Biblioteka NAUKA Edicija ‘UDZBENIC!, PRIRUCNICI, MONOGRAFIE. Urednik, Prof dr Hija Vujacie Glavni i odgovorni urednik Slobodan Gavriovie Jelena Dordevié STUDIJE KULTURE Zbornik _ (KCKghee Pearle - nsoupensyas eluoast om PAW By aceon ceeessceeene ‘wogms naar ny yusepy pang aol ie 7 soaeeaa BBL or (afueatzenst oupol wz ayoppq) Nedede HpOpOOpL AEE wWOalo | vinwNUVOg, bet eumodozp eauraqe ny ouoUI BunoseW ¥OU F oA!Z e804 OHO suo8o purr Ree eae cor omen afqapoudar prays OAs TA OEP O7N guoluag sizon etiasnpar swum, " muloepon RCT apy lpn te “om aang atosear fr094, rovopyeyy four “oomerner ey BySUyUCUE F fEDIPABD UROSEYY, ArT pou uzig efqseue reunyny, Promy nha porn puapaogy mre nsoureaqez eaefey woorgucepiesnn 8007 HH ogame BoryRAZEIKA Kornel Vest ‘Nova kultarna politi Santal Mu Feminizam, princip gradanstva i radikalna demokratska politia .. ‘ sat sat 2 Mae de Ser PostwopsRNA KULTIRA Propel svkodneog Scere eee Peer atest Posmodaee Pant wenn ZNACI/KULTURA/ZNACENJA _/ 2am Beir Simla simul. a a Frederik Dijon an “/ Postmodernizam ili kultarna logika kasnog kapitalizm ......... reves 89 sa Seleste Olalkiaga ik nesiae sehsigyn AA AAA EO ARRAN Potkalture - znacenje stila ... 286 log za Megalopalis ee Mark Poser aaa Postnoderoe vite nnn nn 589 Stare et Bale odekonstisnj populamogé Ls /, meee Teng A petton spat Coat reernreneyrsaegae Steet Se tk pb ahem) tonometer _| Dion Fisk A tie Garsiia Kanklini Popularna diskriminactj@a csnrmnsonenernninnene cnrre 339 ‘Hibridne kulture, prikrivens mot een 568 evn Rain tin Metin 2 London gaya nce \y__ Pate kaitumog popaizma ai St 5 nn oe “Be Se Dine tro Sajmon Frit ‘Manifest za kiborge; Nauka, tehnologija i socijalistidhi ferninizam Dobra, oi i osredaja: odbrana popolarne kltur od poptlitavneenennenn 359 Son eeae eee os Anela Met Plows oer lop bane pace eth eer Sele big a View doy i nara fn ss uU. Son Nitson | Fromene oznaiavanja mudemoti od snovog multe do novo ada. 399 Vv(olow euyeayez ures e@aas peuz] Ousisouzes ez nysouEyng MUEAOL rewlioeyygnd ut 5807] | JY PeaMeg oAoSYo0 ez altpas aysuiz ez nau IPRUEN alse) e70189Ny any axoypp ez esso1d KIOSOUUIPA JO Austontun po | efempedy unzpay 93(uy enojap 2 essoaq sifodeauiyy Jo Aastaatuy ‘eusiing xoyy vung 28iluy onojap vz eaSpayynoy po ‘ego EP a¥fury B40} Iqo vz suoneayqng 28s po njoazop eq -op wes nsouzegn "AYER ‘Spry 1iky wopodso8 es ejezonod af out vfoy ‘ejpunog ysaig 21 sAojmuIg-ypEd iuels] 2s wofnleaye 019 1q ep wyzaf wroysdis , ef fureaepodeyt “exfzal SorppeWIOU IyI059}0% * eisyan eposord fonchiad Oey as vlox eaiez 38 ougasog ‘aang ruaplipmas wnysupjig n 3 (fea ueAzt npea® :nuopuoy 2 EE spsousomun nfreneyeuzo n auau0ig* asoisya ez ‘es20d099 909 2REAEPT| MyUpoan wouAr| Fnoteg NAeIIpEIA tPlipan olpmys n mpoayy uoljacigo ¢,omuzesg op sunds wig pO" 38 m WousefS ‘nqacwey nueI07 ‘Pi¥o70120s euatezaudiony myulogy 90 ‘ Bouaupoyeas aura wf vz Owed rueayceyrusbqe Bono 52 N yowod ru ns vox eanas woueayer uneei: ep tm "HAC LISONTVAHVZ VAVIZ]Jelena Dordevié Uvop 1. Uobiéajeno je da svaki govor o kulturi zapocinje problemom defi inja i Konstatacijom da ga je nemoguce raz koji se odnosi na odredenu, manje ili viSe autonomnu oblast, To massive 2natenja zavisi od filozofskog, nauénog, drustvenog i istorijskog konteksta alii od njene drustvene uloge a odredenom objektivnosti. Teorijske odustajanjem od takve na je dva osnovna razioga, Prv indvoji kao posebno podrug) eg. vremena sve vige su obeleene no kada je 0 kalturi rez. Za to posto- cultura u saveemenom svetu ne mote da se veé predstavlja integralni deo druitvenog xe postoji natin da se uspostavi objektivan vor, Pai nau, uvek je na ovaj stom u kojem late pripadaju ovakvoj teor ia je kultura moguée pron i stu, te da je svaki napor da se ona ogranidi i névrstiu svom pojmu ne samo nepotrcban ve¢ i nemogué. Odatle proizlazi prva osobenost studia.o koji. ima je ovde red, a to je da se kultura posmatra kao dinamitna, heteroge kao izolovana oblast, nezavisna w odnosu na loskog, ekonomskog, politigkog, cmotivnog i ima. kkalture su jedna heterogena oblast koja ne mote da se lredene disciplinarne okvire. One na r: ‘skustva knjizevne kritike, antropolluang NY “ey0I9 ZoyPnsyeKOs Bogarq eur IAzED 98 ep afpgod wouawous 1q ep ‘apa fueatig 21 ns 24Q “mars HOO} 1 n ougasod ‘oests ouppjaxdau af feonn aorta nuasuwNg n oman 1S DUDUZARS EZ NUNUDC) A OATZ Isut fons ajapodez asain, nas Ns epEY “myioxod wouZreA2 eluaaad eussaa{ons “OUaDs BUIeMLAI|S1 in Iq mpagOd ns wor 2097 “eioArz