BEN GOLDEJKER

Loa nauka

Sadraj
UVOD
1 - Materija
Detoksikacija i teatar mulja
Svee za ui
Flasteri za detoksikaciju i prepreke za gnjavatore
Ako to nije nauka, ta je onda
2 - Gimnastika mozga
3 - Kompleks progenijum XY
4 - Homeopatija
ta je homeopatija?
Problem s razreenjem
Zahtevam valjani eksperiment
Dokazano da udotvorni lekovi deluju
Slepi eksperimenti
Randomizacija
Metaanaliza
5 - Efekat placeba
Placebo na iskuenju
Kako izgleda terapija
ta kae lekar
Placebo objanjenja
Vie od molekula?
Etiki placebo?
6 - A na meniju besmislica
etiri kljune greke
Postoje li podaci?
Opservacija ili intervencija?
Od laboratorije do listova i asopisa
Probiranje informacija
Problematizovanje antioksidanata
Nedosanjani antioksidantski san
7 - Dr Dilijan Makit, dr med.
Dr Makit pokazuje taksisti gde mu je mesto
8 - Tableta reava sloen drutveni problem
Medikalizacija ili Hoe li moje dete postati genijalac ako mu dajem tablete ribljeg ulja?
ta e vam placebo grupa
Daram se brani
Dokazi o ribljem ulju
Mo je u tableti?
Umirivanje: apotekarski industrijski kompleks
Toak vremena
9 - Profesor Patrik Holford
Sida, rak i vitaminske tablete

Bledi tragovi sistematinog pregleda

Profesor?
10 - Doktor vas tera na sud
PRIKLADNA KRIMINALNA KAZNA
11 - Da li je konvencionalna medicina zlo?
Farmaceutska industrija
Puteestvije leka
Zar je mogue?
Neobjektivnost u publikovanju i zabaurivanje negativnih rezultata
Viestruko publikovanje
teta od prikrivanja
Vioks
Autori kojima je zabranjerto da objavljuju podatke
Jedna jeftina odluka koja e reiti sve probleme u celome svetu
Oglasi
12 - Uticaj medija na nerazumevanje nauke
Svi mukarci imae velike patke
Desika Alba se savreno vrcka, kae se u studiji
Statistika, udotvorni lekovi i prikrivena straenja
Istraivanje je pokazalo..."
13 -Zato pametni ljudi veruju u gluposti?
Nasuminost
Regresija prema proseku
Naklonjenost pozitivnim dokazima
Pristrasnost zbog prethodnih uverenja
Dostupnost
Drutveni uticaji
14 - Rava statistika
Statistika najveeg
Biranje brojki
Kokain preplavljuje igralite
Ajd na jedno lagano
Maltretiranje
Zatvaranje
Gubitak na lutriji
15 - Panika u zdravstvu
Velika prevara s bakterijom MRSA
Epilog
16 - Medijska prevara s vakcinom MMR
Panike od vakcine u kontekstu
Endru Vejkfild i njegov lanak u Lancetu
ta stoji iza ove studije
Poinje praenje u tampi
Autizam
Leo Bler

ta je bilo u tim priama?

Dokaz da je vakcina MMR bezopasna
Nauni ,,dokazi u medijima
Ono to su vam preutali
Povratak starih bolesti
I JO PONETO
PREPORUKE ZA DALJE ITANJE I ZAHVALNICE
NAPOMENE
O piscu

Svima zainteresovanima

UVOD
Ispriau vam koliko loe stojimo. U hiljadama britanskih dravnih kola nastavnici rutinski
poduavaju decu: ako klimaju glavom goredole, pojaae cirkulaciju krvi prema prednjim
renjevima mozga i tako poveati koncentraciju; ako trljaju prstima o prste na poseban nauniki
nain podstai e protok energije kroz telo; dalje, u preraenoj hrani nema vode, a dranjem vode u
ustima hidrira se mozak pravo kroz nepce. I sve to ue u sklopu posebne vebe zvane gimnastika
mozga. Posvetiemo neto vremena tim verovanjima i, to je jo vanije, opskurnim likovima u naem
obrazovnom sistemu koji ih ire.
Ali ova knjiga nije zbirka trivijalnih apsurda. U njoj sledimo prirodni crescendo, od truanja
udaka, preko vanosti koju im daju mediji, kroz trikove industrije dodataka ishrani, ukupno vredne
30 milijardi funti, kroza zla farmaceutske industrije, ukupno vredne 300 milijardi funti, do traginog
izvetavanja o naunim temama, i sve do sluajeva ljudi koji su zaglavili po zatvorima, kojima su se
rugali, koji su pomrli samo zbog slabog poznavanja statistike i loeg tumaenja dokaza, odlika koje
prevladavaju u naem drutvu.
Kada je pre pedeset godina . P. Snou odrao sad ve uveno predavanje o dvema kulturama
naunoj i humanistikoj studenti s drutvenih smerova naprosto su nas ignorisali. Danas naunike i
lekare i po broju i po naoruanju nadgornjae itave armije onih koji sebi daju za pravo da sude o
dokazima a ta je tenja dostojna divljenja nimalo se pritom ne trudei da savladaju makar osnove
o temama o kojima polemiu.
U koli ste uili o hemikalijama u epruvetama, formulama kojima se objanjava kretanje i moda
neto o fotosintezi o emu emo posle ali gotovo je izvesno da vam nisu nita predavali o smrti,
riziku, statistici i naunim injenicama u pozadini onoga to vas moe ubiti ili izleiti. U naoj kulturi
zjapi rupa: medicina zasnovana na dokazima, vrhunska primenjena nauka, sadri neke od
najpametnijih ideja nastalih u poslednja dva veka i jeste spasla na milione ivota, ali u londonskom
Muzeju nauke jo nisu organizovali nijednu izlobu o tome.
Ne, ne fali zainteresovanih. Opsednuti smo zdravljem polovina svih lanaka o nauci upravo je
o medicini a tvrdnje i prie koje se proglaavaju naunikim stiu do nas sa svih strana. Ali, kao to
ete videti, informacijama nas snabdevaju isti oni koji su osvedoeno nesposobni da itaju i tumae
naune dokaze te da pouzdano svedoe o njima.
Pre nego to ponemo, iscrtajmo mapu podruja.
Najpre da vidimo kako se obavlja opit, kako svojim oima sagledati rezultate i proceniti da li se
poklapaju s vaeom teorijom ili valja traiti alternativnu. Moda e vam se ovi prvi koraci uiniti
detinjastima a ja u zvuati nadmeno. Primeri su svakako osveavajue apsurdni ali svi su iz medija
koji slede zvaninu politiku, gde ih lakoverno prenose s mnogo autoriteta. Razmotriemo koliko su
privlana kazivanja s prizvukom nauenjatva o naem telu i analizirati kako unose zabunu u naa
saznanja.
Potom prelazimo na homeopatiju, ne stoga to je vana ili opasna jer nije nego zato to je
odlino pedagoko sredstvo u uenju o medicini koja se zasniva na dokazima. Homeopatske tablete
su, znamo, obine eerne bombonice koje naizgled deluju pa su stoga olienje svega to treba znati o
valjano testiranim terapijama. One nas uz to mogu navesti na pomisao da je svaka terapija
delotvornija nego to uistinu jeste. Nauiete sve to treba znati o ispravnom izvoenju opita i o tome

kako prepoznati lo opit. U pozadini se skriva efekat placeba. Verovatno nema aspekta u leenju ljudi
koji nas vie fascinira i koji toliko malo shvatamo. Efekat placeba umnogome prevazilazi puko
delovanje eerne tablete: protivi se intuiciji, neobian je, prenosi istinitu priu o leenju duha i tela
i mnogo je zanimljiviji od izmiljotina o terapeutskim obrascima kvantne energije. Razmotriemo
dokaze njegove moi pa ete sami prosuditi o tome.
Zatim prelazimo na krupniju ribu. Nutricionisti su puki alternativni terapeuti, ali se uspeno
predstavljaju kao naunici. Njihove greke mnogo su zanimljivije od greaka homeopata jer sadre
mrviicu prave nauke. I ba zato nisu samo mnogo zanimljivije nego su i mnogo opasnije jer pretnja
od ljutih zagovornika nutricionistikih teorija nije u tome da bi mogli dovesti svoje muterije u
smrtnu opasnost biva i toga pokatkad ali da ne raspredamo nego sistematski u javnosti podrivaju
razumevanje same prirode dokaza.
Raskrinkaemo retorika izvrtanja i diletantske greke u vezi s hranom i ishranom koje vas
stalno dre u zabludi; prikazaemo kako ta nova industrija skree panju s pravih uzronika loeg
zdravlja; sagledaemo i njen suptilniji ali jednako alarmantan uticaj na nae poimanje sebe i
sopstvenog tela, naroito kroz rairenu pojavu medikalizacije drutvenih i politikih problema, koje
se posmatraju u svedenim, biomedicinskim okvirima i za koje se nude isplativa reenja, pre svega u
vidu tableta i pomodnih novotarija u ishrani. Izneu vam dokaze da su zastraujue pogreni koncepti
na putu da osvoje britanske visokokolske ustanove, uporedo s istinskim naunim istraivanjima o
nutricionizmu. U tom delu sreete i doktorku omiljenu u naciji, dr Dilijan Makit. Iste alatke
primeniemo na pravu medicinu i videti kakvim se trikovima farmaceutska industrija slui da prevue
triklu preko oiju i lekarima i pacijentima.
Dalje, baviemo se medijima i njihovim promovisanjem nerazumevanja nauke, govoriemo o
njihovoj privrenosti, jednostranoj, besmislicama te o njihovom bazinom nepoznavanju statistike i
izvoenja dokaza. Svim ovim ilustrujemo sutinu naeg bavljenja naukom: spreiti da nas naa
rasparana iskustva i predrasude pogreno usmeravaju. Napokon, u delu knjige zbog kog oseam
najveu zebnju videemo kako monici ovog sveta, koji bi morali biti pametniji, i dalje prave
fundamentalne greke s tekim posledicama. Videemo i to kako je cinino izvrtanje dokaza u
medijima a to se odnosi na dva konkretna sluaja panike u zdravstvu naraslo do opasnih i, iskreno
reeno, grotesknih razmera. Na vama je da dok itate ovu knjigu procenjujete koliko je sve o emu
govorimo prevladalo, ali i da razmislite ta biste u vezi s tim mogli da preduzmete.
Ne moete urazumiti ljude da napuste stajalita na koja nisu ni dospeli rukovodei se razumom.
Ali pri kraju ove knjige stei ete orue da potkrepite, ili barem razumete, svaki argument koji
mislite da iznesete bilo da je re o udotvornim lekovima, vakcini MMR, zloj naravi krupnih
farmaceuta, mogunosti da odreeno povre sprei rak, namernom sastavljanju medicinskih izvetaja
da ispadnu glupavi, zdravstvenim panikama, vrednovanju dokaza zasnovanih na anegdotama, odnosu
tela i uma, iracionalnosti u nauci, medikalizaciji svakodnevice i svaemu drugom. Saznaete ta se
podastire kao dokaz nekih vrlo popularnih zabluda, a usput ete pokupiti i sve korisno to valja znati
o istraivanju, nivoima dokazivanja, pristrasnosti, statistici (ne paniite), istoriji nauke,
protivnaunim pokretima i raznim smutljivcima, a nai ete i nekolike neverovatne prie o svetu koje
saznajemo iz prirodnih nauka.
Nee biti nimalo teko. Ovo je jedina nauna lekcija gde jamim da se neete svrstati meu one
to prave glupe greke. Ukoliko se do kraja ne sloite sa mnom, evo ta vam u tom sluaju nudim: i

dalje neete biti u pravu, ali greiete s s mnogo vie stila i gordosti nego to biste to sada mogli.
Ben Goldejker
Jul 2008.

-1Materija
Provodim dosta vremena u razgovorima s ljudima koji ne dele moje stavove evo, priznajem da
mi je to omiljena razonoda a i dalje neprestano sreem one koji eznu da podele s drugima svoje
poglede na nauku, i to uprkos injenici da u svom veku nisu izveli nijedan eksperiment. Nikad se
nisu sami upustili u ispitivanje neke pojave, niti su delali vlastitim rukama pa videli rezultate tog
ispitivanja svojim oima, nikad nisu dublje, vlastitim mozgom, promislili o tome kako ti rezultati
utiu na ispitivanu pojavu. Tim ljudima nauka je monolit, misterija i autoritet, a ne metoda.
Odbacimo li svoje steene, preterano pseudonaune tvrdnje, imaemo izvrsnu priliku da
uspostavimo naune temelje zato to se u nauci veoma esto opovrgavaju teorije ali i zato to emo
umeti da ispitamo vrlo jednostavne ideje koje nalazimo kod nauno neobrazovanih oglaivaa,
novinara i arlatana s udotvornim lekovima. Njihovo je poznavanje nauke turo; osim to sutinski
pogreno prosuuju, oslanjaju se na pojmove kao to su magnetizam, kiseonik, voda, energija i
toksini pojmove iz testova za polaganje mature i sve to uglavnom spada u domen hemije u kunoj
varijanti.

Detoksikacija i teatar mulja

Poto elite da va prvi eksperiment bude istinski gadan, poeemo s detoksikacijom. Aqua
Detox je detoksikacijska kupka za stopala, jedan meu mnogim slinim proizvodima. Nahvalili su je
u nekim vrlo sramotnim lancima u listovima Telegraph, Mirror, Sunday Times u asopisu GQ te
u svakakvim TV-emisijama. Prenosim vam odlomak iz Mirrora.
Poslali smo Aleks da isproba nov tretman, Aqua Detox, pomou kog se naoigled izbacuju
toksini. Aleks pria: Uranjam stopala u posudu s vodom, a terapeut Mirka u odeljak za jonizaciju
kapa so koja e podesiti bioenergetsko polje vode i omoguiti da moje telo ispusti toksine. Dok
toksini izlaze voda menja boju. Nakon pola sata voda postaje crvena... Nagovara Karen, naeg
fotografa, da proba. Posudu ispune smei mehurii. Mirka joj postavlja dijagnozu: preoptereena
jetra i limfa. Karen mora da smanji alkohol i pije vie vode. Oseam se tako proieno!
Polazna pretpostavka ove kompanije vrlo je jasna: vae telo puno je toksina (ta god to bilo);
vaa su stopala puna posebnih pora (otkrili su ih, ni manje ni vie, drevni kineski naunici); kad u
kupku uronite stopala, toksini se izluuju a voda posmei. Da li je voda postala smea zbog toksina?
Ili je sve to pozorina predstava?
Moda e vam biti jasnije ukoliko pristanete da se podvrgnete tretmanu Aqua Detox u banji,
salonu lepote ili na nekom drugom meu hiljadama mesta koja se nude na internetu, i da izvadite noge
iz kupke im terapeut napusti prostoriju. Ako voda postane smea a vae noge nisu u njoj, onda je
nisu obojile ni vae noge ni vai toksini. To je kontrolisani eksperiment: sve je isto u oba sluaja,
samo to vaa stopala jesu ili nisu bila u vodi.
Ova eksperimentalna metoda ima mana (iz ega moemo izvui pouku da esto moramo izmeriti
kolika je korist od raznovrsnih istraivanja, a koliko ona kotaju, to e postati bitno u kasnijim
poglavljima). S praktine take gledita, eksperiment s nogama van vode ima kvaku, i neugodnu i

skupu. Naime, jedan tretman Aqua Detoxom kota vie nego komponente ureaja za detoksikaciju koji
biste sami napravili kao veran model onoga pravog.
Potrebna oprema:
- punja za akumulator
- dva velika eksera
- kuhinjska so
- topla voda
- jedna barbika
- kompletna oprema za analizu (nije obavezno)
Za ovaj eksperiment trebaju vam struja i voda. Kako ivimo u svetu lovaca na uragane i
vulkanologa, moramo prihvatiti injenicu da svako sebi odreuje koliki e rizik podneti. Obavljate li
ovaj eksperiment kod kue, mogla bi vas gadno prodrmati struja i lako bi se moglo dogoditi da vam
pregore kune instalacije. Opit nije bezopasan ali jeste relevantan: shvatiete ta je MMR i
homeopatija, razumeete postmodernistike kritike nauke i spoznaete zlodela velikih farmaceuta.
Nemojte se tako lako odluiti za eksperiment.
Kad ukljuite svoj ureaj za detoksikaciju barbike voda e potamneti. To se deava zbog vrlo
jednostavnog procesa koji se zove elektroliza: gvozdene elektrode zaraju pa crvenkasta ra oboji
vodu. Ali tu se zbiva jo neto a toga se moda seate sa asova hemije. U vodi ima soli. Nauni
naziv kuhinjske soli glasi natrijum-hlorid. U naem rastvoru plutaju joni hlora koji su negativno
naelektrisani (i pozitivno naelektrisani joni natrijuma). Crveni konektor na vaem punjau
akumulatora je pozitivna elektroda; ovde su negativno naelektrisani elektroni oduzeti od negativno
naelektrisanih jona hlora i nastao je slobodni hlor u gasovitom stanju.

Dakle, iz kupke za detoksikaciju barbike, kao i iz kupke za stopala Aqua Detox, izlazi hlorni gas.
Ljudi koji prodaju ovaj proizvod elegantno su utkali u svoju promociju taj prepoznatljivi miris hlora.
To su hemikalije, objanjavaju vam oni, to iz vaeg tela izlazi hlor koji se nakupio od silne plastine
ambalae za hranu i od svih godina kupanja u javnim bazenima. Bilo je zanimljivo gledati kako se
menja boja vode i namirisati hlor koji se oslobaa iz mog tela, svedoi korisnik Emerald Detoxa,
slinog proizvoda. Na drugoj prodajnoj lokaciji na internetu stoji: Kad je prvi put isprobala Q2
[energetskukupku], njen poslovni partner je izjavio da su ga oi zapekle od sveg hlora koji je izlazio
iz nje a gomilao se u njenom organizmu jo od detinjstva i rane mladosti." Koliko se to hlora u
gasovitom stanju s godinama nagomilalo u vaem telu! Zastraujua pomisao.
Jo neto moramo proveriti. Ima li toksina u vodi? I eto jo jednog pitanja: ta se podrazumeva
pod pojmom toksin? esto sam i preesto postavljao ovo pitanje proizvoaima sredstava za

detoksikaciju, ali oni izvrdavaju. Mlataraju rukama, govore o stresovima u savremenom ivotu,
pominju zagaenje i lou ishranu, ali mi ne navode ime nijedne hemikalije koju bih mogao izmeriti.
Koji se to toksini u vaem postupku eliminiu iz tela?, pitam ja. Lepo mi kaite ta je to u vodi, pa
da potraim u laboratoriji. Jo uvek ekam odgovor.
Nakon njihovog dugogodinjeg izmicanja i zaobilaenja odabrao sam dve hemikalije, uglavnom
nasumce: kreatinin i ureju. To su uobiajeni produkti razgradnje u metabolizmu; bubrezi ih izbacuju
kroz urin. Preko prijatelja sam zakazao pravi tretman Aqua Detoxom pa sam tako doao do uzorka
smee vode. U najsavremenijem analitikom odeljenju londonske bolnice Sv. Marije pokuao sam da
upecam u vodi pomenuta dva hemijska toksina. U vodi nije bilo ni traga od toksina. Samo mnogo
crvenkaste re s gvoa.
Uz ovakva i slina otkria, naunici bi malo ustuknuli i preispitali svoje tumaenje procesa u
kupkama za stopala. Naravno, to se ne moe oekivati od proizvoaa, ali meni je vrlo zanimljiva
njihova reakcija na takva otkria ona je obrazac, videemo, koji se ponavlja irom sveta
pseudonauke. Umesto da proizvoai uvae kritiku ili da primene nova otkria i naprave novi model,
oni menjaju taktiku i povlae se, a to je presudno, na neprouive poloaje.
Neki bi se sada odrekli izjave u koju su se kleli da se toksini pojavljuju u kupkama za stopala (a
tako ne bih mogao da ih merim): vae telo odnekud primi informaciju kad da izbaci toksine na
uobiajen nain ta god to znailo i ta god toksini bili samo intenzivnije. Drugi pak priznaju da se
voda malo zamuti i kad stopala nisu u njoj, ali ,,ne toliko kao kad jesu. Mnogi nadugako i nairoko
ispredaju prie o bioenergetskom polju koje se ne moe izmeriti ali pokazuje da li se dobro oseate.
A ba svi govore o tome kako je savremeni ivot stresan.
Moda i jeste toliko stresan ali to nema nikakve veze s njihovom kupkom koja je ista pozorina
predstava. A izvoenje pozorine predstave, videemo, zajednika je odlika svih detoksikacijskih
proizvoda. Na scenu izlazi smei mulj.

Svee za ui
Moda ete pomisliti da su svee za ui, tradicionalni lek Indijanaca iz plemena Hopi, laka meta.
Samo da znate, njihovu delotvornost i dalje zduno zagovaraju Independent, Observer i BBC, da
navedem samo neka cenjena glasila. Budui da su svi pomenuti prenosioci naunih informacija od
autoriteta, prepustiu BBC-ju da objasni kako votane cevi detoksikuju telo:
Evo kako svee deluju. Kad se zapale, njihovi sastojci isparavaju i vazduh konvekcijski struji
prema unom kanalu. Svea stvara blago usisavanje i stoga vam para neno masira bubnu opnu i uni
kanal. Kad stavite sveu u uvo naini se peat koji omoguuje izvlaenje cerumena i ostale neistoe
iz uva.
Dokaz efikasnosti stee videete kad je raseete. Puna je poznate narandaste votane mase to
mora da je cerumen. Ako elite sami da isprobate trebae vam: uvo, tipaljka, univerzalni lepak,
pranjavi pod, makaze i dve svee za ui. Preporuujem otosan zbog proizvoaevog slogana: Kroz
uvo se ulazi u duu.
Ukoliko zapalite sveu za ui i drite je tik iznad pranjavog poda, teko da ete primetiti
pomenuto usisavanje. Nemojte da se zaletite u redakciju prestinog naunog asopisa kako biste
obznanili svetu svoje otkrie jer neko vas je pretekao. Autor lanka objavljenog u medicinskom
asopisu Laryngoscope posluio se skupom timpanometrijskom opremom i otkrio kao i vi kako

takve svee ne stvaraju nikakvo usisavanje. Neistinita je tvrdnja da lekari onako preko kolena
odbacuju alternativne terapije.
Ali ta ako se ta votana masa i toksini uvlae u sveu na ezoteriniji nain, kao to se esto
tvrdi? Da biste saznali odgovor, valja da izvedete kontrolisani eksperiment, to znai da ete
uporediti rezultate iz dve situacije, eksperimentalne i kontrolne. One se razlikuju samo po tome ta
hoete da ispitate. Zato uzimate dve svee.
1

Stavite jednu sveu u neije uvo, sledei proizvoaeva uputstva, i ne vadite je dok ne sagori.
Za drugu sveu zakaite tipaljku i zalepite je univerzalnim lepkom tako da stoji uspravno: to je
kontrolna taka u vaem eksperimentu. Kontrola se uvodi da biste sveli razlike izmeu dvaju postavki
na najmanju meru; one se smeju razlikovati samo po faktoru koji prouavate. U ovom eksperimentu
treba da naemo odgovor na pitanje: da li se u mom uvetu stvara narandasti mulj?
Sad rasecite obe svee. U onoj koja je stajala u uvetu nalazi se votana narandasta masa. U
kontrolnoj svei eto narandaste votane mase. Postoji samo jedna meunarodno priznata metoda
kojom se utvruje da li je neto cerumen: zahvatite malko te mase jagodicom prsta i liznite je.
Ukoliko je rezultat vaeg eksperimenta isti kao moj, materija iz obe svee imae ukus kao vosak za
svee.
Da li takva svea odstranjuje cerumen iz vaih uiju? Ne moete to pouzdano tvrditi, ali
objavljena je studija o rezultatima praenja pacijenata dok su bili podvrgnuti ienju uiju votanim
sveama i ni kod jednog se nije smanjila koliina cerumena. Iz naeg eksperimenta nauili ste poneto
korisno o eksperimentalnoj metodi, a mogli ste usput doznati neto izuzetno bitno: skupo je, dosadno i
zametno ispitivati sve to prodavci magle tvrde kad nude neverovatne udotvorne lekove. Ali to se
moe uiniti i ini se.

Flasteri za detoksikaciju i prepreke za gnjavatore

Na kraju naeg trodelnog izlaganja o detoksikaciji i smeem mulju govoriemo o
detoksikacijskim flasterima za stopala. Mogu se nabaviti u veini bolje snabdevenih prodavnica
zdrave hrane, a verovali ili ne moete ih nabaviti i kod svoje Avon dame. Izgledaju kao filter-kesice
aja, na poleini imaju aluminijumsku foliju s lepljivom ivicom. Pre spavanja zalepite kesicu za
taban. Ujutro ete je nai punu smeeg lepljivog mulja udnog mirisa. Naravno, proizvoa tvrdi da
su to toksini uoavate li ponavljanje a zbilja nisu. Sad verovatno i sami znate kako biste izveli brzi
2

eksperiment da to opovrgnete. Predloiu vam jedan u fusnoti.

Svakako, opit jeste jedan nain da se utvrdi je li neki vidan rezultat, kao to je mulj, povezan s
datim procesom. Ali pojave se mogu razdvojiti i na teoretskom nivou. Ako prouite spisak sastojaka
tih flastera, videete da je vrlo pomno sastavljen.
Na vrhu spiska je piroligninska kiselina ili drvno sire. To je vrlo higroskopan smei prah, to
znai da privlai i upija vodu, kao one vreice silikonskog gela koje se pakuju s elektronskom
opremom. Ima li vlage, drvno sire je upije i stvori se smea kaa koja je na koi topla.
Koji je drugi vei sastojak, impresivno naveden kao hidrolizovani ugljovodonik? Ugljovodonik
je dugi niz zbijenih molekula eera. Primera radi, skrob je ugljovodonik. U organizmu ga enzimi za
varenje postepeno razgrauju u zasebne molekule eera i tako ih apsorbujemo. Proces razgradnje

molekula ugljovodonika u pojedinane eere naziva se hidroliza. Dakle, verovatno ste shvatili da je
hidrolizovani ugljovodonik, ma koliko termin nauniki zvuao, u stvari puki eer. A eer postaje
lepljiv od znoja.
Ima li u tim flasterima jo neega? Ima. Taj novitet nazovimo prepreka za gnjavatore. To je jo
jedna esta odlika naprednijih oblika lakovernosti; o njoj emo kasnije. Mnogi su i raznovrsni takvi
brendovi a brojni su potkrepljeni odlinim, opsenim dokumentima punim naunih tvrdnji koje valja
da dokau kako proizvod izvrsno deluje. Priloeni su i dijagrami te grafikoni koji izgledaju nauniki,
ali kljuni elementi nedostaju. Postoje eksperimenti, navodi se u dokumentima, koji dokazuju da
detoksikacijski flasteri deluju... ali uopte nije reeno kakvi su to eksperimenti i koje su metode
primenjene ponueni su jedino dekorativni grafikoni ,,rezultata.
Usredsrediti se na metode znai prevideti svrhu tih kao bajagi eksperimenata, a njihova svrha
nisu metode, nego pozitivni rezultati, grafikon i privid uenosti. To su povrno smisleni totemi koji
treba da prepadnu radoznalog novinara, dakle prepreka za gnjavatore. To je jo jedna esta tema s
kojom ete se susretati u sloenijim vidovima a koja je povezana s naprednijim podrujima loe
nauke. Dopae vam se detalji.

Ako to nije nauka, ta je onda

Saznajte da li su se njihovi ivoti zaista zauvek izmenili otkako piju urin, odravaju
ravnoteu na planinskim liticama i rade vebe s optereenjem na genitalijama.
Ekstremna detoksikacija slavnih na televiziji Channel 4
U ovom citatu su pomenute besmislene krajnosti detoksikacije, ali one u stvari kazuju o jednom
veem tritu o antioksidantskim tabletama, napicima, knjigama, sokovima, petodnevnim
programima, cevima u stranjici te o sumornim TV-emisijama. Razotkriemo sve navedene
besmislice, uglavnom u kasnijem poglavlju o nutricionizmu. Ali neto se vano dogaa s
detoksikacijom i mislim da nije dovoljno olako rei: Sve je to glupost.
Fenomen detoksikacije je zanimljiv jer predstavlja jednu od najgrandioznijih novotarija
marketara, gurua naina ivljenja i alternativnih terapeuta; to je izum itavog novog fiziolokog
procesa. Za osnovnu ovekovu biohemiju detoksikacija je beznaajan koncept. Ona ne razlae
prirodu na njene sastavne elemente. U udbenicima medicine nema ni traga ni glasa od sistema
detoksikacije. Naravno, hamburgeri i pivo u limenkama jesu loi za organizam iz mnogo razloga, ali
tvrdnja da se zbog njih u organizmu nagomilava nekakav talog koji se moe izluiti pri posebnom
fiziolokom postupku pri detoksikaciji ista je izmiljotina ljudi iz marketinga.
Pogledajte metaboliki dijagram, ogromnu mapu preko celoga zida, svih molekula u ljudskom
telu, na kome je do u detalje prikazano kako se hrana razgrauje na sastavne delove a onda se te
komponente pretvaraju jedne u druge, a zatim se ti novi gradivni blokovi spajaju u mii, kost, jezik,
u, znoj, sline, kosu, kou, spermu, mozak i sve to vas ini takvim kakvi jeste zapaziete kako je
teko izdvojiti samo tu jednu stvar, taj sistem detoksikacije.
Poto detoksikacija u strogo naunom smislu ne znai nita, mnogo ju je lake shvatiti ako se
posmatra kao proizvod kulture. Kao u svim najboljim pseudonaunim izumima, i u ovom fenomenu je
namerno spojen koristan zdrav razum s udnom matom u baratanju medicinskim terminima. U

izvesnom smislu, mera u kojoj se upecate na to odraava koliko sebe dramatizujete ili, da ne budemo
tako teatralni, koliko u svojoj svakodnevici uivate u ritualima. Meni kad krenu urke i pijanke pa
sam neispavan i neredovno jedem, obino pred kraj tog perioda zakljuim kako valja da se odmorim.
Nekoliko veeri posedim kod kue, itam i jedem vie salate nego obino. E, ali manekenke i zvezde
se podvrgnu detoksikaciji.
Jedno mora biti kristalno jasno jer se ta injenica stalno prodeva kroz na svet loe nauke:
potpuno je ispravno paziti na zdravu ishranu i uzdravati se od kojeega to je opasno po zdravlje,
recimo od preteranog konzumiranja alkohola. Ali to nema veze s detoksikacijom. To je brzinsko
doterivanje, koje je i smiljeno da bude kratkorono, premda faktori opasni po zdravlje deluju celog
veka. Ali rado u se sloiti s tim da neki treba da krenu na petodnevnu detoksikaciju kako bi se posle
toga setili (ili ak nauili) kako je to jesti povre, i protiv toga ne bih ni zucnuo.
Pogreno je pretpostavljati da se ti obredi temelje na nauci ili ak da su kakva novina. U gotovo
svakoj religiji i kulturi postoje obredi purifikacije ili uzdravanja, pa se posti, menja se nain
ishrane, obavljaju ritualna kupanja ili se ini neto drugo u tom smislu. Veina tih postupaka je
umotana u kojetarije i nisu predstavljeni kao nauka jer su ustrojeni u doba kad nauni pojmovi jo
nisu bili uvedeni u renik. Jom Kipur u judaizmu, ramazan u islamu, razni obredi u hrianstvu,
hinduizmu, bahaizmu, budizmu i dainizmu svi oni se sprovode uz uskraivanje i proienje. Takvi
obredi, kao i reimi detoksikacije, upadljivo su i varljivo precizni; siguran sam da to uoavaju i neki
sledbenici. Hinduistiki postovi, na primer, ako ih se ovek strogo pridrava, traju od zalaska sunca
prethodnog dana do etrdeset osam minuta nakon svitanja sledeeg dana.
Proienje i iskupljenje uestali su u obredima. Jasno je zato su takvi obredi svuda i oduvek
potrebni: svi u svojim okolnostima inimo neto zbog ega alimo i novi su obredi esto osmiljeni
kao reakcija na nove okolnosti. U Angoli i Mozambiku nastali su obredi purifikacije za decu
pogoenu ratom, naroito za bivu decu vojnike. To su obredi izleenja u kojima se dete proiava i
oslobaa greha i krivice, ukaljanosti ratom i smru (ukaljanost je u svim kulturama uestala metafora,
iz oitih razloga). Dete postaje zatieno i od posledica svojih ranijih postupaka, a to znai da je
zatieno od osvetoljubivih duhova onih koje je ubilo. Evo ta stoji u izvetaju Svetske banke iz
1999:
Ti obredi proienja i purifikacije dece vojnika slini su obredima prelaza, kako ih nazivaju
antropolozi. Dete prolazi kroz simbolinu promenu statusa: ono je ivelo u sredini u kojoj se
prihvata krenje normi ili se one odbacuju (npr. tamo gde se ubija, ratuje), a sad mora iveti u
sredini u kojoj vae miroljubive norme ponaanja u drutvu i mora im se prilagoditi.
Ne bih rekao da sam daleko zabrazdio u izlaganju. U razvijenom Zapadnom svetu, kako ga
zovemo, traimo iskupljenje i proienje od ekstremnijih oblika naeg podilaenja materijalnim
izazovima.
Mi se kljukamo drogama, piem, loom hranom i zatrpavamo drugim uicima, a kako znamo da
je to pogreno, eznemo za obrednom zatitom od posledica, javnim obredom prelaska kojim emo
obeleiti svoj povratak zdravijim normama ponaanja.
U svako vreme, u svakom podneblju, zagovarane su dijete za proienje i obredi, a sada, kad na
naunoj bazi tumaimo prirodni i moralan svet, te dobro i zlo, nije ni udo to potkrepljujemo svoje
iskupljenje pseudonaunim opravdanjima. Kao i toliko gluposti iz loe nauke, pseudonauna
detoksikacija nije neto to podmitljivi eksploatatorski autsajderi ine nama, nego je ona kulturni

proizvod, tema koja se ponavlja, a mi to inimo sami sebi.

-2Gimnastika mozga
U normalnim okolnostima u ovom delu knjige ja bih pomahnitao zbog kreacionizma to bi nailo
na burno odobravanje, iako je to u britanskim kolama marginalna tema. Ali naveu vam blii
primer: iri se jedan ogroman svet pseudonauke, koji prilino kota, po svim dravnim kolama i
prodire u sr obrazovnog sistema. Program se zove gimnastika mozga. Nastavnici ga oas prihvataju
i primenjuju ga na uenike, a on je prepun neskrivenih, sramnih i neugodnih gluposti.
U sreditu se nalazi niz sloenih i propisanih vebi za decu, koje pojaavaju ukupnu aktivnost
mozga. U vebama je izuzetno vana voda. Popijte au vode pre gimnastike mozga, nalau.
Budui glavna komponenta krvi, voda je sutinski bitna za dovoenje kiseonika u mozak. Kuku
vama ako vam krv presui! Gutljaj vode valja zadrati u ustima, objanjavaju, jer je odatle mozak
direktno apsorbuje.
Ima li naina da jo uspenije dovedete krv i kiseonik u mozak? Aha. Veba se zove dugmad za
mozak: Palcem i kaiprstom oblikujte slovo C i spustite prste na grudnu kost, tik ispod kljunjae.
Neno trljajte to mesto od dvadeset do trideset sekundi. Drugu ruku drite na pupku. Zamenite ruke i
ponovite vebu. Ova veba podstie cirkulaciju pa krv nosi kiseonik kroz karotidne arterije do mozga
i on se razbudi. Tako se pojaavaju koncentracija i oputanje. Zato? Zato to direktno tu ispod
lee dugmad za mozak a ona stimuliu karotidne arterije.
Deca su sposobna za svakakva udevenija i esto se pokau vrlo nadarena za to, ali jo ne sretoh
dete koje moe da stimulie karotidne arterije unutar grudnog koa. Za to su verovatno potrebne otre
makaze koje bi samo mama smela da koristi.
Moda vam se uini da je ova besmislica marginalan, periferni trend koji sam iskopao u samo
nekoliko izdvojenih kola kojima se loe upravlja. Nije tako. Gimnastika mozga sprovodi se u
stotinama ako ne i hiljadama obinih dravnih kola po celoj zemlji. Dosad sam napravio spisak od
preko etiristo kola koje na svojim internet stranicama navode da je primenjuju, a jo e je mnoge,
mnoge druge uvesti. Raspitajte se da li se sprovodi i u vaoj koli. Rado bih uo ta su vam
odgovorili.
Gimnastiku mozga promoviu lokalne obrazovne vlasti, finansira je vlada, a kurs
osposobljavanja za to spada u profesionalno usavravanje nastavnika. Ali ne ostaje se u lokalnim
okvirima. Pronai ete da se gimnastika mozga reklamira na internet stranici Ministarstva
obrazovanja i vetina, i to na raznim mestima, i svaki as se pomene kao alatka za promovisanje
ukljuivosti, kao da e se zasipanjem dece pseudonaukom ublaiti a ne produbiti drutvena
nejednakost. To je ogromna imperija gluposti, iz nje se iri zaraza na celokupan britanski obrazovni
sistem od najmanje osnovne kole do vlade na vrhu i kao da niko ne mari za to.
Kad bi svi oni izvodili vebe kaenja sa stranice 31 Nastavnikog prirunika za gimnastiku
mozga (prsti se pritiskaju jedni o druge i kruno gnjee), moda bi time povezali strujna kola u telu,
zadravajui tako i usredsreujui i panju i rasutu energiju, i napokon videli smisao. Ukoliko bi
prstima uvrtali ui prema uputstvima iz pomenutog prirunika, moda bi stimulisali retikularnu
formaciju u mozgu da iskljui nepotrebne zvukove koji odvlae panju i ukljui se u jezik.
Isti nastavnik koji objanjava vaoj deci kako srce pumpa krv oko plua i u telu, govori im i ta

biva kad izvode vebu davalac energije (previe je sloena i neu je opisivati): ,,Ti pokreti glavom
napred-nazad podstiu cirkulaciju prema prednjem renju mozga pa se postie bolje razumevanje i
racionalno razmiljanje. to je najstranije, taj nastavnik je iao na kurs o gimnastici mozga, tu
glupost je nauio od strunog predavaa, i niti je u neto posumnjao niti se ita zapitao.
Ono o emu ovde govorimo donekle je slino izlaganju iz poglavlja o detoksikaciji: ako hoete
da izvedete vebu disanja, samo navalite. Ali tvorci gimnastike mozga idu mnogo dalje. Kau da
posebno, pozorino zevanje dovodi do pojaane oksidacije to dobro deluje na oputeno
funkcionisanje. Oksidacija izaziva ranje. Pretpostavljam da su mislili na oksigenaciju. (A ak i ako
zaista govore o oksigenaciji, ne morate smeno zevati da vam kiseonik dospe u krv. Kao i veina
divljih ivotinja, deca imaju savreno prilagoen i fascinantan fizioloki sistem koji regulie nivo
kiseonika i ugljen-dioksida u krvi. Uz to, siguran sam da bi mnoga radije uila o tome ili o ulozi
struje u telu, ili o svemu onome u ta gimnastika mozga samo unosi zabunu, nego da se bave ovom
oitom pseudonaunom besmislicom.)
Kako se ta glupost toliko proirila po kolama? Jedno je objanjenje nedvosmisleno nastavnike
su zaslepili svi ti mudri kabasti izrazi kao to je retikularna formacija i pojaana oksidacija. Kao to
zna da bude, upravo je taj fenomen prouen u nizu izvanrednih eksperimenata o kojima je pisano u
martovskom izdanju asopisa Journal of Cognitive Neuroscience iz 2008. U tim eksperimentima je
elegantno pokazano da ljudi mnogo spremnije poveruju u lana objanjenja kad su proeta ponekom
tehnikom rei iz oblasti neuronauke.
Ispitanicima su dati opisi raznih psiholokih pojava i zatim im je za te pojave nasumino
ponueno jedno od etiri objanjenja. Objanjenja su sadrala ili nisu termine iz neuronauke, i bila su
dobra ili loa (loa su obina ponavljanja, samo preformulisana, istih tvrdnji o datoj pojavi ili, pak,
puka lupetanja).
Evo jednog scenarija. Opiti su pokazali da ljudi prilino loe procenjuju tue znanje: ako mi
znamo odgovor na pitanje o kakvoj trivijalnosti, s punim pravom oekujemo da i drugi znaju odgovor.
U eksperimentu ,,bez neuronauke objanjenje, i to dobro, navedenog fenomena glasilo je:
Istraivai tvrde kako se [preuveliavanje] javlja zato to je ispitanicima teko da promene taku
gledita i tako razmotre ta bi neko drugi mogao znati, i stoga pogreno projektuju svoje znanje na
druge. (To je bilo ,,dobro objanjenje.)
Objanjenje ,,s neuronaukomprilino loe glasilo je: Snimci mozga ukazuju da se
[preuveliavanje] javlja zbog sklopa prednjeg renja mozga za koji se zna da je ukljuen u
samospoznaju. Ispitanici vie gree kad prosuuju tue znanje. Ljudi bolje procenjuju ono to sami
znaju. Kao to vidite, to objanjenje je vrlo malo proireno. Podaci preuzeti iz neuronauke isti su
ukraii i nevani su za logiku objanjenja.
Uesnici eksperimenta bili su podeljeni u tri grupe: laici, studenti neuronauke i strunjaci iz te
oblasti. Njihovi rezultati znatno su se razlikovali. lanovi sve tri grupe rekli su da su dobra
objanjenja prihvatljivija od loih, ali ispitanici iz dve nestrune grupe procenili su da objanjenja s
logiki irelevantnim neuronauenjakim podacima zadovoljavaju vie nego objanjenja bez tobonje
neuronauke. tavie, ta tobonja neuronauka iz definicija naroito je snano uticala na njihovo
procenjivanje loih objanjenja. Prevaranti, otkako je sveta, vrlo dobro poznaju ovaj fenomen i boje
opise svojih proizvoda naunikim prizvukom ne bi li se pacijentu nametnuli kao strunjaci (i to je
zanimljivo, upravo sad, kad se lekari iz petnih ila trude da obrazuju pacijente i ukljue ih u

donoenje odluke o sopstvenoj terapiji).

Zanimljivo je razmisliti zato je takva dekoracija toliko zavodljiva, i to ljudima koji bi trebalo
da bolje prosuuju. Prvo, samo navoenje neuronaunih podataka moglo bi se smatrati surogatnim
markerom dobrog objanjenja, bez obzira na to ta je zaista reeno. Evo ta kau istraivai: im
ljudi naiu na neuronaune podatke odmah pomisle kako su dobili nauno objanjenje, premda nisu.
Ali vie objanjenja postoji u obimnoj literaturi o iracionalnosti. Primera radi, ljudi su skloni
tome da opirnija objanjenja smatraju slinijim objanjenjima strunjaka. Naravno, zastupljen je i
efekat zavodljivih detalja: ukoliko prikaete ljudima argument koji sainjavaju srodni (ali logiki
irelevantni) detalji to e tee raitati tekst i tee e ga se kasnije prisetiti jer im je panja naruena.
Povrh toga, moda svi imamo viktorijanski fetiistiki odnos prema redukcionistikim
tumaenjima sveta jer se fino uklapaju u sve. Kad itamo neuronauenjaki jezik u eksperimentu s
lanim neuronaunim objanjenjima a i kad ga nalazimo u literaturi o gimnastici mozga ini se da
nam je dato fiziko objanjenje za fenomen u ponaanju (predah za izvoenje vebe unosi osveenje
u kolski as). Nekako smo uinili da fenomeni u ponaanju budu povezani s veim eksplanatornim
sistemom koji objedinjava prirodne nauke, pouzdane injenice, grafikone i nedvosmislene podatke.
Naizgled bi se reklo da smo napredovali. A nismo. Kao to esto biva s tobonjom izvesnou,
naisto je obrnuto.
Valjalo bi da se na trenutak usredsredimo na dobrobiti gimnastike mozga. Kad odbijete
besmislenost tog programa, ostaje zagovaranje redovnih predaha, povremenih laganih vebi te
ispijanja velikih koliina vode. Sve je to skroz razumno.
Ali gimnastika mozga odlino odslikava jo dve uestale teme iz industrije koja se pokriva
pseudonaukom. Prva je ova: izvedite hokuspokus ili posegnite za onim to je Platon eufemistiki
nazvao plemeniti mit kako biste naterali ljude na kakav uglavnom razuman postupak, recimo da se
napiju vode ili naprave pauzu da se malo razmrdaju. Svakako ete imati svoj stav o tome kad to treba
uraditi i kad ima smisla (moda ete razmotriti i pitanje da li je to potrebno, i popratne pojave koje
proishode iz tog uvaavanja besmislica). Ali to se tie gimnastike mozga tu je stvar jasna:
predodreeno je da deca ue o svetu od odraslih, naroito od nastavnika; ona kao suneri upijaju
podatke i naine gledanja, a autoritativni likovi koji im glave pune besmislicama pripremaju teren,
rekao bih, za doivotnu eksploataciju.
Moda je druga tema jo zanimljivija: prisvajanje zdravog razuma. Poite od savreno razumne
radnje, kao to je ispijanje ae vode i pauza za vebu, ali dodajte joj besmislicu da bi zazvuala
tehniki, a vi ostavili utisak pametne osobe. To e pojaati efekat placeba, ali moda ete se uz to
zapitati da li je prevashodni cilj neto jo cininije i isplativije: zatita zdravog razuma autorskim
pravom, da bude jedinstven, patentiran i posedovan.
Videemo to iznova i iznova, u veem obimu, u radu sumnjivih zdravstvenih radnika, naroito u
oblasti nutricionizma, jer je nauno znanje besplatno i svima dostupno, a to vai i za savete o ishrani.
Svako ga moe primenjivati, razumeti ga, prodavati ili naprosto davati. Mnogi ljudi ve znaju od
ega se sastoji zdrava ishrana. Ako elite da zaradite na tome, morate na tritu napraviti prostor za
sebe, a to ete postii ukoliko priu zakomplikujete i udarite na nju svoj sumnjivi peat.
Je li takav postupak tetan? Svakako je rasipan. ak i na dekadentnom Zapadu, koji verovatno
upada u recesiju, pomalo bode oi kad se plaa za osnovne savete o ishrani ili o pauzama za
vebanje na kolskim asovima. Ali postoje jo neke skrivene opasnosti koje su mnogo korozivnije.

Budui da se sad ono to je oigledno podie na profesionalni nivo, to se sve gui veo tajanstvenosti
sasvim suvian i opasan obavija oko nauke i zdravstvenih saveta. Gora od svega, gora od
nepotrebnog vlasnitva nad oitim, jeste injenica da to gui preduzimljivost. Isuvie esto to
sumnjivo prisvajanje zdravog razuma zbiva se u onim oblastima gde smo samo mogli da preuzmemo
kontrolu, da neto sami preduzmemo, pa bismo osetili vlastitu mo i sposobnost da razumno
odluujemo. A mi umesto toga razvijamo svoju zavisnost od skupih spoljanjih sistema i od drugih
ljudi.
Potpuno je zastraujue to to pseudonauka razvodnjava misli. Podseam vas, ne morate biti
vrhunski specijalista pa da ste kadri da strgnete masku s gimnastike mozga. Govorimo o programu u
kome se tvrdi da preraena hrana ne sadri vodu. Valjda cele nedelje nisam naiao na izjavu koju
je tako lako falsifikovati. A ta je sa supom? Sve druge tenosti bivaju preraene u telu kao da su
hrana i ne podmiruju telesne potrebe za vodom.
To je organizacija na rubu pameti, ali prisutna je u nebrojeno mnogo britanskih kola. Kad sam
2005. u svojoj novinskoj kolumni u vezi s gimnastikom mozga napisao da su pauze za vebanje
dobre, a pseudonaune besmislice srnene", brojni nastavnici su bili oarani. Ipak, bilo je i mnogih
koje sam rasrdio i koji su se ,,gadili mog napada na vebe koje su oni smatrali korisnima. Jedan od
njih, ni manje ni vie nego zamenik direktora, napisao je: Koliko sam shvatio, niste bili ni u jednoj
uionici, niste razgovarali ni s jednim nastavnikom niti s ijednim detetom, a kamoli da ste
porazgovarali s nekim od mnogih strunjaka u toj oblasti.
Zar da uem u uionicu e da bih otkrio ima li vode u preraenoj hrani? Ne. Ako upoznam nazovi
strunjaka koji mi kae kako je dete u stanju da masira obe karotide kroz grudni ko (bez makaza), ta
da mu kaem? Upoznam li uitelja koji misli da spajanjem prstiju povezujete strujno kolo u telu, ta
vie da priam s njim?
Ala bi bilo divno iveti u zemlji gde su uitelji dovoljno bistri da uoe takve besmislice i unite
ih u korenu. Da sam drugaiji ovek, gnevno bih prozvao odgovorne iz vlade, zahtevao da mi navedu
ta e preduzeti i prenosio bih vam kako se, posramljeni, zamuckujui brane. Ali nisam od takvih
novinara, a gimnastika mozga tako je razorno i nedvosmisleno tupava da nema rei opravdanja za taj
program. Samo mi jo jedno uliva nadu. Neprestano mi stiu elektronske poruke na tu temu, i to od
dece koju silno oduevljavaju gluposti njihovih nastavnika:
Hteo bih da priloim Looj nauci izjavu mog nastavnika: Telo najbolje apsorbuje vodu
kad je pijemo ee, u malim koliinama. Zanima me ta e biti ako u jednom cugu popijem
previe? Hoe li mi iscuriti kroz guzicu?
Anton, 2006.
Hvala ti, Antone.

-3Kompleks progenijum XY
Mnogo uvaavam proizvoae kozmetikih preparata. Oni su s druge strane spektra od industrije
detoksikacije. U toj strogo regulisanoj industriji velike pare okreu se oko besmislica; tamo rade
veliki, dobro uigrani timovi iz meunarodnih biotehnolokih kompanija koje proizvode elegantnu,
zbunjujuu, sugestivnu, ali vrlo odbrambenu pseudonauku. Nakon detinjarije s gimnastikom mozga,
sada emo se pozabaviti ozbiljnijim stvarima.
Najpre valja da znate kako zapravo deluje kozmetika a pogotovo hidratantne kreme jer tu ne
sme biti nikakve tajne. Vi elite da vam vaa skupa krema hidrira kou. Sve one tako deluju, ali znajte
da je i obini vazeiin sasvim dobar za to. U vanim ranim kozmetikim istraivanjima prouavalo se
kako zadrati osobinu vazelina da ovlaava kou a izbei masan trag na koi koji za njim ostaje.
Preko te tehnike planine prelo se pre nekoliko decenija. U apoteci moete kupiti hidrobazu,
pakovanje od pola litra kota desetak funti. Ona e odlino posluiti svrsi.
Ako ste ba zapeli, moete kod kue proizvesti sopstveni ovlaiva: napravite emulgatorsku
smesu vode i ulja, to jest dobro izmeajte oba sastojka. Dok sam bio lan hipijevske uline pozorine
druine stvarno jesam pravili smo vlanu kremu od jednakih delova maslinovog ulja, kokosovog
ulja, meda i ruine vodice (moe i esmovaa). Pelinji vosak je kao emulgator bolji od meda. Uza
sve, moete sami podesiti gustou kreme: od vie pelinjeg voska bie gua, od vie ulja bie rea,
a od vie vode penastija, ali pritom raste rizik od razdvajanja sastojaka. Svaki sastojak posebno
podgrejte, ulijte ulje u vosak i neprestano mutite pa dolijte vodu. Sipajte smesu u teglu, zatvorite i
drite tri meseca u friideru.
Kreme u vaoj mesnoj apoteci nemaju tako jednostavne elemente. Pune su arobnih sastojaka:
tehnologija Regenium XY, kompleks Nutrileum, RoC Retinol Correxion, Vita-Niacin, Covabeads,
ATP Stimu-line i Tenseur Peptidique Vegetal. Njih nikako ne moete smukati u svojoj kuhinji niti
biste ita slino mogli napraviti pomou krema koje po galonu kotaju kao mrvica ovih spakovanih u
majune tube. Kakvi su to arobni sastojci? I kako deluju?
Svaka hidratantna krema sadri tri grupe sastojaka. Prvo, mone hemikalije, kao to su
alfahidroksilne kiseline, velika doza vitamina C ili molekularne varijacije na temu vitamina A. Zbilja
se jeste pokazalo da koa tretirana njima izgleda mlaa, ali efikasne su samo kad su toliko
koncentrisane, to jest toliko kisele, da iritiraju kou, grizu, peku i stvaraju crvenilo. Uveliko su se u
njih nadali devedesetih godina prolog veka ali sad se, po zakonu, sve komercijalne kreme moraju
dobrano razblaiti vodom, osim onih koje se izdaju na recept. Nita nije besplatno i nema efekta bez
popratnih pojava, to oduvek vai.
Proizvoai i dalje navode na etiketi te sastojke, koristei injenicu da su se proslavili po
delotvornosti dodue, u mnogo veim dozama. Pri tome nisu obavezni da navedu koliine sastojaka
nego ih samo popiu i poreaju po veliini. Ali vaa krema obino sadri koliine tih hemikalija
koliko protiv uroka, navedene su na etiketi samo radi predstave. Tvrdnje na raznim teglicama i
tubama potiu iz zlatnih dana delotvornih krema s monim kiselinama, ali teko je to potvrditi ili
opovrgnuti. Najee se te tvrdnje zasnivaju na studijama koje se privatno finansiraju i publikuju, iza
ega stoji sama industrija, i retko su dostupne u punom objavljenom obliku u kakvom bi trebalo da se

pojavi ispravan nauni rad. Ukoliko zanemarimo tehniku stranu, veina ,,dokaza navedenih u
reklamama za kreme izvuena je iz subjektivnih izvetaja gde stoji otprilike ovo: Sedam od deset
osoba kojima su podeljeni besplatni uzorci kreme vrlo su zadovoljne dejstvonT.
Drugi sastojak gotovo svih otmenih krema bar donekle deluje, a to je skuvan i ispasiran protein
od povra (hidrolizovani X-mikroproteinski nutritivni kompleksi, Tenseur Peptidique Vegetal, ili
kako ve glasi ovomeseni aktuelni naziv). To su dugaki gnjecavi lanci aminokiselina, koji se njiu
po kremi, gotovo nepomino otegnuti u vlanoj sredini. Kad se krema na vaem licu osui, ti dugaki
gnjecavi lanci se steu. Poto namaete lice takvom kremom osetiete pomalo neprijatno zatezanje
koe to se proteinski lanci skupljaju i privremeno popunjavaju sitnije bore. Te skupe kreme deluju
trenutno ali efekat im je prolazan, to vam nee pomoi da odaberete iskljuivo jednu kremu jer
gotovo sve sadre zgnjeene proteinske lance.
Napokon, tu je poduga lista ezoterinih sastojaka, ubaenih tek onako, elegantno protkana toliko
sugestivnim jezikom da odmah poverujete u sve to pie.
Kozmetike kompanije, kao to je znano, podatke o tome kako elija funkcionie preuzimaju iz
suvih teoretskih udbenika, bilo da se odnose na komponente na nivou molekula ili na ponaanje
elija u staklenoj posudi a zatim ih povezuju s pitanjem svih pitanja: da li vas neto ulepava. ,,Ta
molekularna komponenta", sveano vas obavetavaju, ,,presudna je za stvaranje kolagena. I to jeste
istina (kao to vai za druge aminokiseline pomou kojih organizam prikuplja proteine u zglobovima,
koi i posvuda), ali nemate zato verovati da to ikome fali ili da ete razmazivanjem neega po licu
promeniti svoj izgled. Koa ne upija dobro jer ona i treba da bude u odreenoj meri nepropustljiva.
Kad sedite u kadi punoj prebranca niti se gojite niti pak prdite od toga.
Uprkos svemu tome, pri svakom odlasku u apoteku (to preporuujem) pronai ete veliki raspon
arobnih sastojaka na tritu. Kompleks Valmontovog elijskog DNK napravljen je od posebno
tretirane DNK iz lososove ikre (Naalost, ako namaete lice lososom neete postii ba isti
efekat", stoji u napisu iz The Timesa), ali neverovatno su mali izgledi da bi vaa koa upila DNK
izuzetno veliki molekul ili da bi bilo ikakve koristi od sinteze koja se odvija u DNK, ak i kad bi to
mogla. Vaem telu verovatno ne fali gradivnih blokova DNK. Ve ih ima tuta i tma.
Hajde da razmislimo. ak i kad bi vaa koa upila celi DNK lososa, elije bi apsorbovale
strani, riblji nacrt gradivnih elemenata to jest, uputstva za izradu ribljih elija a to vama kao
ljudskom biu ne bi bogzna koliko koristilo. Bilo bi iznenaenje i kad bi se DNK svarila pa razloila
u sastavne elemente u vaoj koi (meutim, vaa creva vare krupne molekule, koje enzimi za varenje
pre apsorpcije razgrauju na sastavne delove).
Sve te preparate odlikuje jedna injenica: telo moete zavarati iako u njemu postoje fino
podeeni homeostatski mehanizmi, veliki sloeni sistemi s povratnom spregom i mernim
instrumentima koji neprestano kalibriu i rekalibriu koliine razliitih hemijskih komponenata koje
se alju u razne delove vaeg tela. Uplitanjem u taj sistem u najmanju ruku bi se postigao obrnut
efekat od onog pojednostavljenog koji se tvrdi da postoji.
Kao savren primer naveu da postoji grdno mnogo krema (i drugih sredstava za negu) za koje
tvrde da dovode kiseonik direktno u vau kou. Mnoge od njih sadre peroksid koji, ako zaista elite
da ubedite sebe u njegovo delovanje, ima hemijsku formulu H202 i mogao bi se pojmiti kao voda s
neto dodatnog kiseonika, iako hemijske formule zapravo ne funkcioniu na taj nain na kraju
krajeva, i gomiletina re je gvozdeni most s neto dodatnog kiseonika pa vam ne bi bilo ni na kraj

pameti da vam to poslui za oksigenisanje koe.

Ako i podlegnemo i ubedimo sebe kako e ti tretmani zaista dovesti kiseonik do povrine koe i
da e taj kiseonik istinski prodreti u elije, kako bi nam to koristilo? Ljudski organizam neprestano
nadzire s koliko se krvi i hranljivih materija snabdevaju tkiva te koliko sitnih kapilarnih arterija hrani
odreeno podruje. Vie krvnih sudova proirie se na oblasti s malo kiseonika jer to je dobar
pokazatelj ako ima potrebe za dodatnim kiseonikom. Sve i da je istinita tvrdnja kako kiseonik iz
kreme prodire u vaa tkiva, va organizam bi smanjio snabdevanje krvlju tog dela koe, a to je ist
homeostatski autogol. Vodonik-peroksid je u stvari korozivna hemikalija koja izaziva blagu, slabu
opekotinu. Otud onaj oseaj sveine i sjaja.
Ovi detalji uopteno se prenose na veinu tvrdnji koje stoje na ambalai. Pomnije pogledajte
etiketu ili oglas. Po pravilu, otkriete da ste upali u razraenu semantiku igru a partneri u tome su
vam lanovi regulatornih tela: retko ete naleteti na nedvosmislenu tvrdnju da ete izgledati bolje
poto namaete lice ba tim naroitim maginim sastojkom. Tvrdnja se odnosi na kremu u celini, i
vai za kremu u celini jer, kao to znate, sve hidratantne kreme vlae ten ak i jeftino veliko
pakovanje Diprobase kreme.
Kad to shvatite, kupovina postaje donekle zanimljivija. Veza izmeu maginog sastojka i efekta
postoji samo u kupevoj glavi. Dok itate ono to proizvoa tvrdi vidite da je tekst paljivo
pregledala itava vojska savetnika i postarala se da etiketa bude krajnje sugestivna, ali i oku dobro
obavetenog cepidlake semantiki i legalno neprobojna. (Ukoliko hoete da ivite od rada na tom
polju, preporuio bih dobro utabanu stazu za razvijanje karijere: pre nego to krenete da radite kao
savetnik u industriji najpre se bar nakratko pozabavite trgovakim standardima te oglaivakim
standardima ili se isprobajte na poslu u bilo kom drugom regulatornom telu.)
ta, dakle, nije u redu s takvim tumaenjem? Najpre da razjasnimo: ja ne uestvujem u krstakom
ratu za prava potroaa. Kao i dravna lutrija, industrija kozmetike rauna na ljudske snove, a ljudi
imaju pravo da rasipaju svoj novac kako ele. Pomodnu kozmetiku i druge oblike arlatanstva
smatram posebnim, dobrovoljnim porezom koji su sebi nametnuli i plaaju ga ljudi koji nemaju
pojma o nauci. Slaem se i s miljenjem da ljudi ne kupuju skupu kozmetiku samo zato to veruju u
njenu delotvornost jer ,,to je sve malo sloenije: re je o luksuznoj robi, statusnom simbolu, a sijaset
je zanimljivih razloga zbog kojih se kupuju.
Ali nije sve moralno neutralno. Kao prvo, proizvoai tih proizvoda prodaju puaima i
gojaznima preice do reenja. Prodaju im ideju da se moe biti zdrav ako se ispijaju skupi napici i
pritom se uopte ne mora pribei staromodnom vebanju i unosu povra. Na tu temu esto nailazim u
svetu loe nauke.
Uz pomenuto, u tim oglasima prodaje se sumnjiv pogled na svet. Prodaje se ideja da se nauka ne
bavi delikatnim odnosima izmeu dokaza i teorije. Uz monu finansijsku potporu iz budeta
namenjenih oglaavanju po celom svetu, uza svu mo svojih mikroelijskih kompleksa, Neutrilliuma
XY, Tenseur Peptidique Vegetala i ostaloga, oglaivai tvrde da se nauka bavi nedokuivim
besmislicama, punim jednaina, molekula, grafikona, sveobuhvatnih pounih iskaza to dolaze od
autoriteta u belim mantilima. I pokazuju kako se te toboe naune stvari mogu lako izmisliti te sainiti
ni iz ega, samo zarad zarade. Iz sve snage se trude da prodaju ideju o tome da je nauka neshvatljiva i
uglavnom je prodaju privlanim mladim enama, kojih je, naalost, vrlo malo u nauci.
Zapravo, prodaju pogled na svet jedne od barbika kompanije Mattel u koje je ugraen snimak

slaunog glasia pa na pritisak dugmeta izjavljuje neto kao: Matematika je teka!, Oboavam
oping! i Hoemo li ikad imati dovoljno garderobe?. U decembru 1992. godine lanice
feministike Organizacije za osloboenje barbika (OOB) preduzele su sledeu akciju u amerikim
prodavnicama: stotinama barbika iz serije Teen Talk kao i lutkama GI Joe zamenile su snimke.
Boina barbika je izjavljivala ugodnim, odreitim glasom: Mrtvi ne lau. Deaci su ispod jelke
nalazili vojnike koji su im govorili: Matematika je teka! i pitali: Idemo li u oping?
Posao OOB-a jo nije gotov.

-4Homeopatija
A sada u samo sredite. Ali pre nego to i stupimo u tu arenu, da raistimo: ta god vi mislili,
mene ba i ne zanimaju komplementarna i alternativna medicina (to je samo po sebi sumnjiva
sintagma). Zanima me uloga medicine, naa verovanja o telu i leenju, a uz to me u mom
svakodnevnom poslu fascinira sloenost naina na koje skupljamo dokaze o dobrim i loim
stranama datih metoda leenja.
U svemu tome homeopatija je samo nae orue.
Dakle, ovde se bavimo jednim od najbitnijih pitanja u nauci: kako znamo da li je primenjena
metoda leenja delotvorna? Razmatrali mi kremu za lice, detoksikaciju, gimnastike vebe u koli,
vitaminske tablete, program namenjen roditeljstvu ili lek za srani udar, iste nam vetine trebaju za
testiranje tih terapija i sredstava. Homeopatija je najoiglednije sredstvo poduavanja za one koji se
bave medicinom utemeljenom na dokazima, i to iz sasvim jednostavnog razloga: homeopati propisuju
eerne tabletice, a nita lake nego prouavati tablete.
Na kraju ovoga poglavlja znaete o medicini utemeljenoj na dokazima i o osmiljavanju opita
vie nego proseni lekar. Razumeete kako se opiti mogu izopaiti i dati lane pozitivne rezultate,
kako deluje efekat placeba, i zato smo skloni da preuveliamo delotvornost tableta. to je jo
vanije, videete kako industrija alternativne medicine moe da stvori i odrava mit o zdravlju,
primenjujui na vas, javnost, iste trikove koje velike farmaceutske kompanije primenjuju na lekare.
Ovde se radi o neemu mnogo krupnijem od homeopatije.

ta je homeopatija?
Homeopatija bi mogla biti paradigmatski primer alternativne terapije: ona se poziva na autoritet
bogatog istorijskog naslea, ali njena istorija se rutinski iznova ispisuje za potrebe onih koji se na
savremenom tritu bave odnosima s javnou; smetena je u razraene okvire naunog prizvuka u
kojima deluje, ali ne prua naune dokaze koji bi potvrdili njenu verodostojnost; njeni zagovornici
vrlo jasno izjavljuju da e vam od tableta biti bolje iako su one u nebrojenim opitima potpuno
prouene i utvreno je da u svom delovanju nemaju nita bolji efekat od placeba.
Krajem osamnaestog veka nemaki lekar Samuel Haneman osmislio je homeopatiju. U to vreme
glavne medicinske metode behu putanje krvi, klistiranje i razni drugi beskorisni pa i opasni
postupci; tada su se samozvani autoriteti proglaavali za doktore i ni iz ega stvarali nove naine
leenja, esto s nedovoljno dokaza da ih potkrepe. Stoga je homeopatija verovatno bila smislena.
Hanemanove teorije razlikovale su se od teorija njegovih konkurenata jer on je zakljuio i za to
nema boljeg izraza da se neka supstanca kojom bi mogao izazvati simptome bolesti kod zdrave
osobe, moe upotrebiti za leenje istih simptoma kod bolesnika. Njegov prvi homeopatski lek bila je
kora kininovca koja se preporuivala kao lek protiv malarije. Uzeo je veliku dozu i kad je osetio
simptome presudio je da su slini simptomima same malarije:
Odjednom mi zazeboe stopala i vrhovi prstiju; malaksah i postah pospan; srce mi je bubnjalo;
puls mi je postao snaan i ubrzan; obuhvati me nepodnoljiva teskoba i drhtavica... iznemoglost...

damari u glavi, crvenilo u obrazima i uasna e... groznica na mahove... otupelost... ukoenost... i
tako dalje.
Haneman je pretpostavio da e se kod svakog ko uzme kininovca javiti ti simptomi (iako ima
pokazatelja da je on samo iskusio nezgodnu idiosinkratiku reakciju). to je jo vanije, zakljuio je i
to da bi kod obolelog od malarije, kad bi mu dao malu koliinu kininovca ta mala koliina leila
simptome malarije a ne bi ih izazivala. Tog dana je stvorio teoriju da slino lei slino i to postade
3

prvo naelo homeopatije.

Davanje hemikalija i trava pacijentima moe biti opasna rabota, budui da mogu primetno
delovati na organizam (izazivaju simptome, kao to je uoio Haneman). Ali on je taj problem reio
im je doiveo drugu veliku inspiraciju, a nju i danas mnogi smatraju kljunom odlikom homeopatije.
Opet je zakljuio ne, ne moe drugaije da razreena supstanca jo monije lei simptome jer se
pojaavaju njene spiritualne medicinske sile, a istovremeno, gle uda, redukuju se neeljena
dejstva. Bio je jo smeliji: to vie razredite materiju, to snanije ona otklanja simptome koje bi
inae izazivala.
Obini rastvori nisu bili dovoljni. Haneman je zakljuio da se proces mora odvijati na vrlo
specifian nain, jer je imao u vidu identitet brenda a imao je smisla za obred i priliku, pa je
osmislio postupak nazvan sukusija. Pri svakom razreivanju, staklenom posudom s lekom valjalo je
deset puta vrsto udariti o tvrdi ali savitljivi predmet. Stoga je naruio od sedlara spravu o koju e
udarati posude, dasku odreenih dimenzija s jedne strane presvuenu koom i obloenu konjskom
dlakom. Tih deset vrstih udaraca i danas se primenjuju u fabrikama homeopatskih tableta, ponekad
ih izvode roboti specijalno konstruisani u tu svrhu.
Homeopate su s godinama proizvele irok spektar lekova. Evo kako se odvijao proces razvoja
tih lekova, grandiozno nazvan dokazivanje (nem. Prufung). Javi se jedan dobrovoljac, ili grupa od
desetina osoba, i svaki ispitanik uzme est doza leka koji se dva dana dokazuje, u vie nivoa
razblaenosti. Pritom vode dnevnik o duevnim, fizikim i emotivnom doivljajima, a belee i ta su
sanjali u tom periodu. Na kraju dokazivanja glavni dokaziva skupi podatke iz dnevnika i ta dugaka,
nesistematizovana lista simptoma i snova, dobijena od malog broja ljudi, postaje slika simptoma za
taj lek. Zatim biva zapisana u veliku knjigu i, u nekim sluajevima, vai zauvek. Kad odete homeopati
on e se potruditi da se vai simptomi podudare s onima koje izaziva lek pri dokazivanju.
Takav sistem ima oigledne mane. Prvo, ne zna se je li dokaziva dospeo u stanje koje opisuje
zbog leka koji je uzeo ili zbog ko zna ega drugog. Moglo bi biti rei o efektu nocebo, obrnutom od
placeba, kad se ljudi loe oseaju jer oekuju da bi tako trebalo da se oseaju (kladim se kako bih
sad odmah mogao da vam izazovem muninu, samo da vam ispriam kako je napravljen obrok od
industrijski preraenih namirnica koji ste upravo pojeli); mogao bi da bude u pitanju oblik masovne
histerije (,,Da li u ovom otomanu ima buva?); jednog dokazivaa mogli bi spopasti bolovi u elucu
koji bi ga ionako spopali; ili bi svi mogli oboleti od blage prehlade i tako nadalje.
Ali homeopati vrlo uspeno reklamiraju ta dokazivanja kao valjana nauna istraivanja. Na
primer, ako posetite internet stranicu Boots the Chemist, na adresi www.bootslearningstore.co.uk, i
preuzmete njihov 16+ modul za uenje za decu na alternativnim vrstama terapije, nai ete, meu
ostalim lupetanjima o homeopatskim lekovima, i tvrdnje da su Hanemanova dokazivanja bila kliniki
opiti. To nije istina, sad vam je jasno, a to nije tako neuobiajeno.
Haneman je otvoreno izjavljivao da nita ne zna o fiziolokim procesima u organizmu, ak je

tvrdio da tako valja. On se prema telu odnosio kao prema crnoj kutiji u koju ulaze lekovi, a izlaze
rezultati i priznavao je samo empirijske podatke, uticaj medicine na simptome. (Svi simptomi i
okolnosti uoeni u svakom pojedinom sluaju", rekao je, jedina su indikacija koja nas vodi pri
biranju leka.)
Ta je izjava potpuno suprotna onoj koju ponavljaju savremeni alternativni lekari: Medicina lei
samo simptome, dok mi razumemo njihove uzroke i leimo ih. U ovo nae doba, u kojem vredi
maksima: Dobro ono to je prirodno", zanimljivo je primetiti kako Haneman nije ni proslovio da je
homeopatija ,,prirodna nego se izdavao za naunika.
U Hanemanovo vreme konvencionalna medicina umnogome se bavila teorijom i medicinari su se
grdno ponosili to im se praksa zasniva na racionalnom poznavanju anatomije i funkcionisanja
organizma. U osamnaestom veku lekari su se rugali homeopatama i optuivali ih za puki empirizam',
preterano oslanjanje na iskustva i zapaanja ljudi koji se oporavljaju. Situacija se preokrenula. Danas
se u medicini esto rado prihvata nepoznavanje etalja mehanizma dokle god podaci dobijeni u
eksperimentima potvruju delotvornost postupka (cilj je odbaciti one nedelotvorne); istovremeno se
homeopate odjednom oslanjaju iskljuivo na svoje egzotine teorije i zanemaruju brojne negativne
empirijske dokaze o njihovoj delotvornosti. Moda to nije naroito bitno, ali mnogo se otkriva iz
takvih diskretnih pomaka u retorici i znaenju.

Problem s razreenjem
Pre nego to krenemo u jo detaljniju analizu homeopatije i vidimo je li uistinu delotvorna, treba
reiti jo jedan centralni problem.
Veina ljudi zna kako se homeopatski preparati toliko razreuju da u dozi koju dobijete nema
vie ni molekula prvobitne supstance. Ali moda vam nije poznato do kog stepena ide ta razreenost.
Tipino homeopatsko razreenje iznosi 30 C, to e rei da je originalna supstanca razreena jednom
kapi u stotinu, i tako trideset puta. U odeljku ta je homeopatija? na internet stranici Drutva
homeopata, najvee takve organizacije u Britaniji, stoji da 30 C sadri manje od jednog milionitog
dela originalne supstance.
Manje od jednog milionitog dela originalne supstance po meni, to je blago reeno:
homeopatski preparat od 30 C je razreenje od jednog dela u 10030, odnosno 1060 ili jedinice za
kojom sledi ezdeset nula. Da izbegnemo svaki nesporazum, to je rastvor od jedan prema 1000 000
000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 ili, da se posluimo
formulacijom Drutva homeopata, jedan deo u milion miliona miliona miliona miliona miliona
miliona miliona miliona miliona. To je svakako manje od jednog dela u milion originalne
supstance.
Poreenja radi, u olimpijskom bazenu ima samo otprilike 100 000 000 000 000 000 000 000
000 000 000 molekula vode. Zamislite kuglu vode prenika 150 miliona kilometara (toliko je Zemlja
udaljena od
Sunca). Svetlo pree tu razdaljinu za osam minuta. Zamislite toliku kuglu vode s jednim
4

molekulom supstance unutra: to je razreenje od 30 C.

Pri homeopatskom razreenju od 200 C (svaki homeopatski dobavlja nudi mnogo ,,jae

rastvore), supstanca koja se koristi razreuje se do reda veliine koji prevazilazi ukupan broj atoma u
svemiru, i to u enormno velikoj meri. Pogledajmo to iz drugog ugla. U kosmosu je oko 3 x 1080 kubnih
metara skladinog prostora (savreno da se zasnuje porodica); dakle, kad bi se ispunio vodom i
jednim molekulom aktivnog sastojka, nastao bi prilino bedno razreen rastvor od svega 55 C.
Ipak ne smemo zaboraviti ni to da su neuverljive izjave homeopata o tome kako njihove tablete
deluju i dalje poprilino nebitne te da nisu znaajne u naem glavnom zapaanju da ne deluju nita
bolje od placeba. Ne znamo ni kako deluju opti anestetici, ali znamo da deluju i sluimo se njima
iako im ne znamo mehanizam. Lino sam jednom uao u operacionu salu, rasekao abdomen oveka
pod anestezijom i akao mu po utrobi pod strogim nadzorom, hitro dodajem. Rupe u naem znanju
o delovanju anestetika u tom trenutku nisu muile ni mene ni pacijenta.
tavie, u vreme kad je Haneman osmislio homeopatiju, niko nije ni znao da ti problemi postoje
jer italijanski fiziar Amedeo Avogadro i njegovi sledbenici ne behu jo izraunali ni koliko ima
molekula u datoj koliini date supstance, a kamoli koliko je atoma u vasioni. Nije se znalo ni ta su
uopte atomi.
Kako su homeopate prihvatale ta nova saznanja? Naprosto su izjavili kako nije bitno to nema
molekula jer voda pamti. To bi i moglo da proe ako se govori o kadi ili epruveti punoj vode. Ali
ako razmislite, u najoptijem smislu, o razmerama tih objekata, majuan molekul vode nee biti
izoblien ogromnim molekulom arnike i nee mu ostati sugestivno ulegnue (a izgleda da mnoge
homeopate tako zamiljaju taj proces). Kuglica gita veliine graka nikako nee udubiti tapacirung na
vaem otomanu.
Decenijama i decenijama fiziari vrlo intenzivno prouavaju strukturu vode. Premda je tano da
se na sobnoj temperaturi moiekuli vode skupljaju oko molekula otopljenog u vodi, oni se pritom
stalno nasumino kreu pa su te tvorevine vrlo kratkog veka, naime, njihovo se trajanje meri
pikosekundama ili manjim jedinicama. Znai, njihov rok upotrebe je vrlo kratak.
Homeopate znaju da uzmu anomalne rezultate fizikih eksperimenata pa tvrde da ti rezultati
dokazuju delotvornost homeopatije. O njihovim neverovatnim manama moe se itati na drugim
mestima (esto se homeopatska supstanca za koju je otkriveno u izuzetno preciznim laboratorijskim
ispitivanjima da je jedva primetno drugaija od nehomeopatskog rastvora napravljena na sasvim
drukiji nain, od drugaijih sastojaka koji se detektuju pomou vrlo osetljivih laboratorijskih
instrumenata). Vredi pomenuti i ovo: ameriki mag i razotkrivalac Dejms Randi ponudio je nagradu
od milion dolara svakome ko dokae anomalne tvrdnje" u laboratorijskim uslovima, a naroito je
istakao kako bi nagradu mogao osvojiti svako ko nedvosmisleno razlui homeopatski preparat od
nehomeopatskog primenom metode po elji. Tu nagradu od milion dolara jo niko nije osvojio.
ak i da se tumai doslovno, izjava da voda pamti puna je rupa; mnoge ete i sami uoiti. Da
voda ima pamenje, kao to tvrde homeopate, a rastvor od jedan u 1060 je prihvatljiv, dosad bi ve
sigurno sva voda bila blagotvorni homeopatski rastvor svih molekula na zemlji. Ipak, voda pljuska po
naoj planeti ve prilino dugo i, dok sedim u Londonu i kucam, voda u mom telu ve je prola kroz
tela mnogih ljudi pre no to se zatekla u mome. Moda se neto molekula vode iz mojih prstiju dok
kucam ovu reenicu trenutno nalazi u vaoj onoj jabuici. Moda je neto molekula vode koji
ispunjavaju moje neurone dok odluujem hou li u ovoj reenici napisati mokraa" ili ,,urin, sad
ve u kraljiinoj mokranoj beici (Bog je blagoslovio): voda je veliki izjednaavalac, svuda stigne.
Dignite glavu i pogledajte oblake.

Kako molekul vode ume da zaboravi svaki molekul koji je dotad video? Otkud zna kako treba da
lei moju ranicu svojim seanjem na arniku a ne seanjem na fekalije Isaka Asimova? Jednom sam
ovo objavio u novinama i neki se homeopata alio Odboru za albe na tampu (PCC). Nije stvar u
rastvoru, ree, nego u sukusiji. Morate uzeti boicu s vodom i njome deset puta otro tresnuti o dasku
presvuenu koom i napunjenu konjskom strunom tako e voda zapamtiti molekul. Poto nisam
pomenuo taj presudni postupak, ree, namerno sam takoprikazao homeopate da zvueglupo. Ovo je
drugi univerzum glupavosti.
A to se tie svih homeopatskih pria o pamenju vode, imajmo na umu da se umesto kaiice
homeopatski razreene vode u stvari generalno uzima eerna tabletica. Dakle, valja se pozabaviti i
seanjem eera. Voda je neto zapamtila (nakon razreenosti do reda veliine veeg od broja atoma
u svemiru), ali je postajala zaboravna pa je to zapameno prelazilo na eer. Trudim se da budem
jasan jer ne elim da se ponovo ale na mene.
Kad taj eer, koji je upamtio neto ega se seala voda, dospe u vae telo, mora imati nekakav
efekat. Koji li to? Niko ne zna. Ipak morate redovno uzimati tablete prema rasporedu doziranja koji,
gle uda, previe nalikuje na reim uzimanja medicinskih lekova (uzimaju se u intervalima odreenim
prema tome kojom ih brzinom va organizam razgrauje i izluuje).

Zahtevam valjani eksperiment

Ove teoretske neuverljivosti jesu zanimljive, ali i nisu neki argumenti. Jo u devetnaestom veku
ser Don Forbs, lekar kraljice Viktorije, poeo je da razmatra razreenje i, evo, vek i po se rasprava
nije makla s mesta. Kad se govori o homeopatiji pravo pitanje vrlo je jednostavno: da li deluje?
Zapravo, otkud znamo deluje li ijedna odabrana metoda?
Simptomi su vazda vrlo subjektivni. Stoga se pri gotovo svakom nainu utvrivanja koristi od
ma kog postupka mora poeti od pojedinca i njegovog iskustva, pa se nadograivati. Zamislimo da
razgovaramo moda se i prepiremo s nekim ko smatra da homeopatija deluje, ima dobra iskustva s
njom i veruje da se uz homeopatiju moe bre ozdraviti. Od te osobe bismo uli: Znam jedino da se
oseam kao da deluje. Bolje mi je otkad se pridravam homeopatije. Njemu je to oigledno, to u
neku ruku i jeste. Snaga a i slabost ove izjave lee u njenoj jednostavnosti. Ma ta da se dogodi,
izjava je tana.
Na to vi upadnete: ,,Dobro-de, ali moda je to bio efekat placeba. Jer, efekat placeba kudikamo
je sloeniji i zanimljiviji nego to veina ljudi smatra, i umnogome prevazilazi davanje puke eerne
tabletice: tu se radi o celokupnom sociolokom iskustvu terapije, onome to oekujete, procesu
savetovanja kroz koji prolazite dok primate terapiju i mnogo emu drugome.
Na primer, znamo da su dve eerne tablete delotvornije od jedne eerne tablete. Isto tako,
znamo da su injekcije slane vode delotvornije protivbola od eernih tableta, a to ne zato to
injekcije slane vode uopte imaju bioloko dejstvo na organizam nego zato to injekcija ostavlja
dublji utisak, sam postupak je dramatiniji. Bitni faktori su boja tableta, ambalaa i cena a uz to i
ubeivanja prodavaca tableta. Znamo da se postupci s placebom mogu uspeno primenjivati na one
koji pate od bola u kolenu, ak i na obolele od angine. Efekat placeba uspeno deluje na ivotinje i
decu. Snaan je i istovremeno varljiv, a ni pola informacija o njemu neete znati dok ne proitate
poglavlje o toj temi.

Dakle, kad na oboavalac homeopatije izjavi kako se osea bolje posle homeopatskog tretmana,
moemo da mu odvratimo: Verujem ti, ali moda je uzrok tvog ozdravljenja efekat placeba", a on
nee moi da kae: ,,Nije jer nema pouzdanog naina da utvrdi je li ozdravio od efekta placeba ili
nije. To se ne moe odrediti. Va sagovornik samo moe da ponovi ono to je isprva rekao: Znam
jedino da se oseam kao da deluje. Bolje mi je otkad se pridravam homeopatije.
Vi biste, dalje, mogli rei: I to prihvatam, ali moda ti je bolje i zbog regresije prema
proseku. To je samo jedna od mnogih kognitivnih zabluda opisanih u ovoj knjizi, temeljnih mana
naeg sistema zakljuivanja koje nas navode na to da primeujemo pravilnosti i veze u svetu oko nas,
ak i kad se pri pomnijem posmatranju otkrije da ih zapravo nema.
Regresija prema proseku samo je jo jedan izraz za tvrdnju da sve, kao to alternativni
terapeuti rado izjavljuju, ima prirodni ciklus. Recimo da vas bole lea. Bol doe i proe. Imate
boljih i loijih dana, boljih i loijih sedmica. Kad je najgore, posle e biti bolje tako biva s vaim
bolom u krstima.
Slino, mnoge bolesti imaju takozvanu prirodnu istoriju: bolesniku je loe a zatim mu je bolje.
Jo je Volter rekao: Sva vetina medicine ogleda se u zabavljanju pacijenta, a priroda lei bolest.
Recimo da ste prehlaeni. Jeste, kroz nekoliko dana bie vam bolje, ali trenutno se oseate jadno.
Sasvim je prirodno uiniti neto da ozdravite ba kad su simptomi najtei. Mogli biste pribei
homeopatskom leenju. Mogli biste rtvovati kozu, omotati njena creva oko vrata i nositi ih. Mogli
biste nagovoriti svog lekara opte prakse da vam prepie antibiotike. (Naveo sam ove primere prema
rastuem stepenu besmislenosti.)
A kad prehlada proe, kako to uvekbiva, pretpostaviete da ste ozdravili zahvaljujui onome to
5

ste preduzeli dok vam je bilo teko. Post hoc ergo propter hoc , i sve u tom smislu. Od tada nadalje,
im se prehladite opet ete jurnuti kod svog lekara opte prakse i gnjaviete ga dok vam ne prepie
antibiotike. Premda e vas on upozoravati: ,,Pa, to nije pametno", vi ete insistirati jer su poslednjeg
puta dobro delovali. Stoga e porasti opta rezistencija na antibiotike i na kraju e zbog takvih
6

iracionalnih postupaka starice umirati od bakterije MRSA, no to je ve druga pria.

