ETRURCI

U VIII veku p.n.e. na Apeninskom poluostrvu dolazi do procvata

kulture Etruraca.
Stari Rimljani su verovali kako su Rim 753. p.n.e. osnovali potomci
izbeglih Trojanaca iz Male Azije.
Prema grkom istoriaru Herodotu, Etrurci su oko 1200. p.n.e.
napustili svoju postojbinu Lidiju u Maloj Aziji i naselili se na podruju
koje se danas naziva Toskanom, zemljom Toskanaca ili Etruraca.
Kulturno i umetniki povezani s Malom Azijom i drevnim Bliskim
Istokom, Etrurci su nosioci mnogih civilizacijkih odrednica koje nigde
nemaju paralele.
Alfabet su preuzeli od Grka, ali njihov jezik nije srodan ni sa jednim
poznatim jezikom i jo uvek nije deifrovan.
Nedostatak pisanih tragova - tek nekoliko verskih tekstova i napisi na
nadgrobnim spomenicima - nisu dovoljni da se on rastumai.

Grobnice, koje od 700 god. p.n.e. oponaaju u kamenu izgled stvarnih

nastambi, sa kupolama od slojevito reanih kamenih blokova pokrivenih
zemljom, ine glavno umetniko naslee ove kulture.

Tumulus

Unutranjost etrurske Grobnice reljefa u erveteri

Pepeo pokojnika
odlagan je u keramike
urne sa poklopcem u
obliku ljudske glave i
trupom sa ovejim
telesnim obelejima. Uz
ovu skromnu grobnu
skulpturu, u grobovima
nalazimo skupocene
zlatarske predmete
poreklom iz Grke i sa
Istoka.

Vlasnici mone flote, etrurski kraljevi su vladali Rimom do

510. god. p.n.e., sagradili prve odbrambene zidine, isuili
movarnu dolinu Foruma i podigli prvi hram na Kapitolu.
U to vreme rasko grobnica dovedena je do vrhunca,
oponaajui stvarne nastambe.
Pokojnici se prikazuju u terakoti, kao stvarni ljudi u
prirodnoj veliini, kao u grobnici u erveteri gde mu i
ena lee na divanu, oputeni i neobino vedri, kao da se
zabavljaju.
Grobnica je smatrana stanom za telo i duu, pa je
ukraavana i vedrim zidnim slikama, poput para plesaa iz
Grobnice lavice iz Tarkvinije.
U skladu sa dotadanjom slikarskom tradicijom, enska
figura se slika svetlim, a muka tamnim tonovima.

Grobnica branog para, erveteri

Na zagrobni ivot se gleda kao na nastavak zemaljskog, sa svim
njegovim radostima i zadovoljstvima.

Plesai iz Grobnice lavice, Tarkvinija

(480-470 godine p.n.e)

Figura lavice, plesai i svira koji svira diple, dorski

stubovi, delfini

Oko III veka p.n.e. pogrebni

obiaju se menjaju. U njima je vie
surovosti: urne prikazuju demone
smrti, a smrt vie nije nastavak
ivota na zemlji.
Grobnice su uklesane u ivoj steni,
a prostor oponaa arhitektoniku
stvarnog stambenog prostora.
Zidove prekrivaju reljefi sa
predstavama oruja, oklopa,
predmeta za domainstvo, domaih
ivotinja i poprsja pokojnika.
U takvom okruenju demon
zmijolikih nogu i njegov troglavi
pas (Kerber-mitski uvar pakla)
deluju uznemiravajue. Grobnica
reljefa, erveteri, III vek p.n.e.
Muke koje ekaju pokojnika, vide
se i na freskama u Grobnici plavih
demona u Tarkviniji.

Etrurci su bili uveni

po svojoj graditeljskoj
vetini.
Veruje se da su Etrurci
nauili Rimljane kako
se grade vojni logori
(kastrumi), kao i
osnovama urbanizma,
te gradnji fortifikacija.
Jedini ouvan primer
etrurske fortifikacije je
gradska kapija Porta
Augusta u Perui iz II
veka p.n.e., kao primer
u kome su lukovi i
poluobliasti svodovi
sjedinjeni u
jedinstvenu

Kapija u Volteri predstavlja najstariji sauvani primer zasvedenog

(lunog) prolaza u istoriji!

Stela iz Perue, sa
etrurskim natpisom iz
III/II veka p.n.e

Etrurski utvreni grad ivita di Banjoreo, nekad na glavnom

putu koji je vodio dolinom Tibra, do Rima

Etrurski hramovi su bili malih dimenzija, od drveta i retko

ukraavani skulpturom.

Izuzetak je takozvani Apolonov

hram u mestu Veji, sa etiri
skulpture od terakote u prirodnoj
veliini, postavljene na vrhu
krova.
Herakle i Apolon takmie se za
svetu koutu u prisustvu drugih
boanstava.
Najbolje je ouvana skulptura
Apolona, remek-delo etrurske
arhajske skulpture (V vek p.n.e.).
Njegovo krupno telo vidljivo je
ispod ukrasne odee, a snane,
miiave noge i produen korak
odaju izraajnu snagu bez premca
u grkoj skulpturi istog razdoblja.
I ova skulptura je bila obojena.

Iz Veija potie i bronzana skulptura legendarne Vuice koja je othranila osnivae

Rima, Romula i Rema (oko 500 god. p.n.e.). Dvoje dece predstavljaju kasniji,
renesansni dodatak.
Vuica je maskota Rima i tesno je povezana sa etrurskom mitologijom, u kojoj
vukovi, od najranijeg doba igraju veoma vanu ulogu, kao i fantastine ivotinje iz
mitologije.

Mnogobrojne replike mitske vuice predstavljaju mali deo

etrurske vetine u izradi predmeta od bronze.

Majka i dete, bronza,

500 450. godine p.n.e.

Etrurski ratnik, bronza,

otkriven pored Viterboa,
oko 500.godine p.n.e.

HIMERA IZ ARECA pokazuje matovitost etrurskih umetnika:

fantastino bie sastavljeno od nekoliko ivotinja prikazano je u
ekspresivnom pokretu.

Monteleone kod Spooleta, 530 p.n.e.

Za Etrurce je karakteristina crna keramika: posude su malih

dimenzija, sa crnom glazurom, najrazliitijih oblik i namena. Ovaj
tip keramike naziva se bukero.

Ogledala od bronze i srebra