SOU. upzeus ypgiat visas Soupedez yepaiod wl ns Ho 192404 supeli90s 1 oumyjnyy OuARIBUZOYE N auD] }OUATTEULDHTe PAOPEA po wepal ns api "ean BO}gOId EUTpOR AUG DPA aulpass ayswapeye nyioxod wougeTEA2 rouoye “UHTUDAaSRIP es nzaa naoypfu | eioary Zouoasgnsp HouauUgzAes, tery oxelod vu Yaanyjny mpsipaueruseindod ‘org atiaiAes 8 9UQ “epoaztoad yruamyo} exne4y afueaypnsord O¥S90359 | autajqoxd ez afuenosazo -2o0ud t eure 2fuspeuz apeuZ WouaNyP{qns woualu o I nsejd tm ‘sau “e{uazeu2 alupoxzioxd sovoxd ainesaso a8 ‘oat Sousnnstup njadse feu ory ereays as eara]ny ‘ewzfencey TIOHOSIA 194s aumDsAes eZ OUPoYseAdzd a5 WH[NS91ONUL oad ausorsord-orstouta: wfa2geuz Soupezsanqun lap 1 ripourzy nza{izeq nutanagap t nujeradsouoy auopyn ep ef wu 'AoUso ett OD | PuRgHpst HSOUIndiOd n eaNa|RO ExOStA af one, “unfa vz nlueSen IE nysius vu Soueaouse? eluriony SoxstMEparoy=r¢do 1 psourumn sexsoad ‘eynp elaoreassoowes ugeu apng ep 2fewsaud exmaqay “eft -eue FeIUDfes Lop EYfox aweays ep ow nleumt afoy wullurus ,yruofpoasoad™ ppasod ov 1 ‘exp eur | wunqap Ssouaneasy afnzeyst ‘UL PALDNO 28 {ofoy m asejqo wuspoasod oes eeays ou agin eaTayN suporeu r nlyozory ‘ify Ssouraum. 38 ‘ouo ez atieaosezoiuyezatt oundiod oanapny altpras ns ep Frepzio14 “01 ote "up Pz uwoUS vljxerspaad oms9p eaUjMy TALAyO WOAOYRE ep £ S 288g 2anayMy alspeas as ep epafBz1 Fotr9903 naoUso EN a ma ‘elpnzpod Souzeuydiosip Bousel Bomyey utazaes “UE|ZO3 BU 2UDZAMISH ENED] DBI fougneu azoa au 1 e829 Soqz “ura auonig ppeSop a1ezd ep -mup auzea vu nindean ‘§ eu nfndiear san ep av uNES OU 02 { anyooad ruaRE eziTeqO|S BoAoU 2A0zee! ee mag 2AM PES afapesdn 95 wen epey If e1eQnoWZ0 poy ouropr epey “oumese|a yf! owtafnind epey ‘seq nll ounpos 1 taaltp owszap ‘owpol epey ‘eurehisesuoarap nm omfnasazt epey ‘au120u0y Jor eu owapr epey ‘ederd wlons ve otstz09 35 Epon “eUAEit BpfeY ninprequrog seu epey é,ere3g SoxFaA" owepofs vpex ‘eyzed-oumy eA -tss\fonopes unsejBer2a owelepaad as epey :seu Oyo epnas of ema “Baod]os Ypjanrtod 1 yryswouo; yIUpEqOTS | ynTEHO, LeAzE nseygo {yp ueact nenewsod nym apngourot ono3o8 “unmpown “ol seueg -nza4N ‘Wolu s mipoaop oumress oMq af YE 704 ‘nanapny eu NsoUpO m uARES}ARZO | lwigasod owres om ofesiems vpeau 26 ns 2f0% ioxYZ RsPIGo 240 n aingnipyA 98 vamayny ‘owos Fpninfjeatyez,“trozna|ny o2z0xd tpeE feuo I}! fea0 ve of ans ~ nuosso1d 499 od elaeaopms qf efmeunueZ euaLeany n vluagn{pyn ‘ext ~tuo1sal | oqoroprel ezoqzt‘efueaoind ypyonstam “eneq -fet op ‘ouery sursodiny ipex n8nysodoures n eysepo oxpH a nsoa qaluzean! quasd pO "wioarg Souxsupoxeas nurgeu n rye sign 1 ammayny elppezttelinzsut0, 5 258 OUfegofa “easseup RoxygHeUro;UT fox -2er ‘eureloouyos unas szzoxd aypsinasnpur eau ‘eassieoq Sargdo afuepanog “teats mporod ty nse\qo loftup loyou apepedud afiuey 1s 2f03 aaelod n suman .pedn* f ipaispaisn 95 ep ajagod ayneu 9 -oaagrup oflouu ns ep ores oarg anyadse aus ewnzoud ep ejagod exayny af ¥p as ezedez “easgnap Boyslinsnpunsod mato n yppeiseu euoword usa “}{ yppanIod ‘qpystoWoy> wofeonn pod orpoflop 28 oy ,eiaz4001d Fou _imof* wooypoqsod enous as 033 ‘owses oursznz runny B7afueAososanu tyuao9p orqoojou yslupajsog “eiaas BouotzzaRs wioarg suoword sugruteU 2p need ofoy euntamnye wure3d wp ronfapesoid ‘euydiosip qruyeuoprpest jes vleds voy ,woundiosip wouenouljdrosipau eu 0389 oez 28 ed ‘soaIlfreuzodeid tow ‘ouior so>jidy “wauroU9) ueprureup 1 uoZops “1a [M198 ep afmandouro og ouo nfewnzn yuu po gan |euOPSIpen posts Waparpo uepali ea PEPE ESSEC CPE4 ture postale akademska di ako, istini za verziteti ,od i nove. Kontinentalna Evropa, naroito Francuskea, u kojoj posebnu vrednost i dignitet vezujudi se za humanisti¢ku tradi ‘cept kulture, nije sklona pristupu kulturi na naéin na koji to prediatu ove studije, Jedan od razloga jeste éinjenica da se one bave transnacionalnim. i smondijalistickim* karakterom savremene kulture. U sredinama gde po- stoji poveéani strah od amerikanizacije i oseéanje ugroenosti jedinstva Inih kultura pod uticajem novih kulturnih kretanja vezanih za ko- nju danainjice, 2, Sta je karakteristitno za ove stuc naroéito u vreme kada su se pojay se za tremuitak vratimo u proslost i ukazemo na to kako je shvatana do sredine proilog veka, pre nego Sto su studije kulture otpotele tih shvatanja. Ta revizja sc odnosila na rasprave o praveima razvoja re koja se naila na udaru kulture masovnog drustva, duboko uznemiravalo duhovesirom Errope. Do tadaje dominialoshva- se smatralo da je kultura osnovni pokretaé civilizacijskih