Moete gledati na regresiju prema proseku vie s matematike strane ako vam je drae. Kad u
kvizu Odigraj pravu kartu Brusa Forsajta on stavi 3 na plou, svi u publici viu: ,,Vea! jer znaju
da e po svoj prilici idua karta biti vea od 3. elite li da idete vie ili nie od donje granice?
Vie? Vie? ,,Nie!
U Americi postoji jo ekstremnija verzija regresije prema proseku; nazivaju je prokletstvo
lista Sports Illustrated. Svaki sportista koji izae na naslovnoj strani tog lista, ubrzo padne u
zaborav, izgubi popularnost. Ali na naslovnu stranu dospeva jedan od najboljih sportista na svetu, na
samom vrhu u svojoj disciplini, proglaen za najboljeg te nedelje a za to verovatno treba imati i silnu
sreu. Srea (ili galama) uglavnom proe, sama se vrati na prosek, kao to se deava pri bacanju
kocke. Ukoliko to ne razumete, poeete da traite drugi uzrok za taj povratak na prosek i onda zaas
naletite na... prokletstvo lista Sports Illustrated.
Homeopate kod svojih pacijenata dodatno pojaavaju utisak da su shvatili uspenost tretmana
tako to navode tegobe, objanjavaju da se od sasvim odgovarajueg leka simptomi isprva mogu
pogorati pa tek potom se stanje popravi, i tvrde da je to sastavni deo terapije. Tako i oni koji
obavljaju detoksikaciju esto kau da e vam od njihovih sredstava biti loije dok toksini ne izau iz

organizma. Prema takvim obeanjima, bukvalno sve to vam se desi posle postupka dokazuje
otroumnost vaeg terapeuta u uspostavljanju klinike slike i njegovu vetinu propisivanja leka.
Dakle mogli bismo se opet obratiti naem oboavaocu homeopatije: Osea da ti je bolje,
prihvatam to. Ali moda ti je to od regresije prema proseku, ili je na delu prirodna istorija bolesti. I
opet vam ne moe rei da to nije istina (barem ne smisleno, ne vai se ako je u afektu) jer nikako ne
moe da zna hoe li se ionako oporaviti, u onim situacijama kad se navodno oporavi nakon poseta
homeopati. Regresija prema proseku mogla bi biti jedino pravo objanjenje njegovog ozdravljenja.
Jednostavno ne moe da kae tano. I opet mu samo preostaje ona prva tvrdnja: Znam jedino da se
oseam kao da deluje. Bolje mi je otkad se pridravam homeopatije.
To je mogue do izvesne granice. Ali kad oboavaoci krenu dalje i kau: Homeopatija je
uspena ili promrmljaju neto o nauci, onda nastaje problem. Ne moemo donositi takve zakljuke
na osnovu linih iskustava pojedinca, i to iz navedenih razloga: mogue je da se efekat placeba
pobrka s pravim efektom ili biva da se sluajni pronalazak pobrka s pravim. ak i da se desi
nesumnjiv i neverovatan sluaj da je neko ozdravio u terminalnoj fazi raka, i dalje bismo morali biti
oprezni da ne iskoristimo ishitreno iskustvo te osobe. Nekad se uda deavaju, sasvim sluajno.
Nekad, ali ne preesto.
Ekipa australijskih onkologa vie godina je pratila 2337 pacijenata u terminalnoj fazi raka, na
palijativnoj nezi. Umirali su u proseku nakon pet meseci. Ali oko jedan posto posmatranih jo je bio
iv i posle pet godina. U januaru 2006. u listu Independent objavljen je zbunjujui tekst u vezi s tom
studijom:

Dokazano da udotvorni lekovi deluju

Doktori su pronali statistiki dokaz da alternativna terapija, kao to je posebna ishrana,
biljni napici i leenje verom, moe izleiti bolest u naizgled terminalnoj fazi, ali nisu sigurni zato
se to deava.
Svrha studije nikako nije bila da se dokae da postoje udotvorni lekovi (niti se tragalo za
takvim tretmanom, to je bila novinarska izmiljotina). Naprotiv, studija je pokazala neto mnogo
zanimljivije: ponekad se desi udo. Oboleli mogu preiveti uprkos svemu, bez vidljivog razloga.
Istraivai su jasno istaknuli da treba biti oprezan s tvrdnjama o udotvornim lekovima jer se uda
redovno deavaju, prema njihovoj raunici u 1% sluajeva, i bez ikakve posebne intervencije.
Naravouenije lanka: ne moemo donositi zakljuke na osnovu iskustva pojedinca, ak ni prema
iskustvima vie osoba, izabranih da nam ukau na poentu.
ta nam je dalje initi? Evo ta: valja uzeti mnogo pojedinaca, uzorak onih pacijenata za koje se
nadamo da emo ih izleiti, sa svim njihovim pojedinanim iskustvima, i sve ih prebrojati. To je
kliniko, nauno, medicinsko istraivanje i zaista se tu nema ta vie dodati: nema misterija, nema
drugaije paradigme, nema lai i prevare. Proces je apsolutno transparentan i ta je ideja verovatno
spasila vie ivota, u spektakularnijim razmerama, nego ijedna druga zamisao s kojom ete se susresti
ove godine.
Ideja nije ni nova. Prvi opit se pominje u Starom zavetu; to je zanimljivo, odnosi se na hranu. A
nutricionizam je tek nedavno postao specijalitet" du jour, nazovimo ga tako. Evo ta stoji u Knjizi
proroka Danila:

A Danilo ree Amelsaru, kojega starjeina nad dvoranima postavi nad Danilom, Ananijom,
Misailom i Azarijom: Ogledaj sluge svoje za deset dana, neka nam se daje varivo da jedemo i vode
da pijemo. Pa onda neka nam se vide lica pred tobom i lica mladiima koji jedu carsko jelo, pa
kako vidi, onako ini sa slugama svojim.
I poslua ih u tom, i ogleda ih za deset dana. A poslije deset dana lica im dooe ljepa i
mesnatija nego u svijeh mladia koji jeahu carsko jelo. I Amelsar uzimae jelo njihovo i vino koje
njima trebae piti, i davae im variva.
Knjiga proroka Danila, 1, 11-16.
Reklo bi da je tu sve to je za temu bitno: navedeni opit uopte nije tajanstven. Ukoliko hoemo
da se uverimo u to deluju li homeopatske tablete, mogli bismo izvesti vrlo slian eksperiment. Hajde
da to malo razjasnimo. Odabrali bismo dvestotinak ljudi koji idu u homeopatsku kliniku i nasumce ih
podelili u dve grupe. Svi bi proli celokupan postupak: odlazak homeopati da im postavi dijagnozu,
odredi lek i napie recept. Ali u poslednji as, da pacijenti ne znaju, zamenili bismo polovinu
homeopatskih eernih tabletica lanim eernim tabletama kojima nije pripisana arolija
homeopatije. Kasnije, u povoljnom trenutku, mogli bismo da izmerimo koliko je ljudi iz svake grupe
ozdravilo.
Razgovarajui s homeopatima uoio sam da poprilino zaziru od merenja, kao da to nije
oigledan proces, kao da je to isto to i zabijanje etvrtastog klina u okruglu rupu, jer merenje zvui
nauniki i matematiki. Valja zastati na as i razjasniti to sebi. Niti je merenje kakav tajanstveni
postupak, niti se obavlja posebnim ureajima. Pitamo ljude da li im je bolje i sabiramo odgovore.
U opitu, a nekad i u obinoj situaciji, u ambulanti, moemo zamoliti ljude da vode dnevnik. Neka
svakog dana prikau bol u kolenu na skali od jedan do deset. Neka navedu koliko ih dana u sedmici
nita nije bolelo. Neka izmere efekat umora u dotinoj nedelji: koliko dana su bili kadri da izau iz
kue, dokle su mogli da hodaju, koliko su kunih poslova uspeli da obave. Moete ih propitivati o
raznim, vrlo jednostavnim, transparentnim i esto sasvim subjektivnim iskustvima jer se sutina
medicine ogleda u poboljanju ivota i ublaavanju patnje.
Moemo malo zainiti postupak, standardizovati ga i omoguiti da se nai rezultati lake uporede
s drugim istraivanjima (to je dobro jer pritom bolje upoznajemo neku bolest i saznajemo kako se
lei). Mogli bismo, recimo, iskoristiti Opti zdravstveni upitnik (GHQ) jer je to standardizovana
alatka, ali premda se naveliko primenjuje, ,,GHQ-12, kako ga zovu, samo je spisak pitanja za
pojedinca o njegovom ivotu i simptomima.
Ako ste skloniji antiautoritarnoj retorici, onda imajte ovo na umu: sprovoenje postupka
prihvaenog tretmana, kontrolisanog placebom bilo da je re o alternativnoj terapiji ili ma kom
obliku medicine po sebi je subverzivni in. Vi podrivate lanu izvesnost te liavate lekare,
pacijente i terapeute tretmana koji su ih dotad zadovoljavali.
Nezadovoljstvo zbog opita see u daleku prolost, u medicini kao i u drugim oblastima, i razni
ljudi upirae se da se odbrane od njih. Ari Kokran, jedan od dedova medicine utemeljene na
dokazima, ispriao je zgodu o razliitim grupama hirurga koji su zduno tvrdili da je njihov tretman
za leenje raka najdelotvorniji: svimaje oigledno bilo jasno da je njihova terapija najbolja.
Nastojei da ih ubedi kako su eksperimenti neophodni Kokran ih je sve okupio u istoj prostoriji ne bi
li uoili koliko su uporni u svojim ubeenjima ali i koliko su ona protivrena. I sudijama, recimo,
moe biti vrlo odbojna pomisao na eksperimentisanje s razliitim oblicima presude uivaocima

heroina, poto su uvereni da je njihova presuda najbolja za svaki pojedinani sluaj. To su nedavne
bitke i ni u kom smislu nisu jedinstvene za svet homeopatije.
Odaberemo, znai, grupu ljudi koji izlaze iz homeopatske klinike, zamenimo im pola tableta
placebo tabletama i prebrojimo ko je ozdravio. To je ispitivanje homeopatskih tableta kontrolisano
placebom a ne hipotetska rasprava: tako su proveravani homeopatski tretmani i ini se da, ukupno
gledano, homeopatija nije nita delotvornija od placeba.
A ipak ete uti da homeopate kau kako ima i pozitivnih opita u homeopatiji; ak ete naii da
se neki navode. ta je posredi? Odgovor zadivljuje i vodi nas ravno u sr medicine zasnovane na
dokazima. Ima nekih opita koji pokazuju da je homeopatija delotvornija od placeba, ali samo nekih, i
to su generalno opiti s metodolokim manama. To zvui tehniki, ali znai samo to da postoje
problemi u nainu na koji su opiti izvedeni, i ti problemi su tako veliki da dotini opiti bivaju manje
valjani testovi tretmana.
Literatura o alternativnoj terapiji svakako je proeta nekompetentnou, ali mane uoene u
eksperimentima zapravo su vrlo uobiajene u medicini. Bilo bi poteno rei da sva istraivanja imaju
neke mane, naprosto zato to je svaki opit kompromis izmeu onoga to bi bilo idealno i onog to je
praktino ili jeftino. (Literatura o komplementarnoj i alternativnoj medicini (KAM) esto propada u
fazi tumaenja: medicinari katkad znaju da citiraju lane radove pa opisuju nedostatke, dok su
homeopati skloni da nekritino prihvataju sve to je pozitivno.)
Zato je vano da istraivanje uvek bude objavljeno, i to itavo, s navedenim metodama i
rezultatima, da bi se moglo proveriti. Ta se tema ponavlja u ovoj knjizi i vana je: kad ujemo da
neko iznosi tvrdnje bazirane na svom istraivanju, mi moramo biti u stanju da sami zakljuimo koliko
je tu bilo metodolokih nedostataka i moramo biti sposobni da sami prosudimo jesu li rezultati
pouzdani, da li je test bio valjan. Sve ono zbog ega ispitivanje nije valjano, odjednom je
zaslepljujue oigledno kad znate za to.

Slepi eksperimenti
U svakom dobrom eksperimentu bitno je da istraivai ne znaju jesu li pacijenti dobili
homeopatsku eernu tabletu ili obinu placebo eernu tabletu, a da to, naravno, ne znaju ni sami
pacijenti. Moramo biti sigurni da je svaka razlika koju merimo rezultat razlike izmeu dejstva tableta,
a ne izmeu oekivanja i predrasuda uesnika. Da istraivai znaju koji njihovi mili i dragi pacijenti
piju prave tablete, a koji tablete placeba, mogli bi svesno ili nesvesno da se izreknu ili bi to moglo
uticati na njihovu procenu pacijenta.
Recimo da radim na studiji o medicinskoj tableti koja treba da snizi visoki krvni pritisak. Znam
koji su moji pacijenti dobili skupu novu tabletu za krvni pritisak, a koji placebo. Jedan iz prve grupe,
od onih koji uzimaju pomodnu novu tabletu, dolazi kod mene i pritisak mu je mnogo vii nego to bih
oekivao, tim pre to je na skupom novom leku. Stoga mu opet proverim krvni pritisak, samo da
vidim da nisam pogreio. Idui rezultat je normalniji pa ga zabeleim i zanemarim prethodni, visoki.
Merenje krvnog pritiska je nepouzdana tehnika, kao i itanje EKG-a, gledanje rendgenskih
snimaka, merenje bola i mnoga druga merenja koja se redovno koriste u klinikim eksperimentima.
Odem na pauzu za ruak, potpuno nesvestan injenice da mirne due zagaujem podatke, unitavam
studiju, stvaram netane dokaze i naposletku ubijam ljude (jer naa najvea greka bila bi da

zaboravimo kako se ti podaci koriste pri donoenju ozbiljnih odluka u vrlo stvarnom svetu, a loi
podaci donose patnje i smrt).
U novijoj medicinskoj istoriji ima nekoliko reitih primera da su se ama ba svi medicinari nali
u zabludi zbog neuspeha u primeni odgovarajue slepe tehnike, kako se to zove, pa nisu mogli da
odrede koja je terapija bolja. Nismo, na primer, nikako mogli da razluimo je li laparoskopska
hirurgija bolja od otvorene. Onda se pojavila grupa hirurga iz efilda i izvela pravu predstavu od
eksperimenta, gde su korieni zavoji i dekorativni mlazevi lane krvi, tako da niko nije mogao
odrediti kakva je operacija izvedena na kom ,,pacijentu.
Neki od najznaajnijih uglednika u medicini baziranoj na dokazima sainili su pregled slepih
tehnika u raznim opitima o medicinskim lekovima i ustanovili da su u opitima s neodgovarajuom
slepom tehnikom koristi prouavanih tretmana preuveliane za 17 posto. Primena slepih tehnika u
eksperimentima nije nikakvo opskurno teranje maka na konac tipino za cepidlake poput mene niti se
koristi za napadanje alternativnih terapija.
Primaknimo se homeopatiji. U pregledu ispitivanja primene akupunkture za bol u leima
pokazalo se da su studije s propisnim slepim tehnikama pokazale neznatnu korist od akupunkture, koja
nije bila statistiki znaajna (kasnije o znaenju te izjave). Eksperimenti koji nisu bili slepi oni u
kojima su pacijenti znali jesu li u grupi za tretman ili nisu pokazali su krupnu, statistiki bitnu korist
od akupunkture. (Moda se pitate ta je placebo kontrola za akupunkturu. Tobonja akupunktura
obavlja se lanim iglama ili se ubadaju pogrena mesta. Zabavno zameateljstvo nastaje kad
pripadnici jedne kole akupunkture stanu da tvrde kako su lana mesta po drugoj koli zapravo
njihova prava mesta.)

Vidimo, dakle, da je primena slepih tehnika bitna i da nije svaki eksperiment nuno koristan. Ne
moete tek tako rei: Ovaj eksperiment pokazuje dejstvo tog tretmana jer ima dobrih eksperimenata
ili valjanih testova, i ima loih eksperimenata. Kada za neku studiju lekari i naunici kau da ima
metodolokih propusta te da je nepouzdana, to ne ine zato to su zlonamerni ili to nastoje da
ouvaju hegemoniju, ili da ne prekinu slivanje mita iz farmaceutske industrije, nego zato to je studija
loe izvedena propisno sprovoenje slepih tehnika ne kota nita i nije bila valjan test.

Randomizacija

Hajde da napustimo okvire teorijskog izlaganja i pogledajmo opite za koje neki homeopati kau
da idu u prilog njihovoj praksi. Upravo sam uzeo najobiniji prikaz opita za homeopatsku arniku
profesora Edvarda Ernsta, i potraiu u njemu primere. Mora nam biti sasvim jasno da
neadekvatnosti koje ovde postoje nisu jedinstvene, pri emu niti nagovetavam da je rad maliciozan
niti sam zloban. Radiemo ono to medicinari i naunici ine kad procenjuju dokaze.
Dakle, Hildebrant et al. (kako kau u akademskim krugovima) posmatrali su etrdeset dve ene
koje su uzimale homeopatsku arniku za zakasneli bol u miiima. Utvrdili su da je arnika delotvornija
od placeba. Na prvi pogled, ta studija ini se sasvim smislenom. No, pogledamo li podrobnije,
videemo da nije opisana randomizacija (nasuminost). U klinikim eksperimentima randomizacija je
jedan od temeljnih koncepata. Pacijenti se nasumino svrstavaju u dve grupe, jednu kojima se daju
placebo eerne tablete i drugu kojima se daju homeopatske eerne tablete. U suprotnom, mogue je
da lekar ili homeopata bilo svesno ili nesvesno prebace u homeopatsku grupu pacijente za koje
smatraju da bi pokazali povoljne rezultate, dok bi se oni nezainteresovani premestili u grupu za
placebo, ime bi uticali na ishode.
Pojam randomizacije nije nikakva novina. Predloio ga je Jan Batista von Helmont u
sedamnaestom veku. Von Helmont je bio belgijski radikal koji je izazivao svoje savremenike
akademike da uporede svoje metode leenja naime, putanje krvi i klistiranje zasnovane ,,na
teoriji s njegovim metodama za koje je tvrdio da se vie oslanjaju na kliniko iskustvo: Uzmimo iz
bolnica, sklonita, odakle god, dvesta, petsto sirotih koji imaju groznicu, upalu plune maramice i
tako dalje. Podelimo ih u dve grupe, bacanjem kocke odredimo koja e polovina otii vama a koja
meni... Videemo koliko e sahrana imati jedni i drugi.
Retko biva da eksperimentator bude tako nemaran da ne rasporedi nasumice pacijente, i to nije
sluaj ak ni u svetu KAM-a. Ali opite u kojima je primenjena neodgovarajua metoda randomizacije
neobino je lako pronai: naoko su u redu ali kad podrobnije ispitamo vidimo da su eksperimentatori
samo izveli nekakvu predstavu u kojoj kao da su birali nasumice pacijente, ali i dalje su imali
mogunost da utiu, bilo svesno ili nesvesno, na to u kojoj grupi e se pacijenti nai.
Ima neodgovarajuih opita, u svim oblastima medicine, u kojima su pacijenti nasumino
rasporeeni u terapijsku grupu odnosno u placebo grupu prema redosledu po kom su pristupali studiji
prvi pacijent koji pristupi dobija pravu terapiju, drugi dobije placebo, trei dobije pravu terapiju,
etvrti placebo i tako redom. Premda se ini da je to valjana metoda, posredi je bitan nedostatak koji
utire put ka moguoj sistematskoj neobjektivnosti.
Recimo da postoji pacijent koji je po miljenju homeopate neizleiv, osuenik koji nikad nee
sasvim ozdraviti, bez obzira na terapiju, a sledee mesto u studiji namenjeno je pacijentu za
homeopatsku grupu. Nije nezamislivo da homeopata zakljui svesno ili nesvesno kako taj pacijent
ne bi bio zainteresovan za opit. Ali ako se taj pacijent zatekne u klinici ba kad je na redu
popunjavanje placebo grupe, lekar koji rasporeuje pacijente moda bi se opredelio ba za njega.
To vai i za sve druge neodgovarajue metode randomizacije: prema poslednjoj cifri u datumu
roenja, prema datumu primanja u kliniku i tako dalje. U nekim studijama ak stoji da se pacijenti
biraju nasumino bacanjem novia, ali ne zamerite mi (meni, i svekolikoj medicinskoj zajednici
koja svoj rad zasniva na dokazima) to sam podozriv prema bacanju novia jer ostavlja nemali
prostor za manipulaciju. Idemo na najbolje od tri bacanja. Ma ta ja to priam najbolje od pet
bacanja. Jao, nisam video na koju stranu je pao.

Ima zaista mnogo valjanih metoda randomizacije i iako je za njih potrebno malo se mentalno
napregnuti, one ne predstavljaju nikakav dodatni troak. Klasina metoda je ona u kojoj ljudi pozovu
telefonom odreeni broj, a s druge strane je operater s raunarskim programom za generisanje
sluajnih brojeva (taj posao ne obavlja eksperimentator, njegov zadatak poinje tek kad pacijent bude
upisan i podvrgnut studiji). To je verovatno najomiljenija metoda meu istraivaima koji ele da
naprave valjani eksperiment naprosto zato to biste morali da budete arlatan da zabrljate u tome, i to
jo da se ozbiljno potrudite oko tog arlatanstva. Vratiemo se odmah ismevanju arlatana, no sad
ete saznati o jednoj od najvanijih ideja savremene intelektualne istorije.
Da li je nasuminost vana? Kao i kod opita sa slepim tehnikama, ljudi su prouavali kako
deluje nasuminost u velikim analizama brojnih pokuaja. Otkrili su da se u eksperimentima s
neuverljivim metodama randomizacije delovanje tretmana precenjuje za 41 posto. U nekvalitetno
uraenim eksperimentima nije najvei problem primena neodgovarajue metode randomizacije, nego
u tome to vam eksperimentatori ne kau kako su uopte sproveli tu randomizaciju. To je znak
upozorenja koji nam esto ukazuje na loe izvoenje eksperimenta. Da ponovim, ne radi se o tome da
imam predrasuda: opiti s nejasnim metodama randomizacije preuveliavaju efekte tretmana za 30
posto, skoro koliko i opiti s neupitno ravim metodama randomizacije.
Po pravilu, razlog za zabrinutost je kad vam neko ne ponudi dovoljno pojedinosti u vezi s
primenjenim metodama i rezultatima. Sluajno su (evo, uskoro prestajem s tim) sprovedene dve
izuzetno vane studije o tome da li su neodgovarajui podaci u naunim lancima povezani s
neuverljivim, prenaglaeno povoljnim rezultatima. Upravo to se pokazalo: studije u kojima nisu
sasvim opisane te metode preuveliavaju koristi od terapije za otprilike 25 posto. U nauci su jasnoa
i detalji sve. Hildebrant i saradnici, ne svojom krivicom, postali su izgovor za tu polemiku u vezi s
nasuminou (na emu sam im zahvalan). Moda su primenjivali randomizaciju u izboru pacijenata.
Moda su to inili onako kako valja. Ali nisu to obrazloili.
Vratimo se sada na osam studija koje je Ernst obuhvatio u razmatranju o homeopatskoj arnici to
smo razmatranje odabrali sasvim sluajno jer prikazuju fenomen vrlo est u studijama KAM-a:
veina opita je metodoloki nevaljana, i to beznadeno, i dali su pozitivne rezultate za homeopatiju, a
u nekoliko ispravnih studija najvaljaniji testovi pokazalo se da homeopatija nije nita uspenija od
7

placeba.
Nadam se da vam je sad jasno: kada lekari objave da je neko istraivanje nepouzdano, nije uvek
re o prevari; kad naunici namerno iskljue iz sistematinog pregleda literature loe izvedenu
studiju koja govori u prilog homeopatiji, ili bio koji drugi lanak, to ne ine zbog linih ili moralnih
predrasuda, nego samo zato to studija koja nije dobra, to jest nema valjanog testa terapije, moe dati
nepouzdane rezultate pa se mora vrlo oprezno tumaiti.
Takoe treba pomenuti moralno i finansijsko pitanje: ispravan nasumini izbor pacijenata ne
kota nita. Nita ne kota ni prikrivanje pacijentima jesu li dobili aktivnu terapiju ili placebo. Dakle,
da bi se sprovelo valjano i ozbiljno istraivanje ne mora se obavezno traiti mnogo novca ali se mora
dobrano promisliti pre nego to se pone. Za propuste u ovim studijama krivi su iskljuivo oni koji ih
sprovode. Nekad to bivaju ljudi koji su okrenuli lea naunoj metodi kao da je manjkava
paradigma; ali reklo bi se da je njihova briljantna nova paradigma samo neispravan test.
Ovaj uzorak se dosledno reflektuje na itavu literaturu o alternativnoj terapiji. Generalno
gledano, upravo studije koje su manjkave idu na ruku homeopatiji ili bilo kojoj alternativnoj terapiji.

Dobro obavljene studije, iz kojih su eliminisane sve predrasude i greke pokazuju da ispitivane
terapije nisu nita bolje od placeba.
Taj fenomen je paljivo prouen i uoen je gotovo linearan odnos izmeu metodolokog
kvaliteta homeopatskog opita i rezultata koje daje. to je gora studija to manje nalikuje na valjani
test to je vea mogunost da se otkrije kako homeopatija nije nita bolja od placeba. Naunici
konvencionalno mere kvalitet studije pomou standardizovanih alatki. Pomenuu Hadadovu skalu,
listu sa sedam polja za unoenje znaka za potvrdu, koja obuhvata ono to smo pominjali, recimo: ,,Da
li je opisana metoda randomizacije? i ,,Da li je prikupljeno mnogo numerikih podataka?

Ovaj grafikon iz Ernstovog rada pokazuje ta se vidi kad se jedan uz drugi nacrtaju Hadadov
skor homeopatskih eksperimenata. U vrhu, sleva, vidite bedne eksperimente s velikim propustima u
osmiljavanju, koji trijumfalno otkrivaju da je homeopatija silno bolja od placeba. Udesno prema dnu
vidite ovo: kad Hadadov skor naginje prema najvioj oceni, petici, i kako eksperimenti postaju
valjani testovi, linija sve vie pokazuje da homeopatija uopte nema bolji uinak nego placebo.
Ali ovaj grafikon je pomalo tajanstven i po izvesnoj neobinosti podsea na prikaz analize
zloina. Taka na desnoj ivici grafikona koja predstavlja deset najboljih opita, s najviim
Hadadovim skorom, upadljivo se izdvaja. To je anomalija: samo na toj ivici grafikona, iznenada,
kvalitetni eksperimenti naruavaju trend i pokazuju da je homeopatija bolja od placeba.
ta se to zbiva? Kazau vam ta ja mislim: neki radovi koji prikazuju tu taku prevarantski su.
Ne znam koji od deset posmatranih, nemam pojma otkud to ni ko je to uinio, u kojem od deset
radova, ali to je moje miljenje. Naunici esto moraju da iznesu ozbiljnu kritiku diplomatskim
jezikom. Evo kako profesor Ernst, autor ovog grafikona, uvija u kuine objanjenje o taki kojoj se
udimo. Kad biste deifrovali njegov diplomatski jezik, kao iz Da, ministre, zakljuili biste da i on
govori o prevari.
Mogue su nekolike hipoteze o ovom fenomenu. Naunici uvreenog stava da su homeopatska
sredstva u svakom pogledu identina placebu mogli bi uvaiti sledee primedbe. Korelacija na koju
ukazuju etiri informativne take (Hadadov skor 1-4) otprilike prikazuje istinu. Ekstrapolacija te
korelacije navela bi ih da oekuju kako ti opiti s najmanje prostora za pristrasnost (Hadadov skor =

5) pokazuju da su homeopatska sredstva puki placebo. injenica, meutim, da proseni rezultat od 10

opita, koji su dobili 5 bodova na Hadadovoj skali, protivrei tom razmiljanju, u skladu je s
pretpostavkom da su neki homeopati (ali nikako svi), lukavi, u metodologiji dobro potkovani i
duboko uvereni u svoju teoriju, objavili rezultate koji samo izgledaju uverljivo a u stvari nisu
verodostojni.
Ali to je samo kuriozitet i digresija, nije vano za opti utisak. ak i kad se uzmu u obzir te
sumnjive studije, metaanalize i dalje pokazuju da homeopatija, sve u svemu, nije nita bolja od
placeba.
Metaanalize, hm?

Metaanaliza
Ovo e za neko vreme biti na poslednji veliki pojam; zahvaljujui njemu spaseni su ivoti vie
ljudi nego to ete ih i sresti. Metaanalizu je donekle vrlo jednostavno sprovesti. Nemojte se
oslanjati na svoju getaltovsku intuiciju o svim rezultatima svakog vaeg eksperimentiia. Samo
prikupite sve rezultate svih eksperimenata na datu temu, bacite ih na papir, u jednu veliku tabelu i
raunajte. Za analizu je naroito korisno kad su izvedeni brojni eksperimenti, svaki previe mali da
se iz njega izvue konaan odgovor, ali svi iz iste oblasti.
Ukoliko je, recimo, obavljeno deset randomizovanih opita kontrolisanih placebom, da se vidi
nestaju li simptomi astme nakon homeopatije, a u svakom je uestvovalo jedva etrdesetak
pacijenata, vi ih moete obuhvatiti jednom metaanalizom pa ete imati (u izvesnom smislu) etiri
stotine osoba za eksperiment.
U nekim vrlo uvenim sluajevima makar meu medicinarima naunicima metaanalize su
pokazale da je u stvari dobra terapija ranije proglaena za nedelotvornu a to niko nije uoio jer su
izvedeni eksperimenti bili nedovoljno veliki da bi se uspenost primetila.
Kao to sam rekao, ve informacija moe biti spasonosna. Jedna od najveih novina u
institucionalnom organizovanju u proteklih trideset godina bez sumnje je Kolaboracija Kokran,
meunarodna neprofitna nauna organizacija u kojoj prave sistematine saetke strune literature o
istraivanju zdravlja, ukljuujui metaanalize.

Logotip Kolaboracije Kokran je pojednostavljeni trakasti grafikon, grafikon rezultata dobijenih u

znaajnim metaanalizama postupka sprovedenog na trudnicama. Kao to biste oekivali, vea je
verovatnoa da e nedonesena deca poboljevati i umirati. Nekim lekarima na Novom Zelandu palo je

na pamet da bi kratkotrajno davanje jeftinih steroida moglo doprineti boljem ishodu. Stoga je izmeu
1972. i 1981. izvedeno sedam ispitivanja te ideje. Dva su pokazala izvesnu korist od steroida, ali u
preostalih pet nije uoeno nikakvo poboljanje te se odustalo.
Osam godina kasnije, 1989, uraena je metaanaliza objedinjenih opitnih podataka. Na trakastom
grafikonu na logotipu s prethodne stranice, videete ta se desilo. Svaka vodoravna linija predstavlja
jednu studiju: ako je linija s leve strane, to znai da su steroidi bili bolji nego placebo, a ako je
zdesna, to znai da su steroidi bili loiji. Ukoliko vodoravna linija dodiruje sredinju veliku
uspravnu liniju koja predstavlja nulti uinak, tada opit nije prevagnuo ni na jednu stranu. I poslednje:
to je vodoravna linija dua, nepouzdaniji je ishod studije.
Na trakastom grafikonu vidimo mnogo dugih vodoravnih linija koje uglavnom dodiruju sredinju
uspravnu liniju ,,bez efekta, to pokazuje da ima mnogo nepouzdanih studija. Ipak, sve su usmerene
malo ulevo kao da se pokazuje kako bi steroidi mogli biti korisni, ak i ako svaka studija po sebi nije
statistiki znaajna.
Romb u dnu pokazuje objedinjen odgovor: postoje vrsti dokazi da steroidi smanjuju rizik od
smrtnosti dece zbog komplikacija usled nerazvijenosti organa i to za od 30 do 50 posto. Nikako ne
smemo zaboraviti o koliko ljudskih ivota govore ti apstraktni brojevi: bebe su deset godina
nepotrebno umirale jer im je uskraivan taj spasonosni tretman. Premda je bilo dovoljno dostupnih
podataka da se zna kako se ta deca mogu spasti, umirala su jer ti podaci nisu bili objedinjeni i
sistematino analizirani u postupku metaanalize.
Vratimo se na homeopatiju (sad vidite zato je smatram trivijalnom). Nedavno je u Lancetu
objavljena neprocenjivo vana metaanaliza i uz nju uvodnik po naslovom Kraj homeopatije?.
Autori, ang i saradnici, obavili su vrlo temeljnu metaanalizu velikog broja homeopatskih opita i kad
su sve sabrali, utvrdili su da homeopatija nema nita bolji uinak od placeba.
Homeopate su ipile na noge. Kako im pomenete tu metaanalizu, tako upru da dokau kako je to
bila obmana. ang i saradnici, kao i svi autori prethodnih negativnih metaanaliza homeopatije, iz
svoje analize izostavili su opite loijeg kvaliteta.
Homeopate vrlo rado navode one opite iji su rezultati ba onakvi kakve ele da uju, a
zanemaruju ostale. Ta praksa se naziva probiranje. Po tom principu moete da probirate i omiljene
metaanalize ili ih moete pogreno prikazivati. Metaanaliza anga i saradnika bila je poslednja u
dugome nizu takvih analiza koje su pokazale da homeopatija po svom uinku nije nita bolja od
placeba. Uprkos negativnim rezultatima tih metaanaliza, sve homeopate, pa i najvienije, i dalje tvrde
kako iste te metaanalize idu u prilog primeni homeopatije e, na to se uvek iznova zabezeknem. To
rade tako to citiraju samo rezultate za sve opite obuhvaene svakom metaanalizom, a tu su ukljueni
i svi opiti loijeg kvaliteta. Najpouzdanija brojka, sada to znate, dobija se za ogranien skup
valjanih testova i kad pogledate njih, homeopatija nema nita bolji uinak od placeba. Ukoliko vas
ovo fascinira (a udilo bi me), znajte da upravo radim na jednom saetku sa svojim kolegama; uskoro
e biti objavljen na internetu, na adresi badscience. net, sa svim velianstvenim detaljima, s
objanjenjima rezultata raznih metaanaliza izvedenih na homeopatiji. Kliniari, strunjaci i
istraivai vole da kau; Postoji potreba da se to dalje istrai, jer to zvui napredno i
slobodoumno. Zapravo nije uvek tako; malo je poznata injenica da se korienje upravo te fraze ve
godinama ne dozvoljava u British Medical Journalu, s obrazloenjem da ne znai nita. Moete rei
kakvo istraivanje nedostaje, o emu, kako izvedeno, ta valja izmeriti, zato hoete da ga obavite,

ali ne odmahujte rukom i nemojte tek onako odozgo, u svoj svojoj irokoumnosti, traiti dodatna
istraivanja to ne znai nita i nikom ne pomae.
Izvedeno je preko sto randomizovanih, placebom kontrolisanih ispitivanja homeopatskih
preparata i vreme je da se prestane. Homeopatske tablete ne deluju nita bolje od tableta placeba,
toliko bar znamo.
Ali ima prostora za interesantnija istraivanja. Ljudi smatraju homeopatiju pozitivnom, no pre bi
se reklo da je delotvoran sam odlazak homeopati, razgovor s paljivim sluaocem, razjanjavanje
simptoma i sve uzgredne dobrobiti od starinske, zatitnike, utene medicine. (To, i regresija prema
proseku.)
Eto, to bi trebalo meriti. Homeopatija moe da nas naui konanoj, divnoj lekciji iz medicine
zasnovane na dokazima, a ta je: ponekad budite matoviti kad odluujete kakva ete istraivanja
sprovesti, pravite kompromise i neka vas vode pitanja na koja treba odgovoriti, a ne dostupne alatke.
Sasvim je normalno da istraivai prouavaju pojave koje ih zanimaju, u svim oblastima
medicine, ali mogu se zainteresovati za potpuno drugaije pojave kod pacijenata. U jednoj studiji
ispitivani su oboleli od osteoartritisa kolena o tome kakvo bi istraivanje eleli da se sprovede i
odgovori su bili fascinantni: hteli su da se izvedu stroge procene prednosti fizioterapije i hirurgije, a
ne jo neki opit u kome se tableta poredi s nekom drugom ili s placebom.
I same homeopate ele da veruju kako je mo u tableti, a ne u celom procesu odlaska homeopati,
razgovoru s njim i slino. To je presudno vano za njihovprofesionalni identitet. U nekim sluajevima
i za neke ljude odlazak homeopati verovatno je koristan pa bile tablete ist placebo. Mislim da bi se
pacijenti sloili i da bi to bilo zanimljivo meriti. A bilo bi lako, samo bi trebalo izvesti pragmatini
kontrolisani opit s listom za ekanje.
Iz klinike opte prakse odaberete nekih dvesta pacijenata, sve prikladne za homeopatski tretman i
sve rade da krenu na homeopatiju, pa ih nasumino podelite u dve jednake grupe. Jedna bude
podvrgnuta uobiajenom homeopatskom tretmanu tablete, savetovanje, dim i vudu, prigodna
terapija, ba kao u stvarnosti. Pacijenti iz druge grupe samo stoje na listi ekanja i bivaju tretirani
kao inae zanemareni su, dobijaju terapiju opte prakse ili ta im sleduje, sve sem homeopatije.
Zatim izmerite ishode i uporedite u kojoj je grupi vie prezdravelih.
Mogli biste tvrditi kako bi rezultat bio naprosto trivijalno pozitivan i oigledno je da bi grupa na
homeopatiji prola bolje, ali to je jedini deo istraivanja koji tek treba obaviti. To je pragmatini
opit. Ovde ne koristi slepa tehnika, ali ne bi ni mogla za eksperiment ovakve vrste, a katkad moramo
prihvatiti kompromise u metodologiji koju primenjujemo u eksperimentu. Bilo bi to legitimno
korienje dravnog novca (ili moda novca Boirona, fabrike homeopatskih tableta ija je vrednost
procenjena na 500 miliona dolara), ali nita ne moe spreiti homeopate da opit izvedu sami; uprkos
nerealnim pretpostavkama homeopata, i to zbog manjka znanja, o tome da je istraivanje teko,
sveobuhvatno i skupo, izvoenje takvog opita bilo bi poprilino jeftino.
Pravo reeno, nije da drutvu nedostaje para za istraivanje alternativne terapije, pogotovo u
Britaniji, ali nema znanja o medicini utemeljenoj na dokazima ni strunosti u obavljanju
eksperimenata. Iz literature i polemike homeopata izviru neznanje i bes jedak kao vitriol usmeren
gotovo prema svima koji se usude da procenjuju opite. Njihovi univerzitetski seminari, u onoj meri u
kojoj se usude da priznaju ta predaju na njima (sve je to tajnovito), kao da preskau takva
eksplozivna i pretea pitanja. Nalazei se u raznim prilikama, pa i na strunim konferencijama,

objanjavao sam kako se moe poboljati kvalitet dokaza u komplementarnoj medicini. Najbolje bi
bilo uvesti obian crveni telefon za pitanja i nedoumice u vezi s medicinom temeljenom na dokazima.
Onaj ko namerava da izvede kakav eksperiment u svojoj klinici okrenuo bi taj broj telefona i pitao
kako da to uini valjano. Tako bi se izbeglo rasipanje energije na nevaljani test koji bi prezirali svi
spoljni posmatrai.
U mojim pustim snovima (mada, ozbiljan sam, za sluaj da imate novca) bio bi potreban
prirunik, moda kratak kurs na kom polaznici savladaju osnove da ne postavljaju glupa pitanja, i
telefonska podrka. U meuvremenu, ako ste razumni homeopata i hoete da izvedete eksperiment
koji e kontrolisati lekari opte prakse, moda bi vredelo proitati komentare posetilaca sajta
www.badscience.net jer tamo ima ljudi koji bi mogli da vam daju smernice (meu detinjastim
borcima i trolovima...).
Ali zato bi to homeopati prihvatili? Mislim da bi to povredilo njihove stavove o sebi da su
profesionalci. esto ete videti homeopate kako nastoje da se pomou suptilnih nijansi probiju kroz
to varljivo podruje i nisu naisto ta da misle. Na internetu je, na primer, arhiviran razgovor na
Radiju 4 sa dr Elizabet Tompson (lekar homeopata i savetnik te vanredni profesor na Katedri za
palijativnu medicinu na Bristolskom univerzitetu).
Ona zapoinje smisleno: homeopatija deluje, ali kroz nespecifine efekte, kulturno znaenje
procesa, terapeutski odnos, nije poenta u tabletama i sve u tom smislu. Praktino se razotkriva i kae
da se homeopatija potpuno tie kulturnog znaenja i efekta placeba. Ljudi hoe da kau kako je
homeopatija kao farmakoloko jedinjenje, izjavljuje, ,,a nije, nego je to sloena metoda leenja.
Sagovornik pita: ta biste rekli osobi koja ima groznicu pa ode u apoteku u centru mesta koja
dri homeopatska sredstva i kupi sredstvo protiv polenske groznice, mislim, verovatno ne deluje na
taj nain? Nastupi trenutak napetosti. Oprostite, doktorko Tompson, ali uinilo mi se da ne elite
rei kako tablete deluju uspeno, kao tablete, zasebno, kad ih kupujete u prodavnici: na stranu sve
drugo, ve ste rekli da ne deluju.
Ali ona nee da napusti redove svojih istomiljenika i ne eli da kae kako tablete ne deluju.
ekam, ne diem. Kako e to postii? Postoji li dovoljno sloena jezika konstrukcija da to
prebrodi? Ako postoji, dr Tompson je ne nalazi: Mogao bi taj u urbi ba da pogodi ono pravo...
[ali] morate biti pravi srekovi pa da samo uete i dobijete pravi lek. Dakle, mo i jeste i nije u
tableti: ,,P i ne-P, to bi rekli filozofi logike.
Kako bi homeopate irile sve te negativne podatke da ih ne mogu oplemeniti paradoksom ,,mo
nije u tableti? Prema onome to sam video dr Tompson je pametan i civilizovan homeopata. Po
mnogo emu je usamljena. Homeopate su se oduvek uvale da se ne primaknu previe fakultetskom
okruenju, gde bi im kolege, svojim uticajem i pitanjima, mogli proistiti ideje i opleviti one loe. I
kad retko ulaze u taj svet dre se tajanstveno, odbijaju da podele s kolegama ak i ono to pie u
njihovim ispitnim radovima i tako podiu bedeme oko sebe i svojih ideja ne bi li se odbranili od
kritike i ocena.
Retko koji homeopata rei da se pozabavi dokazima. ta biva kad se nau takvi? Ja u vam
kazati. Razbesne se, prete tubama, dernjaju se na vas pri susretima, ale se, kobajagi, i to s
urnebesno pogrenim obrazloenjima za ije izlaganje treba previe vremena, ali to i jeste svrha
uznemiravanja Odboru za albe na tampu i vaem uredniku, alju potu punu mrnje i neprestano
vas optuuju da vas plaaju velike farmaceutske kompanije (neopravdano, premda se ovek pone

pitati zato li bi se drao svojih principa pred takvima). Ugnjetavaju, blate celu profesiju i ine
apsolutno sve to mogu oajniki nastojei da vas uutkaju i izbegnu raspravu o dokazima. ak su
pretili silom (neu ovde o tome, ali te pretnje shvatam skroz ozbiljno).
Ne krijem, uivam u zaikivanju. Ali vam ukazujem na to da neete naii ni na ta slino u veini
drugih oblasti. Od svih ljudi pomenutih u ovoj knjizi, ne raunajui retke nutricioniste, homeopate
smatram jedinstveno gnevnom sortom. Izvedite eksperiment porazgovarajte s njima o dokazima pa
mi javite ta ste saznali.
Sigurno vam ve puca glava. Zbunile su vas sve te opake homeopate i lavirint od njihovih udnih
odbrana i treba vam lepa nauna masaa. Zato su dokazi toliko komplikovani? Zato su nam potrebni
svi ti pametni trikovi, te naroite istraivake paradigme? Odgovor je jednostavan: svet je mnogo
sloeniji od jednostavnih pria o tabletama od kojih je ljudima bolje. Mi smo ljudi, iracionalni smo,
imamo slabosti, a nadmo uma nad telom vea je od iega to ste zamiljali.

-5Efekat placeba
Na stranu zamke KAM-a, ali mene je najvie razoaralo kako se s njim iskrivljuje nae
poznavanje sopstvenog organizma. Ba kao to je teorija o Velikom prasku kudikamo zanimljivija od
prie o nastanku sveta iz Prve knjige Mojsijeve, tako je i pria koju nam nauka moe ispripovedati o
svetu prirode kudikamo zanimljivija od svake bajke o maginim tabletama koje je smeao neki
terapeut alternativac. Kako bih uspostavio ravnoteu, vodim vas u hitar obilazak jednog od
najbizarnijih i najpounijih podruja medicinskog istraivanja: odnosa izmeu naeg tela i naeg uma,
uloge smisla u isceljivanju, a naroito efekta placeba.
Poto je uoeno da biomedicinski model daje opipljive rezultate, u medicini su izmodeli i
arlatanstvo i placebo. Posmrtno zvono im je odzvonilo u jednom novinskom lanku iz 1890. gde je
opisano kako je izvesni lekar ubrizgao svojoj pacijentkinji vodu umesto morfijuma. ena se fino
oporavila, ali kad je otkrila obmanu, tuila je dotinog lekara i dobila je parnicu. lanak je u stvari
bio lament. Od kako je medicina nastala, lekari znaju da uveravanje pacijenta i uopte dobro vladanje
kraj bolesnike postelje mogu biti vrlo delotvorni. Hoe li [placebo] ikada vie imati prilike da
prikae svoje divne psiholoke efekte, verne koliko i neki od njegovih toksinijih takmaca?", pitao je
tada Medical Press.
Sreom, i dalje se koristi. Tokom cele istorije posebno je dobro dokumentovan efekat placeba
na podruju bola i neke prie su zbilja neverovatne. Ameriki anestetiar Henri Bier pisao je kako
je u Drugom svetskom ratu, u poljskoj bolnici, operisao grozno izranjavljenog vojnika. Davao mu je
slanu vodu jer nije imao morfijuma. Na njegovo silno iznenaenje vojnik je ozdravio. Ameriki
misionar Piter Parker opisao je sredinom devetnaestog veka operaciju izvesne Kineskinje bez
anestetika: nakon operacije skoila je na pod, poklonila se i izala iz sobe kao da se nita nije
dogodilo.
Teodor Koher obavio je 90-ih godina devetnaestog veka u Bernu 1600 operacija titne lezde
bez anestezije i skidam kapu oveku kadrom da izvede sloene operacije vrata na pacijentima koji su
pri svesti. Miel je poetkom dvadesetog veka obavljao potpune amputacije i mastektomije, sve bez
anestezije. Pre nego to je pronaena anestezija hirurzi su esto opisivali kako su neki pacijenti
sasvim pri svesti podnosili da im noem seku mii i testeriu po kosti, ak i ne steui zube. Moda
smo vri nego to mislimo.
Dok smo u ovom kontekstu, zanimljivo je prisetiti se dve operacije emitovane na televiziji 2006.
Prva je bila prilino melodramatina operacija ,,pod hipnozonT na televiziji Channel 4: Samo
hoemo da podjarimo raspravu o toj vanoj medicinskoj temi, objasnili su iz produkcijske kue
Zigzag, poznate po proizvodnji emisija Mile High Club i Streak Party. Banalna operacija kile ipak
je bila izvedena pod anestezijom, samo to je pacijentu data mala doza anestetika, a prikazana je kao
medicinsko udo.
Druga je prikazana na kanalu BBC2 u Alternativnoj medicini: Dokazi, emisiji poprilino punoj
predrasuda, koju vodi Keti Sajks (profesorka javnog razumevanja nauke). Zbog te je emisije
podignuta tuba s obrazloenjem da vara gledalatvo i tuba je prihvaena na najviem nivou.
Gledoci su poverovali da su videli operaciju na grudnom kou i da je pritom kao anestezija posluila

akupunktura. Zapravo nije bilo tako. I tog puta je pacijent primio niz klasinih sredstava jedino tako
se i mogla obaviti operacija.8
Kada te prevarne emisije uporedite sa stvarnou gde su se operacije esto obavljale bez
anestetika, bez placeba, bez alternativnih terapeuta, bez hipnotizera i bez TV producenata odjednom
se pokae da nisu toliko dramatine.
Ali to su samo prie, a mnoina rei anegdota ne glasi podaci. Svako zna koliko je um silan
bilo iz pripovesti o majci koja je podnela biblijski bol samo da ne izrui kotli kipue vode na svoje
dete ili o mukarcu koji podie automobil sa svoje devojke, ba kao Neverovatni Halk ali osmisliti
eksperiment tako da odvoji psiholoke i socioloke koristi postupka od biomedicinskih efekata,
zamrenije je nego to biste pomislili. Na kraju krajeva, s ime da uporedimo placebo? S drugim
placebom? Ili s neprimenjivanjem terapije?

Placebo na iskuenju
U veini studija ne postoji grupa koja ne prima terapiju, s kojom se poredi i placebo i lek, i to iz
vrlo opravdanog etikog razloga: ne smete ostaviti bolesnike bez terapije samo zato to vas interesuje
efekat placeba. Danas se najee smatra neispravnim koristiti placebo u eksperimentu. Kad god je
mogue, novi postupak valja uporeivati s najboljim postojeim.
Nisu samo na snazi etiki razlozi (premda su navedeni u Helsinkoj povelji, svetom pismu
meunarodne etike). Zagovornici medicine uspostavljene na dokazima popreko gledaju na opite
kontrolisane placebom jer znaju da je to lak nain da se preprave rezultati i lak put do pozitivnih
podataka iz opita, kojima e se podupreti velika nova ulaganja odreene kompanije. U realnosti, u
klinikoj praksi, pacijent i lekar ne mare mnogo za to da li deluje novi lek bolje nego nita, nego ih
zanima deluje li bolje od onih koji su na raspolaganju.
Bee u istoriji medicine sluajeva da su istraivai bili i leerniji u beleenju rezultata. Studija
sifilisa u Taskigiju, na primer, jedna je od najsramotnijih epizoda u Americi, ako se u dananje vreme
moe izjaviti tako neto. Godine 1932. amerika Sluba za javno zdravstvo organizovala je sledeu
studiju: regrutovano je 399 siromanih Afroamerikanaca sa sela da se vidi ta se zbiva kad se sifilis
nikako ne lei. Neete verovati, ali studija je trajala do 1972. Od 1949. penicilin se primenjivao kao
delotvoran lek za sifilis ali ispitanicima nije davan, kao to im nisu davali ni salvarsan. Tek 1997.
izvinio im se Bil Klinton.
Dakle, neemo izvoditi neetine eksperimente, neemo ostavljati bez terapije bolesnike u
kontrolnim grupama. Pa kako onda da doznamo koliko placebo deluje na savremene bolesti? Kao
prvo, moemo uporediti jedan placebo s drugim genijalno, zar ne.
Prvi eksperiment na ovome polju bila je metaanaliza Danijela Mormana, antropologa
specijaliste za efekat placeba. On je pokupio podatke iz placebom kontrolisanih ispitivanja leka za
ir na elucu, i to mu je bio prvi pametan potez, jer je izuzetno pogodno prouavati ir na elucu: vrlo
objektivno se utvruje ima li ga pacijent ili nema u eludac se uvue gastroskopska kamera i tako se
izbegne svaka sumnja.
Morman je iz tih opita analizirao samo podatke o placebu, a zatim je povukao i drugi genijalni
potez. Iz svih tih studija o raznim lekovima, razliito doziranim, izvadio je stopu izleenja ira iz
dela u opitima gde su tretman placebom bile dve eerne tablete dnevno, i to je uporedio s prosekom

zarastanja ira iz dela u opitima gde su kao placebo davane etiri eerne tablete na dan. Otkrio je
neto spektakularno: etiri eerne tablete su bolje nego dve (onima koji su dovoljno prosveeni pa
se brinu za ponovljivost vanih klinikih rezultata na znanje da su rezultati ponovljeni s razliitim
skupovima podataka).

Kako izgleda terapija

Dakle, etiri tablete bolje su nego dve. Kako to? Da li placebo od eerne tablete deluje isto kao
ma koja druga tableta? Postoji li kriva koja pokazuje reakcije na dozu, kakvu farmakolozi naine za
svaki drugi lek? Odgovor glasi da se efekat placeba tie neega mnogo krupnijeg od pukih tableta:
tie se drutvenog znaenja tretmana. Tablete se ne ispoljavaju tek tako u vaem elucu, nego vam ih
daju na poseban nain, razliitih su oblika i gutate ih uz iekivanje. Sve to utie na verovanja osobe
koja se odnose na njeno zdravlje, a na kraju i na ishod. Tako homeopatija odlino ilustruje koliko je
vaan obred.
Budui da mi je jasno kako vam se ovo moe uiniti malo verovatno, prikupio sam neke od
najboljih podataka o efektu placeba i evo vam izazova: ik, naite bolje objanjenje za niz rezultata
eksperimenta za koje tvrdim da su ozbiljno udni.
Prvo, godine 1972. Blekvel je izveo niz eksperimenata na pedeset sedam studenata, da utvrdi
kako boja kao i broj tableta utie na traene efekte. Ispitanici su sat vremena sedeli na dosadnom
predavanju i dobili su jednu ili dve tablete, ruiaste ili plave. Reeno im je da oekuju stimulans ili
sedativ. Kako su ispitivai bili psiholozi, a bee to u doba kad se sa ispitanicima moglo postupati po
volji, pa im se moglo i lagati, studentima su podeljene obine eerne tablete, samo razliitih boja.
Poto su istraivai izmerili budnost kao i sve subjektivne efekte uoili su dve pojave. Dve
tablete su delotvornije od jedne, kao to se moglo i oekivati (dve tablete su uspenije izazivale i
propratne pojave). Boja tableta uticala je na ishod: ruiaste eerne tablete bile su bolje za
odravanje koncentracije nego plave. Kako sama boja nema farmakolokih osobina, razlika u efektu
javila se samo zbog kulturnog znaenja boja: ruiasta izaziva budnost, plava smirenost. U drugoj
studiji izneto je da oksazepam, lek slian valijumu (koji mi je porodini lekar bio nepotrebno
prepisao kao hiperaktivnom detetu), uspenije otklanja anksioznost kad je tableta zelena, a depresiju
kad je uta.
Farmakoloke kompanije listom znaju kakve koristi donosi dobro brendiranje. Uostalom, zato i
troe vie na marketing nego na istraivanje i razvoj. Kao to biste i oekivali od preduzetnih ljudi s
vilama u prirodi, oni svoje ideje ostvaruju. Primera radi, prozak je belo-plav i ako ste sluajno
pomislili da ,,probiram, znajte da je u anketi o boji tableta na tritu utvreno da su stimulativni
lekovi obino crveni, narandasti ili uti, dok su antidepresivi i sredstva za smirenje najee plavi,
zeleni ili ljubiasti.
Vanost oblika leka mnogo je dublja od boje. Godine 1970. za sedativ hlor-dijazepoksid
utvreno je da bolje deluje u obliku kapsule nego kao tableta, ak i kad je doza ista. Kapsule su u to
vreme bile novije i delovale naunije. Moda ste se i sami uhvatili kako se u apoteci rasipate i
plaate vie za ibuprofen u kapsulama.
I nain uzimanja ima efekta. U tri zasebno izveena eksperimenta pokazalo se kako su injekcije
slane vode delotvornije od eernih tableta jer umanjuju muke s pritiskom, glavobolju i

postoperativne bolove, ne zbog fizike prednosti injekcija slane vode nad eernim tabletama nema
ih nego zato to, kao to svi znaju, primanje injekcije ostavlja mnogo upeatljiviji utisak nego
gutanje tablete.
Da se vratimo alternativnim terapeutima, asopis British Medical Journal nedavno je objavio
lanak u kom se uporeuju dva razliita tretiranja bola u ruci placebom. U jednom opitu se
ispitanicima davala obina eerna tableta, a drugi je bio ritual zasnovan na akupunkturi; rezultat je
pokazao da je korist vea to je placebo sloeniji.
Vrhunski dokaz socijalne konstrukcije efekta placeba mora biti bizarna pria o ambalai. Lako se
moe posumnjati da oekivanja bitno utiu na bol. Gotovo svi ljudi znaju da mogu bar donekle
skrenuti misli s bola ukoliko sebi skrenu panju; mnogi imaju iskustvo da im se zubobolja pogorala
od stresa.
Brantvejt i Kuper sproveli su 1981. zaista izvanrednu studiju posmatrali su 835 ena s
glavoboljom. Bila je to etvorostruka studija jer su pacijentkinje dobile aspirin ili tablete placeba i
to u obinim, jednoobraznim, neutralnim kutijama ili u upadljivoj, dreavoj ambalai s imenom
proizvoda. Ispitivai su otkrili kao to ste mogli i oekivati kako aspirin bolje deluje na
glavobolju od eernih tableta; ali otkrili su i to da je sama ambalaa blagotvorno delovala,
pojaavajui dejstvo i placeba i aspirina.
Svi koje poznajem i dalje kupuju iskljuivo brendirane analgetike. Lako vam je zamisliti koliko
sam silno vreme potroio trudei se da im objasnim zato je to bacanje para, ali zapravo je u
Brantvejtovim i Kuperovim eksperimentalnim podacima paradoksalno to to su sve vreme bili u
pravu. ta god se tvrdilo u teoriji farmakologije, brendirana verzija leka jeste bolja i to ne moemo
zanemariti. Donekle to biva i zbog cene: u nedavnoj studiji o bolu izazvanom elektro-okovima
uoeno je kako tretman za ublaenje bola uspenije deluje kad se ispitaniku kae da kota dva i po
dolara nego kad mu se kae da kota 10 centi. (U radu koji upravo ide u tampu pokazuje se da e
ljudi pre posluati onaj savet za koji moraju da plate.)
Stvari se poboljavaju ili pogoravaju, zavisno od toga kako podnosite da vam se pogled na
svet okree naglavce. Godine 1996. Montgomeri i Kir rekli su studentima da uestvuju u ispitivanju
trivarikaina, novog lokalnog anestetika. Objasnili su im da je trivarikain smee boje, nanosi se na
kou, mirie kao lek i tako je jak da moraju nositi rukavice kad su u dodiru s njim. Zapravo se
sastojao od vode, joda i ulja majine duice (radi mirisa), a nijedan od tih sastojaka ne ublaava bol.
Eksperimentator (u belom mantilu) nosio je gumene rukavice radi pojaanog dramskog efekta.
Trivarikainom su namazali kaiprst jednog uesnika, pa su ga eksperimentatori bolno ukletili.
Bol je nanoen jednom po jednom uesniku, trivarikain je primenjivan, i kao to ve moda
oekujete, ispitanici su prijavili da su trpeli slabiji bol i manju neugodnost kad im je prst bio
namazan udotvornim trivarikainom. To je efekat placeba, ali bez tableta.
Sledi neto jo udnije. Tobonji ultrazvuk je dobar za zubobolju, placebo operacije pokazale su
se uspene za bol u kolenu (hirurg samo napravi lane laparoskopske otvore sa strane i proaka kao
da radi neto korisno), a ispale su delotvorne i kod angine pektoris.
To je prilino velika stvar. Angina pektoris je bol koji se javlja kada do sranog miia ne stie
dovoljno kiseonika pa ne moe da radi pravilno. Zato se pri vebanju pogorava jer se od sranog
miia zahteva da vie radi. Slino bi vas bolele butine poto stepenicama ustrite na deseti sprat
(broj sprata zavisi od vae kondicije).

Postupci koji se uspeno primenjuju na anginu pektoris obino deluju tako da ire krvne sudove
koji vode do srca. Za to se vrlo esto koriste nitrati, grupa hemikalija, ija je svrha da opuste glatki
mii koji iri arterije tako da moe proi vie krvi (oputaju i druge glatke miie u telu, ukljuujui
i analni sfinkter, zbog ega se jedna varijanta prodaje u seks-opovima kao teno zlato).
Sredinom prolog veka pojavila se ideja da krvni sudovi u srcu mogu opet izrasti, i to ak deblji,
ako se na prednjem delu grudnog koa podvee neka manje vana arterija koja se grana prema
glavnim sranim arterijama. Smatralo se da e ta arterija poslati poruku glavnoj grani arterije kako
treba da izraste i tako bi organizam bio obmanut.
Naalost, ispostavilo se da je ta ideja besmislena, ali ne sasvim. Godine 1959. obavljen je opit
o operacijama kontrolisan placebom. Neke operacije su izvedene valjano a tako su izvrene i
placebo operacije samo nije podvezana nijedna arterija. Kako je uoeno, placebo operacija bila je
delotvorna kao prava ispitanici iz obe grupe malo su se oporavili i gotovo da nije bilo razlike meu
grupama. to je najudnije, nikome to nije bili neobino. Naravno da prava operacija nije bila nita
bolja od lane, ali kako objasniti injenicu da su se ispitanici zadugo posle intervencije oseali
bolje? Niko nije mislio na mo placeba. Celo ispitivanje je naprosto ostavljeno po strani.
Nije to jedini put da je korist od placeba otkrivena na dramatinijem kraju medicinskog spektra.
U vedskoj studiji s kraja 90-ih godina prolog veka pokazano je da se pacijenti sa ugraenim ali
neukljuenim pejsmejkerima oseaju bolje nego pre (premda se, da ne bude zabune, nisu mogli meriti
s ljudima iji su pejsmejkeri funkcionisali). Jedna novija studija vrlo visokotehnolokog postupka,
angioplastike, u kome se primenjuje veliki laserski kateter naunog izgleda, pokazala je da je lana
terapija gotovo jednako delotvorna kao i kompletna procedura.
Dr Alan Donson objavio je 1994. lanak o pomenutom opitu u Lancetu. Elektrini aparati
mnogo su privlani pacijentima, napisao je, ,,i donedavno je sve emu je bila prikaena re LASER
razbuktavalo matu. Nije greio. Jednom sam poao kod Lilijas Kertin (alternativnog terapeuta koja
radi kod eri But) i ona mi je uradila terapiju dragim kamenjem velika, sjajna maina naunikog
izgleda isijavala mi je u grudi raznobojne zrake svetla. Teko je ne uoiti privlanost postupaka kao
to je terapija dragim kamenjem u kontekstu eksperimenta laserskim kateterom. Kako se dokazi
gomilaju, teko je u kontekstu ovog poglavlja ne obazreti se na sve tvrdnje terapeuta alternativaca, na
sve njihove udne, divne, autoritativne i empatine postupke.
Zapravo, ak i gurui ivotnog stila imaju udela, to se pokazalo u elegantnoj studiji kojom se
ispitivao efekat kakav proizvodi jednostavno saoptavanje ljudima da rade neto zdravo. Osamdeset
etiri sobarice iz raznih hotela podeljene su u dve grupe. Jednoj ne samo to su rekli da je ienje
hotela dobra veba i da je ,,u skladu s preporukama Ministarstva zdravlja za aktivan nain ivota,
nego su to i opirno obrazloili. Drugoj, kontrolnoj grupi nisu predoili taj ivahni podsticaj nego su
ene nastavile svakodnevni posao. Obe grupe su jednako radile kao pre. etiri nedelje kasnije
pokazalo se da su ene iz prve grupe, ubeene da mnogo vie vebaju, prilino smrale, smanjila im
se telesna masnoa, odnos izmeu obima struka i kukova te indeks telesne mase.

ta kae lekar
Ukoliko arko verujete u terapiju koju prepisujete, makar znali da se kontrolisanim
testovima pokazuje kako od nje nema vajde, rezultati su vam mnogo bolji, pacijenti su vam

zdraviji, a i prihod vam je mnogo vei. Verujem da je to objanjenje upadljivog uspeha nekih
manje nadarenih, ali lakovernijih lanova nae profesije, kao i tvrdoglavog otpora prema
statistici i kontrolisanim testovima koje pomodni i uspeni doktori rado istiu.
Riard Aer, Talking Sense, Pitman Medical, London, 1972.
Kao to ete ubrzo uvideti u studiji oekivanja i verovanja moemo potpuno da se
odmaknemo od tableta i sprava. Ispostavlja se, recimo, da na ozdravljenje utie i ono to lekar kae i
u ta veruje. Ako ovo zvui previe oigledno, kazau da se uinak lekarovih rei i ubeenja moe
izmeriti u elegantnim, paljivo osmiljenim opitima.
Gril i Kejtan smislili su 1978. godine da se zubarskim pacijentima prvo da eerna tableta pa
onda injekcija, ali su naloili zubarima uesnicima u opitu da se drukije ponaaju kad prepisuju
tabletu. Jedni su je precenjivali (Ovo je nedavno napravljena tableta i pokazala se vrlo uspeno...
deluje gotovo trenutno...), a drugi potcenjivali (Ovo je nedavno osmiljena tableta... ja nisam
primetio da posebno dobro deluje...). Pacijenti koji su uzimali tabletu od zubara iz prve grupe manje
su se plaili, bili su oputeniji i njima je intervencija bila manje bolna.
ak i kad lekar ne kae nita, ono to zna moe uticati na ishod terapije: informacija se ,,proita
iz ponaanja, stava, poloaja obrva i nervoznih osmeha. Ba to je Grejsli 1985. pokazao
eksperimentom koji je zbilja genijalan, samo se valja usredsrediti da bi se shvatio.
Odabrao je pacijente sa izvaenim umnjacima i nasumice ih podelio u tri terapijske grupe: u
injekciji su dobijali ili slanu vodu (placebo koji ne ini nita, barem ne fizioloki) ili fentanil
(opijatski analgetik o ijoj uspenosti svedoi i njegova maloprodajna cena na crnom tritu), ili
nalokson (opijatski blokator receptora koji bi poveao bol).
U svim navedenim sluajevima zubari nisu znali kakvu terapiju daju kom pacijentu, ali Grejsli je
u stvari prouavao uinak verovanja svojih zubara, te su grupe dalje podeljene na polovine.
Zubarima koji su davali sredstvo prvoj grupi iskreno je reeno da im daju ili placebo ili nalokson ili
fentanil koji ublaava bol i ti zubari su znali kako postoji mogunost da e pacijentima dati sredstvo
koje ublaava bol.
Zubare koji su se bavili drugom grupom slagali su da e oni davati ili placebo, koji nikako ne
deluje, ili nalokson, koji e intenzivirati bol. Mimo znanja tih zubara, neki njihovi pacijenti su
zapravo dobijali fentanil koji ublaava bol. Sad vam je verovatno jasno. Zubarima je bilo zabranjeno
da iznesu pacijentima svoj stav o leku, ali kako se njima manipulisalo preko onoga to im je reeno o
sredstvima, uoene su razlike u rezultatu izmeu dve grupe: pacijenti iz prve doiveli su znatno manji
bol. Ta razlika nema nikakve veze s tim koji su lek pacijenti dobili, pa ak ni s onim to su znali o
terapiji. Sve se svodilo iskljuivo na ono to su znali zubari. Moda su malo bili uzdrani dok su
davali injekciju. I vi biste.

Placebo objanjenja
ak i ako nita ne uine, lekari samim svojim dranjem mogu umiriti pacijenta. U nekim
sluajevima i samo se umirivanje moe razdvojiti na informativne sastavne delove. Godine 1987.
Tomas je pokazao da i samo uspostavljanje dijagnoze aki lane, placebo dijagnoze bolje deluje
na pacijenta. Dvesta pacijenata s abnormalnim simptomima, ali bez ikakve konkretne medicinske
dijagnoze, podeljeno je nasumice u dve grupe. Pacijentima u jednoj grupi reeno je: Nisam siguran

ta vam je, i dve nedelje kasnije samo je 39 posto ozdravilo. Svaki ispitanik iz druge grupe dobio je
jasnu dijagnozu, bez uvijanja, i pouzdano mu je reeno kako e mu biti bolje za nekoliko dana.
ezdeset etiri posto lanova te grupe ozdravilo je u dve sedmice.
To pobuuje neto mnogo nadmonije od efekta placeba i zalazi jo dublje u rad alternativnih
terapeuta. Imajmo na umu da alternativni terapeuti ne primenjuju samo terapiju placebom, nego daju i
placebo objanjenja iliti placebo dijagnoze a one su bez osnova i dokaza; esto su to fantastine
tvrdnje o prirodi bolesti pacijenta i u njih se ukljuuju arobna svojstva ili energija ili navodni
nedostatak vitamina ili neuravnoteenosti, a terapeut tvrdi da sve to samo on razume.
I sad se ini da ta placebo dijagnoza makar bila isto fantaziranje moe biti korisna za
pacijenta, mada je zanimljivo da takve dijagnoze uvek prati kolateralna teta pa ih treba oprezno
postavljati. Ukoliko se osoba samouvereno i s autoritetom proglasi bolesnom, kod nje se mogu
pojaati i razorna verovanja i ponaanja u vezi s boleu. Ako se simptomima kao to su upale miia
(koje su za mnoge svakodnevna pojava) prida preveliki medicinski znaaj, osoba moe prestati da
veruje kako valja da ivi normalno i trudi se da bude bolje. To je tlo vrlo varljivo pod nogama.
Na ovu temu bih jo mnogo toga mogao da kaem. Izvedena su mnoga istraivanja vrednosti
dobrog terapeutskog odnosa i generalno je utvreno kako topliji, ljubazniji lekari koji umeju da utee,
postiu bolji uinak nego oni koji se dre strogo zvanino i ne pokuavaju da ubeuju pacijente. U
stvarnome svetu postoje strukturalne socioloke promene koje lekarima sve vie oteavaju da
postignu maksimum iz terapeutskih prednosti savetovanja. Kao prvo, postoji vremensko ogranienje:
lekar opte prakse ne moe bogzna ta postii u est minuta po pacijentu.
Vie od tih praktikih ogranienja biio je strukturalnih promena u etikim pretpostavkama
medicinara, koji ubeivanje pacijenta prikazuju kao aktivnost koja nema dodira sa strukom. Moderan
medicinar bi na jedvite jade naao formulaciju uz koju e dati placebo, jer uopte nije lako pomiriti
dva vrlo razliita etika principa: obavezni smo da leimo svoje pacijente to bolje moemo a
istovremeno smo obavezni da ih ne laemo. U mnogim sluajevima medicinari se vrlo formalno,
preko mere koja bi se smatrala proporcionalnom, dre zabrane o ubeivanju te ublaavanju
zabrinjavajuih injenica. O tome je doktor medicine i filozof Rejmond Talis nedavno napisao:
Potreba da se pacijent o svemu informie izazvala je eksponencijalni porast slubenih zahteva za
pristanak na leenje, koji slue samo za zbunjivanje i plaenje pacijenata dok se odgaa njihov
pristup nunoj lekarskoj panji.
Ne tvrdim nijednog trenutka da je to bila istorijska pogrena odluka. Istraivanja pokazuju kako
pacijenti ele da im lekari govore istinu o dijagnozi i terapiji (mada takve podatke treba uzeti s
rezervom jer istraivanja pokazuju i to da javnost najvie veruje lekarima a najmanje novinarima to
medijska obmana s MMR-om ba i ne potvruje).
ini se udno to se podrazumeva da su vaniji pacijentova autonomija i informisani pristanak
na leenje od efikasnosti (a mi o njoj govorimo) i a da se o tome aktivno ne raspravlja u okviru
medicinske struke. Premda su odavno ostala za nama uveravanja viktorijanskog lekara koji
zaslepljuje naunou izreena s autoritetom i oinskom brigom, to se medicine tie, uspeh
pokreta alternativne terapije iji pobornici zavode svoje pacijente, mistifikuju i zamazuju im oi
objanjenjima naunikog prizvuka iznetim s autoritetom, kao to je inio najizrazitije pokroviteljski
nastrojen viktorijanski lekar ukazuje na to da jo postoji trite za takav pristup.
Pre stotinak godina ta etika pitanja pomno je beleio Kvesalid, mudri kanadski Indijanac.

Kvesalid je bio skeptik: smatrao je da je amanizam glupost koja deluje samo uz veru i kriom je
istraivao tu pojavu. Pronaao je amana koji ga je primio kao uenika pa je otkrio sve tajne zanata,
ukljuujui klasinu predstavu: vra sakrije svenji paperja u ustima, zatim nad bolesnikom udie
vazduh kroz zube i uzdie i vrhuncu obreda izvadi iz usta paperje natopljeno krvlju (neprimetno se
ugrizao za usnu) i sveano ga prikae posmatraima kao patoloki uzorak izvaen iz tela pacijenta.
Kvesalid je dobio dokaz da je amanizam obmana, saznao je za trik iz prve ruke i bio je sasvim
spreman da oda one koji su ga izvodili. Ali u sklopu te obuke morao je i da se dokae na delu:
izvesna porodica koja je o njemu sanjala kao svom spasitelju" pozvala ga je da obie njihovog
bolesnog srodnika. Izveo je trik s paperjem i ostao zabezeknut, skruen i zauen kad mu je pacijent
ozdravio.
Premda ga je i dalje drao zdravi skepticizam prema veini kolega, Kvesalid je, moda i na
vlastito iznenaenje, nastavio s dugom i plodnom karijerom iscelitelja i amana. Antropolog Klod
Levi-Stros u svom eseju arobnjak i njegova magija pie kako nije sasvim siguran ta da misli o
tome. Ali, oigledno je, on nastavlja da savesno obavlja svoj posao, ponosan je na svoja
dostignua, i vatreno brani svoju tehniku nasuprot svim suparnikim kolama. Reklo bi se da je
potpuno izgubio iz vida laljivu tehmku koju je u poetku toliko omalovaavao."
Naravno, moda ak nije ni potrebno varati pacijente zarad maksimalnog uinka efekta placeba:
klasina studija iz 1965. godine iako mala i sprovedena bez kontrolne grupe daje malu naznaku ta
bi ovde moglo biti posredi. ,,Neurotini pacijenti su triput dnevno dobijali ruiastu eernu tabletu
placeba, efekat je bio kako treba. U objanjenju saoptenom pacijentima zauujue jasno prikazano
je ta se dogaa:
Pripremljen je tekst i ovako je paljivo proitan: Gospodine Dou... dolazite na sledei
pregled za nedelju dana i hteli bismo da vam nekako ublaimo simptome. Za sluajeve poput vaeg
korieno je mnogo razliitih vrsta sredstava za smirenje i slinih tableta, i mnoge su bile korisne.
Mnogim ljudima s vaom vrstom bolesti pomogle su i eerne tablete, kako se katkad nazivaju, pa
smatramo da bi takozvana eerna tableta mogla pomoi i vama. Da li znate ta je eerna
tableta? Tableta koja ne sadri nikakav lek. Mislim da e vam ta tableta pomoi kao to je
pomogla tolikim drugima. elite li da probate?"
Pacijent je dobio zalihu placeba u obliku ruiastih kapsula u boici s etiketom na kojoj je
pisalo bolnica Dons Hopkins. Reeno mu je da kapsule uzima redovno, triput dnevno, uza svaki
obrok.
Pacijentima se stanje bitno poboljalo. O tome bi se jo dalo priati, ali sve to zvui malo tanko:
svi znamo da bol ima snanu psiholoku komponentu. Da se isprobamo na neemu robustnijem:
neem to je vie kontraintuitivno, neem... naunikijem?
Dr Stjuart Volf doterao je efekat placeba do krajnjih granica. Dvema enama koje su patile od
munina i povraale jedna je bila trudna rekao je da ima terapiju kojom e im ublaiti simptome.
Zapravo im je u stomak ugurao cev (tako da im ne smeta odvratan gorki ukus) i upumpao ipekakuanu,
lek koji bi zapravo trebalo da izaziva muninu i povraanje.
Ne samo da su se simptomi pacijentkinja popravili, nego su im popustili stomani grevi koje
ipekakuana inae pogorava. Volf jeste postigao rezultate na izuzetno malom uzorku ali oni pokazuju
da bi se mogao praviti lek koji e zbog manipulacije oekivanjima ljudi imati efekat suprotan od
onog koji se u farmakologiji predvia. U ovom sluaju efekat placeba prevaziao je ak i

farmakoloki uticaj.

Vie od molekula?
Postoji li ijedno laboratorijsko istraivanje kojim bi se objasnilo ta se dogaa kad uzmemo
placebo? Pojavi se poneko mada takve eksperimente nije lako izvesti. Pokazalo se, na primer, da
placebo verzija moe katkad da podstakne efekte pravoga leka ne samo u ljudskom organizmu nego i
kod ivotinja. Veina lekova za Parkinsonovu bolest pojaava luenje dopamina, a pokazalo se da
pacijenti koji primaju tretman placebom za Parkinsonovu bolest dodatno lue dopamin u mozgu.
Zubijeta je pokazao 2005. da ispitanici koji su podvrgnuti bolu, a zatim su primili placebo, lue
vie endorfina nego oni koji nisu dobili nita. (Oseam obavezu da napomenem kako sam malo
sumnjiav spram ove studije. Pacijenti na placebu trpeli su bolnije stimuluse te su moda i zbog toga
luili vie endorfina. Smatrajte ovo malim prozorom u udesni svet tumaenja nepouzdanih
podataka.)
Zaemo li dublje u teoretski rad iz ivotinjskog carstva, nalazimo da imuni sistem ivotinja moe
biti uslovljen tako da reaguje na placebo, potpuno isto kao to je Pavlovljev pas luio pljuvaku na
zvuk zvonca. Istraivai su merili promene u imunom sistemu pasa koristei samo zaslaenu vodu, od
kad je taj ukus povezan s imunosupresijom; ponovljeno su je davali uz ciklofosfamid koji suzbija
delovanje imunog sistema.
Slian efekat zapaen je i kod ljudi, naime, istraivai su zdravoj osobi dali jako zaslaen erbet
uz ciklosporin A (koji smanjuje funkcije imunog sistema). Kad je dovoljnim ponavljanjem
uspostavljena veza, ustanovili su da zaslaen erbet sam po sebi moe izazvati skromnu
imunosupresiju. Istraivai su ak donekle uspeli da pronau vezu izmeu erbeta i aktivnosti elija
ubica.
ta to sve znai vama i meni?
Ljudi su bili skloni da pejorativno misle ovako: ukoliko bol reaguje na placebo, onda je ,,sve u
glavi. Na osnovu podataka iz anketa znamo da ak i lekari i sestre veruju u to. U radu objavljenom
1954. godine u Lancetu po nainu na koji lekari govore o pacijentima, kao da je iz drugoga sveta
tvrdi se da je nekim neinteligentnim ili neupuenim pacijentima lake od boice leka koja im tei
ego.
To je pogreno. Besmisleno je iskljuivati sebe i pretvarati se da je re o drugima jer svi mi
reagujemo na placebo. Istraivai su se silno potrudili, obavljajui eksperimente i ankete, da
okarakteriu osobe na placebu, ali sveukupni rezultati bili su kao horoskop koji se moe primeniti na
svakoga: utvreno je da su osobe na placebu ekstrovertne ali neurotinije; prilagoenije, ali
svaalakije; poseduju bolje socijalne vetine, ali su ratobornije, uz to su povodljivije itd. Na
placebo reaguje svaki ovek. I vi takoe. Vae se telo poigrava s vaim umom. Ne moe vam se
verovati.
Kako da sve to poveemo? Morman je sainio drukiji, zadivljujui model efekta placeba, po
njemu je to smislena reakcija, to jest psiholoka i fizioloka dejstva smisla u leenju bolesti".
Uradio je i jednu od najimpresivnijih kvantitativnih analiza efekta placeba i njegovih promena prema
kontekstu opet na obolelima od ira na elucu. Da ponovim, to je odlina bolest za prouavanje jer
su irevi esti i izleivi, ali je najbitnije to to se uspeh terapije moe nedvosmisleno zabeleiti

gastroskopskim pregledom eluca.

Izmeu 1975. i 1994. Morman je prouio 117 studija lekova za ir i sa zaprepaenjem otkrio da
je njihova interakcija vie kulturoloka nego farmakodinamina to nikad ne bismo oekivali.
Cimetidin je meu prvim lekovima za ir i jo se koristi: 1975, dok je bio nov, njime je izleeno
proseno 80 posto ireva u raznim opitima. Ali uspenost cimetidina s vremenom je pala na svega 50
posto. to je jo zanimljivije, taj pad je naroito podstaknut pojavom ranitidina, konkurentnog i
navodno jaeg leka koji je puten u prodaju pet godina kasnije. Tako je isti lek postao manje
delotvoran poto su uvedeni novi lekovi.
Postoje brojna tumaenja te pojave. Moda je razlog bila promena protokola istraivanja. Ali
grdno nas zaprepasti druga mogunost. Stari lekovi su postali manje delotvorni nakon pojave drugih
lekova zbog pada vere medicinara u njih. Studijom iz 2002. pregledano je sedamdeset pet
eksperimenata s antidepresivima izvedenih u prethodne dve decenije, i otkrilo se kako je poslednjih
godina znatno porasla reakcija na placebo (kao i reakcija na lek), moda zato to su porasla naa
oekivanja od tih lekova.
Takvi rezultati imaju velike posledice po nae stavove o efektu placeba i itave medicine jer bi
to mogla da bude ozbiljna univerzalna sila: konkretno, ne smemo zaboraviti da je efekat placeba ili
,,dejstvo smisla specifian za odreenu kulturu. Brendirani lekovi protiv bolova mogli bi se
negde pokazati boljima od onih iz neugledne kutije. Kad biste pronali nekoga sa zuboboljom 6000.
p. n. e. ili u Amazoniji 1880. ili kad biste svratili u sovjetsku Rusiju 70-ih godina prolog veka, gde
niko nije video televizijsku reklamu u kojoj se zgodna ena mrti i na elu joj pulsira crveni krui
bola, a im popije analgetik telo joj ravnomerno oblije utena plavet dakle, u svetu u kome nema tih
kulturnih preduslova koji bi doveli do domino efekata, oekivali biste da aspirin deluje svud
podjednako, ma u kakvu kutiju bio spakovan.
I to ima zanimljive implikacije za transferabilnost alternativnih terapija. Romansijerka Danet
Vinterson objavila je lanak u The Timesu, s namerom da prikupi novac za projekat leenja pomou
homeopatije obolelih od side u Bocvani gde je etvrtina stanovnitva HIV pozitivna. Hajde da
zanemarimo koliko je ironina ideja da se homeopatija dovodi u zemlju gde plamti rat za vodu sa
susednom Namibijom i preimo zasad preko tragine injenice da sida toliko hara Bocvanom
ponavljam: etvrtina stanovnitva je HIVpozitivna da e, ako se neko tome hitno, sa arom ne
posveti, sve ekonomski aktivno stanovnitvo jednostavno ieznuti i zemlja e postati ne-zemlja.
Ostavimo na stranu tu tragediju; za nae izlaganje je interesantna pomisao da moete poneti svoj
zapadnjaki i individualistiki placebo koji pacijentu daje mo, po prirodi je uperen protiv
medicinskih ustanova, a kulturno je vrlo specifian pravo u zemlju s tako malo zdravstvene
infrastrukture i oekivati da deluje. Evo ta je najbolnije ironino: kad bi oboleli od side u Bocvani
imali ikakvu vajdu od homeopatije ta bi korist u stvari nastala zbog indirektne povezanosti
homeopatije sa zapadnjakom medicinom, i medicinarima u belim mantilima, a tolike afrike zemlje
oajniki potrebuju upravo takvu medicinu.
I ako se sad upustite u razgovor s alternativnim terapeutom o ovom poglavlju od sveg srca se
nadam da hoete ta ete uti? Hoe li se nasmeiti, klimnuti glavom i sloiti se da su njihovi obredi
briljivo pripremljeni kroz mnoge vekove pokuaja i pogreaka da postignu najbolju reakciju na
placebo? Zar e rei kako ima jo mnogo tajni u istinitoj prii o odnosu izmeu tela i uma,
fascinantnijih nego bilo koja privlana zamisao o obrascima kvantne energije u eernoj tableti?

Za mene je to tek jo jedan primer zadivljujueg paradoksa u filozofiji alternativnih terapeuta:

kada tvrde da njihovi tretmani imaju specifian i merljiv uinak na organizam, i to zahvaljujui
naroitim tehnikim mehanizmima, a ne ritualu, oni podravaju vrlo staromodan i naivan oblik
biolokog redukcionizma, gde na leenje pozitivno deluje mehanika njihovih postupaka, a ne odnos i
obred. I opet, ne da nemaju dokaza za svoje tvrdnje o delovanju njihovog postupka, nego su im
tvrdnje mehanistike, logiki neodrive i manje su zanimljive od stvarnosti.

Etiki placebo?
Ali vie od svega, efekat placeba donosi etike dileme i sukobe u pogledu naih stavova o
pseudonauci. Uzmimo najkonkretniji primer: mogu li se homeopatske eerne tablete uopte koristiti
ako deluju samo kao placebo? Pragmatini medicinar razmotrio bi vrednost terapije samo ako je
sagleda u kontekstu.
Evo nedvosmislenog primera prednosti placeba. Za vreme epidemije kolere u devetnaestom
veku, smrtnost u Londonskoj homeopatskoj bolnici bila je samo treinu od one u bolnici Midlseks, ali
malo je verovatno da je efekat placeba ita koristio u toj situaciji. Razlog za uspeh homeopatije u
ovom sluaju jo je zanimljiviji: u to vreme niko nije umeo da lei koleru. I dok je strana
medicinska praksa poput putanja krvi bila neupitno tetna, homeopatski postupci barem nisu
delovali, ni na tetu ni na korist.
I danas je mnogo ljudi koji ele terapiju, ali medicina nema mnogo ta da im ponudi. Mnoge bole
lea, pod stresom su na poslu, pate od medicinski neobjanjivog umora i uestalih najobinijih
prehlada, da pomenemo tek neke primere. Ako se upustite u medicinske tretmane i isprobavanje
svakog leka, imaete samo propratne pojave. U tim okolnostima eerna tableta moe da izgleda kao
sasvim razumna opcija, sve dok se prepisuje oprezno i, u idealnom sluaju, uz minimum prevare.
Ali ba kao to homeopatija pokae neoekivane koristi, tako moe doneti i neoekivane
propratne pojave. Vera u ono za ta nema dokaza nosi u sebi sopstvene korozivne intelektualne
nuspojave, kao to i prepisivanje tablete samo po sebi sadri rizike: time se reavanje problema
prebacuje u domen medikamenata, a to kao to emo videti uvruje destruktivna verovanja o
bolesti i moe pogodno delovati na pospeivanje utiska da je tableta pravo reenje za drutveni
problem ili za blage virusne bolesti.
Ima i konkretnije tete, specifine za kulturu u kojoj se placebo primenjuje, a ne toliko za samu
eernu tabletu. Recimo, homeopatama je rutinska marketinka praksa da ocrne konvencionalnu
medicinu. Postoji za to jednostavan komercijalni razlog. Iz podataka dobijenih ispitivanjem vidi se
kako ljudi prelaze na alternativnu terapiju gotovo iskljuivo zato to su se razoarali u zvaninu
medicinu. Nije to tek omalovaavanje medicine: jedna studija je pokazala da je vie od polovine svih
ispitanih homeopata odgovaralo pacijente od vakcinisanja dece vakcinom MMR. Zbog takvog
neodgovornog ponaanja nastala je medijska obmana s vakcinom MMR, kako e je moda nadalje
zvati. Kako je svet alternativne terapije reagovao na te zabrinjavajue rezultate, da su toliki meu
njima ispotaje potkopavali raspored vakcinisanja? Kancelarija princa arlsa pokuala je da
izdejstvuje otputanje vodeeg istraivaa zaduenog za to pitanje.
U istraivanju koje je obavio BBC-jev Newsnight otkriveno je da gotovo svi homeopati s kojima
je uspostavljen kontakt preporuuju nedelujue homeopatske tablete za zatitu od malarije, odvraaju

pacijente od medicinskih profilaktika protiv malarije, i ak ih ne savetuju kako da se priuvaju od

uboda komarca. Moda ete primetiti da tu nema ni holistike ni ,,komplementarnosti. Kako su se
samozvana homeopatska regulatorna tela pozabavila ovim sluajem? Nijedno nije nita preduzelo
protiv pomenutih homeopata.
U krajnjem sluaju, kad homeopati bez medicinskih kvalifikacija ne miniraju kampanje javnog
zdravstva i ne ostavljaju pacijente izloene smrtonosnim bolestima, mogu im promai dijagnoze
bolesti s kobnim ishodom ili ih mogu svesno zanemariti, pozivajui svoje pacijente da odbace
inhalatore i tablete za srce. Mnogo je primera za to, ali imam previe stila da ih ovde dokumentujem.
Dovoljno je rei: iako moda ima mesta za etiki placebo homeopate su oigledno pokazale kako
nemaju ni zrelosti ni profesionalnosti da ga ponude. Za to vreme pomodni lekari, koji se povode za
novanom isplativou eerne tablete, katkad se ala su nematoviti pitaju da li bi valjalo da se
ukljue u igru i krenu sami da ih prodaju. Svakako je pametnije koristiti podatke iz istraivanja koje
smo videli, ali samo kako bi se pojaalo dejstvo terapija koje stvarno deluju bolje od placeba, te
poboljati zdravstvenu negu a da se pritom pacijenti ne dovode u zabludu.

-6A na meniju besmislica

Hrana je, bez ikakve sumnje, postala nacionalna opsesija. Naroito se Daily Mail ukljuio u
bizarni ontoloki projekat, pa u tom listu vredno pretresaju sve neive objekte u vaseljeni ne bi li ih
odredili kao uzrok raka ili lek za rak. U sri celog tog projekta stoji nekoliko ponavljanih obmana,
sutinskih nerazumevanja u vezi s dokazima koji se pojavljuju s neverovatnom uestalou.
Iako mnoga od tih zlodela ine sami novinari, o njima e biti rei kasnije. Usredsredimo se na
nutricioniste, pripadnike odskora smiljene profesije koja mora stvoriti komercijalni prostor za sebe
kako bi opravdala sopstveno postojanje. Da bi nutricionisti to postigli, moraju mistifikovati i
zakukuljiti sve to se tie ishrane i svakako od vas moraju napraviti zavisnika od nutricionizma. U
osnovi njihove profesije nalazi se skup vrlo jednostavnih pogrenih pristupa naem tumaenju naune
literature: naveliko ekstrapoliraju iz laboratorijskih podataka kako bi izneli tvrdnje o ljudskom rodu,
ekstrapoliraju podatke dobijene iz opaanja ne bi li izneli interventne tvrdnje', probiraju i,
naposletku, citiraju objavljene dokaze iz naunih istraivanja koji su, kako stvari stoje, nepostojei.
Isplati se razmotriti ta pogrena tumaenja dokaza pre svega zato to su izvrsna ilustracija toga
kako ljudi umeju pogreno da shvataju, ali i zato to je svrha ove knjige da vas naui kako ete se
uvati novih situacija u kojima neko moe da vas prevesla. Moramo da razjasnimo jo dve stvari.
Kao prvo, zbilja biram pojedinane primere, ali oni su karakteristini. Mogao sam da ih navedem
znatno vie. Nije mi namera da ikoga maltretiram, niti se iko izdvaja iz nutricionistike gomile. Ipak,
siguran sam da neki ljudi o kojima u pisati u poglavlju nee shvatiti da su u bilo emu pogreili.
Kao drugo, ne podrugujem se jednostavnim razumnim savetima o zdravoj ishrani. Obina zdrava
ishrana jeste vrlo vana, zajedno s mnogim drugim aspektima ivota (mnogi su ak i bitniji premda to
ne biste nauili iz novinskih napisa). Ali medijski nutricionisti govore tako da zanemaruju dokaze:
esto je posredi prodaja tableta ili kakvih dijetetskih andrmolja, nove dijagnoze ili odravanje stanja
zavisnosti. Kako bilo, stalno ih nagoni elja da stvore trite na kome su oni strunjaci a vi tek
zbunjene neznalice.
Pripremite se da zamenite uloge.

etiri kljune greke

Postoje li podaci?
Ovo je verovatno najjednostavnija podvala i dogaa se iznenaujue esto u vrlo autoritativnim
sredinama. Majkl van Straten na BBC-jevom Newsnightu govori o injenicama. Ako radije ne biste
tek tako poverovali da je njegovo izlaganje iskreno, precizno a moda i blago pokroviteljsko,
pogledajte na internetu odlomak iz emisije.
Kad je Majkl van Straten poeo da pie o arobnim medicinskim moima vonih sokova,
smatrali su ga udakom, poinje Newsnight. Ali sada se naao meu predvodnicima tog pristupa
koji je uao u modu. (U svetu gde novinari kao da se bore protiv nauke, vidimo da su za Newsnight
uvrnute ideje na jednom kraju ose, a moda na drugom. Nego, poglavlje o tome sledi.) Kikoui se,
Van Straten prua voditelju au soka. ,,Uz ovo produavate oekivano trajanje svog ivota za dve

godine! Zatim se uozbilji: ,,Ajde-de, est meseci, da budem iskren. Ispravka. ,,A nedavno
sprovedena studija koja je tek prole nedelje objavljena u Americi, pokazala je kako konzumiranjem
ipka, soka od ipka, moemo da spreimo starenje i pojavu bora, kae.
Kad gledalac to uje u emisiji Newsnight, prirodno je da e zakljuiti kako je u Americi
nedavno objavljena studija koja pokazuje da ga ipak moe zatititi od starenja. Ukoliko odete na
Medline, standardnu alatku za pretraivanje naunih radova iz oblasti medicine, videete da takve
studije nema, barem je ja nisam pronaao. Moda naokolo krui nekakav letak iz industrije za preradu
ipka. Dalje kae: ,,U SAD je grupa plastinih hirurga izvela sledeu studiju. Pacijentkinjama uoi
plastine operaciije i onima u postoperativnom toku davali su ipak i sok od ipka. Rane su im
zarasle upola bre, s upola manje komplikacija i bez vidljivih bora! Opet iznosi vrlo specifinu
tvrdnju obavljen je opit u kome su pacijentkinje konzumirale ipak i opet ni traga od te studije u
bazi podataka.
Da li biste u pravu ako biste ovu predstavu u emisiji Newsnight proglasili za lainjanje? Ne
biste. U odbranu gotovo svih nutricionista tvrdim da im nedostaje naunikog iskustva, zlonamernosti,
moda ak i intelektualne snage, pa da budu otpisani kao laovine. Filozof, profesor Hari Frankfurt
sa Univerziteta Prinston nadugako i nairoko govori o tom pitanju u svom klasinom eseju O
proseravanju iz 1986. Po njemu je proseravanje oblik neistine koji treba razlikovati od laganja:
laov zna istinu i stalo mu je do nje, ali namerno nas upuuje na pogrean trag; istinoljubac zna istinu
i nastoji da nam je predoi; ali seratora je ba briga za istinu, on se samo trudi da bude upeatljiv:
Nemogue je da ovek lae osim ako misli da zna istinu. Za proseravanje takvo uverenje nije
neophodno... Kad astan ovek govori, on kazuje samo ono u iju istinitost veruje; laovu je isto
tako neophodno da smatra svoje izjave lanima. Za seratora nita slino ne vai: on nije ni na
strani istine ni na strani lai. Za razliku od potenjaine i laova, on uopte ne mari za injenice,
osim kad pogoduju njegovoj tenji da se njegova izjava prihvati. Svejedno mu je da li njegove rei
tano opisuju stvarnost. On ih samo bira ili ih izmilja, da poslue njegovoj nameri.
Smatram da je Van Straten, uz mnoge pomenute u ovoj knjizi, uglavnom u klanu onih to se
proseravaju. Da li je nepoteno to sam ba njega izdvojio? Moda. U terenskom radu iz biologije
bacite nasumce iani kvadrat na tlo i onda ispitujete kakve je vrste prekrio. Taj pristup sam
primenio na nutricioniste i dok ne budem imao Katedru za studije pseudonauke s vojskom
postdiplomaca koji kvantitativno analizirati o ko je najgori, neemo saznati istinu. Van Straten
izgleda kao simpatian, fini momak. Ali odnekud se mora poeti.

