Prosvetiteljstvo je pokret u evropskoj kulturi, posebno je bio izraen u Francuskoj,

ije je glavno obeleje pouzdanje u mogunost neogranienog drutvenog i

istorijskog napretka na temelju autonomne (samostalne) upotrebe ljudskog razuma
lumen naturale, prirodna svetlost razuma nasuprot delovanju autoriteta
tradicije i religije. Pokret nastaje krajem XVII, i u XVIII veku, ali je njegov uticaj
prisutan i danas, u temelju je savremene nauno-tehnoloke civilizacije.
Drutveni oslonac nalo je u novoj graanskoj klasi koja se borila protiv
feudalnog poretka. Prosvetiteljske ideje bile su teorijska priprema za Francusku
buroasku revoluciju 1789. godine (u Engleskoj je buroaska revolucija provedena
1688, to je bio veliki podsticaj za francuske prosvetitelje, koji su uopte pretrpeli
uticaje iz engleske filozofije i kulture).
Bit prosvetiteljskog pokreta najpregnantnije (najvie kazuje, najplodnije,
doslovno najtrudnije) izraavaju dva stava:
Don Lok Razum mora biti na najvei sudija i vodi u svemu.
Imanuel Kant Prosvetiteljstvo predstavlja izlazak oveka iz njegove
samoskrivljene nezrelosti (maloletnosti). Nezrelost je nemo da se sluimo svojim
razumom bez vostva nekog drugog. Nezrelost je samoskrivljena ako se njen
uzrok ne nalazi u nedostatku razuma, ve u nedostatku odlunosti i hrabrosti da se
njime sluimo bez tueg vostva. Imaj hrabrosti da se sluimo vlastitim
razumom! ili, Horacijevim reima, Sapere aude (Usudi se da misli, da bude
mudar)!
Kritiki karakter ove filozofije veoma izraen filozofirati je znailo kritikovati
stari poredak!
*Petlja, pored kefala, potrebna za intelektualca, slobodnog mislioca.
Prosvetiteljstvo takoe karakterie mehaniko tumaenje zakonitosti prirode,
materijalistiko shvatanje sutine stvarnosti i senzualistika teorija saznanja.
Reformacija (16. vek), kao verski i drutveni pokret, takoe je dao doprinos
stvaranju prosvetiteljstva. Martin Luter se suprotstavljao zvaninom tumaenju
hrianstva Katolike crkve i zahtevao povratak na izvorni tekst Biblije. Meutim,

kod obrazovanog sveta ovo je izazvalo sumnju ne samo u verodostojnost

tumaenja Biblijskog teksta nego i u verodostojnost religije uopte.
Uspon prirodne religije, naspram pozitivne (objavljene religije, postojee crkvene
doktrine) to je vera usklaena sa prirodnim ljudskim razumom; ona tvrdi da su
mnoga verovanja pozitivne religije u neskladu sa razumom (TERTULIJAN!) pa ih
treba odbaciti kao puke zablude i neproverene predrasude.
Antiklerikalizam, antidogmatizam.
Prosvetitelji najee nisu odbacivali religiju kao takvu, ve samo pozitivnu
religiju. Mnogi od njih su bili deisti (deizam bog je prvi pokreta, tvorac sveta;
to je filozofski pojam boga do koga se dolazi i takozvanim dokazima za postojanje
boga; bog je stvorio svet, pustio ga u rad, ali se potom ne stara o njemu, on ne
remeti prirodne zakone; deisti ne praktikuju nikakve rituale, ne potuju nikakve
svete predmete niti spise; to je tzv. religija filozofa, religija razuma).
Volter je bio deista. On nije izradio zaokruen filozofski sistem, bio je u istoj meri
knjievnik (Kandid) koliko i filozof. On je otro kritikovao hrianstvo, posebno
Katoliku crkvu (imao je pokli Unitite bestidnicu!), kao retrogradnu
instituciju. Meutim, smatrao je da je religija neophodna za odranje drutvenih i
moralnh vrednosti pa je tvrdio da bi boga trebalo izmisliti, ak i kada ne bi
postojao!
Pjer Bejl ateista. Religijska verovanja su nespojiva sa razumom, tako da se
filozofija i religija iskljuuju.
Najvii domet prosvetiteljskog pokreta predstavlja sastavljanje Enciklopedije
(zaokrueno obrazovanje; celokupno znanje u odreenoj oblasti, u jednoj nauci, ili
uopte). Glavni pokretai, urednici, bili su Deni Didro (ukidanje monarhije i
religije je uslov za napredak oveanstva) i D'Alamber, a oko Enciklopedije su se
okupili i najznaajniji prosvetiteljski filozofi: Ruso, Volter, Holbah, Monteskije.
Osobenost francuske Enciklopedije je u tome to je izvrila ogroman nauni i
politiki uticaj, jer je oblikovala novu sliku stvarnosti zasnovanu na poverenju u
snagu samostalnog ljudskog uma. Ona je bila otud otra kritika tradicionalne
filozofije (metafizike) i teologije, uopte starog sveta, starog reima,

nagovetavala jedan drugaiji svet, zbog ega je zvanina vlast pokuavala da

sprei njeno objavljivanje. Ona je izlazila tridesetak godina, u 35 tomova.

Na najznaajniji prosvetitelj Dositej Obradovi. (idejno neoriginalan, dodue)

Evo ta prostota i sujeverje vie: Tako su nai stari inili, tako
hoemo i mi! No, nai su stari zbog mnogih kojekakvih stvari
posle ljuto postradali: je li, dakle, pravo i pametno da i mi u njima
ostajemo i stradamo? Nipoto! Kad bi ljudi uvek isti
ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljao ni prosvetio.
Razumni idu sve nabolje, a ne-razumni ili ostaju kako su bili, ili
(to je verovatnije), ako se ne poboljavaju, a oni idu sve na gore.
Dositej Obradovi
Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosveenju i obrazovanju
naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.Dositej Obradovi
Knjige, brao moja, knjige, a ne zvona i praporce.Dositej
Obradovi
Nitavni su oni ljudi koji uiteljev rad za sitno smatraju.Dositej
Obradovi
Celo drutvo, i svako ponaosob, kad se ne upravlja po zdravom
razumu i mudrim savetima, po nudi se mora, zlopatiti i
propadati.Dositej Obradovi
Pismo Haralampiju, programski tekst. Osnovao Veliki kolu u
Beogradu.
*prvi koji je rekao da i ene, devojice, treba da se obrazuju.