procesa, da kao svetlost obasjava iudski rod koji u njenim okvirima teai neprekidnom usa~ viSavanju, To je osnov humanisti¢ke defi ture, koja, izmedu osta- ima snaéna normativna svojstva, jer teii da trasira pravac razvoja 8 izovanih drustava zhog ega je, u osnovi, etnocentriéna, jer kao kultura Zapada. Ovakav pristup vezivao je kultura to je Govetanstvo stvorilo*, za intelektualnu prefinjenost uspostavljaiu poredak zasnovan na pravdi, gradanskom moralu i postovanju ‘ovakvog koncepta kel- ture u Velikoj Brita bio ogroman. Obele ne XX veka, 2 u okvi sgenija — umetnika kao demijurga, bozanski prosvetljenog pojedinca Oat Pee 1s sposobnog da stvara svet ex nihilo. Umetnik postaje centralna figura oko ‘oes gradi dene jedogwremens koje je dubokowedrmala Velika re trate Se enon oer canara degra dacije sveta koji je do tada bio poznat, podstaklo je uverenje da je kultura posveéena sfera u kojoj je moguée stvorit ili ponovo pronaéi uzvigene vted- nost judskog duh. Taj dub nicao je iz-dela umetnika, flozofa, heroja kul- ture, a traZio je inspiraciju u snazi i éistoti autentiéne narodne “Taj drugi koncept vezivao je kulruru za bie odredenog naroda, 2a najdublje korene i neuniitivu tradiciju koja podjednako izrazava duh naroda i ,hrani* stvaralatku imaginaciju posebnih pojedinaca. = Tri pomenvte koncepcije kulture dominirale su momentu kada se, kao izdanak ubrzane industrijalizacije, dogodila jf jedna velika transfor. la kao pravi bauk je poglede na kul 1, visoku Kultura dala, ka novog doba. Masovna kultura ‘turu, podjednako ugrozavaju televizij, utitu na promene celokupnog natina Zivota tako da te promene nisu mogle nikoga da ostave ravnodusnim. Intelekrualna elita Zapada reaguje na promene nezavisno od toga da Ii pripada desnim ililevim ideolotkim orijeatacjama. Kritika kulture ma- vasniva se na nekoliko kijuénih argumenata. Prvi, karakteristiéan 2a desne kiti¢are, odnosi se na opasnost cod anathije kzo posledice masovnog druttva nastalog na osnovu ,navale novi radnigkih slojeva koji tokom XIX veka dobijaju sve veta prava od prava glasa pa nadalje. Oni smatraj da je druitvo mase,u kojem ,gomila™ kkako se ona do jskog napretka, lure bled siajvisoke, elitne kulture, ona se gu8i u hiper- rosecnosti, iz levog tabora, narotito intelektualci vezani 2a Frankfurtsku 8kolu, smatrali su da je masovna kultura proizvod viadajuée klase koja sve-‘woypjo2jaas 1 amy ausoseT wal a10d oyoqnp rama} ozeigo oxzasiueuiny rZeuKo ep o[eq Plpp yruadeAfwy uouesas1A9 ‘odsn | wurzny> Zouuraqry{ eulioizod vu yee ns HSIATY “DyAIEDY 90 ouAsTltn swrapgord vz uezaA oUgasod RA XX olen OW esoupo euesinnsuo%ap tysod aye a1 do sammy epomtad v3 Iso Pur uadox qupeImayNZAS Ovy Por [ny tpHUpes vz ofueaosarazut “ey2n KX et woyor 1dozag foupedez n euoword yu: OAIStUp asoUjea4 vu epaytiod BoxgnsA [Paap #2fuearg ‘Bu UeAOUsE? ‘exegn22001 AISMUP WUErozHeUrBeUr NUP t sep nao (terausSuADU) aUrpUeAZ npowHe: sOUpO UEDUSIUORLAUE IsMUP woyQnsHPERde; n ep XX Whalen, elaeinns yrjsjozoyy ~2e4 we '98 29 01s eBOUO a4fauiay o1aEIsod | Suowarnes ez enuay ofueseais bz ans “1po8 yasoped wofen| timenag mus sid “epjpiod Soyrupes eymajsod tf “OH ep Heong ‘esuIPitA epuousfoy eaoped 71 ns apjaiod ‘edu ypu94ign: paeromasmys} ousrajny oupytsods aur Ho eum “A PuNyAbU eursne eumleos0 ‘euseANs NTOA UnpSOUd nalts] 38 (es nuyo nougeu ao, uaa atop cu tac) a a foeaiyiato vsuaée ony amyyry aluewways i puso WN PU UEAOUSEZ urHHoHD Df eiipmas foazes uednyo|29 OEE eu aIBUDp! foxs 19 ‘wourpoas epey musuiow n nfurodez “wap ward 1 ‘wolod wom rye ‘eseur "Asstap WoUBUIDLAeS n uowosd Yq -nanodoutsfuesoumzes wz apruo oxgneuv ouznu aeod aay urlod Gs ‘osu anon ‘luageue exon eigop eto sueaozneuiaygord oupryoriay ony -ymy af Bon Bog “eagtup arya woutesn avowsd aula ead ‘oneadoe “Eu 71011" fea euatla Bousspoun ing 1Bnup v ‘ase seAMjaL}0 Lupal ns ag aUK seer & epexjau af fofoy nanny nuporen “nufeuorsipen ~2e1 ougUIaLAONS! ep I nse NuDaisUIpal n Lomoad eaeuIpolod -gouur ep ‘un af ep & -eaitafowoy Ss Osea aE HEA 340 “Fepoiod wolorsod njeavzrpod ouseasou aunty aqas Oy 124s ninpnsoad pan (TLeP Rout unmpsy “euyys|joxopez wnuze] unepard ‘ewurzegonod umuaised, ‘eingnap vumaafojs turjons ‘wox1|qnd wiouaosew pou yonuOy pod Sxeqee uu wiaand oazoreu ‘amy Wolins indjuews 1 aeqez (oynd rznys exiay O38 aftrefeaso ez Ind apnq ep O38 2 10 epoaziord afoas alnzzprepueis snpar ‘ngox n wsououn tonfeseardig “seep apnlepeja EsOraIUT jonopez eusk Jaso eas 1 oy ‘alugozod fF afuppoazioxd rod wonijalog