Opservacija ili intervencija?

Izae li sunce zato to je petao zakukurikao? Ne. Zasija li svetlo u prostoriji zbog prekidaa za
struju? Da. Dogaaji se mogu odigrati istovremeno, ali to je slab, nepouzdan dokaz uzroka. Ipak,
upravo takve vrste dokaza poteu nutricionisti po raznim medijima kao nepobitne dokaze svojih
tvrdnji u drugoj velikoj podvali kojom se ovde bavimo.
Prema listu Daily Mirror Andela Dauden je vodei britanski nutricionista. U listu se i dalje
slue tom sintagmom iako su je prozvali iz Prehrambenog udruenja jer po medijima izrie tvrdnje
bukvalno bez mrvice dokaza. Evo drukijeg, interesantnijeg primera poteklog od Daudenove a to je
citat iz njene kolumne u Mirroru, gde pie o namirnicama koje pruaju zatitu od sunca za vreme

naleta vruine: Australijska studija iz 2001. otkrila je da maslinovo ulje (u kombinaciji s voem,
povrem i mahunarkama) prua merljivu zatitu od boranja koe. Jedite vie maslinovog ulja,
koristite ga u prelivima za salate ili umaite hleb u njega, umesto da jedete maslac.
To je vrlo odreen savet s vrlo odreenom tvrdnjom i upuivanjem na vrlo odreenu referencu,
sve to vrlo autoritativnim tonom. Ovo je tipian novinski lanak medijskih nutricionista. Hajdmo u
biblioteku, da pogledamo novine na koje se poziva (Boranje koe: ima li ishrana uticaja? Purba
M B et al. I Am Coll Nutr. 2001 Feb; 20(1): 71-80). Pre nego to nastavimo, naglaavam da
kritikujemo tumaenje Andele Dauden tog istraivanja, a ne samo istraivanje pretpostavljamo da
je ponuen veran opis obavljenog istraivakog rada.
Bila je to studija opservacije a ne studija intervencije. U studiji nisu uestvovale osobe koje su
na neko vreme dobili maslinovo ulje da bi im se zatim merila razlika u naboranosti koe. Naprotiv.
Uesnici su bili iz etiri razliite grupe Grci, Anglokelti, Australijanci i veani da bi se u studiji
postigao raspon raznovrsnih stilova ivota. Utvreno je da ljudi sa sasvim razliitim navikama u
ishrani i sasvim drukijim ivotima, pretpostavljamo imaju i razliitu koliinu bora.
Nije mi to nimalo udno, a ilustruje vrlo jednostavan pojam u epidemiolokom istraivanju,
zbunjujuu promenljivu. Pod tim promenljivama podrazumeva se ono to je blisko i rezultatu koji
merite (bore) i izloenosti koju merite (hrana), ali to vam jo nije palo na pamet. Mogu da unesu
zabunu u naizgled uzroan odnos, a vi morate da smislite kako ete iskljuiti te promenljive ili ih
svesti na minimum eda biste dobili pravi odgovor, ili barem treba da povedete rauna jesu li tamo. U
pomenutoj studiji gotovo je previe takvih promenljivih da bi se sve opisale.
Ja se dobro hranim ba konzumiram mnogo maslinovog ulja i nemam mnogo bora. Uz to
potiem iz srednje klase, imam mnogo novca, radim u zatvorenom; ukoliko izuzmemo neozbiljne
pretnje tubom i nasiljem od ljudi koji nisu u stanju da podnesu bilo kakvu raspru u vezi s njihovim
idejama, u mom ivotu gotovo da nema nikakvih konfliktnih situacija. Ljudi koji ive sasvim
drugaije, drugaije se hrane i imaju drugaije bore. Oni imaju drugaija iskustva na poslu, pod
razliitim su stresom, drugaije su izloeni suncu, nisu im isti prihodi, drutveni status, na razliite
naine koriste kozmetiku i jo mnogo toga. Nije mi teko da zamislim mnogo razloga zbog kojih bi
ljudi koji koriste maslinovo ulje imali manje bora. Ali teza da maslinovo ulje ima uzronu ulogu, te
da konkretno fiziki deluje na vau kou kad ga jedete, relativno nisko se kotira na mojoj listi.
Budimo poteni prema nutricionistima: oni nisu jedini koji, strasno teei jasnoj prii, ne ele da
shvate vanost zbunjujuih promenljivih. Kad god u novinama proitate da je umereno konzumiranje
alkohola povezano s pozitivnim zdravstvenim faktorom smanjenim sranih oboljenja, smanjenjem
gojaznosti, ime god i na to krene izliv oduevljenja iz industrije alkohola i, naravno, meu vaim
prijateljima pa kau: Vidi, znai bolje da malo pijem... (a piju mnogo) gotovo sigurno bivate
svedok trenutka u kojem novinar ograniene inteligencije preuveliava studiju s gomilom zbunjujuih
promenljivih.
Pravo da kaem, to je zato to su trezvenjaci bia za sebe. Oni nisu kao svi ostali. Gotovo
sigurno imaju razlog to ne piju, i to se moe objasniti njihovim etikim ili drutvenim normama, ili
moda za to imaju medicinskih razloga, ali postoji ozbiljan rizik da bi to zbog ega ne piju moglo
imati i druge posledice po njihovo zdravlje, a pritom se pobrka veza izmeu navika u piu i njihovih
zdravstvenih posledica. Kakve, na primer? Moda su Ijudi iz odreenih etnikih grupa, koji se
uzdravaju od alkohola, skloniji gojenju te im to utie na zdravlje. Moda su trezvenjaci skloniji

uivanju u okoladi i ipsu. Moda e mora da se odreknu alkohola zbog naruenog zdravlja. I eto
kako se iskrivljuju brojke pa se umerenim uivaocima alkohola ini da su trezvenjaci loijeg
zdravlja. Moda su ti iz redova trezvenjaka leeni alkoholiari: meu mojim poznanicima upravo se
leeni alkoholiari najee potpuno klone alkohola i najskloniji su debljanju posle svih tih godina
preteranog ispijanja alkohola. Moda neki od onih koji kau da su trezvenjaci naprosto lau.
Upravo zato oprezno tumaimo podatke dobijene opservacijom i, kako ja smatram, Daudenova
je suvie slobodno ekstrapolirala podatke zbog arke elje da u svojoj kolumni iznese s velikim
autoritetom i sigurnou vrlo specifinu mudrost o ishrani (naravno, sa iznetim se ne morate sloiti a
sad imate naina da to otvoreno uinite).
Kad bismo hteli da joj uputimo konstruktivnu kritiku zbog tog teksta, razmislimo ta je mogla da
napie umesto toga? I u ovom sluaju i globalno, mislim da su ljudi, uprkos svemu to kau novinari i
samozvani strunjaci, sasvim kadri da razumeju dokaze kojima se potkrepljuje tvrdnja i svako ko ne
predoi te dokaze, ko ih preuveliava ili zamagljuje, istovremeno poruujui kao da itaocima time
ini uslugu, verovatno nema na umu dobrobit italaca. MMR je odlian primer za poreenje u kome
su panju zaokupljali povici, panika, zabrinuti strunjaci i teorije zavere to su se irile po medijima,
a da se pri tom niko nije potrudio da da nauno objanjenje.
Poi u od sebe. Da sam ja medijski nutricionist, i da me pritisnu uza zid, prvo bih izneo sve
druge razumne savete u vezi s izlaganjem suncu a onda bih rekao: Istraivanje je pokazalo da ljudi
koji koriste vie maslinovog ulja imaju manje bora, i mogao bih se oseati obaveznim da dodam:
Premda se ljudi s razliitim navikama u ishrani mogu razlikovati i u mnogo emu drugom. Ali tada
bih pisao i o hrani, dakle: ,,Ne mari, evo recepta za izuzetno ukusan preliv za salatu. Niko me nee
angaovati da piem kolumnu o nutricionizmu.

Od laboratorije do listova i asopisa

Nutricionisti se rado pozivaju na osnovna nauna istraivanja sprovedena u laboratoriji jer se
tako ini da aktivno uestvuju u procesu sloenog, nedokuivog, visokotehnolokog akademskog rada.
Ali neophodan je znatan oprez pri ekstrapolaciji reakcije nekoliko elija u inijici u laboratorijskim
uslovima na sloeni sistem ivog ljudskog bia, gde sve moe da funkcionie potpuno suprotno
obrnuto od onoga to bi se oekivalo na osnovu laboratorijskog rada. Svata moe biti pogubno po
elije u epruveti. Teni deterdent feri pobie elije u epruveti, ali neete probati da njime leite rak.
Ovo je tek jedan od mnogih primera kojima se ilustruje priroda nutricionizma uprkos retorici
alternativne medicine i frazama kao to je holistiki, nutricionizam je zapravo sirova, gruba,
staromodna i pre svega redukcionistika tradicija.
Videemo kasnije kako Patrik Holford, osniva Instituta optimalne ishrane, izjavljuje da je
vitamin C bolji od AZT-a, leka za sidu, i to na osnovu jednog eksperimenta u kome je vitamin C
kapnut na nekakve elije u inijici. Pre toga, evo jedne izjave Majkla van Stratena naao se,
naalost, pod naim ianim kvadratom, a ja ne elim da navodim previe novih linosti ili da vas
zbunim koji je pisao kao nutricionistiki strunjak za Daily Express: Nedavno istraivanje, pria
nam on, pokazuje da kurkuma ima odlike koje izuzetno tite od mnogih oblika raka, pogotovu od raka
prostate. Vredi dalje analizirati tu zanimljivu ideju. Izvedene su spekulativne laboratorijske studije
elija, uglavnom pacovskih, pa je pod mikroskopom posmatrano rastu li ili ne rastu kad im se doda
ekstrakt kurkume. Dobilo se neto ogranienih podataka sa ivotinjskih uzoraka, ali nije poteno rei

da kurkuma, ili kari, u stvarnom ivotu, kod stvarnih ljudi pokazuje odlike koje izuzetno tite od
mnogih oblika raka, pogotovu od raka prostate, najvie zato to se kari ne apsorbuje tako dobro.
Pre etrdeset godina Ostin Bradford-Hil, rodonaelnik savremenih medicinskih istraivanja, koji
je bio kljuan u otkrivanju veze izmeu puenja i raka plua, ispisao je niz uputstava, svojevrsnu listu
s poljima za upisivanje znaka za potvrdu, radi procene kauzalnosti i odnosa izmeu izloenosti i
ishoda. Ona su bila kamen temeljac medicine zasnovane na dokazima i esto je korisno prisetiti ih se:
takva medicina bi morala da bude i snana asocijacija, dosledna i u skladu s objektom prouavanja,
gde navodni uzrok prethodi pretpostavljenom efektu; u idealnom sluaju bi postojala bioloka
gradacija, kao to je efekat reakcije na dozu; trebalo bi da je dosledna ili barem da nije potpuno
sukobljena onom to je ve poznato (jer su za izuzetne tvrdnje neophodno izuzetni dokazi) i napokon,
trebalo bi da je u biolokom pogledu uverljiva.
Ovde je izjava Majkla van Stratena prihvatljiva jedino na biolokom planu i gotovo nigde
drugde. Medicinari i naunici nepoverljivi su prema ljudima koji tako olako donose zakljuke jer
upravo takve zakljuke svi moemo uti od ljudi koji hoe da nam neto prodaju, konkretnije, od
farmaceutskih kompanija. Javnost generalno ne mora da ima nita s reklamiranjem farmaceutskih
kompanija, jer kompanijama u Evropi trenutno nije doputeno da se obraaju pacijentima sva srea
ali zato neprestano gnjave lekare i slue se svakakvim trikovima isto kao i industrije to proizvode
udotvorne lekove. Tim trikovima poduavaju na studijama medicine i zato ja mogu vas da poduim
njima.
Kao dokaz delotvornosti ili nadmonosti svojih proizvoda, farmaceutske kompanije rado navode
teoretske prednosti (Bolje funkcionie na receptoru Z4, dakle zasigurno ima manje nuspojava!),
podatke iz eksperimenata sa ivotinjama ili surogatne podatke (Poboljava krvnu sliku, dakle
svakako spreava infarkt!). Budete li te sree da vam padnu aka brojne popularne nutricionistike
knjige, od onih detaljnijih, videete da igraju vrlo sigurno na tu klasinu kartu. Primera radi, u njima
se tvrdi kako su se u randomizovanom opitu kontrolisanom placebom pokazale koristi od
odreenog vitamina, a zapravo se misli da su se pokazale promene u surogatnim rezultatima.
Na primer, u opitu se moda samo pokazalo da su nakon uzimanja vitamina merljivo porasle
koliine vitamina u krvotoku, za razliku od uzimanja placeba. Sam po sebi rezultat ne upuuje ni na
ta spektakularno, samo to se laikom itaocu predstavlja kao pozitivan opit. A moda je opit
pokazao da postoje promene u nekom drugom markeru u krvi, moda na nivou neke komponente
imunog sistema ije je delovanje pogreno shvaeno, to medijski nutricionista opet prikazuje kao
konkretan dokaz uspenosti u stvarnome svetu.
Na takve se probleme nailazi prilikom korienja surogatnih rezultata. esto su tek slabo
povezani sa stvarnom boleu, u vrlo apstraktnom teoretskom modelu, i neretko se razvijaju kod
genetski prilagoenih eksperimentalnih ivotinja, smetenih u izuzetno idealizovano okruenje, pod
neprestanom fiziolokom kontrolom. Svakako da se surogatni ishod moe iskoristiti kako bi se razvila
i ispitala hipoteza o stvarnoj bolesti stvarne osobe, ali treba ga vrlo paljivo proceniti. Pokazuje li
jasan odnos doze i reakcije? Predskazuje li bolest ili je tek kopromenljiva, neto povezano s boleu
na drugaiji nain (na primer, neto to je uzrokovano njome, a ne njen uzrok)? Postoji li precizno
razgranienje izmeu normalne i abnormalne vrednosti?
Neka vam bude jasno ja samo drim za re poznate medijske nutricioniste jer oni se
predstavljaju kao osobe od nauke, pune svoje kolumne, TV-emisije i knjige referencama na nauna

istraivanja. Podvrgavam njihove tvrdnje istom nivou najosnovnije pomne provere koju bih primenio
na svaki novi teoretski rad, na svaku tvrdnju farmakoloke kompanije, na retoriku pri reklamiranju
tableta i na sve tome slino.
Nije nerezonski koristiti surogatne rezultate, to oni i ine, ali poznavaoci su uvek sumnjiavi.
Zbilja nas zanimaju rani teoretski radovi, ali esto poruka glasi: Moda je sve to ipak malo
sloenije... Da ste proitali sve o surogatnom rezultatu, pripisali biste mu bilo kakvo znaenje, kao i
kad biste bili apsolutno sigurni u to da je osoba koja vas ubeuje u njegovu valjanost potpuno
sposobna i nudi razboritu procenu celokupnog istraivanja u oblasti o kojoj se govori itd.
Slini problemi nastaju i kad se razmatraju podaci o ivotinjama. Niko ne moe porei da su
takvi podaci vredni u teorijskom smislu te korisni za razvijanje hipoteza i ukazivanje na bezbednosne
rizike ukoliko su valjano procenjeni. Hitajui da iznesu tvrdnje koje se odnose na nain ivota,
medijski nutricionisti preesto ne vide probleme s primenom tih izolovanih komadia teorije na
ljudima pa bi se moglo pomisliti da bazaju po internetu i nasumino probiraju naune podatke ne bi li
prodali tablete i svoje struno miljenje (zamislite to). Na kraju krajeva, i tkivo i bolest
eksperimentalne ivotinje mogu se uveliko razlikovati od onih u ljudskom organizmu, a ti problemi su
jo vei s modelom u laboratorijskoj posudi. Ukoliko se ivotinjama daju netipino velike doze
hemikalija mogu se, recimo, izobliiti obine pojave u metabolizmu pa se dobijaju varljivi rezultati.
Samo zato to neka supstanca moe poveati ili smanjiti regulisanje neega u modelu, ne znai da e
ta ista supstanca dejstvovati na neku osobu prema vaim oekivanjima a to emo videti kad budemo
govorili o zaprepaujuim injenicama o antioksidantima.
I ta bi s kurkumom, o kojoj smo govorili pre nego to sam pokuao da prikaem itavu vaseljenu
primene teoretskog istraivanja na to zrnace zaina? Da, postoje dokazi da je kurkumin, hemikalija u
kurkumi, bioloki vrlo aktivan, na razne naine, u raznim sistemima (ima i teoretskih osnova da se
prihvati mogunost kako bi mogao biti kancerogen). Nema sumnje da ga vredi prouavati.
Ali to se tie tvrdnje da bi trebalo jesti vie karija da se unese vie kurkumina, i da je nedavno
istraivanje" pokazalo da kurkumin ,,izuzetno titi od mnogih oblika raka, naroito od raka prostate,
trebalo bi malo ustuknuti i sagledati te teoretske tvrdnje u kontekstu vlastitog organizma. Organizam
apsorbuje vrlo malo pojedenog kurkumina. Morate uneti nekoliko grama da ostvarite znaajne
serumske vrednosti, ali da biste imali u organizmu nekoliko grama kurkumina, valja da pojedete 100
g kurkume. Nek vam je sa sreom. Izmeu istraivanja i recepta ima mnogo vie prostora i materijala
za razmiljanje nego to e vam nutricionisti rei.

Probiranje informacija
Cilj je potruditi se i ponuditi drugima sve informacije koje bi im pomogle da ocene
vrednost vaeg doprinosa, a ne tek informacije koje vode oceni u samo jednom ili drugom
smeru.
Riard R. Fajnman
Dosad je objavljeno oko petnaest miliona medicinskih naunih radova, a svakog meseca izlazi
5000 asopisa. Mnogi od tih radova sadrae kontradiktorne tvrdnje, pa je probiranje onog to je
bitno i onog to nije gargantuovski posao. Stoga ljudi neizbeno biraju preice. Oslanjamo se na
prikaze radova, metaanalize i udbenike, glasine i novinske komentare o odreenoj temi koji su na

nivou askanja.
Tako biva kad hoete da dospete do istine u materiji. A ta ako samo hoete da dokaete neto?
Malo je tako nepojamno apsurdnih miljenja da ne biste negde mogli pronai barem jednog doktora
nauka da ih usvoji radi vas, a jednako je malo i medicinskih tvrdnji toliko smenih da ne biste mogli
namaknuti nekakve objavljene eksperimentalne dokaze koji bi ih potkrepili, ako vam ne smeta
nategnuta veza meu njima; ili, moete da proberete literaturu i navedete samo one studije koje vam
idu u prilog.
Jedna od velikih studija probiranja u naunoj literaturi potie iz rada o Linusu Paulingu, pradedi
savremenog nutricionizma, i njegovom sveobuhvatnom radu o vitaminu C i obinoj prehladi. Godine
1993. Paul Knipshild, profesor epidemiologije na Univerzitetu Mastriht, objavio je taj rad kao deo
vrednog udbenika Systematic Reviews. Knipshild je uloio silne napore da nabavi literaturu koja je
bila na raspolaganju Paulingu, a zatim je podvrgao tu literaturu strogoj sistematinoj kritici kakva se
danas moe nai u savremenom naunom radu.
Otkrio je da je Pauling selektivno citirao literaturu ne bi li dokazao svoje tvrdnje, iako neki opiti
pokazuju da bi vitamin C mogao imati neke koristi. Pauling jeste pominjao izvesne opite koji su
ozbiljno dovodili u pitanje njegovu teoriju, ali samo zato da ih odbaci kao metodoloki manjkave. Ali
ispitivanje prehlade pokazalo je da su takvi bili i lanci koje je navodio u prilog svojim tvrdnjama.
U Paulingovu odbranu moemo rei da ljudi tada nisu znali za drugaije metode i verovatno
uopte nije bio sasvim svestan ta ini. Ali danas je takvo probiranje jedna od najzastupljenijih
sumnjivih praksi u alternativnoj terapiji, naroito u nutriciomzmu, gde je, kako se ini, prihvaeno
kao normalna praksa (mada je upravo to probiranje korisno u stvarnosti kad treba definisati ta to
terapeuti alternativci s pijetetom navode kao svoju alternativnu paradigmu). Na to nije imuna ni
konvencionalna medicina, ali s jednom kljunom razlikom: tamo se smatra velikim problemom i
naporno se radilo na pronalaenju reenja.
To je reenje proces nazvan sistematini pregledi. Umesto da samo pecate po internetu omiljene
radove kojima biste potkrepili svoje predrasude i pripomogli prodaji svog proizvoda, primenite
eksplicitnu strategiju pretraivanja podataka koja postoji u sistematinim pregledima (a koja je
direktno opisana u vaem radu i ukljuuje i termine koje ste koristili pri pretraivanju baza podataka
analiziranih radova). Unesite u tabelu odlike svake studije koju naete, izmerite u idealnom sluaju
nesvesni rezultata metodoloki kvalitet svake (da vidite koliko je test valjan), uporedite alternative,
i tada konano napiite kritiki saetak koji ima teinu.
Tako ine u Kolaboraciji Kokran sa svim temama iz oblasti brige za zdravlje koje pronau. ak
pozivaju ljude da navode klinika pitanja na koja jo nema odgovora. U tom paljivom prosejavanju
informacija otkrivene su velike rupe u znanju. Ustanovljeno je da je postupanje prema najboljoj
praksi katkad imalo kobnih manjkavosti i jednostavnom metodikom analizom postojeih podataka
spaseno je vie ivota nego to moete i zamisliti. Doktor Mjur Grej rekao je u devetnaestom veku
kako je postignut veliki napredak kad je omogueno korienje iste, bistre vode; u dvadeset prvom
veku postiemo isti napredak pribavljajui iste i jasne informacije. Sistematini pregledi jesu velika
ideja u savremenom nainu razmiljanja. Treba ih ceniti.

Problematizovanje antioksidanata

Videsmo kakve greke ine lanovi pokreta nutricionizma kad se trude da opravdaju svoje
opskurne tehnike tvrdnje. Vrlo je zabavno primeniti naa nova saznanja na jednu od kljunih tvrdnji
nutricionistikog pokreta, zapravo na prilino raireno opte verovanje po kome valja unositi u
organizam vie antioksidanata.
Sada ve znate kako ima mnogo naina da zakljuite da li je prikupljeno vie dokaza u prilog
odreenoj tvrdnji. Retko biva da kao potvrda postoji samo jedan podatak. Meu tvrdnjama o ishrani,
recimo, postoji itav raspon razliitih pitanja koje bismo mogli istraiti: da li je teoretski
prihvatljiva, da li je potkrepljuje ono to znamo iz posmatranja tipova ishrane i zdravlja, da li je
podupiru rezultati intervencijskih opita kad se jedna grupa podvrgne jednom reimu ishrane a druga
drugom i mere li ti opiti rezultate postojee u stvarnosti, kao to je smrt, ili surogatni ishod, kao to
je testiranje krvi, koje je samo u hipotetskoj vezi s boleu.
Uopte mi nije namera da prikaem antioksidante kao neto sasvim nevano za zdravlje. Kad bi
trebalo da smislim slogan za majicu koji bi se odnosio na ovu knjigu, opredelio bih se za: Videete i
sami, ipak je malo sloenije. Nameravam, kako se to kae, da problematizujem preovlaujui
nutricionistiki stav o antioksidantima, koji trenutno kasni ni manje ni vie nego dvadesetak godina za
istraivakim dokazima.
Gledano iz isto teoretske perspektive, vrlo je atraktivna misao da su antioksidanti povoljni za
zdravlje. Dok sam studirao medicinu ne tako davno najpopularniji udbenik biohemije bio je onaj
autora Laberta Strajera. Ta knjiurina bogato je ilustrovana sloenim viedelnim dijagramima s
prikazom kretanja kroz organizam hemikalija od kojih se sastojite. U njoj je pokazano kako enzimi
razgrauju hranu na sastavne molekularne elemente, kako se ti elementi apsorbuju, kako se ponovo
sklapaju u nove vee molekule koji su telu potrebni za izgradnju miia, retine, nerava, kostiju, kose,
membrane, sluzi i svega ostalog od ega ste sazdani, kako se razliiti oblici masti razgrauju i iznova
sklapaju u nove vrste masti, i kako se razne vrste molekula eera, masti, ak i alkohola postepeno
razgrauju i oslobaaju energiju, kako se ta energija prenosi, kako se nusproizvodi tog procesa
koriste ili veu za neto drugo pa kroz krv idu dalje, a zatim bivaju odbaeni u bubrege ili u procesu
metabolizma izdeljeni na jo manje sastavne delove i pretvoreni u neto korisno negde drugde i tako
dalje. To je jedno od velikih uda ivota i beskrajno je, udesno, neopisivo fascinantno.
Dok gledamo te velike zamrene mree, teko je ostati ravnoduan na utisak o svestranosti
ljudskog organizma i na to kako izvodi gotovo alhemijske procese iz toliko razliitih poiaznih taaka.
Bilo bi vrlo lako odabrati neki element iz tih velikih meusobno proetih sistema i fiksirati se na
ideju da je on jedinstven po vanosti. Moda se esto pojavljuje na dijagramu ili moda retko pa se
ini kako ima jedinstveno vanu ulogu na jednom kljunom mestu. Tu se lako moe pretpostaviti da bi
takav element bio efikasniji kad bi ga bilo u veoj koliini.
Ali kao i u svim velikim viedelnim sistemima kao to su, na primer, drutva ili radne
organizacije mogle bi nastati sasvim neoekivane posledice na jednom mestu ukoliko se na drugom
intervenisalo. Postoje povratni mehanizmi, kompenzatorni mehanizmi. Koliina promene na
odreenom podruju moe biti ograniena sasvim neoekivanim faktorima, nimalo bliskim onome to
menjate, a viak neega na jednom mestu moe naruiti uobiajene putanje i tokove, usled ega
nastaju rezultati koji se protive naoj intuiciji.
U pozadini gledita da su antioksidanti zdravi stoji teorija starenja zbog slobodnih radikala.
Slobodni radikali su hemijski vrlo reaktivni, kao i tota drugo u organizmu. esto je ta reaktivnost

vrlo dobro iskoriena. Evo primera: inficirate se i u vaem telu se nau tetne bakterije. Onda moe
naii fagocitna elija vaeg imunog sistema, koja e poznati da su bakterije nepoeljne, podii e
bedem oko svih koje nae, i razorie ih pomou destruktivnih slobodnih radikala. Slobodni radikali u
osnovi deluju kao sredstvo za ienje i taj proces mnogo lii na sipanje varikine u toalet.
Ponavljam, ljudsko telo je pametnije od svake osobe koju znate.
Ali slobodni radikali na pogrenim mestima mogu otetiti poeljne komponente u elijama. Mogu
da otete zidove vaih arterija i mogu otetiti DNK, a oteena DNK vodi starenju, raku i tako dalje.
Zbog toga se smatra da bi slobodni radikali mogli biti odgovorni za starenje i razne bolesti. To je
teorija i ona moe da bude bilo tana ili netana.
Antioksidanti su jedinjenja koji poiste te slobodne radikale, reagujui s njima. Na velikim
dijagramima koji prikazuju kako se u procesu metabolizma svi molekuli u vaem organizmu menjaju
iz jednog oblika u drugi, vidite da se to posvuda dogaa.
Teorija da antioksidanti deluju zatitniki razlikuje se od teorije o oboljevanju zbog slobodnih
radikala ali se nadograuje na nju. Ukoliko slobodni radikali jesu opasni, glasi argument, a upravo
se antioksidanti (to se vidi na velikim dijagramima) staraju da ih neutraliu, onda je dobro da jedete
vie antioksidanata jer e se obrnuti ili usporiti proces starenja i spreiti bolesti.
Ima mnogo problema s tim kao teorijom. Pre svega, ko kae da su slobodni radikali uvek loi?
Kad biste zakljuivali samo prema teoriji i po dijagramima, mogli biste svata sabrati pa bi se inilo
da to to govorite ima smisla. Ve sam pomenuo da su slobodni radikali presudni da vae telo pobije
bakterije u fagocitnim imunoelijama. Kako bi bilo da se i vi ukljuite u taj posao i reklamirate na
tritu svoj nain ishrane bez antioksidanata za ljude s bakterijskim infekcijama?
Dalje, kad su ve antioksidanti ukljueni u neto dobro, da li e taj proces postati efikasniji
ukoliko se u organizam unose vee koliine njih? Tu naizgled ima neke logike, ali nje ima i u mnogo
emu drugome. I evo ta je zanimljivo u nauci (a naroito u ovoj prii): ponekad su rezultati
neoekivani. Moda organizam naprosto izlui viak antioksidanata ili ih pretvori u neto drugo.
Moda taj viak ostane gde se zatekao, bez ikakvog efekta, jer nije ni potreban. Uostalom, s pola
rezervoara benzina preveete se po gradu kao da imate pun rezervoar. Ili, ako imate neuobiajeno
povienu vrednost antioksidanata u organizmu, a da nita ne rade, moda ipak neto rade. Moda
direktno rade neto tetno. To bi ulo u anale, zar ne?
Ima jo nekoliko drugih razloga to se pre dvadeset godina teorija o antioksidantima inila
sjajna. Kao prvo, kad pogledate statiku sliku drutva, ljudi koji jedu mnogo sveeg voa i povra
uglavnom ive due i ree obolevaju od malignih i sranih bolesti, a u vou i povru ima mnogo
antioksidanata (mada ima i mnogo drugih sastojaka pa s pravom moete pretpostaviti da ljudi koji
jedu mnogo zdravog sveeg voa i povra imaju mnogo drugih zdravih zbivanja u ivotu, kao to su
njihovi otmeni poslovi, umereno konzumiranje alkohola i drugo).
Slino vai i za ljude koji uzimaju tablete za nadopunu antioksidanata; kad napravite kratak
snimak njihovih ivota esto ete zapaziti da su zdraviji ili dugoveniji. Ali opet (iako su
nutricionisti skloni da zanemare tu injenicu), to su samo saeci o ljudima koji su ve odluili da
uzimaju vitaminske tablete. Ti Ijudi verovatno vie vode raunao zdravlju i drugaiji su od obinog
naroda moda i od vas i to ne samo po tome to piju vitaminske tablete; moda vie vebaju, bolje
su etablirani, manje pue, manje piju i slino.
Ali prvi pokazatelji u prilog antioksidantima zaista su oduevljavali i bili znaajniji od obinih

opservacijskih podataka o ishrani i zdravlju: bilo je i rezultata ispitivanja krvne slike koji oveka
lako zavedu. Godine 1981. Riard Peto, jedan od najpoznatijih epidemiologa na svetu, kojem pripada
deo zasluga za otkrie da puenje uzrokuje 95 posto raka plua, objavio je veoma vaan rad u
asopisu Nature. Analizirao je mnogo studija koje su naizgled pokazale pozitivnu vezu izmeu veih
vrednosti beta-karotena u telu (antioksidant iz hrane) i smanjenog rizika od oboljevanja od raka.
Dokaz je ukljuivao studije sluaj-kontrola, gde su ljudi koji imaju razne vrste raka uporeivani
s ljudima koji nemaju rak (ali su bili istih godina, drutvenog stalea, pola itd), i pokazalo se da
ispitanici koji nemaju rak imaju vii karoten u plazmi. Bilo je i prospektivnih kohortnih studija u
kojima su ljudi koji nemaju rak najpre rasporeeni prema nivoima karotena u plazmi, a zatim su
praeni dugi niz godina. Te studije su pokazale dvostruko vie sluajeva raka plua u grupi s najniim
karotenom u plazmi, nasuprot onoj s najviim nivoom. Pokazalo se da bi vea koliina tih
antioksidanata mogla biti vrlo poeljna.
Sline studije ukazale su na to da su vii nivoi antioksidantskog vitamina E u plazmi povezani s
niim nivoima sranih oboljenja. Izneto je miljenje da se pomou statusa vitamina E objanjavaju
mnoge varijacije u zastupljenosti ishemijskih sranih tegoba meu evropskim zemljama, to se nije
moglo objasniti razlikama u holesterolu ni krvnom pritisku.
Ali urednik asopisa Nature bio je oprezan. Uz Petov lanak je dodata sledea fusnota:
Neupueni itatelji (ako ih ima) ne bi smeli da tumae ovaj lanak kao pokazatelj da e nuno
biti zatieni od raka budu li konzumirali velike koliine argarepe (ili druge namirnice koje sadre
beta-karoten).
Bila je to zaista proroanska fusnota.

Nedosanjani antioksidantski san

Koliko god alternativni terapeuti galamili, lekare i naunike zanimaju mogunosti koje bi mogle
uroditi plodom i ne proputaju tek tako uverljive hipoteze koje bi mogle spasti milione ivota. U
reakciji na te studije, irom sveta izvoeni su brojni zamani opiti s vitaminima. Osim toga, postoji i
vaan drutveni kontekst za tu bujicu aktivnosti, i on se ne moe ignorisati. Bilo je to sam kraj zlatnog
doba medicine. Pre 1935. nije bilo previe delotvornih terapija: imali smo insulin, digericu za
anemiju zbog manjka gvoa i morfijum sredstvo s povrnim dejstvom, ako nita drugo ali lekari
su u mnogo emu bili poprilino beskorisni. A onda je iznenada, izmeu 1935. i 1975, nauka sipala
jedno za drugim nova udesa.
Gotovo sve to povezujemo s modernom medicinom zbilo se u to vreme: leenje antibioticima,
dijaliza, transplantacije, intenzivna nega, operacije srca, pronaen je gotovo svaki lek za koji ste uli
i vie od toga. Uz udesne terapije, zaista smo otkrivali te jednostavne, direktne, prikrivene ubice za
kojima mediji jo uvek tako oajniki vape po naslovnim stranama. Na opte iskreno iznenaenje,
puenje je, kao zaseban rizini faktor, postalo uzronik skoro svakog raka plua. A za azbest se,
zahvaljujui istinski hrabrom i subverzivnom istraivakom radu, pokazalo da uzrokuje mezoteliom.
Osamdesetih godina prolog veka epidemiolozi su bili u punom uzletu i verovali su da e u
nainu voenja ivota otkriti uzroke za sve vee bolesti oveanstva. Uskoro e doi na svoje
disciplina koja se zaela jo 1854, kad je Don Snou u londonskom Sohou onesposobio pumpu u ulici
Broud, prekinuo snabdevanje zagaenom vodom i tako zaustavio irenje epidemije kolere u tom delu

etvrti (bee to neto komplikovanije, ali nemamo vremena za tu priu). Epidemiolozi su reili da
otkriju sve vie tih veza jedan na jedan izmeu izloenosti i bolesti i, u svojim vatrenim matarijama,
namerili da spasu itave nacije jednostavnim zahvatima, upozorenjima i savetima. Taj san uglavnom
nije ostvaren jer se ispostavilo da je to ipak malo komplikovanije.
Posle objavljivanja Petovog rada izvedena su dva velika ispitivanja antioksidanata (u svom radu
on raskrinkava kao lane nutricionistike tvrdnje da se vitamini nikad ne prouavaju jer se ne mogu
patentirati; zapravo je bilo mnogo takvih opita premda se industrija dodataka hrani, ija je celokupna
vrednost na svetskom nivou u jednom izvetaju procenjena na vie od 50 milijardi dolara, retko kad
smiluje da ih finansira). Jedno je izvedeno u Finskoj, gde je odabrano 30.000 uesnika s velikim
rizikom od raka plua, nasumino su rasporeeni i dat im je beta-karoten, vitamin E, ili oba ili
nijedan. Osim to je bilo vie raka plua meu ljudima koji su primili navodno zatitne betakarotenske dodatke, nasuprot onima to su dobijali placebo, u toj vitaminskoj grupi zabeleeno je i
vie smrtnih sluajeva, i od raka plua i od bolesti srca.
Rezultati drugog ispitivanja bili su gotovo jo gori. Taj opit je nazvan opit efikasnosti karotena
i retinola" ili CARET (od engl. carotene and retinol efficacy trial), u ast velike koliine betakarotena u argarepi. Kad smo ve kod toga, ispriau vam neto zanimljivo: argarepe su bile izvor
jednog od velikih dezinformacijskih dostignua u Drugom svetskom ratu. Nemcima nikako nije bilo
jasno kako to britanski piloti vide njihove avione dok dolaze iz velike daljine, i to po mraku. Kako
bismo osujetili njihovo nastojanje da prokljuve jesmo li izumeli neto tako pametno kao, recimo,
radar (to jesmo), mi, Britanci, poeli smo da irimo potpuno izmiljene glasine o ishrani pilota.
Karoten iz argarepe putuje do oka, objanjavali smo, i pretvara se u retinal molekul koji u oku
opaa svetlo (to je u osnovi istina i prihvatljivo je objanjenje, kao i neka kojima smo se ve bavili).
I tako smo, po predanju i nema sumnje uz esto kikotanje pod impresivnim brkovima pilota RAFa, hranili nae momke velikim koliinama argarepe i efekat bee izvanredan.
Bilo kako bilo, da nastavim gde sam stao. Prouavane su dve grupe ljudi s velikim rizikom od
dobijanja raka plua: u jednoj puai, u drugoj oni koji su na radnom mestu bili izloeni azbestu.
Jednoj polovini su dali beta-karoten i vitamin A, a drugoj placebo. Bilo je predvieno da se prati
osamnaest hiljada uesnika, u proseku po est godina. Meutim, opit je rano zavren jer se smatralo
neetinim da se nastavi. Zato? Ljudi koji su dobijali antioksidantske tablete imali su 46 posto vee
mogunosti da umru od raka plua, a kod 17 posto postojala je vea verovatnoa da e umreti od bilo
kakvog uzroka,10 nego pacijenti koji su dobijali tablete placeba. Ovo nije sad ispod ekia, dogodilo
se to pre vie od decenije.
Otad su neprestano dobijani negativni rezultati opita kontrolisanog placebom o antioksidantskim
vitaminskim dodacima. U najnovijim Kokranovim pregledima literature zabeleeni su svi opiti na tu
temu, nakon to su popisani izvori za najvei mogui broj podataka pomou ve pomenute strategije
sistematinih pretraga (umesto primenom studije ,,probiranja). Autori su ocenili kvalitet studija, pa
su sve uneli u ogromnu proraunsku tabelu da dobiju najtaniju procenu rizika od korisnih aspekata i
pokazali su kako su antioksidantski dodaci ili nedelotvorni ili moda ak direktno tetni.
U Kokranovom pregledu o prevenciji raka plua prikupljeni su podaci iz etiri opita, opisi
iskustava vie od 100.000 uesnika, i nije pronaena nikakva korist od antioksidanata, nego je uoen
poveani rizik raka na pluima meu ispitanicima koji su istovremeno uzimali beta-karoten i retinol.
Pomou najsavremenijeg sistematinog pregleda i metaanalize korienja antioksidanata za smanjenje

broja infarkta i sranog udara u petnaest opita prouavao se vitamin E, a nezavisno od njega i betakaroten. Nije otkriveno da ima koristi ni od jednog ni od drugog. Pritom je utvren mali ali uoljiv
porast smrtnih sluajeva meu osobama koje su uzimale beta-karoten.
Tu skoro u Kokranovom pregledu je obuhvaen veliki broj smrtnih sluajeva, bez obzira na
uzrok, u svim izvedenim randomizovanim opitima kontrolisanim placebom, a u vezi s antioksidantima
(u mnogima su ispitivana dejstva poprilino velikih doza, ali ne veih od onih koje sadre namirnice
u prodavnicama zdrave hrane) i navedena su iskustva ukupno 230.000 ljudi. Ta opsena studija je
pokazala da, sve u svemu, antioksidantske vitaminske tablete ne smanjuju broj smrtnih sluajeva i da
vam zapravo mogu poveati izglede da umrete.
I dokle smo stigli? Uoeno je da postoji veza izmeu niskog nivoa tih antioksidantskih hranljivih
materija u krvi i vee zastupljenosti raka i sranih oboljenja, kao i smisleni mehanizam kako bi oni
mogli da deluju preventivno. Ali kad su te hranljive materije davane Ijudima kao dodaci u ishrani,
pokazalo se da im nije nita bolje, ili ak imaju vee izglede da umru. U izvesnom smislu to je teta
jer su brze popravke bez po muke uvek pogodne, ali to vam je to vam je. Znai, deava se neto
udno i bie zanimljivo ispitati do kraja i otkriti ta je to.
Jo je zanimljivija injenica da ljudi neuobiajeno retko ita znaju o ovim otkriima o
antioksidantima. Iza toga stoje brojni razlozi. Kao prvo, ovo otkrie je neoekivano, mada
antioksidanti po tome i nisu izolovan sluaj. Ono to u teoriji funkcionie u praksi se esto izjalovi pa
tad moramo preispitati svoje teorije, makar povredili svoju sujetu. Decenijama se inilo da je
hormonska zamenska terapija dobra zamisao, sve dok u kasnijim studijama nisu otkriveni problemi
koje izaziva taj postupak pa smo promenili miljenje. Ranije se inilo da se dobar tretman
osteoporoze sastoji u uzimanju dodataka kalcijuma, ali sada se pokazuje da verovatno poveavaju
mogunost infarkta kod starijih ena pa menjamo stav o tome.
Proe me jeza pri pomisli da naizgled inimo dobro, a da uistinu inimo zlo, ali ta mogunost
uvek postoji, ak i u najbezazlenijim situacijama. Pedijatar dr Bendamin Spok objavio je 1946.
knjigu Nega odojadi i podizanje dece koja je oborila sve rekorde prodaje. Bila je i te kako uticajna
i izuzetno razumna. U njoj je odluno tvrdio kako bebe treba stavljati da spavaju na stomaku. Dr Spok
nije imao mnogo podataka kojima bi to obrazloio, ali danas znamo da je taj savet pogrean. Njegov
stav je naoko trivijalan, ali je iznet u knjizi toliko itanoj i usvajanoj, da je odveo u smrt hiljade,
moda i desetine hiljada novoroenadi, to se moglo izbei. to vas vie ljudi slua a vi pogreite,
ma kako malo, posledice su vee. Smatram da je ova jednostavna pria vrlo potresna.
Naravno, postoji prizemniji razlog to ljudi moda nisu svesni ovih otkria o antioksidantima ili
ih makar ne shvataju ozbiljno. Re je o neopisivoj moi lobiranja velike, ponekad prilino prljave
industrije koja svojim proizvodom za odreeni nain ivota arko privlai mnoge ljude. Industrija
dodataka ishrani predstavlja se u javnosti kao dobrotvor ali ta slika nije proistekla iz injenica. Pre
svega, nema nikakve sutinske razlike izmeu industrije vitamina, farmaceutske i biotehnoloke
industrije (naravouenije ove knjige glasi: zanatski trikovi su isti svud u svetu). Meu kljune igrae
spadaju kompanije Roche i Aventis. Kompanija BioCare koja proizvodi vitaminske tablete, a za koju
radi medijski nutricionist Patrik Holford, u deliminom je vlasnitvu kompanije Elder
Pharmaceuticals itd. Evo neeg zabavnog. Vitaminska industrija je ula u legendu u poslovnom svetu
kao prostor delovanja najbezobzirnijeg zabeleenog kartela za nametanje cena. Tokom 90-ih glavni
prestupnici bili su prinueni da plate najvee globe za kazneno delo koje su dosuene u istoriji

pravosua ukupno 1,5 milijardi dolara nakon to su priznali krivicu amerikom Ministarstvu
pravosua i regulatornim organima u Kanadi, Australiji i Evropskoj uniji. Eto fine domae radinosti.
Kako se objavi dokaz koji navodi na misao da je neefikasna industrija tableta za dodatak ishrani
vredna 50 milijardi dolara, ili da je ak tetna, pusti se u pogon ogromna marketinka mainerija koja
muti vodu iznosei metodoloke kritike objavljenih podataka, dodue sumnjive i neutemeljene,
nimalo vredne spomena u smislenoj naunoj raspravi, ali to im nije svrha. Takvom oprobanom
taktikom upravljanja rizicima slue se u mnogim industrijskim granama, ukljuujui proizvoae
duvana, azbesta, olova, vinil hlorida, hroma i drugim. Naziva se proizvodnja sumnje; godine 1969.
jedan izvrni direktor u duvanskoj industriji bio je dovoljno glup da novinama da to prizna u
novinama: Sumnja je na proizvod jer je najbolje sredstvo za takmienje s ,,injenicama u
umovima javnog mnjenja. Ona je ujedno sredstvo za stvaranje kontroverze.
Mediji su uplaeni i ne usuuju se da ospore tu taktiku gde lobisti brane svoje proizvode
toboe naunim argumentima a uz to nemaju ni umea da tako neto uine. ak i da je imaju, slaba
vajda. U radijskim emisijama bi se, recimo, vodila samo zamrena polemika puna tehnikih podataka
i na to bi svako promenio stanicu; u najboljem sluaju do potroaa bi doprla samo re ,,kontroverza
i posao obavljen. Ne mislim da su tablete za dodatak ishrani opasne koliko i duvan malo ta jeste
ali teko je pomisliti da bi se i za jednu drugu vrstu tableta mogli objaviti rezultati o istraivanju
njihovog delovanja koji pokazuju mogui porast smrtnih sluajeva, i da se pri tom o zaradi u toj
industriji predoe brojke ali da industrija proe bez posledica, kao to prou i zaposleni u fabrikama
vitamina kad se objavljuju tekstovi o opasnostima od njihovih proizvoda. Samo, naravno, mnogi od
njih imaju sopstveni prostor u medijima odakle prodaju svoju robu i svoj pogled na svet.
Pria o antioksidantima odlino ilustruje kako treba da budemo obazrivi kad bespogovorno
sledimo svoje oseaje jedino na osnovu podataka dobijenih u laboratoriji i iz teorijskih analiza
podataka, i naivno pretpostavimo, u redukcionistikom maniru i prema oekivanjima medijskih
nutricionista, da se svi rezultati do kojih se tako dolo moraju automatski preslikati na savete o
ishrani i dodacima. To je upeatljiv primer o tome kako ti likovi mogu biti nepouzdan izvor podataka
dobijenih istraivanjem. Trebalo bi da se svi setimo toga idui put kad stanu da nas uveravaju, na
osnovu podataka iz testova krvi ili priom o molekulima ili teorijama zasnovanim na velikim
dijagramima metabolikih procesa, da kupimo njihovu knjigu, njihovu aavu dijetu ili njihovu
boicu tableta.
to je najbitnije, taj je primer dobra ilustracija kako se to usitnjeno, preterano uslonjeno
gledanje na ishranu moe iskoristiti da zavede i ostvari dobru prodaju. Ne mislim da je
melodramatino govoriti o bespomonim ljudima, blokiranim od zbunjenosti pred svim tim
nepotrebno sloenim i protivrenim porukama o hrani. Ako ste zaista zabrinuti, moete kupiti
Fruitella Plus s dodatim vitaminima A, C, E i kalcijumom. Za Boinih praznika 2007. godine na
tritu su se pojavila dva nova antioksidantska proizvoda, i oni su krajnji izraz naina na koji je
nutricionizam iskrivio na zdravorazumski pogled na ishranu. Choxi+ je mlena okoiada s ekstra
antioksidantima. Daily Mirror kae kako je nestvarno dobra. Ta okolada je dobra za vas koliko
je i zavodljiva, pie Daily Telegraph. Oslobaa vas grie savesti, pie Daily Mail: to je
okoladna tabla zdravija od dva kilograma jabuka". Proizvoa ak preporuuje da se uzimaju dve
kockice njihove okolade dnevno. A Sainsburys promovie vino Red Heart s dodatnim
antioksidantima kao da ga morate piti eda se ne biste ogreili o svoje unuke.

Kad bih pisao prirunik o zdravom ivotu, na svakoj stranici stajao bi isti savet a vama je on ve
poznat. Jedite mnogo voa i povra i proivite ceo ivot to bolje moete a uz to radite vebe svakog
dana, pazite da se ne pregojite, ne pijte previe, ne puite i drite na umu prave, temeljne,
jednostavne uzroke loeg zdravlja. Ali, kao to emo videti, ak je i sve to teko initi samostalno,
stoga su neophodne sveobuhvatne drutvene i politike promene.

-7Dr Dilijan Makit, dr med.

Sad sledi bogovski provod. Poto ste ve kupili ovu knjigu, pretpostavljam da gajite izvesne
sumnje u bogatog proizvoaa tableta i klinikog nutricionistu Dilijan Makit (ili, da navedemo njenu
medicinsku titulu: Dilijan Makit).
Ona sama je imperija, zvezda TV emisija u udarnim terminima, jedan od najprodavanijih autora.
Ima vlastitu liniju namirnica i arobnih praaka, ima tablete od kojih ete dobiti erekciju, a njeno lice
vidite u svakoj prodavnici zdrave hrane u zemlji. kotski konzervativci ele je za savetnicu u vladi.
Udruenje Soil dodelilo joj je nagradu za obrazovanje javnosti. Ali niko ko zna makar i najsianiju
mrvu o nauci ne shvata je ozbiljno.
Najvanije je prepoznati da tu nieg novog nema. Iako savremeni nutricionistiki pokret voli da
se prikazuje kao potpuno nova organizacija koja svoje uenje zasniva na dokazima, kao industrija
koju vode gurui ishrane, sa svojim bizarnim obeanjima, popovanjem i opsednutou seksom, stara je
bar dva veka.
Kao i nai moderni gurui ishrane, poznati nutricionisti iz prolih vremena bili su uglavnom laici
entuzijasti i svi redom su tvrdili da o nutricionistikoj nauci, dokazima i medicini znaju vie nego
njihovi savremenici naunici i lekari. Saveti i proizvodi moda su se menjali u skladu s vaeim
verskim i moralnim pojmovima, ali nutricionisti su uvek igrali prema zahtevima trita, bilo ono
puritansko ili liberalno, iz ere nju ejda ili hriansko.
Silvester Grejam bee, jo u devetnaestom veku, prvi veliki pobornik vegetarijanstva i
nutricionizma prema dananjim standardima i vlasnik prve prodavnice zdrave hrane na svetu.
Izmislio je keks za varenje i taj proizvod zove se po njemu. Kao i njegovi dananji sledbenici,
Grejem je pomeao razumne koncepte, kao to je smanjivanje puenja i pia, s nekim drugim,
ezoterinim idejama, koje je sam izmislio. Na primer, upozoravao je na to da keap i senf mogu da
izazovu ludilo.
Nisam protivnik pokreta organske hrane (iako su im tvrdnje nerealne), ali svakako je
interesantno pribeleiti da se, 1837. godine, u Grejamovoj prodavnici zdrave hrane iz sve snage
reklamirala njihova hrana kao proizvedena u skladu s fiziolokim naelima" na devianskom,
netaknutom zemljitu. Prema retrofetiizmu toga vremena, druga fraza se odnosila na zemljite koje
nije bilo izloenu preteranom podsticanju... ubrenjem.
Uskoro su ove tehnike reklamiranja hrane preuzeli jo ostraeniji puritanci kao to je Don
Harvi Kelog, tvorac kukuruznih pahuljica. Kelog je bio iscelitelj koji je koristio prirodna sredstva,
protivnik masturbacije i pobornik zdrave hrane; reklamirao je svoje tapie granole kao put ka
apstinenciji, umerenosti i vrstom moralu. Vodio je sanatorijum za privatne muterije, primenjivao je
holistike tehnike, ukljuujui omiljenu tehniku Dilijan Makit: ispiranje debelog creva.
Kelog se revnosno protivio masturbaciji. Predlagao je da se mukarcima otkrije tkivo na vrhu
penisa, da bi osetili kako ih pee od trljanja za vreme ina samopostignute polucije (kako da se ne
naete u udu kakvi behu motivi nekoga ko razrauje problem do takvih detalja). Evo naroito
zabavnog odlomka iz Kelogove knjige Tretmani za samozadovoljavanje i njegove posledice (1888),
u kojoj on saeto iznosi svoje vienje obrezivanja:

Operaciju treba da izvede hirurg, i to bez ispomaganja anesteticima, jer e pratei kratkotrajan
bol ozdravljujue delovati na um, posebno ako je povezan s pojmom kanjavanja.
Po autorovom miljenju, za suzbijanje abnormalnog uzbuenja kod ena odlino sredstvo je ista
karbolna kiselina koju valja naneti na klitoris.
Poetkom dvadesetog veka Bernard Makfaden prilagodio je nutricionistiki model savremenim
moralnim vrednostima i tako je meu tadanjim guruima zdravlja postigao najvei komercijalni
uspeh. Promenio je ime u Bernar jer mu je to zvualo kao lavlja rika (ista istijacita istina). Izdavao
je uspean asopis, Physical Culture, pun slika ljudi lepih tela koji rade svakakve zdrave stvari.
Pseudonauka i poze bili su isti, ali on se koristio seksualnom liberalnou koja je obuzela Zapad u
onom dekadentnom meuratnom periodu pa je prodavao svoje tapie granole kao hranu koja
promovie miiav, prodoran, sladostrastan stil ivota.11
Posle njega bio je tu i izvesni Dadli D. Leblank, senator iz Luizijane i ovek koji je osmislio
vitaminski suplement hadakol. Bio je to lek za sve, godinja preporuena doza kotala je 100 dolara,
a Dadli se iskreno zaudio milionskoj prodaji. Dolazili su da kupe hadakol, rekao je jedan
apotekar, ,,kad nisu imali para ni za hranu. onovi su im bili buni a plaali su flaicu hadakola tri i
po dolara."
Leblank nije iznosio nikakve medicinske argumente, ali je medijima eljnim otkria servirao
svedoanstva kupaca. Zaposlio je lekara koji je u Kaliforniji bio osuen zbog leenja bez
odgovarajue kvalifikacije i dozvole za rad. Jedna dijabetiarka samo to nije umrla poto je prestala
da uzima insulin kako bi se leila hadakolom, ali niko nije davao ni pet para za to. ,,To je ludost. To
je kultura. To je politiki pokret, pisalo je u Newsweeku.
Lako je potceniti tu neverovatnu i dugotrajnu komercijalnu privlanost takvih proizvoda i tvrdnji
kroz istoriju. Godine 1950. prodato je hadakola za vie od 20 miliona dolara; pritom se na
oglaavanje u 700 dnevnih listova i na 528 radijskih stanica troilo milion dolara meseno. Leblank
je organizovao putujui medicinski ou; 130 vozila s uesnicima prevalilo je 6000 kilometara po
amerikom jugu. Ulaz se plaao epovima hadakola. a u predstavi su uestvovali Grauo i iko
Marks, Miki Runi i Dudi Garland. Uz to je prikazivao i obrazovne izlobe o istoriji kupaeg kostima
u kojima su se pojavljivale oskudno obuene ene. Diksilend orkestri svirali su, recimo, kompozicije
Hadakolski bugi i to li nam je baba ivahna?.
Senator je iskoristio uspeh hadakola da potkrepi svoju politiku karijeru, a njegovi rivali
Longovi naslednici demokratskog reformiste Hjuija Longa uspaniili su se i izbacili na trite svoj
medicinski patent nazvan Vita-Long. Godine 1951. Leblankovi trokovi oglaavanja premaili su
zaradu od prodaje. U februaru iste godine, ubrzo poto je prodao kompaniju i ba pred samu njenu
propast, gostovao je u TV emisiji ivota ti sa starim pajtosom Grauom Marksom. Vredi li neto taj
hadakol?, upitao je Grauo Pravo da ti kaem, odvratio je Leblank, meni je prole godine vredeo
pet i po miliona dolara.
Moje naravouenije glasi: nema nieg novog pod kapom nebeskom. Oduvek je bilo zdravstvenih
gurua koji su prodavali arobne napitke. Ali ja nisam novinar koji pie na temu zatite potroaa i ne
zanima me ako ljudi imaju udne kvalifikacije i prodaju luckaste preparate. Po meni, Makitova
ugroava samo shvatanje nauke u javnosti. Njena emisija o nutricionizmu ide u udarnom terminu, a
ipak njoj izmie ne samo znaenje nijansi nego i osnovnih pojmova iz biologije, onih koje bi joj
mogao razjasniti i ak osnovne kole.

Prvi put sam zapazio dr Dilijan Makit kad mi je italac poslao Jseak iz TV vodia Radio
Times o njenoj prvoj seriji na televiziji Channel 4. Makit se obukla vrlo strogo, u stilu naunice u
belom mantilu i kao nauniki autoritet o ishrani, kliniki nutricionista. Pozirala je u laboratoriji
okruena epruvetama i govorila o dijagnozama i molekulima. U tom vodiu je navedena i jedna njena
izjava koju bi i etrnaestogodinjak sa kolskim znanjem biologije bez po muke Prepoznao kao istu
glupost: naime, Makitova preporuuje spana i tamnije listove na biljkama jer sadre vie hlorofila.
Prema Makitovoj oni imaju mnogo kiseonika pa e vam stvarno oksidisati krv. Ista tvrdnja
ponavlja se u njenim knjigama.
Izvinite to govorim kao s visine, ali pre nego to nastavimo ja bih da vas malo podsetim na
priu o udu fotosinteze. Hlorofil je mali zeleni molekul koji se nalazi u hloroplastima, minijaturnim
fabrikama u elijama biljaka koje energiju to je uzimaju iz suneve svetlosti koriste za pretvaranje
ugljen-dioksida i vode u eer i kiseonik. U procesu fotosinteze biljke skladite energiju dobijenu iz
suneve svetlosti u obliku eera (koji, kao to znate, ima mnogo kalorija), i tu eernu energiju zatim
koriste za stvaranje svega to im treba: proteina, vlakana, cvetova, kukuruza u klipu, kore, lia,
neverovatnih zamki kojima hvataju muve, leka za rak, paradajza, tanunih maslaaka, divljeg
kestenja, ilija i svih drugih neverovatnih stvari u svetu biljaka.
U meuvremenu udiete kiseonik koji biljke isputaju u tom procesu on je nusproizvod u
njihovoj proizvodnji eera i takoe jedete biljke ili jedete ivotinje koje jedu biljke ili gradite
drvene kue ili pravite analgetik od vrbine kore ili inite druge divotne stvari s biljkama. Zatim,
izdiete ugljen-dioksid a biljke ga kombinuju s vodom i proizvode jo eera, koristei pritom
energiju suneve svetlosti i tako se ciklus nastavlja.
Kao i veina toga u prii koju prirodne nauke pripovedaju o svetu, sve je tu lepo, tako elegantno
jednostavno, a opet tako zadivljujue sloeno i uredno povezano da ne istiem koliko je i istinito
da ne mogu ni zamisliti zato bi ma ko radije verovao kakvim nju ejdovskim alternativnim
besmislicama. ak i kad bi nas zaista kontrolisao neki dobronameran bog pa se pokazalo da je itava
stvarnost u stvari samo pahuljasta duhovna energija koju moe da pokori jedino terapeut alternativac,
to ni izbliza ne bi bilo tako zanimljivo ni tako elegantno kao ona temeljna saznanja o tome ta se
deava s biljkama, koja pamtim iz kolskih dana.
Je li hlorofil ,,pun kiseonika? Nije, nego pomae u proizvodnji kiseonika. Pod sunevim
svetlom. A u vaim crevima je prilino mrano. Ukoliko tamo uopte ima svetla, neto grdno ne
valja. Dakle, ma kakav hlorofil pojeli, on nee stvarati kiseonik, a i da se to desi, ak i da vam
doktorka Dilijan Makit gurne reflektor pravo u dupe da dokae svoje tvrdnje pa salata koju ste
pojeli pone proces fotosinteze, ak i da vam pomou cevi napumpa creva ugljen-dioksidom te da
hloroplasti imaju ime da se bave, i da nekim udom zaista ponete da stvarate kiseonik u stomaku,
svakako ne biste upili znaajnu koliinu kroz stomak jer je ona prilagoena za upijanje hrane a plua
za to da upijaju kiseonik. Nemate krge u crevima. Nemaju ni ribe, kad ve spomenusmo krge. I dok
smo jo kod ove teme, verovatno ionako ne elite da vam kiseonik dospe u trbunu duplju. Kad
obavljaju laparoskopski zahvat hirurzi moraju da vam naduvaju trbunu duplju kako bi videli ta
rade, ali za tako neto ne koriste kiseonik jer je unutra i gas metan koji izbacujemo kad prdimo, pa ne
elimo da se zapalite iznutra. U vaoj utrobi nema kiseonika.
Da vidimo, dakle, ko je ta osoba i otkud ba ona iri gluposti o ishrani u emisiji u udarnom
terminu na dravnoj televiziji? Kakvu to diplomu iz oblasti prirodnih nauka ima kad pravi tako

osnovne greke koje bi i ai zapazio? Je li joj to bila jedina greka? Moda joj se vezao jezik? Ne
bih rekao.
Zapravo, znam da nije. im sam video pomenuti besmisleni citat, naruio sam njene knjige. Ne
samo to pravi istu greku na mnogo mesta, nego je njeno razumevanje i najosnovnijih elemenata
nauke, kako mi se ini, duboko i udno iskrivljeno. U knjizi Vi ste ono to jedete Makitova kae:
Svako seme puno je hranljive energije potrebne za stvaranje sasvim formirane zdrave biljke.
To je teko pratiti. Zar stablo hrasta, zdravo i izraslo do trideset metara, sadri istu koliinu
energije kao iri? Ne. Da li sasvim formirana zdrava eerna trska ima istu koliinu hranljive
energije merite je u kalorijama ako hoete kao i seme eerne trske? Ne. Prekinite me ako vas
gnjavim, zapravo prekinite me ako sam pogreno shvatio neto od onoga to je Dilijan rekla, ali
meni se ini da je ovo skoro ista greka kao ona s fotosintezom jer upravo u procesu fotosinteze
biljka dobija energiju potrebnu da se sasvim razvije u procesu gde biljke koriste svetlo za
pretvaranje ugljen-dioksida i vode u eer, a zatim u sve ostalo od ega se one sastoje.
Nije to sluajan incident, mrana i skrajnuta oblast rada Makitove, a nije ni re o tome koju
kolu miljenja zastupate: kad biste se upitali ta nutricionista svakako mora znati onda bi jedna od
najbitnijih stvari bila upravo hranljiva energija" pojedinanih namirnica. Rei u vam jedno:
koliina hranljive energije koju daje jedno seme eerne trske umnogome je manja od one koju
dobijate ako pojedete celu biljku eerne trske koja je iz nje izrasla. To nikako nisu sluajne greke
ni jezike omake (iz principa nikad ne analiziram neije sluajne omake jer se svi moemo zbuniti),
nego su to jasne izjave iz objavljenih knjiga.
Kad gledate TV emisiju Dilijan Makit kao lekar, to ja inim, ubrzo postaje nedvosmisleno
jasno da ni tu ne zna o emu govori. Pregleda pacijentima abdomene na stolu za pregled kao da je
lekarka i puna sebe izjavljuje da osea u kojim organima ima upalnih procesa. Ali ispravno kliniko
ispitivanje je tanana vetina, a njene tvrdnje nalik su na neiji pokuaj da pogodi koju je mekanu
igraku neko sakrio pod duekom (slobodno to isprobajte kod kue).
Ona tvrdi kako je u stanju da otkrije limfedem, zglobove otekle od zadravanja tenosti i gotovo
da to ini ispravno upire prstom u otprilike pravo mesto, ali samo oko pola sekunde, i onda
trijumfalno objavi svoje otkrie. Moete, ako hoete, da pozajmite od mene drugo izdanje Klinikog
ispitivanja Epstajna i De Bonoa (mislim da je skoro svako iz moje generacije na medicinskom kupio
sebi tu knjigu) i tamo ete nai objanjeno kako se proverava ima li neko limfedem: vrsto stiskate
tridesetak sekundi da biste neno istisnuli izluenu tenost iz tkiva a onda sklonite prste i pogledate
da li je ostalo udubljenje.
U sluaju da mislite kako sam selektivan pa navodim samo najsmehotresnije trenutke Dilijan
Makit, evo jo. Jezik je prozor u organe desna strana pokazuje ta smera una kesa, a leva ta se
zbiva u jetri. Popucali kapilari na licu znak su niske vrednosti enzima za varenje vaem telu
oajniki su potrebni enzimi hrane. Sreom, enzime hrane moete da kupite na Dilijaninoj internet
stranici. Stolice od kojih ostaju mrlje na veu (opsednuta je fekalijama i ispiranjem creva) znak su
vlage u telu vrlo zastupljeno stanje u Britaniji". Ako vam stolica zaudara, tada su vam neizostavno
potrebni enzimi varenja.
Opet. Kao tretman za bubuljice na elu i to ne bilo gde nego samo na elu savetuje redovno
ispiranje creva. Zamuen urin znak da vam je telo vlano i kiselo zbog uzimanja pogrene hrane.
Slezina je akumulator vae energije.

Dakle, videli smo naune injenice one osnovne u kojima dr Makit mai smisao. A ta je s
naunim procesom? Ponavljala je svakome ko hoe da slua kako se ona bavi klinikim naunim
istraivanjem. Ovde emo se naas zaustaviti da ne biste iz ovoga to sam rekao s punim pravom
zakljuili kako je Makitova po svemu sudei nekakav otpadnik alternativne terapije, a u zbilji je
sasvim drukije. Channel 4, njena stranica na internetu, njena kompanija i njene knjige prikazuju tu
doktorku, sistematski i uporno, kao nauni autoritet u oblasti ishrane.
Mnogi gledaoci njene TV emisije pretpostavie da je ona doktor medicine. Zato i ne bi to
pomislili? Eno je, pregleda pacijente, obavlja ispitivanja krvi i tumai rezultate, nosi beli mantil,
okruena je epruvetama, ,,dr Makit, "dijetetiarka", postavlja dijagnoze, s autoritetom govori o
tretmanu koristei zamrenu nauniku terminologiju i uvlaei ljudima fino i krasno ali i nasrtljivo
opremu za ispiranje creva pravo u rektum.
Da budem poten, trebalo bi rei koju i o doktoratu, ali uz jasnu ogradu: ne mislim da je to
najvaniji deo prie. To jeste najsmeniji deo prie pa se lako pamti, ali najbitnije je da zakljuimo
je li Makitova sposobna da istinski dela na poziciji visokokolovanog strunjaka za nutricionistiku
nauku to ona navodi kao svoje zvanje.
Treba obratiti panju na nauni aspekt njenog rada. Ona produkuje podugake dokumente,
naizgled referentne, pune slatkih malih brojeva u eksponentima koji upuuju na izvore o
eksperimentima, studijama, istraivanjima, radovima... ali kad pratite brojeve i proverite na ta se
odnose naete se u udu jer preesto ne odgovaraju podacima u glavnom izlaganju s kojima ih
autorka povezuje ili ne vode do valjanih naunih publikacija nego do smenih asopisa i knjiuljaka,
kao to su Ukusno, Kreativno ivljenje, Zdrava ishrana i moja omiljena Duhovna ishrana i dugina
dijeta.
Takva joj je i knjiga udesna superhrana koja je, kako se pria, publikovana verzija njene
doktorske disertacije. ,,U laboratorijskim eksperimentima s aneminim ivotinjama broj eritrocita
vratio se na normalnu vrednost u etiri-pet dana od poetka uzimanja hlorofila", objanjava nam
Makitova. Referenca za ove eksperimentalne podatke joj je asopis Health Store News. ,,U srcu,
kae nam dalje, hlorofil pomae u prenosu nervnih impulsa koji kontroliu kontrakciju. Izjava je
referenca iz drugog broja asopisa Earthletter. I to je sasvim u redu, ako to hoete da itate upirem
se iz sve snage da budem pravian ali to oigledno nije dobar referentni izvor za takvu tvrdnju. I ne
zaboravite to je njena doktorska disertacija.
Za mene je to nauka kulta tovara, kako ju je nazvao profesor Riard Fajnman govorei 50-ih o
slinostima izmeu pseudonaunika i verskih obreda na melanezijskim ostrvima:
Za vreme rata gledali su kako kod njih sleu avioni s mnogo dobrih stvari pa ele da tako bude i
sad. Zato su napravili piste i zaloili vatre po njihovim ivicama, sagradili drvenu kolibu i postavili u
nju oveka s dva komadia drveta na glavi koji predstavljaju slualice i sa tapovima bambusa koji
tre kao antene on je kontrolor i tako ekaju da slete avioni. ine sve kako treba. Forma je
savrena. Sve izgleda tano kao to je izgledalo pre. Ali ne deluje. Avioni nikako da slete.
Kao u ritualima iz kulta tovara oblik pseudonaunog rada Makitove naizgled je ispravan: tu su
brojevi u eksponentima, rasuti tehniki izrazi, analize istraivanja, opita i rezultata ali nedostaje
sutina. Pravo reeno, to mi nije naroito smeno. Prilino se deprimiram kad je zamislim kako sedi,
pravih lea, moda sama, pa studiozno i predano ispisuje takve stvari.
Zar je treba saaljevati? Na osnovu toga kako je odgovarala na kritiku moete naslutiti kakav je

njen svet: davala je izjave koje su, ta drugo rei, pogrene. Oprezno pretpostavimo da e jednako
reagovati na sve to ovde napiem, pa dok ekamo budue reakcije pogledajmo neke skoranje.
Ve sam pomenuo da ju je 2007. MHRA prozvala zbog prodavanja niza biljnih tableta za seks
degutantno nazvanih Brza formula kompleksa trave uspaljenog jarca. U reklamama je stajalo kako
je kontrolisana studija pokazala da te tablete poboljavaju polno uivanje i prodavane su uz
eksplicitne medicinske tvrdnje. Proglaene su za ilegalne u Velikoj Britaniji. Nareeno joj je da te
proizvode smesta povue iz prodaje. Pristala je da nije morala bi na sud ali na njenoj internet
stranici objavljeno je da su tablete za seks povuene zbog novih propisa EU koji se odnose na biljne
proizvode. Malo se zaikivala u evropofobnom tonu s novinarom kotskog Heralda: Jasno je da su
birokrate iz EU zabrinuti zbog mnogo dobrog seksa u kome uivaju ljudi u UK, objasnila je.
Besmislica. Raspitao sam se u MHRA i rekli su: Nema to nikakve veze s novim propisima EU.
Informacije na internet stranici Makitove nisu tane. Da li je stvarno bila greka? U proteklim
godinama organizaciji gospoe Makit predoene su pravne norme u vezi s lekovima; nema nikakvog
razloga da svi proizvodi ne budu u skladu sa zakonom. Ima jo. Proizvodi Divlji ruiasti jam i
Trava uspaljenog jarca koje je oglaavala kompanija McKeith Research Ltd nikad nisu mogli da se
legalno prodaju u Velikoj Britaniji.
Zatim je tu i njena radna biografija. Dr Makit je doktorirala u koli prirodnog zdravlja u
Klejtonu, neakreditovanoj dopisnoj koli koja, to nije uobiajeno za naunu ustanovu, preko svoje
internet stranice prodaje sopstvene vitaminske tablete. Magistrirala je u istoj uvaenoj ustanovi. Pri
trenutnim cenama na Klejtonu, da se doktorira plaa se 6400 dolara, a magistrira se za manje pare,
ali ako platite i jedno i drugo odjednom, dobijete popust od 300 dolara (ukoliko ste ba rasipni, tu je
i ponuda za kupovinu paketa: dva doktorata i magistratura za 12.100 dolara, sve ukljueno).
U biografiji na svojoj internet stranici Makitova tvrdi kako je doktorirala u prilino dobroj
Amerikoj koli nutricionizma. Na reagovanje javnosti, nje predstavnik je objasnio kako je to obina
omaka: mladi panac, zaposlen kod njih, postavio je pogrenu biografiju. Paljiviji italac moda je
primetio da ista tvrdnja o doktoriranju u
Amerikoj koli nutricionizma stoji u jednoj njenoj knjizi od pre nekoliko godina.
Godine 2007. redovni posetilac moje internet stranice skoro da pucam od ponosa prijavio je
Makitovu agenciji ASA, nezavisnom regulatornom telu koje propisuje standarde reklamiranja jer se
slui titulom doktor steenom dopisnim kursom neakreditovane amerike kole. I pobedio je. ASA je
zakljuila kako je Makitova u svom oglaavanju prekrila dve stavke kodeksa Vea za politiku
reklamiranja, a to su potkrepljenost dokazima i ,,istinitost.
U poslednji as dr Makit se spasla od objavljivanja ASA presude: ,,dobrovoljno je prihvatila
da vie ne koristi titulu doktor u svojim reklamama. U osvrtu na presudu Makitova je izjavila da se
presuda odnosi samo na to to se predstavljala kao doktor medicine. Ni to nije istina. Naleteo sam na
primerak te presude kakve li sluajnosti i tu nedvosmisleno stoji kako ljudi koji vide reklame s
pravom oekuju da ima ili diplomu medicinskog fakulteta ili doktorat s akreditovanog univerziteta.
ak je uspela da unese jednu svoju ispravku u profil o njoj u mojim novinama, Guardianu: Pod
sumnjom je i vrednost Dilijaninog lanstva u Amerikom udruenju nutricionistikih savetnika,
posebno otkako je novinar Guardiana Ben Goldejker na internetu, za 60 dolara, kupio isto to
lanstvo za svoju uginulu maku. Portparol Dilijan Makit ovako objanjava: Dilijan ima
profesionalno lanstvo koje je namenjeno profesionalnim nutricionistima i dijetetiarima koji se time

bave u praksi. Treba ga razlikovati od pridruenog lanstva koje je namenjeno svim pojedincima. Za
odobravanje profesionalnog lanstva, Dilijan je priloila dokaz o svojoj diplomi i tri profesionalne
preporuke."
No, dobro. I moja uginula maka Heti je potvreni profesionalni lan nareenog udruenja.
Imam svedoanstvo, visi u klozetu. Moda novinarki nije ni palo na pamet da Makitova nije u pravu.
Sva je prilika da je, u maniru nervoznih novinara, jurila rokove i smatrala da mora ubaciti pravo na
repliku Makitove, makar time dovela u pitanje priznau ovde ono to me mui moja s tekom
mukom steena otkria o statusu moje uginule make. Mislim, neu valjda tek iz efa upisivati svoju
uginulu maku u tamo neke lane profesionalne organizacije. Moda ete misliti da preterujem ali
nastaviu da ukazujem na te obmane dokle god ih bude, jer me neobino privlai da vidim do kud
seu.
A opet, moda ne bi trebalo da se toliko junaim. U toku je sudski postupak koji je Makitova
zbog klevete pokrenula protiv lista Sun zbog njihovih komentara iz 2004. Sun je deo velikog bogatog
medijskog konglomerata i moe da se zatiti jer ima na raspolaganju brojni, dobro plaeni tim
pravnika. Drugi ne mogu. armantna ali malo poznata blogerka PhDiva iznela je neke srazmerno
bezazlene komentare o nutricionistima i pritom pomenula i Makitovu, pa je primila pismenu pretnju
skupim pravnim merama od firme Atkins Solicitors, nareenih strunjaka za reputaciju i menadment
brendova. Google je od advokatskog tima primio otro pismo samo zato to je stavio hipervezu ka
oprostite mi prilino nepoznatoj internet stranici o Makitovoj. Pretila je tubom i sjajnoj duhovitoj
stranici Eectech gde se nalazio animirani film u kome ona peva aavu pesmicu u vreme kad je
uestvovala u ou-programu za muzike talente.
Veina tih pravnih arki vrti se oko njenih kvalifikacija, ali to ne bi trebalo da je teko ili
komplikovano. Ko bi hteo da proveri moj akademski status i udruenja kojima pripadam, samo bi
trebalo da nazove odgovarajue ustanove i zaas bi dobio odgovor. Posao obavljen. Kad biste meni
rekli da nisam doktor medicine, ja vas ne bih tuio nego bih urlao od smeha.
Ali ako kontaktirate Australazijsku kolu prehrambenih nauka (u Portlandu u Oregonu), gde je
Makitova ,,u procesu sticanja diplome iz oblasti biljne medicine, objasnie vam kako ne mogu nita
da kau o svojim studentima. Kontaktirate li kolu prirodnog zdravlja u Klejtonu i upitate gde moete
proitati njenu disertaciju, rei e vam da ne moete. Kakve su to organizacije? Da sam rekao kako
sam doktorirao na Kembridu, onom u SAD ili onom u Engleskoj (nisam i ne proglaavam se velikim
autoritetom), za ciglo jedan jedini dan nali biste moju tezu u njihovoj biblioteci.
Moda ovo i jesu beznaajne epizode. Ali ono to mene najvie zabrinjava kad Makitova reaguje
na preispitivanje njenih naunikih ideja vidi se iz prie iz 2000. o tome kako se dr Makit ponela
prema Donu Garou, penzionisanom profesoru nutricionistike medicine s Londonskog univerziteta.
Ubrzo posle objavljivanja njene knjige iva hrana za zdravlje, Garou je napisao lanak o nekim
bizarnim naunim tvrdnjama dr Makit i njegov je tekst objavljen u prilino nepoznatom medicinskom
listu. Zaprepastilo ga je s kolikom je silinom prikazala svoj nauniki rad (Svakog dana neumorno
obavljam istraivanja i testove i piem zato da biste vi imali koristi... itd.). Posle toga je izjavio
kako je poput mnogih drugih pretpostavio da je ona pravi lekar. Pardon: doktor medicine. Izvinte:
kvalifikovani doktor konvencionalne medicine sa zavrenim priznatim medicinskim fakultetom.
U toj knjizi Makitova je objasnila kako podstaknuti energiju, izleiti organe i elije,
detoksikovati telo, ojaati bubrege, poboljati varenje, ojaati imunoloki sistem, smanjiti holesterol

i visok krvni pritisak, smanjiti vrednosti masti, celuloze i skroba, aktivirati enzime energije u telu,
ojaati funkciju slezine i jetre, poveati mentalnu i fiziku izdrljivost, regulisati eer u krvi,
umanjiti udnju za hranom i smratf.
To nisu skromni ciljevi, ali njena teza je glasila da se svi mogu postii uz ishranu bogatu
enzimima iz ive, sirove hrane voa, povra, semenki, oraastih plodova i naroito iz klica, koje su
izvor hrane enzima za varenje. ak je nudila i kombinovani praak ive hrane u klinike svrhe
ako se ljudima stvarno ne da da menjaju nain ishrane, i objasnila da ga koristi za klinike opite s
pacijentima u svojoj klinici.
Garou nije mogao tek tako da prihvati njene izjave. Na stranu sve ostalo, kao univerzitetski
profesor u penziji koji je pri Londonskom Univerzitetu predavao o ljudskoj ishrani, znao je da ljudi
imaju sopstvene enzime za varenje i da e se svaki biljni enzim verovatno svariti kao i svaki drugi
protein. Isto e vam rei svaki profesor nutricionizma a isto e odgovoriti i mnogi srednjokolci na
asu biologije.
Garou je pomno proitao knjigu Makitove, a i ja sam. Pomenuti kliniki opiti bili su, po svoj
prilici, nekolike anegdote o tome kako se njeni pacijenti neopisivo dobro oseaju nakon to su je
posetili. Nije bilo kontrole, nije bilo placeba niti pokuaja da kvantifikuje rezultate ili meri
poboljanja. Zato je Garou izneo skroman predlog u tom prilino neuglednom medicinskom listu.
Navodim ga u celosti, jer je to vrlo elegantno obrazloenje naune metode iz pera priznatog naunog
autoriteta u oblasti nutricionizma, a jo vie zato to hou da vidite kako je pristojno izneo svoje
stajalite:
I ja sam kliniki nutricionist i verujem da su mnoge izjave u ovoj knjizi netane. Moja
hipoteza glasi da prednosti, koje je dr Makit uoila kod svojih pacijenata koji uzimaju njen praak
ive hrane, nemaju nikakve veze sa sadrajem njihovih enzima.
Ako se ne varam, pacijenti koji uzimaju praak koji je dvadeset minuta grejan na temperaturi
od 50C oseae se sasvim jednako kao oni koji dobiju aktivni praak. Tolika toplota unitava sve
enzime, ali jedva da utie na druge hranljive supstance osim vitamina C, dakle obe grupe
pacijenata primile bi dodatnu malu dozu vitamina C (recimo 60 mg dnevno). Meutim, ako je dr
Makit u pravu, trebalo bi lako zakljuiti iz porasta energije i slinog koji su pacijenti dobili
aktivni praak, a koji neaktivni.
To je proverljiva hipoteza od koje bi nutricionistika nauka mogla da ima koristi. Nadam se
da e dr Makit, kao koleginicu iz moje struke, instinkt podstaknuti da prihvati ovaj izazov. Kao
dalji podsticaj predlaem da oboje ostavimo po, recimo, hiljadu funti kod nezainteresovane osobe.
Ako izvedemo opit i pokae se kako nisam u pravu, moj ulog pripae njoj, a ja u u ovom asopisu
objaviti iscrpno izvinjenje. Pokau li rezultati da ona grei, donirau njen ulog organizaciji
HealthWatch, i predloiu joj da svih 1500 pacijenata s njene liste ekanja obavesti kako su dalja
istraivanja pokazala da navoene prednosti njenog metoda ishrane nisu uoene u kontrolisanim
uslovima. Mi, naunici, imamo plemenitu tradiciju da zvanino povuemo svoje objavljene radove
kad se u naknadnim istraivanjima ustanovi da rezultati nisu ponovljivi zar ne?
Makitova koja, koliko ja znam, uprkos tvrdnjama o svojim opsenim istraivanjima", nema
nijedan objavljen rad u nekom od naunih asopisa iz baze podataka PubMed u kojima naunici
objavljuju analize radova svojih kolega naalost nije prihvatila ovu ponudu da sarauje u
istraivanju s profesorom nutricionizma. Garoua je nazvao njen suprug, advokat Hauard Magaziner,

optuio ga za klevetu i obavestio da e ga tuiti. Garou, neobino prijatan i smiren stari akademik,
uzvratio je na to leerno i sa stilom. Kazao mi je: Rekao sam: Tuite me I jo ekam! Njegova
ponuda od hiljadu funti i dalje stoji.
Ali ima jedno kljuno pitanje koje jo nismo obradili. Uprkos njenim reakcijama na kritiku i na
preispitivanje njenih ideja, njenim ilegalnim tabletama za penis, vrlo komplikovanoj prii o njenim
kvalifikacijama, uprkos teatralnom nastupu i javnom poniavanju kome izlae goste u svojim
televizijskim emisijama, pa se emotivci i debeljuce meu njima rasplau pred oima javnosti, uprkos
tome to oigledno ne zna ni srednjokolsko gradivo biologije, uprkos tome to sipa naunike
tvrdnje odevena u beli mantil, uprkos sumnjivom kvalitetu rada koji predstavlja kao da se uklapa u
akademske standarde, uprkos neukusnoj hrani koju propagira, jo ima onih koji kau: ta god rekli o
Makitovoj, ona je ipak poboljala nain ishrane cele nacije.
Na to se ne moe tek tako leerno uzvratiti. Kako hou da budem vrlo jasan, ponoviu: po meni
je u pravu svako ko vam kae da jedete vie sveeg voa i povra. Kad bi tu bio kraj, bio bih najvei
oboavalac Makitove jer svesrdno podravam postupke utemeljene na dokazima koji se preduzimaju
zarad unapreenja zdravlja nacije, kako su nam govorili na medicinskom fakultetu.
Pogledajmo dokaze. Ishrana se pomno prouava i pojedine stvari znamo dovoljno pouzdano:
postoje sasvim uverljivi dokazi da se uz konzumiranje mnogo sveeg voa i povra, unoenje
hranljivih vlakana iz prirodnih namirnica, uz paljivo odravanje normalne telesne teine, umereno
unoenje alkohola, uzdravanje od puenja i fizike vebe, spreavaju rak i infarkt.
Nutricionisti tu ne staju jer ne mogu moraju situaciju da uine sloenijom ne bi li opravdali
postojanje svoje profesije. Ovi novi nutricionisti imaju velik problem s dokazima. Savet: Jedite
povre niti je naroito profesionalan nit ga mogu svojatati pa moraju da pou dalje. Ali na njihovu
alost, tehniki, konfuzni, suvie zamreni i zapetljani postupci koje zagovaraju uzimanje enzima te
egzotinih bobica vrlo esto nisu potkrepljeni uverljivim dokazima.
Nije to zato to nisu tragali za dokazima. Ne radi se o medicinskoj hegemoniji koja zatvara oi
pred holistikim potrebama ljudi. Izvedena su brojna istraivanja i pokazalo se kako su mnoge stroge
tvrdnje nutricionista u stvari netane. Bajka o antioksidantima je savren primer. Pridravanje
razumnih saveta u ishrani za koje svi znamo i dalje vae. Ali neopravdano i nepotrebno
komplikovanje tih sutinskih prehrambenih saveta za mene je jedan od najveih zloina
nutricionistikog pokreta. Rekoh ve kako ne mislim da je suvino govoriti o kupcima paralisanim od
zbunjenosti pred rafovima u supermarketima.
Ali sasvim je mogue da e biti paralisani od straha. Moda su lekari iz prolih vekova imali
lou reputaciju zbog sklonosti patronatstvu, ali teko je zamisliti ak i njih kako primenjuju
savetodavne metode Makitove kao ozbiljnu taktiku za podsticanje promene u ivotnom stilu svojih
pacijenata. Makitova bljuje vatru i sumpor dok uesnici u njenim emisijama plau na dravnoj
televiziji: okoladna nadgrobna ploa s vaim imenom u bati, javno skidanje gojaznih uz
dobacivanja. Takav stav je podjednako zavodljiv i telegenian, kao da podstie na promenu, ali ako
se odmaknete od teatralnosti monih TV emisija o receptima i nainu ivljenja, dokazi pokazuju da
kampanje zastraivanja ne navode ljude na dugorone promene u ponaanju.
ta da radite? U tome je caka. Najvanija poruka koja se odnosi na ishranu i zdravlje glasi da
svako ko je ikad izjavio bilo ta pouzdano bazino nije u pravu jer su dokazi za uzrok i posledicu u
toj polju oblasti uvek slabi i posredni, a promene naina ishrane pojedinca moda i nisu koraci koje

treba preduzeti.
Koji je najbolji dokaz dobrobiti u promeni ishrane pojedinca? Bilo je randomizovanih
kontrolisanih opita, na primer gde su velikoj grupi izmenili nain ishrane pa su uporedili njihovo
zdravstveno stanje s drugom grupom ali su dobijeni rezultati generalno bili porazni.
Opit intervencija faktora viestrukog faktora rizika bio je jedan od najveih istraivakih
projekata izvedenih na podruju medicine u istoriji oveanstva. Vie od 12.866 mukaraca s rizikom
od kardiovaskularnih oboljenja sedam godina je uestvovalo u eksperimentu. Bili su podvrgnuti
neverovatno opsenom ispitivanju: popunjavali su upitnike, usmeno iznosili utiske iz celodnevnog
prehrambenog reima, po tri dana su beleili ta jedu, redovno su ili na preglede i jo tota. Povrh
toga, primenjivane su vrlo energine intervencije kojima je trebalo izmeniti ivot pojedinaca, ali uz
koje su i cele porodice morale promeniti prehrambene navike. Uesnici i njihove supruge pohaali su
svake nedelje grupne informativne sastanke, pojedinano se radilo s njima, ili su na savetovanja i
intenzivan obrazovni program itd. Na opte razoaranje, nisu se videli nikakvi pomaci u poreenju s
kontrolnom grupom (kojoj nije reeno da promeni ishranu). enska inicijativa za zdravlje bio je jo
jedan randomizovani kontrolisani opit u vezi s fokusom na promeni naina ishrane i dao je slino
negativne rezultate. Takvi su preteno svi.
Zato je tako? Razlozi su fascinantni i ujedno su uvid u sloenosti promenljivog zdravstvenog
ponaanja. Ovde mogu da razmotrim tek nekolike, ali ako vas uistinu zanima preventivna medicina a
moete se izboriti s neizvesnou i injenicom da nema brzih reenja u tom sluaju preporuujem
vam da tome posvetite radni vek: neete dospeti na televiziju, ali radiete neto smisleno i biete
drugima na korist.
to je najvanije, imajte na umu da se u tim opitima od uesnika trai da ivote okrenu
naglavake, i to na desetak godina. A to je zaista mnogo. Dovoljno je teko okupiti ljude koji hoe da
uestvuju u sedmonedeljnom opitu, a kamoli one koji su radi da budu ispitivani sedam godina, a ta
okolnost ima dve zanimljive posledice. Kao prvo, ispitanici verovatno nee promeniti nain ishrane
onoliko koliko biste vi to hteli, ali to nikako nije loa strana ve zapravo odlina ilustracija onoga to
se zbiva u ivotu: pojedinci ne menjaju dugorono nain ishrane na najmanji mig. Promenite li
ishranu, verovatno morate izmeniti nain ivota, navike u kupovini, moda ak treba da idete u sasvim
drugaije prodavnice, drugaije ete troiti vreme, moglo bi biti neophodno da kupite neku opremu za
pripremanje hrane, promenie se odnosi meu lanovima porodice, promeniete nain rada i slino.
Kao drugo, i ljudi u vaoj kontrolnoj grupi promenie nain ishrane. Ne zaboravite, dobrovoljno
su pristali da uestvuju u vrlo nametljivom sedmogodinjem projektu u kome bi se mogle zahtevati
korenite promene naina ivota, to znai da se verovatno vie zanimaju za zdravlje nego ostatak
populacije. tavie, i njih u pravilnim intervalima stavljaju na vagu, mere te ispituju o ishrani.
Odjednom, ishrana i zdravlje izbijaju im u prvi plan. I oni e se promeniti.
Ne obrazlaem sve ovo kako bih umanjio ulogu ishrane u zdravlju, naprotiv, iz petnih ila se
trudim da naem neko dobro u tim studijama. Ali ovo to govorim odraava jednu od najvanijih
poenti moda neete poeti s vujim bobicama, vitaminskim tabletama ili arobnim enzimskim
prakom i mogli biste sasvim odustati od menjanja ishrane pojedinca. Promene korak po korak u
ivotu pojedinca koje su sasvim u suprotnosti s njegovim ivotom i ivotnom sredinom - teko je
sprovesti, a jo tee odravati. Bitno je sagledati u irem drutvenom kontekstu i pojedinca i
dramatine tvrdnje nutricionista.

