotiwa
Slu~ajevi besnila u Vojvodini
1. ( - ; - )
107
85. . a . . 1927, . 132. o

108
,
.
1964. 9 ,
1980. .
1971. ,
, .

,
1980. , 1983. .
86. ,
: . . -
(1874-1943). . 1976.
109
87. . . ,
, 1960-
: . (+2008),
.

,

.

(
), . .

,
, ,
.

. . , .
. . ,
-,
, .

110

, .
.
,
,

,
. ,
.
,
, , ,
.
,
, , .
, .
,
.
,
.
200 .
100 ,
100 .
.
, ,
. 2-3
,
.
2-3
.
-
, .
.

.
,
(, , )
.
(1952. .)
.

.
111
( ).
, ,
.
,
,

.
, .
.
, ,
post mortem
.
, . .
sectio caesarea
.
,
, .
.
.
.
, ,
. ,
80 .
1953.

. ,
( ).

.
_________________________________

.

,
. , ,
,
. a.
,
200 ,
. ,
112
, ,
.

, .
.
,
, .
.
,
. ,
, .
.
88. .

113
,
. 1927 1981.
364.574 307 ,
0,08%,
. 35 (0,009%)
28 , 7 . ,
,
. , 414
. 21.469
, , .
,
, , ,
1952.
( ).
, ,
,
.
1976. : " , ,
. , ,
, .

, .
, , , .
.
. (
), .
."
1. Bahri F, t al. Neurological complications in adults following rabies

vaccine prepared from animal brains. Presse Med. 1996, 23;25(10):491-3.
2. . . -
(1874-1943). . 1976, 104(2):171-173.
3. . . 1946. 1963.
. . 1964, 18(8):777-784
4. . . .
1955, 7-8: 849-853.
114
5. . -

. . . 1927, 7(10): 148.
6. , , , .
. .
1963, 91(2): 141-148.
7. .
. . 1931, 33(3): 234-246.
8. Hempt A. Ueber eine karbolisierte antirabische Aether-Vaccine und ihren
Schutzwert bei Mensch und Tier. Behringwerk-Mitteilungen/Heft 9, 1938,
1-60.
9. Hempt A. Sur une methode rapide de traitement antirabique. Annales de
lInstitut Pasteur 1925, 39(7): 632-640.
10. .
-.
1937, 4(7): 3-10.
11. - , .
. . . 1961, 18(5): 481-482.
12. Lafrenz M. Complications after antirabies treatment using the Hemptvaccine. Z Gesamte Inn Med. 1975 Jun 15;30(12):419-23.
13. Lalosevic D. Historical review and current status of rabies prophylaxis in
Yugoslavia. WHO Conference on Oral Immunization of Foxes Agains
Rabies in Central and Eastern Europe, Portoro, 8-9. XI 1996, pp. 53-60.
14. Lalosevic D. Historical review and current status of rabies prophylaxis in
Yugoslavia., In Lalosevic D, ed. Selected Papers on Rabies Prophylaxis,
Novi Sad, 1996, 11-18.
15. Lalosevic D. Rabies prophylaxis in Yugoslavia. International Rabies
Meeting, Paris 1997, Abstract 6.16.
16. Laloevi D. Boravak Dr Adolfa Hempta u Parizu 1925. godine Med Pregl
1998; LI Suppl. 1 : 61-63.
17. Lalosevic D. Spreading of rabies on the south of Europe. Rabies Bull Eur
2001, 2: 43.
18. .
100 . . . 2001,
(. 1): 7-22.
19. Laloevi D, Laloevi V, Jovanovi V. Besnilo u Vojvodini. Zarazna i
parazitarna oboljenja ljudi i ivotinja u Vojvodini, zbornik radova, Matica
srpska, 2003, 255-261.
20. Laloevi D, Laloevi V, Sari M, i sar. Smrtni sluaj tokom
postekspozicione vakcinacije protiv besnila obolelog od Parkinsonove
bolesti. Med Pregl 2004,57(9-10): 487-492.
115
21. Laloevi D, Laloevi V, Sari M. et al. Neurologic complications after

cell culture rabies vaccines-case report. 3rd Congres of European Society
for Emmerging Infections, Alfort 17-20. X 2004. p. 107.
22. Laloevi D., Laloevi V., Lazarevi-Ivanc Lj., Kneevi I. BHK-21 Cell
Culture Rabies Vaccine: Immunogenicity of a Candidate Vaccine for
Humans. In: Dodet B, Fooks AR, Mller T, Tordo N, and the Scientific &
Technical Department of the OIE (eds): Towards the Elimination of Rabies
in Eurasia. Dev Biol. Basel, Karger, 2008, vol 131, pp 421-429.
23. McElhinney LM, Marston D, Johnson N, Black C, Matouch O, Lalosevic
D, Stankov S, Must K, Smreczak M, Zmudzinski JF, Botvinkin A, Aylan
O, Vanek E, Cliquet F, Muller T, Fooks AR. Molecular epidemiology of
rabies viruses in Europe. Dev Biol (Basel) 2006, 125, pp. 17-28.
24. , . . . 1930, 6:
439-443.
25. . . 1950, (5-6): 571582.
26. . . ,
, 1955, 1-539.
27. Nikolitsch M. Prventive antirabische impfung der hunde. Die
Kleinertierpraxis, 1965, 10 (7): 193-196.
28. Nyerges G, Jaszovszky S, Pintr A, Homp Z. The encephalitogenicity of
the Hempt vaccine. Dev Biol Stand. 1977;34:165-8
29. Schneider LG, Cox JH. Bat Lyssaviruses in Europe. In Lyssaviruses, eds.
Rupprecht CE, Dietzschold B, Koprowski H., Springer-Verlag Berlin,
Heidelberg 1994, p. 208.
30. . -
lyssae. . . 1927, 7(10): 129-134.
116
( ):
117