s ovom strujom dvostru- jedne strane, uticao je na bi -dna od osobenosti ovih studija u od- prekidno nadogradivao pratetiteorijske struje posebno sklone ovom osnov- ‘nom metodu, S druge strane, stare, proverene vrednosti i kanonske autore izazivalo je otpor koji se odrazio na uvodenje tri insistianje livsizma na nudnosti povratka na coke kulture i umetnosti novi razlittih formi kulture i refleksi jeste da se zalo2e za marginalizovane, analizirajuci najra ‘osnovu kojih se marginalizacija ostvaruje simbolizkim ili diskuraivnim sred- stvima na nivou kulture. na teorijska orijentacija studija kulture w sve stvoreno i konstruisano i da je sv« lei sva vremena, u stvari plod wet odredenih drustvenih grupa stvoren Iture. Studije kulture zastupaju radikalno kulturalisticki stav prema Ud 9 svetu, &o znaéi poricanje svih vrednosti koje bi-se mogle smatrati univerzal- nim, opSteEoveganskim ili determinisanim prirodom, iisticanje pojedinag- nih, koje uvek nastaju prema zahtevima i procesima oznatavanja odredene jest odredene kulture, ia se u novim studijama otkrila kao iz areze strukturalnih odnosa, kontekstualnih r loten fenomen ka, ideoloakih i polititkih sukoba i promena u globainom rasporedu snag, to je obele- Javalo dinamiku vremena i prostora savremenosti. Zbog toga nastaje i po- seban nalog ~ da se traga za teorijskom paradigmom koja Ce u najveéoj moguéoj meri obezbediti adekvatna sredstva za interpretaciju. Razmarsiti ete znatenja, vere koje se u svakoj kulturnoj pojavi uspostavfjaju zmedu ~ sila dominacije i podredenih, deSifrovati dstaurse koji enja i samu formu kulture, sve ovo se ispostavilo kao sloz kos éinjenici da su studije kulture bile usredsredene na svakodnevnog fivota. Zato je Stjuart Hol, lignost koja je najsnaznije obe letila rad Birmingemskog centra, i kao istraZivati kao direktor u njegovoj _sherojskoj* decenij (1970-1980), poredio tcaganje za adekvatnom teorijom sa slikom yborbe s andelima". Ta metafora teebalo je da objasni specifi teorijsku uzavrelost kao stanje istrazivatkog duba koji je viadao Birmin- gemskim centrom, Izo8treni stuh za nova teorjska kretanja, neprekidno éenje, rasprave o temama i interpretacijama druitva koje su se tada poja- xdrazumevali su otvorenost za tada moderne teorijske struje: 1m, neomarksizam, semiologiju, poststrukturalizam i postmo- Teorija je imala dvostrako znaéenje: obczbedivala je kon- i metodolo8ka sredstva na osnovu kojih se mogu tumaéiti slozeni svetovi kultura, ali je nudila i specifiéna vizuru, potencijalne prav- ce ideoioske i politike angaZovanosti na kojoj su studije kulture posebno ni pravci, u pogetku neomarksizam i semiologija, kasni- na stvatanje 2na- ‘Na osnovu privrzenosti odredenim teorij- strujama moguée je prepoznati dva perioda je, dva domi- rnantna diskursa koja razvijaju studi no na marksistitku tradici s otv. institucja sistema gde se w sredista patnje nal i podredenit i marginalizovanih kultura, a daugi obeledcn prihvatanjem poststrukturalizma i postmodernizma, gde se kao osnovna tema istite pro- blem ravlike, a politiki anga2man svodi na koncept ,mikroorpora" koji se orkrivaju na ,kapilamom" nivou drustva. 4. U potetku rada Birmingemski centar se oslanjao na teoriske pretpo- stavke koje su iznikle iz radova trojice ,o¢eva esnivaéa* sklonih marksi- zmu iu svom teorijskom i u polititkom radu, Centar je pokazivao otklon“TIHOp eluogn}0 Zoysn0= B03 1 em oy 030 ts0 drusiad pppanouaU9 af wp 1a oosouu nfewyznez eamnyny euprueaz Ipou afoy wuageuz epesoid | elpeioudion =u ‘onyqnd auanoyetuolopr es auauourez aseu aus nad au nughip wouotauaes n aanaym jasod 14s ninzquesz0 96 Sf OA0108 ez Oxeapa 28 {UBUTULOp v S,efuezeAGg wunsoupo n cures foxsod euo ep :aztyjny eipeas nlopr nusotso eazgelo joa dmsiad mpenssyor nysitus wo1 240 BU NsOUPO n ouleS 794 1g9s forsod au aya suzmyynyy uepafia ep ‘sued aysitz0a9 amuauod n efaan eAompsop 1 Hournzes aout as bf “peu sour rvagnup worpnsipendey wououos ~oumnzespod drusud wupenasyay, erp) ory auna]my efuageun alopy aluaposn 2f oy 3eu2 Hiojoraes 1 nurzpeanaytuns ey 2 UP_HOGUIS eushiqen ov ‘pared uroumzjm wougueaz exodio ‘psouaisordsy suanowa rouszjan yeueg 0F¥ PuEAOMUON ‘afpoxor0y masz0 elyaerspaid ong zest ngnBowo ‘exit 1 Sisu woz ofnperzes aftusey e Ipusiod 98e7% ouoparpo ‘usoupaia YU ‘024 ‘wnpayy yU2p! lors -ayjmy wiaisis Uap2zpo uepaf eusepy as altpiinod esmyn naouso wy « 01g wBoas po atuwaogyzey 1 oust & “f -¥[40d eugasod ovy aqust 98 an ‘0 ‘smn uesreuTLuOp oy fe “aren oyseozing