U studijama intervencije pokazalo se da postoje priline dobrobiti. Takav primer je projekat

Severna Karelija u Finskoj. Drugari iz javnog zdravstva uprli su svom snagom da promene kompletno
ponaanje zajednice. Povezali su se i s raznim kompanijama eda bi zamenili hranu u prodavnicama,
sve kako bi izmenili opti ivotni stil, i jo su angaovali mesne uitelje i zagovornike zdravog naina
ivota, te poboljavali zdravstvenu negu i jo mnogo toga, donosei i neke prednosti ukoliko
prihvatite da primenjena metodologija opravdava uzrone zakljuke. (Nezgodno je organizovati
kontrolnu grupu za jednu takvu studiju pa morate doneti pragmatine odluke prilikom njenog
osmiljavanja, ali proitajte o ovom primeru na internetu i zakljuite sami: ja bih je nazvao obimna i
obeavajua studija sluaja.)
Postoje prilino dobre osnove za verovanje da se mnoge meu tim temama o nainu ivota bolje
razmatraju na drutvenom nivou. Na kraju krajeva, drutveni stale jedan je od najvanijih uzroka
smrti i bolesti koji su povezani sa ivotnim stilom. Evo konkretnog primera.
ivim u Londonu, u iznajmljenom stanu u Kenti Taunu i stanarinu plaam od svoje skromne
plate lekara na postdiplomskim studijama (ne verujte u ono to itate po novinama o lekarskim
platama). To je etvrt uglavnom nastanjena belakom radnikom klasom i oekivani ivotni vek za
mukarce iznosi sedamdesetak godina. Tri i po kilometra dalje, u Hempstedu, gde milionerka i
lekarka dr Dilijan Makit ivi na velikom imanju, meu drugim imunim ljudima srednje klase,
oekivani ivotni vek za mukarce iznosi gotovo osamdeset godina. Znam to jer Godinji izvetaj o
javnom zdravstvu za Kamden upravo lei otvoren na mom kuhinjskom stolu.
Razlog za tu prilinu nejednakost u oekivanom ivotnom veku razlika izmeu dugog ivota s
podobrom penzijom i onog zaista svedenog nije to to ljudi u Hempstedu paze na sebe i sluaju
nutricioniste pa svakog dana pojedu vuje bobice i aku brazilskih oraia i na taj nain vode rauna
da unesu dovoljno selena. To je iluzija i u nekim pogledima jedna od najdestruktivnijih odlika
svekolikog nutricionistikog projekta, koju grafiki doarava Dilijan Makit: to je skretanje panje sa
stvarnih uzroka bolesti, ali molim vas, prekinite me ako preterujem u neku ruku i manifest
desniarskog individualizma. Ono ste to jedete a ljudi umiru mladi jer to zasluuju. Oni biraju smrt
zbog neznanja i lenjosti, ali vi birate ivot, sveu ribu i maslinovo ulje i zato ste zdravi. Doiveete
osamdesetu. Zasluujete to. Neete proi kao oni.
Vratimo se u realnost. Iskrena nastojanja javnog zdravstva da skrene panju na drutvene uzroke
bolesti, i one povezane sa stilom ivota, znatno su manje unosna i znatno manje nalikuju na spektakl
od svega o emu bi Dilijan Makit ili, to je jo vanije, televizijski urednik koji naruuje takve TV
emisije uopte pomislila da se bavi. U kojoj se to TV emisiji u udarnom terminu govori o
prehrambenim pustinjama koje su posledice postojanja velikih trgovakih lanaca, istih onih
kompanija s kojima nutricionistike megazvezde tako esto sklapaju unosne ugovore? Ko na naim
ekranima razmatra zdravstvenu nejednakost kao posledicu drutvene nejednakosti? Gde je tu sveopti
interes u zabrani promovisanja loe hrane, lakem nabavljanju zdravije hrane preko oporezivanja ili
uspostavljanju jasnog sistema etiketiranja?
Gde je spektakl u razvijanju ivotnog okruenja koje prirodno podstie vebanje, kamo urbano
planiranje u kom se nad prevozom automobilom daje prioritet biciklistima, peacima i javnom
prevozu? Kud se dede smanjenje sve vee nejednakosti izmeu plata izvrnih direktora i radnika u
proizvodnom pogonu? Jeste li ikada uli za elegantne ideje kao to su peaki kolski autobusi" ili
su prie o njihovim dobrim stranama istisnute najfrikijim i hitnim novostima za naslovnu stranu o

nekoj prehrambenoj ludoriji?

Ne oekujem da e se dr Dilijan Makit ili iko iz medija osvrnuti na makar jednu od pomenutih
tema, a ne oekujete ni vi: ukoliko smo iskreni prema sebi, pojmiemo da ti programi tek delimino
imaju veze s hranom, a mnogo vie veze imaju s bestidnim voajerizmom, suzama, pregledanjem
brojki i vodviljom.

Dr Makit pokazuje taksisti gde mu je mesto

Evo moje omiljene prie o dr Makit; preuzeo sam je iz njene knjige iva hrana za zdravlje. Sela
je u taksi i voza Hari ju je prepoznao. Pokuao je zapodene razgovor pomenuvi usput da riba sadri
vie omega ulja nego lan. Dr Makit se ne slae: Semenke lana sadre mnogo veu koliinu zdravih
ulja (omega-3 i omega-6) u dobro uravnoteenom i asimilativnom obliku. Kako je taksista i dalje
smatrao drugaije, krenula je da ga propituje: Otkud to da se ne slaete? Jeste li moda vi godinama
vodili klinika istraivanja, radili s pacijentima, drali predavanja, poduavali, prouavali omega
ulja u lanu, pribavljali podatke po vascelom svetu, sabrali jednu od najveih strunih medicinskih
biblioteka na planeti te opirno pisali o toj temi? Jeste li moda naunik, biohemiar, botaniar ili ste
vek proveli prouavajui hranu i biohemiju kao to sam inila ja? Gde vam je nauna
verodostojnost? Hari odgovara da je njegova ena lekar, specijalista ginekologije. ,,A da li je i
strunjak za ishranu ili nutricionistiki biohemiar? zahteva odgovor dr Makit. ,,Pa, sad, nije, ali
jeste doktorka."
Ja nisam strunjak za hranu niti sam nutricionistiki biohemiar. Zapravo, kao to vam je
poznato, ne tvrdim da imam uu specijalnost iz neke oblasti. Kadar sam da itam i zauzmem kritiki
stav prema medicinskoj naunoj literaturi a to je zajedniko svima koji su u poslednje vreme
diplomirali medicinu i tu sasvim obinu vetinu primenjujem na basnoslovno bogate poslovne ljude
koji formiraju nae shvatanje nauke u naoj kulturi.
Semenke lana sadre velike koliine vlakana (zajedno s estrogenim jedinjenjima), dakle nisu
vrlo ,,asimilativne, kao to tvrdi dr Makit, osim ako ih izmrvite, a tada su neukusne. Prodaju se kao
laksativ u dozama od 15 grama i trebae vam velika koliina, delimino i stoga to postoji problem s
oblikom masnih kiselina u njima: lan sadri kratkolanani biljni oblik a on se u vaem organizmu
mora pretvoriti u dugolanane ivotinjske oblike koji bi mogli biti korisni (zovu se DHA i EPA). Kad
se uzme u obzir koliko je malo to pretvaranje u organizmu, semenke lana i riba sadre otprilike istu
koliinu masnih kiselina.
Prisetimo se da ne ivimo u laboratoriji, nego u stvarnom svetu. Vrlo je lako pojesti 100 grama
skue da je ovo potpuno druga vrsta knjige, sad bih vam napisao svoj recept za riblji specijalitet
ali ini mi se da je malo tee istresti kaiku lanenog semena u sebe. Perun je, na slian nain, bogat
izvor vitamina C, ali neete pojesti aku toga. to se tie sledee tvrdnje dr Makit da je lan dobro
uravnoteen", ne znam misli li duhovno ili bioloki, ali u ribi je mnogo vie omege-3 to je, mnogi bi
rekli, i bolje.
I jo vanije, zato svi govore o omegi-3? Idemo na idue poglavlje.

-8Tableta reava sloen drutveni problem

Medikalizacija ili Hoe li moje dete postati genijalac ako mu dajem
tablete ribljeg ulja?
Godine 2007. British Medical Journal objavio je tekst o neobino pozitivnim rezultatima
obimnog, dobro voenog randomizovanog kontrolisanog opita izvedenog na mnogo razliitih lokacija
koji su sprovodili naunici a finansiralo drutvo. Opitom se pokazalo da bi jedna terapija mogla
znatno uticati na decu i poboljati nedrutveno ponaanje dece. Terapija je bila sasvim sigurna. Pride
je uz studiju priloena vrlo upeatljiva analiza isplativosti.
Da li je izvetaj o tom dogaaju tretiran kao udarna vest koja treba da se pojavi na naslovnoj
stranici Daily Maila, tog prirodnog stanita svih udotvornih lekova (i zlogukih skrivenih strahova)?
Da li se o tome pisalo na stranicama sa zdravstvenim temama, uz propratne fotografije, ispod kojih se
opisuje udesan detetov oporavak i navodi intervju s privlanom, sada srenom mamom s kojom
bismo svi mogli da se poistovetimo?
Nije. Uprkos svojim preokupacijama kako nedrutvenim ponaanjem tako i udotvornim
lekovima, britanski mediji su slono preskoili priu i to iz jednog jednostavnog razloga: nije se
ispitivalo dejstvo tablete. Fokus je bio na jeftinom, praktinom programu vaspitavanja dece.
Za sve to vreme, sad ve vie od pet godina, novine i televizijske stanice pokuavaju da nas
uvere, pomou ,,nauke, kako tablete ribljeg ulja dokazano popravljaju uspeh dece u koli, koeficijent
inteligencije, ponaanje, panju i drugo. Zapravo, sve to nije bilo ni blizu istini. Predstoje nam vrlo
zanimljive pouke o medijima, o tome kako ne treba sprovoditi opite i o naoj kolektivnoj elji za
objanjenjima svakodnevnih problema koja zvue nauniki i medicinski. Da li tablete ribljeg ulja
deluju? Jesu li vam od njih deca pametnija ili se bolje ponaaju? Trenutno, odgovor je samo jedan:
niko nema pojma o tome. Ma ta da ste uli, jo nije izveden opit s prosenom decom.
Ali novine vas ne bi ostavile s takvim stavom. Prvi put sam uo za opite iz Darama kad sam na
vestima video da se planira eksperiment s 5000 dece kojima e davati kapsule s ribljim uljem. Ovo
istraivanje je verovatno najbolje medijski propraen kliniki opit u poslednjih nekoliko godina. To
je ujedno i zaprepaujue svedoanstvo o tome kako se vrednuju vesti u britanskim medijima. O
opitu se govorilo na televizijama Channel 4, ITV-u i u svim nacionalnim novinama, ponekad vie
puta. U novinama su samouvereno predviali da e rezultati biti impresivni.
Dva su razloga to su se ovde oglasila zvona za uzbunu. Najpre, znao sam rezultate prethodnih
opita s davanjem kapsula ribljeg ulja deci (opisau ih na odgovarajuem mestu) a znao sam i to da
nisu naroito uzbudljivi. Ali sem toga bilo mi je jasno opte pravilo: kad god ujete kako neko
izjavljuje da e njegov opit biti pozitivan a nije ga ni zapoeo, znajte da ste nabasali na zanimljivu
priu.
Evo ta su nameravali: odabrae 5000 kolaraca, davae svakome est kapsula ribljeg ulja
dnevno, zatim e uporediti uspeh na testovima s procenjenim uspehom koji bi ta deca imala da nisu
pila kapsule. Nije bilo kontrolne grupe za poreenje (kao to nije bilo ni detoksikacijske kupke za

stopala, ali bez stopala u njoj, niti grupe dece koja uzimaju placebo kapsule bez ribljeg ulja u njima).
Nita.
Sad ve i bez mene vidite koliko je besmisleno i nadasve rasipniki ispitivati tabletu koja bi
trebalo da popravi uspeh u koli, kad se ima na raspolaganju velikoduna donacija kapsula vrednih
milion funti i 5000 dece. Ali dopustite mi da iznesem ono to i sami nasluujete; ukoliko prvo dobro
obradimo teoretska pitanja, daramski ,,istraivai postae nam jo zabavnije apsurdni.

ta e vam placebo grupa

Ako podelite grupu dece napola i date jednima kapsule placeba, a drugima prave kapsule,
moete uporediti ima li pomaka u svakoj od njih i videti da li je razlika u njihovom uspehu nastala
zbog sadraja tablete ili zbog same injenice da su popili neku tabletu i da uestvuju u studiji. Zato
je to vano? Zato to morate imati na umu da e se, ma ta inili s decom, u opitu s tabletom za
poboljanje njihovog uspeha taj uspeh zaista popraviti.
Prvo, sposobnost dece poveava se s vremenom: rastu, vreme prolazi i postaju sve bolji u
onome to rade. Pomislili biste da ste pametni dok sedite bez pelena i itate ovu knjigu, ali nije uvek
bilo tako podsetie vas vaa majka ako ustreba.
Drugo, deca a i njihovi roditelji znaju da te tablete dobijaju zato da poboljaju uspeh, dakle
bie pod delovanjem efekta placeba. Ve sam o tome raspredao nadugako i nairoko jer mislim da
je prava nauna pria o vezama izmeu tela i uma beskrajno zanimljivija od iega izmiljenog u
zajednici udotvornih lekova, ali i ovo to kaem dovoljno je da vas podseti koliko je snaan efekat
placeba: svesno ili nesvesno, poboljanje e oekivati ne samo deca, ve i njihovi roditelji i
nastavnici. Deca izuzetno dobro znaju ta oekujemo od njih i svako ko sumnja u tu injenicu trebalo
bi ostane bez roditeljske dozvole.
Tree, deca e postizati bolje rezultate i ve zato to su u posebnoj grupi koja se prouava,
posmatra i paljivo prati jer izgleda da i sama injenica da uestvuju u opitu utie na poboljanje
uspeha ili oporavak od bolesti. Taj fenomen naziva se Hotornov efekat, ne prema osobi, nego prema
fabrici gde je prvi put uoen. Godine 1923. Tomas Edison (onaj to izmisli sijalicu) bio je
predsednik Komiteta za vezu izmeu kvaliteta i kvantiteta osvetljenja na efikasnost u proizvodnji.
Razni izvetaji iz nekoliko fabrika ukazali su na to da bi bolje osvetljenje moda podstaklo
proizvodnju pa je istraiva Deming okupio tim strunjaka da ispita tu teoriju u postrojenju
Havvthorne Western Electrica u Ciceru, u Ilinoisu.
Predoiu vam pojednostavljenu mitsku verziju otkria kao redak kompromis postignut izmeu
pedantnosti i jednostavnosti. Kad su istraivai pojaali svetlo, otkrili su da je proizvodnja porasla.
Ali kad su smanjili svetlo, proizvodnja je i tada skoila. Zapravo su otkrili da produktivnost raste ma
ta oni inili. To je bilo vrlo vano otkrie: kad kaete radnicima da uestvuju u posebnoj studiji koja
e pokazati ta bi moglo poboljati proizvodnju, a onda neto uinite... oni rade bolje. To je
svojevrstan efekat placeba jer placebo nije povezan s mehanikom eerne tablete, nego s
kulturolokim znaenjem samog postupka, to, izmeu ostalog, ukljuuje i vaa oekivanja i
oekivanja ljudi koji nadziru va rad i izraavaju ga u odreenim jedinicama.
Pored tog tehnikog aspekta, moramo smestiti u ispravan kontekst ispitne rezultate ishod koji se
meri u ovom opitu. Daram je imao vrlo loe ispitne rezultate pa e se njegov optinski savet snano

boriti na sve mogue naine da pobolja uspeh u koli, pomou svakakvih inicijativa i posebnog
nastojanja te dodatnih finansija, i sve e se deavati istovremeno s opitima s ribljim uljem.
Ne zaboravimo ni bizaran engleski ritual po kome su rezultati zavrnih ispita svake godine sve
bolji, mada kogod ta prozbori o tome da testovi postaju sve laki biva kritikovan jer potkopava
postignua uspenih kandidata. Gledano unazad, lako je zapaziti koliko su savremeni testovi laki:
postoje etrdeset godina stari testovi nivoa O koji su tei od dananjeg nastavnog programa za nivo
A; a neki dananji zavrni fakultetski testovi iz matematike laki su od starih testova nivoa A.
Rekapitulirajmo: rezultati zavrnih ispita u svakom sluaju e biti bolji. Daram e ionako
oajniki nastojati da pobolja svoje rezultate zavrnih ispita drugim metodama. Svako dete koje
uzima tablete ionako e imati bolje rezultate na kraju godine zbog efekta placeba i Hotornovog efekta.
To bi se sve moglo izbei kad bi se grupa podelila napola i kad bi se jednoj polovini dao
placebo tako bi se razdvojili poseban efekat tablete od ribljeg ulja i opti efekat svega drugog to
smo ovde opisali. Dobili bi se vrlo korisni podaci.
Da li je uopte prihvatljivo obavljanje takvog opita kakav se izvodio u Daramu? Jeste. Otvoreni
opit, bez placebo grupe, prihvaeni je oblik istraivanja. U stvari, eto bitne lekcije o nauci: moete
obaviti manje rigorozan eksperiment, iz praktinih razloga, dokle god predstavljate studiju tako da se
ostali mogu sami odluiti kako e protumaiti vaa otkria.
Ali uz ovo idu i posebne mere opreza. Ako sprovodite takvu kompromisnu studiju, bez placebo
grupe, s nadom da ete dobiti najprecizniju sliku dobrobiti odreenog tretmana, uverite se da to inite
to opreznije, i da ste pritom sasvim svesni da bi rezultate mogli iskriviti oekivanja, efekat placeba,
Hotornov efekat i drugi faktori. Smireno i paljivo okupite decu, pa im oputeno ali direktno kaite da
sprovodite malu, neformalnu studiju o nekim tabletama. Ne recite nita o svojim oekivanjima,
podelite im tablete bez ikakve pompe i na kraju smireno izmerite rezultate.
Meutim, u Daramu su postupili upravo suprotno. U svaku uionicu trpali su se snimatelji, tonci i
majstori svetla. Deca su davala intervjue za radio, za televiziju, za novine. I ne samo ona ve i
njihovi roditelji i nastavnici. I Madlen Portvud, psiholog obrazovanja koja je obavljala opit, i Dejv
Ford, ondanji ministar obrazovanja, govore krajnje udno o tome kako s velikom sigurnou
oekuju pozitivne rezultate. inili su doslovno sve to im je, rekao bih, garantovano donelo lane
pozitivne rezultate i upropastilo sve izglede da u studiji dobiju smislene i korisne nove informacije.
Koliko esto se to dogaa? U svetu nutricionizma, to je, naalost, standardni istraivaki protokol.
Imajmo na umu i injenicu da su se u tim opitima s ribljim uljem merili potpuno nepouzdani
rezultati. Termini kao to su uspeh na kolskom testu i ponaanje (re ireg semantikog znaenja od
mnogih) krupni su, promenljivi i neuhvatljivi. Za njih vai da e se vie nego veina rezultata menjati
iz asa u as, s promenom okolnosti, stajalita i oekivanja. Ponaanje nije kao nivo hemoglobina u
krvi, niti je kao visina ili inteligencija.
Daramski savet i kompanija Equazen tako su gorljivo reklamirali opit, da li to nisu mogli da
prikriju iekivanje pozitivnog rezultata ili zarad iste blesavosti (zaista ne znam ta ih je od toga
povelo) da su ga naposletku uspeno sabotirali. Pre nego to je prvo dete progutalo prvu kapsulu
ribljeg ulja, dodatak ishrani nazvan Eye Q, kao i sam pokus, dobili su estok publicitet u lokalnim
glasilima, te u raznim listovima i na televizijama. O tome su izvetavali: Guardian, Observer, Daily
Mail, The Times, Channel 4, BBC, ITV, Daily Express, Daily Mirror, Sun, GMTV, Womans Own i

12

mnogi drugi. Niko ne moe osporiti da je deci bila posveena puna panja.
U redu, niste zavrili psihologiju. Znam da niste ministar obrazovanja. Niste dugogodinji lekar
u biznisu s tabletama vrednom vie miliona funti, koji izvodi brojne eksperimente. Ali sasvim sam
siguran da vrlo dobro razumete sve navedene kritike i sumnje jer ovo ipak nije nuklearna fizika.

Daram se brani
Budui da sam prilino neiskvarena i otvorena dua, posetio sam ljude koji stoje iza tog opita i
obrazloio im kako su preduzeli sve da garantovano dobiju beskorisne rezultate opita. Tako bi
postupila svaka akademski obrazovana osoba, tim pre to se izvodio eksperiment. Dobio sam kratak,
jednostavan odgovor. Bili smo sasvim jasni, rekao je Dejv Ford, glavni prosvetni savetnik
daramskih kola i mozak celog projekta koji je osmislio to davanje kapsula i merenje rezultata. Ovo
nije opit. Odgovor je bio nekako mlak. Nazovem ih da objasnim kako su loe isplanirali istraivanje
i, gle, odjednom je sve u redu jer to zapravo nije opit? Bilo je i drugih razloga da smatramo kako je
takva odbrana ne ba uverljiva. Novinarsko drutvo nazvalo je ceo taj postupak opit. Daily Mail ga
je proglasio za opit. Channel 4 i ITV i svi koji su o tome pisali prikazali su ga, sasvim jasno, kao
istraivanje (pogledajte iseke na badscience.net). to je jo vanije, i u izjavi za tampu Daramskog
13

saveta istraivanje se u vie navrata naziva studija i opit. Davali su neto acima i merili su
rezultat. To to su radili opisali su kao opit. Sad kau da to nije bio opit.
Obratio sam se Equazenu, proizvoau kojem u tampi jo uvek izriu hvalospeve zbog
uestvovanja u tim opitima za koje bee gotovo garantovano da e dati sumnjive pozitivne rezultate i
to zbog nareenih metodolokih propusta. Izvrni direktor firme Adam Kelier objasnio je kako to
bee inicijativa, a ne opit niti studija i stoga nisam mogao da je kritikujem kao takvu. Ali teko je bilo
zanemariti injenicu da je u saoptenju Equazena bilo rei o davanju kapsule i merenju rezultata, a
re kojom je sama kompanija opisala te aktivnosti bila je opit.
Dr Madlen Portvud, vii psiholog obrazovanja, koja je vodila studiju, nazvala ju je opitom
(dvaput u Daily Mailu). U svakom svakcijatom novinskom tekstu opisana je kao istraivanje. Davali
su X a merili promenu Y. Zvali su to opit jer upravo to i jeste samo to bee glupav opit. To to mi
je neko rekao: ,,Ma, to nije opit nisam prihvatao kao odbranu, ni odgovarajuu niti zrelu. Reklo bi se
kako im nije palo na pamet da je opit uopte potreban. Uz to, Dejv Ford je objasnio kako ve ima
dokaza koji pokazuju da je riblje ulje korisno. Da vidimo.

Dokazi o ribljem ulju

Ulja omega-3 su esencijalne masne kiseline. Nose epitet esencijalne jer ih organizam ne stvara
(za razliku od glukoze i vitamina D, na primer) pa morate da ih unesete sami. To vai za mnoge
supstance, na primer za mnoge vitamine, te je dobro jesti raznovrsnu hranu, makar i zbog uivanja u
njoj.
Esencijalnih masnih kiselina ima u ribljim uljima i u neznatno drukijem obliku u ulju utog
nourka, ulju lanenog semena i drugim izvorima. U udbenicima biohemije nai ete dugaak spisak
funkcija koje ti molekuli obavljaju u organizmu: uestvuju u izgradnji membrana, neki su zadueni za
komunikaciju meu elijama, na primer kad je organizam pod upalom. Zato neki ljudi misle da je

korisno uzimati vee koliine.

I sam sam sklon toj ideji, ali ima dobrih razloga za podozrenje jer u ovoj prii prilino je bitna
istorija. U prolosti, decenijama pre daramskih opita, na polju istraivanja esencijalnih masnih
kiselina zabeleene su istraivake prevare, radilo se u tajnosti, bivalo je sudskih procesa,
zatakavani su negativni rezultati, svi mediji su pogreno izvetavali i bilo je izrazitih primera
korienja medija kako bi se rezultati istraivanje direktno predoili javnosti, sve zarad zaobilaenja
regulatornih tela. Vratiemo se na to neto kasnije.
Dosad je izvedeno slobodno prebrojte est opita u kojima je deci davano riblje ulje. Ni u
jednom nisu uestvovala normalna, prosena deca nego su birana ona s raznim dijagnozama
disleksina, s poremeajem panje itd. Tri opita su bila negativna a tri su dala nekolike pozitivne
rezultate u nekima od mnogih aktivnosti koje su merili (ali upamtite, kad izmerite stotinu aktivnosti u
studiji, neke od njih e se poboljati sasvim sluajno, kao to emo videti kasnije). Zabavan je
podataka da se u jednom opitu pokazalo kako je placebo grupa bolja od grupe kojoj je davano riblje
ulje. O svih est opita ukratko moete proitati na internetu stranici badscience.net.
A ipak, ujte Adama Keliera, izvrnog direktora kompanije Equazen: Sve nae istraivanje, i
objavljeno i neobjavljeno, pokazuje da formula naeg proizvoda Eye Q zaista moe pomoi da se
pobolja uspeh u razredu.
Da bismo takvu izjavu shvatili ozbiljno, morali bismo da proitamo istraivanje. Ni na
nanosekundu ne optuujem nikoga da je poinio prevaru prilikom istraivanja. Onaj ko sumnja u to
ionako ne bi imao vajde od itanja istraivanja; ukoliko su autori iole veto lairali rezultate, onda
morate da okupite forenziare, odvojite silno vreme i nakupite gomilu podataka pa da ih raskrinkate.
Ali neizostavno valja proitati objavljeno istraivanje eda bismo ustanovili jesu li izvedeni zakljuci
interesnih strana u istraivanju valjani ili ima metodolokih problema zbog kojih je njihovo
tumaenje produkt pustih elja, nestrunosti ili moda ak procene s kojom se ne biste saglasili.
Pol Broka je uveni francuski kraniolog iz devetnaestog veka; po njemu nosi ime deo prednjeg
renja mozga, u kome nastaje govor (koji esto strada pri modanom udaru). Zanimao se za merenje
mozgova i stalno mu je smetala injenica da su nemaki mozgovi stotinu grama tei od francuskih.
Stoga je zakljuio da treba uzeti u obzir i druge faktore prilikom merenja veliine mozga, na primer
celokupnu telesnu masu i to je za njega bilo zadovoljavajue objanjenje injenice da su nemaki
mozgovi tei. Ali u svom uvenom radu o tome da mukarci imaju vei mozak od ena nije primenio
takve faktore. Sluajno ili ne, to je nespretno reenje.
ezare Lombrozo, pionir bioloke kriminologije iz devetnaestog veka, imao je slinih
nedoslednih prepravljanja u svom istraivanju. Neosetljivost na bol meu kriminalcima i niim
rasama smatrao je znakom njihove primitivnosti, ali je istu osobinu kod Evropljana proglasio za
hrabrost i odvanost. Ali avo ui u detaljima i zato naunici objavljuju kompletne metode i
rezultate u naunim radovima a ne u novinama ili na televizijskim programima. Zato eksperimentalno
istraivanje ne moe biti objavljeno samo u zvaninim medijima.
Moda smatrate da nakon besmislice s opitom ne smemo zdravo za gotovo uzimati procene koje
su u Daramu i Equazenu iznosili o sopstvenom radu, ali bio bih sasvim isto sumnjiav i prema
tvrdnjama mnogih ozbiljnih naunika (oni bi se obradovali takvim sumnjama a ja bih mogao da
proitam dokaze istraivanja na koja se pozivaju). Zamolio sam Equazen da mi dostave svojih
dvadeset pozitivnih studija a odvratili su mi kako najpre moram da potpiem sporazum o

poverljivosti. Dakle, treba mi sporazum o poverljivosti da pregledam dokaze istraivanja izuzetno

vanog za javnost, izvedenog u vrlo kontroverznoj oblasti ishrane i ponaanja, i zapoetog pre mnogo
godina na acima naim acima, da budem malo sentimentalan o ijim su pozitivnim rezultatima
14

zaposleni u Daramskom savetu razglabali po medijima. Odbio sam da potpiem.

U meuvremenu, po svim novinama i televizijskim kanalima, barem od 2002. godine,
izvetavalo se o rezultatima opita u Daramu koji su bili pozitivni i u kojima su korieni Equazenovi
proizvodi. Bilo je moda pet-est tih opita na raznim lokacijama, koje je izvelo osoblje Daramskog
saveta na deci Daramske dravne kole, no o tome nije bilo ni rei u naunoj literaturi (osim jedne
studije istraivaa iz Oksforda koja je bila sprovedena na deci s razvojnim poremeajem
koordinacije). Iz Daramskog saveta stizale su egzaltirane izjave za tampu, u kojima se, naravno,
govorilo o pozitivnim opitima. Novinari su intervjuisali Madlen Portvud i ona je ushieno govorila o
pozitivnim rezultatima (i o tome kako je riblje ulje prijalo deci s dermatolokim a i drugim
problemima) ali ne bee objavljenih studija.
Kontaktirao sam Daram. Uputili su me na Madlen Portvud, genijalnom nauniku koja stoji iza te
opsene i dugotrajne operacije. Ona se redovno pojavljuje na televiziji i govori o ribljem ulju; koristi
neprimerene tehnike izraze, kao to je limbiki, pred laikom publikom. Zvui komplikovano,
kau TV voditelji, ,,ali nauka kae... Portvudova je oigledno izrazito raspoloena da o tome
razgovara s roditeljima i novinarima, ali na moje pozive nije uzvratila. Iz redakcije su tek kroz
nedelju dana odgovorili na moje e-poruke. Zatraio sam pojedinosti o studijama koje su izveli ili ih
jo izvode. Odgovori nisu bili saglasni izjavama u medijima. Barem je jedan opit nedostajao.
Zatraio sam da vidim metodoloke pojedinosti o studijama koje su sprovodili i rezultate onih
obavljenih. Ne damo dok ih mi ne objavimo, odgovorili su.
Tokom godina, Equazen i Daramski savet uvebali su, osposobili i tetoili mnogo novinara, i
dali im svoje vreme i energiju. Ja vidim samo jednu razliku izmeu mene i tih izvetaa: iz onoga to
su pisali jasno je da ne znaju skoro nita o planiranju opita, dok ja znam poprilian deli (a sad znate
i vi).
Za sve to vreme sam stalno poseivao internet stranicu durhamtrials.org, kao da u tamo pronai
neto korisno. Oito su se na to pre mene ve upecali mnogi novinari i roditelji. Na toj stranici ima
hiperveza ka brojnim novostima i reklamama kompanije Equizen. Ali kao izvor podataka o opitima ta
stranica odlino pokazuje zato izvoa prvo treba da objavi opit a tek potom neka pone da iznosi
dramatine izjave o rezultatima. Teko je rei ta se sve tamo nalazi. Poslednji put kad sam pogledao,
bilo je podataka preuzetih iz jednog pravog opita, koje su negde drugde objavili istraivai s
Oksforda (a sluajno je izveden u Daramu), ali osim toga ni traga od onih opita iz Darama,
kontrolisanih placebom, koji su neprestano izbijali u vestima. Bee tamo neka gomila zapetljanih
grafikona, ali izgleda da se oni odnose na posebne Daramove opite bez kontrolne placebo grupe.
Pomou grafikona naunikog izgleda kao ilustracije opisuju se poboljanja, ali nema statistikih
podataka da bi se videlo jesu li promene statistiki vane.
Gotovo je nemogue izraziti koliko podataka nedostaje na toj stranici i kako je zbog toga
beskoristan postojei sadraj. Primera radi, pominje se opit iji su rezultati prikazani na grafikonu,
ali nigde se na celoj stranici, koliko mogu da vidim, ne kae koliko je dece uestvovalo u studiji.
Teko je zamisliti osnovniji podatak od toga. Ali nai ete mnogo previe detaljnih svedoanstava
koja bi sasvim fino odgovarala internet stranici alternativnih terapeuta koji prodaju udotvorne

lekove. Jedno dete kae: Sad me televizija vie toliko ne zanima. Samo volim da itam knjige.
Biblioteka je najbolje mesto na svetu. Oboavam je.
Javnost zasluuje da bude obavetena o tome ta je postignuto u tim opitima, smatrao sam. Bio je
to verovatno medijski najbolje pokriven kliniki eksperiment proteklih nekoliko godina, izuzetno
vaan za drutvo u celini, a eksperimente na deci obavljali su dravni slubenici. Zato sam se pozvao
na Zakon o slobodi informacija i podneo zahtev da dobijem osnovne podatke o opitu: ta se radilo,
imena dece, ta je mereno i slino. Zanimalo me sve, ak i standardizovane i vrlo zaokruene
CONSORT-ove smernice koje se odnose na najbolju praksu u beleenju rezultata opita. U
Daramovom savetu odbili su moj zahtev s obrazloenjem da je to to traim skupo.
Stoga sam naveo itaoce moje kolumne da iskaju neke manje podatke kako niko od nas ne bi
traio nita skupo. Optueni smo da vodimo kampanju uznemiravanja. Predsedavajui saveta poalio
se Guardianu na mene. Naposletku su mi rekli da u dobiti odgovore na svoja pitanja ako se lino
pojavim u Daramu, nekih 450 kilometara na sever. Javljali su mi se itaoci njima je reeno da
podaci koje nisu dobili uopte ne postoje.
Na kraju, u februaru 2008, nakon razoaravajueg pada stope poboljanja u rezultatima na
zavrnom ispitu, savet je objavio kako niko nikad nije nameravao da meri uspeh na ispitima. To je
ak i mene iznenadilo. Budimo do kraja precizni pa recimo da je njihov odgovor na pisano pitanje
jednog ogorenog penzionisanog direktora, glasio: Ve smo ranije rekli, nikad nije bila namera, niti
je Optinski savet pominjao ita slino, da se ova inicijativa koristi za izvoenje zakljuaka o
efikasnosti ili neefikasnosti korienja ribljeg ulja zarad poboljanja uspeha na ispitima.
Nedovoljno je rei da je to u neskladu s njihovim izjavama datim ranije. U lanku u Daily Mailu
od 5. septembra 2006. naslovljenom Studija ribljeg ulja pokrenuta radi poboljanja rezultata na
zavrnim ispitima, Dejv Ford, prosvetni savetnik pri Daramskom savetu, rekao je: Moi emo da
pratimo napredovanje uenika i merimo jesu li njihova postizanja bolja od predvienih rezultata. Dr
Madlen Portvud, vii psiholog obrazovanja koja je vodila opit, rekla je: Prethodni opiti su pokazali
izuzetne rezultate i uverena sam da emo i u ovome videti uoljive dobrobiti.
Na poetku opita daramski Optinski savet izdao je saoptenje za tampu u kome stoji: elnici
obrazovanja u daramskoj optini danas zapoinju jedinstvenu prosvetnu inicijativu za koju veruju da
bi mogla doneti rekordan uspeh na kraju kolske godine. Tu se jo kae da se deci daju tablete kako
bi se videlo da li e dokazane dobrobiti koje je taj postupak ve u ranijim opitima doneo deci i
mladima, uticati i na poboljanje uspeha na ispitu. Prosvetni savetnik Ford ,,uveren je da bi te
tablete mogle direktno uticati na rezultate zavrnih ispita... opit koji se izvodi na nivou cele optine
nastavie se sve dok uenici ne zavre kolsku godinu sledeeg juna, a prvi test efikasnosti preparata
obavie se u decembru, u vreme probnih ispita. ,,U stanju smo da pratimo napredak uenika i
moemo da merimo jesu li njihovi kolski uspesi bolji od predvienih, veli Dejv Ford u izjavi za
tampu o opitu koji, kako nam sada kau, nije bio opit i uopte nije bilo namere da se skupljaju ikakvi
podaci o rezultatima na ispitu. Prilino sam se zabezeknuo kad sam uoio da su i na internet stranici
Darama promenili prvobitnu izjavu za tampu i uklonili re opit.
Zato je sve to vano? Prvo, da ponovim, te godine su svi mediji posvetili panju tom opitu i nije
bilo praenijeg. injenica da je itav taj poduhvat bio tako glupav samo moe u javnosti naruiti
shvatanje prirode dokaza i istraivanja. Kad ljudi shvate da su planirana ispitivanja ve u nacrtu
manjkava, tada se naruava i vera javnosti u istraivanje to moe samo ugroziti kod ljudi elju da

uestvuju u istraivanju, a nai uesnike eksperimenta dovoljno je teko i u najboljim okolnostima.

Uza sve ovo, javljaju se vrlo vana etika pitanja. Ljudi svoja tela i tela svoje dece
dobrovoljno nude za uestvovanje u eksperimentima, pod uslovom da rezultati budu iskorieni za
poboljanje medicinskih i naunih saznanja. Oekuju da e istraivanje na njima biti valjano
sprovedeno, da e doneti nove podatke te da e biti objavljeni kompletni rezultati u koje e svi imati
uvid.
Video sam letke s obavetenjem za roditelje u vezi s daramskim projektom: u njima se cela
akcija sasvim nedvosmisleno promovie kao nauno-istraivaki projekat. U jednom letku re studija
ponavlja se sedamnaest puta iako su male anse da e studija (ili opit ili inicijativa) doneti bilo
kakve korisne podatke razloge sam ve naveo. Bilo kako bilo, sada je jasno reeno da nee biti
objavljeno kakav je krajnji efekat po rezultate zavrnih ispita.
15

Iz tih razloga opit je, po mom miljenju, neetian. Moda vi drugaije mislite, ali vrlo je teko
domisliti se kako se opravdava uskraivanje rezultata ovog opita kad je ve priveden kraju.
Zaposlenima u obrazovanju, istraivaima naunicima, nastavnicima, roditeljima i javnosti mora biti
omogueno da sagledaju metode i rezultate i donesu svoj sud o vanosti opita ma koliko on slabo bio
izveden. Zapravo, to je potpuno ista situacija kao ona s podacima o delotvornosti antidepresiva koje
farmaceutske kompanije ne putaju u javnost. To je i dodatna ilustracija slinosti meu
proizvoaima u raznim industrijskim granama, ma koliko se industrija za proizvodnju tableta kao
dodataka ishrani prsila da se prikae kao neto ,,alternativno.

Mo je u tableti?
S punim pravom navodim kako me ne zanima previe da li kapsule ribljeg ulja poboljavaju
koeficijent inteligencije dece, i mnogi su razlozi to to kaem. Najpre, nisam novinar koji se bavi
potroakim temama niti guru ivotnog stila; uprkos tome to je davanje zdravstvenih saveta
itaocima i te kako lukrativan posao, ja to nipoto ne radim (da budem iskren, radije bih da se pauci
legu po meni). Ali budimo racionalni: kakva god bila korist od ribljeg ulja, za uspeh u koli nije
toliko dramatina. Zato meu vegetarijancima nije zavladala epidemija gluposti, a ljudi su se
pokazali razliiti kao to su im i jela raznovrsna, od Aljaske do Sinajske pustinje.
Rizikujem da me proglasite za najveeg gnjavatora kog ste uli, ali reu u opet: nikad ne bih
poeo s molekulima, ili tabletama, kao reenjem za takve probleme. Ne mogu a da ne primetim kako
dnevna doza kapsula koje Daram promovie po detetu kota 80 penija, a na kolske obroke troi se
samo 65 penija po detetu dnevno, pa biste mogli poeti od toga. Ili biste mogli ograniiti
reklamiranje brze hrane deci, to je vlada nedavno i uinila. Mogli biste se usmeriti na obrazovanje i
podizanje svesti o hrani i ishrani, kao to je Dejmi Oliver nedavno vrlo dobro uinio, ne
pribegavajui nepouzdanoj pseudonauci i udotvornim tabletama.
Mogli biste se ak i odmaknuti od opsednutosti hranom barem nakratko da biste pogledali
vaspitake sposobnosti roditelja, kriterijume pri zapoljavanju i zadravanju nastavnika, izolovanosti
u drutvu, broj uenika u odeljenju, drutvenu nejednakost i sve dublji jaz u visini prihoda. Ili da
biste prouili vaspitne programe, kao to smo rekli na samom poetku. Ali medijima nisu zanimljive
takve prie. Izjava Tableta reava sloeni drutveni problem" zvui vie kao dobra vest nego bilo
kakav izvetaj o dosadnim vaspitnim programima.

Donekle je to zbog vrednosti novina, koju znaju svi novinari, ali takoe ima veze i s injenicom
da neke prie bivaju gurnute u prvi plan. Nisam upoznao Haingsa i njegove saradnike, autore
vaspitnih studija, koji su mi bili inspiracija da napiem ovo poglavlje. Ne bi me nimalo iznenadilo da
redovno ostaju u Soho Hausu do dva ujutro, ugaajui novinarima auditivnih medija, nalivajui ih
ampanjcem i kljukajui ih grickalicama, ali zapravo bih rekao da su svi oni tihi, skromni naunici.
Zato privatne kompanije raspolau spremnom armijom vrhunski plaenih slubenika za odnose s
javnou koji pred sobom imaju samo jedan cilj da neguju dobre odnose sa zainteresovanim
novinarima, ulaui sve svoje vreme u to, i da pronicljivo prate elje javnosti i medija, nae
kolektivne nade i potroake snove.
Pria o ribljem ulju uopte nije unikum, ponavlja se i ponavlja. Teei da prodaju tablete, ljudi
stalno prodaju i priu o kontekstu. Dord Orvel je prvi primetio da se istinska genijalnost u
oglaavanju sastoji ne samo od prodavanja reenja nego i od prodavanja problema. Farmaceutske
kompanije silno su se namuile da sroe reklame u kojima se obraaju direktno potroau i da
lobiraju ne bi li progurali serotoninsku hipotezu" za depresiju iako su nauni dokazi za tu teoriju
svake godine sve blei. Industrija dodataka ishrani na svom tritu iznosi objave da loe raspoloenje
nastaje zbog manjka nekih supstanci u ishrani a da je to izleivo (lino, nemam na raspolaganju
arobno sredstvo; uz to sam vrlo sklon miljenju kako je zanimljivije razmatrati drutvene uzroke tih
problema moda bi pre tu trebalo intervenisati).
Te prie o ribljem ulju bile su klasian primer fenomena ire opisanog kao ,,medikalizacija
irenje podruja biomedicine u oblasti gde moda nee biti korisna ni potrebna. U prolosti se ta
pojava prikazivala kao neto to lekari nameu pasivnom i neupuenom svetu, proirenje
medicinskog carstva. Ali, kako izgleda, svima nam se dopadaju te svedene biomedicinske prie jer
sloeni problemi esto imaju razoaravajue sloene uzroke, a reenja mogu biti muna i
nezadovoljavajua.
Najagresivniji oblik te pojave opisan je sintagmom prodavanje bolesti. Moe se videti po celom
svetu gde ima nadrilekova kad prepoznate taj fenomen, uini vam se da ste skinuli mrenu s oiju.
Ali kod velikih farmaceuta pria glasi otprilike ovako: ve je pobrano sve voe s niskih grana
medicinskog istraivanja, a industriji preti deficit novih molekularnih entiteta. Devedesetih godina
prolog veka registrovali su po pedeset godinje, ali sad su spali na svega dvadeset godinje, a
mnogi od njih su obine kopije. Loe im se pie.
Budui da se ne mogu nai novi tretmani za postojee bolesti, proizvoai tableta izmiljaju
nove bolesti za tretmane koje ve imaju. U poslednje vreme omiljeni su, na primer, socijalni
anksiozni poremeaj (nova primena za lekove SSRI), enska seksualna disfunkcija (nova primena za
vijagru kod ena) te sindrom nonog obroka (opet lekovi iz grupe SSRI), to i jesu pravi problemi ali
oni se ne lee iskljuivo tabletama i moda nije najbolje definisati ih preko svedenih biomedicinskih
termina. Svrstavanje preoblikovanja inteligencije, gubitka libida, stidljivosti i zamora u zdravstvene
tegobe koje se lee tabletama moglo bi se smatrati bezoseajnim, izrabljivakim i otvoreno
obeshrabrujuim potezom.
Ti grubi biomedicinski mehanizmi mogli bi vrlo lako poveati korist od placeba u tabletama, ali
su istovremeno zavodljivi upravo zbog svog netransparentnog dela. Recimo, iz medijskih izvetaja o
novoj ulozi vijagre kao sredstvu za ene s poetka milenijuma i izuma nove bolesti polne
disfunkcije ena nisu se prodavale samo tablete nego i objanjenje.

Elegantno dizajnirani asopisi prenosili su priu o parovima s problemima u odnosima, koji su

se obratili lekaru opte prakse ali on nije razumeo njihov problem (to se pominje ve u uvodnom
pasusu svakog medicinskog lanka u novinama). Zatim su poli specijalisti, ali ni on nije umeo da im
pomogne. E, onda su otili u privatnu kliniku.
Tamo su im analizirali krv, uradili profil hormona i ezoterine slike protoka krvi u klitorisu, i
konano su saznali o emu je re: reenje je bilo u tableti. Ali to je samo pola prie. Bio je to
mehaniki problem. Retko su pominjani drugi faktori: da je ena umorna jer je preoptereena na
poslu ili da je mukarac iscrpljen kao novopeeni otac i teko prihvata injenicu da je njegova ena
sada majka njegove dece a ne vie enska s kojom se mazio na podu studentske sobice uz Dont You
Want Me Baby?, hit grupe Human League iz 1983. Nita od toga se i ne pominje jer ne elimo da
razgovaramo o takvim problemima, ba kao to ne govorimo ni o drutvenoj nejednakosti, o
raspadanju lokalnih zajednica, razaranju porodice, uticaju nezaposlenosti, promenljivih oekivanja i
svesti i sebi ili bilo kom od sloenih i tekih inilaca koji doprinose vidljivom porastu antisocijalnog
vladanja u kolama.
Ali pre svega moramo da odamo priznanje genijalnom tvorcu pomenutog ogromnog projekta s
davanjem ribljeg ulja deci. I ne samo njemu nego i svakom nutricionisti koji je sredio da se njegove
tablete nau u medijima i po kolama. to je najvanije, deci u uzrastu kad stiu utiske koji na njih
najdublje deluju, prodali su vrlo snanu poruku: uzimaj tablete kako bi vodio zdrav, normalan ivot
jer nije dovoljno samo voditi rauna o ishrani i ivotnom stilu, a tableta moe da nadoknadi i ono to
si drugde propustio. Progurali su poruku pravo u kole, u porodice, u umove zabrinutih roditelja, i
namera im je da utuve svakom detetu u glavu kako mora svakog dana po tri puta gutnuti ukupno est
velikih, skupih pilula, i tako e popraviti svoje vitalne ali neopipljive osobine: koncentraciju,
vladanje i inteligenciju.
To je najvea dobrobit za industriju tableta, ma koje boje. Radije bih uzimao tablete od ribljeg
ulja nego ritalin, ali tablete od ribljeg ulja reklamiraju se svakome detetu u zemlji i bez sumnje su u
vostvu. Prijatelji mi kau kako se u nekim kolama smatra gotovo zanemarivanjem deteta ako mu se
ne kupe te kapsule a od njihovog uticaja na ovu generaciju kolske dece, odgajenu na tabletama, i
nadalje e ubirati bogate plodove sve industrije, davno nakon to kapsule ribljeg ulja budu
zaboravljene.

Umirivanje: apotekarski industrijski kompleks

Generisanje novosti kao nain poveanja svesti o brendu komercijalnog proizvoda dobro je
utabana staza (a i podstie nastajanje beskrajnih pria tipa naunici su pronali formulu za... kojima
emo se baviti u kasnijem poglavlju). Kompanije za odnose s javnou raunaju ak i neto to se
zove ekvivalenti oglaavanja za panju koju va brend dobije besplatno, a u doba kad izlazi sve vie
novina a pie ih sve manje, neminovno je da izvetavai listom pozdravljaju takve preice do
italaca. Novosti i reportae o proizvodu nose i mnogo veu teinu u svesti javnosti nego plaeni
oglas i vea je verovatnoa da e zapeti za oko itaocima ili gledaocima.
Ali postoji i druga, suptilnija korist koja se moe izvui iz injenice da je va pseudomedicinski
proizvod dobio mesto u kolumni Re urednika: tvrdnje koje se iznose u reklamama i na ambalaama
za dodatke ishrani i granine medicinske proizvode strogo su regulisane, ali nema regula za tvrdnje

koje iznose novinari.

Ta vrlo lukava podela rada jedna je od interesantnijih osobenosti industrije alternativne terapije.
Zastanite i razmislite o svemu to ste usvojili kao istinu ili o onome to ste esto uli o raznim
dodacima: glukozamin lei artritis, antioksidanti spreavaju rak i srana oboljenja, riblja ulja s
omega-3 masnim kiselinama poboljavaju inteligenciju. To su postale opteprihvaene tvrdnje, deo
nae kulture isto koliko i listovi kiseljaka kao lek protiv koprive; ali verovatno neete naii na njih
na ambalai ili u propagandnim materijalima.
Kad to uvidite, tivo o raznobojnim dodacima ishrani biva zanimljivije: kolumnist koji pie o
alternativnoj terapiji, odgovarajui na pismo itaoca, iznee dramatinu i nauno neutemeljenu
tvrdnju da e mu glukozamin ublaiti bol u zglobovima; fabrika tableta platie reklamu za glukozamin
preko cele stranice, u kojoj se navodi samo doza i moda kakva anemina izjava koja vie ima veze s
osnovama biologije nego s klinikom efikasnou: Glukozamin je poznat hemijski konstituent
hrskavice."
Katkad je preklapanje u izjavama skoro zabavno. Neki su primeri predvidljivi. Magnat
vitaminskih pilula Patrik Holford iznosi sveobuhvatne i dramatine tvrdnje o svakovrsnim dodacima
ishrani u svojim knjigama Optimalna ishrana". Ipak nijednu takvu tvrdnju ne tampa na etiketama
svoje istoimene linije vitaminskih pilula (na etiketama stoji njegov portret).
Suzan Klark, koja pie kolumnu o alternativnoj medicini i koja je, izmeu ostalog, tvrdila da je
voda kalorina jo je jedan svetao primer te tanke linije po kojoj novinari ponekad gaze. Nekoliko
godina je objavljivala kolumne u listovima Sunday Times, Grazia i Observer. U svojim napisima
preporuivala je proizvode kompanije Victoria Health i to uoljivo esto: jedanput meseno, tana
kao sat, po mojem merenju. I ona i pomenuti listovi poriu da je bilo ikakvih neregularnosti, pa
nemam razloga da sumnjam u njih. Ali ona je ranije radila neke poslove za tu kompaniju; sad je dala
otkaz u novinama, zaposlila se s punim radnim vremenom kod njih i pie za njihov kompanijski
asopis. (Ta scena sablasno podsea na poznatu ameriku praksu, gde zaposleni krue izmeu
regulatornih tela farmaceutske industrije i odbora raznih farmaceutskih kompanija; rizikujui da me
optuite kako preterujem, skreem vam panju na to da iznosim priu o svim fabrikantima tableta,
sluei se primerima iz glavnih medija, a njihove izjave su identine.)
Jo 1991. godine Kraljevsko farmaceutsko drutvo je izrazilo zabrinutost zbog takve strategije
prikrivenog oglaavanja meu velikim predstavnicima farmaceutske industrije. U izjavi Drutva je
stajalo: Kako je proizvoaima i reklamnim agencijama zabranjeno da stavljaju na proizvode
detaljne medicinske tvrdnje ukoliko prethodno ne prou proceduru za dobijanje licence, oni
pribegavaju metodama kao to su pokroviteljstvo slavnih osoba, besplatna literatura o
pseudomedicinskom proizvodu, i medijske kampanje iz kojih su se izrodile nekritike promotivne
reportae u visokotiranim novinama i asopisima.
U Equazenu su prepoznali da je pristup nenadziranom medijskom svetu njihova glavna trina
prednost i u to mnogo ulau. U saoptenju za tampu u kome obznanjuje da ih je kupila kompanija
Galenica, izjavili su: Izvetaji o istraivanju, u kojima su prikazane prednosti naeg proizvoda Eye
Q bili su esto na nacionalnoj televiziji i radiju... to mnogi smatraju kljunim za znaajan rast
britanskog sektora omege-3 od 2003. naovamo. Pravo da vam kaem, umesto ovakvog prevarnog
novinarskog teksta radije bih da vidim upadljivo ispisanu oznaku kutijica s besmislicama na svoj
amabalai i u svim oglasima, i da onda proizvoai alternativne terapije mogu slobodno tvrditi ta

god ele jer reklame upravo tome i slue.

Toak vremena
Naravno, ti daramski opiti nisu prvi sluaj da su se u medijima uloili toliki napori zarad
promovisanja svojstava proizvoda koji je dodatak ishrani i to na temelju nedostupnog istraivanja.
Dejvid Horobin bio je 80-ih farmaceutski multimilioner jedan od najbogatijih ljudi u Britaniji a
njegovo carstvo dodataka ishrani Efamol (nastalo, kao i Equazenovo, na esencijalnim masnim
kiselinama) vredelo je u najboljim danima svih 550 miliona funti ma, isto da se ovek rasplae
od saaljenja nad tom cifrom. Napori njegove tvrtke umnogome su prevazilazili bilo kakva nastojanja
u svetu Equazena i Daramskog vea.
Godine 1984. Horobinovi ameriki distributeri dospeli su na sud jer su lano obeleavali svoj
proizvod kao da je lek; zaobili su propise amerike Administracije za hranu i lekove koja im je
zabranila da oglaavaju svoje tablete neosnovanom tvrdnjom da su lek; oni su se pobrinuli da mediji
izvetavaju o tim proizvodima kao da imaju dokazane medicinske koristi. Tokom sudskog procesa
izneseni su kao dokaz dokumenti u kojima je Horobin izriito rekao: Oito, ne moe da se oglaava
[ulje utog nourka] u te svrhe, ali isto je tako oigledno kako postoje naini da se prenesu
informacije... U kompanijskim memorandumima bila je navedena iscrpna promotivna shema:
ubacivati u medije lanke o njihovom istraivanju, angaovanje novinara istraivaa koji e iznositi
tvrdnje njima u prilog, uestvovati u emisijama s pozivima uivo i slino.
Godine 2003. Opte medicinsko vee proglasilo je Horobinovog istraivaa dr Gorana Jamala
krivim za fingiranje istraivakih podataka o opitima koje je sprovodio za Horobina. Obeano mu je
0,5 posto dobiti od prodaje ukoliko se proizvod plasira na tritu (Horobin nije bio odgovoran, ali i
nas bi doveo u iskuenje takav sasvim neobian dogovor).
Kao i pilule od ribljeg ulja, i Horobinovi proizvodi su oduvek bili u vestima ali do podataka
dobijenih istraivanjem bilo je jednako teko doi. Godine 1989. objavio je proslavljenu metaanalizu
opita u dermatolokom asopisu u kojem je otkriveno kako njegov vodei proizvod, ulje od utog
nourka, uspeno deluje na ekcem. Tom metaanalizom nije obuhvaen jedini dostupan veliki
objavljeni opit (koji je bio negativan), ali jesu bile ukljuene dve najstarije studije i sedam manjih
pozitivnih studija koje je finansirala njegova kompanija (i dalje su bile nedostupne u poslednjem
pregledu koji sam pronaao 2003).
Godine 1990. asopis je odbacio recenziju podataka dvojice naunika nakon to su se umeali
Horobinovi advokati. Godine 1995. Ministarstvo zdravlja naruilo je metaanalizu od jednog uvenog
epidemiologa koja bi obuhvatila deset neobjavljenih studija iji je vlasnik bila kompanija koja je
reklamirala ulje utog nourka. Tek deset godina kasnije profesor Hauel Vilijams opisao je u
uvodniku za British Medical Journal kompletan dalji tok dogaaja. Kompanija se okomila na izvor
informacija, a Ministarstvo zdravlja prisililo je sve autore i sudije da potpiu izjave da se osigura
kako se to ne bi ponovilo. Naunicima nije doputeno da objave svoj izvetaj. Alternativna terapija,
narodska medicina!
Od tada se pokazalo, nakon podrobnije ali neobjavljene recenzije, da ulje utog nourka nema
uinka na ekcem te je izgubio medicinsku licencu. Vodee linosti u medicini zasnovanoj na
dokazima, recimo ser Ijan almers, osniva Kolaboracije Kokran, jo navode taj sluaj kao primer

sudbine farmaceutske kompanije koja odbija da obznani podatke o klinikim opitima naunicima koji
hoe da provere njihove tvrdnje.
Dunost mi nalae da pomenem kako je Dejvid Horobin otac Katre, udate Kelier, osnivaice i
direktorke Equazena, a njen ga je suprug i kodirektor Adam Kelier u razgovorima s novinarima
posebno pominjao kao osobu koja je najvie uticala na njegovu poslovnu praksu.
Ne tvrdim da je njihova poslovna praksa ista, ali rekao bih da slinosti bodu oi: nedostupni
podaci i rezultati istraivanja koji se daju pravo medijima.
Godine 2007. bili su ve poznati rezultati zavrnih ispita dece u daramskoj godini ribljeg ulja. U
toj oblasti je bilo neuspenih kola u koje su uloene velike koliine dodatnog napora i donacija svih
oblika. Prethodne godine, bez ribljeg ulja, rezultati broj dece koja su dobijala pet ocena od A do C
poveao se za 5,5 posto u odnosu na ranije rezultate. Nakon intervencije s ribljim uljem poboljanje
je bilo primetno manje i iznosio je samo 3,5 posto. Te godine na nacionalnom nivou zabeleen je
porast od 2 posto u rezultatima zavrnih ispita. Oekivali biste poboljanje od slabane regije ije
kole primaju velike koliine dodatne pomoi i ulaganja. Isto tako, mogli biste se setiti da smo rekli
kako se nacionalni rezultati zavrnih ispita popravljaju iz godine u godinu. Ako nita drugo, tablete su
nekako povezane sa usporavanjem napretka.
Riblja ulja su sada najpopularniji proizvod meu dodacima ishrani u Velikoj Britaniji; godinje
se od prodaje tog jednog jedinog proizvoda stekne vie od 110 miliona funti. Kelieri su tu skoro
prodali Equazen velikoj farmaceutskoj korporaciji za neobjavljenu svotu. Ako mislite da sam bio
previe strog, molim vas, zapazite: oni pobeuju.

-9Profesor Patrik Holford

Otkud stigoe te silne ideje o tabletama, nutricionistima i pomodnim dijetama? Kako li nastaju,
kako se ire? Dok Dilijan Makit predvodi teatarske bataljone, Patrik Holford nastupa drugaije: on
je akademski stub, potporni, britanskog nutricionistikog pokreta i osniva njegove najvanije
obrazovne ustanove, Instituta optimalne ishrane. U toj organizaciji diplomu je stekla veina onih koji
16

se u Velikoj Britaniji predstavljaju kao nutricionistiki terapeuti. Holford je istinski tvorac mnogih
njihovih ideja a i podsticaj im je u nainu poslovanja.
Novine ga uzdiu u nebesa prikazujui ga kao naunika i strunjaka. Napisao je etrdesetak
knjiga, sam ili kao koautor, i sve su meu najprodavanijima. Prevedene su na dvadeset jezika; vie od
milion primeraka prodato je terapeutima i itaocima irom sveta. Neki njegovi raniji radovi su
oaravajue ferije, uz koje ujedno dobijate plavkasti pribor za pomo da vam pomogne u traganju za
nedostacima u ishrani. Noviji radovi proeti su naunim detaljima i stilistiki su primer za ono to se
moe nazvati referencijaenje: sadre fine brojke u eksponentu uz mnogo navedenih naunih citata na
kraju.
Holford neumorno predstavlja sebe kao oveka iz sveta nauke i nedavno je nagraen postao je
gostujui profesor na Univerzitetu Tisajd (o kome u jo govoriti). Nekoliko puta je imao svoju
televizijsku emisiju i ne proe ni nedelju dana a da se negde ne pojavi kako bi govorio o nekoj
preporuci, o svom najnovijem opitu ili studiji. O jednom opitu u koli (bez kontrolne grupe)
nekritiki je izvetavao u dve emisije posveene tome u Veeras s Trevorom Makdonaldom
(istraivaka emisija ITV-a u najgledanijem terminu), a istovremeno se pojavljivao u emisijama
Jutarnjiprogram, BBC Doruak, Horizont, BBC Vesti, GMTV, Londonske veernje vesti, u vestima
na kanalu Sky, u novostima na amerikom CBS-u, u emisiji U kasne kasne sate u Irskoj i u mnogim
drugim. Prema britanskim medijima, profesor Patrik Holford jedan je od naih vodeih intelektualaca
koji istupaju u javnosti: ama ne, nije on prodavac vitaminskih tableta koji radi u industriji dodataka
ishrani vrednoj 50 milijardi dolara ovaj podatak se vrlo retko pominje nego nadahnuti naunik,
otelotvorenje priljenog i vizionarskog pristupa naunim dokazima. Pogledajmo ta i kako treba da
radi onaj koga e novinari pred narodom proglasiti za toliki autoritet.

Sida, rak i vitaminske tablete

Za Holforda sam prvi put doznao u jednoj velkoj knjiari. S porodicom sam provodio
novogodinji praznik, nisam imao o emu da piem. Kao spas pojavila se njegova knjiga Nova
Biblija optimalne ishrane, bestseler prodat u 500.000 primeraka. udno sam je zgrabio i okrenuo na
deo o najveim ubicama. Prvo sam naleteo na odlomak u kome se tumai da ljudi koji uzimaju
vitamin C ive s rakom etiri puta due. Sjajno tivo.
Potraio sam ta pie o sidi (sve to itam o toj bolesti nazivam testiranje na sidu) i evo ta
sam pronaao na stranici 208: ,,AZT, prvo preskriptivno sredstvo protiv HlV-a, potencijalno je tetan
i pokazalo se da je manje delotvoran od vitamina C. I sida i rak su zaista vrlo ozbiljne teme. Kad
itate tako ekstremne tvrdnje poput Holfordove pomislite da su izreene na osnovu podataka iz neke

studije u kojoj su moda ljudima zaraenim sidom davali vitamin C. U tekstu ete nai sitno ispisan
broj 23 u eksponentu koji upuuje na rad izvesnog Darivale. Jedva zadravajui dah, dokopao sam
se njegovog rada na internetu.
Odmah sam video da se u tom lanku ne pominje AZT. Ne uporeuje se AZT s vitaminom C niti
se lanak odnosi na ljudska bia. Bila je to nekalaboratorijska studija, posmatranje elija u inijici.
elije su poprskane vitaminom C i izmereno je nekoliko sloenih veliina, kao to je formacija
krupnih sincicijskih elija, koja se promenila kad se oko nje nalo mnogo vitamina C. Sve je to
divno i krasno, ali to otkrie iz laboratorije savreno jasno ne potvruje prilino dramatinu izjavu
da je ,,AZT, prvi lek prepisivan protiv HlV-a, potencijalno tetan, i pokazalo se da je manje
delotvoran od vitamina C. To je u stvari samo jo jedan primer one lakomislene ekstrapolacije od
preliminarnih laboratorijskih podataka do klinikog zakljuka izvedenog na osnovu prouavanja
ljudskih bia, a nju smo ve poeli da prepoznajemo kao zatitni znak nutricionista.
Ali slatkii idu na kraju. Ovo sam uzgred pomenuo u jednom novinskom lanku i na to se javio
lino dr Radit Darivala poslao mi je pismo u kome brani svoj istraivaki rad od optubi da je to
loa nauka. Tad sam se pozabavio pitanjem koje lei u sri ove teme o referenciranju. Darivalin rad
je bio savreno dobar i to nikad nisam opovrgavao. On je merio sloene promene nekih elija na
osnovnom biolokom nivou: ta se zbiva kad se elije u posudi na laboratorijskom pultu poprskaju s
mnogo vitamina C. Dr Darivala je besprekorno dobro opisao svoje metode i rezultate. Nemam zato
da sumnjam u njegov precizan opis izvedenog postupka.
Ali mane izbijaju u tumaenju. Da je Holford rekao: ,,Dr Radit Darivala je otkrio kako izgleda
da se aktivnosti nekih komponenata elija u laboratorijskoj posudi menjaju kad ih poprskate
vitaminom C, i jo da je uz to uputio na Darivalin izvetaj, ni po jada. Ali nije. Napisao je: ,,AZT,
prvi lek koji je prepisivan protiv HlV-a, potencijalno je tetan i pokazalo se da je manje delotvoran
od vitamina C. Jedno je nauno istraivanje a sasvim drugo ono to tvrdite da je istraivanje
pokazalo, to jest vae tumaenje. Holfordova izjava je apsurdna ekstrapolacija.
Pomislio bih da bi u tom asu mnogi rekli: ,,Pa, kad bolje razmislim, to moda jeste bilo malo
glupavo formulisano. Ali profesor Holford je krenuo u drugom smeru. Tvrdio je da sam njegove rei
izvukao iz konteksta (a nisam: celu stranicu iz njegove knjige nai ete na internetu). Tvrdio je da je
uneo ispravke u svoju knjigu (bacite pogled na beleku na kraju knjige koju drite u ruci). Sejao je
naokolo optube da ga kritikujem samo zato to sam pion velikih farmaceutskih korporacija (ve su
mi to priivali a nije istina; da sve bude bizarno, ja sam meu njihovim najgorljivijim kritiarima).
Krucijalno je da on iznosi kako sam se usredsredio na banalnu, izdvojenu greku.

Bledi tragovi sistematinog pregleda

U knjizi imate mnogo prostora za igru i to je radost koju knjiga donosi. Drim pred sobom Novu
Bibliju optimalne ishrane. Tu knjigu morate da proitate ako vam je stalo do svog zdravlja, tvrdi
se u citatu iz Sunday Timesa na prednjoj korici. ,,Neprocenjiva, pie Independent on Sunday i tako
dalje. Kao poslednja pijunina, reio sam da proverim svaki taj citat, i celu drugu polovinu ove
knjige posvetiu pripremi izdanja Holfordove pozamane knjige s belekama.
Hou, ali u panjevima.
Cela Holfordova knjiga od 558 stranica puna je uverljivih tehnikih izraza i komplikovanih

saveta o tome kakvu hranu jesti i koje tablete kupovati (u odeljku o izvorima pokazuje se da je
njegova ponuda tableta ,,najbolja). Eda bismo sauvali zdravlje i ivce, ograniio sam naa
ispitivanja na kljuni odlomak, to jest na poglavlje u kom objanjava zato treba uzimati dodatke
ishrani. Pre nego to ponemo, valja da budem vrlo jasan: profesor Holford zanima me samo zato to
poduava nutricioniste koji lee naciju i zato to je postao profesor na Univerzitetu Tisajd gde treba
da predaje studentima i nadzire istraivanje. Ako je profesor Patrik Holford ovek posveen nauci,
vrstan strunjak, onda se prema njemu tako treba i odnositi skrupulozno, sasvim pedantno.
Dakle, kreemo! Otvaramo 12. poglavlje, stranicu 97 (ukoliko i sami hoete da pratite
Holfordov tekst, znajte da se ja sluim potpuno revidiranim i auriranim" izdanjem iz 2004,
pretampanim 2007). Holford objanjava zato treba uzimati tablete. Moda je sad pravi trenutak da
pomenem kako profesor Patrik Holford trenutno ima sopstvenu paletu najprodavanijih tableta od
najmanje dvadeset vrsta; on se smei sa svake etikete na ambalai. Tu paletu proizvoda distribuira
kompanija za proizvodnju tableta BioCare, a njegovi raniji proizvodi, koje pominje u starijim
knjigama, prodati su firmi Higher Nature.17
Kad sam krenuo da piem ovu knjigu glavna mi je namera bila da poduim itateljstvo ta je
dobra nauka tako to u razmatrati onu lou. Stoga e vam biti milo kad doznate da je prva
Holfordova tvrdnja, ona iz prvog pasusa kljunog poglavlja, savren primer znanog nam fenomena
probiranja to jest biranja onih podataka koji odgovaraju cilju. On navodi da postoji opit koji
pokazuje da vitamin C smanjuje uestalost prehlada. Ali tu je Kokranov sistematini pregled koji je
zlatni standard. U njemu su sabrani dokazi iz svih dvadeset devet opita na tu temu u kojima je
uestvovalo 11.000 osoba. Zakljuak tih opita je da nema dokaza da vitamin C spreava prehladu.
Profesor Holford ne daje referencu za svoj jedini, neobian opit na osnovu kog je doveo u pitanje
opseno istraivanje, pedantno saeto kod Kokrana, ali ne mari kakav god bio taj opit, moemo biti
sigurni da su rezultati dobijeni probiranjem jer se opit sukobljava s metaanalizom.
Odmah zatim Holford zaista daje referencu za studiju u kojoj se navodi kako su testiranja krvi
pokazala da sedam od deset ispitanika pati od manjka vitamina B. U tekstu je broj u eksponentu koji
ostavlja ozbiljan utisak. Otvorimo li knjigu pred kraj, doznaemo da njegova referenca za ovu studiju
upuuje na kasetu koju ste nekad mogli nabaviti preko njegovog Instituta optimalne ishrane (zove se
Mit o uravnoteenoj ishrani). Zatim sledi izvetaj neega to se zove Bateman Catering Organisation
(kako?) od pre dvadeset pet godina, najverovatnije s pogrenim datumom. Potom se navodi izvetaj o
vitaminu B12, neki eksperiment bez kontrole opisan u brouri Instituta optimalne ishrane iz 1987, tako
malo poznatoj da je nema ni u Britanskoj biblioteci (a tamo imaju sve). Tu je izjava koja se odnosi na
lanak u asopisu Optimum Nutrition Instituta optimalne ishrane i jedna neupitna tvrdnja koju
podupire verodostojan rad ukoliko su trudnice uzimale folnu kiselinu, bilo je manje deformacija
dece pri poroaju, to je dobro utvrena injenica navedena u smernicama Ministarstva zdravlja jer
negde u igri mora biti mrvica istine proizale iz zdravog razuma. Sledi povratak u akciju i navoenje
studije sprovedene na devedeset aka koji su imali 10 posto bolje rezultate na merenju koeficijenta
inteligencije nakon to su popili multivitaminsku tabletu visoke doze, naalost bez ikakve reference.
Onda eto pravog bisera: jednog pasusa s etiri reference.
Prva se odnosi na studiju velikog dr R. K. andre. Radovi tog osramoenog istraivaa bili su
osporeni i povueni, a on sam bee tema svih bitnih lanaka o prevarama u istraivanju, ukljuujui i
onaj dr Riarda Smita u British Medical Journalu, naslovljen Istraivanje prethodnih studija

prevarantskog autora. Postoji i trodelna istraivaka dokumentarna serija kanadske televizije CBC o
andrinoj zabrinjavajuoj karijeri (moete je pogledati na internetu). Pred kraj snimanja on se, po
svoj prilici, skrivao u Indiji. Ima 120 rauna u bankama po raznim rajskim mestima za one koji
izbegavaju da plaaju poreze. Naravno, patentirao je svoju multivitaminsku meavinu, koju prodaje
starijoj populaciji kao dodatak ishrani utemeljen na dokazima. ,,Dokazi se uglavnom zasnivaju na
njegovim klinikim opitima.
U ime skrupulozne pravednosti, poteno navodim kako veina ovoga zbilja jeste obznanjeno
nakon prvog izdanja Holfordove knjige. Meutim, ozbiljna pitanja o andrinom istraivanju
postavljala su se ve neko vreme a uz to su ga nutricionistiki naunici nevoljno citirali jer njegovi
rezultati behu tako neverovatno pozitivni. Godine 2002. dao je ostavku na univerzitetu. Nije uspeo da
odgovori na pitanja o svojim radovima niti je izneo svoje podatke kad su to zatraili njegovi
zaposlenici. Rad na koji se poziva Patrik Holford potpuno je povuen 2005. godine. Idua referenca
u istom odlomku njegove knjige opet upuuje na andrin rad. Dvaput zaredom ne valja mu rabota.
Profesor Holford nastavlja, navodei referencu na rad u kom se tvrdi kako je u trideset sedam od
trideset osam studija, u kojima je prouavano dejstvo vitamina C (opet), utvreno da je koristan u
leenju obine prehlade (a ne u prevenciji, kako stoji u njegovim tvrdnjama u gornjem tekstu).
Trideset sedam od trideset osam zvui apsolutno izvanredno, ali u sveobuhvatnom Kokranovom
pregledu navodi se da su dokazi meoviti i postoje tek manja poboljanja kad se uzimaju vee doze.
Upecao sam izvetaj na koji profesor Holford upuuje za ovu tvrdnju: to je retrospektivna
ponovljena analiza pregleda samo onih eksperimenata koji su izvedeni pre 1975. Holfordovi izdavai
opisuju ovo izdanje Biblije optimalne ishrane kao POTPUNO REVIDIRANO I AURIRANO
TAKO DA SADRI NAJSAVREMENIJE ISTRAIVANJE. Objavljeno je iste godine kad sam
napunio trideset godina, a ipak kao vanu referencu za svoju tvrdnju o vezi izmeu vitamina C i
prehlade Holford u tom poglavlju navodi rad u kome se iskljuivo razmatraju eksperimenti iz
vremena dok ja nisam imao ni godinu. Otkako je taj pregled nainjen, prohodao sam i progovorio,
zavrio sam osnovnu i srednju kolu, diplomirao na tri fakulteta, nekoliko godina se bavio lekarskom
praksom, poeo sam da piem kolumnu u Guardianu i objavio nekoliko stotina lanaka, da ne
pominjem ovu knjigu. Iz moje sadanje perspektive nije preterano rei da je od 1975. proao itav
ivot ja se i ne seam te godine, 1975. Osim toga, u radu na koji upuuje profesor Holford nema
trideset osam opita, nego samo etrnaest. Budui ovek koji neprestano tupi o vitaminu C, profesor
Holford kanda slabo poznaje savremenu literaturu. Ukoliko se mislite koliko to vitamina C treba
uzimati, moda poelite da kupite ImmuneC iz palete proizvoda BioCare Holford, s njegovim likom
18

na boici 240 tableta za samo 29,95 funti.

Hajdmo dalje. On probira upadljivo najpozitivniji rad koji nalazim u literaturi o tome kako
vitamin E spreava infarkt smanjenje od 75 posto, tvrdi. Da vam doaram ukus referenci koje on ne
pominje, pomuio sam se i vratio se kroz vreme pa sam pronaao najmoderniju referencu koju je
literatura nudila 2003, sistematian pregled i metaanalizu, prikupljene i objavljene u Lancetu, gde su
procenjeni svi radovi objavljeni prethodnih decenija na tu temu. Otkrio sam kako uopte nema dokaza
da je ikakva korist od vitamina E. Moda e vas zabaviti podatak da jedini pozitivan opit na koji se
Holford poziva nije samo najmanja studija u tom pregledu, nego je i najkraa. To je profesor
Holford: eljan da predaje i nadzire istraivanje pri Univerzitetu Tisajd, da oblikuje mlade umove i
priprema ih za strog nauniki ivot.

Dalje iznosi niz neverovatnih tvrdnji, sve bez ikakvih referenci. Autistina deca ne gledaju ljude
u oi, ali dajte toj deci prirodni vitamin A i pogledae vas pravo u oi. Nema reference. Slede
etiri tvrdnje o vitaminu B, pri emu se opet poziva na studije, ali ne daje reference. Ne brinite,
stiemo do sri. Ima jo neto o vitaminu C a i tu se referenca odnosi na andru (ponovo).
Napokon, na strani 104, u trijumfalnom finiu, profesor Patrik Holford kae da sad postoje
pomorande bez iole vitamina C. Nutricionisti samozvanci (kao da ima drugih) i oni koji prodaju
dodatke ishrani u obliku tableta, naveliko ire mit da je naa hrana sve manje hranljiva. Uprkos tome,
mnogi tvrde da bi mogla biti hranljivija jer jedemo vie sveeg i smrznutog voa i povra, manje
hrane iz konzervi i suenih namirnica, dakle, roba bre stie u prodavnice i sadri vie hranljivih
materija (premda to naa ivotna sredina strahovito plaa). Ali Holfordova tvrdnja o vitaminima
neto je ekstremnija od uobiajenih. Pomorande nisu samo manje hranljive: Neke pomorande u
19

supermarketima ne sadre vitamin C! Zastraujue! Kupujte tablete!

Ovo poglavlje nije jedinstveno. itava Web lokacija Holfordwatch posveena je detaljnoj
analizi njegovih tvrdnji, tako kristalno jasnoj da se ostaje bez daha, propraenoj hrpom referenci.
Tamo ete nai jo vie greaka koje se javljaju i u drugim Holfordovim dokumentima, paljivo
seciranih, mudro i pomalo zastraujue pedantno. Prava je radost pogledati ih.

Profesor?
Iz tog uvida proizlazi nekoliko zanimljivih saznanja. Poto uvek rado sasluam tue ideje, pitam
se a to je prvo i najbitnije kako voditi raspravu s nekim kao to je Patrik Holford? On stalno
optuuje druge da ne prate literaturu. Nazadnjak je ili pion farmaceutske industrije svako ko sumnja u
njegove pilule. Stalno se poziva na rezultate istraivanja i na reference. ta biste uinili budui da ne
moete stii da ih proitate na licu mesta? elite li da ostanete utivi a da ne odustanete od svojih
stavova i postupite razumno, rei ete: Nisam sasvim sigurna da mogu prihvatiti va rezime i vae
tumaenje tih podataka a da ih prethodno sama ne proverim. To moda i ne bi bilo ba
najprikladnije.
Ali vanija je druga poenta. Holford je ve sam to pomenuo postavljen zaprofesora u
Tisajdu. U svojim saoptenjima za tampu gle, uda ponosno istie tu injenicu. A i u
dokumentima iz Tisajda itav naramak, dobijen zahvaljujui Zakonu o slobodi informisanja, na
raspolaganju je na internetu jasno stoji kako je profesor Holford postavljen na tu funkciju da nadzire
istraivanje i da predaje na kursevima organizovanim na fakultetu.
Ne udi me to postoje preduzimai i gurui koji svoje tablete i ideje prodaju na otvorenom
tritu. Ne lii na mene, ali njih potujem i divim se njihovoj upornosti. Meutim, na fakultetima bi
moralo vaiti sasvim drugaije rangiranje odgovornosti, a posebna opasnost lei u oblasti
nutricionizma. Stepen strunosti po zavretku obrazovanja u oblasti homeopatije barem je
transparentan. Fakulteti na kojima se predaje homeopatija pomalo dre u tajnosti svoje kurseve i
uzdrano govore o njima (moda zato to se, kad podaci o ispitima procure u javnost, pokazuje da
ispitivai postavljaju pitanja o ,,mijazmi i to u 2008. godini), ali barem su njihove diplome iz
alternativne terapije ono to stoji na proizvodu.
Projekat nutricionista je zanimljiviji: njihov rad poprima naunu formu jezik, tablete i
referenciranje kroz iznoenje tvrdnji koje povrno odraavaju stavove naunika iz oblasti ishrane u

kojoj oekujemo jo mnogo prave nauke. Ponekad se i nau dobri dokazi za valjanost njihovih izjava
(mada, nikako ne mogu da zamislim kad bih to posluao zdravstveni savet nekoga ko je tek
povremeno u pravu). Meutim, ve smo videli da je praksa nutricionista esto utemeljena na nju
ejdovskoj alternativnoj terapiji i dok je uglavnom jasno otkud stie leenje kvantnom reiki
energijom nutricionisti su se tako uverljivo umotali u zatitni ogrta naunog autoriteta, uz malko
fragmentarnih zdravorazumskih saveta o stilu ivota i pokojom referencom, da je veina ljudi jedva
uoila pravi smisao njihove discipline. Pritisnete li ih uza zid, neki nutricionisti priznae da je
njihova terapija komplementarna ili alternativna, ali u ispitivanju alternativne medicine koje je
naloio Dom lordova nije, na primer, ak ni navedena kao takva.
U tom primicanju pravom akademskom naunom radu ona se pokazuje toliko paradoksalna da je
razumno upitati se ta li e tek biti kad profesor Holford u Tisajdu pone da pomae u oblikovanju
mladih umova. Zamislimo sledeu situaciju. U jednoj uionici redovni profesor predaje: treba
posmatrati sveukupnost dokaza a ne probirati po njima, ne moete izvoditi preterane ekstrapolacije
na osnovu preliminarnih laboratorijskih podataka, referenciranje treba da je precizno i da odraava
sadraj navedenog rada, i ui vas svemu ostalom to se na fakultetu moe predavati o nauci i
zdravlju. U drugoj za to vreme Patrik Holford demonstrira svoje uenjatvo kakvo ve znamo.
Vrlo direktan uvid u ovaj sukob moemo stei iz nedavne Holfordove izjave. Povremeno se, to
je neizbeno, objavi velika nauna studija o nekoj od omiljenih tableta Patrika Holforda iji rezultati
pokazuju kako nema nikakvog dokaza o korisnim efektima te tablete. Na to se on esto oglasi,
zaueno i gnevno, a zakulisni uticaj tih kritikih odgovora vrlo je veliki: njihovi delovi esto
dospeju u novine, a tragovi njihove manjkave logike iskrsavaju u polemikama s nutricionistima.
Na primer, u jednoj takvoj polemici proglasio je za pristrasnu metaanalizu randomizovanih
kontrolisanih opita za antioksidante jer njome nisu bila obuhvaena dva opita koje je on naveo kao
pozitivne. U stvari to nisu bili opiti nego obini opservacijski prikazi, pa ionako ne bi bili
obuhvaeni tom metaanalizom. U pomenutoj polemici Patrik Holford se ljutio zbog metaanalize o
omega-3 masnim kiselinama (kao to je riblje ulje), napravljene u saradnji s Kerolin Samerbel koja
kao redovni profesor predaje nutricionizam na Univerzitetu Tisajd, gde je i prodekan za istraivanje,
a uz to ima mnogo objavljenih naunih radova iz oblasti ishrane.
U tom sluaju Holford kao da uopte ne razume statistiku navedenu u trakastom grafikonu s
rezultatima tog naunog rada, koja pokazuju da nema koristi od ribljeg ulja.20 Pun srdbe jer je mislio
da je neto otkrio, profesor Holford optuio je autore da su pioni u slubi farmaceutske industrije
(moda uoavate pravilnost). Posebnom prevarom smatram to to se takvo oigledno izvrtanje
nalaza uopte ne komentarie u radu o istraivanju, kae on. Zbilja se pitam jesu li i koliko poteni
i autori i asopis. Ne zaboravite da govori o Kerolin Samerbel, profesoru nutricionizma na
Univerzitetu Tisajd i prodekanu za istraivanja. Potom se sve dublje uvaljuje. Pogledajmo to na
asakkroz prizmu teorije zavere. Prole nedelje prodaja farmaceutskih sredstava dosegla je 600
milijardi funti. Najprodavaniji je lipitor, statinski lek za smanjenje holesterola. Zarada od njega
iznosi 12,9 milijardi dolara..."
Da razjasnim: farmaceutska industrija, bez ikakve sumnje, ima ozbiljnih problema valjda ja
znam za to jer o tome drim predavanja i studentima medicine i lekarima, piem redovno o toj temi u
nacionalnim listovima i nameravam da vas provedem u sledeem poglavlju kroz njihova zla ali
reenje za taj problem svakako nije loe nauenjatvo, kao to to nije ni jo jedno pakovanje

dopunskih tableta od srodne industrije. Toliko o tome.

Kako se uopte desilo da Holford bude izabran za predavaa?
Dejvid Kohun je profesor emeritus farmakologije pri UCL i neverovatno je iskljuiv u kritikama
na svom naunom blogu na adresi dcscience.net. Zabrinuo se zbog toga to je profesor Holford
postao predava, pa je dobavio dokumenta o tome (zahvaljujui Zakonu o slobodi informisanja) i
obznanio sluaj na internetu. Ima se tu ta interesantno saznati. Kao prvo, Tisajd priznaje da je to
neobian sluaj. Sledi objanjenje da je Holford upravitelj fondacije Hrana za mozak, koja e
donirati sredstva za doktorske stipendije te da bi mogao pomoi univerzitetskoj klinici za autizam.
Neu se uputati u pisanje o Holfordovoj biografiji hou da ostanem usredsreen na nauku ali
ono to je poslao u Tisajd dobar je poetak za kratki ivotopis. Tu pie da je na Univerzitetu u Jorku
studirao eksperimentalnu psihologiju od 1973. do 1976. Potom je u Americi studirao duevno
zdravlje i ishranu kod dvojice istraivaa (Karla Fajfera i Abrama Hofera), a onda se 1980. vratio u
UK da lei duevno bolesne pacijente prehrambenom medicinom". Na Univerzitetu u Jorku
psihologija se studira tek od 1975. Holford ga je pohaao od 1976. do 1979. i proao s jedva
prosenom ocenom. Onda se zaposlio kao trgovac, u kompaniji dopunskih tableta Higher Nature.
Znai, leio je pacijente 1980, godinu dana nakon to je stekao diplomu. Nema problema. Samo
pokuavam da se snaem u tome.
Godine 1984. osnovao je Institut optimalne ishrane i tu je bio je direktor do 1998. Mora da ga je
dirnula neoekivana poast kad mu je 1995. taj institut dodelio diplomu prehrambenog terapeuta.
Dvadeset godina pre toga on jeste zapoeo, ali nije zavrio magistraturu iz nutricionizma na
Univerzitetu Sari, pa mu je ta diploma Instituta optimalne ishrane, njegovog sopstvenog, jedina
kvalifikacija iz oblasti ishrane.
Mogao bih jo o tome, ali smatram da je neprilino a i detalji su dosadni. Dobro de, jo samo
ovo, ali ostalo morate da potraite na internetu:
Godine 1986. on i Gvilim Roberts, student na Institutu optimalne ishrane, poeli su da
istrauju efekte ishrane na inteligenciju. Kulminacija je bio randomizovani kontrolisani opit u
kome su ispitani efekti poboljane ishrane na koeficijent inteligencije kod dece. Taj eksperiment je
bio tema dokumentarnog filma Horizont i objavljen je u Lancetu 1988. godine.
Drim pred sobom taj lanak iz Lanceta. U njemu ni traga ni glasa od Holforda. Ne navodi se ni
kao autor, ak nije naveden ni u zahvalnici.
Vratimo se hitro njegovoj nauci. Da li su u Tisajdu mogli lako otkriti kako imaju razloga da se
brinu zbog Holfordovog pristupa nauci, i njegovoj praksi da ne predoava nikakve naune dokaze,
pre nego to su ga postavili za gostujueg profesora? Mogli su, samo da su itali broure njegove
kompanije Zdravi proizvodi za ivot. Moda bi, na primer, osim mnogih tableta pronali kako je
preuzeo da reklamira privezak QLink, koji kota pukih 69,99 funti. QLink treba da vas zatiti od
zastraujuih, nevidljivih elektromagnetskih zraka, to je omiljena Holfordova tema, a uza sve lei i
mnoge boljke. Prema Holfordovom katalogu:
Baterije nisu potrebne jer energiju dobija od nosioca mikroip se aktivira iz bakarnog
indukcijskog namotaja koji preuzima dovoljno mikrostrujanja iz nosioevog srca za energiju
priveska.
Proizvoai objanjavaju da QLink ispravlja vae energetske frekvencije. Na sav glas su ga

hvalili u The Timesu, Daily Mailu i ITVovoj emisiji London Today, a lako je videti zato: nalikuje
na karticu digitalne memorije za fotoaparat; na prednjoj strani tampane ploe nalazi se osam
kontaktnih pinova; u sredini je visokotehnoloka elektronska komponenta; bakarni namotaj je oko
ivice.
Letos sam jedan privezak kupio i poneo u Kamp Dorkbot, godinji festival za zaluenike za
elektroniku koji se odrava u izviakom logoru kod Dorkinga. Tamo su neki od najdetinjastijih
zaluenika za elektroniku u naem narodu, sedei na suncu, razgledali QLink. Uzaman smo ga pipali
sondama, pokuavali da otkrijemo bilo kakve emitovane frekvencije. Zatim smo uinili ono to radi
svaki zaluenik kad mu padne aka interesantna stvarica: rasturili smo privezak. Prvo smo ugledali
tampanu plou i ve smo poeli da se zabavljamo ona uopte nije bila povezana s bakarnim
namotajem pa stoga nije ni sluila za napajanje energijom, kako se tvrdilo.
Iz onih osam kontaktnih ploica polazile su intrigantne linije, kao na tampanim ploama, ali se
pri paljivijem gledanju videlo da ni one nisu spojene apsolutno ni sa ime. ista dekoracija, dakle.
Preciznosti radi, valjalo bi da pomenem kako nisam siguran mogu li neto nazvati tampanom ploom
ako nema strujnog kola.
Savremena SMT komponenta smetena u sredinu priveska jasno se videla kroz omot od providne
plastike. I ona je izgledala impresivno, ali ma ta bila, ni ona ne bee spojena ba ni sa ime. Pri
paljivijem razgledanju pod lupom te ispitivanju multimetrom i osciloskopom, pokazalo se da je ta
komponenta na takozvanoj tampanoj ploi otpornik od nula oma. Takav otpornik ne prua nikakav
otpor: samo nekakvo parence ice u kutijici. Reklo bi se da je takva komponenta beskorisna, ali u
stvari je vrlo korisna za premoivanje razmaka izmeu susednih staza na tampanoj ploi. (Sve mi
se ini kako treba da se izvinim to to znam.)
Samo to, takva komponenta uopte nije jeffina. Valja pretpostaviti da je re o vrlo kvalitetnom
SMT otporniku, izuzetno izdrljivom, dobro kalibrisanom, koji ne moete kupovati na veliko. Takvi
se prodaju na papirnoj traci, na kalemima od oko 18 cm, a svaki sadri otprilike 5000 otpornika
jedan komad biste platili samo 0,005 funti. Izvinte, ja malo sarkastian. Otpornici od nula oma su
izuzetno jevtini. To je dakle privezak QLink. Nema mikroipa. Namotaj spojen ni sa ime. I otpornik
21

od nula oma, koji kota pola penija, takoe bez ikakvog spoja.
Tisajd je tek deo prie. Zanimamo se za Patrika Holforda najvie zato to neverovatno utie na
britansku nutricionistiku zajednicu. Ve rekoh da istinski potujem ljude o kojima piem u ovoj
knjizi i rado u polaskati Holfordu tvrdei da je savremeni fenomen nutricionizma, koji se provlai
kroz sve medije, uglavnom njegovo delo, otelotvoreno u diplomcima njegovog fantastino uspenog
Instituta optimalne ishrane, gde on jo predaje. U tom institutu zvanje je stekla veina
nutricionistikih terapeuta u Velikoj Britaniji, ukljuujui Viki Edson iz emisije Diet Doctors na
Channel Five i Ijana Marbera, vlasnika bogate palete proizvoda Food Doctor. Studenata ima na
stotine.
Videli smo neke upeatljive primere o Holfordovom nauenjatvu. ta se zbiva u njegovom
institutu? Prolaze li studenti, pitamo se mi, istu akademsku obuku kao i osniva ustanove?
Poto sam autsajder, teko mi je da odredim. Ukoliko pregledate internet stranicu naunikog
prizvuka www.ion.ac.uk (registrovanu pre vaeih propisa o univerzitetskim internet adresama
.ac.uk), neete pronai spisak zaposlenih naunika u institutu ni programe tekuih istraivanja, kao to
biste pronali, recimo, za Institut za kognitivnu neuronauku u Londonu. Nema ni liste naunih radova.