4000
.
(Hydrophobia symptomatica ex morsu Canis
rabidi). , ,
.
,
. ,
, 1925.
, , 1989. .
, , , , ,
.
1874, ,
,
, ,
, 1922.
, 1943. .

. ,
.

, .

,
.
. .
, ,
,
, .
20. ,
, ,
, .

,
.
______________________________
118
89.
1927.
119
Dr Adolf Hempt
and foundation of Pasteur Institute in Novi Sad
by
Duan Laloevi, MD, Ph.D.
____________________________________________________________________________________________
Summary
Rabies prophylaxis has 4000 years long history. From Old Century
medicine we have knowledge that rabies was transmitted by dogs bite
(Hydrofobia simptomatica ex morsu Canis rabidi). Edward Jener, who has
established first immunization with vaccinia against variola, used bath in cold
water for human rabies therapy. From the Louis Pasteur time, general
microbiology and especially rabiology, were developed and human rabies
vaccination started. Although numerous modifications of Pasteurs treatment
were made, vaccine prepared by Dr Adolf Hempt was the most successful and
it was accepted in all central European countries, like Germany, Austria,
Hungary, Czechoslovakia, Romania, Bulgaria and Yugoslavia. Hempts
vaccine has had longest use, from 1925 in Yugoslavia, to 1989 year in
Hungary.
Dr Adolf Hempt was born in 1874 y. in Novi Sad, in former
Austrian/Hungarian Monarchy, today Serbia, Yugoslavia. He graduated
medicine in Gratz, worked as military doctor in Grossencersdorf near Vienna,
after that in Lukavac in Bosnia, as a community doctor. During First World
War he was commander of military hospital in Trieste. In 1921, he arrived to
Novi Sad, and became founder and director of Pasteur Institute.
In 1925 Dr Hempt introduced new modification of animal brain derived
rabies vaccine, completely inactivated and delipidized with ether and phenol.
He introduced short time procedure for vaccination scheme, which was used
only 6 days. Pasteur treatment was given up to 21 days, started with small
amount and finished with large quantities of live virus vaccine. Hempt was
standardize rabies vaccination with safety and better quality rabies vaccine,
with higher immunogenicity and without myelin after ether treatment, which
was causal agent of neuroparalytic complication after rabies vaccination.
At Pasteur Institute in Novi Sad, dr Hempt organized manufactured rabies
vaccine production with semiautomatic machines for preparation emulsion of
infected animals brains. After that, glass ampoules were filled in sterile
conditions. At that time, his work and this installation for vaccine production
was very interesting, and many doctors from all over the world, came to
Pasteur Institute in Novi Sad, to learn about Hempts technology.
Dr Hempt died in 1943 year. Today, Pasteur Institute in Novi Sad is
cultural monument and museum dedicated to dr Hempt and his successor dr
Milan Nikolic, famous rabiologist, too.
120
CIP -
Novi Sad
616.98:578.824]:929 Hempt A.
616.98-08:578.824]:615.371(497.1)
616.98-08:578.824]:061.22(497.113 Novi Sad)(091)
LALO[
LALO[EVI],
EVI], Du{
Du{an
Dr Adolf Hempt i osnivawe Pasterovog zavoda u Novom Sadu
/ Du{an Lalo{evi}. - Novi Sad : Medicinski fakultet : Nau~no
dru{tvo za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine : Dru{tvo
za popularizaciju nauke, 2008 (Novi Sad : Mala kwiga). 120 str. : ilustr. ; 22 cm
Tira` 200. - Bibliografija uz svako poglavqe. - Summary.
ISBN 978-86-7197-283-3
a) Pasterov zavod - Novi Sad - Istorija b) Besnilo Prevencija - Vakcina - Jugoslavija c) Hempt, Adolf
(1874-1943)
COBISS.SR-ID 229978631


DR Hempt

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

DR Hempt

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR Hempt

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

8. Maria Teresa Hempt . Winkler, (1884-1979)

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

1902, 43: 1-6)

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Bee to 1928. godina, kada me je otac probudio u praskozorje, u 4

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

31. , 16. 1934, . 10.

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

Created by Neevia Document Converter trial version http://www.neevia.com

prouzrokovane neposrednom inokulacijom gore navedenog virusa. Ponekad