af o9p ay WML soudessopou r elynapod Soumymy ssoumoUEAne apts oanyyRH pw 3PO 98 ep af ws BoAd eystzanfENEY “As wz vA vio eUIOU swopeaidey anus wryos ‘2sepf YPjosta eanapmy as ep a8 afnzeyog -elueyso smn PUA yrunidnou § 1ea3s eyo10d Boupoatzd eompajsod alu fe ere “euuuou ezazeraigdo ovy ‘miagnsp wousepy n snyn yawns ov efjaeispard 28 aig ou0 ep 1pninzeyod “esroIN ysoUDI|Ao}s alueaourzes open 08 Boysnouy wtz02y, ofp “eusaagnap eurejaud 96 afoy 20.94 e041 ‘extaeu ‘eluegeuod rosexqo. -1jn Soxqop* afovodsipax EU BU MgENIUZ2UCy 25 aun aipmag ‘mp240d WOU asioxdns axoprs auptjzes ‘1odjo 1 eaounzespod vlueaepote] -avpofiepiad jules 25 nura arsou ovy “Leas atures ouposiid by 994 yesnHd ory oues Ipou eyo} asozD1UT IReaRfarZop au ‘990190 as0}02pt n,nueaoyedn® nsmajmy HfeieayLid nalgnsp n adasB suspaspod ‘u2eU fox eu tuse{qo 95 ep ssougnour eEpruod af eitoai eaafigurEssy ~¥luezeaoBaud 1 e020 eure oy ousoupo “ofjod oulog ov neays eanajry 28 ep ofnSouro isuressy af ep ovarzeqop ouppyaud {JOH wenhs “eqoyns rusedo 1 yrugnseap 29q a;tuorqUTy OaIghip ep ndowo t exprupatez ofeasod wfoy noiaouso nusnaymoy 1peu? oust “quap yea aaanlez eu eluelesstd 1 eluesrurmn Sousma1A0d wWoporsut 904 iBojoapr nfoas agauret au org eor Foqz oatadn worosord une Soupiqeis ouonopau san | S0UpO asoad alu naagnap OU FOIg azmapey ‘oma augrTEAT ‘npauizi soupO “nsoueAozeBuE ayginjod nour npnleaelfoaoper nutinsod 1 an > axpMMeU d3eAIs0 oUDUDZACIS Ep a2nsqRy LUTEIpMs afagnou “ts0t Taoia[ds nfeliazes 28 Bal03y oo uselod rupeatuo afe1so ofmp etrwouaSog nuufod w 1 elygurese) etuonry njap n oftqop ns amape ~mis afueaid 02 bu 103080 {pour npasodsed n ewer Sezer uu P| soxjdn ndnyo wu wap osgnap oxpusieaidey o1§ 0 af wig "UeAIDATEML upIsepy HOAOSpO ep oFow alu voy eu W}qoxd wepaf ez cuezaa a1 ‘sana wiafuéxoyqo tinyyojoapi s 1254 n ojeljaeisod 4s ofoy alte “souureats nloumzex 1 nfendiorad ipni nfoy 2024 mpndo nuznu elfaeaspord slo 1948 eu epafod Zouspaupo turpezod n ruxz -ueyout tuoxgnap nfesrtuselgo as unfoy aurayny efpmas urefod nupezau39 + sod viBopoepy “f\u02d eygnsIH{reu eUISEpy PpEsi|NULIO¥ af Hof feuO vA soUpo n afiojoapr adsouoy r4oU uepof orazes af oy afieitali0 20S ~emajuns owsiopre Boysnouey, ‘eioshy ef 22 eulegeuz 21 omqasod npojdod wor 9 “oman eurefipras wurystenaq earzeu setiep 96 019 awoUO epad 07 Pouad tAoH aagodez ,urayEDAO* af uuliy ewelIoero1dio I} PypnsIS}seWOOM By soos FeUZIspLEU ZouDIsEPy EUIZUTUIIaIOp pO peas 72 Sui ale Proizvodnja znagenja prati i specifiénu narativnn logiku, 80, drugim rreGima, znati da u jednom kompleksnom drustvu svako ,priga svoju pri- Eu o sebi i drugima, o svetu i bogu, o drustvu i istini na osnovu odredeni ili interesa Ii, svako drustvo se sastoji od vise kultura, diskurse koji ibilni ili suprotsta teti da se prikaze kao jedini moguéi. Lingvistika i semiologi metodolodku platformu za ovakvo tumaéenje kulture i studije kulture se oslanjaju na one pravec Koji razraduju lingvisti¢ke pretpostavke w praveu uu kojem je moguce desifrovati i dekonstruisati opstevaiece istine i nosio- podupirs. Odatle potige i tumadenje kulture kao teksta i ula- semiologij i poststrukturalizma w okvire studija kulture. ma, filmovi, rok muzika, dugatka ili o8iSana kosa, buv! nalne marke automobila, dakle sve Sto nas okruZuje, moze biti ,protitano rocesa oznatava- zasniva odredeno drustvo, Sto madi ini dase ne zasniva na vanvremenim jima w koje drustvo utitava vlastite je kulture su razvi- inepromenljivim znafenjima, vec na intetese, odnose snaga, ideologiju i pogled na svet. le posebnu tehniku analize tekstova, locirajuci svaki tekst u okvire njego- vog istorijskog, materijalnog i kulturnog konteksta. Umesto da posmatraj ‘natenje kao imanentno tekst, studije kulture se odnose prema kulearnim odvojiti od okolnosti i uslova njihovog stvaranj zavisnost teksta i konteks aa kulturoloskog éitanja, terpretacije, Za neke analitigare tekst je primarni indikator konceksta, jeza druge kontekst najznazajniji u proizvodnji i predsta anagenja. U oba shut wzrasti, boja kote, ua sebe wuvukla’ moguée tumacenje, snOg autora, veé ona, kao Ginjenica kulture, nezavisno od toga kojem domenu kulture pripada, dobija znagenja tek kada je protumazena, dozivijena, izmenjena od strane konzumenata, Ne primer tekstualne analize povezane sa Gramtijevom teorijom logije predstavija delo Dika Hebdidza Potkulture: znacenja stla, obja- 10 1979. godine, koje se bavi britanskim omladinskim porkulturama. Sledeéa faza u razvoju studija kulture w