Jednom sam pozvao redakciju i zatraio tu listu a oni mi navedoe neke lanke u asopisima; kad sam
objasnio ta zapravo traim, slubenik redakcije je otiao, vratio se i rekao mi da je njihov institut
istraivaka ustanova i da nemaju vremena za naune lanke i tako to.
Polako, pa neto bre poto je Holford prestao da bude direktor mada i dalje tamo predaje
Institut optimalne ishrane uspeo je da preko svog zavidnog kancelarijskog prostora u jugozapadnom
Londonu iscedi koju kap ugleda. Po odluci Univerziteta Luton diplome su im proglaene za vaee i
sada se to rauna kao osnovni stepen. Uz jo jednu godinu studija, ako pronaete ikoga ko e vas
primiti odnosno, ako e vas primiti Univerzitet Luton moete pretvoriti svoju diplomu sa Instituta
optimalne ishrane u vaeu diplomu profesora nauka.
Kad askam s nutricionistima esto ih propitkujem o standardima u Institutu optimalne ishrane i
onda izmili ta diploma. Hajde da je nakratko razmotrimo. Luton, prethodno Koled vieg obrazovanja
Luton, a sada Univerzitet Bedfordir, godine 2005. temeljno je proeljala Agencija za garanciju
kvaliteta vieg obrazovanja. Svrha te agencije je ouvanje akademskih standarda i kvaliteta visokog
obrazovanja u Velikoj Britaniji.
Kad je izvetaj agencije obznanjen u Daily Telegraphu se pojavio lanak o Lutonu pod
naslovom: ,,Da li je to najgori univerzitet u Britaniji? Slutim da je odgovor pozitivan. Meutim, nas
pre svega zanima nain na koji je u izvetaju izdvojen nemaran stav univerziteta u vezi s
akreditovanjem diploma osnovnog stepena steenih u drugim ustanovama (str. 12, pasusi od 45.
nadalje). Izriito je navedeno da, prema miljenju inspekcijskog tima, nije udovoljeno onome to se
trai u kodeksima prakse za garantovanje naunog kvaliteta i standarda u visokom obrazovanju,
naroito ne onome to se odnosi na akreditovanje diploma osnovnog stepena. Kao to je inae sluaj
s takvim dokumentima a trudim se da ih to ree itam i ovaj izvetaj je prilino iscrpan. Ukoliko
ga potraite na internetu, posebno preporuujem pasuse od 45 do 52.
Upravo kad je ova knjiga trebalo da ode u tampu, doznalo se da je profesor Holford dao
ostavku kao vanredni profesor, obrazloivi to reorganizacijom na univerzitetu. Naoh vremena da
udenem jo jednu reenicu: nije gotovo. Sada on drugde trai potvrdu svoje strunosti. A zbilja je
ovakva: ta ogromna industrija nutricionizma i to je najvanije, ta zadivljujua oblast strunosti
sada se neprimetno, nekritikovana, probija u samo srce naeg akademskog sistema i sve to zbog nae
enje da pronaemo laka reenja za teke probleme kao to je gojaznost, zbog nae zajednike
potrebe da sve brzo sredimo. Tome se pridruuju univerziteti, radi da sarauju s predstavnicima
industrije u svim sektorima, zadivljujue udni da prue studentima ono to ele. Uza sve, te
pseudonaune linosti postigle su fenomenalnu verodostojnost u zvaninim naunim krugovima, u
svetu gde se, kako izgleda, zaboravilo na vanost kritike procene svih naunih tvrdnji.
Ima i drugih razloga to su te ideje ostale neproverene. Jedan je: mnogo posla za malo vremena.
Patrik Holford e povremeno odgovoriti na neku prozivku zbog dokaza, ali esto tako da sve uvije u
jo vei oblak sainjen od kobajagi naunog materijala, to je dovoljno da prepadne mnoge kritiare
i da umiri sledbenike. Pritom svako ko se usudi da neto pita mora biti spreman da podnese
eksponencijalnu masu materijala koju e na njega sruiti i sam Holford i njegovi mnogobrojni
slubenici. Kakva zabava.
Postoji i prigovor upuen Komisiji za albe na tampu protiv mene (nije potvren, niti je poslat
novinama) i opirna pravna korespondencija. On jasno i glasno tvrdi da je Guardian ispravio lanke
s kritikim stavovima o njemu (to sasvim sigurno nije) i tome slino. On pie duga pisma, alje ih na

mnoge adrese, optuuje mene i druge koji kritikuju njegov rad za neke prilino neverovatne stvari. Te
tvrdnje pojavljuju se i u biltenima namenjenih kupcima njegovih pilula, u pismima dobrotvornim
zdravstvenim ustanovama za koje nisam nikad uo, u e-pismima naunicima i na opirnim internet
stranicama hiljade i hiljade tih rei uglavnom su prevakavanja i detinjasto uporna ponavljanja
njegove tvrdnje da sam ja zagrabio rukom u dep velikih farmaceutskih kua. Nisam, ali pomalo
pakosno napominjem (moda ponavljam) kako je Patrik prole godine svoju trgovinu tabletama na
malo prodao za pola miliona funti i sada radi za BioCare, ijih 30 procenata dri jedna farmaceutska
kompanija.
Zato se sada obraam direktno vama, profesore Patrie Holforde. Ukoliko se razilazimo po bilo
kom razmatranju naunog dokaza, nemojte raditi ono to radite. Ne govorite kako vam farmaceutska
industrija radi o glavi, ne ulaite albe, ne podnosite pravne zahteve. Umesto leernih tvrdnji da bi
pitanja trebalo uputiti nauniku iji valjan rad vi kao to pokazah pogreno tumaite, umesto to
odgovarate na drugo pitanje a ne na ono postavljeno, umesto to vam je draga svakovrsna teatralnost,
ja bih, na vaem mestu, prihvatio da objanjavam kao profesor: jednostavno i jasno.
Nisu to nikakve glavolomke. Ili je prihvatljivo probirati dokaze o, recimo, vitaminu E ili nije
prihvatljivo. Ili je razumno iz laboratorijskih podataka o elijama u posudi ekstrapolirati klinike
tvrdnje o ljudima obolelima od side ili nije. Pomoranda ili sadri vitamin C ili ne sadri. I tako
dalje. Moda biste mogli da pojmite greke koje ste napravili i naprosto ih ispravite. Svakako u i
sam tako postupati, i do sada sam u mnogo emu, i ne pade mi kruna s glave.
S dobrodolicom prihvatam ljude koji dovode moje ideje u pitanje oni mi pomau da ih
preistim.

- 10 Doktor vas tera na sud

Ovog poglavlja nije bilo u izvornom izdanju ove knjige jer je Matijas Rat, proizvoa
vitaminskih tableta, itavih petnaest meseci, sve do septembra 2008, potezao po sudu mene lino i
Guardian, tuei nas za klevetu. Njegova strategija imala je malo uspeha. Nutricionisti naveliko
iznose u javnost svoje fantazije da je svaki kritiar pion velikih farmaceutskih kompanija, ali mogli bi
ba da zapamte i to da ja nemam svoj stan a nisam jedini, tako je i s mnogim mojim vrnjacima koji
rade u javnom sektoru. Guardian je velikoduno platio advokate, i u septembru 2008. Rat je odustao
od tube. Odbrana je stajala preko 500.000 funti. Rat je ve platio 220.000 funti, a valjda e i
ostatak. Meni niko nee nadoknaditi vreme protraeno po beskrajnim sastancima a mogao sam da
radim ili dane koje sam provodio pogrbljen nad stolovima zatrpanim nebrojenim sudskim
dokumentima, svaki povezan s drugima.
Za ovo poslednje imam malu utehu i ispripovedau je kao priu s naravouenijem: sada o
Matijasu Ratu znam gotovo vie od ikog drugog. Popakovao sam u kutije sve svoje beleke, reference
i svedoenja i drim ih u svojoj sobi, na gomili njegove visine. Ono to u ovde napisati tek je iver
velike pripovesti o njemu koja eka da bude ispriana. Napominjem da su ti papiri na raspolaganju
svakome ko hoe da ih pregleda.
Matijas Rat nas grubo izvodi iz uskog, gotovo akademskog okvira ove knjige. Dosad su nas
uglavnom zanimale intelektualne i drutvene posledice loe nauke, izmiljeni podaci objavljeni u
novinama, dubiozna akademska praksa po univerzitetima, prodavanje tableta uvredljivo po
inteligenciju i slino. Ali ta se zbiva kad sve te trikove, te tehnike za reklamiranje tableta prenesemo
iz naeg dekadentnog zapadnjakog konteksta tamo gde situacija postaje ozbiljna?
U idealnom svetu to bi bio samo misaoni eksperiment.
Pria o AIDS-u uopte nije anegdota. Od side je umrlo ve dvadeset pet miliona ljudi, tri
miliona samo poslednje godine, a od svih njih je pola miliona dece. U Junoj Africi od te boletine
umre 300.000 ljudi godinje, odnosno osamsto svakog dana, ili po jedna osoba svakog drugog
minuta. Samo u toj zemlji je 6,3 miliona HIV-pozitivnih, ukljuujui 30 posto svih trudnica. Zbog
side ostade 1,2 miliona siroadi mlae od sedamnaest godina. Od svega je najjezivija injenica da je
ta poast buknula odjednom: 1990. samo je 1 posto odraslih u Junoj Africi bilo HIV-pozitivno.
Deset godina kasnije brojka je porasla na 25 posto.
Obino se ne reaguje previe emotivno na suvoparne brojeve, ali u jednom se moemo sloiti:
da se naete na mestu gde je toliko mrtvih, sirotinje i bolesti, i te kako biste se uvali da ne govorite
o onome to ba i ne znate. Ubeen sam da je Matijas Rat pogreno procenio situaciju argumente u
sada izneti.
Da se razumemo, mi snosimo odgovornost za tog oveka. Rat je roen i odrastao u Nemakoj.
Predvodio je kardiovaskularna istraivanja pri Zavodu Lajnusa Polinga u Palo Altu u Kaliforniji. Ve
je tada bio sklon grandomaniji. Godine 1992. objavio je u asopisu Journal od Orthomolecular
Medicine lanak pod naslovom Objedinjena teorija o kardiovaskularnom oboljenju kod Ijudi koja
vodi ka ukidanju tog oboljenja kao uzroka ljudske smrtnosti". Po objedinjenoj teoriji sve se tretiralo
velikim dozama vitamina.

Svoje delovanje zasnovao je na novcu zaraenom od prodaje sopstvenih pilula po Evropi. U

prodaji je primenjivao taktiku koju ete odlino razumeti poto proitate ovu knjigu, samo je bio
neto agresivniji. U njegovim oglasima objavljenim u Velikoj Britaniji tvrdilo se da 90 posto
pacijenata koji zbog raka ponu da primaju hemoterapiju umiru ve posle nekoliko meseci i da bi se
tri miliona ivota moglo spasti kad bi oboleli od raka prestali da se lee po pravilima
konvencionalne medicine. Farmaceutska industrija namerno puta ljude da umiru eda bi ostvarila
veu zaradu, objasnio je. Sredstva za leenje raka sadre otrovna jedinjenja" i nema ,,ni jedne
jedincate delotvorne terapije.
Odluka o pristanku na leenje od raka moe biti jedna od najteih koje pojedinac ili porodica
ikad donesu, i to zbog klimave ravnotee izmeu prednosti vrsto potkrepljenih dokumentima i
jednako dobro dokumentovanih nuspojava. Oglasi poput tih mogu vrlo snano delovati na vau savest
ako vam je, primera radi, majka pristala na hemoterapiju, i pritom ostala bez kose, u nadi da e
poiveti dovoljno dugo da uje prve rei vaega sina.
Bilo je nekih ogranienih reakcija regulatornih tela u Evropi, ali te su reakcije bile generalno
jednako mlake kao i ona s kojima su se suoavali drugi likovi iz ove knjige. Regulatorno telo
zadueno za standarde oglaavanja kritikovalo je jedan njegov oglas u Velikoj Britaniji, ali uglavnom
su samo to mogli. Berlinski sud je odredio da Rat neizostavno prestane da tvrdi kako se s njegovim
vitaminima moe leiti rak inae mu sleduje kazna od 250.000 evra.
Ali prodaja je ila dobro; ubrzo ete videti da je Matijas Rat i dalje u Evropi imao mnoge
poklonike. U Junu Afriku stigao je u punoj slavi, samopouzdan, s bogatstvom koje je stekao kao
uspean proizvoa vitaminskih tableta u Evropi i Americi, i poeo je da se oglaava u novinama
preko cele stranice.
Stiglo je reenje za epidemiju side, proglaavao je. Antiretrovirusni lekovi su otrovni, oni su
sredstvo za ostvarenje zavere poubijaju se pacijenti i pritom se zaradi. Prekinite genocid sidom
koji sprovodi farmaceutski kartel glasio je jedan naslov. Zato bi se Junoafrikanci i dalje trovali
AZT-om? Postoji prirodno reenje za sidu. Reenje su bile vitaminske tablete. Multivitaminska
terapija je delotvornija od svakog toksinog leka protiv side. Multivitamini prepolovljuju rizik od
zaraze sidom.
Ratova kompanija je upravljala klinikama koje su oivljavale takve ideje. Godine 2005. odluio
je da izvede opit sa svojim vitaminima u Kajeliti, mestu kod Kejptauna: ljudima u napredovalom
stadijumu zaraze sidom davae svoje sredstvo VitaCell. Visoki sud June Afrike u Kejptaunu
proglasio je 2008. godine da je taj opit ilegalan. Iako Rat tvrdi da nijedan uesnik eksperimenta nije
uzimao antiretrovirusne lekove, opovrgavaju ga svedoanstva nekih roaka uesnika koji su izjavili
da njihovi srodnici jesu uzimali lekove i da im je otvoreno naloeno da prestanu.
Avaj, Matijas Rat je otiao na najbolje mogue mesto. Tabo Mbeki, tadanji predsednik June
Afrike, bio je dobro poznat kao sidaki disident. Premda se svet zgraao, a u Junoj Africi na svaka
dva minuta umirao jedan ovek, Mbeki je verovao grupici zagrienika koji tvrde da sida ne postoji,
da je ne uzrokuje HIV, da antiretrovirusni lekovi vie tete nego koriste i podravao ih je.
U vie navrata na vrhuncu epidemije side u Junoj Africi vlada je iznosila svoj zvanian stav da
HIV ne uzrokuje sidu i da su antiretrovirusni lekovi beskorisni. Odbijali su da izloe vlastite
programe leenja, nisu prihvatali ni donacije u obliku lekova ni novana sredstva organizacije
Global Fund za kupovinu lekova.

Evo ta stoji u jednoj studiji: da su se izmeu 1999. i 2007. godine po odluci junoafrike vlade
antiretrovirusni lekovi primenjivali za prevenciju i leenje kao to se sprovodilo u provinciji
Zapadni rt (koja je u reavanju tog problema prkosila dravnoj politici), bilo bi spreeno oko
171.000 novih sluajeva zaraze HIV-om i 343.000 smrtnih sluajeva. U drugoj studiji se procenjuje
da je izmeu 2000. i 2005. bilo 330.000 nepotrebnih smrtnih sluajeva, a rodilo se 35.000 dece s
HIV-om, sve zbog nesprovoenja jeftinog i jednostavnog programa za spreavanje prenoenja bolesti
s majke na dete. Od jedne do tri doze antiretrovirusnog leka moe znatno smanjiti to prenoenje.
Troak bi bio zanemariv. Leka ne bee.
Zasluan za to to je Tabo Mbeki prihvatio mnoge od ovih ideja gle, uda jeste junoafriki
advokat Antoni Brink, kolega Matijasa Rata, zaposlen kod njega. Brink je sredinom 90-ih naiao na
materijale o takozvanom sidakom disidentu i nakon mnogo pretraivanja i itanja uverio se da su svi
bez sumnje tani. Godine 1999. objavio je u jednom johanesburkom listu lanak. o AZT-u, pod
naslovom Lek iz pakla. Usledila je javna rasprava s vodeim virusologom. Brink se javio Mbekiju,
poslao mu kopiju rasprave a ovaj ga je prihvatio kao strunjaka. Eto stranog svedoanstva o tome
kako se puke varalice mogu vinuti u visine poto se s njima ue u rasprave.
U molbi za posao kod Matijasa Rata, Brink navodi da je pogodan za to radno mesto jer je
vodei junoafriki sidaki disident, poznat po tome to je raskrinkao otrovne i neefikasne lekove
protiv side i bio politiki aktivan na tom polju, zbog ega su predsednik Mbeki i ministarka zdravstva
dr Tsabalala-Msimang 1999. odbacili lekove.
Godine 2000. u Durbanu je odrana sad ve ozloglaena Meunarodna konferencija o sidi. Meu
Mbekijevim savetnicima ve je bilo tuta i tma sidakih disidenata, meu ostalima i Piter Dusberg i
Dejvid Rasnik. Prvoga dana Rasnik je predloio da se sva testiranja HlV-a naelno zabrane i da se u
Junoj Africi obustavi testiranje na HIV krvi na zalihama. ,,Da su me ovlastili da zabranim testiranje
na HIV, izjavio je, preduzeo bih to bez ikakvog premiljanja. Kad su afriki lekari izneli
svedoanstva o drastinim promenama u njihovim klinikama i bolnicama po izbijanju side, Rasnik je
odvratio kako nije video nikakve dokaze katastrofalnih posledica te bolesti. Predstavnicima medija
nije bilo dozvoljeno da prate konferenciju, ali jedan izveta iz Village Voicea bio je prisutan i on je
rekao: Piter Dusberg je odrao predavanje toliko bez ikakve veze sa stvarnom situacijom u afrikom
zdravstvu i meu bolesnima da je nekoliko lokalnih lekara odmahnulo glavama. Ne ubija
novoroenad i decu sida, rekli su disidenti, nego antiretrovirusni lek.
Predsednik Mbeki razaslao je svetskim voama pismo u kome borbu sidakih disidenata
uporeuje s borbom protiv aparthejda. Washington Post je opisao reakciju u Beloj kui: Neki
slubenici su bili tako zabezeknuti zbog tona i tempiranja pisma pisano je u vreme zavrnih
priprema za junsku konferenciju u Durbanu da su se, prema diplomatskim izvorima, barem dvojica
osetila dunim da provere je li autentino. Stotine delegata zgroeno je napustilo sednicu prilikom
Mbekijevog obraanja, ali mnogo ih je vie bilo omaijano i zbunjeno. Vie od 5000 istraivaa i
aktivista iz itavog sveta potpisalo je Durbansku deklaraciju, dokument koji se naroito pozabavio
tvrdnjama i brigama sidakih disidenata umerenijim, dodue i odbacio ih. Konkretno, u njemu se
govorilo o optubama da ljudi umiru od nematine:
Dokazi da sidu izaziva HIV-1 ili HIV-2 oigledni su, iscrpni, nedvosmisleni... Kao to vai za
svaku drugu hroninu zarazu, razni drugi faktori utiu na mogunost da se oboli. Pothranjene
osobe i stariji ve podlegli drugim zarazama, uglavnom bre obolevaju od side nakon zaraze HIV-

om. Meutim, nijedan od tih faktora ne opovrgava naune dokaze da je HIV jedini uzrok side...
Kratkim terapijama antivirusnim lekovima moe se bar upola smanjiti mogunost prenoenja
zaraze s majke na dete...
Ono to deluje u jednoj zemlji, moda nije prikladno u drugoj.
Ali da bismo se uhvatili u kotac sa zarazom, svako najpre mora shvatiti da je HIV neprijatelj.
Efikasniji i jeftiniji nain leenja donee istraivanja, a ne mitovi.
Nita se nije postiglo. Do 2003. junoafrika vlada je naelno odbijala da izloi sopstvene
projekte antiretrovirusnog leenja, a ak se i tada proces sprovodio bez entuzijazma. To ludilo je
prekinuto tek nakon opsenih kampanja, kao to je Kampanja za aktivnu terapiju, ali otpor nije
popustio ni kada je iz kabineta Afrikog nacionalnog kongresa stiglo doputenje da se lek daje.
Sredinom 2005. barem 85 posto HIVpozitivnih ostalo je i dalje uskraeno za preko potrebne
antiretrovirusne lekove. To je oko milion ljudi.
Naravno, taj otpor nije pruao samo jedan ovek; velikim delom je za njega zasluna Manto
Tabalala-Msimang, Mbekijeva ministarka zdravlja. Budui estoki kritiar medicinskih lekova za
HIV, rado je gostovala na televiziji i govorila o tome koliko su opasni, umanjivala njihove efekte te
je histerisala i uvijeno odgovarala na pitanja o tome koliko pacijenata prima delotvornu terapiju.
Godine 2005. izjavila je kako nee podlei ,,pritisku samo da bi se postigao cilj od tri miliona
pacijenata na antiretrovirusnim lekovima; rekla je i da se zanemaruje vanost ishrane te da e i dalje
upozoravati pacijente na nuspojave antiretrovirusnih sredstava i dodala: ,,U tom pogledu ve smo se
dokazali. Mi smo ono to jedemo.
Zastraujue poznata fraza. Pamti se i s kakvim je hvalospevima Tabalala-Msimang obasula rad
Matijasa Rata, a i to da je odbila da istrai njegove aktivnosti. Najvie uveseljava injenica da je ona
strastvena pobornica nutricionizma, nalik na one, dobro vam znane, iz vikend izdanja arenih
asopisa.
Za borbu protiv side ona nudi cveklu, beli luk, limun i afriki krompir. Tipina izjava ministarke
zdravlja u zemlji gde od side svakodnevno umre osamsto ljudi glasi: ,,Od presnog belog luka i
limunove kore ne dobijate samo lepo lice i ten oni vas i tite od bolesti." Junoafriki izlobeni
prostor na Svetskoj konferenciji o sidi u Torontu 2006. godine delegati su opisali kao tand sa
salatom'. Bio je izloen beli luk, pokoja cvekla, afriki krompir i razno drugo povre. Kasnije su
dodali i nekoliko kutija antiretrovirusnih lekova pria se da su ih u poslednji as pozajmili od
drugih delegata na konferenciji.
Alternativni terapeuti rado ukazuju na to da njihovi tretmani i zamisli nisu dovoljno istraeni. Do
sada ste ve saznali da te tvrdnje esto nisu tane. Ispitivanje omiljenog povra ministarke zdravlja
zaista je obavljeno i rezultati se ne podudaraju s oekivanima. U razgovoru za junoafriku televiziju
o tome, Tabalala-Msimang je izjavila ono to biste oekivali da ujete u neformalnoj raspravi o
alternativnoj terapiji na nekoj veernjoj zabavi u severnom Londonu.
Najpre je bilo rei o radu na Univerzitetu Stelenbosh, u koje bee uvijen nagovetaj da je njen
biljni izbor, afriki krompir, moda direktno opasan za ljude koji uzimaju lekove protiv side. Jedna
studija o dejstvu afrikog lcrompira na obolele od side morala je da bude obustavljena jer se kod
pacijenata koji su dobili ekstrakt biljke posle osam nedelja javila teka supresija kotane sri i pad
broja elija CD4, a to je loe. Pomenuu i ovo: kad su ekstrakt iste biljke dali makama s virusom
maje imunodeficijencije one su podlegle galopirajuoj majoj sidi bre nego make iz kontrolne

grupe. Dalde, afriki krompir nije pogodan.

Tabalala-Msimang nije se slagala: istraivai treba da se vrate u laboratorije i sprovedu
valjano istraivanje. Zato? Jer se meu Ijudima pozitivnim na HIV koji su jeli afriki krompir
pokazao napredak, i sami su tako rekli. Ako neko kae da mu je bolje, treba li u to sumnjati, uporno
e ona, samo zato to to nije nauno dokazano? Ukoliko neko kae da mu je bolje, moram li da
odvratim Ne, ne verujem da vam je bolje? Moram primenjivati nauku na vas? Kad su je pitali
zar njen stav ne treba da bude zasnovan na nauci, odgovorila je: ,,A ijoj to nauci?
Tu je razreenje, a verovatno i oslobaanje od odgovornosti. Razvijeni svet brutalno eksploatie
taj kontinent isprva su to inila carstva, a zatim globalizovani kapital. Ako tako posmatramo, onda
teorije zavere o sidi i zapadnoj medicini nisu sasvim apsurdne. Farmaceutska industrija je zaista bila
uhvaena kako u Africi izvodi opite s lekovima koje bi bilo nemogue sprovesti igde drugde u
razvijenom svetu. Mnogima je sumnjivo to to sp crni Afrikanci najvee rtve side, i upiru prstom u
programe biolokog ratovanja koje su zaele vlade iz vremena aparthejda; bilo je i miljenja da bi
nauna rasprava o HIV-u i sidi mogla biti sredstvo, trojanski konj za irenje jo vie eksploatatorskih
zapadnjakih politikih i ekonomskih planova u vezi s jednim problemom a to je, kratko i jasno,
siromatvo.
Afrike drave su mlade i tek su nedavno iskusile nezavisnost i samostalnost. Budui vekovima
kolonije, one se sad trude da podignu ekonomske temelje i pronau istinski kulturni identitet.
Tradicionalna medicina predstavlja vanu sponu s autonomnom prolou. Uz to, antiretrovirusni
lekovi bili su skupi nepotrebno, uvredljivo, apsurdno i dok pokuaji da se to stanje dovede u red
nisu barem delimino uspeli, mnogim Afrikancima nije bilo mogue da se podvrgnu medicinskom
tretmanu.
Vrlo je lako uukati se u samoljublje i zaboraviti da i svi mi imamo svoje kulturne osobenosti
koje nas spreavaju da prihvatimo smislene programe javnog zdravstva. Ne treba ni ii toliko daleko
pa pomenuti MMR. Primera radi, postoji gomila dobrih dokaza za tvrdnju da programi zamene igala
smanjuju irenje HlV-a, ali ta strategija neprestano se odbacuje u korist kampanje pod sloganom
Samo reci ne. Dobrotvorna drutva za razvoj zemalja Treeg sveta koja primaju novanu pomo od
amerikih hrianskih udruenja, odbijaju i da razmotre kontrolu raanja, a na svaki nagovetaj
abortusa, ak i u zemljama gde upravljanje svojom plodnou moe i te kako uticati na uspeh u ivotu,
sleduje ledeno, pobono zurenje u prazno. Ta nepraktina moralna naela su duboko usaena. U planu
amerike vlade za pruanje pomoi bolesnima od side (nazvanom Pepfar, to je akronim od
Presidential mergency Plan/or AIDS Pelief, prim. prev.), zahtevalo se da svako ko primi novac
meunarodne pomoi neizostavno potpie izjavu u kojoj se obavezuje da ni na koji nain ne bude
povezan s prostitucijom.
Nikako ne bismo hteli da izgleda kako se ne obaziremo na o hrianski sistem vrednosti, ali
odnekud imam utisak da je ukljuivanje seksualnih radnika u temelju svake uspene politike vezane za
sidu: plaeni seks esto je vektor prenosa" i a seksualni radnici su populacija pod vrlo visokim
rizikom, ali tu iskrsavaju i suptilnija pitanja. Ukoliko se prostitucija legalizuje, sve kako bi se
smanjilo nasilje i diskriminacija, prostitutke e smeti da trae od muterija da obavezno stavljaju
kondome i tako se moe spreiti irenje HIV-a po celom drutvu. Upravo tu se nauka kombinuje s
kulturom. Ali moda je i vaim prijateljima i susedima, u kakvoj god prigradskoj idili obitavali,
moralno naelo uzdravanja od seksa i droge vanije od ljudi koji umiru od side; i moda oni zato

nisu nita manje iracionalni nego Tabo Mbeki.

U takvu situaciju je uskoio proizvoa vitaminskih tableta Matijas Rat, s bogatstvom koje je
nagomilao u Evropi i Americi, iskoriavajui bez imalo smisla za ironiju antikolonijalne strepnje,
premda je bio belac koji je nudio tablete proizvedene u inostranstvu. Njegovi oglasi i klinike
ostvarili su izvanredan uspeh. Poeo je da navodi pojedine pacijente kao dokaz da vitaminske tablete
mogu biti efikasne premda su neki junaci njegovih najuspenijih pria u stvari umrli od side.
Upitana o smrti Ratovih slavnih pacijenata, ministarka zdravlja TsabalalaMsimang odgovorila je:
Ukoliko uzimam antibiotike pa umrem, ne mora da znai kako sam umrla ba od antibiotika.
Nije usamljena u tom stavu. Junoafriki politiari uporno odbijaju da se umeaju, Rat tvrdi da
ima vladinu podrku a vodee linosti u vladi odbile su da se distanciraju od njegovih projekata i
kritikuju njegovu delatnost. Tabalala-Msimang zvanino je izjavila da Ratova zadubina ,,ne
potkopava vladinu poziciju. Ako ikako utie na njen rad, onda je to kroz podrku.
Grupa od 199 vodeih medicinskih radnika u Junoj Africi, ozlojeenih zbog vladine
nepreduzimljivosti, potpisala je 2005. otvoreno pismo zdravstvenim vlastima Zapadnog rta,
zahtevajui da se krene u akciju protiv Ratove zadubine. Nai pacijenti zasuti su propagandnim
materijalima u kojima ih podstiu da vie ne uzimaju spasonosni lek, pisalo je. Mnogi od nas imaju
iskustva s pacijentima zaraenim HlV-om koji su ugrozili svoje zdravlje kad su, pod uticajem rada
pomenute zadubine, prestali da uzimaju antiretrovirusne lekove.
Rat nastavlja da se oglaava s nesmanjenom agresivnou. ak je tvrdio da su njegove aktivnosti
prihvatili brojni pokrovitelji i organizacije, meu njima Svetska zdravstvena organizacija, UNICEF i
UNAIDS. Svi su objavili saoptenja u kojima se otvoreno ograuju od njegovih tvrdnji i aktivnosti.
Tip je ba kuraan.
Njegovi oglasi puni su detaljnih naunih tvrdnji. Ne bi valjalo da u ovoj prii zanemarimo
nauku, pa da malo skrenemo panju na nju, pogotovo na one naune tvrdnje koje su usmerene na
harvardsku studiju u Tanzaniji. To istraivanje opisivao je u reklamama preko cele stranice neke su
izale u New York Timesu i Herald Tribuneu. Treba rei da Rat pominje te plaene oglase kao da su
pohvalni novinski izvetaji u navedenim listovima. Bilo kako bilo, to istraivanje je pokazalo da
multivitaminski dodaci mogu imati povoljnog efekta na bolesne od side u zemljama u razvoju. Taj
rezultat nije problematian jer je mnogo razloga da se poveruje kako vitamini mogu da pomognu
bolesnom i esto pothranjenom stanovnitvu.
Istraivai su okupili 1078 HlV-pozitivnih trudnica i nasumice ih podelili u grupe kojima su
davali vitaminski dodatak ili placebo. Ako hoete, obratite panju na injenicu da je to jo jedan
obiman, dobro voen, javno finansiran opit s vitaminima, koji su izveli priznati naunici a
nutricionisti tvrde da takve studije ne postoje.
ene su pratili nekoliko godina. Na kraju studije, od onih na vitaminima 25 posto bile su teko
bolesne ili mrtve, a od onih na placebu 31 posto. Uoen je i statistiki znatan porast broja elija
CD4 (mera aktivnosti HlV-a) i virusnih titrova. Rezultati uopte nisu bili neoekivani i ne mogu se
uporediti s dokazivim prednostima spasonosnih antiretrovirusnih lekova. Samo su pokazali da
poboljana ishrana ili jeftine generike vitaminske tablete kod nekih pacijenata mogu biti jednostavno
i relativno pristupano sredstvo kojim se neznatno odlae trenutak kad se neizbeno moraju uzimati
lekovi protiv HlV-a.
U Ratovim rukama ta studija je postala dokaz da su vitaminske tablete nadmonije od leka u

leenju side, da antiretrovirusne terapije ozbiljno oteuju sve elije u telu ukljuujui bela krvna
zrnca, i to je jo gore, da time ne jaaju imunitet nego ga slabe i doprinose irenju epidemije
side. Na to su se istraivai s Harvardske kole javnog zdravstva toliko zgrozili da su sroili
saoptenje za tampu: podravaju lek i izriito, kristalno jasno i vrsto, bez traga kolebanja,
obznanjuju da je Matijas Rat pogreno prikazao njihove rezultate. Regulatorna tela u oblasti medija
propustila su da reaguju u ovom sluaju.
Neupuenima je ta pria koliko zbunjujua toliko i strana. Ujedinjene nacije osudile su Ratove
oglase kao.pogrene i varljive. Tip ubija ljude mamei ih nepriznatom terapijom za koju nema
nikakvih naunih dokaza, kazao je Erik Gemer, ovek na elu junoafrike organizacije Lekari bez
granica, pionir antiretrovirusne terapije u toj zemlji. Rat ga je tuio.
Nije se Rat obruio samo na pomenutu organizaciju nego je vodio i dugotrajne, nimalo jeftine
sudske procese, od kojih su neki zapeli a u drugima je izgubio, protiv jednog profesora koji je radio
na istraivanju side, zatim protiv medijskih kritiara te drugih.
Najgadnija je bila njegova akcija koju je pokrenuo protiv Kampanje za aktivnu terapiju. To je
ve godinama glavna organizacija koja se zalae za dostupnost antiretrovirusnih lekova u Junoj
Africi, i vodi rat na etiri fronta. Prvo, vodi organizovanu akciju protiv vlastite vlade, trudei se da
je natera da definie programe leenja stanovnitva. Drugo, bori se protiv farmaceutske industrije
koja tvrdi kako mora naplaivati punu cenu za svoje proizvode u zemljama u razvoju eda bi
finansirala istraivanje i razvoj novih lekova iako, kao to emo videti, farmaceutska industrija od
svojih 550 milijardi dolara globalne godinje zarade troi dvaput vie na reklamu i administraciju
nego na istraivanje i razvoj. Tree, to je narodska organizacija koju ine uglavnom crnkinje iz
preteno crnakih mesta; one obavljaju vaan posao na terenu bave se prevencijom i poduavaju
ljude kako e se zatititi i ta im je na raspolaganju. etvrto, bori se protiv ljudi koji ire takve
informacije kakve promoviu Matijas Rat i njemu slini.
Rat je preuzeo na sebe da krene u borbu protiv te grupe. Deli reklamni materijal protiv njih
navodei: Lekovi Kampanje za aktivnu terapiju vas ubijaju i Prekinite genocid sidom koji
sprovodi farmaceutski kartel. Sami ete lako pogoditi ta tvrdi: postoji meunarodna zavera
farmaceutskih kompanija kojima, zarad profita, odgovara da se sida iri pa zato distribuiraju lekove
od kojih ljudi jo vie oboljevaju. Kampanja za aktivnu terapiju mora biti deo te rabote, kae logika,
im kritikuje Matijasa Rata. Kad piem o Patriku Holfordu ili Dilijan Makit, i meni biva pripisano
da sam u toj zaveri. Kampanja za aktivnu terapiju je potpuno naklonjena dobroj ishrani. Meutim, u
Ratovoj promotivnoj literaturi ta organizacija je samo krinka farmaceutskih industrija, trojanski
konj i slugeranja". Kampanja za aktivnu terapiju je dalo na uvid izvetaj o svojim finansijama i
aktivnostima i dokazala da nema nikakvih slinih veza Rat nije izneo nikakve protivdokaze i ak je
izgubio sudsku parnicu koja se oko toga vodila, ali nije odustao. On svoj poraz na sudu prikazuje kao
pobedu.
Osniva Kampanje za aktivnu terapiju je Junoafrikanac Zaki Ahmat i on je najvie nalik na
optu predstavu o heroju. Po nomenklaturi aparthejda u kojem je odrastao spada u obojene. U
etrnaestoj je pokuao da zapali svoju kolu, a i vi biste da ste se nali u slinim okolnostima.
Uhvatili su ga i strpali u zatvor u vreme junoafrikog nasilnog i brutalnog belakog reima. Ahmat je
homoseksualac. Premda HlV-pozitivan, odbio je da uzima antiretrovirusne lekove dokle god ne budu
dostupni svima u javnom zdravstvenom sistemu, iako je umirao od side, iako ga je Nelson Mandela,

otvoreni pobornik antiretrovirusnih lekova i Ahmatovog rada, lino preklinjao da se spase.

Sad stigosmo do najtrokavijeg dela cele ove prie, a ta ljiga ne pada samo na pokret Matijasa
Rata, nego i na celokupan pokret alternativne terapije u svetu. Godine 2007. Ratov bivi slubenik
Antoni Brink tuio je Zakija Ahmata, predvodnika Kampanje za aktivnu terapiju, sve uza silnu pompu
u javnosti i uz pratnju medija. Da sve bude jo uvrnutije, obratio se Meunarodnom sudu pravde u
Hagu, optuivi Ahmata kako je sproveo genocid jer je poveo uspenu kampanju da narodu June
Afrike postanu dostupni lekovi za HIV.
Teko je objasniti koliko su sidaki disidenti uticajni u Junoj Africi. Brink je pravnik, poznaje
vane ljude; njegove optube su objavljene kao ozbiljna vest u nacionalnim medijima i u nekim
zakucima zapadnjake homoseksualne tampe. Ne verujem da je urednik ijednog od tih listova
proitao Brinkovu tubu do kraja.
Ja jesam.
Prvih 57 stranica puni znani sidako-disidentski materijal protiv lekova. Ali na 58. strani nivo
optube najednom se sunovrauje u neke mnogo pakosnije i sulude iskaze tu Brink iznosi ono to bi,
po njemu, bila odgovarajua kazna za Zakija. Neu da me optue da vadim reenice iz konteksta i
stoga prenosim taj deo bez skraivanja, pa vi vidite.

PRIKLADNA KRIMINALNA KAZNA

S obzirom na razmere i ozbiljnost Ahmatovog zloina i njegovu direktnu linu krivicu za smrt
hiljada ljudi, koliko sam optueni navodi da je stradalo, s potovanjem se predlae da mu
Meunarodni sud pravde dodeli najstrou kaznu, shodno lanu 77-1 (b) Rimskog statuta, naime
trajno zatvaranje u malu belu eliju od elika i betona, u kojoj stalno svetli jako fluorescentno
svetlo kako bi ga drali na oku. Neka ga uvari svakog dana, pa i kad pada kia, izvode da radi u
zatvorskoj bati i neguje biljke bogate hranljivim sastojcima. Da bi otplatio dug drutvu,
svakodnevno, bez prekida i pod budnim lekarskim nadzorom, treba da dobija pune propisane doze
antiretrovirusnih lekova za koje tvrdi da ih pije ujutru, popodne i uvee, tako da se ne pretvara
kako toboe uzima tretman, a ako treba, neka mu se ugura u silom otvoreno grlo ili, ako pone
previe da ujeda, otima se ili vriti, neka ga stave na kolica i veu oko lanaka na nogama i rukama
i vrata i ubrizgaju mu lekove u ruku, dok od njih ne umre, i da se tako ukloni ta najprljavija,
najodvratnija, beskrupulozna i zlonamerna gnjida, koja ve gotovo deceniju ugroava i truje narod
June Afrike, uglavnom crnaki, uglavnom siroti, od dana kad su se on i njegova Kampanja za
aktivnu terapiju pojavili u javnosti.
Potpisano u Kejptaunu, u Junoj Africi, 1. januara 2007.

Antoni Brink
Zadubina Rat oglasila je dokument kao potpuno valjan i toliko dugo potreban".
Ovo nije pria o Matijasu Ratu i Antoniju Brinku niti o Zakiju Ahmatu, ak ni o Junoj Africi. To
je pripovest o mehanizmu delovanja ideja i o tome koliko to dejstvo moe biti pogubno. Lekari jedni

drugima upuuju kritike, naunici kritikuju naunike, a politiari politiare: to je normalno i zdravo,
tako se ideje nadograuju. Matijas Rat je alternativni terapeut, evropski proizvod. On je potpuno
jednak britanskim neznalicama koje smo pomenuli u ovoj knjizi. Iz istog su sveta.
Uprkos ekstremnim zbivanjima u ovom sluaju, nijedan alternativni terapeut ni nutricionista,
nigde u svetu, nije krenuo da kritikuje nijedan aspekt delovanja Matijasa Rata i njegovih kolega. U
stvari, i dan-danas ga slave. Na jednom javnom predavanju doiveo sam ok kad su vodee linosti
pokreta britanske alternativne terapije stale da pozdravljaju Matijasa Rata (imam video zapis ako ko
sumnja). Udruenja prirodnog zdravlja i dalje brane Rata. Homeopati i dalje promoviu njegov rad.
Blogeri su pozvali Britansko udruenje nutricionistikih terapeuta da se oglasi u vezi s njim, ali je
udruenje odbilo. Gotovo svi se pretvaraju kad ih pritisnete. ,,Ne znam ba mnogo o tome, kau.
Niko da istupi i izrazi neslaganje.
Celokupan pokret alternativne terapije pokazao se kao opasno, sistemski nesposoban za kritiku
ocenu samog sebe pa nije kadar da se oglasi ak ni u sluajevima kao to je Ratov; tu ubrajam
desetine hiljada onih koji praktikuju takvu terapiju, pisce, administratore i druge. Na tom primeru
vidimo kako zamisli mogu krenuti na pogrenu stranu. Zakljuak ove knjige napisao sam pre nego to
ubacih ovo poglavlje; u njemu tvrdim da su najvee opasnosti iznete u ovde obraenom materijalu
drutvene i intelektualne.
Ali moda greim.

- 11 Da li je konvencionalna medicina zlo?

Eto kakva je industrija alternativne terapije. Ljudi koji se njome bave plasiraju svoje stavove u
javnosti pa oni bivaju direktno ukljueni u kulturne tokove; premda primenjuju iste esnafske trikove
kao i farmaceutska industrija to sam pokazao njihove strategije i greke su transparentnije, tako da
su vrlo zgodni za pouavanje. Hajde da sada povedemo otriju igru.
Pre nego to krenete da itate ovo poglavlje, odbacite sopstvenu narcisoidnost. Neemo govoriti
o injenici da va lekar opte prakse ponekad ne moe da vam posveti dovoljno vremena ili da se
otresao na vas. Neemo pominjati kako niko nije otkrio ta ne valja s vaim kolenom, ak neemo ni
razmatrati zato su i kako vaem dedi pogreno dijagnostifikovali rak pa je on mesecima strano
trpeo i umro u bolovima, krvarei, nezasluenom i nedostojnom smru, na kraju produktivnog ivota
punog ljubavi.
U medicini bude strahotnih zbivanja i kad se ide u ispravnom smeru i kad se zastrani. Valja se
truditi da se greke svedu na najmanju moguu meru, u tome se svi slau. Svi su saglasni i kad se
pomene da su lekari ponekad uasni. Ako vas ta tema fascinira, obavezno se dokopajte svih knjiga o
upravljanju bolnikim ustanovama. Jeste, lekari bivaju uasni, a greke pogubne, ali filozofija koja
pokree medicinu zasnovanu na dokazima nije takva. Koliko je ona delotvorna?
Svakako se moe izmeriti koliko je medicinske prakse zasnovano na dokazima, premda to nije
lako izvesti. Koliko se sada zna, za korist od oko 13 posto svih terapija postoje dobri dokazi, a za
jo 21 posto moglo bi biti koristi. Ta se brojka moe initi malom, ali sva je prilika da za one
terapije koje su vie uobiajene postoje i vri dokazi. Moe se meriti i na drugi nain, to jest
posmatranjem medicinske delatnosti i njene povezanosti s dokazima koliko pacijenata dolazi,
recimo, u ambulantu te kakve su im dijagnoze i terapije koje dobijaju i zatim analizom da li je odluka
o terapiji zasnovana na dokazima. Iz tih studija iz ivota dobija se vernija slika. Mnoge su
sprovedene 90-ih i, zavisno od oblasti medicine, vidi se da je izmeu 50 i 80 posto ukupne
medicinske delatnosti zasnovano na dokazima. Brojke su i dalje male, ali ako imate ideje kako
bismo ih korigovali, molim vas piite o tome.22
Sve to se dogaa kad stvari pou naopako jo jedan je dobar pokazatelj. British Medical
Journal, verovatno najvaniji medicinski asopis u Engleskoj, nedavno je objavio koja su tri
najpopularnija nauna rada iz njegove arhive za 2005; procenu su izveli prema tome koliko se itaju i
koliko puta se na njih pozivaju autori u drugim naunih radovima. U sva ta tri najpopularnija rada
glavna tema je bilo kritikovanje leka, farmaceutske kompanije ili medicinske delatnosti.
Napraviu saetak tih najbitnijih radova iz najvanijeg medicinskog asopisa, da sami vidite
koliko su relevantni za vae potrebe. Na vrhu je bila kontrolisana studija sluajeva koja je pokazala
da infarkt najvie preti pacijentima ako uzimaju lekove rofekoksib (vioks), diklofenak ili ibuprofen.
Na drugom mestu bila je velika metaanaliza podataka farmakoloke kompanije, u kojima se nije nalo
dokaza da antidepresivi SSRI kod pacijenata poveavaju suicidalnost, ve su pronaeni samo slabi
dokazi za povean rizik od namernog samopovreivanja. Na treem mestu bio je sistematini pregled
koji je pokazao povezanost izmeu pokuaja samoubistva i korienja lekova SSRI, i u kojem je
kritiki istaknuto kako postoje neke neadekvatnosti u vezi sa izvetajima o samoubistvima u klinikim

opitima.
To je kritika samoprocena i vrlo je zdrava, ali primetiete jo neto: sve te studije bave se
sluajevima kad su farmaceutske kompanije uskratile ili iskrivile dokaze. Otkud to?

Farmaceutska industrija
Esnafski trikovi koje emo razmatrati u ovom poglavlju verovatno su sloeniji nego ostala graa
ove knjige budui da emo se kritiki osvrnuti na profesionalnu literaturu jedne industrijske grane. Na
sreu, farmaceutske kompanije u Velikoj Britaniji ne alju svoje oglase direktno u javnost u
Americi, recimo, reklamiraju tablete za anksioznost pasa, kunih ljubimaca dakle, bavimo se
trikovima koje prodaju doktorima, auditorijumu koji je u boljoj poziciji da ih prozre. Najpre moramo
videti otkuda lek stie na trite. To e biti kolski predmet kad ja postanem predsednik neke vlade u
svetu.
Vrlo je jasno zato valja razumeti ovaj proces. Rekao bih da ljudi stiu mnoge udne predstave o
medicini iz emotivne borbe sa samom idejom o farmaceutskoj industriji. Bez obzira na politika
opredeljenja, svako je socijalista kad je zdravstvena briga u pitanju. Svi se unervozimo kad
pomislimo na to koliko je profit bitan u svemu to ima veze sa zdravstvom, ali tako je kako je.
Sloiu se s premisom da su velike farmaceutske kompanije zlo. Ali ljudi ne poimaju kakvo je to zlo
pa ih napadaju zato to falsifikuju podatke ili zato to uskrauju spasonosne lekove protiv side
zemljama u razvoju; u svemu tome njihov gnev i ogorenost izlaze iz domena ispravne kritike i
prelaze u svet infantilnih fantazija. Stoga ovako razmiljaju: Veliki farmaceuti su zlo, dakle,
homeopatija je uspena, a vakcina MMR uzrokuje autizam. To ba i nije na optu dobrobit.
U Velikoj Britaniji farmaceutska industrija postala je trea najprofitabilnijja delatnost; prethode
joj finansije i iznenadiete se ako ste stanovnik te zemlje turizam. Na farmaceutske lekove troimo
sedam milijardi funti godinje, a 80 posto te svote odlazi na patentirane lekove, one koji su se na
tritu nali u poslednjih deset godina. Na globalnom nivou ta industrijska grana donosi oko 150
milijardi funti.
Pojedinaca ima i ovakvih i onakvih, ali sve korporacije tee da ostvare najvee mogue prihode
i to se retko slae s idejom da se brinu o ljudima. Ekstreman primer je sida. Ve sam uzgred pomenuo
kako farmaceutske kompanije ne daju dovoljne koliine lekova protiv side zemljama Treeg sveta
pod izgovorom da zaradu od prodaje ulau u istraivanje i razvoj. Meutim, najvee amerike
kompanije zarauju 200 milijardi dolara od prodaje a samo 14 posto troe na istraivanje i razvoj
uporedite to s 31 posto koliko daju na reklamiranje i za administraciju.
Kompanije tako odreuju cene da biste ih mogli smatrati eksploatatorima. Poto proizvoa
izbaci lek na trite, nekih deset godina ima pravo na patent, to znai da samo on sme da ga
proizvodi. Kompanija Schering-Plough proizvodi loratadin, efikasan antihistaminik koji ne izaziva
pospanost, neugodno i neeljeno dejstvo antihistaminika. Jedno vreme bila je to jedinstvena terapija i
stoga vrlo traena. Pre nego to je patent istekao, cenu leka su podizali trinaest puta u samo pet
godina pa je poskupeo za vie od 50 posto. Neki bi to nazvali profiterstvo.
Ali i farmaceutska industrija je dopala nevolja. Posuknuo je sjaj zlatnog doba medicine: 90-ih se
godinje registrovalo 50 novih lekova, ili novih molekularnih entiteta, a sad ih se pojavi jedva
dvadesetak. Uz to je porastao broj lekova vrlo slinih originalnom, pa ine i do polovine svih novih

lekova.
Takvi lekovi su neizbena pojava na tritu: to su grube kopije postojeih lekova koje proizvode
druge kompanije ali dovoljno se razlikuju pa proizvoa moe da zatrai patent. Proizvodnja tih
lekova odvija se uz mnogo truda i treba ih testirati (na ljudima, uz rizik od propratnih opasnosti),
ispitati u opitima i oglaavati kao da je re o novom leku. Poneki od tih proizvoda imaju skromne
prednosti (primera radi, povoljniji reim doziranja), no premda je u njihovu proizvodnju uloen
napor, uopteno ne predstavljaju znatan napredak u leenju ljudi. Jedini napredak donose u zaradi.
Otkud stiu svi ti lekovi?

Puteestvije leka
Prvo i prvo, treba da imate ideju za lek. Inspiracija moe biti molekul u biljci, zatim receptor u
telu za koji mislite da moete izraditi molekul koji bi delovao s tim receptorom, ak i stari lek po
kome ste akali itd. Ovaj deo prie je neverovatno zanimljiv i preporuujem vam da diplomirate na
tome. Kad pomislite da imate molekul koji bi mogao biti agens, testirate ga na ivotinjama da vidite
deluje li kako ste zamislili (i, naravno, da vidite hoe li ivotinje preiveti njegovo delovanje).
Zatim preete na fazu I, ili prvu na ljudima, to jest izvodite studiju na ogranienom broju
hrabrih zdravih mladia kojima treba novca. Prvo treba da proverite hoe li ih sredstvo koje
posmatrate ubiti, a i da izmerite osnovne parametre, kao to je brzina kojom se lek lui iz tela (ova
faza je ispala zastraujue pogrena u testovima TGN1412 iz 2006. godine, kad je nekoliko mladia
bilo teko ozleeno). Ukoliko to uspe, kreete u fazu II a to je dokaz koncepta. Odaberete koju stotinu
ljudi obolelih od relevantne bolesti pa im dajete lek i pratite ih ne biste li odredili doze i spoznali da
li je lek efikasan. U toj taki pada mnogo lekova, to je sramota, jer to nije srednjokolski nauni
projekat plasiranje leka na trite kota oko 500 miliona dolara.
Potom sledi faza III, gde na stotinama i hiljadama pacijenata, u randomizovanim i slepim
eksperimentima, uporeujete svoj leks placebom ili uporedivom terapijom. U ovoj fazi sakupite
mnogo vie podataka o efikasnosti i sigurnosti leka. Moda ete morati da obavite nekoliko takvih
opita; tek onda moete zatraiti dozvolu da prodajete svoj lek. Kad se sredstvo pojavi na tritu
trebalo bi da obavite jo opita, a verovatno e i drugi obaviti opite s vaim lekom. Svakako oekujte
da e svi ispitivai drati otvorene etvore oi, trudei se da uoe ima li ikakvih dotle neprimeenih
neeljenih dejstava.
Lekari odluuju hoe li prepisati odreeni lek razmatrajui njegov kvalitet koji je pokazao u
opitima, neeljena dejstva pa i cenu. Bilo bi idealno da se lekari obavetavaju o delotvornosti novog
leka iz studija objavljenih u naunim asopisima gde se analizom tih studija bave drugi naunici iz te
oblasti ili iz drugih materijala, kao to su udbenici i analitiki lanci, zasnovani na primarnim
istraivanjima kao to su opiti. U najgorem sluaju oslonie se na lai predstavnika proizvoaa i
prie prenoene od usta do usta.
Ali opiti s lekovima su skupi pa farmaceutska industrija izvodi ili naruuje neverovatnih 90
posto klinikih opita s lekovima i 70 posto opita o kojima se pie u glavnim medicinskim asopisima.
U nauci je sutinski vana mogunost ponovnog dobijanja istih rezultata, ali ako istraivanje finansira
iskljuivo jedna organizacija onda je ta mogunost izgubljena.
Oas se naemo u iskuenju da upremo prstom u farmaceutske kompanije samo to se meni ini

da su nacije i graanska udruenja jednako krivi to se ne izdvaja vie novca. Bez obzira na to gde je
granica posle koje se ulazi u oblast nemoralnih postupaka, farmaceutske kompanije izuzetno utiu na
to ta se i kako istrauje, kako se izvetava o rezultatima, kako se oni analiziraju te kako se tumae.
Ponekad itava podruja u medicini bivaju uskraena zato to nema para ili zato to velike
korporacije ne vide interes od istraivanja. Homeopate i varalice s vitaminskim tabletama rei e
vam da su njihove tablete dobar primer tog fenomena. To je moralna uvreda boljim primerima. Od
nekih bolesti, recimo od Krojcfeld-Jakobove i Vilsonove, razboli se izuzetno malo ljudi, ali jezivija
je injenica da su izvesne bolesti skrajnute samo zato to se javljaju u zemljama u razvoju takva je
agasova bolest (koja preti etvrtini stanovnitva June Amerike) i tripanozomijaza (300.000
sluajeva godinje, ali u Africi). Globalni forum za zdravstvena istraivanja izneo je da na samo 10
posto optereenja zdravstvenog sistema u celom svetu odlazi 90 posto ukupnih finansija za
istraivanje biomedicine.
esto samo nedostaju informacije, a ne kakav zauujui novi molekul. Procenjuje se da u svetu
godinje 50 000 trudnica umre od eklampsije a apsolutno najbolja terapija jeste jeftini nepatentirani
magnezijum-sulfat (velike doze koje se daju intravenozno a ne neki suplementi iz alternativne
medicine kao ni skupa sredstva protiv greva koja su se decenijama koristila). Premda se magnezijum
koristi za leenje eklampsije jo od 1906, tek je skoro vek kasnije, 2002, potvreno da je najbolje
sredstvo. Za to se postarala Svetska zdravstvena organizacija jer inae nije bilo komercijalnog
interesa za istraivanje poto niko ne moe da patentira magnezijum, a uz to od eklampsije uglavnom
umiru trudnice u zemljama u razvoju. Od 1906. naovamo na milione ena je pomrlo od te bolesti a
mnoge od tih smrti mogle su se izbei.
Ovo se donekle tie politike i razvojnih planova, a te bi teme valjalo ostaviti za drugu priliku.
Obeao sam i moram odrati obeanje da u vas osposobiti da primenite steena znanja o nivoima
dokaza i iskrivljavanju istraivanja, i uvidite kako farmaceutska industrija iskrivljuje podatke i
prevlai vam triklu preko oiju. Kako to dokazati? Generalno vai da e rezultati opita
farmaceutskih kompanija biti pozitivni kad se ispituje lekovi koje one proizvode. Ali samo bi
slaboumnik ostao na tome.
Sad u vam ispriati o neemu to pomalo infantilno nazivam kvarnjanje farmaceutskih
kompanija o tome ponekad govorim u predavanjima studentima medicine i lekarima. Ja sam pak o
23

tome uio na medicinskom fakultetu. Najlake ete pojmiti tu temu ukoliko zamislite sebe na mestu
velikih farmaceutskih istraivaa.
Imate tabletu. Dobra je, moda nije briljantna, ali u nju se ulae mnogo novca. Treba vam
pozitivan rezultat, ali vau publiku ne ine homeopate, novinari ni predstavnici javnosti, nego lekari i
naunici, dakle ljudi naueni da zapaaju oigledne trikove, kao to su eksperiment nije slep ili
randomizacija nije adekvatna. Vae majstorije moraju biti mnogo elegantnije, mnogo suptilnije, ali
jednako mone.
ta da preduzmete?
Kao prvo, moete da prouavate sluajeve gde se va lek pokazao efikasan. Razni ljudi razliito
reaguju na lekove: esto se nemate emu nadati od staraca koji uzimaju mnogo lekova, dok e mlai,
koji pate od samo jedne bolesti, verovatnije pokazati da se oporavljaju. Dakle, prouavajte dejstvo
svog leka samo u potonjoj grupi. Zato e rezultati vaeg istraivanja biti znatno manje primenljivi na
ljude kojima lekari treba da prepiu lek, ali sreom oni to nee primetiti. To je toliko zastupljeno da

se ne treba patiti s traenjem primera.

Zatim moete uporediti svoj lek s beskorisnom kontrolom. Recimo, mnogi e tvrditi da se lek
nipoto ne sme uporeivati s placebom jer se tako ne dokazuje nita to se moe primeniti u medicini,
to znai da u svakodnevnom ivotu nikome nije bitno da li je va lek bolji od eerne tablete samo
je vano je li bolji od onih koji su trenutno na raspolaganju. Ali vi ste, spremajui svoj lek za trite,
potroili stotine miliona dolara i to ne dolazi u obzir: izvedite mnogo eksperimenata kontrolisanih
placebom i naveliko govorite o njima jer vam oni praktino jame neto pozitivnih podataka. I to je
univerzalno jer e se gotovo svi lekovi u nekoj fazi uporeivati s placebom, a predstavnici
proizvoaa ljudi koje veliki farmaceuti plaaju da unose zabunu meu lekare (mnogi lekari i nee
da se viaju s njima) vole nedvosmislenu pozitivnost grafikona koji su plod takvih studija.
Potom sve postaje zanimljivije. Ako treba da uporedite svoj lek i onaj konkurentski bilo da
obelite obraz ili zato to to zahteva regulatorno telo izvedite u potaji jedan od ovih kvarnih trikova s
tim konkurentskim lekom: pacijentima koji ga uzimaju dajte neodgovarajue doze pa im nee pomoi;
dajte im vrlo jaku dozu i prikaite kao bitnu svaku vezu izmeu svega i svaega ako je to svrsishodno.
Merite li dovoljno, poneki parametar morae da bude pozitivan, makar isto na sreu.
Prilagodite startnu poziciju
Kad zapoinjete opit biva da grupa koja prima terapiju sasvim sluajno pone da pokazuje bolje
rezultate od one to prima placebo. Dogodi li se to, neka ostane na tome. Ukoliko grupa koja dobija
placebo na poetku pone da pokazuje bolje rezultate nego grupa na terapiji, prilagodite startnu
poziciju u svojoj analizi.
Zanemarite one koji su odustali
Vea je statistika verovatnoa da ljudi koji su napustili opit nisu dobro proli i vrlo je
verovatno da su imali neeljena dejstva. Da nisu odustali, va lek bi se zbog njih loe pokazao. Zato
ih zanemarite, ne pokuavajte da ih ulovite, ne ukljuujte ih u svoju konanu analizu.
Poistite podatke
Pogledajte svoje grafikone. Bie sigurno anomalnih ispupenja ili taaka koje su previe
udaljene od ostalih. Ako zbog njih lek ne moete prikazati u dobrom svetlu, izbriite ih. Ali ako idu
njemu u korist, ne uklanjajte ih, nego ih potedite ak i ako se ini da nisu validni.
Najbolji od pet... Ne... Od sedam... Ne... Od devet!
Ukoliko nakon etiri i po meseca opita koji treba da traje est meseci razlika izmeu vaeg leka i
placeba postane poprilina, istog asa obustavite opit i ponite da ispisujete rezultate jer bi se
situacija mogla pogorati ako nastavite. Ali ukoliko nakon zadatih est meseci rezultati budu gotovo
znaajni, produite opit za tri meseca.
Maltretirajte podatke
Ako su rezultati loi, zadajte raunaru da se vrati na poetak i proveri da li su odreene
podgrupe reagovale drugaije. Moda otkrijete da va lek vrlo dobro deluje na Kineskinje starosti od
pedeset dve do ezdeset jedne godine. Maltretirajte podatke i priznae vam sve, kau u
Gvantanamskom zalivu.
Isprobajte svaki taster na tastaturi
U sluaju da ste ba oajni, a planirana analiza podataka ne daje eljene rezultate, samo
nasumino propustite brojke kroz razne druge statistike testove, ak i ako su krajnje neprikladni.

Kad zavrite pametno odaberite gde ete objaviti rezultate to je najvanije. Ako ste izveli
dobar eksperiment, objavite ga u najznaajnijem asopisu u koji imate pristup. Ako imate pozitivan
eksperiment, ali ste sproveli potpuno nevaljan test, to e svima biti jasno, tada tekst o tome stavite u
malo poznat asopis (koji u celini pie, ureuje i objavljuje industrija). Nemojte smetnuti s uma
injenicu da e opisani trikovi biti oigledni svakome ko proita va lanak, ali samo ako bude itao
vrlo usredsreeno, dakle ide vam u korist ako se postarate da se ne ita dalje od rezimea. Desi li se
da dobijete rezultate kojih se ba treba stideti, sakrijte ih i obeleite oznakom podaci u arhivi. Niko
nee znati nita o metodama a rezultate studija primetie samo ako neko bude toliko uporan da izvue
podatke od vas kako bi nainio sistematini pregled. Ali nadajmo se da to nee biti u bliskoj
budunosti.

Zar je mogue?
Deava se da prijateljima koji nisu medicinari objanjavam ovo zloupotrebljavanje istraivanja
i na to se oni zgranu pa pitaju: Zar je mogue? Prvo i prvo, mnoga istraivanja su loa jer ih izvode
nekompetentni. Brojne opisane metodoloke greke deavaju se koliko zbog jake elje da se postigne
oekivani rezultat, koliko i zbog laljivosti. Meutim, moe li se dokazati da je uinjena prevara?
Kad se opiti razmatraju jedan po jedan zna biti teko da se dokae kako je opit namerno
nameten ne bi li se prikazao rezultat povoljan za njegove pokrovitelje. Gleda li se uopteno, slika je
vrlo jasna. To pitanje je toliko esto prouavano da je 2003. u sistematinom pregledu ustanovljeno
da se u trideset zasebnih studija istraivalo da li je na rezultate raznih grupa eksperimenata uticalo ko
ih je finansirao. Uporeene su studije koje su finansirale farmaceutske kompanije i one nezavisne i
otkrilo se kako je otprilike etiri puta vea verovatnoa da se u prvima pokazuju rezultati u prilog
pokroviteljske kompanije.
Jedan pregled o subjektivnosti u istraivanju pripoveda storiju nalik na Alisu u zemlji uda.
Pronaeno je pedeset est razliitih opita u kojima su uporeivani analgetici kao to su ibuprofen,
diklofenak i drugi. Proizvoai lekova esto stvaraju nove verzije tih lekova nadajui se da e biti
manje neeljenih dejstava ili da e biti jai (ili da e dobiti patent i zaraditi). U svakom svakcijatom
opitu pokazalo se da je lek pokroviteljske kompanije bolji od drugih lekova ili da je isti kao drugi.
Ni u jednom sluaju nije se pokazalo da je lek proizvoaa loiji. Filozofi i matematiari govore o
tranzitivnosti: ako je A bolje od B, a B je bolje od C, onda C ne moe biti bolje od A. Bez uvijanja, u
tom pregledu pedeset est opita razotkriven je jedinstven apsurd: svaki od tih lekova bio je bolji od
drugoga.
Ali iza oka vreba iznenaenje. udno je to, no kad se istrae metodoloki propusti u studijama,
ispostavlja se kako su u opitima koje finansira sama industrija u proseku primenjivane bolje
istraivake metode nego to je to sluaj u nezavisnim opitima. Farmaceutskim kompanijama mogli su
se prikaiti samo neki prilino banalni trikovi, recimo davanje neadekvatnih doza konkurentskog leka
(ve smo ga opisali) ili preuveliavanje pozitivnih rezultata u zakljuku rada. Ali to su barem bile
oigledne manjkavosti proitate rad i vidite da su istraivai davali siunu dozu analgetika.
Obavezno itajte deo rada u kome su navedene metode i onaj s rezultatima opita pa tek onda izvodite
zakljuke o tome koji su rezultati postignuti, i to zato to su stranice s raspravom i zakljukom poput
stranice s komentarima u novinama. Iz njih ne saznajete novosti.

Kako bismo onda objasnili oiglednu injenicu da su rezultati opita koje finansira industrija tako
esto briljantni? Otkud onda svi lekovi istovremeno ispadoe bolji nego svi drugi? To nespretno
fingiranje izvodi se poto se opit zavri.

Neobjektivnost u publikovanju i zabaurivanje negativnih rezultata

Neobjektivnost u publikovanju je veoma zanimljiva i veoma ljudska pojava. Mnogo je
argumenata za tvrdnju da e verovatnije biti objavljeni pozitivni opiti nego oni negativni. Samo
zamislite da ste istraiva i bie vam sve jasno. Prvo, kad dobijete negativan rezultat, uini vam se da
je sva rabota bila puko traenje vremena. Lako ete poverovati kako nita niste pronali, a ovamo ste
otkrili vrlo koristan podatak: ono to testirate beskorisno je.
Za otkrie da je neto beskorisno, ma bilo i ispravno, verovatno neete dobiti Nobelovu nagradu
u ovom svetu nema pravde i mogli biste izgubiti motivaciju za bavljenje projektom, ili biste se
mogli pozabaviti novim projektima pa biste odustali od pisanja rada o dobijenim negativnim
rezultatima i slanja tog teksta u nauni asopis, i onda bi podaci amili u najdonjoj fioci. I tako
prolaze meseci. Uto dobijate novu finansijsku potporu. Povremeno osetite griu savesti, ali
ponedeljkom radite s pacijentima tako da vaa radna nedelja poinje u utorak, a sredom je sastanak
odeljenja, pa samo etvrtkom moete neto da uradite jer petkom drite predavanja, i niste se estito
ni okrenuli a godina proe, va nadreeni ode u penziju a novodoavi nema pojma da se tu
sprovodio nekakav eksperiment i eto negativni podaci iz opita ostadoe neobjavljeni i zauvek
zaboravljeni. Ako se smekate jer se prepoznajete u ovom pasusu, onda ste vrlo lo ovek.
ak i ako stignete da napiete svoje negativne rezultate, oni i nisu kakva novost i verovatno nee
biti tampani u poznatom asopisu. Ovo ne vai ukoliko ste u obimnom opitu ispitivali sredstvo koje
su svi smatrali fantastinim novitetom pa je va negativan rezultat opovrgao to miljenje. Osim to je
to dobar razlog da se ne lomite, ujedno znai i da e itav proces biti perfidno odloen jer neki
asopisi dre autore u neizvesnosti i godinu dana pa tek onda odbiju da objave njegov rad: Svaki put
kad poaljete lanak drugom asopisu valja da presloite reference (sati dosadnog posla). Ukoliko
ciljate previsoko a redovno vas odbijaju, mogle bi proi godine dok vam rad ne bude objavljen, bez
obzira na to koliko priljeno obigravate redakcije. I sve to vreme niko ne zna za vau studiju.
Pristrasnost u publikovanju je uobiajena i u nekim oblastima je zastupljenija. Godine 1995.
samo jedan procenat svih lanaka objavljenih u asopisima alternativne medicine prikazivao je
negativan rezultat. Najnoviji podaci glase da je pet procenata negativnih. To je vrlo vrlo nizak
postotak, ali treba biti pravian pa kazati kako bi moglo biti i gore. U jednom pregledu iz 1998.
posmatran je celokupni kanon kineskog medicinskog istraivanja i ustanovljeno je da nije objavljen
ni jedan jedini negativan opit. Ama nijedan. Sad vidite zato koristim alternativnu medicinu kao
praktino nastavno sredstvo kad predajem o medicini zasnovanoj na dokazima.
Uticaj pristrasnosti u publikovanju generalno je suptilniji, a dokazi o postojanju takve
pristrasnosti u nekoj oblasti lako se izvode jedino treba sainiti neto vrlo pametno a to je levak
dijagram. Samo naas obratite panju.
Da je izvedeno mnogo opita na istu temu, svi bi zbog puke sluajnosti prikazivali za trunku
razliite rezultate, ali oekivali biste i to da se oni donekle ravnomerno grupiu oko istinitog
odgovora. Takoe biste oekivali da e se vee studije, s vie uesnika i s boljim metodama, gue

grupisati oko ispravnog odgovora nego manje studije. Uz to bi se manje studije nale svuda po
dijagramu, neuobiajeno nasumino pozitivne i negativne, jer i samo dva-tri udna rezultata, u studiji
s dvadesetak pacijenata, dovedu u pitanje ukupne zakljuke.
Levak dijagram je pametno pomagalo, na njemu se sve lepo grafiki prikae. Efikasnost (to jest
koliko je terapija delotvorna) predstavite na X osi, sleva nadesno. Na Y osi (odozgo nadole, za
matematiki neupuene) predstavite obim opita ili neku drugu meru koja pokazuje koliko je precizan.
Ako izostane pristrasnost u publikovanju, trebalo bi da vidite lep izvrnuti levak: svi veliki, precizni
opiti slivaju se zajedno pri vrhu levka, a neprecizni opiti, kako raste njihova nepreciznost, postepeno
se ire prema dnu, nalevo i udesno, i pozitivno i negativno.

Ako postoji pristrasnost u publikovanju, rezultati e biti iskrivljeni. Nestae manji, nevaniji
negativni opiti. Oni su zanemareni niko nije imao ta da izgubi ako je ostavio sitne neimpresivne
rezultate opita da ame u najdonjoj fioci i stoga su objavljeni samo oni pozitivni. Ne samo to je
dokazano da pristrasnosti u publikovanju ima u mnogim oblastima medicine, nego je u jednom radu
naveden dokaz o postojanju pristrasnosti u publikovanju ak i u studijama o pristrasnosti u
publikovanju. Prilaem grafikon levka o tom dokazu. Eto kakav je smisao za humor u svetu medicine
zasnovane na dokazima.

Najgadniji novi primer pristrasnosti u publikovanju zabeleen je u oblasti prouavanja

antidepresiva SSRI; o tome su objavljeni razni nauni radovi. Poetkom 2008. godine grupa naunika
objavila je u asopisu New England Journal of Medicine rad s popisom svih opita o lekovima SSRI
koji je zvanino registrovala amerika Uprava za hranu i lekove (FDA) i rezultatima prouavanja
opisa istih opita u naunoj literaturi. Amerika Uprava za hranu i lekove pozitivno je ocenila trideset

sedam studija: osim jedne studije, sve ostale o tim opitima s pozitivnim ishodom bile su valjano
napisane i objavljenje. Meutim, dvadeset dve studije koje imaju negativne ili sumnjive rezultate
naprosto nisu objavljene, a jedanaest je napisano (i objavljeno) tako da imaju pozitivan ishod.
To je vie nego besramno. Lekari moraju imati pouzdane informacije ako se od njih oekuje da
prepisuju lekove svojim pacijentima na njihovu korist i sigurnost. Uskratiti lekarima te podatke i
obmanjivati ih ozbiljan je moralni zloin. Da ovo nije laka, humoristiki intonirana knjiga o nauci,
sad bi iz mene pokuljala lavina gneva.

Viestruko publikovanje
Farmaceutske kompanije mogu da preduzmu i neto efikasnije nego to je isto zanemarivanje
negativnih studija. Kad dobiju pozitivne rezultate ponekad ih, umesto jedanput, objave nekoliko puta,
na raznim mestima i u raznim oblicima, pa se stie utisak da je bilo mnogo raznih pozitivnih opita. To
je naroito lako izvesti kad su opiti obimni i odvijaju se na vie lokacija, jer se delii koji se
preklapaju mogu pripisati opitima sa svake pojedinane lokacije te se objave posebno ili uz razne
pretumbacije. A jo je to vrlo mudar nain nametanja dokaza jer je itaocu gotovo nemogue da uoi
ta je posredi.
Na tom podruju je klasian detektivski rad obavio Martin Tramer, vrlo paljiv anesteziolog iz
Oksforda. On je prouavao delotvornost ondansetrona, leka protiv munine, i primetio je da se
ponavlja mnogo podataka u metaanalizi koju je izvodio: rezultati mnogih pojedinanih pacijenata bili
su ispisani vie puta, u malo drugaijim oblicima, u naizgled razliitim studijama, u razliitim
asopisima. Ispostavilo se da su ee duplirani podaci koji lek prikazuju u boljem svetlu nego oni
koji su pokazali da i nije nita naroito, a zbog toga je efikasnost leka precenjena do 23 procenta.

teta od prikrivanja
Tako kompanije za proizvodnju lekova ulepavaju pozitivne rezultate. Ali ta je s mranijom
stranom u kojoj prikrivaju ozbiljne tete (a to moe biti udarna tema za naslovne strane)?
Neeljena dejstva su ivotna injenica. Moraju se prihvatiti, reavati u kontekstu prednosti koje
lek nudi, i paljivo pratiti jer neeljene posledice medicinskih postupaka mogu biti krajnje ozbiljne.
Naslovne strane pune lanci o podvalama ili zatakavanjima. Vana otkria mogu se prevideti i iz
nedunijih poriva, moda usled nehotinog zanemarivanja kad postoji pristrasnost u publikovanju, to
je tipino za ljude, ili zato to zabrinjavajui rezultati bivaju preklopljeni gomilom beznaajnih
podataka.
Govoriu o antiaritmijskim lekovima jer su zanimljiv primer. Nepravilan srani ritam je prilino
uobiajena pojava kod ljudi koji doive infarkt (njima su oteeni delii sistema za odravanje
pravilnih otkucaja srca), i ta nepravilnost je esto i uzrok smrti meu tom populacijom. Pacijentima
kod kojih je uoen taj nepravilan ritam prepisuju se antiaritmijski lekovi za njegovo leenje i
spreavanje. Zato ih ne prepiemo svima koji su imali infarkt, mislili su se lekari. Ideja je imala
smisla na papiru, inilo se da su ti lekovi sigurni i niko tih 80-ih godina nije znao da e u grupi
korisnika tih lekova tako porasti rizik od smrti prema teoriji, to ne bi imalo smisla (tako je bilo i s
antioksidantima). Ali upravo tako oni deluju. Na vrhuncu njihove primene, antiaritmijski lekovi su

uzrokovali broj smrtnih sluajeva priblian broju Amerikanaca stradalih u Vijetnamskom ratu.
alosno je to su podaci koji bi omoguili da se izbegne ta katastrofa amili u najdonjoj fioci. Evo
ta je izvesni istraiva kasnije objasnio:
Kad smo 1980. izveli studiju, mislili smo da je povean broj smrtnih sluajeva... bila samo
sluajnost... Odustalo se od rada [na leku] iz komercijalnih razloga i stoga studija nije ni objavljena;
sada je to izvrstan primer pristrasnosti u publikovanju. Rezultati koji su ovde opisani... mogli su biti
rani znak upozorenja na nevolje koje su usledile.
To je bilo ujedno zanemarivanje i puste elje za pozitivnim rezultatima. Meutim, kao da se
opasni efekti lekova ponekad namerno prikazuju kao nevani ili, to je jo gore, ne objavljuju se.
Nedavno je farmaceutsku industriju prodrmao niz velikih skandala u kojima kao da su nestali dokazi
o tetnosti lekova, ukljuujui vioks i antidepresive SSRI. Istina je ubrzo izbila na videlo i svako ko
tvrdi da su te teme gurnute pod medicinarski tepih, naprosto je neznalica. Time su se pozabavila tri
nauna rada iz arhive British Medical Journala koja sam ranije pomenuo. Vredi ih sada pomnije
pogledati.

Vioks
Analgetik vioks, proizvod kompanije Merck, 1999. godine odobrila je za upotrebu amerika
Uprava za hranu i lekove. Mnogi analgetici izazivaju smetnje u varenju ireve ili tagod jo gore
stoga se javila nada da novi lek nee imati kontraindikacije. Izveden je opit zvani VIGOR, gde se
vioks poredio s naproksenom, starijim lekom. Velika zarada je zavisila od ishoda. Rezultati opita
behu areni. Vioks nije nita bolje ublaavao simptome reumatoidnog artritisa, ali je prepolovio rizik
od gastrointestinalnih smetnji, to je bila sjajna novost. Meutim, utvren je i poveani rizik od
infarkta.
Kad je objavljen opit VIGOR, teko je bilo uoiti taj kardiovaskularni rizik. Bila je tu
meuanaliza za infarkte i ireve, gde su irevi praeni due nego infarkti. Ta analiza nije opisana u
publikaciji i prenaglaavala je prednost vioksa u smanjenju pojave ireva, umanjujui injenicu da je
poveana opasnost od infarkta. U spektakularnom, otrom uvodnom lanku u listu New England
Journal of Medicine stajalo je: ,,Ta neodriva odlika projekta opita, to jest neizbeno iskrivljavanje
rezultata, nije otkrivena ni urednicima ni naunicima autorima studije. Je li to bio problem? Jeste.
Mesec dana poto su izvoai opita prestali da prate ispitanike, jo troje ljudi iz grupe koja je
dobijala vioks doivelo je infarkt miokarda; u kontrolnoj grupi kojoj su davali naproksen nije se
desio nijedan.
Interni memorandum Edvarda Skolnika, koji je bio na elu tima naunika kompanije, pokazuje da
su znali za taj kardiovaskularni rizik
(,,To jeste loe, ali incidenca je niska i zasniva se na mehanizmu delovanja, kao to smo se i
brinuli da e biti). Urednitvo asopisa New England Journal of Medicine nije bilo
impresionirano. Objavili su nekoliko izriito kritikih uvodnika.
Zabrinjavajue vei broj infarkta su primetili tek strunjaci koji su istraivali podatke Uprave za
hranu i lekove. Lekari retko prouavaju takve podatke, oni u najboljem sluaju itaju lanke u
naunim asopisima. Autori su probali da objasne umereni dodatni rizik od infarkta, koji se mogao
videti u konanoj verziji rada, pa su izneli takozvanu naproksensku hipotezu: vioks ne izaziva

infarkte, nego ih naproksen spreava. Nema prihvaenih dokaza o jakom efektu zatite od infarkta koji
su pripisali naproksenu.
U tom internom memorandumu, o kome se nadugako i nairoko raspredalo u svim medijima koji
prate sluaj, nagoveteno je da je kompanija u to vreme utonula u brige. A onda je na videlo izbilo
jo vie dokaza o tetnosti leka. Vioks jeste povuen s trita 2004. godine, ali u Upravi za hranu i
lekove procenili su da je taj lek, u pet godina koliko je bio na tritu, prouzrokovao izmeu 88.000 i
139.000 sranih udara; od 30 do 40 posto verovatno je bilo pogibeljno. Nije jednostavno odrediti
taan broj. Meutim kad se uoi obrazac po kom su informacije isplivavale, sveprisutno je miljenje
kako su kompanija Merck i Uprava za hranu i lekove, im su razlozi za njihovu zabrinutost postali
oiti, mogli preduzeti vie da ublae tetu injenu za vreme dok je taj lek bio u upotrebi. U medicini
su podaci vani: oni nose ivot i smrt. Merck nije priznao odgovornost i predloio je nagodbu od
4,85 milijardi dolara u Sjedinjenim Dravama.

Autori kojima je zabranjerto da objavljuju podatke

Sve to zvui prilino loe. Koji istraivai to ine i zato ne moemo da ih zaustavimo? Neki su,
naravno, nepoteni. Ali farmaceutska industrija koja je finansirala opit mnoge meu njima prisiljava
ili na njih vri pritisak da ne otkriju dobijene podatke.
Naveu dva ekstrema jedne pojave koja je prilino uobiajena, a to je tragino. Godine 2000.
jedna amerika kompanija je podnela tubu protiv vodeih istraivaa i njihovih univerziteta u
nastojanju da osujeti objavljivanje studije u kojoj je pokazano da vakcina protiv HlV-a nije nita
bolja od placeba. Istraivai su smatrali da su pacijenti bitniji od tog proizvoda. Kompanija je
smatrala suprotno. Rezultati su objavljeni iste godine u asopisu Journal of American Medical
Association.
Drugi primer odnosi se na rad Nensi Olivijeri, direktorke Programa hemoglobinopatije u
Torontu, koja je upravljala klinikim ispitivanjem deferiprona, leka kojim se uklanja viak gvoa iz
organizma pacijenata koji je nakon mnogo transfuzija krvi postao prezasien gvoem. Ona se
zabrinula kad je videla da kod nekih pacijenata koncentracija gvoa u jetri izaziva probleme te da
prelazi sigurnosni prag i spada u vrednosti koje donose povean rizik od sranog oboljenja i
prevremene smrti. Opsenije studije ukazale su na mogunost da deferipron ubrzava razvoj fibroze
jetre.
Farmaceutska kompanija Apotex uzela je da preti Olivijerijevoj, ak i napismeno. Ukoliko ona
objavi svoje otkrie i svoju zabrinutost, protiv nje e pokrenuti pravne mere. S velikom hrabrou i
na sramotu svog univerziteta koji je nije podrao. Olivijerijeva je svoja otkria prikazala na
nekoliko naunih skupova i u naunim asopisima. Smatrala je svojom dunou da obavesti javnost
o svojoj zabrinutosti, bez obzira na posledice po sebe. Nije uopte trebalo da postoji situacija u kojoj
se mora doneti takva odluka.

Jedna jeftina odluka koja e reiti sve probleme u celome svetu

Stvarno je neverovatno da bi se gotovo svi navedeni problemi zatakavanje negativnih
rezultata, iskopavanje podataka, skrivanje podataka koji nisu od koristi i drugo reili vrlo

jednostavno i s vrlo malo troka: samo bi trebalo sastaviti propisan registar klinikih opita, dostupan
javnosti i otvoren. Evo kako bi to funkcionisalo. Recimo, vlasnik ste farmaceutske kompanije. Pre
nego to zaponete studiju objavite njen protokol: onaj odeljak u naunom radu u kome su objanjene
metode. To znai da svako moe videti ta ete raditi u eksperimentu, ta ete i kako meriti, koliko e
biti uesnika i slino, sve to pre nego to ponete.
Jednim energinim zamahom bili bi uklonjeni problemi zbog pristrasnog publikovanja,
dupliranog publikovanja i skrivenih podataka o kontraindikacijama svi oni izazivaju muke pa i
nepotrebne smrtne sluajeve. Desi li se da registrujete i sprovedete opit a rezultate ne objavite u
literaturi, to bi bilo vrlo lako uoljivo: svi bi pomislili da neto krijete (i verovatno bi bili u pravu).
Naravno, postoje registri opita, ali nisu uopte sreeni.
Obim i kvalitet zbrke tih registara ilustruje poslednja lukava strategija farmaceutskih kompanija,
takozvana promena pravila igre. Merck i Schering-Plough zapoeli su 2002. godine opit kojim je
trebalo ispitati ezetimib, sredstvo za sniavanje holesterola. Isprva su izjavljivali da e samo meriti
da li je lek uspean, ali kad su rezultati stigli, objavili su da e meriti neto drugo. To je uoeno i
pretrpeli su javnu kritiku. Zato? Ako merite mnogo ta (kako su oni inili), neto e svakako ispasti
pozitivno, makar i sluajno. Ne moete da pronaete poetnu hipotezu u zavrnim rezultatima? To
znai da su statistiki podaci poblesavili.

Oglasi
Tablete klomikalma su jedini odobreni lek za pse koji su postali anksiozni zbog razdvajanja.
U Britaniji trenutno nema lekova koji se oglaavaju direktno potroau. Bruka jedna u Americi,
recimo, ima naisto uvrnutih reklama, pogotovo televizijskih. ivot vam se raspada, rasturi vas
sindrom nemirnih nogu/migrena/holesterol, u panici ste, sve je besmisleno. Kako popijete pravu
pilulu, gle: ekran se odjednom osvetli, obasjan prijatnom utom bojom, baka se osmehuje, deca se
smeju, pas vitla repom, neko derle, guei se od smeha, prska crevom livadu i pravi dugu a sve vae
veze najednom opet postaju uspene. Ala j lep ovaj svet.
Pomou reklama farmaceutskih kompanija mnogo je lake zavesti pacijente nego lekare. Zato u
Americi budet za reklame namenjene kupcima dvaput bre raste od budeta za oglaavanje
namenjeno lekarima. Te oglase su medicinski nauni istraivai paljivo prouili i svaki put je
zabeleeno da posle njihovog pojavljivanja rastu zahtevi pacijenata za lekovima iz oglasa i uveava
se broj lekarskih recepata za njih. ak se pokazalo da u Kanadi, gde su na snazi stroi zakoni, oglasi
za podizanje svesti o bolesti" udvostruuju potranju za odreenim lekom koji tu bolest lei.
Zato farmaceutske kompanije rado sponzoriu grupe pacijenata ili iskoriavaju medije za svoje
kampanje. To smo skoro videli u vestima: naveliko je hvaljen herceptin, lek protiv raka dojke i
lekovi protiv Alchajmera (koji su na granici delotvornosti).
Te grupe aktivista na sav glas zahtevaju u medijima da pomenute lekove finansira Dravni zavod
za zdravstvo. Znam naunike povezane s grupama pacijenata aktivista koji su javno istupili i
bezuspeno probali da promene njihov stav. Oit je primer delovanje Britanske kampanje protiv
Alchajmera: mnogi su primetili da su njihovi zahtevi prilino jednostrani. Dravni zavod za
zdravstvenu i kliniku izvrsnost zakljuio je kako ne moe da opravda plaanje pacijentima za lekove
protiv Alchajmera, delimino i zato to su bledunjavi dokazi za njihovu efikasnost, a i esto su

potkrepljivali samo slabe, surogatne rezultate. Dokazi su zaista bledunjavi budui da farmaceutske
kompanije nisu podvrgle svoje lekove dovoljno strogom testiranju u stvarnom svetu. Manje je
verovatno da bi rezultati takvog strogog testiranja bili pozitivni. Trai li Drutvo obolelih od
Alchajmerova da proizvoai sprovedu bolje istraivanje? Pronose li njihovi lanovi naokolo velike
transparente s pozivom na suprotstavljanje surogatnim rezultatima u istraivanju lekova? Da li
zahtevaju vie pravednih testiranja? Ne ine to.
Gospode, svi su loi. Kako smo upali u taj glib?