velikoj dubokim strulcuralnim promenama koje obelefavaju ivot zapadnih drus- tava od krajaSeadesetih godina XX veka. One su ponajvige vezane za ubrean +22v0) kapitalizma, okretanje ka neoliberalnoj ideok nacionalnog kapitala, procese globalizacie, komer mine demografske promene, Tome bi trebalo dodat i razoatanje u mogué- nost radikalne politike promene, koje se razvilo u intelektualnom Zivora Bvrope poste neuspele studentske pobune 1968. godine, narogito u Francu- fiénim naginima borbe i je 1 okvira kapitali- stickog drustva, Konirakulrurni pokreti ,dece eveéa", seksualna revoluia, pobuna peotiv rata u Vijetnamt, revitalizacija tarih znanja i mudrosti, anti ena i prostora. Medijalizacijasveta, izmedu ostalog, radikalizuje pro- 1 vezane za mogucnost saznavania stvarnosti dovodeéi u pitanje njeno 10 postojanje (Bod mnogo vise od toga, Sti pole kultu- i sve vie pitanja na koja studije kulture, sada age centre, pokwSavaju da odgovore. ih koncepeija i struja vezan je 2a preispitivanje i dekonstrukciju modernizma i modeznistitkog pogleda na svet, Poststrukturalizam i postmodernizam trasiraju put razvoja studija kul- ture od osamdesctih godina XX veka, pa sve do danas. Moguée je post- modernistitka kritik modetnizma smatrati najopétijom intelektualnom lingvistitke teorie, ite pravce i teme igvstika na osnovuooyny “eparod Soxpnsyendey suawiosd oupexrper ‘asmpo wouszo|aq0 ‘nusuio1s wousltoword f) "nl sougarjod | ssoureaozeue eaoustu pe} wu713d mystti093 orpruod ey niulod 28 n2nyo 1 adaotoy niegndeu aga o4s aamay aftpms ‘Ben aoBafu Saneag “OMIgMap Of zon, nyotoad ouzepdey 2s vp 1 mansadous Bout wsoupo ns ep Obze¥Od HOU! t vluruz nsoupo 0 woftioas wolons af oyn, "nead ef 02g yf rpoysard ait org ‘quo asposodnau 1 uepypods ‘eluewz ways uapoapo nsitia6} 03 “2uAoys MO SHeeI nfepeyA vunfoy n vioxmanuoysyp el pyprod doaoyilu Mouso ex: eustHoNDy YsLTANY, nlurieays woxeas ejarisioadns ‘our0 eui IP 0% 31 3an tueyer ony 10x08 uezeA alte nay Fou npr tloasod eloy a2a4 218309 jewus0u" + apozeaargdo ory auiauieu as ep ed of ep ‘twouts: exeuis eyods euapaspo 01g VOUO TAOUISO N eazjosd ousrenystp alueuz o3eas af ep af elapt eUACUSO ea Aojo1os* upeu ueIsoazt eu esimpsIp telod au “euEIsEE SoncBofu anyadse aurea “vsinystp nuigisod v2 uenosszaamte7 af uC, ue Zouarzarosip By uerseu aaojsn aUDAxs0up ‘oupeax vz OM}0y EAzal BON 28 oluesquor>yuny Ez eaossso3UTEZ OFf[03 aft O¥ get nfuposzs -ord rprzal earzeuzo sunysig ‘nupaf asout “RRP WoYEAs n ep IgBUZ O9§ “elu jay] nm mou nou ‘vsunysip woullog yezau rewsod ns Hox ea Bog oyes eurzyjexrmyansisod nfiz198 ‘uapospod eu atraposspaasn aan ama 218} gMUs “OUPEUOIDEAT eu NsOUpO n LMNZe se Het ea 1 Houpedez taouso n ozepeu 26 ep en »{ 82 afprzodo auzeurq nzepn vu ns ep ReUZ of, “ouagaxz! alts idns Budlu af 033 ¥8ouo asoBen sou Zor EUDLOACHTZ BIYEAS. info o3eas ep ioninzexod ‘nuns! nupa ‘aluazeuz ouens%yy 2upmn ep oar nueliws fourpiag n urexqernyAnsisod af oe, “el eueu Soupedrz ouiaipered ays(quou8oq a adopqn as ep nou au sizes “nap vas ns wearnippst ‘cazexgnur wououadns “pezAID aupedeZ ssou1ottadns ‘eumnzes ysouso}zadns n n{ueacz9A tpalnlqeatyez “eioarz Souye 21 nuyjd vu ypreasso eurfipered wxgojoutoistd> expnsiuzapour of alo ajod -ouoU! Ez of ruEzan eluwliguazes ToAyes0 wpOg "myrj2N asvaMZE! Ep Oapod 1 ‘orpogo|so 279409 1q ep HeyULsex ojeqan Iq wloy eftznfE UNS elt ram usoupn sou cemaynuns exeBisodo org ft Hoy eaoqeue yuujefousiozip was eljreaspard af “eluazeuz afupoazioxd yelfoussoriue vonue8 yplufery op 1poa Yowsod au nsourens n e Yexoxjeuz HOC] 9H “eluazELZ aforsod oxexaQ “aaNa|My ftp ‘alpuaazaiut po ousiaezat oupostzd of ox eau foxsod ot ep ned Of pal atep eloy elaageuz zos4 vjpord afmu vfoy 1qas od asouseAss euAtExalgo eA ~Bytu soasod au ep aysol eyaeisodiaid exgnstpemnjnnsisod euaousc -ousSorsnay ‘eurzmenyd Guuefoprafaluouree ‘nsoupezzaarun ‘nasty -s¥ouroy ‘yser140}29 0 wfopr Beas 98 ung afoereueiourn af ey otououm re0r] wosueny-ueZ ,Yo1010™ Tysjoz0Iy PAgUeTUIapoUNsod 3{ 049 atioto n afiasogn wiezyemiyynaiasod “nists Wo feo4s CAINS] st amma argzeaafmgnipyn efoy eys2adeu ywi0} louansurpal Pus 21d nly wrouapaspo ey yo ruseauy| exaumzespod eloy aio aupezroatun slap noid nfeasn afvsoan ax “ou wougneu-ongoqouyon eward raasueponcg yepaldet n gon t melee Souearstmpal alyozoyy axoueyag rfipen eu ouraousez eacuz Zoupeder apopseu orgnsranopour onary 1 uiajgoid rygojouraasda nimatdsoad 332104 meme im EEE %lobalnih grupa kao 1a kultumnih sukoba. red pomenutih teorijskih izvora studija kulture, feminizam je imao veliki uticaj, otvorio mnoge teme i obeletio pravac istrazivania i promislja. re Feminizam je imao ferinistigkoj varijanti, vremenom pre je roda, odakle su se raavile i seadije maskuliniteta. Kritike-patrijarhata, ispitivanje odnosa izme- du javnog i privarnog, problemi seksualnosti, stereotipi o Zenama, proble- mi transseksualizma i homoseksualizma su feministitke teme koje podupicu interesovanja studija kulture, One potinju da sc usredsreduju na probleme ‘medijske manipulacije Zenskim telom, dominantnim diskursima diskrimi- nadinom ispoljavanja Zenskosti u okviru klasa, rasa i udih drustvenih grupa, pokazujuéi da je, narozito u modernom svetu ne~ jednako rasporedene moéi, neophodno probleme roda ukljaditiw najrazli- itije segmente kulturnog integritet i zdravije Zena, kao i na diskurzivne metode iskijudivanja drugog, atijeg (Zene, lezbijke, homoseksualci,transseksualci), Vremenom, fe- im do maksimuma poginje da problematizuje sam koncept Zene, da xinosti pola, a najvise da negira moguénost cosnovu prihvatanja ideje o grupnom ~ ro nom identitetu zajednitkom za sve dene. Istige se da je nemoguce tre problem diskriminacije, nezavisno od toga da ska ili diskurzivna, a da se ne uzimaju u ob; duju rod: et ~ klasnu i rasnu pripadnost, seksualno opre e determinante, tivotnu dob ied. Uzajamno dé arametara predstavlja konfliktno vor 1 okviru fen tak prikaz osnovaih tei kulture neophodan je iz.dva razloga. Prvo, studije kul velikim brojem pojava i problema savremenog di sredinama, ukljudajuéi u pravom smi ‘matetijala, ogroman broj analiza, straZiva *. Obilje Ieritika, neretko i umnoéay Bred 2 bezbroj kopija jedne te iste »prite*, nemoguee je sabrati u smislenu celinu, Zato se ini da teorjske afiljacije seudija kultare made jedan manje ili vse dosledan stav na osnovu kojeg se gradi prepoznatlivost. Teorije ‘upucaju na epistemolosko-filozofske poz rroblematizacije, nude pojmove i tehnika analize, alii okvir za odreden enost i angako- vanosti. Uprkos Zinjenici da se one oslanjaju na teorije koje plediraju make simalnu otvorenost prema obilju moguénosti savremenih kulturnih trans. formacija, one istovremeno ,trasiraju teren', ograduju prostor, nude sasvim odredenu konceptualnu aparaturu, Sto jednoj naizgled bezobliénoj masi dijé odredenu zaokrutenost i Evrstinu. Odatle proizlazi i drugi razlog ra isticanje teorijskih osnova studija kulture, a on se odnosi na otvorenu ten denciju ovih studija da se neprekidno obraéaju svojim teorijskim izvorima i autoritetima, Pokazuje se da je broj autoritativnih imena telativno stalan, te zbog toga ncki autoriistitu da oni predstavljaju ,lcone* studija kulture, Ricard Hogart, Rejmond Vilijams, Stjuart Hol, Laj Altiser, Antonio Gram- 4, Valter Benjamin, Teodor Adorno i Maks Horkhajmer, Rolan Bart, Zak Derida, Zak Lakan, Mi’el Fuko, Santal Muf, Zan-Fransoa Liotar, Zan Bodrijat, Frederik Diejmson - imena su u ,stalnom opticaju‘ Osim prva tr, ostala ne pripadaju direktno studijama kulture, Neki, kao ito su Adorno, Horkhajmer ili Bodrijar,stoje na supromnim gledistima ‘od onoga ito bi bio osnovni teoriski postular i pravac politike angazova- nost studija kulture, ali oni su nezaobilazna riznica pojmova i referencijalne tatke u ocnosu na koje studije kulture grade svoju (suprotnu) argumenta- UIo3,, “eaoaueg ymuaeyadod ¥ aanaymy suzeqndod , afta edn ymmesozpeu8zeu 1 easfoys upg emnayny og SouAoseur ama] Woy] omUDfey Sis30 Studi tare dogada susret sa medijskim tekstovi ‘toga ko posmatra (rod, rasa, klasa, n medudejstvu), do toga u kakvom aml nog veli¢anja publike bio je u funkeiji porvedivanja raznoliki lektualne i polititke strategic isticanja prava na razliku. je dominirao studijama kulture, ne za besomuénu proizvodnju i preplavijenost savremenog sveta medijskim slikama i vezu ovih procesas interesima transnacionalne industije kulture. ju popularne kulture povezana je sa s ‘odnosom studija kulrure prema globalizaciji. Kada je re€ 0 kulur problem vezan za globalizaciju odnosi se na efekte homogeniza nacionalnih i nezapadnih kultura od novog kulturnog imperijalizma. Mo- nopol zapada, transnacionalnih kompanija, narotito u medi nju potrosackog mentaliteta u sve krajeve zemljine kugle, utide na pribv dele, dovodi do nestajanja mnogih kuleara i jezika, gubl ddegencracije mnogih specifica ¢ danas bave gotovo sve discipl © kojem vode raéuna ali's jasnim akeentom - gio- jt nije samo proces homogenizacij, veé naprotiy, podstrek za