- 12 Uticaj medija na nerazumevanje nauke

Valja nam nai smisla u svemu ovome i treba da uvidimo koliko su duboko u nau kulturu zadrli
nesporazumi i pogreno predstavljanje nauke. Ako sam i po emu poznat, onda me znaju po tome to
rakrinkavam nedotupavne novinske lanke o nauci: to je sav moj opus. Malo mi je nelagodno, ali
kazau vam da imam na raspolaganju preko pet stotina storija iz kojih sam odabrao primere da njima
potkrepim tvrdnje koje u ovde predoiti. Slobodno vi to proglasite za opsesivnost.
Mnoge teme ve smo do sada obradili: zavodljiv i odluan pohod u medikalizaciju
svakodnevnog ivota, fantaziranja o konvencionalnim tabletama i tabletama prevaranata, te sumanute
izjave o zdravoj hrani, za koje su podjednako krivi i novinari i nutricionisti. Sad u se usredsrediti na
prie iz kojih emo saznati kako se to nauka percepira, i na repetitivne strukturne obrasce po kojima
dospevamo na pogrean put.
Moja osnovna hipoteza glasi: ljudi koji upravljaju medijima studirali su humanistike nauke,
malo se razumeju u nauku, ali svejedno svoje neznanje nose kao da je orden asti. Moda se oni
kriom, u dubini due, grizu to su sebi uskratili pristup najvanijim dogaajima u istoriji
zapadnjake misli u poslednjih dvesta godina, ali sve medijske izvetaje o nauci karakterie
implicitni napad: od tema koje biraju da prikau i po nainu na koji ih obrauju, mediji kreiraju
parodiju nauke. Obrazac je jasan. Nauka se prikazuje kao skup izjava naunika, nerazumljivih,
pouitelnih, odmaknutih od stvarnosti. Naunici su moni u drutvu, arbitrarni, oni su neizabrani
autoriteti, nemaju veze s realnou, njihov je posao ili luckast ili opasan. I uza sve to, nauka je
kontradiktorna sve je neizvesno i verovatno e se uskoro promeniti i, to je najgluplje, teko ju je
razumeti. Novinarski analitiari su sami sainili ovu parodiju pa je onda lino oni napadaju, kao da
zaista kritikuju bit nauke.
lanci o nauci generalno se dele na tri kategorije: luckasti lanci, lanci o prelomnim pomacima
i lanci koji zastrauju. U svakoj kategoriji nauka se potkopava i izvre na jedinstven nain.
Pogledajmo ih.
Luckaste prie novac ni za ta
Hoete da vae istraivanje osvane u medijima? Onda odbacite autoklave, reite se pipete,
izbriite svoju kopiju programa Stata i prodajte duu kompaniji za odnose s javnou.
Dr Kevin Vorik s Univerziteta Reding ispaljivao je prie koje su mamile i varale oko kao
maioniarski trikovi. Recimo, stavi u ruku ip s beine identifikacijske kartice i pokae novinarima
24

kako golom rukom otvara vrata na odseku. ,,Ja sam kiborg, objavi, ovek i maina ujedno , a
predstavnici medija se, ba kako treba, zadive. Njegova omiljena tema za istraivanje, naravno, nikad
nije objavljena u nekom naunom asopisu, a hteo je da dokae kako deca koja gledaju emisiju
Riard i Dudi prolaze mnogo bolje na testovima inteligencije nego ona koja su podvrgnuta raznim
drugim postupcima i sredstvima od kojih se oekuje delotvornost, kao to su vebe ili kafa.
Nije to bilo puko interno zabavljanje nego novost i, za razliku od veine pravih lanaka iz
oblasti nauke, nala se u tekstu urednika asopisa Independent. Ne treba da se polomim traei
sledee primere, ve sam pomenuo da mi je na raspolaganju pet stotina pria. Nevernost je

genetska, vele naunici. Alergija na elektrinu struju nije izmiljotina, kae istraiva. ,,U
budunosti e svi mukarci imati velike patke, kae neki evolucioni biolog s LSE-a.
Najistija forma tih praznih pria, pukih zamena, zaklonjenih za masku nauke, vidi se u lancima
gde se objavljuje kako su naunici otkrili" formulu za neto. Ala su to luckasti naunici. Tu skoro,
mogli ste da uivate u savrenom nainu da jedete sladoled (AxTpxTm/FtxAt+VxLTxSpxW/ Tt =
3d20), savrenoj televizijskoj komediji (C = 3d[(RxD)+V]xF/A+S, prema Telegraphu), savrenom
nainu da se obari jaje (Daily Mail), savrenom vicu (opet Telegraph) a doznali ste i formulu za
najdepresivniji dan u godini ([W+(D-d)] xTQ MxNA, u gotovo svim novinama sveta). Ima toga.
Te lanke gotovo bez izuzetka piu dopisnici zadueni za nauku i za njima slede na sveopte
odobravanje komentari diplomiranih drutvenjaka o tome kako su naunici em uknuti em nevani.
Moja hipoteza o parodiji glasi da su takvi tekstovi zapaeni zato to igraju na kartu predstave javnosti
o nauci kao nebitnoj i marginalnoj izmiljotini.
Uz to, svrha im je da potkrepe ostvarivanje zarade, promoviu proizvode i da popune novinske
stupce uz minimalan trud i malo ulaganja. Pogledajmo nekoliko najupeatljivijih primera. Dr Klif
Arnal je kralj prie o jednainama; meu njegova nedavna otkria spadaju formule za najjadniji dan u
godini, najsreniji dan u godini i savreni produeni vikend. Prema BBC-ju, on je profesor Arnal,
mada ee ,,dr Klif Arnal s Univerziteta Kardif . U stvari, Arnal je privatnik koji vodi kurseve za
postizanje samopouzdanja i za oslobaanje od stresa. Poto je drao, na odreeno vreme, neke
kurseve na Univerzitetu Kardif, urednici izdavake delatnosti pri tom univerzitetu hoe da ga uvrste u
svoj meseni izvetaj o uspenim pojavljivanjima u medijima. Eto kako smo se srozali.
Moda smatrate da su te formule nadonosne, moda mislite da je nauka koju odslikavaju
relevantna i zabavna, pomalo kao hrianski rok. Samo da znate, one stiu iz kompanija za odnose s
javnou, esto napisane do poslednje jote, samo ekaju da se na njih prikai ime nekog naunika.
Zapravo, kompanije za odnose s javnou i ne prikrivaju tu svoju praksu; nazivaju je objavljivanje
ekvivalentno oglaavanju, a to je plasiranje vesti koja se moe dodati imenu klijenta.
Formula Klifa Arnala za izdvajanje najjadnijeg dana u godini postala je ve uobiajena godinja
medijska tema. Za to ga je sponzorisao Sky Travel, a formula je objavljena u januaru, ba na vreme
da se uplati aranman za letovanje. Pokrovitelj njegove formule za otkrivanje najsrenijeg dana u
godini bila je fabrika sladoleda Walls; formula je objavljena u maju 2008. godine i ona u
Telegraphu i Mailu. Tesco je stao iza formule profesora Kerija Kupera za ocenjivanje sportskih
pobeda. Jednainu za efekat polne privlanosti podstaknute pivom, prema kojoj dame postaju
primamljivije posle dva-tri pivca, izveo je dr Nejtan Efron, profesor klinike optometrije na
Univerzitetu Manester, a finansijer je bila fabrika optike opreme Bausch & Lomb; formulu za
savreni slobodni udarac nainio je dr Dejvid Luis s liverpulskog univerziteta Don Mors, a pare su
dale kladionice Ladbrokes; formulu dr Pola Stivensona s Univerziteta Sari za najbolji nain da se
prelomi boini puckavac naruio je Tesco; dr Dimitrios Buhalis s Univerziteta Sari je tvorac
formule za savrenu plau a finansirala ga je putnika agencija Opodo. To su ljudi s uglednih
univerziteta, koji su dali da se njihova imena objave na nain ekvivalentan oglaavanju, i to za
kompanije za odnose s javnou.
Znam kako plaaju dr Arnala; na moju novinsku kritiku njegovih beskrajnih pria s jednainama
objavljivanim uoi Boia, uzvratio je istinski oaravajuim pismom:
Pomenuli ste moje ime u vezi s kompanijom Walls, pa da vas obavestim: upravo mi je stigao

ek od njih. ivi bili i sreni vam praznici. Klif Arnal.

Nije to skandalozno, nego je naprosto glupo. Te storije nisu informativne. One su plod
promotivne delatnosti, zamaskirane u vest. Autori cinino igraju na sigurnu kartu, znajui da veina
urednika novosti ne bi prepoznala naunu vest ni kad bi im naga zaplesala tik ispred nosa. Raunaju
na injenicu da novinare uvek pritiskaju tesni rokovi, i da sve vie rei pie sve manje novinara, ali
bez obzira na to moraju ispuniti zadat broj stranica. Istraivaki novinar Nik Dejvis skovao je izraz
smueno novinarstvo, i ovo o emu sam govorio savren je primer tog Dejvisovog fenomena.
Nekritiki se prevakavaju saoptenja za tampu i razvlae na duinu novinskog lanka. Ponekad je to
samo mikrokosmos mnogo ireg problema, to jest uoptavanja svih podruja novinarstva. Godine
2007. na Univerzitetu Kardif obavljeno je istraivanje koje je pokazalo da se 80 posto svih novosti u
dnevnim listovima ,,u celini, uglavnom ili delimino konstruie od materijala dobijenih posredno,
preko novinskih agencija i industrije odnosa s javnou".
Samo da dodam kako saoptenja za tampu moete itati na internetu i za njih ne morate plaati
novinskim agencijama.

Svi mukarci imae velike patke

Makar te prie bile blesave, jeftino krmivo nainjeno u industriji odnosa s javnou, one mogu
biti neverovatno prodorne. Pomenute patke nai ete u listu Sun, u naslovu teksta o radikalnom
novom izvetaju o evoluciji dr Olivera Karija, teoretiara evolucije" iz istraivakog centra
Darwin@LSE. Ta pria je klasini predstavnik anra.
Prema novom istraivanju predvia se da e do 3000. godine prosean ovek biti visok dva
metra, put e mu biti kafene boje i ivee 120 godina. ekajte, ima jo dobrih vesti. Svi e se
odueviti kad ih uju: momcima e patke biti vee, curama e sise biti vre.
To takozvano vano novo istraivanje, tako predstavljeno u gotovo svim britanskim listovima, u
stvari je samo pomodno prekrojen esej politikog teoretiara s Londonskog ekonomskog fakulteta. No
da li je tekst drao vodu?
Nije. Prvo, izgleda da dr Oliver Kari misli kako su geografska i drutvena pokretljivost nova
pojava i da e zbog tog noviteta svi ljudi za hiljadu godina imati kou kafene boje. Moda Oliver nije
bio u Brazilu, gde afriki crnci, belci iz Evrope i Indijanci domoroci vekovima prave decu jedni s
drugima. Brazilci nisu postali ljudi kafene boje, nego je njihov ten u irokom rasponu boja od crne
do smee. Studije kone pigmentacije (neke izvedene upravo u Brazilu) pokazuju da ta pojava, kako
izgleda, nije tako snano povezana s nasleem od afrikih predaka, te da boju koe odreuje prilino
mali broj gena i verovatno se, nasuprot onome to zagovara Kari, niti stapa niti ujednaava.
A druge ideje koje je Kari izneo? Izvodio je teoriju da e se ljudi na kraju krajeva, kroz niz
ekstremnih drutveno-ekonomskih podela, razdvojiti u dve vrste: jedni e biti visoki, skladni i vitki,
isti, zdravi, inteligentni i kreativni, a drugi niski, zdepasti, neskladne grae, prljavi, boleljivi i
nevelike pameti. Nalik na miroljubive Eloje i Morloke ljudodere iz Vremeplova H. D. Velsa.
Moemo rei da je teorija evolucije jedna od tri najvanije teorije nastale u nae vreme pa se
prilino obruka onaj ko je pogreno tumai. Ovaj komini skup tvrdnji objavljen je kao vest u svim
britanskim novinama, ali nijedan autor lanaka nije ni pomislio da pomene sledeu injenicu:
Karijeva podela na vrste moe nastati samo pod snanim pritiskom, na primer usled geografske

podele. Tasmanijski Aboridini behu izolovani 10.000 godina a i dalje su mogli da prave i zainju
decu s ljudima van svoje zajednice. Jo je tee prihvatiti Karijevo predvianje simpatrike
specijacije, to jest podele u vrste na prostoru gde ive dve grupe, razdvojene samo drutvenoekonomskim faktorima. Neko vreme je mnogo naunika mislilo da se nije ni dogodila. Te podele bi
trebalo da budu apsolutne iako istorija pokazuje da su atraktivne siromane ene i bogati a runi
mukarci udesno snalaljivi u ljubavi.
Mogao bih da nastavim, ali neu; ukoliko hoete da se zabavite, vie o tome nai ete na
badscience.net. Ni po jada to je ovaj trivijalni esej pun trivijalnih tvrdnji, udno je kako on postade
nauna pria tipa dananja izjava luckastih naunika po svim medijima: BBC, Telegraph, Sun,
Scotsman, Metro i mnogi drugi uzeli su je zdravo za gotovo.
Kako se to desi? Ukoliko itate knjigu redom, ne moram da vam obrazlaem injenicu da je
takozvano istraivanje, odnosno ,,esej, platio Bravo, ,,TV kanal za mukarce, iji sadraj pune cice
u bikinijima i besni automobili, da tako obelei dvadeset prvu godinjicu od pokretanja. Evo jedne
sitnice, tek da steknete utisak o kanalu. Te nedelje kad je objavljen vaan nauni esej dr Karija
emitovali su Temptations, istu filmsku klasiku: Grupa farmera otkriva kako banka namerava da im
naplati dug oduzimanjem imanja, a oni se za utehu bacaju u estok provod. Moda otud dospee
vrste sise u Karijevo novo istraivanje.
Razgovarao sam s prijateljima koji piu za druge dnevne listove, s pravim izvetaima s polja
nauke, i oni su mi ispriali koliko su usrdno pokuavali da objasne ljudima u svojim redakcijama
kako to nije nauna vest. ak i da su odbili da piu o tome, naao bi se neko drugi esto najgore
naune vesti napiu dopisnici koji se bave temama potroaa ili novi novinari svatari. Da objasnim,
pozajmiu koncept iz teorije evolucije: meu zaposlenima u nacionalnim novinama sprovodi se
selekcija na osnovu pritiska; to odgovara poslunim novinarima te oni hitro napiu komercijalnu,
naduvanu naunu vest, u stvari ist nonsens.
Pomenuu ta me fascinira. Dr Kari je pravi naunik (premda je politikolog, a ne prirodnjak).
Neu da mu nanosim ljagu na karijeru. Bez sumnje, uradio je mnogo ta podsticajno. Ali nita to
uini u svojoj profesiji, kao srazmerno uspean nauni radnik na kakvom vodeem univerzitetu iz
elitne grupe Rasel, nee privui toliko zanimanje medija niti toliko prodreti u drutvo kao taj
detinjasti, unosan, matovit i netaan esej u kome nita ne objanjava nikome.

Desika Alba se savreno vrcka, kae se u studiji

Ovo je naslov iz Daily Telegrapha, o storiji koju je preuzeo ni manje ni vie nego Fox News. U
oba medija priu su pratile fotografije vrlo seksepilne enske. To je poslednja uvrnuta pria kojom
emo se baviti; navodim je samo zato to u njoj ima i neustraivog rada u tajnosti.
Ekipa matematiara s Kembrida kae da se filmska glumica Desika Alba apsolutno
najseksepilnije vrcka na celom svetu. Ta vana studija je delo tima koji navodno predvodi
profesor Riard Veber s Univerziteta Kembrid. Neizmerno sam se ushitio kad je konano videh u
tampanom obliku jer sam est meseci ranije, u ime istraivanja, premiljao da li da zbog nje ugrozim
svoju reputaciju prostituiui se s Clarionom, kompanijom zaduenom za odnose s javnou. Nita
nije toliko krasno kao pogled na zanosne plodove rada.
Evo njihovog uvodnog pisma:

Za naeg klijenta, kompaniju Veet (proizvoaa krema za depilaciju), pravimo pregled deset
zvezda koje najseksepilnije hodaju i hteli bismo da upotpunimo nau anketu jednainom
strunjaka pomou koje bi se, sa oslanjanjem na teoriju, izraunalo koja slavna linost ima
najseksepilniji hod. Hteli bismo da nam pomogne doktor psihologije ili neko sline provenijencije,
i da izvede jednaine koje e podrati naa otkria, jer mislimo da e pria imati veu teinu uz
struni komentar i jednaine.
To ih je, kao to smo videli, dovelo u rubriku novosti u Daily Telegraphu.
Odmah sam im odgovorio i upitao: Koje faktore hoete da ukljuite u jednainu? Neto
seksi? Zdravo, doktore Ben, odgovorila je Kiren. Hteli bismo da u jednainu budu ukljueni
srazmera izmeu butine i lista, oblik noge, izgled koe i vrckanje kukovima... Za tu uslugu odredili
smo honorar od 500 funti.
Bilo je rei i o podacima iz ankete. Dodue, jo nismo sproveli anketu, obavesti me Kiren,
ali tano znamo kakve rezultate elimo da dobijemo. Svaka ast! Hoemo da se Bijonse nae na
vrhu, a da je prate druge slavne linosti zaobljenih nogu Dej-Lo i Kajli i hoemo da zvezde kao
to su Kejt Mos i Ejmi Vajnhaus budu na dnu mruljave, blede neskladne noge nisu tako seksi.
Pokazalo se da je anketa koju je pominjala u stvari interno e-pismo razaslano zaposlenima u
kompaniji. Nisam prihvatio njihovu ljubaznu ponudu i ekao sam. Profesor Riard Veber je
prihvatio. I pokajao se. Pisao sam mu im se lanak pojavio. Kako se ispostavilo, itava storija bila
je apsurdnija nego to je trebalo da bude. I poto su natimovali anketu, morali su da je ponovo
dotimuju. Veber je napisao: Nisam odobrio Clarionovo saoptenje za tampu. Niti je zasnovano na
injenicama niti je verodostojno tvrditi da je u njemu bilo ozbiljnog pokuaja bavljenja ozbiljnom
matematikom. Nikakav ,,tim matematiara s Kembrida nije se bavio time.
Iz Clariona su me zamolili da im analiziram podatke koje su dobili kad su anketirali osamsto
mukaraca, traei od njih da poreaju deset slavnih osoba prema seksepilnosti njihovog hoda.
Desika Alba nije bila prva. Bila je sedma.
Jesu li ovakvi tekstovi tako mnogo strani? Svakako su besmisleni i reflektuju svojevrsno
preziranje nauke. To su obini narueni promotivni tekstovi, sastavljeni u kompanijama za odnose s
javnou, ali pokazuju da autori tano znaju slabosti novina: kao to emo videti, tobonji rezultati
anketa vrlo su na ceni u medijima.
A da li su u Clarionu zaista skupili osamsto odgovora na anketu sprovedenu pomou internog episma, koja im je bila potrebna za njihovo istraivanje; jesu li unapred odredili koji im rezultat
odgovara; da li je Desika Alba zaista bila na sedmom mestu pa je posle analize misteriozno
pogurana na prvo? Pa, moda: Clarion je deo WPP-a, jedne od najveih svetskih grupa za pruanje
komunikacijskih usluga. WPP se bavi oglaavanjem, odnosima s javnou i lobiranjem; godinje
zarade oko est milijardi funti; zapoljavaju sto hiljada ljudi u stotinu zemalja.
Te korporacije upravljaju naom kulturom i zatrpavaju je svakovrsnim smeem.

Statistika, udotvorni lekovi i prikrivena straenja

Kako objasniti koliko se uzaman u medijima prati nauka? Deo objanjenja jeste injenica da
nema strunjaka, ali ono sadri i mnogo zanimljivije elemente. Vie od polovine naunih lanaka u
novinama odnosi se na zdravlje. Pripovesti o tome ta nas ubija a ta lei veoma su motiviue a u toj

oblasti umnogome se promenio ritam istraivanja to sam ve saeto naveo. Ovo je vana podloga za
dalje izlaganje.
Do 1935. lekari su u osnovi bili beskorisni. Za ublaavanje bolova davao se morfijum lek
izvesnog arma, u najmanju ruku. Operacije jesu uglavnom isto izvoene ali su se pacijentu morale
davati ogromne doze anestetika, jer jo nisu bili pronaeni lekovi za oputanje ciljane grupe miia.
A onda je odjednom, otprilike izmeu 1935. i 1975, nauka postala gotovo nepresuan izvor
udotvornih lekova. Da ste 20-ih godina prolog veka dobili tuberkulozu, umrli biste, bledi i
isceeni, u stilu romantiarskog pesnika. A da ste tuberkulozu dobili 70-ih godina prolog veka, vrlo
verovatno biste doiveli duboku starost. Moda biste mesecima morali da uzimate rifampicin i
izonijazid to nisu prijatni lekovi a zbog neeljenih dejstava one jabuice i mokraa postanu
ruiasti ali ako bi sve bilo kako valja, poiveli biste dovoljno dugo da doekate nauna otkria
koja se nisu mogla ni zamisliti kad ste bili dete.
Nisu samo lekovi navirali u to doba. Tad se zbilo sve to povezujemo s modernom medicinom a
uda su sustizala jedna druge. Ljudi bez oba bubrega mogli su da ive zahvaljujui ureajima za
dijalizu. Na smrt bolesnima raene su transplantacije organa i bukvalno su vraani u ivot. CT
skeneri prikazivali su trodimenzionalne slike unutranjosti organizma ive osobe. Napredak u oblasti
kardiohirurgije krenuo je brzinom rakete. Pronaen je gotovo svaki lek za koji ste uli. Redovno je
poela da se primenjuje kardiopulmonalna reanimacija (oivljavanje pomou pritiskanja grudnog
koa i elektrinih okova).
Nikako ne smemo smetnuti s uma poliomijelitis (deju paralizu). Bolest paralie miie i, ako
zahvati one na grudnom kou oboleli ne moe ni da udie ni da izdie vazduh i umire. Lekari su
ovako razmiljali. Deja paraliza esto se spontano povue. Kad bismo pacijente mogli da odrimo u
ivotu, i nedeljama ako treba, kad bismo im omoguili da diu mehanikom ventilacijom, vreom i
maskom moda bi s vremenom opet poeli da diu samostalno. I bili su u pravu. Pacijenti su
doslovno ustajali iz mrtvih. Tako su nastala odeljenja za intenzivnu negu.
Uporedo s tim apsolutno nesumnjivim udima nalazili smo one jednostavne, direktne, skrivene
ubice za kojima mediji i sad toliko ude da ih objave kao naslovnu vest. Godine 1950. Riard Dol i
Ostin Bradford Hil objavili su preliminarnu kontrolisanu studiju sluajeva" koja je pokazala da su
rak plua i puenje vrsto povezani. Inae, u takvim studijama se skupljaju sluajevi ljudi s
odreenom boleu i nalaze slini ljudi koji je nemaju, pa se grupe uporeuju po faktorima rizika
karakteristinim za njihov nain ivota. Rezultati ove studije potvreni su u Studiji britanskih lekara
iz 1954. godine u kojoj je posmatrano 40.000 lekara zgodno je pratiti lekare jer su navedeni u
registru Opteg lekarskog saveta pa ih je lako pronai kad treba videti kako su proli. Dol i Bradford
Hil su se pitali da nije asfalt ili moda benzin uzronik raka plua, ali na sveopte najiskrenije
iznenaenje pokazalo se da 97 posto sluajeva te vrste raka prouzrokuje puenje. U fusnoti navodim
25

obimnu digresiju.
Sedamdesetih godina okonalo se zlatno doba zanemarimo koliko je taj model mitski i
simplicistiki. Ali medicinska istraivanja nisu presuila, daleko od toga. U poslednje tri decenije
anse da umrete u srednjim godinama verovatno su se prepolovile, no to nije rezultat jednog jedinog
postupka, dramatinog i dostojnog da napuni naslovne stranice. Medicinska nauna istraivanja danas
napreduju postupno, u malim koracima. Ona poboljavaju nae poznavanje lekova, shvatanje kakve
su njihove prednosti i opasnosti od njih, te koja je najbolja praksa u njihovom prepisivanju. Dalje,

utiu na precizno poboljavanje malo poznatih hirurkih tehnika, na prepoznavanje umerenih faktora
rizika i njihovo izbegavanje u sklopu programa javnog zdravstva (kao ,,pet dnevno).
Stoga medijima nije lako da prate medicinsko nauno istraivanje. Premda zbir pomenutih sitnih
pomeranja unapred i te kako doprinosi poboljanju zdravlja, tim malim napredovanjima ne moe se
popuniti pripremljeni obrazac udesni lek/prikrivena straenja.
Tvrdim da sama nauka nije nimalo podesna za novinske lanke. Po svojoj prirodi pogodnija je
za reportae, budui da se ne kree naglo i skokovito, tvorei epohalna otkria, nego ide unapred
postupno, kroz teme i teorije koje se postepeno pomaljaju, potkrepljene hrpama dokaza iz brojnih
drugih disciplina i na mnogo razliitih nivoa sagledavanja. Ipak, mediji ne prestaju da budu opsednuti
novim prelomnim pomacima".
Novine smatraju svojim zadatkom da piu o novitetima, i to ima smisla. Ali ako eksperimentalni
rezultat zavreuje da bude proglaen novou, to neretko bude iz istih razloga koji ukazuju na to da je
verovatno pogrean. Znai, mora biti nov i neoekivan, mora promeniti nae ranije stavove mora
biti jedinstven usamljeni podatak, kontradiktoran velikoj koliini znanih eksperimentalnih dokaza.
Mnogo izvanrednog posla je obavljeno, za ta je uglavnom zasluan grki naunik Don Joanidis,
i pokazano je i zato se za veliki deo najnovijih istraivanja s neoekivanim rezultatima na kraju
ispostavi da su pogrena i kako se to desi. To je i te kako vano kad se nauno istraivanje
primenjuje na svakodnevni posao, na primer u medicini, i podozrevam da veina ljudi to intuitivno
razume: ne bi bilo pametno izloiti svoj ivot riziku zbog jednog neoekivanog podatka koji ionako
nije uvaen.
Sve u svemu, u tim priama o prelomnim pomacima, mediji nam prodaju ideju da se nauka
pa ak i celokupan empirijski pogled na svet bavi samo slabim, novim, podacima i spektakularnim,
prelomnim pomacima. Tako se odrava jedna od kljunih parodija nauke potekla od drutvenjaka: uz
to to je nevana i kvazi, nauka je privremena, promenljiva i stalno podvrgnuta samorevidiranju,
nalik na prolazni kapric. Stoga su nauna otkria odbaciva.
Iako to vai pre svega za ona polja istraivanja u kojima se najvie ispituju nove ideje, setimo se
Arhimeda i Njutna. Arhimedovo objanjenje o tome zato predmeti plutaju, bilo je validno jo dve
hiljade godina nakon njega. Razumeo je i zakon poluge. Njutnova fizika e verovatno zauvek vaiti za
26

bilijarske kugle. Odnekud se taj utisak o promenljivosti naunog miljenja utemeljio. Sve se moe
ukaljati.
Ali na sve to se moe odmahnuti rukom. Pogledajmo kako mediji prate nauku, izdvojimo ta
stvarno stoji iza sintagme istraivanje je pokazalo i, to je najvanije, razmotrimo kako mediji
iznova i rutinski pogreno shvataju i pogreno tumae statistike podatke.

Istraivanje je pokazalo..."
Najvei problem s tekstovima o nauci jeste to to po pravilu ne sadre nikakve naune dokaze.
Zato je tako? Zato to novine smatraju da itaoci nee shvatiti nauni deo pa, u oajnikom trudu da
zavedu i priveu za se neznalice koje nauka ionako ne zanima, objavljuju nedotupavne lanke (moda
jer novinari misle da je to dobro za italatvo, da se tako nauka pribliava masama).
U neku ruku, to jesu pobude dostojne divljenja, ali ima nekih nedoslednosti koje ja ne mogu da

zanemarim. Niko ne pie tupave lanke o finansijama. Vei deo sportske rubrike s mukom uspevam
da razumem. U knjievnom dodatku izau eseji od pet stranica meni totalno nepojmljivi u kojima
vai ovo: to vie ruskih romanopisaca naniete, to vas pametnijim smatraju. Ne alim se zavidljiv
sam.
Ako vam se iznesu samo zakljuci istraivanja, a da vam se ne navedu dokazi, to jest ta se
merilo i ta je otkriveno, onda uzimate zakljuke istraivaa zdravo za gotovo i nemate nikakav uvid
u proces. Probleme koji se zbog toga javljaju najbolje je objasniti jednostavnim primerom.
Uporedite ove dve reenice: Istraivanje je pokazalo da crnaka deca u Americi uglavnom
ostvaruju slabije rezultate na testovima inteligencije nego belaka i Istraivanje je pokazalo da su
crnci manje inteligentni od belaca. Prva kazuje ta je utvreno u istraivanju: to je dokaz. Druga je
hipoteza, tako interpretira dokaze neko ko, sloiete se, malo ta zna o odnosu izmeu testova
inteligencije i same inteligencije.
Ve smo vie puta naglasili kako u nauci avo ui u detaljima. Istraivaki rad pie se u jasno
definisanom obliku: postoje odeljci s metodama i rezultatima; u glavnom delu se opisuje ta je
uinjeno i ta se merilo; onda dolazi zaseban zakljuni odeljak u kome su izneseni utisci i tu autor
sastavlja svoje i tue rezultate eda bi otkrio da li su kompatibilni meusobno i s datom teorijom.
esto se ne moete pouzdati u to da e istraivai izneti zadovoljavajui zakljuak o svojim
rezultatima moda ih potpuno opini neka teorija stoga sami proverite njihove eksperimente kako
biste stvorili svoje miljenje. Zato je neophodno da se u novinskim izvetajima predstavlja
publikovano istraivanje koje se barem moe negde proitati. To je i razlog to je publikacija u
punom obliku i recenzija ma koga u svetu kome se ita va rad vanija od pregleda naunog rada
od strane drugih naunika, u kom sluaju nekolicina naunika iz te oblasti letimino pregleda lanke
iz naunog asopisa, trudei se da uoe krupne greke i slino.
Kad se novine raspiu o svojim omiljenim temama za zastraivanje italaca, primetno se
preterano oslanjaju na neobjavljena nauna istraivanja. To, za primer, vai za gotovo sve skoranje
naslovne napise o novom istraivanju MMR-a. Dr Artur Krigsman, redovno i nairoko citiran, iznosi
tvrdnje o novim naunim dokazima o MMR-u od 2002. a nauni rad na tu temu nije objavio ni u
jednom naunom asopisu do dana dananjeg, est godina kasnije. Nisu objavljene ni tvrdnje dr
Arpada Pustaija o ,,GM krompiru", to jest o tome kako genetski modifikovan krompir uzrokuje rak
kod pacova. Ali naslovi Frankentajnska hrana pojavili su se itavu godinu pre nego to je
istraivanje napokon objavljeno te je moglo da se proita i valjano oceni. Suprotno medijskim
spekulacijama, njegov rad nije podrao hipotezu da je GM hrana tetna za zdravlje (to ne znai da je
nuno dobra to emo kasnije videti).
Poto nauite ta je dokaz a ta hipoteza, zapaate kako vam se vrlo retko ukae prilika da
otkrijete ta je u onom novinarskom istraivanje je pokazalo stvarno pokazano.
Ponekad je jasno da ni sami novinari ne razumeju tu oiglednu razliku izmeu dokaza i hipoteze.
The Times je, na primer, pisao o eksperimentu kojim je pokazano kako je manja mogunost da e od
multiple skleroze oboleti osoba koja ima imati mlaeg brata ili sestru. MS nastaje kad imunoloki
sistem napadne organizam. Izglednije je da e se to desiti ako dete u kljunom stadijumu razvoja nije
izloeno zarazi od mlade brae ili sestara, kae studija. Tako je to zakljuio The Times.
Samo to je zakljuio pogreno. To je hipoteza o higijeni, teorijski okvir u koji bi dokazi
mogli da se uklope, ali studija nije tako pokazala: autori studije su samo pronali da su mlaa braa i

sestre moda donekle zatitni faktor protiv MS-a. Nije naveden mehanizam po kome se to deava,
nije objanjeno otkud ta veza, recimo da li se to dogaa zbog vee izloenosti zarazama. Bilo je to
samo jedno opaanje. The Times je pobrkao dokaze i hipotezu i zaista mi je drago to sam to objasnio
i tako reio ono to me je dugo titalo.
Kako mediji izlaze na kraj sa svojom nesposobnou da predoe naune dokaze? esto odaberu
linosti od autoriteta, koje teko moemo povezati s pravom sutinom nauke, jer su slinije
propovednicima, politiarima ili oinskim figurama. Naunici su danas rekli... Naunici su otkrili...
Naunici su upozorili. A ako hoe da ostvare ravnoteu, onda pozovu dva naunika koji se ne slau
jedan s drugim premda ne objanjavaju zato (najopasniji oblik tog postupka vidi u mitu da su
naunici bili podeljeni u pogledu sigurnosti MMRa). Jedan naunik e neto otkriti", a onda e drugi
to ,,osporavati. Nalik na vitezove dedaje.
Kada se oslanja samo na autoritativne linosti onda meu njima moe biti sumnjivih osoba, pa
eto opasnosti da se ostane bez pravih okaza. Dilijan Makit, Endru Vejkfild i ostali mogu biti vrlo
uvaeni u sredini gde se njihov autoritet prihvata bez razmiljanja, jer se njihove procene i dokazi
retko javno preispituju.
Biva i gore. Kad postoji neslaganje o tome ta dokazi pokazuju, rasprava se svodi na puko
jeziko nadmetanje: pritom se kritikuje karakter oveka koji je izjavio da MMR izaziva autizam (ili
ne izaziva) a ne dokazi koje je on podastro. Videemo da to nije potrebno ljudi nisu glupi, a dokaze
je esto prilino lako razumeti.
Uz to, postaje sve jaa parodija nauke koju stvaraju novinari s diplomama iz humanistikih
nauka. Sad imamo sve njene sastojke: nauka se tie neutemeljenih, promenljivih, pouitelnih izjava o
istinama koje iznose nekritiki odabrane linosti od autoriteta. Kad pomenuti novinari ponu da piu
o ozbiljnim temama kao to je MMR, vidite da zaista tako gledaju na nauku. Na naem putu moramo
zastati kod statistike jer na tom podruju mediji imaju jedinstvene probleme. Ali najpre kratka
digresija.

- 13 Zato pametni ljudi veruju u gluposti?

Prava svrha naune metode jeste da osigura da vas priroda pogreno ne navede na
pomisao kako znate neto to zapravo ne znate.
Robert Pirsig, Zen i umetnost odravanja motocikla
Zato postoji statistika, zbog ega sve merimo i zato raunamo? Ima li nauna metoda ikakvog
autoriteta ili vrednosti, kako ja volim da kaem onda ga ima zato to predstavlja sistematian
pristup; ali vredna je iskljuivo zbog toga to druge mogunosti mogu navesti na pogrean trag. Kad
neformalno prosuujemo po intuiciji, ako vam je taj izraz miliji kako bismo bili efikasniji
primenjujemo odokativnu metodu (zasnovanu na iskustvu) koja pojednostavljuje probleme. Brojne
takve preice, dobro okarakterisane u heuristici, efikasne su u mnogim okolnostima.
Ta pogodnost se plaa pogrenim verovanjima jer te strategije za proveru istinitosti imaju
sistemske slabosti koje se mogu iskoriavati. Slino postupaju slikari, naime koriste preice u
naem sistemu percepcije: to su predmeti udaljeniji, to se ine sitniji i takva perspektiva nas
obmane pa vidimo tri dimenzije iako ih slikarsko platno ima dve; tu je na delu strategija naeg
aparata za merenje dubine. Kad je zavaran na kognitivni sistem na aparat za merenje istinitosti
tada, sasvim slino pojavi da vidimo dubinu na ravnoj slici, stiemo pogrene zakljuke o
apstraktnim pojavama; primera radi, uobiajenu kolebljivost proglasimo za smisleni obrazac ili
pripiemo kauzalnost neemu to je nema.
To su kognitivne varke, jednake optikim varkama, i mogu jednako varati na um. One reu do
same sri pojave da se mi bavimo naukom a ne zasnivamo svoja verovanja na intuiciji koja skuplja
informacije iz centralne ideje neke teme, pokupljene iz popularnih medija. Svet vam nee na
posluavniku izneti podatke o postupcima i njihovim ishodima, uredno razvrstane po tabelama, nego
vam ih servira pokatkad, na pare, sluajno izabrane. Ukoliko biste se trudili da konstruiete
sveobuhvatno poimanje sveta iz seanja na sopstveno iskustvo to bi nalikovalo posmatranju tavanice
Sikstinske kapele kroz dugu, usku kartonsku cev: sve biste da se prisetite izdvojenih delova koje ste
tu i tamo zapazili, ali bez modela i sistema nikad neete stvoriti celovitu sliku. Zato, ponimo.

Nasuminost
Mi, ljudska bia, imamo uroenu sposobnost da stvorimo neto ni iz ega. Vidimo likove u
oblacima, vidimo ljudski lik na Mesecu, kad dobijemo na kocki kaemo da smo srene ruke, vrtimo
unazad potpuno veselu plou hevimetalaca i ujemo skrivene poruke o Satani. U svome svetu
nalazimo smisla zahvaljujui sposobnosti da uoavamo obrasce, samo u tome se ponekad zanesemo
pa postajemo preosetljivi, imamo kratak fitilj i pogreno uoavamo obrasce tamo gde ih nema.
Kad se bavite naukom i hoete da prouite izvestan fenomen, ponekad je korisno da ga svedete
na najjednostavniju formu koju je najlake kontrolisati. Meu ljubiteljima sportskih zbivanja
preovladava verovanje da sportisti, kao i kockari (samo ovi prvi uverljivije), mogu biti srene ruke i
to pripisuju njihovoj sigurnosti, usredsreenosti, zagrejavanju i ko zna emu sve. Mada to ima
izvesnog smisla u nekim igrama, statistiari su pregledali razna mesta gde su ljudi tvrdili da se vidi

famozna srena ruka i nisu otkrili kako postoji veza izmeu, recimo, optravanja svih baza u dva
bacanja zaredom.
Toliko zastupljeno verovanje u srenu ruku odlian je model naeg percipiranja nasuminog niza
dogaaja. Tim modelom posluio se ameriki sociopsiholog Tomas Gilovi u svom eksperimentu,
sad ve istoj klasici. On je okupio ljubitelje koarke, pokazao im nasumini niz slova x i o, objasnio
im da je to prikaz pogodaka i promaaja igraa, i upitao da li misle da rezultati prikazuju srenu ruku.
Evo nasuminog niza slova iz tog eksperimenta (ako vam je zgodnije, smatrajte da je to rezultat
bacanja novia): oxxxoxxxoxxoooxooxxoo
Ispitanici su bili ubeeni da niz ilustruje srenu ruku i nije im se uditi. Pogledajte jo jednom.
est od prvih osam bacanja bila su pogoci. ek, ek: u prvih jedanaest bacanja osam su bili pogoci.
Ne moe to biti sluajno...
Ovaj genijalni eksperiment pokazuje kako loe prepoznajemo nasumine nizove i pogreno
pretpostavljamo kako bi trebalo da izgledaju: oekujemo previe smenjivanja u nizu pa nam se
istinski nasumini nizovi ine nekako prilino grupisani i organizovani. Nae intuitivno doivljavanje
najosnovnijeg od svih opaanja razlikovanja obrasca od obinog nasuminog pozadinskog uma
krajnje je manjkavo.
Eto nam prve lekcije o tome koliko je bitno oslanjati se na statistiku a ne na intuiciju; to je
takoe odlina ilustracija vrstine paralela izmeu kognitivnih varki i perceptivnih varki koje su nam
blie. Buljite vi u optiku varku koliko hoete, razmiljajte i govorite o njoj koliko vam volja, ona e
bez promene izgledati pogreno. I u onaj navedeni nasumini niz slova x i o zapiljite se netremice, on
e i dalje izgledati grupisano i ureeno, uprkos onome to sada znate.

Regresija prema proseku

Ovim smo se ve bavili u poglavlju o homeopatiji. Po tom fenomenu pojave se, kad dou do
krajnosti, vrate prema sredini zato se naziva regresija prema proseku.
Videli smo kako se to odnosi na prokletstvo lista Sports Illustrated (i na kviz Brusa Forsajta
Odigraj pravu kartu), ali primenili smo i na temu u tom poglavlju: pitanje ozdravljenja ljudi. Naveli
smo da e ljudi svakako neto preduzeti kad ih lea zabole do neizdra moda e otii kod
homeopate i onda oporavak pripisuju dobijenoj terapiji iako je situacija ve krenula da se
poboljava (generalno tako i biva kad stanje postane najgore).
Dve odvojene pojave zbivaju se jedna za drugom kad postanemo rtve neuspeha nae intuicije.
Prva: nismo tano uoili obrazac povratka na prosek. Druga i krucijalna: onda zakljuismo da je

neto sigurno prouzrokovalo taj varljivi obrazac, konkretno, to neto je homeopatsko sredstvo.
Obinu regresiju grekom smo zamenili s kauzalnou; to je moda sasvim prirodno za ivotinje
kakve su ljudi. Na uspeh u svetu zavisi od toga koliko smo sposobni da hitro i intuitivno uoimo
uzrone veze i stoga smo preosetljivi na njih.
Dok smo tu temu ranije razmatrali, oslonio sam se na vau dobru volju i na verovatnou da ete
se na osnovu svog iskustva sloiti kako to objanjenje ima smisla. Meutim, u jednom drugom
eksperimentu, genijalno svedenom, gde su sve promenljive bile kontrolisane, ljudi su i dalje videli
obrazac i kauzalnost gde je nije bilo.
Uesnici u eksperimentu igrali su ulogu uitelja koji pokuava da postigne da dete stigne u kolu
tano u 8.30 ujutru. Sedeli su za raunarom na kome se prikazivalo da to dete petnaest dana uzastopce
dolazi izmeu 8.20 i 8.40. Ali ispitanici nisu bili obaveteni da su vremena dolaska potpuno
nasumina i odreena jo pre nego to je eksperiment zapoeo. Ispitanicima je bilo dozvoljeno da
kanjavaju dete za kanjenje i nagrauju ga kad stigne na vreme, i da po svom nahoenju smenjuju
kazne i nagrade. Kad su na kraju ocenjivali svoju strategiju, 70 posto je zakljuilo da je strog ukor
bio delotvorniji od nagrade.
Uesnici eksperimenta bili su sigurni da su uticali na to da dete dolazi kad treba iako je vreme
kad je ono dolazilo bilo potpuno nasumino i nije prikazivalo nita vie nego regresiju prema
proseku. Isto tako, kad se pokazalo da homeopatija ne doprinosi ozdravljenju nita vie od placeba,
ljudi su i dalje bili sigurni da je pozitivno uticala na njihovo zdravlje.
Hajde da rekapituliramo:
1. Vidimo obrasce tamo gde postoji samo nasumian um.
2. Vidimo uzrone odnose tamo gde im traga nema.
I to su dva odlina razloga da se prihvatimo formalnog merenja pojava. Ve je to loe po
intuiciju a moe li biti gore?

Naklonjenost pozitivnim dokazima

U ljudskom poimanju jedna neobina greka stalno se ponavlja sve to je potvrdno
vie ga pokree i uzbuuje nego ono negativno.
Fransis Bejkon
A sa zla ide na gore. Uroena nam je sklonost da tragamo za dokazima koji potkrepljuju
odreenu hipotezu i da te dokaze precenjujemo. Pokuavamo da uklonimo tu pojavu iz kontroverzne
arene alternativne medicine ili iz zastraivanja MMR vakcinom i sreni smo to je izvedeno vie
eksperimenata koji ilustruju naelnu poentu.
Zamislite sto i na njemu etiri karte A, B, 2 i 3. Svaka karta ima s jedne strane slovo, a s druge
brojku. Va je zadatak da odredite imaju li sve karte sa samoglasnikom na licu parni broj na naliju.
Koje dve karte preokreete? Jasno, prvo svako obrne kartu A. Kao i mnogi osim onih koji sebe
nateraju da dobro promisle vi biste verovatno reili da okrenete i kartu 2. Tako odluujete zato to
biste iz tih karata dobili podatke u skladu s hipotezom koju testirate. U stvari, treba da okrenete karte
A i 3, a evo zato: ukoliko na naliju karte 2 naete samoglasnik, nita neete znati o svim kartama,
nego e biti samo potvrene neke karte; ugledate li samoglasnik na naliju karte 3, pada u vodu

hipoteza. Ova mozgalica umerene teine ilustruje kako, po nekontrolisanoj sklonosti naeg intuitivnog
stila rasuivanja, teimo da biramo one informacije koje potkrepljuju hipotezu, pri emu se fenomen
dokazuje u vrednosno neutralnoj situaciji.
Ista naklonjenost biranju potvrdnih informacija dokazana je u sofisticiranijim eksperimentima iz
socijalne psihologije. Kad uesnici eksperimenta, na primer, treba da utvrde da li je neko
ekstrovertan, mnogi postavljaju pitanja na koja e pozitivan odgovor potvrditi hipotezu a nee je
ugroziti (Voli li da ide na zabave?).
Slinu pristrasnost pokazujemo kad vadimo podatke iz svog seanja. U jednom opitu ispitanici
su itali kratak tekst o eni koja se po ponaanju uklapala i u esktrovertan i u introvertan tip osobe.
Zatim su podeljeni u dve grupe. Od lanova prve grupe se trailo da razmisle koliko je ta ena
prikladna za posao bibliotekarke, a od lanova druge da procene odgovara li joj da bude agent za
nekretnine. Potom su od obe grupe zatraili da navedu primere njene ekstrovertnosti i njene
introvertnosti. Ljudi iz prve grupe prisetili su se veeg broja primera introvertnog ponaanja, a oni iz
druge pobrojali su vie primera ekstrovertnog ponaanja.
Ta sklonost je opasna jer ete, ukoliko postavljate samo pitanja koja potvruju vau hipotezu,
verovatnije dobiti informacije koje je podravaju i daju sumnjiv utisak da je potvrena. To takoe
znai kad proirimo kontekst i da u popularnom diskursu prednost imaju postavljai pitanja.
Stoga dopunjavamo nau listu kognitivnih varki, pristrasnosti i mana intuicije:
3. Za svaku datu hipotezu precenjujemo potvrdne informacije.
4. Za svaku datu hipotezu traimo potvrdne informacije.

Pristrasnost zbog prethodnih uverenja

Pridravao sam se zlatnog pravila. Naime, kad god bi nadoao na kakvo novo
opaanje ili misao, a koji behu u suprotnosti s optim rezultatima moga rada, beleio
sam ih istog momenta i bez izuzetka; jer, iz iskustva spoznah kako takve injenice i misli
pre iscure iz naeg pamenja nego one to nam idu u prilog.
arls Darvin
To je optepoznata mana prosuivanja i, premda je po sredi najmanje interesantna kognitivna
varka ba zato to je oigledna dokazana je u opitima u kojima se toliko primaklo sutini da e
vam verovatno, kao i meni, biti pomalo nelagodno.
Klasian dokaz o tome da su ljudi pristrasni zbog prethodnih uverenja, nalazimo u studiji u kojoj
se posmatraju stavovi o smrtnoj kazni. Okupljeno je i posmatrano mnogo zagovornika i oponenata
takvog kanjavanja. Svima su ponuena dva dokaza za destimulativni efekat smrtne kazne: jedan u
prilog destimulativnosti a drugi protiv njega.
Ti dokazi su bili:
- poreenje stopa ubistava u jednoj saveznoj amerikoj dravi pre uvoenja smrtne kazne i
nakon nje (skraeno, podaci pre/ posle);
- poreenje stopa ubistava u raznim dravama, u onima gde je na snazi smrtna kazna i onima gde
nije (skraeno, podaci drava/ drava).
Ali u eksperimentu je organizovan i jedan pametan zaokret. Grupe zagovornika i oponenata bile

su zatim podeljene u po dve manje grupe. Tako je polovina uesnika nala argumente u korist svog
stava u podacima pre/posle, ali je njihov stav doveden u pitanje kad su razmotrili podatke
drava/drava, i obrnuto.
Kad su od uesnika traili da se izjasne o podastrtim dokazima, oni su s mnogo sigurnosti
iznosili mane metoda istraivanja koje su bile u suprotnosti s njihovim uvreenim miljenjem, ali su
ublaavali manjkavosti istraivanja koja su podravala njihovo miljenje. Polovina zagovornika
smrtne kazne traila je metodoloke propuste podataka drava/drava jer su se kosili s njihovim
miljenjem, a bila je sasvim zadovoljna podacima pre/posle; ali druga polovina te iste grupe
umanjivala je vanost podataka pre/posle jer su opovrgavali njihov stav a podaci drava/drava su
ga podupirali.
Da samemo: uesnici nisu zasnivali svoj sud o validnosti rezultata istraivanja na objektivnoj
proceni primenjene metodologije, nego na tome da li ti rezultati potvruju njihov ve oformljeni stav.
Sama krajnost tog fenomena pokazuje se kod alternativnih terapeuta ili sejaa strahova koji ni u
kakvu sumnju ne dovode anegdotske podatke a istovremeno briljivo pretresaju svaku veliku,
revnosno sprovedenu studiju na istu temu, u potrazi za ma kakvom, i najmanjom slabom takom koju
e uzeti kao uporite pri odbacivanju cele te studije.
Zato je, ponovimo, toliko bitno da imamo jasnu strategiju za ocenjivanje dokaza, bez obzira na
zakljuke, i tu lei glavna mo nauke. Ponekad istraivai, kako ne bi bili pristrasni, u sistematinom
pregledu naune literature koji prave procenjuju naslepo kvalitet odeljaka o metodama studije, to
jest, bez gledanja odeljaka s rezultatima. Slino je u medicinskom istraivanju, gde postoji hijerarhija
dokaza: u veini konteksta, dobro izveden opit biva vaniji nego prikupljeni podaci ispitanika.
Dakle, dopuniemo na spisak manjkavosti intuicije:
5. Zbog svojih prethodnih ubeenja, pristrasno procenjujemo kvalitet novih dokaza.

Dostupnost
U svom veku mi neprestano pronalazimo obrasce i izdvajamo izuzetne i zanimljive pojave.
Svakako da im uete u kuu ne zapaate i analizirate raznovrsne pojave u vizuelno gustom okruju u
vaoj kuhinji, jer tako samo rasipate snagu, ulaui je u kognitivni proces. Dosta je da uoite kako je
prozor razbijen i nema vam televizora.
Psiholozi kau da pristupaniji podaci postaju nesrazmerno upadljivi. Ilustraciju te este pojave
koja se ostvaruje na mnogo naina nai ete u opisima nekolikih uvenih psiholokih eksperimenata.
U jednom su uesnicima itali spiskove s jednakim brojem mukih i enskih imena pa su ih pitali
je li bilo vie jednih ili drugih. Kad je na spisku bilo poznatih mukih imena, recimo Ronald Regan, a
enska nisu bila optepoznata, ispitanici su odgovarali da je bilo navedeno vie mukih imena nego
enskih i obrnuto.
Nau panju uvek privue ono to je izuzetno i zanimljivo; ako neto prodajete, rezon je da
skreete panju ljudi na svojstva koja hoete da odmah zapaze. Kad aparati na sreu isplauju novac,
na svaku paricu koja ispadne uje se teatralno zvec-zvec i svako u kafiu zna da je neko osvojio
premiju, ali kad igra izgubi aparat se ne oglaava i ne privlai panju na sebe. I lutrijske kue na sav
glas i nairoko oglaavaju svoje dobitnike; ne treba ni isticati da se osobom koja nije nita osvojila
na lotou nikad ne razmeu pred TV-kamerama.

Anegdotski uspesi alternativne medicine i tragine anegdote o MMR vakcini, neproporcionalno

su prevarni, ne samo zato to nisu statistiki potkrepljeni nego i zato to su veoma dostupni:
dramatini su, povezani sa snanim emocijama, kod ljudi stvaraju upeatljive vizuelne predstave, uz
to su konkretni i pamtljivi, nimalo apstraktni. ta god da radite sa statistikom o riziku ili ozdravljenju,
vae cifre uvek e imati nisku psiholoku dostupnost, za razliku od pripovesti o udesnim lekovima,
lanaka koji diu paniku i izjava roditelja koji pate.
Zbog pomenute dostupnosti podataka i ljudske osetljivosti na dramatina zbivanja, svet se vie
plai ajkula na plai ili vonje na spravama u akva parku nego putovanja avionom na Floridu, ili
vonje na more. Taj fenomen se primeuje kad posmatramo koji lekari ostavljaju duvan. Njihova
profesija zahteva da budu racionalni i vi pretpostavijate da e se svi u isti mah urazumiti i prestati da
pue im proitaju studije koje pokazuju neverovatno uverljivu vezu izmeu cigareta i raka plua. Na
kraju krajeva, to su ljudi iz sveta primenjene nauke, koji svakog dana prevode hladnu statistiku u
smislene informacije i pretau je u iva ljudska srca.
Meutim, vea je verovatnoa da e spremnije odbaciti duvan lekari koji specijalizuju
pulmologiju i onkologiju pa na njihove oi umiru oboleli od raka plua nego njihove kolege drugih
specijalnosti.
Oigledno, neverovatno je vana zatienost od direktnog proivljavanja i dramatinih
posledica.

Drutveni uticaji
U naem hitrom pregledu iracionalnosti na red poslednja dolazi naa sama po sebi
najoiglednija mana, skoro previe oigledna da bi je trebalo isticati: na sistem vrednosti snae
prilagoavanje stavova (konformizam) i drutvo u kome se kreemo. Mi smo selektivno izloeni
informacijama koje iznova vrednuju naa ubeenja, jedno, zato to zapadamo u situacije gde su ta
ubeenja naizgled potkrepljena, drugo, zato to postavljamo pitanja na koja po samoj njihovoj
prirodi, iz ve opisanih razloga sleduju potvrdni odgovori, a tree, zato to selektivno
uspostavljamo kontakte s Ijudima koji potvruju naa uverenja.
Lako je smetnuti s uma koliko je prilagoavanje stavova uticajno. Sigurno bez ikakve sumnje
smatrate sebe osobom koja zna ta misli i sasvim nezavisno razmilja. Ubeen sam da tako vide sebe
i uesnici Aovih eksperimenata o drutvenom konformizmu. Ti uesnici su svrstavani na kraj reda s
tobonjim uesnicima, a ovi su zapravo postupali prema instrukcijama organizatora eksperimenta.
Pred njima su podigli kartu na kojoj je bila povuena jedna linija, a zatim kartu s tri linije duina 15
cm, 20 cm i 25 cm.
Svako je redom izgovarao koja je linija na drugoj karti iste duine kao ona na prvoj. Za est od
osamnaest parova karata uesnici su davali taan odgovor, ali za drugih dvanaest davali su pogrean
odgovor. U jednoj ili vie prilika, u tri etvrtine sluajeva uesnici opita poveli su se za netanim
odgovorom koji su uli od grupe, uprkos nesumnjivim dokazima koje su im prosledila njihova
sopstvena ula.
To je ekstremni primer konformizma, ali ta pojava nas okruuje. Komunalno pojaanje je
proces koji se zapaa u zajednicama, u kome tvrenja koja ponavljaju lanovi zajednice prerastaju u
vrsta ubeenja. Taj proces ne zavisi od toga da li je tvrdnja valjano istraena ili da li iza nje stoji

kakav podatak iz iskustva dovoljno vaan da razumni ljudi garantovano poveruju u nju.
Valja se potruditi i shvatiti ta je komunalno pojaanje jer onda biva jasno kako se verska
uverenja u zajednici mogu prenositi na potomstvo. Tom se pojavom objanjava i injenica da
svedoanstva proistekla iz zajednica terapeuta, psihologa, slavnih linosti, teologa, politiara,
voditelja emisija uivo itd. mogu preuzeti primat i nadgornjati naune dokaze.
Kad ljudi ne usvoje niti jednu alatku za prosuivanje i slede jedino sopstvene nade,
posejano je seme politike manipulacije.
Stiven Dej Guld
Mnogo je dobro istraenih oblasti gde vlada pristrasnost. Recimo, imamo nesrazmerno lepo
miljenje o sebi, i to je fino. Velika veina ljudi smatraju za se kako su estitiji, neskloniji
predrasudama, inteligentniji i spretniji u vonji od prosene osobe, a samo polovina nas, naravno,
27

moe biti bolja od medijane . Veina nas iskazuje takozvanu atribucijsku pristrasnost, to znai da
svoje uspehe pripisujemo sopstvenim vrlinama a neuspehe spoljnim faktorima. E, kad je re o
drugima, onda smatramo da su uspeni zato to imaju sree a za neuspeh su krive njihove mane. Zar
moemo svi da budemo u pravu?
Naposletku, situaciju tumaimo pristrasno zbog konteksta i naih oekivanja samo tako i
umemo da razmiljamo. Istraivanje vetake inteligencije zasad ne pokazuje rezultate prevashodno
zbog takozvanog okvira problema: kompjuter ete napuniti svim moguim informacijama i rei mu
kako da ih obrauje ali on staje kad mu postavite problem iz stvarnog sveta, primera radi, da razume
reenicu i odgovori na nju. Kompjuteri su kudikamo neefikasniji nego to bismo oekivali jer ne
znaju koje su informacije relevantne za dati problem. Ljudi veto filtriraju irelevantne informacije,
ali cena za tu vetinu jeste pripisivanje neproporcionalne pristrasnosti nekim kontekstualnim
podacima.
Recimo, skloni smo pretpostavci da su pozitivne odlike grupisane: privlani ljudi mora da su i
dobri; prijatni ljudi moraju biti inteligentni i informisani. To je i eksperimentalno potvreno: sastav
pisan urednim rukopisom dobija bolju ocenu nego isti sastav pisan vrakopisom; sportske ekipe u
crnim dresovima, proglaava se, agresivnije su i vie nefer nego one u belim dresovima.
Koliko god se vi trudili, ponekad su pojave naprosto vrlo kontraintuitivne, naroito u nauci.
Zamislite da se dvadeset troje ljudi nalazi u istoj prostoriji. Kakvi su izgledi da je dvoje roeno istog
28

datuma? Jedan od dva.

Kad razmiljate o svetu to vas okruuje, na raspolaganju vam je itav niz alatki. Intuicija je
korisna u mnogim stvarima, pogotovo u drutvenom domenu: kad valja zakljuiti da li vas devojka
vara i moete li se uzdati u poslovnog partnera. Meutim, u reavanju matematikih problema ili u
procenjivanju kauzalnih odnosa intuicija esto potpuno omane jer se oslanja na praktine preice
kojima se brzo reavaju kompleksni kognitivni problemi, ali to se plaa netanou, promaajima i
preosetljivou.
Nije bezbedno pustiti da nas vode intuicija i predrasude, bez ikakve kontrole i provere: u naem
je interesu da se suprotstavimo tim manjkavostima u intuitivnom rasuivanju gde god moemo.
Naune i statistike metode upravo su se i razvile u suprotnosti s intuicijom i predrasudama. Ukoliko
ih pametno primenjujemo, u rukama nam je najbolje oruje protiv tih zamki. Moda je izazov otkriti
gde se koristi koja alatka, jer ako, recimo, probamo da posmatramo svoju ljubavnu vezu na naunoj

bazi, to je isto tako glupo kao da posluamo intuiciju po pitanju kauzalnosti.

Hajd sad da vidimo kako se novinari slue statistikom.

- 14 Rava statistika
Uvideli ste vrednost statistike prednosti i rizike intuicije i sad moemo da pogledamo kako se
te brojke i raunice iznova i iznova zloupotrebljavaju i pogreno shvataju. Za prvim primerima
posegnuemo u svet novinarstva, ali pravi je uas to to novinari nisu jedini koji prave fundamentalne
greke u zakljuivanju.
Pokazaemo kako brojke mogu da unite ljudske ivote.

Statistika najveeg
Novinama su drage velike brojke i naslovi koji plene panju. Neophodni su im udotvorni lekovi
i prikrivena zastraivanja, jer mali pomaci u procentu rizika nikada im nisu dovoljni da itaoce
prodaju oglaivaima (poto se danas tako posluje). Zato biraju najmelodramatiniji i najprevarniji
nain da opiu bilo koji statistiki porast rizika takozvani relativni porast rizika.
Recimo kako je rizik da osoba pedesetih godina dobije infarkt 50 posto vei ukoliko ta osoba
ima visok holesterol. Zvui vrlo loe. Recimo kako dodatni rizik da se dobije infarkt uz visok
holesterol iznosi samo 2 posto. Meni to ne zvui strano. Ali to su iste (hipotetike) cifre. Da
probamo ovako. Od stotine mukaraca u pedesetima s normalnim holesterolom, etvorica bi mogla
imati infarkt dok bi od stotine mukaraca s visokim holesterolom infarkt mogla doiveti estorica.
Znai, dva dodatna infarkta na svakih stotinu. To se naziva prirodna uestalost.
Lako ete nauiti kako se dobija prirodna uestalost: umesto verovatnoe ili procenata ili neega
i u naznakama tehnikog ili tekog, sluite se konkretnim brojkama, ba onako kao to svakog dana
proveravate da li su vam tano vratili kusur u radnji i jeste li izgubili koje dete na izletu autobusom.
Stav je mnogih da smo razvili logiku te da izvodimo matematike operacije s takvim konkretnim
brojevima, a ne s verovatnou, pa su nam oni intuitivniji. Prosti brojevi su jednostavni.
Nazive imaju i druge metode kojima se opisuje porast. Ostanimo pri naem primeru s visokim
holesterolom: postoji 50-procentni porast rizika (relativni porast rizika) ili 2-procentni porast
rizika (apsolutni porast rizika) ili, zakljuno, ona jednostavna, informativna metoda dodatna dva
infarkta na svakih sto ljudi prirodna uestalost.
Prirodnu uestalost ne samo to je najlake shvatiti, ve nosi i vie informacija nego novinarski
relativni porast rizika. Tu skoro, na primer, saoptie da crveno meso izaziva rak creva, a
ibuprofen poveava rizik od infarkta. Ali ukoliko pratite izvetaje u novinama, neete postati
pametniji. Evo ta je o raku creva reeno u emisiji Today na Radiju 4: Koliki je taj vei rizik,
profesorka Bingam? ,,Na treem mestu meu poveanim rizicima. ,,To zvui strano mnogo. Koliko
je to kad se prikae brojkama?" ,,To je poveanje... pa, dvadesetak ljudi godinje. Dakle, broj je i
dalje mali? Ovaj... na 10.000 ...
Nije to lako objasniti kad se iskorai iz najjednostavnijeg formata. Profesorka ila Bingam je
direktorka Centra za medicinska istraivanja ishrane u epidemiologiji raka radi preivljavanja i
spreavanja bolesti pri Univerzitetu Kembrid. Brojke koje u emisiji pominje njen su posao, ali nije
se samo ona spetljala (to joj se u potpunosti moe oprostiti) u radio-emisiji uivo. Studije u kojima

su praeni lekari, lanovi vea u lokalnim zdravstvenim vlastima i pravnici, pokazuju da ljudi kojima
je posao da tumae rizike i upravljaju njima esto s mukom uspevaju da izraze svoje miljenje na licu
mesta. Uz to je vea verovatnoa da e doneti pravu odluku kad se informacije o riziku predstave kao
prirodna uestalost, a ne kao probabilitet ili u procentima.
Kad je re o analgeticima i infarktu, temi s naslovnih strana, iz oajnike potrebe da se iznese
najvei mogui broj u mnogim novinama se objavljuju izrazito netane brojke. Izvetaji su zasnovani
na studiji u kojoj su uesnici praeni due od etiri godine. U rezultatima je, uz primenu prirodne
uestalosti, izneto kako se moe oekivati jedan dodatni infarkt na svakih 1005 ljudi koji uzimaju
ibuprofen. Ili, kao to je Daily Mail objavio u lanku naslovljenom Tablete protiv glavobolje
ubice: ,,U domaem istraivanju otkriveno je da je kod osoba koje zbog artritisa uzimaju ibuprofen
rizik da dobiju infarkt vei 24 posto. Neka vam strah ue u kosti.
Gotovo sve novine su objavile poraste relativnog rizika: diklofenak poveava rizik od infarkta
za 55 posto, ibuprofen za 24 posto. Samo su Daily Telegraph i Evening Standard naveli prirodnu
uestalost: jedan dodatni infarkt na 1005 ljudi koji uzimaju ibuprofen. Mirror je pokuao ali nije
uspeo da pravilno navede informacije pa je tako objavio da e idue godine jedan od 1005 ljudi koji
uzimaju ibuprofen imati srane tegobe. Ne. To je infarkt, a ne srana tegoba, i to je jedna dodatna
osoba od 1005, povrh svih infarkta kojih ionako bude. U nekoliko drugih izvetaja ponovljena je ista
greka.
esto su krivci autori saoptenja za tampu, ali podjednako krivi mogu da budu i sami naunici
kao i svi drugi kad je re o preteranom dramatizovanju njihovog istraivanja (ako ste zainteresovani,
znajte da postoje sjajne smernice Kraljevskog drutva za to kako dobro saoptavati o istraivanju).
Ali ako iko na vlasti ovo ita, evo kakvu bih informaciju voleo da naem u novinskim izvetavanjima
o riziku eda bih umeo da donosim odluke o svom zdravlju: elim da znam o kome govorite (npr. o
mukarcima u pedesetima), elim da znam koliki je osnovni rizik (npr. od sto mukaraca etiri e
imati infarkt u razdoblju od deset godina) i elim da znam koliki je porast rizika, kao prirodna
uestalost (jo dva mukarca na tih stotinu imae infarkt u razdoblju od deset godina). Takoe elim
da znam ta je uzronik porasta rizika tableta protiv glavobolje koja se popije s vremena na vreme
ili svakodnevno kupanje u kadi punoj analgetika protiv artritisa. Tada u proceniti hou li ponovo da
pratim vae novine a ne blogove iji se pisci razumeju u istraivanje i koji se u svojim tekstovima
pozivaju na originalni nauni rad, tako da mogu ponovo proveriti njihov saetak ako mi se prohte.
Prolo je vie od veka otkako je H. D. Vels kazao kako e se jednoga dana, u savremenom
tehnolokom drutvu, po vrednosti izjednaiti statistiko razmiljanje i umenje itanja i pisanja. Ne
slaem se. Svakome je teko probabilistiko zakljuivanje, ali svako razume normalne brojeve. Zato
je prirodna uestalost jedini razumni nain da se saopti koliki je rizik.

Biranje brojki
Ponekad brojevi bivaju toliko pogreno tumaeni da to ne moe imati veze s realnou pa vam
samo preostaje da mislite kako je po sredi la. esto se takve situacije javljaju u domenima koji
spadaju pod kategoriju moralnog (droga, pobaaji itd.). Uz vrlo briljivo biranje brojeva, u
svojevrsnoj cininoj i nemoralnoj manipulaciji injenicama zarad line dobrobiti, moete katkad
brojevima rei sve to poelite.

Independent je godinama stajao uz pobornike dekriminalizacije kanabisa, ali je u martu 2007.

odluio da promeni stav. Svakako bi se to moglo objasniti ba kao promena gledita ili preispitivanje
moralnih vrednosti, ali ne! Odluka o promeni stava bila je utegnuta u nauno ruho onako kako su to
kukaviki fanatici inili od eugenike do prohibicije i opravdana izmiljenim promenama injenica.
Njihov lanak koji je privukao panju nosio je naslov Kanabis izvinjenje.
Godine 1997. ove novine su pokrenule kampanju za dekriminalizaciju te droge. Da smo samo
tada znali ono to danas objavljujemo... Rekordan broj maloletnika trai terapiju odvikavanja od
puenja skanka, vrste vrlo snanog kanabisa, 25 puta jaeg od smole koja se prodavala pre deceniju.
U tom lanku dvaput navode da je kanabis 25 pet puta jai nego to je bio pre deset godina.
Biva urednica lista Rouzi Bojkot, patetino odbacujui prethodni stav, kae da je skank trideset
puta jai. U jednoj reportai procenat jaine je saeto umanjen s jednim moe biti U lanku je ak
navedena i referenca: Sluba forenzikih nauka kae da je ranih 90-ih kanabis sadrao oko 1 posto
tetrahidrokanabidinola (THC), jedinjenja koje izaziva promene na mozgu, ali sad ga moe sadrati i
do 25 posto.
isto naisto fantaziranje.
Evo, preda mnom su podaci iz Slube forenzikih nauka i stariji podaci iz Dravne hemijske
laboratorije te iz programa Ujedinjenih nacija za kontrolu droga i Centra Evropske unije za praenje
droga i zavisnosti od droga. Podeliu ih s vama jer verujem da ljudima treba izneti injenice pa e se
pokazati kako su vrlo sposobni da sami donesu sud o vanim drutvenim i moralnim problemima.
U podacima iz Dravne hemijske laboratorije, iz vremena od 1975. do 1989, stoji da u smoli
konoplje ima izmeu 6 posto i 10 posto tetrahidrokanabinola, a u samoj biljci izmeu 4 posto i 6
posto. Ne pokazuje se jasno vidljiv trend.
Slede noviji podaci, iz Slube forenzikih nauka, koji pokazuju kako nema bitnih promena nema
bitnih promena u jaini smole, dok je kanabis odgajen u kunoj radinosti udvojio jainu sa 6 na 12-14
posto.
Trend rasta jaine kanabisa odvija se postupno, nije naroito spektakularan i umnogome je za to
zasluna poveana dostupnost domae konoplje, intenzivno gajene u zatvorenom.
Pazite: Kanabis dvadeset pet puta jai. Ponovljeno i na naslovnoj strani.

Kad biste bili raspoloeni da se nosite i nadgornjavate s moralnim i politikim rezonovanjem

Independenta, kao i s njegovom evidentnom, bestidnom potkupljivou, mogli biste tvrditi da se
konoplja, koja odlino uspeva u polju, sad intenzivno gaji na zatvorenom jer industrija konoplje mora
nekako da izae na kraj s time to je biljka nelegalna. U opasnosti ste ako uvozite velike koliine
konoplje. U opasnosti ste ako otkriju da ste je posejali napolju. I ta je loginije nego iznajmiti skup
prostor i gajiti je u zatvorenom, pritom proizvodei koncentrisanu drogu. Na kraju krajeva, vie
koncentrisana droga prirodna je posledica ilegalnosti. U Pekamu ne moete kupiti listove koke, ali
zato moete kupiti krek.
Naravno, u nekim delovima britanskog trita danas ima izuzetno jakog kanabisa, ali to nije
novina, tako je oduvek. Da bi dobio svoju brojku za zastraivanje, Independent je jedino mogao da
uporedi nekadanji najgori kanabis s dananjim najboljim kanabisom, to je apsurdan potez. Da ste
hteli, i pre trideset godina mogli ste isto tako da natimujete rezultate jer su brojke za pojedinane
sluajeve dostupne: 1975. najslabiji analizirani biljni kanabis sadrao je 0,2 posto THC-a, dok je
1978. najjai biljni kanabis imao 12 posto. Sudei po ovim podacima, biljni kanabis je za samo tri
godine postao ezdeset puta jai.

Taj uznemirujui podatak nije odnedavno. Sredinom 80-ih, za vreme Reganovog rata s drogom
i kampanje Samo reci ne koju je sprovodio Zamo, jedan od glavnih likova u popularnoj BBC seriji
Grand Hil, ameriki aktivisti su tvrdili da je kanabis etrnaest puta jai nego 1970. Eto vam

materijala za razmiljanje. Ukoliko je 1986. bio etrnaest puta jai nego 1970, a danas je dvadeset
pet puta jai nego poetkom 90-ih, znai li to da je sada 350 puta jai nego 1970?
To je toliko nemogue da prelazi u domen naune fantastike. Biljka bi morala sadrati veu
koliinu THC-a nego to ona sama tei, to znai da bi supstanca morala da se kondenzuje u
supergusti kanabis s karakteristikama kvark-gluonske plazme. Ako boga znate, ne pominjite onima iz
Independenta da je tako neto mogue.

Kokain preplavljuje igralite

Sad smo spremni da preemo na zanimljivije teme iz oblasti statistike, pa evo jo jedne prie
koja udara na emocije. Marta 2006. godine u The Timesu je izaao lanak Kokain preplavljuje
igralite, s podnaslovom ,,Za godinu dana udvostruio se broj dece korisnika droge koja izaziva
zavisnost. Je li to bilo tano?
Proitajte saoptenje za tampu o vladinoj anketi, na kojoj se lanak zasniva, i videete da tamo
stoji: ,,Od 2000. godine, u obrascima uzimanja droge, konzumiranja alkohola ili puenja ne pokazuje
se gotovo nikakva promena. No to je bilo vladino saoptenje za tampu, a novinari su pak plaeni da
istrauju: moda se u saoptenju za tampu neto preutkuje eda bi se zatakao vladin neuspeh. I
Telegraph i Mirror objavili su tekstove o udvostruenom broju dece zavisnika. Jesu li novinari sami
iskopali novost iz izvetaja?
Ceo dokument moete skinuti s interneta. Anketirano je 9000 dece od jedanaest do petnaest
godina u 305 kola. U rezimeu od tri stranice ponavlja se da nije bilo promene u prevalenciji
uzimanja droge. U integralnoj verziji izvetaja stoje tabele s podacima: na pitanje jesu li uzimali
kokain prole godine, 2004. godine 1 posto odgovorio je potvrdno a 2005. godine 2 posto.
Znai, novine su bile u pravu, jeste se udvostruio? Nije se udvostruio. Skoro sve cifre bile su
1 posto ili 2 posto, to znai da su zaokruene. Dravni slubenici su vrlo predusretljivi kad ih
pozovete. Pravi podaci su bili 1,4 posto za 2004. i 1,9 posto za 2005, a ne 1 posto i 2 posto. Dakle
uopte se nije udvostruio broj dece koja uzimaju kokain. Meutim, ljudi su i dalje bili namerni da
brane novinsku storiju: broj se ipak poveao, zar ne?
E, nije. Poveanje relativnog rizika je iznosilo 35,7 posto, to jest apsolutni rizik se poveao za
0,5 posto. Kad to primenimo na broj anketirane dece, ispada da je oko etrdeset petoro od onih 9000
potvrdno odgovorilo na pitanje Jesi li uzimao kokain prole godine?
Kad stanete pred injenicu da je to mali porast, zamislite se: da li je to statistiki znaajno?
Izraunao sam i odgovor glasi: jeste, jer se dobija p-vrednost manja od 0,05. ta znai statistiki
znaajno11? To je samo nain da se izrazi verovatnoa da je dobijeni rezultat primenljiv tek na puki
sluaj. Ukoliko bacate novi dovoljno dugo, moe se desiti da pet puta zaredom padne glava. Sad
zamislite da je pred vama up sa 980 plavih klikera i 20 crvenih a vi ste zamurili i vadite jedan po
jedan: deavae se, dodue retko, da pukim sluajem uzastopce izvadite tri crvena. Standardna
granica statistike vanosti je p-vrednost od 0,05 samo drugi nain da se kae: Ako izvedem ovaj
opit sto puta, oekujem da e se pet puta pukim sluajem ispoljiti lani pozitivan rezultat.
Vratimo se na na konkretni primer s decom na igralitu. Zamislimo da nije bilo odreene razlike
u broju korisnika kokaina, ali sproveli ste istu anketu sto puta. Tano, mogli biste dobiti razliku kakva
je ona koju smo ovde videli, ali pukim sluajem i to zato to ste ponekad u nasuminom izboru dece

anketirali vie onih koja su uzela kokain. Ali oekivali biste da se to dogodi manje od pet puta u
vaih sto anketa.
Dakle, porast rizika iznosi 35,7 posto; to se na prvi pogled ini statistiki znaajno, ali to je
izolovana vrednost. Iskopavati podatke1, vaditi ih iz realnog konteksta i tvrditi kako su bitni, u stvari
je skretanje na pogrean put. Prema statistikom testu vanosti svaki pojedinani podatak je
nezavistan, ali ovde su podaci grupisani, kako kau statistiari. Nisu to pojedinani podaci, nego
stvarna deca iz 305 kola. Oni zuje zajedno, oponaaju jedni druge, kupuju drogu jedni od drugih,
hvataju ih iste bube znai, meu njima postoji grupna interakcija.
Porast od etrdeset petoro dece koja uzimaju kokain mogao bi oznaavati da je izbila jaka
epidemija uzimanja kokaina u jednoj koli, ili se drogira nekoliko grupa od desetak dece u nekoliko
kola, ili se razvila mini-epidemija u mnogim kolama. Ili etrdeset petoro dece nezavisno nalaze
kokain i uzimaju ga sami, bez drugara a ne bih rekao.
Stoga je na porast statistiki odmah manje znaajan. Mali porast od 0,5 posto bio je znaajan
samo zato to je dobijen na osnovu velikog uzorka od 9000 pojedinanih podataka kao 9000
bacanja novia a i zato to u ovakvim studijama, kao to skoro svi znaju, vei uzorak znai da su
rezultati verovatno vaniji. No ako pojedinani podaci nisu nezavisni, onda na studiju, u nekim
situacijama, treba gledati kao na manji uzorak, pa rezultat postaje manje znaajan. Statistiari za
takvu studiju kau da je morate korigovati zbog grupisanja. To zvui kao glavobolno visoka
matematika. A samo valja da znate zato je morate korigovati zbog grupisanja; razlozi su jasni i
oigledni, kao to smo upravo videli (i za ovu statistiku alatku, kao i za mnoge druge, vai ovo: ako
znamo kad da primenimo statistiku alatku to znai da smo ovladali i drugaijim ali podjednako
vanim znanjem o tome kako ta alatka funkcionie). Kad unesete korekciju zbog grupisanja, bitno
umanjujete vanost rezultata. Hoe li uopte opstati na podatak o porastu broja dece koja uzimaju
kokain, budui da je s ,,udvostruenog pao na 35,7 posto?
Nee. Jer s ovim podacima postoji veiti problem: toliko ih je da se ne zna koje odabrati. Na
desetine pojedinanih taaka postoje u izvetaju: o razreivaima, cigaretama, ketaminu, kanabisu i
slino. Pri istraivanju, uobiajeno je da rezultat proglasimo znaajnim samo ako ima p-vrednost od
0,05 ili manju. Da ponovimo: p-vrednost od 0,05 pokazuje da e na svakih vaih sto poreenja pet
biti pozitivno pukim sluajem. Iz ovog izvetaja mogli ste izvui desetine poreenja i neka bi zaista
pokazala porast broja dece konzumenata ali pukim sluajem. Ukoliko dovoljno dugo bacate dve
kockice, mnogo puta e vam se desiti da triput uzastopce padnu dve estice. Zato statistiari koriguju
zbog viestrukih poreenja, koriguju zbog bacanja kocaka mnogo puta. To se, kao i korigovanje
zbog grupisanja, pokazuje vrlo brutalno po podatke i tako se esto bitno umanjuje vanost rezultata.
Iskopavanje podataka je opasna profesija. Ovla gledajui, bez ikakvog pojma o statistici, rekli
biste kako se u ovom vladinom izvetaju vidi prilian porast broja dece korisnika kokaina od itavih
35,7 posto. Ali priljeni statistiari koji su prikupili podatke znali su za grupisanje i Bonferonijevu
korekciju zbog viestrukih poreenja. Nisu statistiari glupi oni ive od statistike.
Pretpostavljam da su zato u svom izvetaju, u rezimeu tog izvetaja i u svom saoptenju za
tampu jasno naveli da od 2004. do 2005. nije bilo promena. Ali novinari nisu hteli da poveruju.
Probali su da sami interpretiraju podatke, pretresali su sve ivo, i pomislili da su pronali novost.
Porast se kretao u rasponu od 0,5 posto to bi moglo ukazivati na postupan trend, ali bi isto tako
mogao biti i sasvim sluajan rezultat do lanka na naslovnoj strani The Timesa o udvostruenju

broja dece konzumenata. Vae je da ne verujete saoptenju za tampu, ali ako se pritom ne razumete u
brojeve, onda uveliko rizikujete kad sami pretresate, to jest akate po studiji traei temu za lanak.

Ajd na jedno lagano

Ima savreno jednostavnih naina da se statistika uini smenom, a dva su uobiajeno omiljena:
izabrati neobian uzorak grupe i postaviti ispitanicima glupo pitanje. Recimo kako 70 posto svih ena
eli da se princu arlsu naloi da se vie ne mea u javni ivot. ek, ek 70 posto svih ena
kojeposete moju internet stranu eli da se princu arlsu naloi da se vie ne mea u javni ivot.
Jasno vam je kuda to vodi. U rezultatima anketa, samo onih dobrovoljnih, postoji selektivna
pristrasnost, to znai da e biti zabeleeno samo miljenje ljudi koje ne mrzi da popune anketni
listi.
Odlian primer naao se u Telegraphu poslednjih dana 2007: Lekari se protive pobaaju u
svojim hirurkim salama, Daily Telegraph saznaje. Porodini lekari prete da e se pobuniti protiv
najava vlade da im se dopusti obavljanje abortusa u njihovim hirurkim salama. Da se pobune, ni
manje ni vie? Anketa pokazuje kako etvoro od petoro lekara opte prakse ne eli da obavlja
prekide trudnoe iako se ta ideja testira u preliminarnim planovima Dravne slube za zdravstvo
Otkud iskrsnue te brojke? Da li je sprovedena sistematina anketa svih lekara opte prakse, uz
upornu jurnjavu onih koji nisu odgovorili? Jesu li ih zvali telefonom na posao? Da li su im makar
slali dopise potom? Nisu. Ova krupna novost zasnovana je na glasanju preko interneta, na lokaciji
koju poseuju lekari. Evo pitanja i ponuenih opcija:
Lekari opte prakse trebalo bi da izvode abortuse u svojim hirurkim salama."
Sasvim se slaem, slaem se, ne znam, ne slaem se, uopte se ne slaem.
Da vam objasnim: ne razumem to pitanje. Znai li ono trebalo bi ba to to pie ili se pod time
podrazumeva morali bi? U kakvim uslovima? Uz dokolovanje, odvojeno vreme i potroen novac?
S dodatnom opremom za nepredviene okolnosti? Ne zaboravite, to je izalo na internet strani gde
lekari neka su nam ivi i zdravi dolaze da se aljakaju. Odbijaju li to zato to gunaju zbog vie
posla i zato to nisu motivisani?
Na ta se tu tano odnosi pojam abortus? Gledajui komentare na forumu, zakljuio sam kako
mnogi lekari odnekud misle da je tu re o hirurkim intervencijama, a ne o relativno bezopasnoj
tableti za prekid trudnoe. Je l vidite lekari nisu toliko bistri. Evo nekih citata:
To je suluda ideja. Kako lekar opte prakse uopte moe da izvede abortus u svojoj sali
za operacije. ta ako nastane vea komplikacija, recimo ukoliko perforira matericu?
Hirurke sale lekara opte prakse su savrena mesta za nastajanje infekcija. Valja baciti
anatemu na zamisao da se iko podvrgne sterilizovanom zahvatu na organu u trbunoj duplji.
To bi se moglo, zapravo trebalo obavljati samo pod uslovom da lekar opte prakse ima
hirurku ambulantu uza svoju ordinaciju i odgovarajue obrazovan tim, to jest anestetiara i
ginekologa... nijedan hirurki zahvat nije bez rizika i mogue je da [nas] oekuje kolovanje
za ginekologe i hirurge kako bismo mogli da obavljamo taj posao.
O emu mi priamo? Hajde onda da obavljamo abortuse u naim operacionim salama,

dnevnim sobama, kuhinjama, garaama, kioscima kao u stara vremena.

A evo i mog omiljenog:
Smatram da je pitanje loe formulisano i nadam se da [internet strana] nee objaviti u
Daily Telegraphu rezultate ovog izjanjavanja.

Maltretiranje
Bilo bi pogreno pretpostaviti da su previdi o kojima do sada govorismo karakteristini samo za
nie drutvene slojeve, kao to su lekari i novinari. Neki najupeatljiviji primeri dolaze sa samoga
vrha.
Godine 2006, nakon glavnog vladinog izvetaja, mediji su objavili kako jednom nedeljno neka
duevno poremeena osoba izvri ubistvo. Stoga su nam novine saoptile kako psihijatri treba bolje
da obavljaju svoj posao i treba da spree takva ubistva. Nimalo ne sumnjam kako bismo svi
prihvatili svaku razumnu meru da se povea kontrola rizika i nasilja, a nikad nije prerano za javnu
debatu o tome da li je etino zatvarati psihijatrijske bolesnike (da budem pravedan, voleo bih da se
razmotri i preventivno ograniavanje kretanja osoba iz drugih potencijalno rizinih grupa:
alkoholiara, nedokazanih siledija, onih to zlostavljaju inovnike u zavodu za zapoljavanje i
slinih).
Pre nego to krenemo u raspravu, treba da pojmite matematike zakonitosti predvianja vrlo
retkih dogaaja. Konkretan primer je test na HIV. Koje se odlike svake dijagnostike procedure mere
da bi se procenilo koliko je dotini postupak koristan? Statistiari bi rekli da test krvi na HIV ima
vrlo visok stepen senzitivnosti od 0,999. Dakle, ukoliko imate virus, izgledi su 99,9 posto da e test
krvi biti pozitivan. Rekli bi i to da test poseduje visoku specifinost od 0,9999 znai, ako niste
29

zaraeni, izgledi su 99,99 posto da test bude negativan. Kakvo udo od testa.
Meutim, ukoliko gledate na ovo iz pozicije osobe koja se testirala, matematika postaje blago
kontraintuitivna. udno je to se znaenje, predvidljiva vrednost, pozitivnog ili negativnog testa
pojedinca menja u razliitim situacijama, to zavisi od toga koliko je retka pojava koja treba da se
ustanovi pomou testa. to je pojava rea u datoj populaciji, to je test gori, svejedno to je re o
istom testu.
Lake je ovo razumeti kad se koriste konkretni brojevi. Uzmimo da stopa zaraze HlV-om meu
mukarcima u visokorizinoj grupi u odreenom podruju iznosi 1,5 posto. Podvrgnemo naem
odlinom testu krvi 10.000 tih mukaraca i moemo oekivati 151 pozitivni krvni rezultat: 150 e biti
zaista HlV-pozitivni mukarci (pozitivni rezultat testa je ispravan); jedan e biti onaj lani pozitivni
(to se moe oekivati kad se testira 10.000 mukaraca negativnih na HIV a test grei jednom u
10.000). Dakle, ako dobijete pozitivan nalaz ispitivanja krvi na HIV, u tim okolnostima vai izgledi
da budete zaista HlV-pozitivni iznose 150 od 151. To je krajnje predvidljiv test.
Primenimo isti test tamo gde stopa zaraze HIV-om u populaciji iznosi oko jedan u 10.000.
Ukoliko testiramo 10.000 ljudi, moemo oekivati ukupno dva pozitivna krvna nalaza: jedan od
osobe koja zaista jeste HIV-pozitivna, i jedan lano pozitivni, dobijen kad se testu koji grei jednom
na svakih 10.000 puta podvrgne 10.000 HlV-negativnih mukaraca.
Kad je neka pojava retka, postaje malko bezvezan ak i na test krvi koji se briljantno pokazao.

Ukoliko u populaciji samo jedan u 10.000 ima HIV, za svakog od one dvojice s pozitivnim rezultatom
verovatnoa da je zaista HIV-pozitivan iznosi samo 50 posto.
Pozabavimo se nasiljem. Najbolja alatka za predvianje nasilja usled duevnog poremeajaima
senzitivnost od 0,75 i istu toliku specifinost. Teko je sa sigurnou predvideti dogaaje kad se zna
kakav je ljudski um i koliko je promenljiv ljudski ivot. Recimo da je za godinu dana nasilje poinilo
5 posto pacijenata koje obilazi podruni tim strunjaka za duevne bolesti. Primenimo li istu raunicu
kao za testove na HIV, naa prediktivna alatka zvana 0,75 omanula bi 86 puta od 100. Ukoliko se
ozbiljno nasilje, koje se dogaa u jednom procentu godinje, meri naom najboljom alatkom 0,75,
neprecizno se pokazuje 97 potencijalnih poinilaca u 100. Zar da preventivno strpate u zatvor
devedeset sedam osoba eda biste spreili tri ina nasilja? Hoete li isto postupiti i s alkoholiarima i
drugim loim, asocijalnim tipovima?
Za ubistvo, ekstremno redak zloin kojim se bavi ovaj izvetaju, za koji se zahtevalo da se
preduzme odlunija akcija, a godinje nekoga ubije jedan od 10.000 pacijenata s psihozom, lana
pozitivna stopa tako je visoka da je i najbolji prediktivni test sasvim neupotrebljiv.
Ovo nije pisano iz oajanja. Ima se ta preduzeti i uvek moete pokuati da smanjite broj gadnih
dela, premda je teko rei koja razmera za jedno ubistvo nedeljno nedvosmisleno ukazuje na
neuspeh sistema jer kad se zagledate u prolost, kroz retrospektoskop, svi dogaaji kao da su
neumoljivo vodili tom vaem jednom loem sluaju. Samo vam dajem matematiki okvir za shvatanje
retkih sluajeva. Vi vidite ta ete s tim.

Zatvaranje
Godine 1999. advokat Sali Klark optuena je za ubistvo svoje dvoje male dece. Veina ljudi je
znala da je u sluaju postojala statistika greka, ali ipak nekolicina zna pravu priu, to jest
neverovatne razmere statistikog neznanja koje bee karakterisalo itav sluaj.
Na suenje je kao svedok pozvan profesor ser Roj Midou, strunjak za roditelje koji maltretiraju
svoju decu. Postala je legendarna njegova izjava kako je ansa da dvoje dece u istoj porodici
premine od sindroma iznenadne smrti odojeta (SISD) jedan u sedamdeset tri miliona'.
Bio je to vrlo sumnjiv argument, i to iz dva oigledna razloga: jedan je lako razumeti, a drugi je
apsolutna glavolomka. Poto imate dovoljno koncentracije za praenje sledee dve strane, postaete
nakon itanja ove storije pametniji od profesora ser Roja, sudije u sluaju Sali Klark, njene odbrane,
sudija apelacionog suda te od skoro svih novinara i pravnih komentatora koji su pratili sluaj. Najpre
o onom razlogu to se lako razume.
Zabluda o faktorima okruenja
Brojka jedan u sedamdeset tri miliona sama po sebi je neubedljiva to sada svako prihvata.
Izraunata je kao 8543 x 8543, kao da su izgledi da se jave dva sluaja SISD-a u toj jednoj porodici
meusobno nezavisni. Od samog poetka je izgledalo da je to pogreno i svakome je jasno: na uzrok
deje smrti mogli su uticati faktori u okruenju i genetski faktori, zajedniki i jednom i drugom detetu.
Nemojte se previe praviti vani to razumete tu injenicu. ak i ukoliko uzmemo da je ansa za dva
SISD-a u jednoj porodici mnogo vea od jedan u sedamdeset tri miliona recimo jedan u deset
hiljada svaka takva razmera je sumnjivo relevantna, kao to emo i pokazati.

Zabluda optube
U ovom sluaju, ispravno bi bilo upitati se ta s tim netanim brojem? U mnogim tadanjim
novinskim lancima stajalo je kako verovatnoa da je smrt dvoje dece Sali Klark bila sluajna iznosi
jedan prema sedamdeset tri miliona, odnosno tolika je bila verovatnoa da je nevina. Izgledalo je da
u to veruju mnogi koji su pratili proces ili u njemu uestvovali, a takav navodni podatak teko se
zaboravlja. Ali ovo je primer dobro znanog i dobro dokumentovanog rezonovanja s manom zvanom
zabluda optube.
Umrla su dva deteta u jednoj porodici. To je samo po sebi vrlo retko. Poto se takav redak
sluaj ve desio, porota mora da odmeri dva suprotstavljena objanjenja za smrt dece: dvostruki
SISD i dvostruko ubistvo. U normalnim okolnostima pre nego to neko dete umre dvostruki SISD
je vrlo malo verovatan, kao i dvostruko ubistvo. Ali sada se to zbilo preminulo je dvoje dece iz
jedne porodice i namah postaju izvesni i dvostruko ubistvo i dvostruki SISD. Da se hoemo poigrati
statistiara, razmotrili bismo da li je ree dvostruko ubistvo ili dvostruki SISD. Ljudi jesu probali da
izraunaju relativni rizik od ta dva dogaaja i prema jednom izvetaju razmera je oko 2:1 u prilog
dvostrukom SISD-u.
Ne samo da su tu kljunu nijansu zablude optube prevideli svi u sudnici, ve nije bila navedena
ni u albi. Sudije su izjavile kako je Midou umesto jedan u sedamdeset tri miliona trebalo da kae
vrlo retko. Uvideli su manjkavost njegovog prorauna to jest zabludu o faktorima okruenja, laki
od dva problema, ali su prihvatili broj koji je naveo zato to se odnosi na vrlo irok pokazatelj
koliko je redak dvostruki SISD.
Sad razumete koliko je to zavodilo na pogrean trag: nije bitno koliko je redak dvostruki SISD
jer je i dvostruko ubistvo retkost. U itavom tom sudskom procesu niko da ubode prstom nijansu
neophodnu za korienje brojeva. I to dvaput.
Midou je ispao bleskast i bio je ocrnjen (neki bi rekli da je taj proces bio toliko zaotren zbog
lova na vetice organizovanog protiv pedijatara koji se bave sluajevima zlostavljanja dece).
Meutim, ako je tano kako je trebalo da predvidi i posle primeti probleme s tumaenjem svojih
brojeva, onda to vai i za ostale u tom sluaju. Nije samo pedijatar odgovoran, odgovorni su i
advokat, sudija, novinar, lan porote ili sudski slubenik. Zabluda tube takoe je vrlo relevantna kad
je re o dokazima dobijenim pomou DNK, primera radi, gde tumaenje esto ima veze sa sloenim
matematikim proraunima i s komplikovanim kontekstom. Svako ko hoe da barata brojevima, misli
u brojevima i koristi ih kao argument, da ne pominjemo one koji trpaju ljude u zatvor na osnovu
brojeva, obavezan je da ih razume. Eto, vi samo itate knjigu iz popularne nauke o njima i ve vidite
da to nije nikakva via matematika.

Gubitak na lutriji
Znate, veeras mi se desilo neto gotovo neverovatno. Dolazei ovamo, u salu za
predavanja, preao sam preko parkiralita. I neete verovati video sam automobil s
registarskim tablicama ARW 357. Moete li to da zamislite? Od tolikih miliona tablica u
zemlji, kolika je bila verovatnoa da veeras vidim ba tu? Neverovatno...
Riard. Fajnmen

Neki nemaju ni trunku sree. Medicinska sestra Lucija de Berk odleala je est godina u zatvoru
u Holandiji, osuena za sedam ubistava i tri pokuaja ubistva. U njenoj smeni pomrlo je neuobiajeno
mnogo pacijenata i to je, uz jo nekoliko vrlo labavih dokaza zasnovanih na indicijama, bilo dovoljno
da je osude. Nikad nije priznala, uporno je protestovala tvrdei da je nevina. Kao plod suenja
nastala je zbirica teoretskih tekstova u literaturi o statistici.
Presuda se uglavnom temeljila na broju od jedan prema 342 miliona. ak i da u toj razmeri,
otkrijemo greke hoemo, verujte ona bi, kao i primer iz prethodne prie, bila uglavnom
irelevantna. Tako je zato to u statistici nije interesantan komplikovani matematiki proraun nego
znaenje navedenih brojeva.
Postoji ovde vana lekcija koja svima moe biti na korist: neobine pojave se deavaju. Neko
dobije na lotou svake nedelje; ima dece koju udari grom. Ukoliko ste predvideli kakav posebno
30

neoekivan i specifian dogaaj a on se i ostvari, od toga vas podie jeza.

Napraviu analogiju.
Zamislite me ispred velikog drvenog ambara, s mainkom u ruci. Veem oi, prasnem u
manijaki smeh i ispalim hiljade i hiljade metaka u zid ambara. Zatim spustim mainku i krenem du
zida, paljivo ga pregledajui. Nalazim mestace gde su tri rupe od metaka primaknute jedna uz drugu
pa oko njih nacrtam metu i krenem da se razmeem kako sam izvrstan strelac.
Kako mi se ini, vi se ne biste sloili ni s mojim postupcima niti s mojim zakljukom izvedenim
na osnovu opisane dedukcije. A upravo se to dogodilo Luciji: tuioci su otkrili sedam smrtnih
sluajeva u smeni jedne medicinske sestre u jednoj bolnici u jednom gradu u jednoj zemlji na svetu, i
onda su oko njih opcrtali metu.
To je ista suprotnost osnovnom pravilu svakog istraivanja koje ukljuuje statistiku, po kome ne
moete pronai svoju hipotezu u svojim rezultatima. Prvo morate uspostaviti hipotezu koju ete
proveravati pa tek onda poseete za statistikim alatkama i bacate se na svoje podatke. Ako je
obrnuto, pa vaa hipoteza proizlazi iz analize podataka, onda nema smisla ponovo analizirati iste te
podatke kako biste je potvrdili.
To je donekle sloen, filozofski, matematiki oblik cirkularnosti, ali u ovom sluaju su primeeni
i vrlo konkretni oblici cirkularnog zakljuivanja. Policijski inspektori vratili su se na odeljenja da
prikupe jo podataka, sve traei jo sumnjivih smrtnih sluajeva. Ali svi ljudi koje su ispitivali i
traili od njih da se prisete sumnjivih dogaaja znali su da ih propituju ne bi li nali jo dokaza za
optubu da je Lucija serijski ubica. Postojala je velika mogunost da se iskaz sluaj je bio sumnjiv"
po znaenju izjednai sa iskazom Lucija je bila prisutna. Nisu se brojali neoekivani smrtni
sluajevi koji su se desili kad Lucija nije bila na poslu jer oni, po definiciji, uopte nisu bili
sumnjivi.
Ali bilo je sve gore. Zatraili su da popiemo incidente koji su se desili kad je Lucija bila u
smeni ili tek to je otila s posla, ispriao je lan bolnikog personala. Na taj nain je otkriveno jo
obrazaca i bilo je sve izvesnije da e se razotkriti i druge sumnjive smrti u Lucijinoj smeni. Za to
vreme je Lucija sedela u zatvoru i ekala suenje.
Tako neto deava se u nonim morama.
Uporedo s ovim deavanjima, injenica je kako je skoro sasvim zanemarena ogromna koliina
oiglednih statistikih podataka. U tri godine pre nego to je Lucija dola na odeljenje bilo je sedam

smrtnih sluajeva. U tri godine, koliko je ona radila na odeljenju, bilo je est smrtnih sluajeva. Gle,
gle, ispade da je stopa smrtnosti na odeljenju pala dok je tamo radio serijski ubica malo udno, zar
ne. Ako je sve pobila Lucija, onda na tom odeljenju nije bilo nijedne prirodne smrti za sve tri godine.
Sve to na stranu. Na suenju je tuilac izneo dokaz da je Lucija volela tarot. Aha! I po
odlomcima iz njenog dnevnika koje su naglas itali u sudnici reklo bi se da je malko udnjikava.
Dakle, moda i jeste ubica.
Evo, konano, onoga to je najudnije. Prilikom generisanja te obavezne, a sumnjive, srazmere
koja podsea na onu Midouvljevu ovog puta je iznosila jedan prema 342 miliona statistiar na
strani tuilatva napravio je prostu, fundamentalnu matematiku greku. Kombinovao je pojedinane
statistike testove tako to je mnoio p-vrednosti, matematiki opis sluaja, ili statistiku vanost.
Ovo je za teke treberine i urednik e sigurno izbaciti pasus, ali ja stajem na crtu i zapisujem: ne
moete samo da pomnoite p-vrednosti jedne drugima, nego ih meusobno upliete koristei pametne
alatke kao to je, recimo, Fierova metoda za kombinaciju nezavisnih p-vrednosti.
Kad pomnoite p-vrednosti jedne drugima, verovatnoa da se odigraju bezopasni i mogui
dogaaji odmah postaje nitavna. Recimo, radili ste u dvadeset bolnica i u svakoj je postojao neki
obrazac bezopasnih stanja ili bolesti, na primer p = 0,5. Pomnoite li te p-vrednosti bezopasnih stanja
otkrivenih sluajnim pretragama, dobiete konanu p-vrednost od 0,5 na dvadeseti stepen, to jest p <
0,000001, a to je veoma, izuzetno statistiki znaajno. Podudarno s tom mate-matikom grekom, a
prema nainu zakljuivanja statistiara tui-latva, vi ste automatski sumnjivi ako preesto prelazite
iz bolnice u bolnicu. Jeste li radili u dvadeset bolnica? Ako boga znate, nikako to ne prijavljujte
holandskoj policiji.

- 15 Panika u zdravstvu
U prethodnom poglavlju razmatrali smo pojedinane sluajeve. Moda su ukazali na snanu
nepravdu i u izvesnom smislu i apsurdnost, ali od njih nije bilo prevelike tete. Kad smo govorili
ranije u knjizi koji poloaj dr Spok navodi kao ispravan kad savetuje roditelje kako da stave bebu na
spavanje, videli smo kako se i uz najbolje namere moe napraviti mnogo tete. To se deava ako
pogreite a mnogi se povedu za vama, jer se efekat skromnih promena u riziku pojaava to je brojnija populacija koje prilagoava svoje ponaanje.
Zbog toga su novinari posebno odgovorni. Zato emo u posled-nja dva poglavlja razmatrati ta
se zbivalo iza dve vrlo ilustrativne sto-rije koje su rasplamsale paniku, a to su prevare s brisevima
bakterije MRSA i vakcinom MMR. Kao i do sada - to ve znate - govoriemo o neemu mnogo
veem. Usput emo skretati s glavnog pravca.

Velika prevara s bakterijom MRSA

Novinari koji piu o nauci mogu na mnogo naina zbuniti italatvo, primera radi, probirae
dokaze, petljae se sa statistikom ili e pokre-nuti histeriju i emotivne reakcije kao kontrast hladnim i
ravnodunim izjavama linosti od autoriteta. Dogaaji s bakterijom MRSA iz 2005. godine nalik su
istoj izmiljotini kao i sve na ta sam dosad naiao.
Sinulo mi je ta se dogaa tek posle telefonskog razgovora s pri-jateljem koji radi kao novinar
istraiva za televiziju. Zaposlio sam se kao ista pa mogu da pokupim briseve MRSA i pokrenem
svoj prljavi, bolniki skandal s baterijskom nemani", obavestio me je i odmah je pitao ta to radim
pogreno svi su ispali negativni." Sav poletan to mogu da pomognem, objasnio sam mu da MRSA
ba ne opstaje na prozorima i kvakama. lanci iz kojih je pokupio informacije bili su nameteni ili
naminkani. Pozvao me je posle ciglo eset minuta i trijumfalno objavio kako ga je novinarka koja
pie o medicini za uveni tabloid uputila na pravo mesto, to jest u laboratoriju koja uvek daje
pozitivne rezultate. Ispostavilo se da je to laboratorija Chemsol Consulting iz Northemptonira, koju
vodi dr Kristofer Malievi. Ako ste se ikad nali usred skandala s pozitivnim rezultatima briseva na
bakteriju MRSA, znajte da je sigurno krenuo odatle. Kao i svi.
Mikrobiolozi po bolnicama bili su zaprepaeni kad su njihove ustanove postale rtve tih pria.
Uzimali su briseve sa istih povrina i slali ih ne samo u svoje laboratorije nego i u one vrlo ugledne
ali u brisevima nije bilo niega, nasuprot rezultatima iz Chemsola. U jednom strunom naunom
asopisu grupa uvaenih mikrobiologa objavila je rad s opisom tog procesa u Univerzitetskoj bolnici
u Londonu. Svi mediji su se ogluili o taj tekst.
Prvo da vam objasnim neto a onda emo nastaviti. Ovo to u sad kazati odnosi se na celo ovo
poglavlje. Pametno je dobro proveravati koji su rizici po zdravlje i brinuti se o tome. Ne treba
verovati vlastima. to se tie ovog specifinog sluaja, valja znati da mnoge bolnice nisu higijenske
kao to bismo hteli da budu. Bakterija MRSA je u Britaniji ea nego u mnogim drugim zemljama, i
to iz mnogo razloga: zbog kontrola zaraze, higijene, naela pripisivanja terapije i mnogo ega to
nismo ni promislili (naveo sam ono to mi je stalno na pameti).

Meutim, mi posmatramo privatnu laboratoriju, iz koje stie hrpa pozitivnih rezultata, i veliki
trud novinara istraivaa koji se bave javnosti nepoznatim temama o brisevima MRSA.
Odluio sam da pozovem telefonom dr Krisa Malievia i upitam ga ima li predstavu zato je to
tako.
Odgovorio je da nema pojma i natuknuo kako moda to mikrobiolozi iz bolnica, esto
nekompetentni, uzimaju uzorke s pogrenih mesta u pogreno vreme. Postavio sam mu i drugo pitanje:
zato li tabloidi uvek biraju njegovu laboratoriju (do tada je izalo bezmalo dvadeset lanaka, na elu
s naslovnim lankom Smrtonosna metla u Sunday Mirroru). Ni o tome nije imao pojma. Neki
mikrobiolozi su hteli da replikuju njegovu tehniku u svojim laboratorijama eda bi razjasnili to
nepodudaranje rezultata, nastavio sam, a on je, kako su izjavili, odluno odbio da razotkrije svoje
metode. Zato je tako postupio? Sve im je kazao, ree (gledajui unazad, sad pretpostavljam kako se
toliko spetljao da je verovao da je to zaista istina). U razgovoru je pogreno izgovorio nazive nekih
prilino poznatih bakterija.
E, na to sam pitao dr Malievia kakve su njegove kvalifikacije. Nerado procenjujem neiji rad
po tome ko je i ta je, ali smatrao sam da je pitanje sasvim umesno u tim okolnostima. Pravo da vam
kaem, preko telefona nije ba ostavljao utisak oveka od intelektualnih kapaciteta neophodnih za
voenje kompleksne mikrobioloke laboratorije.
Diplomirao je na Univerzitetu Lester, odgovori. Zapravo, re je o Politehnikom fakultetu u
Lesteru. I doktorirao je. U tabloidu News ofthe World nazivali su ga ,,dr Kristofer Malievi, cenjeni
strunjak za bakteriju MRSA. Za Sun je bio vrhunski britanski strunjak za MRSA i mikrobiolog
Kristofer Malievi. Slino su ga uzdizali u Evening Standardu i Daily Mirroru. Kako izgleda,
postavio sam mu teko pitanje. Potvrdio je da je doktorat stekao kroz nesertifikovani dopisni kurs
iz Amerike. Potvrdio je da se njegov doktorat ne moe nostrifikovati u Velikoj Britaniji. Nije imao ni
kvalifikacije za mikrobiologa niti se time bavio u praksi (to su profesionalni mikrobiolozi esto
napominjali mnogim novinarima). Bio je armantan, predusretljiv i prijatan sagovornik. ta je radio u
toj laboratoriji?
Mnogo je naina da se utvrdi razlika izmeu dva tipa bakterije i neke trikove moete nauiti kod
kue: posmatrajte ih pod mikroskopom igrakom i zapisujte kakvog su oblika te koje boje i kakve i
mrlje upijaju. Gledajte koje oblike i boje poprimaju kolonije dok rastu na kulturi podloge zasejanoj u
staklenoj inijici i vidite da li na njihov rast utiu odreeni elementi u kulturi podloge (recimo, ako
su tu neki mojim metodama rada i strunim kvalifikacijama. Bio je to bestidan pokuaj da ga
diskredituju i uutkaju, rekao je Toni Fild, predsednik Nacionalnog udruenja za podrku u borbi
protiv MRSA, gde su, razume se, dr Malievia smatrali za junaka kako oni, tako i mnogi koji su
propatili u apama te bakterije.
Autor uvodnika u Sunday Mirroru majstorski je spleo dirljivu eulogiju od tri besmrtne, klasine
storije iz oblasti lane nauke:
Iz ove vlade, kako se ini, zvidai izvlae sve najgore.
NEDOSTOJNO PONAANJE PREMA DOKTORU POSVEENOM SVOM ZADATKU
Prvo je Arpad Pustai, strunjak za frankentajnsku hranu, osetio sav laburistiki gnev kad se
usudio da alarmira javnost zbog genetski modifikovanih biljaka. Zatim je dr Endru Vejkfild jednako
proao kad je nagovestio da postoji veza izmeu autizma i vakcine MMR. Sada je dr Kris Malievi
doao na red. On je javnosti otkrio koliko je alarmantno visok procenat ubitane bakterije MRSA u

bolnicama NHS-a.
Umesto da dr Kris Malievi dobije odlikovanje za svoj rad, ministar zdravlja Don Rid, kako
je doktor javio Sunday Mirroru, poslao mu je na vrata dva via savetnika da ga stiaju".
Sunday Mirror nije bio usamljen u odbrani. Kad je Evening Standard objavio lanak o
Malievievim rezultatima (Jeziva bolnika studija o rasprostranjenosti ubilake bakterije),
usledila je replika. Dr Def Ridvej i dr Piter Vilson, vii mikrobioloki savetnici iz Univerzitetske
bolnice u Londonu poslali su tim novinama dopis u kome su istakli mane Malievievih metoda.
Evening Standard se nije udostojio da odgovori.
Jo jedna reportaa zasnovana na Malievievim tobonjim rezultatima objavljena je dva
meseca kasnije. Na to je listu pisao dr Vanja Gant, jo jedan mikrobiolog i savetnik iz londonske
Univerzitetske bolnice. Tada se Standar jeste udostojio da odgovori:
Mi stojimo iza naih lanaka: oni su besprekorno precizni. Istraivanje je sprovela kompetentna
osoba i pritom je koristila sredstva testiranja koja su trenutno na raspolaganju. Kris Malievi...
potpuno je kolovan mikrobiolog i time se bavi itavih osamnaest godina... Smatramo da su sredstva
koriena u testiranju... dovoljna da se otkrije kako postoji patogeni tip bakterije MRSA.
Ovde novinar tabloida tumai mikrobiolozima istraivaima svetske klase da gree u svojoj
oblasti. To je odlian primer pojave opisane u omiljenom mi radu iz psihologije Nesposobni i
nesvesni toga: kako tekoe s prepoznavanjem sopstvene nekompetentnosti vode do preterivanja u
samoproceni(Unskilled and Unaware of It: How Difficulties in Recognizing Ones Own
Incompetence Lead to Inflated Self-Assessments), autora Dastina Krugera i Dejvida Daninga. Pisci
su uoili da nekompetentne osobe pate pod dvostrukim teretom: osim to su nekompetentni, oni mogu
da budu i previe nekompetentni da procene svoju kompetentnost jer vetine za donoenje ispravne
procene iste su kao i vetine koje su neophodne za prepoznavanje ispravne procene.
Ankete stalno pokazuju kako veina nas sebe smatra natprosenima u mnogim sposobnostima,
gde spadaju predvoenje, slaganje s ljudima iz okoline i izraavanje svojih stavova. U prethodnim
studijama ve se pokazalo kako slabi itaoci slabo ocenjuju koliko e razumeti tekst, loi vozai loe
predviaju kako e se pokazati kad testiraju njihovo vreme reagovanja, gori uenici gore predviaju
uspeh na testu i, to je najstranije, socijalno neprilagoeni deaci u osnovi su nesvesni da stalno
ponavljaju isti faux pas.
Kruger i Daning ne samo to su skupili dokaze nego su i sami izveli niz novih eksperimenata u
kojima su prouavali sposobnosti u domenima kao to su duhovitost i logino rasuivanje. Dobili su
dve vrste rezultata: ljudi koji su postigli mnogo loiji uspeh od drugih uesnika nisu bili svesni svoje
nekompetentnosti a uz to su se pokazali i manje sposobnima da prepoznaju kompetentnost drugih jer
je i za to trebalo da imaju razvijenu metakogniciju ili poznavanje vetine.

Iz ovog skretanja u svet popularne psihologije moe se izvui jo jedan naelniji zakljuak.
Novinari esto laskaju sebi umiljajui da razobliavaju krupne zavere, a da se ceo celcati
medicinski establiment ujedinio da sakrije izvesnu jezivu istinu. A ja pretpostavljam da bi se
150.000 lekara u Velikoj Britaniji jedva dogovorili kako da tretiraju sekundarnu hipertenziju, ali ne
mari: ta fantazija bila je graa za priu o MMR-u, za priu o brisevima bakterije MRSA i za mnoge
druge. Slina novinarska grandomanija pokreta je mnogih prethodnih primera u ovoj knjizi,
ukljuujui i onaj da se upotreba kokaina na igralitima udvostruuje.
Neretko novinari navode kako je najvei uspeh istraivakog novinarstva u oblasti medicine to
to su ba oni junaki otkrili opasnosti od talidomida dok su medicinari za to vreme sedeli
nezainteresovani. Poto se to pomene na skoro svakom mom predavanju o zloinima medija u nauci,
sad u detaljnije opisati tu storiju. Taj blistavi momenat nikad se nije desio u zbilji stvarno alosno.
Godine 1957. ena radnika u nemakoj farmakolokoj kompaniji Grunental rodila je dete bez
uiju. Punih godinu dana pre nego to je novi lek protiv munine puten u promet radnik ga je poneo
kui i dao svojoj trudnoj eni. Eto dveju ilustracija: tadanjeg nesreenog stanja i injenice da nije
lako uoiti obrazac na osnovu pojedinanog sluaja.
Lek je izbaen na trite. U periodu od 1958. godine do 1962. u celom svetu je roeno oko
10.000 dece s tekim deformacijama koje su bile posledica talidomida. Kako nije bilo centralnog
praenja deformacija i tetnih reakcija, obrazac je ostao nezapaen. Prvi alarm uo se u Lancetu, u
decembru 1961, kad je objavljeno pismo australijskog akuera Vilijama Makbrajda. On je vodio
veliko odeljenje za neonatologiju, video je veliki broj sluajeva i s pravom ga smatraju herojem
uostalom, odlikovan je Ordenom Britanskog Carstva. Meutim, evo otrenjujue injenice: on je
samo bio u povoljnom poloaju da primeti obrazac jer je, ne znajui za opasnosti od talidomida,
31

naveliko prepisivao taj lek svojim pacijentkinjama. U vreme kad je njegovo pismo objavljeno,
jedan nemaki pedijatar ve bee primetio slian obrazac; rezultati njegove studije izali su nekoliko
nedelja ranije u nemakim nedeljnim novinama.
Lek je povuen s trita gotovo istog asa. Poelo se sprovoditi ozbiljno nadgledanje lekova, po
itavom svetu razailjala su se upozorenja (to jeste dobro, ak i ako su manjkava). Ukoliko
posumnjate da vam je lek izazvao nepoeljnu reakciju, smatram da je vaa graanska dunost da
ispunite utu karticu s internet strane na adresi yellowcard. mhra.gov.uk. Svako to moe. Ti izvetaji

se mogu uporeivati i pratiti kao rani znak upozorenja i oni su deo nesavrenog, pragmatinog
sistema praenja u otkrivanju problema s lekovima.
Nikakvi novinari nisu bili ukljueni u taj proces tada a ni danas. Filip Najtli bog istraivakog
novinarstva iz legendarnog tima insajdera Sunday Timesa i ovek koji je najvie povezan s junakim
izvetavanjem o talidomidu u svojoj autobiografiji neuvijeno pie kako ga je stid to nije ranije
poeo da prati sluaj s talidomidom. urnalisti su prilino dobro pratili pitanje kompenzacije u
kontekstu politikih odluka (to vie prilii novinarskoj profesiji), ali to je dolo na red vrlo kasno,
krajem 60-ih i poetkom 70-ih, tek kad su iz Grunentala krenule gadne pravne pretnje.
Ma koliko se novinari koji piu o medicini upinjali da vas ubede kako su otkrili opasnost od
talidomida, oni to nisu uinili. Teko je zamisliti da tvorci lanih prevarnih pria o bakteriji MRSA
mogu biti angaovani u nadgledanju lekova i voenju rauna o njihovoj bezbednoj primeni u terapiji,
makar im u tome pomagali vodei strunjaci iz batenskih upa.
Na stranu muna grandioznost po kojoj pamtim epizodu o bakteriji MRSA, pokazuje se da je to
ista parodija koju smo videli u ranijem pregledu besmislenih naunih pria: ljudi s diplomama s
drutvenih smerova, koji se moda oseaju intelektualno ugroeni jer im je nauka previe sloena,
zakljuuju da sve to svakome mora biti proizvoljna, besmislena izmiljotina. Rezultat moete izvui
iz bilo ega i ako se on uklapa u vae planove, onda ste mirni. Niko vam ga ne moe oduzeti svojim
pametnim reima jer je sve to ionako igrarija, jedina je razlika kome postavljate pitanja; nita nema
stvarnog smisla; poto vi ne razumete dugake rei, onda ih, a to je najbitnije, verovatno ne razumeju
ni sami naunici.

Epilog
Premda je Kris Malievi bio vrlo prijatan, ve mi je u prvom telefonskom razgovoru s njim
postalo jasno da nema bazinog znanja potrebnog da vodi makar i rudimentaran razgovor o
mikrobiologiji. Znam da e zazvuati oholo, ali ja ga od sveg srca saaljevam nalikuje mi na
Voltera Mitija. Tvrdio je da je bio savetnik za kompanije Cosworth-Technology, Boeing Aircraft,
British Airways, Britannia Airways, Monarch Airways, Birmingham European Airways. Raspitao
sam se kod British Airwaysa i Boeinga i nisu imali nikakvih podataka o poslovanju s njim; onda sam
odustao da proverim je li stvarno saraivao sa ostalim navedenim kompanijama. Na detaljnu kritiku
njegovih analitikih tehnika, kakve bile da bile, umesto odgovora slao je eliptine komentare.
Dragi Bene,
Citat:
Iznenaen sam, ali znajui ta znam nisam i znajui ta mislim"
Hvala,
Kris
Dira me ova pria. Ni za ta ne optuujem Krisa. Siguran sam da bi prava priroda njegove
strunosti bila jasna svakome ko je s njim razgovarao, kakvo god mu bilo obrazovanje. Ali zato
mediji! S velikim redakcijama, hijerarhijom, odgovornou, s njihovim kodeksom ponaanja i
urednikom politikom. Mislim da su morali biti mudriji od jednog oveka koji je radio u prigradskom
naselju kraj Northemptona, u batenskoj upi opremljenoj kuhinjskim elementima i napunjenoj

laboratorijskom opremom za koju je jedva znao emu slui, a jo se muio da otplati kredit za
nabavku.
Kris nije bio nimalo srean zbog onoga to sam napisao o njemu a nije mu godilo ni ono to se o
njemu govorilo kad je pria obznanjena. Razgovarali smo telefonom, pri emu je on bio potresen, a
mene je, asna re, poprilino grizla savest. Smatrao je da mu se ini nepravda. Nikad se nije
proglaavao za strunjaka za bakteriju MRSA, objasnio mi je. Naprosto su se novinari posle prvog
lanka ustremili na njega neprestano traei jo i sve se otisnulo kao grudva snega niz padinu, stalno
se uveavajui. Moda jeste u neemu izgreio, ali samo je hteo da pomogne.
Ubrzo poto su obznanjene prie o bakteriji MRSA Kris Malievi je na putu, blizu
Northemptona, u vonji izgubio kontrolu nad kolima. Poginuo je. Bio je u tekim dugovima.

- 16 Medijska prevara s vakcinom MMR

Skandali zbog briseva bakterije MRSA bili su prosta ograniena obmana javnosti. Ali panika
zbog vakcinisanja od malih boginja, zauki i rubeole (MMR) mnogo je ozbiljnija stvar jer je to
prototip po kome ostale izboje medicinskih panika treba tumaiti i prosuivati. U ovoj je zastupljen
svaki sastojak i pojedinani i sistemski svaka novinska patka, svaki kvaran trik, svaki oblik
razbojnike nekompetencije i povrh svega histerija. I sad se sav stresem kad tome uopte pomenem
ime, a za to su dva vrlo jednostavna razloga.
Samo li se i u tragovima nagovesti kakva rasprava o tom zbivanju, ak i 2008. godine, u
kancelariju urednika uletee horda zagovornika i kolumnista traei opiran, varljiv i emotivan
odgovor u ime ,,ravnotee. Njihovim zahtevima udovoljava se uvek i bez izuzetka.
Ali tu je i ono drugo, manje vano nego to se isprva ini. Endrua Vejkfilda, lekara za koga
mnogi misle da je u samom centru ove prie, Veliko medicinsko vee osumnjiilo je za zloupotrebu
poloaja i presuda e verovatno biti izreena taman kad ja zavrim ovu knjigu i ona dospe vama u
ruke.
Ne mogu da naslutim kakva e biti presuda. Iako sam naelno zadovoljan to se Vee bavi
takvim sluajevima, pravo da vam kaem, mislim da su to za njih sitnice. Mene naroito ne interesuje
da li je rad nekog pojedinca etiki sumnjiv. Odgovornost za zastraivanje vakcinom MMR ne moe se
priiti pojedincu, a mediji se sada upinju da nas ubede kako bi trebalo.
Krivica je na stotinama novinara, kolumnista, urednika i izvrnih direktora, svima koji su tu
storiju itavih devet godina iznosili na naslovne strane, neprekidno, cinino, iracionalno. Pokazau
vam da su uzeli do apsurda preteranu ekstrapolaciju jedne studije, a istovremeno su pomno pazili da
ne iznesu naknadne, ponovo procenjene podatke koji su opovrgavali njihove tvrdnje. Umesto da
objasne nauku, oni su citirali ,,strunjake kao autoritete, prenebregavali su istorijski kontekst,
zaduivali su idiote da objanjavaju injenice, kao kontrast izjavama ledenih naunika (koje su
ukaljali) iznosili su emotivne prie roditelja i, to je najbizarnije, u nekim sluajevima su plasirali
obine izmiljotine.
Sada tvrde da je izvorno Vejkfildovo istraivanje iz 1998. bilo raskrinkano (inae nije ni bilo
nita naroito); stoga ete ove godine pratiti njihova nastojanja da odgovornost za itavu tu paniku
prikae jednom oveku. Budui lekar, ni na trenutak ne umiljam da bih tek tako mogao da kreiram
novost koja e opstati devet godina. Mediji su slepi i nadasve mrze da prihvate odgovornost zato od
njih i nadalje moemo oekivati da poine iste zloine. Nema se tu ta. Zato sada obratite panju.
Podsetiemo se kako su o storiji o MMR-u izvetavali britanski mediji od 1998. naovamo:
- Autizam se sve ee javlja premda niko ne zna zato.
- U svom naunom istraivanju doktor Endru Vejkfild je pokazao da postoji veza izmeu trostruke
vakcine MMR i autizma.
- Od onda je izvedeno jo odgovarajuih naunih istraivanja i potvrena je ta veza.
- Postoje dokazi da bi jednostruke vakcine mogle biti bezopasnije, ali njih su proglasili za glupost
vladini savetnici za pitanja zdravstva i oni koje plaa farmaceutska industrija.
- Toni Bler verovatno nije vakcinisao svoga sinia.
- Male boginje nisu toliko strane.

- Vakcina protiv njih ionako nije bila naroito delotvorna.

Trebalo bi da je ovo potpuni spisak. Pokazaemo da je svaka navedena izjava apsolutno netana ili zavodi na pogrean put.

Panike od vakcine u kontekstu

Odvojimo najpre malo panje za razne nalete panike od vakcine koji su deavali po svetu. Uvek
se nanovo iznenadim nad injenicom da su ta zastraivanja ograniena i teko se ire na tue tlo.
Primera radi, panika zbog MMR-a i autizma javila se u Britaniji i praktino je nema ni u Evropi i
Americi. Ali 90-ih je Francusku preplavio strah da je vakcina protiv hepatitisa B uzrok multiple
skleroze. (Prvi put ujete? Ne udim se.)
Po SAD se proirila panika od upotrebe konzervansa tiomersala u vakcinama. Mada se koristio i
u Britaniji, panika se nije proirila na britanskom tlu. Meutim, u Velikoj Britaniji 70-ih godina.
jedan lekar raspirio je sveoptu zabrinutost svojom tvrdnjom da vakcina protiv velikog kalja stvara
neuroloka oteenja.
Pogledamo li jo dalje u prolost, vidimo da je u Lesteru je sve do sredine 30-ih bio na snazi
pokret protiv vakcine za velike boginje, premda je od nje bilo oigledne koristi. Otkako je vakcina
ustanovljena, vazda je bilo otpora. Jo u osamnaestom veku Dejms Jurin je, prouavajui
vakcinisanje protiv velikih boginja, uvideo da je meu vakcinisanima nia stopa smrtnosti nego meu
obolelima ali su njegove novine u proraunima i statistici izazvale ogromnu sumnjiavost. U
32

Francuskoj je vakcinisanje protiv velikih boginja ostalo nelegalno do 1769. Kad je Edvard Dener
na samom poetku devetnaestog veka izumeo kudikamo bezopasniju vakcinu protiv velikih boginja, u
vrstoj opoziciji nali su se londonslci koneseri.
Naveu odlomak lanka iz Scientific Americana iz 1888; tu ete videti potpuno iste argumente
koje koriste dananji protivnici vakcinisanja:
Koliko su uspeni protivnici dobro se vidi na primeru iz Ciriha.
U vajcarskoj je godinama, sve do 1883, vaio zakon o obaveznom vakcinisanju i prevencija
velikih boginja bila je potpuno uspena. Godine 1882. nije zabeleen nijedan sluaj. Taj rezultat
su idue godine izvukli zagovornici nevakcinisanja i iskoristili ga kao argument tvrdnje da je
takav zakon nepotreban.
Bili su, izgleda, dovoljno uticajni i zakon je ukinut. Te, 1883. godine, od svakih 1000
preminulih, dvoje je umrlo od velikih boginja; 1884. je od te bolesti umrlo troje, 1885.
sedamnaestoro, a u prva tri meseca 1886. osamdeset petoro.
Program Svetske zdravstvene organizacije za globalno iskorenjivanje deje paralize, te
smrtonosne bolesti, uspeno je sprovoen (tako je uniten virus velikih boginja, sauvano je samo
neto malo, u laboratorijskim staklenim posudama) sve dok imami iz male pokrajine Kano u severnoj
Nigeriji nisu zakljuili da je vakcinisanje deo amerike zavere irenja side i neplodnosti islamskim
svetom. Bojkot koji su organizovali nevieno hitro se proirio na jo pet pokrajina. U Nigeriji je
izbila velika epidemija deje paralize, pa se proirila na susedne zemlje a naalost i u dalje krajeve
u Jemenu i Indoneziji ostade zauvek paralizovane dece. Iz laboratorijske analize genetskog koda
videlo se da je uzronik epidemija upravo soj virusa polija koji se proirio iz pokrajine Kano.
Na kraju, to to je zahvaljujui vakcinaciji nestala deja paraliza, a jo je 1988. bila endemina

u 125 zemalja, ne mora da znai kako je ispravno vakcinisati decu s ovim bi se sloili brani parovi
iz srednjeg stalea koji ive u severnom Londonu, diplomirali su na nekom drutvenom fakultetu,
staraju se da ostanu u trendu i ne daju da im decu vakciniu protiv MMR-a.
Raznovrsnost i izolovanost tih nastupa panike od vakcinisanja bolji su refleks lokalnih politikih
i drutvenih strepnji nego to su prava ocena podataka o riziku. Ukoliko su vakcina protiv hepatitisa
B, vakcina protiv MMR-a ili protiv deje paralize opasne u jednoj zemlji, trebalo bi da su isto toliko
opasne na celoj zemaljskoj kugli. Da postoje dokazi za te strepnje, oekivali biste da se novinari po
celom svetu zabrinu, tim pre to se u ovo nae vreme informacije brzo ire, meutim, oni ne pokazae
zabrinutost.

Endru Vejkfild i njegov lanak u Lancetu

U februaru 1998. grupa istraivaa i lekara na elu s hirurgom Endruom Vejkfildom objavila je u
Lancetu istraivaki rad. Smatra se i dan-danas da u celokupnoj istoriji akademskog rada nema gore
protumaenog i slabije shvaenog izvetaja. Autori su pomalo delali na svoju tetu jer je rad loe
napisan i nisu jasno iznete ni pretpostavke ni zakljuci (ako hoete, moete ga besplatno proitati na
internetu). Tekst je delimino povuen.
Istraivai su pisali o dvanaestoro dece s crevnim tegobama i problemima s ponaanjem
(uglavnom autizmom) i naveli su kako su roditelji ili lekari osmoro posmatrane dece bili sigurni da
su problemi kod deteta poeli nekoliko dana posle vakcinisanja od MMR vakcinom. Prikazali su i
rezultate raznih testova krvi i testova uzoraka tkiva te dece. Bilo je i abnormalnih rezultata, ali su
varirali.
Ispitano je dvanaestoro dece koja su jedno za drugim stizala na odeljenje pedijatrijske
gastroenterologije sa istorijom pervazivnog razvojnog poremeaja, gubitka steenih vetina i crevnih
simptoma (proliv, bol u stomaku, nadimanje te intolerancija na hranu).
...Kod osmoro dece problemi s ponaanjem poeli su, po miljenju roditelja ili lekara deteta,
nakon vakcinisanja protiv malih boginja, zauki i rubeole... Kod to osmoro dece prosean interval od
vakcinacije do prvih simptoma u ponaanju iznosio je 6,3 dana (raspon od 1 do 14).
ta vam takav lanak kazuje o povezanosti neega tako obinog kao MMR i tako obinog kao
autizam? U sutini nita. Bila je to zbirka od dvanaest pria iz klinike prakse, ona vrsta naunog rada
koju nazivaju niz sluajeva a niz sluajeva nee pruiti pouzdan dokaz za povezanost izmeu
postupka i ishoda. Nije izvedena kohortna studija, to bi znailo da je poreena stopa autizma izmeu
grupe vakcinisane dece i grupe nevakcinisane. Nije uraena ni studija parova, u kakvoj bi se
uporedila stopa vakcinacije izmeu grupe autistine dece i grupe neautistine dece.
Moe li se neto drugo navesti kao objanjenje navodne veze izmeu MMR-a, crevnih tegoba i
autizma kod pomenutih osmoro dece? Na prvi pogled, reklo bi se da retko koje dete ima sve te
probleme, ali autori teksta su pratili decu koja su ba zbog crevnih tegoba i problematinog
ponaanja stigla u specijalistiki centar u univerzitetskoj bolnici (Opte medicinsko vee upravo
ispituje zato su ih tamo poslali, kao to emo videti).
Uopte ne bismo bili impresionirani kad bi se iz viemilionske nacije nalo nekoliko dece s
kombinacijom sasvim jednostavnih pojava (vakcina, autizam, muke s varenjem) i obrelo na mestu
koj e vejeste standardna ustanova za leenje takvih pacijenata. Setite se prie o baksuznoj

medicinskoj sestri Luciji de Berk (a i novinskih lanaka o dobitnicima na lutriji) pa ete se spomenuti
kako se vazda, sasvim sluajno, negde, nekome slui neoekivana kombinacija dogaaja. Nita nam
nee kazati meta opcrtana nakon utvrivanja injenica.
Sve storije o tretmanima i rizicima poee smernim klinikim slutnjama poput ovih anegdota; ali
nepotkrepljene slutnje nisu vest. Poto je pomenuti rad izaao, odrana je konferencija za tampu.
Mnogi prisutni iz medicinskog i akademskog sveta nisu krili koliko su zgranuti kad je Endru Vejkfild
izjavio kako smatra da je razborito koristiti pojedinane vakcine umesto trostruke MMR vakcine.
Nije trebalo da se ude: bolnica u kojoj je Vejkfild radio je ve bila pustila u opticaj video-zapis gde
on iznosi isto miljenje.
Svako od nas ima pravo da se zapita i nasluuje, ali nita ne pokazuje kako bi davanje
pojedinanih vakcina bilo sigurnije ni traga o tome ni u ovoj studiji o dvanaestoro dece niti u bilo
kom objavljenom istraivanju. Gle, uda postoje dobre osnove za ubeenje da bi zasebno davanje
vakcina moglo biti tetnije: dete treba est puta voditi kod lekara opte prakse i ono mora da pretrpi
est bolnih uboda, a etiri odlaska lekaru mogu se izbei. Moda ste bolesni, moda ste otputovali na
odmor, moda ste se preselili, moda ste se pogubili pa ne znate protiv ega ste ve vakcinisali dete,
moda mislite da nema smisla vakcinisati deaka protiv rubeole a devojicu protiv zauki ili ste
moda zaposlena samohrana majka s dvoje dece i bez minute slobodnog vremena.
Uza sve ovo, deca bivaju mnogo due u opasnosti da se zaraze, naroito ako se postupi kao to je
Vejkfild iz ista mira preporuio, pa se pravi pauza od godinu dana izmeu dve pojedinane vakcine.
Veina uzroka autizma nisu razjanjeni ali kakve li ironije jedan od nekoliko potvrenih jeste
zaraza rubeolom dok je dete jo u utrobi.

ta stoji iza ove studije

Posle toga poee da iskrsavaju poprilino zabrinjavajua pitanja, no neu detaljnije o njima.
Niti mi je zanimljivo da piem prie ad hominem i neu da na osnovu tog aspekta prie a ne na
osnovu istraivakih dokaza stvorite sopstvene zakljuke o opasnostima od MMR-a i autizma.
Meutim, 2004. godine doznalo se o mnogo emu to se ne moe olako zanemariti; bilo je tvrdnji o
viestrukim sukobima interesa, prikrivenim podacima o pristrasnosti prilikom biranja ispitanika za
izvetaj, neobjavljenim negativnim rezultatima i problemima s etikim dozvolama za testove. To su
uglavnom bila otkria Brajana Dira, neumornog novinara Sunday Timesa, i ona su sada ukljuena u
iskaze koje istrauje Opte lekarsko vee.
Na primer, Vee istrauje da li je Vejkfild uredniku Lanceta preutao da je bio ukljuen u
patentiranje nove vakcine. Jo vie zabrinjava podatak odakle je dolo dvanaestoro dece iz pomenute
studije. Mada u radu stoji da su svi upuivani u kliniku, ispostavilo se da je Vejkfild pre toga ve
dobio 50.000 funti na ime pravne pomoi od advokatske firme kako bi istraio sluajeve dece iji su
roditelji pripremali tubu zbog vakcine MMR. Sada Opte lekarsko vee dodatno istrauje odakle su
zapravo svi ti pacijenti u studiji jer izgleda da su mnogi specijalno upueni kod Vejkfilda kao nekoga
ko bi mogao da ukae na povezanost MMR-a i autizma, formalno ili neformalno, a ko je pri tome
radio na pravnom sluaju. Pod tim okolnostima injenica da je samo osam od dvanaest roditelja i
lekara dece verovalo da probleme uzrokuje MMR bila bi, ako nita drugo, nezanimljiva.
Od dvanaestoro dece kojima se studija bavila, roditelji jedanaestoro tuili su proizvoae

lekova (onaj izuzetak je bio Amerikanac), a deset roditelja je ve bilo uzelo pravnu pomo za tubu
zbog MMR-a pre nego to je lanak objavljen. S vremenom, Vejkfild je za svoju ulogu u sluaju
protiv MMR-a primio na ime pravne pomoi 435.643 funti i novac za trokove.
Deci su raena razna invazivna klinika ispitivanja lumbalna punkcija i kolonoskopija a za
takva ispitivanja su neophodne dozvole Etike komisije. Etika komisija je dobila garancije da su
sva ispitivanja kliniki indikovana, to jest da su deo klinike brige o deci. Sada Opte lekarsko vee
ispituje jesu li ti postupci bili u suprotnosti sa zdravstvenim interesima dece i da li su u stvari
primenjivani samo zarad istraivanja.
Lumbalna punkcija je uzimanje spinalne tenosti pomou igle koja se zabada direktno u kimu;
prilikom kolonoskopije u creva se, kroz mar i rektum, uvlai duga savitljiva cev s kamerom i
svetiljkom na vrhu. Nijedan postupak nije bezopasan. Jednom deaku, ispitivanom u sklopu projekta
dodatnog istraivanja MMR-a, radili su kolonoskopiju i probuili su mu creva na dvanaest mesta pa
je zavrio na intenzivnoj nezi. Imao je viestruko zakazivanje organa, probleme s bubrezima i jetrom,
te neuroloka oteenja i dobio je 482.300 funti odtete. Dogaa se to, nije niko kriv, samo ilustrujem
zato treba biti vrlo oprezan prilikom istraivanja.
Godine 1997. mladi doktorand Nik edvik upravo je poeo svoju istraivaku karijeru u
laboratoriji Endrua Vejkfilda; primenjujui tehnologiju PCR (koristi se pri analizi DNK), istraivao
je ima li tragova genetskog materijala soja malih boginja u crevima ono dvanaestoro dece, jer je
glavna teza Vejkfildove teorije glasila da ih ima. Godine 2004. edvik je gostovao u emisiji
Dispatches na televiziji Channel 4, a 2007. izneo je dokaze u jednom amerikom sluaju u vezi s
vakcinama MMR, tvrdei da u posmatranim uzorcima uopte nije bilo RNK malih boginja. Meutim
to vano otkrie, koje se direktno suprotstavljalo teoriji njegovog harizmatskog supervizora, nije
objavljeno.
Ima jo toga.
Te 1998. niko nije znao nita od ovoga, ali to svakako nije ni relevantno jer evo ta je
najtraginije u medijskoj prevari povodom MMRa: obmana se zavrila kada su ta pitanja dospela u
javnost, a trebalo je briljivo i s merom proceniti tadanje dokaze i tako okonati to zbivanje. I sad
reporteri pa i oni na BBC-ju trtljaju ovakve gluposti: Istraivanje je od tada ismejano. Netano.
Istraivanje nikad nije opravdalo histerina prenaglaena interpretiranja u medijima. Da su obratili
panju, ba niko se ne bi uspaniio.

Poinje praenje u tampi

Najudarniji podatak o panici zbog MMR-a esto biva zaboravljen: ona nije krenula 1998.
Guardian i Independent prikazali su konferenciju za tampu na naslovnim stranama; u Sunu ni rei o
njoj; u Daily Mailu, meunarodnom asopisu o panici u zdravstvu, prikaz je bio zaturen negde na
srednjim stranama. O toj temi su najvie pisali novinari strunjaci za zdravstvo i nauku i esto su
prilino poteno uspostavljali balans izmeu opasnosti i dokaza. Pria je, dakle, bila prilino
nevana.
Panika se raspirila 2001. U izvesnom opskurnom asopisu izaao je Vejkfildov tekst sa
sumnjama u bezopasnost programa imunizacije, no bez novih dokaza. U martu je objavio novi rad
prema laboratorijskim istraivanjima koji je sainio u saradnji s japanskim istraivaima (nazvan

Kavaimin izvetaj). Tu se sluio podacima dobijenim pomou PCR-a da pokae kako virus malih
boginja postoji u belim krvnim zrncima dece s crevnim tegobama i autizmom. Tvrdio je upravo
suprotno od edvika i negirao rezultate do kojih je on doao u Vejkfildovim laboratorijama.
edvikov rad nije ni pomenut.
A postojao je objavljen nauni rad koji pokazuje kako su u Kavaiminom izvetaju izneti lani
pozitivni rezultati, mada su mediji potpuno zanemarili taj sled zbivanja.
Situacija je postajala sve gora. Protivnici vakcinisanja pokrenuli su svoju velianstvenu,
usklaenu reklamnu maineriju i jurnuli na uglavnom haotine redove nezavisnih lekara iz raznih
nekoordinisanih agencija. Emotivne prie potresenih roditelja ispaljivane su u stare eprtlje odevene
u rebrasti somot, bez iskustva s medijima, koje su iskljuivo iznosile naune podatke. Ushtednete li
da vidite dokaze protiv postojanja mrane medicinske zavere, samo pogledajte kako su se u to doba,
suoeni s medijima, naprosto rasipali kao niska perli mnogi uzdrani lekari i naunici. Kraljevski
kolegijum lekara opte prakse ne samo da nije dovoljno jasno progovorio o dokazima, nego se
herojski postarao da napabiri nekoliko lekara opte prakse protivnika MMR-a i servirao ih na
posluavniku urnalistima koji su traili citate.
Pria se uskovitlavala, moda zbog elje nekih novina, a i linosti da se obrue na vladu i
zdravstvenu slubu. U mnogim listovima stav o MMR-u postao je deo ureivake politike, a esto je
bio u vezi s glasinama o izvesnom oveku na visokoj poziciji u vladi u ijoj je porodici neko imao
autizam. Bila je to perfektna storija o harizmatskom tvrdoglavcu, nalik na Galileja, koji se bori protiv
sistema; bee tu elemenata rizika, strane line tragedije i, razume se, pitanje krivice. Ko je kriv za
autizam? Jer u pozadini se gnezdila neobina nova dijagnoza: postoji bolest koja obara mlade deake
a izgleda da je iskrsla iznebuha ne zna se ni otkud ni kako ni zato.

Autizam
Jo ne znamo ta izaziva autizam. Faktori rizika pokazuju se tamo gde postoji istorija
psihijatrijskih problema u porodici, kod nedonoadi, kod one dece ije su majke imale komplikacije
na poroaju i dece koja su se rodila s nogama napred, ali oni nisu dovoljni zanimljivi su
istraivaima ali nijedan nije dovoljno objanjenje stanja konkretne osobe. esto to vai za faktore
rizika. Deaci su ugroeniji nego devojice, a uestalost autizma i dalje raste, donekle zbog
preciznijih dijagnoza osobe koje su prethodno obeleavane kao mentalno subnormalne ili
shizofrenici sad dobiju dijagnozu da boluju od autizma ali moda i zbog drugih jo neznanih faktora.
U tom vakuumu nejasnoa nastala je pria o MMR-u.
Ideja o autizmu udno je privlaila novinare i druge komentatore. Obolele, izmeu ostalog,
karakterie poremeaj u govoru a to bi moglo udariti u tanke ice kod pisaca; osim toga, prijatno je
filozofirati o toj bolesti jer mane u socijalnom ponaanju koje imaju autistini slue nam kao
opravdanje da govorimo i mislimo o svojim socijalnim normama i konvencijama. Knjige o autizmu i
autistinom pogledu na svet postale su bestseleri. Evo mudrih rei koje nam upuuje Luk Dekson,
trinaestogodinjak sa Aspergerovim sindromom, autor knjige udaci, treberi i Aspergerov sindrom
(Freaks, Geeks and Asperger Syndrome), pune saveta za maloletnike sa istom dijagnozom. Odlomak
je preuzet iz poglavlja o izlascima:
Ako vas neko upita neto kao: ,,Da li mi je dupe predebelo? ili kae: Nisam ba sigurna da

mi dobro stoji ova haljina", to se zove pecanje komplimenata. To je mnogo teko razumeti, ali
rekoe mi kako ne treba biti potpuno iskren i rei da je dupe stvarno predebelo ve je ljubaznije
odgovoriti neto u stilu: ,,Ne priaj gluposti, izgleda super. Ne laete vi nego samo izbegavate
nezgodno pitanje i u isto vreme udeljujete kompliment.
Ne razbacujte se sa istinom!
Sve je vie ljudi kojima se postavlja dijagnoza Aspergerovog sindroma ili poremeaja iz
autistinog spektra. I deci ili odraslima koje su pre smatrali za udake sada esto pripisuju naznake
Aspergera. Svrstavanje ljudi u tu pseudodijagnostiku kategoriju postaje slinih razmera kao
stavljanje etikete blaga disleksija vi vidite da li je taj proces koristan i kako se sve ee
koristi, svi imamo oseaj da moemo i sami postati deo tog uda i tajanstvenosti koji okruuju
autizam, svako lino povezan s panikom zbog MMR-a.
Pravi autizam je najee pervazivni razvojni poremeaj i veina autistinih ne pie u tako
armantno jednostavnoj naraciji i nespoznavanju sebe udake knjige o svom nastranom stavu prema
svetu, koje nam toliko toga otkrivaju o naim konvencijama i socijalnim navikama. Uz to, veina
autista nema telegenine vetine. A mediji su tako ushieno nairoko i nadugako blebetali o njima,
recimo autistini stvarno neverovatno izvode aritmetike proraune bez ikakvih pomonih sredstava
ili virtuozno sviraju klavir dok istovremeno zbunjeno pilje u daljinu.
Na puko pominjanje rei autizam, veina pomisli na ovo to pomenuh to je ist dokaz koliko je
od te dijagnoze napravljen mit i koliko je, potpuno paradoksalno, postala popularna. Majk Ficpatrik,
lekar opte prakse iji je sin autistian, kae da postoje dva pitanja o toj temi na koja mu krene ruka
da oamari pitaa. Jedno je: Mislite li da je to zbog MMR-a? A drugo: Ima li deak posebne
sposobnosti?

Leo Bler
Najvea optepoznata zdravstvena katastrofa bio je Leo, slatka bebica. U decembru 2001.
Blerovima je postavljeno pitanje da li je njihov novoroeni sin primio vakcinu MMR; odbili su da
odgovore. Veina drugih politiara spremno je odgovorila jesu li njihova deca vakcinisana, ali
logino je da su ljudi mogli poverovati kako su Blerovi od onih porodica koje ne ele da vakciniu
svoju decu, tim pre to su svi govorilio imunitetu stada, i iz straha da e decu, imunizujui ih,
gurnuti u riskantnu situaciju kako bi ostatak stanovnitva bio sigurniji.
Svi su se naroito zabrinuli zbog sveprisutne najbolje prijateljice i saradnice eri Bler. Kerol
Keplin bila je nju ejdovski guru, lajf kou i znalac ljudi, a njen deko Piter Foster bio je
osuivan zbog poinjenih prevara. Foster nije samo pomogao Blerovima s nekretninama, nego ih je
uputio da povedu Lea nju ejdovskom iscelitelju Deku Templu koji se u bati iza svoje kue bavio
leenjem kristalima, homeopatijom, travarstvom i leenjem u neolitskom krugu.
Nisam siguran koliko je verodostojno ono to je Foster priao, ali njegove prie uticale su na
paniku zbog MMR-a jer su ih u to vreme mediji stalno prenosili. tota nam je reeno: engleski
premijer je pristao na to da Templ vrti kristalni visak iznad njegovog sina eda bi ga zatitio od malih
boginja, zauki i rubeole (naravno, i njegove drugove iz razreda); Toni je dopustio eri da Templu
odnese pramen sinovljeve kose i nokte, koje je Templ uvao u teglama napunjenim alkoholom. Dok
samo zaljulja visak iznad tegle, izjavio je, odmah zna da li je osoba zdrava ili bolesna.

Neto je svakako istinito. Templ je zaista tvrdio da tim viskom moe obuzdati energiju nebeskih
tela. Prodavao je Vulkansko pamenje, Uegli puter, Majmunske tapie, Peteljku banane i
meni omiljeno sredstvo Sfinkter". Imao je i vrlo dobre veze. Deri Hol mu je bila zatitnica.
Vojvotkinja od Jorka mu je napisala predgovor za knjigu Iscelitelj: Neverovatno izleenje po
metodama Deka Templa (babine devetine). Izjavio je za Daily Mail da dete koje majka podoji onog
asa kad ga rodi stie prirodni imunitet od svih bolesti. ak je prodavao homeopatsku alternativu za
MMR.
Svim svojim trudnim pacijentkinjama kaem da bebu odmah stave na dojku i dre je dok
pupana vrpca ne prestane da pulsira, to se obino desi posle otprilike pola sata. Tako prenose svoj
imunitet na bebu pa ona tad stie sasvim funkcionalan imunoloki sistem i ne treba je vakcinisati....
Gospodin Templ jue je odbio da potvrdi je li savetovao gospoi Bler da ne vakcinie svog sina
Lea. Meutim, kazao je: Ukoliko ene slede moj savet, njihovoj deci nee biti potrebna vakcina
33

MMR-a i kraj prie. "

Daily Mail, 26. decembra 2001.
eri Bler je redovno odlazila kod Karolinine mame Silvije Keplin, koja je duhovni guru. Mail
je izvetavao: Bio je tog leta jedan vrlo aktivan period kad je Silvija dvaput-triput nedeljno sluila
eri kao medijum a bile su u vezi skoro svakog dana. Ponekad je eri slala Silviji faksove i od deset
strana. Silvija se, kao i mnogi alternativni terapeuti ako ne i veina njih vrsto bunila protiv
MMR-a (vie od polovine homeopata koji su uestvovali u jednoj anketi odluno su savetovali
izbegavanje vakcina). Daily Telegraph je pisao:
Prelazimo na potencijalno krajnje politizovanu temu, a to je vakcina MMR. Blerovi su je u
javnosti prihvatili, a zatim su napravili optu frku kad su odbili da odgovore da li je njihov Leo
vakcinisan. Silvija [Keplin] se ne dvoumi: ,,Ja sam protivnik vakcinisanja. Zgranem se kad pomislim
ta se sve daje deici. Nevolja je to to se vakcina stavlja u otrovnu supstancu. Nema smisla davati
siunim biima MMR.
Definitivno, vakcina jeste izaziva autizma. Sva poricanja predstavnika stare kole medicine
valja preispitati jer vam ista logika i zdrav razum govore da je unutra neka otrovna materija. Zar ne
mislite da e to delovati na detence? Zar biste to dopustili? Ne previe je toga, prerano se daje, u
pogrenoj formuli."
Takoe se izvetavalo bez sumnje, zarad jeffinog blaenja kako su eri Bler i Kerol Keplin
podsticale premijera da Silvija u njegovo ime svojim viskom upije i konsultuje Svetlo, za koje ona
veruje da je vie bie ili Bog te da tako zakljui da li je sigurno zaratiti s Irakom. Pomenimo i ovo
dok smo jo u istoj rei. U decembru 2001. The Times je opisao ta su Blerovi uradili na odmoru u
Temaskalu, u Meksiku: uli su u veliku piramidu na plai, jedno drugo namazali voem i blatom i
vritei proli kroz nju ejdovski obred ponovnog roenja. Zatim su zaeleli da svetom zavlada mir.
Ne kaem da verujem u sve to. Samo navodim ta je ljudima bio materijal za razmiljanje kad su
Blerovi, u vreme kad je bilo toliko buke zbog vakcine MMR, odbili da javno kau jesu li svoje dete
odveli na vakcinisanje. Ovo nisu pretpostavke. U 32 posto svih lanaka napisanih te godine o MMRu raspravljalo se o tome je li Leo Bler primio vakcinu ili nije (ak je i Endru Vejkfild spomenut u
samo etvrtini od svih tekstova). Iz anketiranja graana videlo se da je to jedna od najupeatljivijih
injenica iz itave prie o vakcini. Nije se uditi to je javnost smatrala da tretman Lea Blera
pokazuje veruje li premijer u efikasnost vakcine i malo kome je bilo jasno zato se podatak krije ako

tu nema nita sumnjivo.

Blerovi su se pozivali na pravo svog deteta na privatnost to im je bilo bitnije od izbijanja
velike zdravstvene krize. Ne moemo da ne zapazimo kako se eri Bler tog principa koji joj bee
toliko vitalan odrekla u reklamnoj kampanji svoje unosne autobiografije, pa se naveliko raspisala ne
samo o snoaju u kom je Leo zaet, nego i o tome da li je dobio vakcinu (kae da jeste, ali ne navodi
kad ju je dobio niti se izjanjava da li je re o pojedinanim vakcinama; pravo da vam kaem
odustajem).
I ako vam se sve ovo ini trivijalno i voajerski, znajte da je to bio centralni dogaaj u svim
medijima. Godina 2002. bila je u znaku Lea Blera i Vejkfildovog odlaska iz Kraljevske bolnice i
tada je medijsko praenje doseglo apsolutni vrhunac.

ta je bilo u tim priama?

Panika zbog MMR-a proizvela je svakovrsne medijske analize te se mnogo zna o medijskom
izvetavanju. Godine 2003. Savet ekonomskog i drutvenog istraivanja (ESRC) objavio je rad o
tome kakva je uloga medija u razumevanju nauke koje vlada u javnosti; u tekst su bili ukljueni uzorci
iz svih glavnih naunih lanaka izalih u medijima od januara 2002. do septembra iste godine kada je
panika dosegla vrhunac. Deset posto svih naunih lanaka bilo je o MMR-u; MMR je bio
najoekivanija tema o kojoj e itaoci pisati novinama (narod se uoljivo angaovao) a uz to i nauna
tema s najveim izgledima da se nae u rubrikama o linom stavu i uvodnima te su o tome nastali
najdui novinski napisi. MMR je bio najvea, najozbiljnija, najpraenija nauna pria godinama.
S pravom se podrazumevalo da e lanke o GM hrani ili kloniranju pisati reporteri
specijalizovani za nauku, ali kad su dole na red prie o MMR-u, njih su glatko skrajnuli te je 80
posto lanaka o najveoj naunoj storiji godine zapalo reporterima svatarima. Najednom su nam
ljudi koji bi inae pisali o smenom dogaaju s oper devojkom na sveanoj veeri izlagali komentare
i savete o sloenim tematima iz oblasti imunologije i epidemiologije. Najdela Loson, Libi Perves,
Suzana Mur, Linda Li-Poter i Kerol Vorderman, da imenujem samo neke, iznosile su svoje
neosnovane brige zbog MMR-a, duvajui iz punih plua u svoje trumpetice-igrakice. lanovi lobija
antivakcinaa prouli su se po tome to ne proputaju priliku da zgrabe novinare svatare i od njih
izvuku priu a i po tome to nadaleko izbegavaju medicinske i naune dopisnike.

To je ve oproban obrazac. Na komunikaciju meu naunicima, novinarima i javnosti najgore

utie injenica da novinari specijalizovani za naune teme ne piu o vanim naunim novostima.
Izlazei na pie s novinarima specijalistima za nauku, napabirio sam ove prie. Od njih, kako sam
saznao, ne trae ni toliko da na brzu ruku protre kroz te najvanije prie.
Naravno, ne generalizujem. U ona odsudna dva dana poto su u februaru 1999. navrle prie o
GM frankentajnskoj hrani, nijedan jedini lanak s novostima, nijedan lanak iz rubrike o linom
stavu niti uvodnik o toj pojavi nije napisao nauni novinar. Nauni saradnik bi namirisao sumnjivu
rabotu kad neko predstavi svoja nauna otkria o tome kako GM krompir izaziva rak kod pacova
onako kako je to uradio Arpad Pustai, u emisiji ITV-a World in Action, a ne u naunom asopisu i o
tome bi izvestio svog urednika. Pustaijev eksperiment je objavljen tek posle godinu dana zadugo
niko nije mogao da ga komentarie jer niko nije znao ta je to on postigao a kad je sve predstavljeno
u valjanoj publikaciji, videlo se po rezultatima njegovog opita da nije bilo mesta medijskoj panici.
Kad nauka dospe na naslovne strane a pritom saradnike specijaliste odgurnu u prikrajak i ak ne
koriste njihovo znanje, zna se kakve e biti posledice. urnalisti generalno pokazuju zdravu, prirodnu
skepsu i imaju obiaj da kritiki sluaju izvetaje portparola, politiara, PR menadera, trgovaca,
lobista, poznatih osoba i traara. Meutim, nemaju onih vetina neophodnih da kritiki odmere
ispravnost naunog dokaza. Ukoliko se ipak potrude, dokaze takozvanih strunjaka razmatraju i
ispituju na osnovu toga ko su oni ili moda za koga su radili. I novinari i mnogi zagovornici
nevakcinisanja smatraju da upravo to znai kritiki proceniti nauni argument i kad izvedu takvu
procenu bivaju prilino ponosni na sebe.
Stvarni eksperimentalni dokazi, to jest nauni slojevi prie, spomenu se samo uzgred i zamene ih
pouitelne pripovesti linosti od autoriteta, ma kojoj strani one pripadale, i tako nastaje utisak da su
nauni saveti proizvoljni i da zavise od drutvene uloge ,,strunjaka umesto to poivaju na jasnim i
razumljivim empirijskim dokazima. Jo je crnje i gore to to su drugi elementi izneti u prvi plan:
politika pitanja, odbijanje Tonija Blera da kae je li njegovo dete primilo vakcinu, mitska predanja,
proslavljeni naunik otpadnik i apeli roditelja ogrezli u emocijama.
Svaki razuman graanin, ophrvan tolikim ljudskim svedoanstvima, ima potpuno pravo da smatra
lakomislenim i neozbiljnim bilo kog strunjaka koji tvrdi da je MMR bezopasan, naroito ako se ne
navode dokazi koji podupiru tu tvrdnju.
Tema je bila upeatljiva zato to se pria o MMR-u, kao i ona o GM hrani, uklapala u prilino
jednostavan moralni ablon (i ja ga uvaavam), po kome stoji da su velike korporacije esto
prevrtljive, a politiarima se ne moe verovati. Vano je da li vae politike i moralne slutnje idu u
pravom smeru. Lino sam veoma uzdran prema farmaceutskim kompanijama, ali ne zato to mislim
da je medicina naelno loa, nego zato to znam da prikrivaju nepovoljne podatke i video sam u
kakvom je loem svetlu prikazana nauka u njihovim propagandnim materijalima. Vrlo sam oprezan i
prema GM hrani ali ne zbog manjkavosti u toj tehnologiji i ne zato to je smatram izrazito opasnom.
Negde izmeu spajanja gena za proizvode koji e leiti hemofiliju na jednom kraju i oslobaanja
gena za otpornost na antibiotike na drugom kraju, lei razuman srednji put za regulaciju GM-a, ali u
samoj tehnologiji nema nieg izuzetnog niti jedinstveno opasnog.
Razlog za moju ekstremnu uzdranost prema GM-u nije naune prirode. Naime, zbog te
tehnologije je nastupilo opasno prerasporeivanje moi u poljoprivredi, a terminatorsko seme slui
poveavanju zavisnosti zemljoradnika, i u Engleskoj i u zemljama u razvoju i istovremeno

omoguava da se globalne zalihe hrane nau u rukama multinacionalnih korporacija. Ukoliko ba

hoete da krenete u dubinu, i Monsanto je, jednostavno reeno, nesimpatina kompanija (na primer,
proizvodila je herbicid Agent Orange koji je amerika vojska koristila za vreme Vijetnamskog rata).
Budui svedoci slepih, besnih i bezumnih kampanja protiv MMR-a i GM-a koje odslikavaju
infantilan tok misli o tome da homeopatija deluje jer je Merck prikrio neeljena dejstva vioksa
lako nam je da podlegnemo utisku da su izgubljene politike prilike. Sva naa pohvalna srdba prema
razvoju, ulozi krupnog kapitala u naem drutvu te neskrivenih i neetikih poteza korporacija, biva
skrenuta s pravca u kom bi se pomou nje ostvarilo neto vredno i korisno i odgurnuta u svet dejih,
mitskih fantazija. Ukoliko vam je zaista stalo do velikih poslova, okoline i zdravlja, udom se udim
koliko vremena gubite bavei se komedijantima kao to su Pustai i Vejkfild.
Praenje nauke je dodatno obogaljeno zbog injenice da je te teme prilino teko razumeti. Ovo
moe biti uvredljivo po inteligentne ljude kao to su novinari, koji se smatraju sposobnima da shvate
veinu oblasti, ali odskora su teme iz nauke postale jo kompleksnije. Pre pedeset godina dovoljno je
bilo da se razumete u nauku na nivou osnovne kole pa da navrljate na papirnoj salveti princip rada
AM radija a u uionici sastavite radio-prijemnik, u osnovi isti kao i onaj koji se tada ugraivao
automobile. Vai roditelji su u mladosti umeli da poprave svoj automobil i razumeli su na kojim se
naunim dostignuima zasniva svakodnevna tehnologija, ali vie nije tako. Danas bi i zaluenik za
tehniku s mukom objasnio kako funkcionie njegov mobilni jer je tehnologiju sve tee razumeti i
objasniti, a svakodnevni ureaji su postali sloeni kao crna kutija koja izaziva jezu i podriva
intelektualnu mo. Seme je posejano.
Vratimo se na poetak. Ako je nauke bilo malo, ta su sadrali oni opirni tekstovi o MMR-u?
Setimo se kako u izvetaju Saveta za ekonomska i drutvena istraivanja iz 2002. stoji da se samo u
etvrtini lanaka pominjao Endru Vejkfild; to je udno jer je od njega i krenula cela pria. Zboga toga
se stvorio pogrean utisak da su mnogi medicinari izrazili podozrenje prema MMR-u, a ne samo
jedan ,,otpadnik. Manje od treine ozbiljnih novinskih lanaka sadralo je vrste dokaze da vakcina
MMR nije opasna a samo u 11 posto pominjalo se da se smatra bezopasnom u devedeset drugih
zemalja gde se daje deci.
O dokazima se retko raspravljalo jer se smatralo da su previe komplikovani. Lekare koji su
probali da ih objasne esto su nadglasavali bukai ili su se ta njihova objanjenja svodila na
bledunjave izjave da je nauka pokazala kako nema razloga za brinost. Takva neobavetenost bila
je u kontrastu s brigama shrvanih roditelja obojenim emotivnou.
Pred kraj 2002. sve je postalo jo udnije. Neke novine, primera radi Daily Mail i Daily
Telegraph, smestile su MMR u fokus sveopte politike kampanje i grozniavo su zagovarale
beatifikaciju Vejkfilda. Lorejn Frejzer ga je ekskluzivno intervjuisala za Telegraph, opisujui ga kao
viteza zatitnika pacijenata koji oseaju da su njihove strepnje zanemarene". Idue godine objavila
je desetak slinih lanaka (priznanje je dobila 2002. godine kad su je proglasili za novinarku godine
iz oblasti medicine i dodelili joj Nagradu britanske tampe; mene nee poastvovati tim priznanjem).
Dastin Pikardi priredila je za subotnje izdanje Telegrapha raskonu foto-reportau o Vejkfildu,
njegovoj kui i njegovoj porodici. Endi je, obavestila nas je, zgodan heroj blistave kose za porodice
autistine dece. Kakva mu je porodica? Ljupka, ivahna porodica, od onih koje biste s radou
prihvatili za prijatelje, u sukobu s misterioznim silama koje su im po kui posejale prislune ureaje i
ukrale kartone pacijenata u nekolikim naizgled neobjanjivim provalama. Tu se ne prekida njeno

fantaziranje. Za ovo to u sad navesti dajem vam asnu re da nisam izmislio: kae kako bi u
Holivudu valjalo snimiti film o Vejkfildovoj herojskoj borbi. Junaka bi glumio Rasel Krou a Dulija
Roberts igrala bi odlunu samohranu majku koja trai pravdu za svoje dete.

Dokaz da je vakcina MMR bezopasna

Kako se to dokazuje?
Mnogo je naina da se pristupi dokazima o bezopasnosti odreenog zahvata, to zavisi od toga
koliko truda hoete da uloite. Moda je najjednostavnije proizvoljno odabrati neku autoritativnu
linost, recimo lekara, premda to nije ba privlano (u anketama ljudi izjavljuju da najvie veruju
lekarima, a najmanje novinarima: to pokazuje mane takve vrste anketa).
Moete odabrati i vei autoritet koji svi uvaavaju bez provere, ako postoji neko ko vam
odgovara. Medicinski institut, Kraljevski kolegijum, Dravni zavod za zdravstvo i mnogi drugi
podrali su MMR, ali to oigledno nije dovoljno ubedljivo. Moete da izdate obavetenje: jedna
internet stranica Dravne slube za zdravstvo na adresi mmrthefacts.nhs.uk poinje reenicom
MMRje siguran" (doslovno) i tu je posetiocu omogueno da iskopa i najsitnije detalje pojedinanih
34

studija. Ali to nije nimalo zapreilo bujicu. Kad se panika rasplamsa skoro svako poricanje moe
se proglasiti za priznavanje krivice, to samo jo vie skree panju na paniku.
Kolaboracija Kokran sprovela je, besprekorno kao i uvek, sistematian pregled literature o
MMR-u, i u zakljuku je stajalo kako nije bilo dokaza da je nebezbedan (pregled nije objavljen do
2005. godine). Tim pregledom su obuhvaeni podaci koje su mediji revnosno zanemarivali: ta je
bilo unutra?
Ukoliko hoemo da zadrimo visoke moralne standarde, moramo neto nauiti o dokazima. Prvo
i prvo, nema nijedne prave studije koja dokazuje da je MMR bezopasan (iako su dokazi u prilog
tvrdnji da je opasan izrazito manjkavi). Nema, na primer, randomizovanog kontrolisanog opita, nego
se pred nas prostire more podataka iz mnogih studija, a svi su sa sebi svojstvenim manama, zbog
troka, kompetencije itd. Kad se stari podaci koriste u razmatranju novih pitanja esto iskrsava jedan
problem: moda stari nauni radovi i baze podataka zaista sadre mnoge korisne informacije,
prikupljene vrlo struno, u potrazi za odgovorima koji su istraivae tada interesovali, ali sve to ne
uklapa se savreno u ono to vam treba. Uklapa se tek prilino.
Smit i saradnici sproveli su studiju sluajeva i kontrola, sluei se istraivakom bazom
podataka lekara opte prakse. To je uobiajen tip studije gde odaberete grupu ljudi obolelih od onoga
to posmatrate (autizam) i grupu ljudi koji nemaju tu bolest pa traite ima li razlike meu grupama u
odnosu na to koliko je svaka bila izloena onome to po vama izaziva bolest (MMR).
Ako vas zanima ko je platio za izvoenje studije a nadam se da ste dosad postali malo
sofisticiraniji finansijski ju je podrao Savet za medicinska istraivanja. Pronali su oko 1300
autistinih osoba i potom formirali kontrolnu grupu od nasumino odabranih ljudi koji nisu bili
autistini, a bili su istih godina, pola i naina ivota. Proverili su da li je u jednoj grupi bilo vie
vakcinisanih nego u drugoj i nisu nali da je u jednoj preteniji broj. Isti istraivai sproveli su i
sistematian pregled slinih studija u Sjedinjenim Dravama i Skandinaviji, pokupili su podatke i ni
tamo nisu nali nikakve veze izmeu MMR-a i autizma.
Pri takvim istraivanjima postoji praktian problem, i nadam se da ete ga uoiti: veina ljudi

dobije vakcinu MMR, pa bi nevakcinisani pojedinci meu onima koje posmatrate mogli biti neobini
i iz drugih razloga koji bi mogli imati veze s autizmom, naime moda roditelji nisu hteli da vakciniu
dete navodei ideologiju ili osobitu kulturu kao argument ili je dete bilo slabako od roenja. U
osmiljavanju studije ne moe mnogo toga da se uradi kad je re o toj potencijalnoj zbunjujuoj
promenljivoj jer je, da ponovim, malo verovatno da ete izvesti randomizovani kontrolisani opit u
kome nasumino deci ne dajete vakcinu; stoga ubacite rezultat u kutiju sa ostalim informacijama i
donesite presudu. Smit i saradnici su se ozbiljno postarali da njihove kontrole budu reprezentativne.
Ako hoete, proitajte njihov rad pa se sloite ili se nemojte sloiti.
Tako je Smitova studija bila studija sluajeva i kontrola u kojoj se uporeuju grupe koje su
imale ishod ili ga nisu imale, i posmatra se kolika je izloenost u svakoj grupi. U Danskoj su Madsen
i saradnici izveli kohortnu studiju, to jest obrnutu vrstu studije, i uporedili su grupu koja je bila
izloena s onom koja nije da se vidi ima li odstupanja u rezultatu. U tom konkretnom sluaju
posmatrane su dve grupe ljudi jedna je dobila MMR, druga nije i proveravalo se da li se razlikuje
stopa autizma meu njima.
Ta studija je bila izuzetno obimna obuhvaena su sva deca roena u Danskoj od januara 1991.
do decembra 1998. U Danskoj postoji sistem jedinstvenog matinog broja graana, povezan s
registrima vakcinisanja i informacijama o dijagnozi autizma i zato je bilo mogue pratiti gotovo svu
decu u studiji. Poduhvat je bio impresivan; istraivai su posmatrali 440.655 vakcinisane dece i
96.648 nevakcinisane i ustanovili da se grupe nisu razlikovale po stopi autizma ili autistinog spektra
te da nije bilo nikakve veze izmeu razvoja autizma i uzrasta u vreme vakcinisanja.
Protivnici MMR-a su reagovali na ovaj rad iznosei tvrdnju da je vakcina nakodila samo
malom broju dece, to je bilo nekonzistentno s njihovim tvrdnjama da je vakcina MMR krivac za
opti porast dijagnostifikovanog autizma. Ukoliko vakcina izazove tetne posledice kod vrlo malog
broja ljudi, to nije iznenaujue i ne razlikuje se od bilo kog drugog medicinskog zahvata (ili od bilo
koje ljudske delatnosti, ako emo krenuti u diskusiju) i onda prie ne bi bilo.
Prilikom rada na svakoj studiji jave se problemi pa je tako bilo i s ovom. Praenje
dijagnostikih zapisa prestaje godinu dana (31. decembra 1999, u ovom sluaju) od poslednjeg dana
primanja u kohortu: dakle, budui da se autizam javlja kod dece poto napune godinu, malo je
verovatno da bi se kod dece roene kasnije, tokom kohortne studije, ukazali znakovi autizma pred
kraj perioda praenja. Kako je sve ovo naglaeno u studiji, vi zakljuite da li su zato rezultati
dovedeni u pitanje. Ja to ne smatram problemom. Tako sam presudio i mislim da ete se sloiti da
nisam budalasto postupio. Ipak je studija trajala od januara 1991.
Takvi dokazi postoje u Kokranovom pregledu, gde je vrlo jednostavno utvreno da postojei
dokazi o bezopasnosti i efikasnosti vakcine MMR idu u prilog trenutnoj politici masovne imunizacije
ija je svrha globalno iskorenjivanje malih boginja kako bi se smanjio broj obolelih i smrtnih
sluajeva od zauki i rubeole.
U pregledu su se nale i mnoge kritike razmatranih dokaza. Bizarno je to su se ba za njih
zakaili mnogi analitiari, koristei ih kao argument za svoju tvrdnju da je tu na delu nekakva
prevara. Pregled je naginjao zakljuku da je MMR riskantan, kau oni koji su ga proitali, a onda je
kao iz vedrog neba izveden ubedljiv suprotan zakljuak, bez sumnje zbog prikrivenog politikog
pritiska.
Melani Filips iz Daily Maila, zvezda vodilja pokreta protiv vakcinisanja, uasnula se nad onim

to je mislila da je otkrila u izvetaju: Pie da je ak devet najhvaljenijih studija korienih protiv

[Endrua Vejkfilda] nepouzdano po svojoj konstrukciji. Pie, nego ta. udi me da ih nema vie.
Kokranovi pregledi i jesu sainjeni da bi se radovi i napisi mogli kritikovati.

Nauni ,,dokazi u medijima

Te 2002. godine novine nisu koristile samo prie zabrinutih roditelja ve su svoje lanke solile s
malko nauke. Seate li se prikaza virusa i creva nainjenih na raunaru i prie o laboratorijskim
nalazima. Zato to nisam pomenuo?
Najpre zato to su ta vana nauna otkria objavljivana u dnevnim listovima i urnalima, svuda i
na svakom mestu sem u pravim naunim asopisima gde bi se mogla itati i paljivo oceniti. U maju
je, na primer, Vejkfild ekskluzivno objavio kako je kod vie od 95 posto onih koji su imali virus u
crevima vakcina MMR bila jedina dokumentovana izloenost malim boginjama. Zaudo, tu svoju
ekskluzivu nije obznanio u priznatom naunom asopisu, nego u arenom vikend dodatku.
Slini su izbijali na sve strane, tvrdei da su doli do vanog otkria, ali svoja istraivanja
nikako nisu objavljivali u priznatim naunim asopisima. U emisiji Today i u nekoliko nacionalnih
novina pominjali su Pola atoka, farmaceuta iz Sanderlanda, po tome da je navodno izdvojio posebnu
podgrupu dece koja su autistina zbog delovanja MMR-a. atok je vrlo aktivan na internet stranicama
koje se zalau protiv imunizacije, ali nikako da stigne da odtampa taj vaan rad premda mu je jo
2002. godine Savet za medicinska istraivanja predloio da objavi svoje istraivanje i da istupi
pred Savet s pozitivnim predlozima.
U meuvremenu je dr Artur Krigsman, pedijatar gastroenterolog koji radi na podruju Njujorka,
izjavio kako je endoskopski pregledao creva autistine dece i otkrio tota interesantno. O tome se
naveliko izvetavalo u medijima. Evo odlomka iz Daily Telegrapha:
Naunici u Americi izvestili su o prvoj nezavisnoj potvrdi rezultata istraivanja dr Endrua
Vejkfilda.
Otkrie dr Krigsmana jeste bitno jer nezavisno potkrepljuje zakljuak dr Vejkfilda da malu
decu pogaa ranije neuoena razorna kombinacija bolesti creva i mozga tu tvrdnju je
Ministarstvo zdravlja odbacilo kao lou nauku.
Koliko ja znam verujte, prilino sam dobar u istraivanju takvih stvari rezultati Krigsmanovih
novih naunih istraivanja, koji potvruju rezultate Endrua Vejkfilda, nisu nikada objavljeni ni u
jednom naunom asopisu. Pouzdano, nema ih u PubMedu, indeksu gotovo svih medicinskih naunih
radova.
U sluaju da jo nije dovoljno jasno zato je to toliko vano, ponoviu. U prostorijama
Kraljevskog drutva u Londonu ponosno stoji njihovo geslo Nullius in verba (lat. Nikome na re).
Budui treber, tumaim da to kazuje koliko je vano objaviti ispravan nauni rad ukoliko hoete da
ga primete. Dr Artur Krigsman godinama tvrdi kako ima dokaze da MMR ima veze s autizmom i
boleu creva. Moe da tvrdi ta hoe, dok ne zapeni, ali svoje otkrie nije objavio pa mi ne moemo
uoiti manjkavosti njegove metode dok ne vidimo postupak. Moda nije odabrao ispitanike kako
treba. Moda je merio pogrene parametre. Ali neemo ni znati ukoliko ne tampa svoj rad. Naunici
tako postupaju: piu radove i pretresaju ih da vide jesu li im rezultati postojani.
Krigsman i Vejkfild nisu objavili svoje radove u naunim asopisima u kojima recenzije piu

drugi naunici, no to nisu izdvojeni sluajevi. Zapravo, i dalje je ista situacija, nakon toliko godina.
Godine 2006. na delu je bio isti scenario. Ameriki naunici ponovo o vezi MMR-a i autizma",
orilo se iz Telegrapha. Naunici se pribojavaju povezanosti MMR-a s autizmom, izvikivao je
Mail. Amerika studija potvruje izjave o povezanosti MMR-a s autizmom, urlao je The Times dan
kasnije.
O kakvim je to zastraujuim novim podacima re? Te panine prie bazirale su se na
ilustracijama na plakatima, na konferenciji koja je tek trebalo da se odri, na nedovrenom
istraivanju, a bile su delo oveka poznatog po tome to najavi istraivanje koje onda nikad ne
osvane u nekom naunom asopisu. A tek se zaprepastimo kad vidimo da je dr Artur Krigsman
ponovo iskoio posle etiri godine i to s drukijom priom. Naime, u pojedinim uzorcima iz utrobe
autistine dece s crevnim tegobama pronaao je genetski materijal (RNK) iz virusa malih boginja, i to
soja koji se koristi za vakcinu MMR. Ako je to istina, to bi se uklopilo u Vejkfildovu teoriju, koja je
do 2006. ve bila raskomadana. Valja pomenuti injenicu da Vejkfild i Krigsman rade kao lekari u
privatnoj amerikoj klinici za autiste Thoughtful House, gde se nudi ekscentrina terapija za osobe s
poremeajima u razvoju.
Telegraph je objasnio da je Krigsmanova najnovija neobjavljena tvrdnja replika slinog
Vejkfildovog rada iz 1998. i rada profesora Dona OLirija iz 2002. Bila je to, da upotrebim
eufemizam, netana izjava. Ne postoji Vejkfildov rad iz 1998. koji se slae s tvrdnjom u Telegraphu
barem ne u PubMedu, koliko sam ja kadar da naem. Pretpostavljam da su novinari pobrkali
lonie zbog nesrenog rada objavljenog u Lancetu o MMR-u, koji je do 2004. ve bio delimino
povuen.
Ipak postoje dva nauna rada u kojima se iznosi da su kod dece pronaeni tragovi genetskog
materijala od virusa malih boginja. Preko pola decenije u centru su ogromne panje medija, a ipak
mediji i dalje temeljno preutkuju injenicu kako su objavljeni dokazi da su to bili lani pozitivni
rezultati to emo i videti.
Jedan su 2002. godine napisali Kavaima i saradnici (i Vejkfild je potpisan kao autor); u njemu
se iznosi podatak da je genetski materijal iz vakcine protiv malih boginja pronaen u krvnim zrncima.
U rezultate ovog rada dvostruko se sumnja: i zbog pokuaja da se isti rezultati ponovo dobiju, iz kojih
se vidi gde su se verovatno pojavili lani pozitivni rezultati, i zbog svedoanstva Nika edvika,
doktoranda o ijem smo radu govorili. ak se ni Endru Vejkfild vie ne poziva na taj rad.
Drugi je OLirijev lanak iz 2002. (i tu je Vejkfild potpisan kao autor), s dokazima da RNK
malih boginja postoji u uzorcima tkiva dobijenim od dece. Dalji eksperimenti su ilustrovali gde su
mogli nastati lani pozitivni rezultati. Profesor Stiven Bastin je 2004. godine ispitivao dokaze. Kad je
obiao OLirijevu laboratoriju, na svoje zadovoljstvo je utvrdio da su to bili lani pozitivni rezultati
i zbog kontaminacije i zbog neadekvatnih eksperimentalnih metoda. Kao prvo, pokazao je da nije
bilo ,,kontrola kojima bi se mogli proveriti potencijalno lani pozitivni rezultati (kontaminacija je
ogroman oteavajui faktor kad se gleda ima li i sitnih tragova genetskog materijala, stoga se
generalno uzimaju ,,prazni uzorci i strogo se pazi da se i pokae kako jesu prazni). Uz to je otkrio
probleme s badarenjem aparata, probleme s dnevnicima i gore stvari. O tome je vrlo opirno pisao
2006. kad se u SAD na sudu naao jedan sluaj o autizmu i vrstama vakcina. Kompletno njegovo
detaljno objanjenje moete da proitate na internetu. Potpuno sam se zgranuo kad sam uvideo da
nijedan novinar u Engleskoj nije ni prstom mrdnuo da napie neto o tome.

I Krigsmanove tvrdnje i oba navedena rada iji autori kau da su dokazali postojanje te veze
dobili su u to vreme punu medijsku panju.

Ono to su vam preutali

Godine 2006, u majskom izdanju asopisa Journal ofMedical Virology Afzal i saradnici
objavili su studiju vrlo slinu onoj koju je Krigsman pominjao kao svoje delo, samo to ova bee
tampana. Autori su tragali za RNK malih boginja kod dece koja su obolela od regresivnog autizma
posle dobijanja vakcine MMR za time je tragao i Krigsman u svojoj neobjavljenoj studiji i pritom
su koristili toliko precizne alatke da su mogli detektovati i tragove RNK malih boginja koji se
iskazuju jednom cifrom. Nisu nali nikakve dokaze o arobnom RNK soja malih boginja iz vakcine
koji bi imao veze s MMR-om. Taj rezultat nije bio zastrauju i moda je zbog toga tampa upadljivo
prela preko te studije.
Poto je objavljena u celini, mogu da je iitavam i traim u njoj propuste, i inim to vrlo rado: u
nauci je vano otvoreno kritikovati objavljene podatke i metodologiju, nebitna su fantaziranja u
izjavama za tampu. Osim toga, sve studije imaju krupnije ili sitnije manjkavosti, esto praktine
prirode. U ovom sluaju istraivai nisu mogli da nabave uzorke tkiva koje bi u idealnim uslovima
inae upotrebili jer im etika komisija nije izdala dozvolu za izvoenje invazivnih zahvata na deci, to
jest lumbalne punkcije i biopsije creva (Vejkfild jeste nabavio takve uzorke, ali ne zaboravimo da ga
Opte medicinsko vee sasluava zbog te profesionalne zloupotrebe).
Svakako su mogli da uzmu postojee uzorke, od dece za koju se kae da su im vakcine
nakodile? Vi biste se toga dosetili. U novinama su izjavili kako su hteli da pozajme uzorke tkiva od
35

antiMMR istraivaa ovo valjda nije uvredljiv naziv za njih ali oni se nisu odazvali.
O radu Afzala i saradnika nije se izvetavalo po medijima. Samo sam ja pisao o tome u svojoj
kolumni.
Nije to izolovan sluaj. Jo jedan vaan rad, autora DSouze i saradnika, izaao je nekoliko
meseci kasnije u vodeem naunom asopisu Pediatrics i samo potvrdio medijsku tiinu. Autori su
se vrlo vrsto zalagali za mogunost da su raniji rezultati Kavaime i OLirija vodili u zabludu i
prikazivali lane pozitivne rezultate; oni su veoma pedantno replikovali ranije eksperimente, u
poneemu jo paljivije. to je najvanije, objasnili su kako je sve moglo doi do lanih pozitivnih
rezultata i izneli su zaprepaujua otkria.
Za proces PCR nisu neuobiajeni lani pozitivni rezultati jer se tu koriste enzimi u replikaciji
RNK, dakle zapoinje se s malom koliinom u uzorku, a ona se ,,umnoi, kopira se nanovo i nanovo,
sve dok je ne bude dovoljno da se moe meriti i raditi na njoj. Za ciglo popodne, PCR-om se moe
od jednog molekula genetskog materijala generisati 100 milijardi slinih molekula. Stoga je PCR
osetljiv i na najmanji traak kontaminacije to vam mogu potvrditi brojni nevini koji ame po
tamnicama dakle budite izuzetno paljivi i poistite za sobom.
Osim to je pokazao zabrinutost zbog kontaminacije, DSouza je otkrio i to da su OLirijevom
metodom moda nenamerno umnoeni pogreni segmenti RNK.
Ovo nema nikakve veze s kritikovanjem pojedinih istraivaa, nek vam je jasno. Tehnika
napreduje, ponekad se rezultati ne mogu replikovati i nisu sve dvostruke provere praktine (iako je

Bastin izneo kako su standardi u OLirijevoj laboratoriji bili sumnjivi). Ali u oi naprosto upada
injenica da su mediji kao pomamljeni preuzeli prvobitne zabrinjavajue podatke, a onda potpuno
ignorisali one nove, utene.
Pred studijama koje su objavili prvo Afzal pa za njim DSouza mediji su slono zatvorili oi.
Koliko ja znam, o DSouzinoj studiji pisao sam ja u svojoj kolumni, o njoj je izaao jedan lanak u
Reutersu na koji se niko nije nadovezao i pomenuta je u jednom blogu iji je autor izjavio koliko se
36

ponosi svojom devojkom, vodeom istraivaicom u tom radu. I nigde drugde.

S pravom moete kazati kako u svemu tome nema nita naroito novo: svrha je novina da prenose
novine i nije posebno interesantno ako se pojavi studija iji autor tvrdi da nema nikakve opasnosti po
ljude. Ali odvaiu se da kaem, moda i da moraliem, kako su mediji u ovom sluaju specijalno
odgovorni jer oni su sami zahtevali vie istraivanja" u tano istom trenutku kad su okretali glavu
od ispravno izvedenih, kompletno objavljenih negativnih rezultata a na sva usta su govorili o
stravinim rezultatima jedne neobjavljene Krigsmanove studije, bez obzira na to to je autor bio znan
po tome da iznosi strane tvrdnje ali ih ne objavljuje.
MMR nije zaseban sluaj u tom pogledu. Moda se seate paninih pria od pre dvadesetak
godina o zubnim plombama sa ivom; one iskrsavaju na svakih nekoliko godina, obino praene
anegdotom koja kazuje kako su nekoj osobi kao rukom odnete nestale vrtoglavice i glavobolje i
zamor, onog asa kad joj je zubar vizionar izvadio plombe. Te prie se tradicionalno zavravaju
nagovetajem da zubarski esnaf verovatno zatakava istinu o ivi, i zahtevom da se sprovede vie
istraivanja o tome je li njena upotreba bezopasna.
Prvi randomizovani kontrolisani opiti irokih razmera o bezopasnosti plombi sa ivom
objavljeni su tu skoro; da ste udno iekivali te strasno najavljivane rezultate, koje su novinari lino
zahtevali u bezbrojnim novinama, grdno biste se razoarali jer o njima nigde nije javljeno. Nigde.
Studijom je obuhvaeno preko 1000 dece, od kojih su neka imala obine plombe a neka one sa
ivom; nekoliko godina su ih pratili i merili im rad bubrega i rezultate razvoja nerava, kao to su
pamenje, koordinacija, provodljivost nerava, koeficijent inteligencije. Studija je dobro sprovedena,
a izmeu dve grupe nije bilo znatnih razlika. To vredi znati ako su vas nekad poplaile medijske
reportae o plombama sa ivom bogme, isprepadali biste se da ste neku gledali.
Panorama je 1994. objavila izrazito jeziv dokumentarac Otrov u vaim ustima. Zapoinjao je
dramatinim prizorima mukaraca potpuno upakovanih u zatitna odela koji valjaju burad punu ive.
Ne iznosim ovde konaan sud o primeni ive, ali mislim da moemo sa sigurnou pretpostaviti kako
Panorama nije napravila nikakav dokumentarac o zapanjujuim novim podacima istraivanja prema
kojima plombe sa ivom moda ipak nisu tetne.
Moglo bi se rei da je ovo jo jedna ilustracija teze da se ne valja pouzdati u intuiciju kad se
procenjuju opasnosti kakve, recimo, nosi vakcina: ne samo da je nepouzdana kao strategija za
numeriku procenu rezultata suvie retkih da bi pojedinac u svom veku stigao da skupi relevantne
podatke o njima, nego su i podaci o brojnijoj populaciji kojima vas mediji kljukaju neverovatno,
nezamislivo, kriminalno iskrivljeni. Dakle, na kraju svega ovoga, kakva su dostignua medijske
struke u Engleskoj?

Povratak starih bolesti

Nije se ni uditi to je stopa vakcinacije MMR-om, koja je 1996. iznosila 92 posto, pala na
dananjih 73 posto. U pojedinim delovima Londona spustila se na 60 posto, a brojke iz perioda od
2004. do 2005. pokazale su da je u Vestminsteru samo 38 posto dece stare do pet godina primilo obe
37

doze.
ta bi drugo izazvalo sve to nego briljantno uspena i dobro sprovedena medijska kampanja
protiv MMR-a, koja je pokrenula emocije i podstakla histeriju protiv naunih dokaza. Narod slua
novinare vazda je tako, i to ne samo s priama predstavljenim u ovoj knjizi.
Autori studije iz 2005. godine izale u Medical Journal of Australia pratili su prijave za
mamogram i otkrili da su porasle za 40 posto u vreme kad je izvetavanje o raku dojke Kajli Minog u
medijima doseglo sam vrh. Meu enama od etrdeset do ezdeset devet godina koje ranije nisu ile
na mamogram broj zakazanih pregleda se udvostruio. Takav nagli skok nije dotad zabeleen. Nisam
izabrao taj primer zato to ide u prilog mojim reima. Sistematian pregled Kolaboracije Kokran
pokazuje pet studija o odreenim zdravstvenim zahvatima pre i posle njihovog medijskog praenja i u
svakoj je otkrivena sledea veza: ukoliko je publicitet bio pozitivan, vie se pacijenata opredeljivalo
za taj zahvat a posle negativnog publiciteta usledilo je smanjivanje broja korisnika zahvata.
Ne vai to samo za javnost. Mediji utiu i na medicinsku praksu i na naunike. U otrovnom
lanku iz lista New England Journal of Medicine, iz 1991, stoji da autor ma kakve studije biva
znatno vie citiran u drugim naunim lancima ako njegova studija izae u New York Timesu. Kad je
otilo tako daleko, vi verovatno ve komadate tu studiju u paramparad. Jesu li prikazi u New York
Timesu zamenski indikator koji bi ukazao na vanost tog istraivanja? Istorija je istraivaima
omoguila kontrolnu grupu s kojom e uporeivati rezultate: cela odeljenja te novinske kue
trajkovala su tri meseca i premda su novinari napravili nezvanino izdanje ono nije otilo u tampu.
Napisali su lanke o naunom istraivanju, primenjujui iste kriterijume u proceni vanosti kao i u
ranijim sluajevima, ali istraivanje o kojem su pisali u tom neobjavljenom broju nije doekalo da
poraste broj citata koji se odnose na njega.
Svet ita novine. Uprkos svemu to mislimo da znamo, njihov sadraj je uticajan, verujemo da je
istinito ono to objavljuju i postupamo po uzorima koje nam prikazuju, stoga je jo traginija
injenica da je njihov sadraj toliko pun mana i propusta. Smatrate da nepoteno uzimam ekstremne
primere? Moda i ne. Godine 2008. Gari vicer, bivi novinar koji sada radi na kvantitativnim
studijama medija, objavio je u amerikim novinama koje podravaju konvencionalna stajalita
analizu pet stotina lanaka o zdravstvenim tretmanima. Samo 35 posto pria bilo je ocenjeno kao
zadovoljavajue u pogledu toga da li je novinar razmatrao metodologiju studije i kvalitet dokaza
(ve je u ovoj knjizi prikazano da se u medijima nauka sastoji od izjava arbitrarnih autoritativnih
linosti u belim ogrtaima koje oni iznose kao da su apsolutno tane, a ne od jasnih opisa studija i
objanjenja zato ljudi izvlae zakljuke iz njih). Samo je 28 posto na odgovarajui nain prikazalo
prednosti, a samo je 33 posto adekvatno navelo tetu. Ni u jednom lanku nije izneta makar kakva
korisna kvantitativna informacija u apsolutnim veliinama, umesto toga upotrebljavale su se
beskorisne sintagme koje privlae panju, nalik na 50 posto vie.
Jeste bilo sistematinih kvantitativnih anketa o preciznosti praenja zdravlja u Kanadi, Australiji
i Americi pokuavam da pokrenem jednu takvu u UK i rezultati nigde nisu impresivni. Praenje
zdravstvenog stanja u UK, kako se meni ini, moglo bi lako iznedriti ozbiljna pitanja o javnom
zdravstvu.

U meuvremenu upadljivo raste broj obolelih od dve od tri bolesti protiv kojih se daje vakcina
MMR. U Engleskoj i Velsu imamo najvei broj sluajeva malih boginja otkako su 1995. uvedene
nove metode praenja. Najei sluajevi bili su meu decom koja nisu vakcinisana kako treba: 971
potvreni sluaj prijavljen je 2007. (uglavnom povezan s duim epidemijama meu putujuim i
verskim zajednicama, gde se na vakcinisanje tradicionalno popreko gleda), dok je 2006. bilo 740
sluajeva (i prijavljen je prvi smrtni sluaj od 1992). Sedamdeset tri posto sluajeva zabeleeno je
na jugoistoku, a veina u Londonu.
Zauke su opet poele da uzimaju maha 1999, poto su se godinama sluajevi iznosili u
dvocifrenim brojevima. Do 2005. Velika Britanija ve je imala epidemiju zauki. Samo u januaru te
godine bilo je oko 5000 prijavljenih sluajeva.
Mnogi ljudi koji uestvuju u kampanji protiv vakcina rado iznose kako su one beskorisne a uz to
bolesti od kojih tite ionako nisu previe opasne. Nemam nameru da nagonim ljude da vakciniu
decu, ali tvrdim kako nikome ne koriste obmanjujui podaci. Kao kontrast labavim dokazima o vezi
izmeu autizma i MMR-a stoji podatak da je opasnost od malih boginja stvarna i merljiva iako nije
velika. U izvetaju dr Ketrin Pekam o politici vakcinisanja, objavljenom ubrzo po uvoenju vakcine
MMR, posmatrana su skoranja iskustva s malim boginjama u zapadnim zemljama. Navedeno je da je
na svakih prijavljenih 1000 sluajeva bilo 0,2 smrtnih sluajeva, 10 prijema u bolnicu, 10
neurolokih komplikacija i 40 komplikacija s disajnim organima. Te procene su sainjene za vreme
nedavnih manjih epidemija u Holandiji (1999. godine 2300 sluajeva u zajednici koja se vrsto
protivila vakcinisanju, tri smrtna sluaja), u Irskoj (2000. godine 1200 sluajeva, tri smrtna) i Italiji
(2002. godine tri smrtna sluaja). Istiem da su uglavnom umirala deca koja dotle behu vrlo zdrava a
ivela su u razvijenim zemljama, s dobrim sistemom zdravstvenog osiguranja.
Premda su zauke retko fatalne, to je neprijatna bolest s moguim ozbiljnim komplikacijama
(ukljuujui meningitis, pankreatitis i sterilnost). Sindrom kongenitalne rubeole jeste se proredio od
uvoenja MMR-a, no kako fetus biva oteen u ranoj trudnoi, posledice su teke i tu spadaju
gluvoa, autizam, slepilo i duevni poremeaji.
esto se uje da vakcine ionako nemaju bitnu svrhu jer su za sav napredak u zdravlju i
oekivanom ivotnom veku zasluna poboljanja u javnom zdravstvu i to zbog raznih drugih razloga.
Budui da se specijalno zanimam za epidemiologiju i javno zdravstvo, takvu tvrdnju smatram
laskavom; zaista nema sumnje da broj smrtnih sluajeva od malih boginja opada u poslednjih stotinu
godina, iz raznih razloga, od kojih su mnogi drutveni i politiki kao i medicinski: kvalitetnija
ishrana, bolja i pristupanija medicinska nega, antibiotici, kvalitetniji uslovi stanovanja, higijenskije
vodovodne i kanalizacione mree itd.
Oekivani ivotni vek generalno je naglo porastao prolog stolea a mi olako zaboravljamo
koliko je velika ta promena. Godine 1901. mukarci roeni u Engleskoj mogli su oekivati da doive
etrdeset pet godina, a ene etrdeset devet godina. Do 2004. oekivani ivotni vek pri roenju
produio se na sedamdeset sedam godina za mukarce i osamdeset jednu godinu za ene (iako je ta
promena umnogome i posledica smanjenja smrtnosti novoroenadi).

Dakle, ivimo due i jasno je da vakcine nisu jedini razlog za to. Nijedna pojedinana promena
nije razlog. Male boginje su se upadljivo proredile tokom proteklog veka, ali morali biste prilino da
se napregnete eda biste se uverili kako vakcinacija tu nema uticaja. Evo, na primer, grafikona
zabeleene incidence malih boginja od 1950. do 2000. u Sjedinjenim Dravama.

Svi koji misle da je pojedinano davanje vakcina bolje nego jedna objedinjena vakcina MMR,
valja da uoe kako su one u prometu od 70-ih, ali da je zajedniki program vakcinisanja i zajedniki
program davanja sve tri vakcine odjednom kao MMR potpuno oigledno s vremenom postao
povezan s daljim (i zapravo sasvim definitivnim) padom stope oboljenja od malih boginja.

Isto vai i za zauke:

Kad pominjemo zauke, ne zaboravimo epidemiju koja je u Engleskoj izbila 2005; tad se
proirila bolest koju bi mnogi mladi lekari prepoznali na jedvite jade. Prilaem grafikon sluajeva
zauki iz lanka u British Medical Journal koji je analizirao irenje:

Ova epidemija uglavnom je zahvatila osobe izmeu petnaest i dvadeset etiri godine, a samo je
3,3 posto primilo pune dve doze vakcine MMR. Zato su oboleli ba u toj starosnoj kategoriji? Zato
to je 90-ih usfalilo vakcina.

Zauke nisu bezazlena bolest. Neu ja nikoga da plaim i kao to rekoh, vai stavovi i odluke o
vakcinisanju samo su vai mada me interesuje ta vas je to tako neverovatno zavelo. Samo dajem na
znanje da su zauke, pre poetka primene MMR-a, bile najei uzronik virusnog meningitisa i jedan
od glavnih uzroka gluvoe kod dece. Istraivanja u kojima se obavljala lumbalna punkcija nad
ispitanicima pokazuju da oko polovine svih zaraza zaukama zahvataju centralni nervni sistem.
Orhitis uzrokovan virusom zauki vrlo je uestala pojava, krajnje bolna, i pojavljuje se kod 20 posto
odraslih mukaraca kao komplikacija infekcije virusom zauki: oko pola njih dobie testikularnu
atrofiju, obino samo na jednom testisu, ali u 15 do 30 posto sluajeva ovakvog orhitisa bie
zahvaena oba testisa to e u 13 posto uzrokovati smanjenu plodnost.
Ne nabrajam ovo zbog italaca laika. Kad je 2005. buknula epidemija zauki mlade lekare je
trebalo podseati na simptome i znakove te bolesti jer je bila tako neuobiajena dok su se oni
kolovali i obuavali po bolnicama. Ljudi su ve bili zaboravili kako te bolesti izgledaju i zato
vakcine ispadoe rtva sopstvene uspenosti kao to smo videli u citatu iz Scientific Americana od
1888. godine, pre pet generacija (videti na strani 259).
Kad god odvedemo dete na vakcinisanje, svesni smo da pravimo ravnoteu izmeu tete i koristi,
ali to vai za svaki medicinski zahvat. Ne mislim da je vakcinisanje tako apsolutno bitno. Mada
orhitis uzrokovan virusom zauki, neplodnost, gluvoa, smrt i sve ostalo nisu ushiujui, svet ne bi
propao bez MMR-a. Ali nisu vani ni mnogi drugi faktori, kad ih gledamo pojedinano. To nije
razlog da se odreknemo svake nade da uinimo neto jednostavno i smisleno s njima i da tako
postepeno utiemo na poboljanje zdravlja nacije.
To je i pitanje doslednosti. Sve i da potpalim optu paniku, dunost mi je da naglasim da oni koji
se i dalje pribojavaju MMR-a treba da se plae svega u medicini pa i mnogih pojava koje
svakodnevno doivljavaju, jer je mnogo toga manje istraeno i manje bezopasno nego vakcina MMR.
I dalje se pitam zato ste bili toliko fokusirani na MMR. Ako ste hteli da uinite neto konstruktivno,
nije trebalo da potpirujete borbu protiv MMR-a moda ste mogli da pametnije upotrebite svoju
energiju. Recimo, mogli biste da pokrenete kampanju za stalno automatizovano praenje obrade
celokupne baze podataka o zdravstvenim kartonima u Dravnoj slubi za zdravstvo, za sluaj da se
pojave bilo kakvi tetni rezultati bilo kog zahvata. E, onda bih pao u iskuenje da vam se pridruim
na barikadama.
Ali sve to na mnogo naina nije povezano s upravljanjem rizicima ni s praenjem, nego je re o
kulturi, ljudskim priama i svakodnevnim ljudskim brigama. Autizam je posebno zanimljiv
novinarima, pa i svima nama; i vakcinacija je takoe, budui u ii naih strahovanja. To je
univerzalni program, u sukobu s modernim idejama o individualizovanoj nezi. U direktnoj je vezi s
vladinim aktivnostima; podrazumeva ubadanje dece iglama i nudi mogunost da se na nekoga, ili na
neto, baci krivica za uasnu tragediju.
Kao to su pre svega emocije bile uzronici ovih panika, to vai i za mnoge tete. Roditelje
autistine dece izjedao je oseaj krivice, sumnja i beskrajno samoprekorevanje zbog pomisli da su
oni sami odgovorni za oteenje svog deteta. Ti duevni bolovi pominju se u nebrojenim studijama,
ali neu ih navoditi jer sam se primakao kraju knjige.
Naveu citat koji smatram istovremeno i dirljivim i uznemirujuim (mada, moda eni koja je to
rekla nee biti pravo to je citiram). Godine 1998. u reklamnom spotu Endrua Vejkfilda za
Kraljevsku bolnicu u Londonu nastupila je Karen Proser sa svojim autistinim sinom Rajanom. Tad

je kazala: Svaka ena koja rodi eli da joj je dete normalno. Tragino je kad potom otkrijete da je
dete autistino i da bi to moglo biti genetski. Meutim, kad saznate da je uzrok vakcina na koju ste
sami pristali... to je nepojamno strano.

I JO PONETO
Mogao bih jo da govorim. Dok ovo piem u maju 2008. mediji i dalje guraju sredstvo koje
poznati uzdiu i prehvaljuju udotvorni lek (ovo je citat) za disleksiju koji je izumeo milioner,
trgovac bojom uprkos ambisu koji zjapi namesto dokaza i uprkos mogunosti da e kupci samo
uzaman rasuti novac jer je kompanija oito pred bankrotom; novine puni neverovatna storija o oveku
kome se prst regenerisao jer su ga posipali toboe naunom vilinskom prainom (i ovo je citat),
iako se to tvrdi ve tri godine a nije objavljeno ni u jednom naunom asopisu osim toga, odrezani
vrci jagodica prstiju sami opet narastu; svakog meseca bukne skandal zbog zatajenih podataka iz
trezora velikih farmaceuta; prevaranti i osobenjaci i dalje se razmeu pred televizijskim kamerama,
pominjui fantastine studije na radost svih; uvek e biti novih plima panike jer se odlino prodaju, a
novinari imaju utisak da su ivi.
Svima koji smatraju da ova knjiga proglaava za sumnjive njihove stavove, ba svima koje je
razbesnela (onima, pretpostavljam, koji se u njoj pominju) poruujem: pobedili ste. Zbilja. Samo se
pomalo nadam da ete razmisliti, da ete promeniti svoje stavove kad vam se podastru novi podaci
(rado u vam ih predoiti bude li prilike da auriram ovu knjigu). Ali ne, vama to ne treba. Kad se
sve sabere, vi dominirate a to znamo svi. Imate svoje kolumne u svim britanskim novinama i
asopisima, i dobijate prostor na naslovnim stranama im sroite kakav panini lanak. Utiete na
neupuene u nauna saznanja koji, bizarno je to, upijaju rei to ih izgovarate s kaua u studijima
dnevnog televizijskog programa. Vae ideje ma koliko nezasnovane u svoj svojoj povrnosti
neizmerno su uverljive, lako se iznose i vrte se ukrug bez kraja i konca, pa u njih veruje dovoljno
ljudi da vam to osigurava udobno ivljenje i ogroman uticaj na celokupnu kulturu. Vi ste pobednici.
Nije muka i nevolja sa spektakularnim pojedinanim priama, ve problem nastaje zbog
neprestanog, svakodnevnog priliva onih malih, tupavih. Tome kraja nema. Stoga koristim svoju
poziciju da vam najsaetije iznesem zato mislim da je to pogreno a kazau i kako bi se tome moglo
stati na put.
U koli se ne ui o procesima sakupljanja i tumaenja dokaza, ni o osnovama medicine bazirane
na dokazima niti o epidemiologiji, a ipak ljudi upravo o tim naunim temama najvie razmiljaju.
Nisu to dokone spekulacije. Setite se napomene s poetka knjige: u londonskom Muzeju nauke do
sada nije organizovana nijedna izloba o pojavama u medicini zasnovanoj na dokazima.
Ista ustanova je pedeset godina pomno pratila posleratno pisanje o nauci u Velikoj Britaniji i
pokazalo se kako se 50-ih izvetavalo o inenjerstvu i izumima, ali do 90-ih sve se promenilo (asna
re, ovo je poslednji podatak u ovoj knjizi). Sada se u medijima vie prati medicina, a omiljene teme
su ta vas ubija a ta spasava. Da li zbog narcisoidnosti, da li zbog strahova, tek, nauka o zdravlju
bitna je narodu. Upravo u vreme kad nam je najpotrebnije da trezveno razmiljamo, tu nau
sposobnost iz sve snage iskrivljuju mediji, korporativni lobiji i, otvoren da budem, udaci.
I niko da zapazi kako u javnosti sute gluposti postadoe skoro najvanije teme iz oblasti
zdravstva, a razlozi kudikamo prevazilaze oitu histeriju zbog neposredne tete kakav je neki tragian
sluaj malih boginja. Ve se u medicinskoj koli ui kako dananji lekari rado sarauju s pacijentima
eda bi postigli optimalni zdravstveni ishod stoga razgovaraju o dokazima s pacijentima koji onda i
oni sami postaju kadri da odluuju o tretmanu.

Generalno reeno, niti govorim niti piem o svojoj lekarskoj praksi jer me to odbija i dosadno
mi je, a ne vue me da drim propoved kao linost od autoriteta. Meutim, kad radite u Dravnom
zavodu za zdravstvo, nailazite na pacijente iz svih socijalnih grupacija i mnogi meu njima
raspravljaju o nekim najvanijim ivotnim pitanjima. Iz toga je proizalo moje ubeenje da ljudi nisu
glupaci. Svako moe sve da razume, ukoliko mu se dobro objasni, ali jo je bitnije da je dovoljno
zainteresovan. Stavove lanova drutva ne formira poznavanje nauke, nego motivacija: bolesne
osobe, pred kojima je vana odluka o njihovoj terapiji, bivaju zbilja motivisane.
Ali novinari i trgovci udotvornim lekovima ustro sabotiraju taj proces zajednikog
odluivanja. ine to priljeno, korak po korak, svojim opsenim i neistinitim kritikama o procesu
sistematinog pregleda, ekstrapoliranjem podataka dobijenih u laboratoriji, pogrenim prikazivanjem
smisla i rezultata opita i kolektivnim potkopavanjem svesti nacije o tome da postoje dokazi za neku
delatnost. Po meni, ine neoprostiv zloin.
Nadam se da ste uoili kako vie marim za kulturni uticaj gluposti medikalizacija
svakodnevice, potkopavanje razuma i generalno vie optuujem sisteme nego konkretne ljude.
Pozadinu rada nekih pojedinaca navodim tek kao ilustraciju razmera u kojima su pogreno prikazani u
medijima. Mediji tako ude da predstave svoje omiljene linosti od autoriteta kao pripadnike
glavnih, zvaninih struja. Ne udi me to postoje preduzimljivi pojedinci, ali nisam ushien kad
mediji prenose da su njihove tvrdnje istinite. Ne iznenauje me injenica da ljudi s udnim idejama o
medicini prodaju te ideje, ali ostajem potpuno, krajnje i odluno neimpresioniran kad o tome pone
da se predaje po fakultetima u okviru zvaninog nastavnog programa. Ne optuujem ja novinare
pojedince (veinu), nego ceo sistem urednika i kupce novina koje se dre vrednosti koje ovi atro
preziru. Konkretno, ne okrivljujem Endrua Vejkfilda za paniku zbog MMR-a (premda jeste poinio
dela koja, nadam se, ja ne bih). Da budem jasan: smatram da je izuzetno degutantno koliko sad mediji
ostraeno istiu Vejkfilda kao pojedinca odgovornog za njihov zloin zbog tog debakla s vakcinom.
Znam za nekoliko osoba koje su odlazile kod alternativnih terapeuta i nepotrebno su umrle, ali
neu o tome. Kako se meni ini, ljudi irom otvorenih oiju (ili kiljei) reavaju da pou
alternativnim terapeutima (ne govorim o nutricionistikim terapeutima, koji ulau silan trud da zbune
javnost i da proglase kako oni na konvencionalan nain primenjuju saznanja utemeljena na dokazima).
Po meni, to nije situacija u kojoj jedan preduzimljivi iskoriava druge ranjive, ali, kao to stalno
ponavljam, nije sve tako jednostavno. Mi to volimo i oarani smo time iz nekih razloga, a o njima
bismo mnogo due razmiljali i razgovarali da su nam uslovi idealni.
Ekonomisti i lekari govore o oportunitetnim trokovima". Oni nastaju kad ste neto mogli da
uradite a niste jer vas je zavelo neto manje korisno. Po mom miljenju, najveu tetu, koju
predstavlja sijaset gluposti prikazanih u ovoj knjizi, najlake je pojmiti kroz oportunitetni troak
pseudonauke.
Ko zna zato, ali kolektivno smo se opseli tim apsurdnim, svaijim petljanjem po hrani bez
vrstih dokaza u valjanost tog petljanja, i to nam skree panju s jednostavnih saveta o zdravoj
ishrani; jo je gore, kao to smo videli, to nam odvlai panju od drugih faktora opasnih po zdravlje
nastalih zbog naina ivljenja, koji se ne mogu prodati ni komercijalizovati.
I lekari su se poveli za komercijalnim uspesima alternativnih terapeuta. Umesto da ue iz
najboljih istraivanja efekta placeba i smislene reakcije pri leenju te da primene to to su nauili na
svoju svakodnevnu kliniku praksu, mnogi meu njima slede modu pa se uputaju u infantilne

fantazije o arobnim tabletama, masaama i iglama. To nije sveobuhvatno gledanje unapred i time se
nita ne preduzima u vezi s neterapeutskom prirodom nepromiljenih konsultacija u tronim
zgradama. Neretko bivate primorani i da laete pacijente. Economist objanjava: Prava cena neega
meri se onim ega se odriete da to postignete.
ire gledano, mnogi su gnevni zbog zala koja nanosi farmaceutska industrija i nervozni zato to
je zarada postala bitan faktor u zdravstvu; ali ti su porivi neoformljeni i nekalibrisani, pa je
dragocena politika energija koja iz njih proistie uludo potroena, budui usmerena na infantilne
pojave, na primer na udesne odlike vitaminskih pilula ili zla od MMR-a. injenica da se veliki
farmaceuti ponekad loe vladaju ne ukazuje na to da su eerne tablete ita bolje od placeba niti to
znai da MMR izaziva autizam. Ma koliko se bogati prodavai tableta trudili da raire prie o teoriji
zavere sklopljenoj zarad jaanja brendova, veliki farmaceuti ne strahuju od industrije dodataka
ishrani, oni jesu industrija dodataka ishrani. Veliki farmaceuti ne strahuju za svoj profit otkako se
javno mnjenje okrenulo protiv MMR-a: ako vlasnici tih kompanija imaju zrno soli u glavi, onda su
odahnuli kad je javnost postala opsednuta MMR-om te stie da obrati panju na druge i te kako
sloenije i realnije probleme s nezakonitim poslovanjem farmaceuta.
Moramo poneto nauiti o dokazima ukoliko hoemo da se kako treba ukljuimo u politike
procese protiv zala koja nanose veliki farmaceuti. Tek tada emo pojmiti zato je transparentnost
toliko vana u farmaceutskom istraivanju; samo tada e nam biti jasne pojedinosti o tome kako ona
moe postati delotvorna ili pospeiti nova i matovita reenja.
Naravno, za najvei oportunitetni troak zasluni su mediji, koji su tako spektakularno ostavili
nauku na cedilu, sve izvrui injenice i zatupljujui im otricu. Nema tog obrazovanja koje e
popraviti bezumno neistinite napise. Novine ve imaju saradnike specijalizovane za nauku i
zdravstvo koji se razumeju u nauku, ali e ih cinini urednici uvek skrajnuti i pustie svatare da piu
glupe prie jer se takve trae. Poto je nauka zala za njihov intelektualni horizont, smatraju da se
moe izmiljati. Danas mediji koji prate glavni kurs strahuju hoe li opstati i stoga izjavljuju da su
uvari na vratnicama do podataka, no ja sam ih malko ugrozio u svakoj svojoj kolumni i blogu.
Akademskom svetu i naunicima od svake sorte poruujem: nema naina da spreite tampanje
kojetarija u novinama, ali moete toj meavini nonsensa dodati smisla. aljite poruke redakcijama,
nazivajte redakcije zaduene za tekstove iz medicine (brojevi su navedeni u impresumu svakih
novina) i ponudite im lanak o neemu zanimljivom iz vae oblasti. Odbie vas. Vi ponovo. Moete
neto promeniti i tako to neete sastavljati smorna saoptenja za tampu (postoje opsena uputstva za
komuniciranje s medijima preko interneta). Bitno je da neuvijeno obznanite ta je u vaim
razmatranjima nagaanje, da prikaete podatke o riziku kao prirodnu uestalost" i tako dalje.
Ukoliko makar i naslutite da su va rad ili vae podruje neispravno prezentovani, dignite dreku:
piite uredniku, novinaru, aljite dopis u rubriku pisma italaca, Odboru za albe na tampu, objavite
saoptenje za tampu u kojem objanjavate zato je dotini lanak glup, neka vaa sluba za medije
dodijava listu ili TV stanici, pozivajte se na svoju titulu (bruka jedna koliko ih lako fascinirati) i
ponudite se da im sami neto napiete.
Zaglupljivanje je najvei od svih problema. Nijedna medijska objava ne sadri naunu podlogu
jer se mediji oajniki upinju da zavedu svaku nezainteresovanu imaginarnu masu ljudstva. A zato bi
bili zainteresovani? Za to vreme treberi koji su studirali biohemiju, a sada rade kao srednji
rukovodei kadar u Woolworthsu, bivaju zanemareni, nestimulisani i naputeni. Naokolo ima

inteligentnih ljudi koji ude da ih okurae, hoe da odre svoju strasnu vezu s naukom, ne ele da
zabatale svoje znanje i obuzetost naukom. Drutvo preskupo plaa to to zanemaruje tekve ljude.
Ustanove su u tome podbacile. Popustljiva i finansijski dobro potkovana zajednica koja se javno
angauje u oblasti nauke bila je i vie nego beskorisna; budui opsednuta prenoenjem poruke
svima, retko nudi podsticajan sadraj onima koji su ve zainteresovani.
Ne trebaju vam vie svi ti ljudi. Pokrenite blog. Nije da e ba svima da bude stalo do vaeg
bloga, ali nekima hoe, i pronai e va rad. U budunosti bie presudan neposredovani pristup
uskim strukama. Uostalom, znate da nauka nije teka, samo valja biti motivisan. Eto, svakog
septembra naunici po celom svetu objanjavaju vrlo sloene ideje osamnaestogodinjim
neznalicama. Skreem vam panju na CERN-ov podkast, na niz predavanja Science in the City
(Nauka u gradu), u formatu mp3, na blogove profesora, javno dostupne lanke iz naunih asopisa, na
video-zapise popularnih predavanja koji se mogu nai na internetu, zatim na besplatna izdanja
asopisa Significance koji objavljuje Kraljevsko statistiko drutvo i jo je mnogo toga oko vas, i
sve vas eka. Nema tu para, ali to za vas nije novost. Zainteresovaete se za nauku jer vam je jasno
koliko je znanje prekrasno. Neka stotinak ljudi deli vau pasiju, pa je i to dosta.

PREPORUKE ZA DALJE ITANJE I ZAHVALNICE

Potrudio sam se najbolje to sam kadar da ove reference svedem na minimum jer ova knjiga
treba da bude zabavna, ona nije nauni tekst. Nadam se da je od referenci korisniji materijal na
www.badscience.net: preporuena literatura, video-snimci, broja zanimljivih reportaa, aurirane
reference, aktivnosti za ake, forum s raspravama, sve to sam napisao (osim ove knjige), hiperveze
ka smernicama za naunu komunikaciju namenjene novinarima i naunicima i jo mnogo toga. Uvek
u se starati da dodajem jo materijala.
Ima knjiga koje se istinski pokazae izvanredne; potroiu poslednje kapljice mastila navodei
ih. Nee biti uzaman potroeno vreme koje provedete uz njih.
Imoden Evans, Hejzel Tornton i Ijan almers, dvoje naunika i pacijent, autori su dela
Testiranje terapija (Testing Treatments), knjige o medicini baziranoj na dokazima napisane za laike.
Moe se besplatno skinuti s interneta na stranici www.jameslindlibrary.org. Kako itati nauni rad
(How to Read a Paper) napisala je profesorka Grinalg; to je standardni medicinski udbenik o
kritikom procenjivanju naunih radova, pitak i saet bio bi bestseler da nije tako nepotrebno skup.
Iracionalnost (Irrationality) Stjuarta Saderlanda i Kako znamo ta nije tako (How We Know
What Isnt So) Tomasa Gilovia odlian su par jer opisuju razliite aspekte sociologije i psihologije
istraivanja iracionalnog ponaanja. U knjizi U kotac s rizikom (Reckoning with Risk) Gerda
Gigerenzera obraene su iste teme ali iz matematike perspektive.
Znaenje, medicina i efekatplaceba (Meaning, Medicine and the Placebo Effect") autora
Danijela Mermana izvrsno je tivo; ne dopustite da vas odvrati to to nosi oznaku knjiga za
akademski obrazovane.
U poslednjih nekoliko godina pojavilo se beskrajno mnogo blogova mojih istomiljenika. Na
moje ogromno zadovoljstvo, samo su nicali na ekranu mog raunara. Autori obrauju naune vesti
bolje nego zvanini mediji. Internet strana badscienceblogs.net stalno se popunjava novim sadrajem
s blogova nekih od mojih najzabavnijih saputnika. Znam da sam zloban, ali uivam u tome to se s
mnogima u mnogo emu ne slaem.
I na kraju krajeva, ono najbitnije imena ljudi koji su me uili, gurkali napred, podravali,
uticali na mene, izazivali me, suprotstavljali mi se, nadgledali me, podravali me i, to je najvanije,
zabavljali me. To su (mnoge nisam naveo a ovi koje nabrajam nisu svrstani u odreeni poredak):
Emili Vilson, Ijan Sampl, Dejms Randerson, Alok Da, Meri Bern, Majk Berk, Ijan Kac, Mici
Ejndel, Robert Lejsi, Kris Eliot, Rejel Bjukenan, Alan Rasbrider, Pet Kavana, nadahnjujui
blogeri na adresi badscience, svako ko me obavestio o nekom sluaju na adresu ben@badscience.net,
Ijan almers, Lorni Deni, Sajmon Vesli, Kerolajn Rimond, Don Stajn, Dim Hopkins, Dejvid
Kohun, Ketrin Kolins, Metju Hotopf, Don Morijarti, Aleks Lomas, Endi Luis, Tria Grinalg, Gimpi,
palman, Holfordvo, Pozitiv Internet, Don, Liz Parat, Patrik Metjuz, Ijan Braun, Majk Dej, Luiza
Berton, Don King, Siseli Marston, Stev Rols, Heti, Mark Pilkington, Gind Talo, Metju Tait, Keti
Flauer, moja mama, moj tata, Reg, Do, Raf, Ali i bajna Amanda Palmer.

NAPOMENE
Poglavlje 1: Materija
2 Poslali smo Aleks: Daily Mirror (4. januar 2003)
5 Evo kako svee deluju: http://www.bbc.co.uk/wales/southeast/ sites/ mind/pages/hopi.shtml
6 u medicinskom asopisu: Seely DR, Quigley SM, Langman AW. Ear candles efficacy and safety.
Laryngoscope (1996, oktobar); 106 (10): 1226-1229.
6 lanka objavljenog: Ibid.
10 Ti obredi proienja i: Green EC, Honwana A. Indigenous healing of war-affected
children in Africa. IK Notes No. 10. Knowledge and Learning Center Africa Region, World Bank
Washington (1999), dostupno na adresi: http://www.africaaction.org/ docs99/viol9907.htm
Poglavlje 4: Homeopatija
34 u jednoj studiji: Marshall T. Reducing unnecessary consultation a case of NNT? Bandolier
(1997); 44 (4): 1-3
36 Svrha studije: MacManus MP, Matthews JP, Wada M, Wirth A, Worotniuk V, Ball DL.
Unexpected long-term survival after low-dose palliative radiotherapy for non-small cell lung cancer.
Cancer (1. mart 2006); 106 (5): 1110-1116.
40 pravu predstavu od eksperimenta: Majeed AW i saradnici.
Randomised, prospective, single-blind comparison of laparoscopic versus small-incision
cholecystectomy. Lancet (13. april 1996); 347 (9007): 989-994.
40 pregled slepih tehnika: Schultz KF, Chalmers I, Hayes RJ, Altman DG. Empirical evidence
of bias: Dimensions of methodological quality associated with estimates of treatment eifects in
controlled trials. JAMA (1995); 273: 408-412.
41 U pregledu ispitivanja primene Ernst E, White AR. Acupuncture for back pain: a metaanalysis of randomised controlled trials. Arch Int Med (1998); 158: 2235-2241
41 Dijagram: Ibid.
42 Uzmimo iz: van Helmont, JB. Oriatrike, or Physick Refined: The Common Errors Therein
Refuted and the Whole are Reformed and Rectified. Lodowick-Loyd (1662): 526. Dostupno na
adresi: http:// www.jameslindlibrary.org
44 dve izuzetno vane studije: Khan KS, Daya S, Jadad AR. The importance of quality of
primary studies in producing unbiased systematic reviews. Arch Intern Med (1996), 156: 661-666;
Moher D, Pham B, Jones A i saradnici. Does quality of reports of randomised trials affect
estimates of intervention efficacy reported in metaanalyses? Lancet (1998); 352: 609-613
49 neprocenjivo vana metaanaliza: Shang A, Huwiler-Miintener K, Nartey L, Jiini P, Dorig S,
Sterne JA, Pewsner D, Egger M. Are the clinical effects of homoeopathy placebo effects?
Comparative study of placebo-controlled trials of homoeopathy and allopathy. Lancet (27. avgust-2.
septembar 2005); 366 (9487): 726-732
51 U jednoj studiji ispitivani su: Tallon D, Chard J, Dieppe P. Relation between agendas of the
research community and the research consumer. Lancet (2000); 355: 2037-2040
53 Mogao bi taj u urbi ba da pogodi ono pravo...: BBC Radio 4 Case Notes (19. juli 2005)
Poglavlje 5: Placebo efekat

55 Hoe li [placebo]: The placebo in medicine. Med Press (18. jun 1890): 642
55 Henry Beecher: Beecher HK. The powerful placebo. JAMA (24. decembar 1955); 159 (17):
1602-1606
56 Peter Parker: Skrabanek P, McCormick J. Fads and Fallacies in Medicine. Prometheus Books
(1990)
58 Danijel Morman: Moerman DE. General medical effectiveness and human biology: placebo
effects in the treatment of ulcer disease. Med Anth Quarterly (August 1983); 14; 4: 3-16
58 s razliitim skupovima podataka: de Craen AJ, Moerman DE, Heisterkamp SH, Tytgat GN,
Tijssen JG, Kleijnen J. Placebo effect in the treatment of duodenal ulcer. Br J Clin Pharmacol
(decembar 1999); 48 (6): 853-860
59 goine 1972. Blekvel je: Blackwell B, Bloomfield SS, Buncher CR. Demonstration to medical
students of placebo responses and nondrugfactors. Lancet (10. jun 1972); 1 (7763): 1279-1282
59 Druga studija: Schapira K, McClelland HA, Griffiths NR, Newell DJ. Study on the effects of
tablet colour in the treatment of anxiety states. BMJ (23. maj 1970); 1 (5707): 446-449
59 u anketi o boji tableta: de Craen AJ, Roos PJ, Leonard de Vries A, Kleijnen J. Effect of colour of
drugs: systematic review of perceived effect of drugs and of their effectiveness. BMJ (21-28.
decembar); 313 (7072): 1624-1626
60 Godine 1970.: Hussain MZ, Ahad A. Tablet colour in anxiety states. BMJ (22. avgust 1970); 3
(5720): 466
60 I nain uzimanja: Grenfell RF, Briggs AH, Holland WC. Double blind study of the treatment of
hypertension. JAMA (1961) 176: 124128; De Craen AJM, Tijssen JGP, de Gans J, Kleijnen J.
Placebo effect in the acute treatment of migraine: subcutaneous placebos are better than oral
placebos. J Neur (2000) 247: 183-188; Gracely RH, Dubner R, McGrath PA. Narcotic analgesia:
fentanyl reduces the intensity but not the unpleasantness of painful tooth pulp sensations. Science
(23. mart 1979); 203 (4386): 1261-1263
60 bizarna pria o ambalai: Kaptchuk TJ, Stason WB, Davis RB, Legedza AR, Schnyer RN, Kerr
CE, Stone DA, Nam BH, Kirsch I, Goldman RH. Sham device v inert pill: randomised controlled
trial of two placebo treatments. BMJ (18. februar 2006); 332 (7538): 391-397
60 Brantvejt i Kuper: Branthwaite A, Cooper P. Analgesic effects of branding in treatment of
headaches. BMJ (Clin Res ed) (1981); 282: 1576-1578
61 u nedavnoj studiji: Waber i saradnici. Commercial features of placebo and therapeutic efficacy.
JAMA (2008); 299: 1016-1017
61 U radu koji upravo ide u tampu: Ginoa F. Do we listen to advice just because we paid for it?
The impact of advice cost on its use. Organizational Behavior and Human Decision Processes 2008
(Internet izdanje objavljeno 25. aprila 2008). http://dx.doi. org/10.1016/j.obhdp.2008.03.001
61 Montgomeri i Kir: Montgomery GH, Kirsch I. Mechanisms of placebo pain reduction: an
empirical investigation. Psych Science (1996) 7: 174-176
62 opit o operacijama kontrolisan placebom: Cobb LA, Thomas GI, Dillard DH, Merendino KA,
Bruce RA. An evaluation of internalmammary-artery ligation by a double-blind technic. N Eng J Med (28. maj 1959); 260 (22):
1115-1118
58 U vedskoj studiji: Linde C, Gadler F, Kappenberger L, Ryden L. Placebo efFect of pacemaker
implantation in obstructive hypertrophic cardiomyopathy. PIC Study Group. Am J Cardiol (15. mart

1999); 83 (6): 903-907

60 Elektrini aparati mnogo su privlani: Johnson AG. Surgery as a placebo. Lancet (22. oktobar
1994); 344 (8930): 1140-1142
61 u elegantnoj studiji: Crum AJ, Langer EJ. Mind-set matters: exercise and the placebo effect.
Psych Science (februar 2007); 18 (2): 165-171
62 Gril i Kejtan: Gryll SL, Katahn M. Situational factors contributing to the placebos effect.
Psychopharmacology (Berl) (1978); 57: 253-261
64 Ba to je Grejsli 1985. pokazao: Gracely RH, Dubner R, Deeter WR, Wolskee PJ. Clinicians
expectations influence placebo analgesia. Lancet (5. januar 1985); 1 (8419): 43
65 Godine 1987. Tomas je: Thomas KB. General practice consultations: is there any point in being
positive? BMJ (Clin Res ed) (9. maj 1987); 294 (6581): 1200-1202
66 Rejmond Talis: Tallis R. Hippocratic Oaths: Medicine and its Discontents. Atlantic (2004)
66 Kvesalid: Levi-Strauss C. The sorcerer and his magic. In Structural Anthropologp (prevod na
engleski Jacobson C, Schoef BG). Basic Books(1963)
67 klasina studija iz 1965. godine: Park LC, Covi L. Nonblind placebo trial: an exploration of
neurotic patients responses to placebo when its inert content is disclosed. Arch Gen Psych (april
1965); 12: 36-45
68 Dr Stjuart Volf: Wolf S. Effects of suggestion and conditioning on the action of chemical agents in
human subjects; the pharmacology of placebos. J Clin Invest (januar 1950); 29 (1): 100-109
68 Pokazalo se: de la Fuente-Fernandez R, Ruth TJ, Sossi V, Schulzer M, Calne DB, Stoessl AJ.
Expectation and dopamine release: mechanism of the placebo effect in Parkinsons disease.
Science (10. avgust 2001); 293(5532): 1164-1166
69 Zubijeta je pokazao 2005.: Zubieta JK, Bueller JA, Jackson LR,
Scott DJ, Xu Y, Koeppe RA, Nichols TE, Stohler CS. Placebo effects mediated by endogenous
opioid activity on mu-opioid receptors. J Neur (24. avgust 2005); 25 (34): 7754-7762
69 Istraivai su merili: Ader R, Cohen N. Behaviorally conditioned immunosuppression.
Psychosom Med (juli-avgust 1975); 37 (4): 333-340
69 istraivai su zdravoj osobi dali: Goebel MU, Trebst AE, Steiner J,
Xie YF, Exton MS, Frede S, Canbay AE, Michel MC, Heemann U, Schedlowski M. Behavioral
conditioning of immunosuppression is possible in humans. FASEB J (decembar 2002); 16 (14):
1869-1873
69 Istraivai su ak donekle uspeli: Buske-Kirschbaum A, Kirschbaum C, Stierle H, Lehnert
H, Hellhammer D. Conditioned increase of natural killer cell activity (NKCA) in humans. Psychosom
Med (mart-april 1992); 54 (2): 123-132
69 Na osnovu podataka iz anketa: Goodwin JS, Goodwin JM, Vogel AV. Knowledge and use
of placebos by house officers and nurses. Ann Intern Med (July 1979); 91 (1): 106-10
69 osobe na placebu: Meaning, Medicine and the Placebo Effect by Moerman DE, Cambridge
University Press 2002, str. 34.
70 jednu od najimpresivnijih kvantitativnih analiza: Moerman DE, Harrington A. Making space for
the placebo effect in pain medicine. Sem in Pain Med (mart 2005); 3(1. specijalno izdanje): 2-6
70 Studijom iz 2002.: Walsh BT, Seidman SN, Sysko R, Gould M.
Placebo response in studies of major depression: variable, substantial, and growing. JAMA (10.

april 2002); 287 (14): 1840-1847

73 jedna studija je pokazala: Ernst E, Schmidt K. Aspects of MMR. BMJ (2002); 325: 597
Poglavlje 6: A na meniju besmislica
77 Nemogue je da: Harry G. Frankfurt, On Bullshit. Princeton University Press (2005)
http://press.princeton.edu/video/ frankfurt
92 vie od 50 milijardi dolara: http://www.nutraingredientsusa.com/ news/ng.asp?n=85087
92 Jedno je izvedeno u Finskoj: Alpha-Tocopherol Beta-Carotene Cancer Prevention Study Group.
The effect of vitamin E and beta carotene on the incidence of lung and other cancers in male
smokers. New Eng J Med (1994); 330: 1029-1035
93 Prouavane su dve grupe ljudi: Thornquist MD, Omenn GS, Goodman GE, Grizzle JE,
Rosenstock L, Barnhart S, Anderson GL, Hammar S, Balmes J, Cherniack M. Statistical design and
monitoring of the Carotene and Retinol Efficacy Trial (CARET). Control Clin Trials (1993); 14:
308-24; Omenn GS, Goodman GE, Thornquist MD, Balmes J, Cullen MR, Glass A, i saradnici.
Effects of a combination of beta carotene and vitamin A on lung cancer and cardiovascular disease.
N Engl J Med (1996); 334: 1150-1155. http:// jnci.oxfordjournals.org/cgi/ijlink?linkType=ABS
T&journalCode=nej m&resid=334/18/1150]
93 U najnovijim Kokranovim pregledima literature: Vivekananthan DP i saradnici. Use of
antioxidant vitamins for the prevention of cardiovascular disease: meta-analysis of randomised
trials. Lancet (2003); 361: 2017-2023. http://www.thelancet.com/journals/lancet/ article/
PIISO140673603136379/abstract
94 U Kokranovom pregledu: Caraballoso M, Sacristan M, Serra C, Bonfill X. Drugs for preventing
lung cancer in healthy people. Cochrane Database of Systematic Reviews (2003); 2
94 u Kokranovom pregledu je obuhvaen: Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG,
Gluud C. Antioxidant supplements for prevention of mortality in healthy participants and patients
with various diseases. Cochrane Database of Systematic Reviews (2008); 2
95 dr Bendamin Spok: Chalmers I. Invalid health information is potentially lethal. BMJ (2001); 322
(7292): 998
95 najbezobzirnijeg zabeleenog kartela: John M. Connor Kluwer,
Global Pricefixing: Our Customers Are the Enemy. Springer (2001). Dostupno na internetu na
adresi: http://books.google.co.uk/ books?id=7M8n4UN23WsC
96 Sumnja je na proizvod: David Michaels (ed.) Doubt is Their Product: How Industrys Assault
on Science Threatens Your Health. Oxford University Press (2008)
Poglavlje 7: Dr Dilijan Makit, dr med.
100 Dadli D. Leblank: Ann Anderson, Snake Oil, Hustlers and Hambones: The American
Medicine Show. McFarlan (2005)
106 Za vreme rata: Commencement Speech from Caltech 1974, takoe i u Richard Feynman, Surely
Youre Joking, Mr. Feynman!: Adventures of a Curious Character. WW Norton (1985)
107 kola
prirodnog
zdravlja
u
Klejtonu,
lokacija
na
Webu:
http://www.
ccnh.edu/about/programs/tuition.aspx
Poglavlje 8: Tableta reava sloen drutveni problem"
119 obimnog, dobro voenog: Hutchings J, Bywater T, Daley D, Gardner F, Whitaker C, Jones
K, Eames C, Edwards RT. Parenting intervention in Sure Start services for children at risk of

developing conduct disorder: pragmatic randomised controlled trial. BMJ (2007); 334:
678
119 upeatljiva analiza isplativosti: Edwards RT, 0 Ceilleachair A, Bywater T, Hughes DA,
Hutchings J. Parenting programme for parents of children at risk of developing conduct disorder: cost
effectiveness analysis. BMJ (2007); 334: 682
128 jedne studije istraivaa: Richardson AJ, Montgomery P. The Oxford-Durham study: a
randomized, controlled trial of dietary supplementation with fatty acids in children with
developmental coordination disorder. Pediatrics (2005); 115 (5): 1360-6
134 prodavanje bolesti: Moynihan R, Doran E, Henry D Disease
mongering is now part of the global health debate. PLoS Med (2008); 5 (5): el06.
doi:10.1371/journal.pmed.0050106 A good place to start your reading on disease-mongering
139 profesor Hauel Vilijams: Williams HC. Evening primrose oil for atopic dermatitis. BMJ (2003);
327: 1358-9
140 Riblja ulja su sada najpopularniji proizvod meu dodacima ishrani u Velikoj Britaniji: The four
markets dominating EU supplements http://www.nutraingredients-usa.com/news/ng.asp?n=85087;
Galenica assumes control of Equazen Nutraceuticals based in the UK. Saoptenje za tampu.
http://www.galenica.com/Galenica/en/
archive/media/releases/2006_l
2_04_21398644_meldung.php
Poglavlje 9: Profesor Patrik Holford
144 Tvrdio je da je uneo ispravke u svoju knjigu: Profesor Holford nije uneo ispravke u glavni tekst
poglavlja knjige. Neto malo je opisao u napomeni na kraju knjige, sitnim slovima, pozivajui se
na druge naune radove u kojima su ljudi barem zaista naneli i AZT i vitamin C na elije u posudi
(to nije nita promenilo). Uz to je zatraio dalja istraivanja, a ni za jedno, napominjem, nije
ponudio da ga finansira od svog znatnog dela kolaa u tom sektoru vrednom 50 milijardi dolara.
Na kraju krajeva, ipak je on ef odeljenja za nauku i obrazovanje u kompaniji BioCare koja
proizvodi dodatke ishrani i prodaje vitamin C u boicama s njegovim likom. Pravo da kaem, iz
njegovih usta potekla je i izjava koja mi je omiljena i posle vie godina pisanja o nauci: Moda
bi Goldejker, koji se predstavlja kao zagovornik medicine zasnovane na dokazima, mogao da
pribavi koji dokaz i o tome da velike doze vitamina C nemaju nikakvog efekta na HIV .
145 Kokranov sistematini pregled: Douglas RM, Hemila H, Chalker E, Treacy B. Vitamin C for
preventing and treating the common cold. Cochrane Database of Systematic Reviews (1998); 1.
Poslednji put aurirano: 14. maj 2007 (Kokranovi pregledi se stalno auriraju, ali su i sve
prethodne verzije dostupne pa moete da vidite i razne ranije izjave)
146 dr Riarda Smita: Smith R. Investigating the previous studies of a fraudulent author. BMJ
(2005); 331: 288-291; Hamblin T. The Secret Life of Dr Chandra. BMJ (2006); 332: 369
146 Postoji i trodelna istraivaka dokumentarna serija: Dokumentarac o dr andri moete da
pogledate na internetu, na adresi: http://www. cbc.ca/national/ news/chandra/
147 to je retrospektivna ponovljena analiza: Hemila H, Herman ZS. Vitamin C and the common cold:
a retrospective analysis of Chalmers review. J Am Coll Nutr (April 1995); 14 (2): 116-123.
148 sistematian pregled i metaanalizu: Vivekananthan DP i saradnici. Use of antioxidant vitamins
for the prevention of cardiovascular disease: meta-analysis of randomised trials. Lancet (2003);
361: 2017-2023

156 izvetaj agencije: http://www.qaa.ac.uk/reviews/reports/institutional/ Lutonll05/

RG162UniLuton.pdf
Poglavlje 10: Doktor vas tera na sud
162 Evo ta stoji u jednoj studiji": Natrass N. Estimating the lost benefits of antiretoviral drug
use in South Africa. African Affairs (2008); 107 (427): 157-176
162 ,,U drugoj studiji": Chigwedere P, Seage GR, Gruskin S, Lee TH,
Essex M. Estimating the lost benefits of antretroviral drug use in South Africa. Journal of
Acquired Immune Deficiency Syndromes (1. decembar 2008); 49 (4): 410-415
163 odrao predavanje": http://www.villagevoice.com/2007-07-04/news/ debating-the-obvious/
Poglavlje 11: Is Mainstream Medicine Evil?
175 Koliko se sada zna: http://clinicalevidence.bmj.com/ceweb/about/ knowledge.jsp
175 Iz tih studija iz ivota: Za ovo je klasina referenca iz opte medicine Ellis J, Mulligan I, Rowe
J, Sackett DL. Inpatient general medicine is evidence based. A-Team, Nuffield Department of
Clinical Medicine. Lancet (12. avgust 1995); 346 (8972): 407-410. U raznim oblastima izvedene
su iste studije i umesto da ih ovde sve nabrajam evo gde se moe nai njihov izvrstan pregled
http://www.shef.ac.uk/scharr/ir/percent.html
176 sve te studije: Mayor S. Audit identifies the most read BMJ research papers. BMJ (2007); 334:
554-555; Hippisley-Cox J, Coupland C.
Risk of myocardial infarction in patients taking cyclo-oxygenase-2 inhibitors or conventional
non-steroidal anti-inflammatory drugs: population based nested case-control analysis. BMJ (2005);
330: 1366; Gunnell J, Saperia J, Ashby D. Selective serotonin reuptake inhibitors (SSRIs) and
suicide in adults: meta-analysis of drug company data from placebo controlled, randomised
controlled trials submitted to the MHRAs safety review. BMJ (2005); 330: 385; Fergusson D i
saradnici. Association between suicide attempts and selective serotonin reuptake inhibitors:
systematic review of randomised controlled trials. BMJ (2005); 330: 396
179 itava podruja u medicini bivaju uskraena: Iribarne A. Orphan diseases and adoptive
initiatives. JAMA (2003); 290: 116; Francisco A. Drug development for neglected diseases. Lancet
(2002); 360: 1102
182 U preporukama za dalje itanje: Safer DJ. Design and reporting modifications in industrysponsored comparative psychopharmacology trials. J Nerv Ment Dis (2002); 190: 583-592
182 u raznim studijama pokazalo se: Modell i saradnici (1997); MontejoGonzalez i saradnici
(1997); Zajecka i saradnici (1999); Preskorn (1997): u Safer, ibid.
184 Ukoliko nakon: Pocock SJ. When (not) to stop a clinical trial for benefit. JAMA (2005); 294:
2228-2230
185 sistematini pregled: Lexchin J, Bero LA, Djulbegovic B, Clark O. Pharmaceutical industry
sponsorship and research outcome and quality. BMJ (2003) 326: 1167-1170
186 Jedan pregled o subjektivnosti: Rochon PA, Gurwitz JH, Simms RW, Fortin PR, Felson DT,
Minaker KL, Chalmers TC. A study of manufacturer-supported trials of nonsteroidal
antiinflammatory drugs in the treatment of arthritis. Arch Intern Med. (24 January 1994); 154 (2):
157-163
186 kad se istrae metodoloki propusti: Lexchin J, Bero LA, Djulbegovic B, Clark O.

Pharmaceutical industry sponsorship and research outcome and quality: systematic review. BMJ (31.
maj 2003); 326 (7400): 1167-1170
188 Godine 1995. samo: Schmidt K, Pittler MH, Ernst E. Bias in alternative medicine is still rife but
is diminishing. BMJ (3. novembar 2001); 323 (7320): 1071
188 U jednom pregledu iz 1998.: Vickers A, Goyal N, Harland R, Rees R. Do certain countries
produce only positive results? A systematic review of controlled trials. Control Clin Trials (April
1998); 19 (2): 159-66
189 nego je u jednom radu naveden: Dubben H, Beck-Bornholdt H. Systematic review of publication
bias in studies on publication bias. BMJ (2005); 331:433-434
190 objavila je: Turner EH, Matthews AM, Linardatos E, Tell RA, Rosenthal R. Selective
publication of antidepressant trials and its influence on apparent efficacy. N Eng J Med (17. januar
2008); 358 (3): 252-260
190 klasian detektivski rad: Tramer MR, Reynolds DJM, Moore RA, McQuay, H J. Impact of
covert duplicate publication on metaanalysis: a case study. BMJ (1997) 315: 635-640
191 Kad smo 1980. izveli studiju: Cowley AJ i saradnici, Int Journ Card (1993)40: 161-166
192 tri nauna rada: Audit identifles the most read BMJ research papers. BMJ (17. mart 2007); 334:
554-555
193 To jeste loe: Scolnick EM. E-pota upuena Deborah Shapiro,
Alise
Reicin
i
Alan
Nies
re:
Vigor.
9.
mart
2000.
http://www.vioxxdocuments.com/Documents/Krumholz_Vioxx/Scolnick2000.pdf]
193 The New England Journal of Medicine: Curfman GD, Morrissey S, Drazen JM.
Expression of concern reaffirmed. NEJM (16 March 2006); 354 (11):1193
193 jedna amerika kompanija: Gottlieb S. Firm tried to block report on failure of AIDS vaccine.
BMJ (2000); 321: 1173
194 The drug company: Nathan D, Weatherall D. Academia and industry: lessons from the
unfortunate events in Toronto. Lancet; 353; 9155: 771-2
196 Te oglase su: Gilbody i saradnici. Benefits and harms of direct to consumer advertising: a
systematic
review.
Qual
Saf
Health
Care
(2005);
14:
246-250
http://qshc.bmj.eom/cgi/content/full/14/4/246
Poglavlje 12: Uticaj medija na nerazumevanje nauke
200 Nik Dejvis: Davies N. Flat Earth News. Chatto & Windus (2008)
207 Istraivanjem puenja: Proctor RN. Schairer and Schonigers forgotten tobacco epidemiology
and the Nazi quest for racial purity. Int. J. Epidemiol 30: 31-34
208 Donjoanidis: Ioannidis JPA. Why most published research findings are false. PLoS Med (2005)
2 (8): el24
Poglavlje 13:Zato pametni Ijudi veruju u gluposti?
214 eksperimentu, sada ve istoj klasici: Gilovich T, Vallone R, Tversky, A. The hot hand in
basketball: on the misperception of random sequences. Cog Psych (1985); 17: 295-314
216 genijalno svedenom: Schalfner PE. Specious learning about reward and punishment. J Pers
Soc Psych (jun 1985); 48 (6): 1377-1386
218 U jednom opitu: Snyder M, Cantor N. Testing hypotheses about other people: the use of
historical knowledge, J Exp Soc Psych (1979); 15:330-342

219 Klasian dokaz:

Lord CG, Ross L, Lepper MR. Biased assimilation and attitude polarisation: the
effects of prior theories on subsequently considered evidence. J Pers Soc Psyc (1979); 37, 20982109
221 U jednom su uesnicima: Tversky A, Kahneman D. Availability: a heuristic for judging
frequency and probability. Cog Psych (1973), 5: 207-232
222 Aovih eksperimenata: Asch SE. Opinions and social pressure. Sci Am (1955); 193:31-35
224 sportske ekipe: Frank MG, Gilovich T. The dark side of selfand social-perception: black
uniforms and aggression in professional sports. J Pers Soc Psych (1988) Jan; 54 (1): 74-85
224 Nije bezbedno: Opite u ovom poglavlju i jo mnogo toga, moete da pronaete u knjigama
Irrationality Stuarta Sutherlanda i How We Know What Isnt So Thomasa Gilovicha.
Poglavlje 14: Rava statistika
225 Recimo kako rizik: Gigerenzer G. Reckoning with Risk. Penguin (2003)
225 prirodna uestalost: Butterworth i saradnici. Statistics: what seems natural? Science (4. maj
2001): 853
226 i druge metode: Hoffrage U, Lindsey S, Hertwig R, Gigerenzer G. Communicating statistical
information. Science (22. decembar 2000); 290 (5500): 2261-2262
226 studije u kojima su: Hoffrage U, Gigerenzer G. Using natural frequencies to improve diagnostic
inferences. Acad Med (1998);
73: 538-540
237 o istom testu: Gigerenzer G. Adaptive Thinking: Rationality in the Real World. Oxford
University Press (2000)
238 Pozabavimo se: Szmukler G. Risk assessment: numbers and values.
Psych Bull (2003) 27: 205-207 241 ,,zbirica: www.qurl.com/lucia
Poglavlje 15: Panika u zdravstvu
246 strunom naunom asopisu: Manning N, Wilson AP, Ridgway GL. Isolation of MRSA
from communal areas in a teaching hospital. J Hosp Infect (mart 2004); 56 (3): 250-251 251 Kruger
i Daning: Kruger J, Dunning D. Unskilled and unaware of it: how difficulties in recognizing ones
own incompetence lead to inflated self-assessments. J Pers Soc Psych (1999); 77; 6: 121-134 251
Godine 1957.: Brynner R, Stephens TD. Dark Remedy: The Impact of Thalidomide and its Revival
as a Vital Medicine. Perseus Books (2001) 253 Filip Najtli: Preuzeto iz: Pilger J (ur.). Tell me no
Lies. Cape (2004) 253 Mnogo godina kasnije: Thalidomide hero found guilty of scientific fraud.
New Scientist (27. februar 1993)
Poglavlje 16: Medijska prevara s vakcinom MMR
260 dvanaestoro dece: Wakefield AJ, Murch SH, Anthony A i saradnici. Ileal-lymphoidnodular hyperplasia, non-specific colitis, and pervasive developmental disorder in children. Lancet
(1998); 351 (9103): 637-641
262 jedan od nekoliko: e.g. Chess S. Autism in children with congenital rubella. J Autism
Child
Schizophr
(januar-mart
1971);
1
(1):
33-47
262
Vee
istrauje:
http://briandeer.com/wakefield/wakefielddeal.htm 264 i oni na BBC-ju: No jabs, no school says
labour MP. http://news.bbc. co.uk/1 /hi/health/7392510.stm
269 u jednoj anketi: Schmidt K, Ernst E, Andrews. Survey shows that some homoeopaths and

chiropractors advise against MMR. BMJ (14. septembar 2002); 325 (7364): 597
270 U 32 posto: Hargreaves I, Lewis J, Speers T. Towards a better map: science, the public and the
media,
Economic
and
Social
Research
Council
(2003).
http://www.esrc.ac.uk/ESRCInfoCentre/Images/ Mapdocfinal_tc m6-5505.pdf
271 ni jedan jedini: Durant J, Lindsey N. GM foods and the media. Select Committee on Science and
Technology, Third Report, Appendix
5 www.publications.parliament.uk/pa/ldl99900/ldselect/ldsctech/ 38/3810.htm
276 sistematian pregled: Smeeth L, Cook C, Fombonne E, Heavey L, Rodrigues LC, Smith PG i
saradnici. MMR vaccination and pervasive developmental disorders: a case-control study. Lancet
(2004); 364 (9438): 963-969
277 Ta studija je bila izuzetno obimna: Madsen KM, Hviid A, Vestergaard M, Schendel D,
Wohlfahrt J, Thorsen P i saradnici. A population-based study of measles, mumps, and rubella
vaccination and autism. N Eng J Med (2002); 347 (19): 1477-1482
279
Naunici
u
Americi:
http://www.telegraph.co.uk/news/
main.
jhtml?
xml=/news/2002/06/23/nmmr23.xml
282 studiju vrlo slinu: Afzal MA, Ozoemena LC, OHare A i saradnici. Absence of detectable
measles virus genome sequence in blood of autistic children who have had their MMR vaccination
during the routine childhood immunization schedule of UK. J Med Virology (2006); 78; 5: 623630
283 Jo jedan vaan rad: DSouza, Y, i saradnici. No evidence of persisting measles virus in
peripheral blood mononuclear cells from children with autism spectrum disorder. Pediatrics (4.
oktobar 2006); 118:1664-1675
285 U pojedinim delovima: http://www.westminsterpct.nhs.uk/news/ mmr0405.htm; Pearce i
saradnici. Factors associated with uptake of measles, mumps, and rubella vaccine (MMR) and use
of single antigen vaccines in a contemporary UK cohort: prospective cohort study. BMJ (2008);
336 (7647): 754
286 sistematian pregled: Chapman S i saradnici. Med J Aust. (5. septembar 2005); 183 (5): 247-50.
Grilli R i saradnici. Cochrane Database of Systematic Reviews (2001); 4: CD000389
286 U otrovnom lanku: Phillips DP i saradnici. N Engl J Med (1991); 325: 1180-1183
287 sistematinih kvantitativnih anketa: Schwitzer. G PLoS Med (2008); 5 (5): e95
287 U meuvremenu: HPA. Confirmed measles mumps and rubella cases in 2007: England and
Wales. Health Protection Report (2008); citirano 9. aprila 2008; 2 (8).
http://www.hpa.org.uk/hpr/ archives/2008/hpr0808.pdf
288 Sindrom kongenitalne rubeole: Fitzpatrick M. MMR: risk, choice, chance. Brit Med Bulletin
(2004); 69: 143-153
291 epidemiju koja je u Engleskoj izbila 2005: Gupta RK, Best J, MacMahon E. Mumps and
the UK epidemic. BMJ (14. maj 2005); 330: 1132-1135
I jo poneto
297 Prava cena: http://www.economist.com/research/Economics/alphabetic.cfm ?letter=0

O piscu
Dr Ben Goldejker je napisao knjigu koja je pravi antibiotik irokog spektra za sve one koji u
svom javnom nastupu zloupotrebljavaju nauku i iskrivtjeno iznose injenice. U Looj nauci se
razotkrivaju farmaceutske kompanije, nadritekari, nutricionisti, zlonamerni statistiari, mediji koji
izazivaju paniku pogreno tumaei medicinska saznanja, istraivai koji objavljuju tobonje naune
lanke o nepostojeim eksperimentima i mnogi drugi.
Piui godinama kotumnu za britanski The Guardian, Ben Goldejker je temeljno i sistematino
predstavio spregu nauke, zdravstva i medija koja nije uvek i na dobrobit graana. U vremenu koje je
obeteeno pandemijama zaraznih bolesti, u kome se panika u javnosti koristi za poveanje profita
velikih farmaceutskih kua, u kome esto moemo da ujemo oprene informacije od strunjaka,
obian ovek trai putokaz koji bi mu pomogao da se snae u hiperprodukciji informacija koje je
teko protumaiti. Ova knjiga pokazuje da esto ne morate biti ekspert da biste prepoznali besmislice
i intelektualne prevare. Naoruan elementarnim znanjima o tome kako proveriti da li je neki podatak
verodostojan, kakva je metodotogija medicinskih istraivanja, kako se ispituje delotvornost nekog
leka, ta su to dvostruko slepi testovi, ta je nasuminost, ta govori jezik statistike... italac postaje
svestan da se iza komplikovanih reenica ponekad kriju jednostavne istine ili neistine.
Loa nauka je napisana da izotri vaa ula o svetu medicine, nauke, a pogotovo pseudonauke
zaodenute u plat uenosti. Upravo je to svrstava u neizostavno tivo za sve koji dre do racionalnog
pristupa ivotu.

Notes
[1]
Budite oprezni. U jednom istraivanju anketirana su 122 otorinolaringologa i zabeleen je
dvadeset jedan sluaj ozbiljnih ozleda prilikom primenjivanja svee za ui jer je na bubnu opnu
korisnika kanuo vreo vosak.

[2]
Poprskajte vodom jednu takvu kesicu, pa je pritisnite oljicom finog vrelog aja. Podignite
oljicu posle desetak minuta i videete smei mulj u kesici. U porcelanu nema toksina.

[3]
Odgovarajue velike koliine kininovca sadre kinin; njime se moe leiti malarija iako je
danas na njega imuna veina parazita malariara.

[4]
Za cepidlake, to je razreenje od 30,89 C.

[5]
lat. Posle toga, znai zbog toga; odnosi se na pogreno logino zakljuivanje, kad se ono to
je neposredno prethodilo smatra nunim uzrokom. (Prim. prev.)

[6]
Lekari opte prakse upornim pacijentima katkad prepisuju antibiotike iz istog oaja iako znaju
da su beskorisni u leenju viroze, ali mnoga istraivanja pokazuju da je takav postupak mogue
kontraproduktivan, ak i ako se posmatra uteda vremena. Evo o emu se govori u jednoj studiji.
Lekari koji su pacijentima prepisivali antibiotike, umesto da ih posavetuju ta da sami preduzmu
kad ih zadesi upala grla, bivali su zatrpani poslom jer su im se pacijenti ponovo i ponovo
vraali. Izraunato je: ako lekar opte prakse svake godine prepie antibiotike za upalu grla
stotini pacijenata manje, trideset troje manje verovae da su antibiotici delotvorni, dvadeset
petoro manje ubudue e odluiti da se posavetuje u vezi s tim problemom, a desetoro manje e
se vratiti sledee godine. Da ste alternativni terapeut ili prodavac lekova, mogli biste da
preokrenete te brojke naglavce i gledate kako da pospeite prodaju, a ne da je smanjite.

[7]
Pinsent je dakle sproveo dvostruko slepu placebom kontrolisanu studiju nad pedeset devetoro
ljudi koji su proli operaciju usne duplje. Grupa koja je primala homeopatsku arniku trpela je
znatno manje bolova nego grupa koja je dobijala placebo. Ali u reklamnim materijalima za
arniku neete nai podatak da je etrdeset jedan ispitanik odustao od studije. Stoga je takva
studija prilino bezvredna. Pokazalo se kako je manje verovatno da su pacijenti koji odustaju od
studija propisno uzimali tablete, da su podloniji propratnim pojavama, manje je izvesno da su

prezdravili itd. Nisam skeptian prema ovoj studiji zato to se kosi s mojim predrasudama, nego
zbog velikog broja pacijenata koji su je napustili. Moda se ne moe doi do pacijenata koji su
odustali, pa se samim tim i ne moe pratiti njihovo stanje, zato to su, na primer, preminuli. Kad
se sprovoditelji studije ne obaziru na odustajanje preuveliava se prednosti testiranog postupka,
a veliki broj odustalih uvek je alarmantan
Gibson i saradnici u svojoj studiji nisu pomenuli randomizaciju, nisu izvoleli pomenuti dozu
homeopatskog leka, niti su naveli koliko su ga esto davali pacijentima. Nije lako uzeti za
ozbiljno tako klimave studije.
Kembel je sproveo studiju nad trinaestoro ispitanika (tek pregrt pacijenata za obe grupe, i za
homeopatsku i za placebo). Utvrdio je da homeopatija ima bolji uinak nego placebo (u toj
pukoj pregrti ispitanika), ali nije proverio da li su rezultati statistiki bitni ili su samo
sluajnost.
Na kraju, Sevid i saradnici sproveli su studiju sa samo deset pacijenata i utvrdili da je
homeopatija bolja od placeba, ali ni oni nisu statistiki obradili svoje rezultate.
Eto kakvim radovima homeopate potkrepljuju svoje tvrdnje, eto gde nalaze dokaze za koje tvrde
da ih medicinari iz podmuklosti ignoriu. Sve te studije su u korist homeopatije. Sve zasluuju
da budu zanemarene jer nijedna nije bila valjani test homeopatije i svaka je puna metodolokih
mana.
Mogao bih jo o tome, kroz stotine homeopatskih opita, ali ve je dovoljno bolno.

[8]
U emisiji je prikazano i eksperimentalno snimanje mozga pod akupunkturom. Eksperiment je
finansirao BBC. Jedan naunik, uesnik u opitu, posle se javno poalio na to da su rezultati
preterani (kao to bi se i oekivalo od medija, to ete i videti) i da je povrh svega finansijer, to
jest BBC, insistirao da pozitivan rezultat bude predimenzioniran. To je savren primer onoga to
se ne radi u nauci, a iz podatka da je idejni tvorac emisije bila profesorka javnog razumevanja
nauke postaje nam jasnije zato smo danas u tako bednom poloaju. BBC je, u zatitu programa,
naveo pismo podrke koje su potpisali desetoro naunika, ali nekoliki su kasnije izjavili kako ga
nisu potpisali. Um nas stvarno zavarava.

[9]
Slaem se: to je bizaran i neuven eksperimentalni rezultat. Ako imate dobro objanjenje kako
se to dogodilo, svi bi se obraovali vaem saoptenju. Pratite reference, proitajte ceo izvetaj
na internetu i pokrenite blog ili napiite pismo asopisu koji ga je objavio.

[10]
Namerno sam ovaj rizik izrazio kroz relativni porast rizika, pravei sumnjivu internu alu sa
samim sobom. O emu se radi saznaete na strani 209.

[11]
to je zanimljivo, Makfaden je dopunio ponudu svojih prehrambenih proizvoda vrlo neobinim

izumom. Peniskop je bio popularna naprava za poveavanje mukog organa; danas je malko
modernizovana i mnogi je jo koriste. Moda vam je ovo jedinstvena prilika da saznate neto o
poveavanju penisa, pa u zato pomenuti kako zapravo ima dokaza da naprave za istezanje mogu
poveati penis. Ali dopunske tablete za seks Dilijan Makit, besno ruiasta" i trava
uspaljenog jarca, ija je namena bila odranje erekcije, orgazmikog uitka, ejakulacije...
podmazivanje, zadovoljstvo i uzbuenje, nije davala takve efekte (godine 2007, nakon mnogih
albi, Regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode, MHRA proglaava nezakonitim
te semenke i te prilino staromodne proizvode). Pominjem ovo samo zato to pomalo armantno
pokazuje da se Makfadenov peniskop moda bolje pokazao nego bilo koji njegov prehrambeni
proizvod ili tabletice za penis uspaljenog jarca koje nudi Dilijan Makit.

[12]
I da hou, teko bih preterao opisujui u kakav cirkus se pretvorio taj opit s ribljim uljem, tokom
dugog niza godina koliko je sprovoen. Sam profesor ser Robert Vinston, brkati voditelj
nebrojenih naunih" emisija za BBC, lino je poveo marketinku kampanju za proizvod omega3. Kampanju je ukinula ASA jer su u njoj narueni kodeksi te agencije o istinitosti i
potkrepijenosti dokazima.

[13]
U prilog zaprepaujuoj gluposti Daramovog saveta pomenimo i to da je izmenio formulaciju te
izjave za tampu na svojoj internet stranici, kao da e time ukloniti ponore u projektu.

[14]
Dodue, ne biste znali ni da jesam potpisao jer tada ne bih smeo nita da vam prenesem.

[15]
Kad ve govorimo o etici, ujte i ovo: u Daramu su tvrdili da bi davanje placeba polovini dece
samo po sebi bilo neetino. To je drugo vrlo temeljno nerazumevanje s njihove strane. Ne
znamo jesu li riblja ulja blagotvorna ili nisu. Upravo to saznanje bi bila svrha preduzimanja
valjanog istraivanja u toj oblasti.

[16]
Nutricionist", nutricionistiki terapeut", nutricionistiki terapijski savetnik i mnoge
varijacije na ovu temu, nisu zatieni nazivi, za razliku od medicinska sestra, dijetetiar" i
fizioterapeut". Stoga svako sme da ih kai uza svoje ime. Ponoviu, da ne bude zabune: svako
moe da se proglasi za nutricionistu. Kad proitate ovu knjigu, znaete vie o proceni dokaza
nego mnogi drugi pa u Spartakovom stilu predlaem: proglasite se za nutricionistu i naunici
koji rade na polju ishrane morae da smisle drugi termin jer vie nemaju odgovarajui naziv.

[17]
Uz to radi za fabriku tableta BioCare kao ef Odeljenja za obrazovanje i nauku (moda sam ve
pomenuo da je farmaceutska kompanija Elder vlasnik 30 procenata). Zapravo, umnogome je celi

ivot posvetio prodavanju tableta. Sedamdesetih godina, po diplomiranju psihologije na Jorku, s

jedva prosenom ocenom, prvo se zaposlio kao prodavac vitaminskih tableta u kompaniji
Higher Nature. Svoju poslednju fabriku tableta, Health Proucts for Life, prodao je BioCareu
2007. za pola miliona funti i sada radi za tu kompaniju.

[18]
Vano je upamtiti razliku izmeu prevencije prehlada u Kokranovom pregledu nema dokaza ni
o kakvim prednostima i njihovog teenja, za ta se u Kokranu navodi kako postoji malo
poboljanje kad su doze vrlo velike. I sami moete pretpostaviti da postoje sluajevi gde
Holford preskae i jedno i drugo. U novom biltenu koji je namenio kupcima svojih proizvoda
toliko tranira podatke da bi se i sami autori nali u udu. Uzeo je podatak o skromnih 13,6
posto smanjenja trajanja prehlade kod dece koja unose velike kohine vitamina C pa kazao:
Tome odgovara i do mesec dana manje prehlada godinje za proseno dete. Da bi se
ispostavilo kako je ova tvrdnja tana, proseno dete bi trebalo da ima simptome prehlade vie
od dvesta dana godinje. Prema pregledu, deca koja su imala najvie prehlada mogla bi
oekivati skraenje od etiri dana godinje. Lako bih nastavio litaniju greaka u njegovim
biltenima, ali postoji granica izmeu iskazivanja poente i odbijanja italaca od knjige.

[19]
Pozivam profesora Holforda da mi na adresu izdavaa poalje pomorandu iz supermarketa u
kojoj nema vitamina C.

[20]
Na internetu ete nai detaljnije objanjenje njegovog neznanja, ali evo nekoliko rei za
zaluenike. On je odnekud zabezeknut to nekoliko studija, u kojima nije dovoljno vidljiva
korist od tableta od ribljeg ulja, ukupno ne doprinosi statistiki znaajnijoj koristi. To je
zapravo, kao to znate, opte mesto. Kao to vai za svaki nauni rad, istraivanju omega-3
masnih kiselina moe se dodati jo nekoliko zanimljivih kritika, ali naalost Holfordov rad nije
od takvih.

[21]
Ono to sam saznao poslao sam na qlinkworld.co.uk. Otuda su me, budui ljubazni, povezali s
tvorcem koji me obavestio kako su ve jasno obznanili da elektronske komponente na QLinku ne
funkcioniu ,,na konvencionalan elektronski nain. Navodno, energija se stie pomou finog
praha nekakvog kristala postavljenog u smolu. Mislim da to znai kako je QLink nju ejdovski
kristalni privezak to je trebalo i rei.

[22]
U raznim prilikama izjavljivao sam da svu terapiju za koju nije utvreno da je korisna treba
randomizovati gde god je to mogue, a mi koji radimo u Dravnoj slubi za zdravstvo teoretski
smo u jedinstvenoj administrativnoj poziciji koja nam omoguava da to sprovedemo, na korist
celome svetu. I mada vas mogu zabrinuti pojedine mere Dravnog zavoda za zdravstvenu i

kliniku izvrsnost, iz te ustanove je takoe stigla i pametna preporuka da bi neke terapije tamo
gde je neizvesno postoji li korist od njih trebalo da finansira samo Dravna sluba za
zdravstvo i to u sluajevima kad se one daju u kontekstu eksperimenta (tj. odobrenje za njih vai
samo u sklopu istraivanja). Budui politiko telo, pomenuti zavod esto kritikuju zato to ne
preporuuje da Dravna sluba za zdravstvo finansira terapije koje su oigledno obeavajue.
Ali opasno je usvajati i finansirati tretmane za koje nije sigurno ine li vie dobra ili tete
dobro su znani sluajevi da su se terapije koje su ulivale nadu na kraju pokazale tetne.
Decenijama nam ne uspeva da prouimo sve nepoznanice u vezi s koristima od steroida za
pacijente s povredama mozga: u eksperimentu CRASH pokazalo se da su nepotrebno pomrle
desetine hiljada ljudi jer je od steroida zapravo vie tete nego koristi. U medicini informacije
spasavaju ivote.

[23]
Za to sam ja, kao i mnogi lekari moje generacije, zahvalan klasinom udbeniku Kako itati
nauni rad (How to Read a Paper) profesorke Trie Grinalg sa UCL-a. Ta knjiga bi morala biti
bestseler. Jo jedna genijalna knjiga, Testiranje terapija (Testing Treatments), koju su napisali
Imoden Evans, Hejzel Tornton i Ijan almers, odlina je za laike; to je dodatno pogodno,
besplatno se moe skinuti sa adrese www.jameslindlibrary.org. Predanim itaocima
preporuujem izuzetno opseno delo Bjorna Andersena Metodoloke greke u medicinskom
istraivanju (Methodological Errors in Medical Research), s podnaslovom Nepotpun katalog.

[24]
To je parafraza, ali nije sasvim neprecizna.

[25]
Moda se tome ne treba uditi. Dvadesetih godina prolog veka Nemci su uoili da je vie
obolelih od raka plua, ali su logino pretpostavili da uzrok moe biti izlaganje otrovnom gasu u
Velikom ratu. Tokom 30-ih beleenje opasnosti od otrova u ivotnoj sredini postalo je vano
obeleje nacistikog projekta stvaranja nadmone rase pomou rasne higijene.
Dvojica istraivaa, airer i eniger, objavila su 1943. kontrolisanu studiju sluajeva; gotovo
deceniju pre svih i pokazali su kako su puenje i rak plua povezani. Njihov izvetaj nije
pomenut u klasinom lanku Dola i Bradforda Hila iz 1950, a u Indeksu naunih citata stoji da je
kao referenca naveden etiri puta 60-ih godina, jednom 70-ih, i dalje vie nije sve do 1988. iako
je sadrao dragocene podatke. Neko bi mogao tvrditi da to ukazuje na opasnost od odbacivanja
izvora koji vam se ne dopadaju. Nacistiko nauno i medicinsko istraivanje bilo je povezano
sa stravinim, hladnokrvnim masovnim pogromima i neobinom puritanskom ideologijom
nacizma. Gotovo je svugde zanemareno, i to s dobrim razlogom. Lekari su bili aktivni uesnici
nacistikog projekta; Hitlerovoj Nacionalsocijalistikoj stranci pristupilo je vie njih nego
predstavnika drugih profesija (45 posto lekara bili su lanovi stranke, a 20 posto uitelja).
Meu nemakim naunicima koji su uestvovali u projektu o puenju bilo je teoretiara rase, ali
i istraivaa zainteresovanih za nasledne slabosti uzrokovane duvanom i za razmatranje mogu li
se ljudi degenerisati pod uticajem ivotne sredine. Istraivanjem puenja rukovodio je Karl

Astel. On je pomogao pri organizaciji eutanazija, u kojima je pobijeno 200.000 duevno

poremeenih i fiziki slabih osoba, a budui na elu Kanceiarije za rasna pitanja doprineo je
konanom reenju jevrejskog pitanja".

[26]
Puna srca priznajem: ove primere sam preuzeo od izuzetnog profesora Luisa Volperta.

[27]
ivo me zanima za koliko ete pronai nekoga u vaoj blizini ko ume da vam objasni razliku
izmeu medijane, aritmetike sredine i modusa.

[28]
Moda ete lake prihvatiti ovaj podatak ako imate na umu kako je dovoljno da se podudare bilo
koja dva datuma. S etrdeset sedam ljudi verovatnoa raste na 0,95, a to je devetnaest od
dvadeset puta! (Poveajte broj na peeset sedmoro ljudi i dobijate 0,99, za sedamdeset ljudi
verovatnoa je 0,999.) Vaa intuicija to ne prihvata jer na prvi pogied nema nikakvog smisla.

[29]
Navedene brojke su pribline, a preuzete su iz sjajne knjige U kotac s rizikom psihologa Gerda
Gigerencera.

[30]
Dejms Randi, arobnjak u raskrinkavanju pseudonauke, im bi se ujutro probudio stavljao je u
dep cedulju na kojoj je napisao: ,,Ja, Dejms Randi, danas u umreti", a zatim je upisivao
datum i potpisivao se. Za svaki sluaj, tu skoro je objasnio, ako nekim sasvim neoekivanim
sluajem zaista umre.

[31]
Mnogo godina kasnije Vilijam Makbrajd je u maleroznom obrtu proglaen krivim za obmanu u
istraivakom radu i falsifikovanje podataka pa je zato 1993. izbrisan iz medicinskog registra.
No kasnije su ga ponovo upisali.

[32]
Tad se naveliko prezirala svaka statistika u medicinskim istraivanjima. Godine 1847. Ignjac
Semelvajs je zapazio kako mnogo vie pacijentkinja umire na odeljenju za poroaje koje vode
studenti medicine nego na onima koje vode studenti akuerstva (u to vreme su studenti obavljali
sve pripremne radnje u bolnicama). Bio je potpuno ubeen da se to deava zato to studenti
medicine koji su prethodno secirali leeve donose na rukama neto gadno opasno. Stoga je
insistirao da se uvede obavezno temeljno pranje ruku hlornim kreom i prednosti tog postupka
potkrepio je brojkama. Stopa smrtnosti jeste pala, no kako to bee doba kad je teorija bila
cenjenija od empirijskih dokaza iz ivota, uglavnom su ga ignorisali sve dok Luj Paster nije
potvrdio teoriju o bacilima. Semelvajs je umro sam u ludnici. Za Pastera znate.

[33]
Evo ta Dek misli o grevima: Mnogi ljudi godinama pate od greva. Kroz primenjivanje
terapije upijanja saznao sam da im se to deava zato to njihov organizam ne apsorbuje element
skandijum koji utie na apsorpciju magnezijum-fosfata." A evo ta generalno kae o
zdravstvenim tegobama: ,,Na osnovu sopstvene ekspertize u terapiji upijanja uoio sam da
mnogi moji pacijenti pate od ozbiljnog manjka ugljenika u organizmu. Danas ljudima kosti tako
lako naprsnu ili puknu, da to naprosto upada u oi onome ko je naveban da zapaa.

[34]
Hoete li se sloiti s izjavom Ministarstva zdravlja da je vakcina MMR bezopasna, zavisi od
toga ta po vaem miljenju znai re bezopasno. Da li je bezopasno putovati avionom? Je 1
vaa vemaina bezopasna? Na emu sedite? Je li to bezopasno? Moete krenuti da filozofirate
kako nita nije apsolutno bezopasno i mnogi hoe ali upleete se u raspru o prilino
beznaajnoj i neuobiajenoj definiciji te rei.

[35]
Grupe istraivaa koje su imale pristup izvornim uzorcima od autistinih pacijenata ili su ih
kasnije pregledale u potrazi za virusom malih boginja, pozvane su da uestvuju u toj studiji, ali
se nisu odazvale. Od njih se nisu mogli dobaviti kliniki uzorci autistinih sluajeva za
nezavisna istraivanja.

[36]
Godine 2008, upravo kad je trebalo da okonam ovo poglavlje, neki novinari su se udo jedno
udostojili da piu o eksperimentu PCR s negativnim rezultatima. Izvestili su da je to bilo
definitivnoo pobijanje itave hipoteze o povezanosti MMR-a i autizma. Bilo je to detinjasto
preuveliavanje, nikome na korist. Mene je lako uSreiti.

[37]
A ne 11,7 posto, kao to su tvrdili u Telegraphu i Daily Mailu u svojim tekstovima iz februara i
juna 2006.