mno~ osnovi ovog stava vezana je 2: kulture o kreativnoj snai ij lokalnog i specifi na specifitnost nacional da je w sveru u kojem de tivne mreze, g je praski ic", nemoguce govoritio jedinstvenim i natvorenim turama, U savremenom potrofatkom, medijska-informatigkom drubev Dood 31 ovanom temelju kulturnog identiteta u danainjem svetu krajnje je jet stvaranje globalnog svetskog sistema podrazumeva da su ini j lokalni identiteti w uzajamnoj vezi iu vezi studije kulture nalaze u radikalno konstrukcionistili iki orijentisanim teorijama vodi u praveu prilagodavanja rijskim kre i uspostavljanju konceptualnog aparata kojim je moguce zahvatti novine u kultuenom prestrojavanju sveta. Te novine predstavljgju izazov savremenosti, a ne njenu imploziju u hiperrealnost, niti smart kultura u procesima ujednagavanja, Celokupno novo ustrojstvo sveta, zasnovano na mogi novih komuni- kacionil tehnologia w pravcu povezivanja i kulturnog prodimanja, turizam, potrotacko drustvo, globalna ekonomija, medunarodna zajednica, polititka meduzavisnost, uticu na to da se nijedna kultura ne moze posmati gatije do kao hibridna. Kultur nasilno odsecanje delova i kalemljenje ne studi kao Komplementarna oblast studija thovog Sirenja ka problemima odnosa Za- liskurs osporava tezu o jednosmernom kul turnom uricaju Zapada na nekadainje kolonije, zemlje treéeg sveta, teieCi da odnos nadredenih i podredenih ne posmatraju kao ne ju iamedu opresora i irtve, vet kao slofen odnos koji nijednu stra- Aja netakmutom, 10. Moglo bi se slobocno reci da je zajednigki podrekst svih pomenu tih oblasti stadija kulcure vezan za problem identiteta. Od momenta kada tik homogenog koncept ‘znatenja mnogih potkultura, subj iti nit ih svesti na prost zbir i rodni identitet medusobno se prepliéu, ka pripadaost, seksualna orijentaci- beam i Ljudoka pt kao esto Sto je dato rode- ‘jem pripadaja konceptima modemizma &j je cid fiksira i normia, Sto studije leulture, oslanjajuéi se na postmodernisti¢ku krtiku modernizma, na kon= ima i analizama tete da ospore.qu n 19a founxas reaaumnzex n{nzeyod ious found n sens. (oy adni8 ausaig nsoupora nleticodosd ouse{ 28 ufo m soisoud ueatzanysip nfeaeaas aug “aluponcoud aunty OES 1 nS DuofjmNsod 2usoa ano “pat afivezpeUFBIEU! | asaiday esOUIp wad renuaa ‘earn £2 2280 ougasog TEND rystIO8 uggoodst uegasod ovy eantnyeast laogeuima ouesozsBur exezipod alfoeunioy loose) nuarzinysip nugosod byer JOH weMhis of oxy autOU nlexeAospo Hout lopadfeu n+ adneazod -2ud auo psousforsioy patod rns 0167 -elorzod yiuepospo uitases vs niet =e yt oamoyafpras ye “womapey eh wa) 940 "ena9 oupal zt woIads afueljaerdn oxgrmjod 1 yoqoa po 22 mfstLoUOY> ‘oioeznHMBouioy ‘olhaejndrueus souprOU 80 eESOHIOA | ayqud HsoUgoSoUl auniwea24 alan “sro NF NaI atmpoffigo ass afoy 2>qpajsod auatedou a35Iq a eureioeadty wnpsoqounan ey afueLe “unin eepmas quae ap8ou 9 ep nfyza nfazryod 1 soupediad nfeposo 2soupniour vaezodso euinsanuapy unuyiqeasou “un Dqny eu nfueansis urn wouriaraig‘alueoxsod oustzmopipuea ‘ouanalqo oust p.10d 98 pe jeue ypysojoanajny i et sefqo yppsliio=my joure2 ep unAses o]s90d 2f mout ouapiuerdoau | eluageuZ 0 imorid pn Dj 2223 1 aun xauawuo,, 222 alweagpimod wz neoupnout axou aist0%s; ep t alioe|nereUs ‘udnpo 2s ep nfown soy eaeuipalod usowaneasy alteaezera v2 YL “efpumiod | paozezt und exons xepss0d neuzodau Avi 96 wIPAIG “aldETE nui eaopia inow | eluesidrd yAOU feluBresto YIAOU “eoisns AOU WOT -oxsord nfeniews 4 oreU “lfBojouyos ax0U “Sse aXpINs atOP Is §8 wloy “drasid Snug “,e2e3g Soxy94" 040 oupng pod tons O99 npoapod EEE eee man Pluvuz 1 eluefoised ayyqo afusepesop oxs argitod ep nour afoy el Ypsom ow po woyEns ufjaopsn «,ue3) upndow po uepaf -euisjqosd yisow -o1napmy .ngnaa* alel;seaspard (324s foygojoutjaa n -pajsod ajisap 28 ns 2 pO »yeiesopad y auoutord 1 pions Housuto1ses elonzes Tene iozd wh eureid nfewutznez aamyjny atrpms nfo fououtoznes 0 aqtpofop 98 ns afoy auousoad vu af nadaouo} eloy O74 Bau alfoq epzour “wloy af wioyeioU “Bay “Boysiog 1 Bomgnun “e940 i ‘eaou wioanajny es ys efezaaod ¥ a40%401 2y[s{:2001 2UAOUSO 240 se810qny wsaytueyy wolaso unfoas af foxezepy euog “2ua10430 o1 -adiod #32409 ,oAou* naviod ez nsoupniow ns ep 1 Bsouyhpng n ey) seu 2s owwrpraposd ep niueas n ows maxmnunuoysip wo: of ond I 0 saNysIp TUTeLIuojO>RSO4 “eyod ssoupoatid nuueS t : fufery 11g vp ‘pox vysuag 1 Pysmu eUt 3jepod nsou poutid o alttend ajpxeasod ns epos afiprus Sun s npepys 7 “Ofrzal) ayn, 393 zoxj opoad alu ouporpaid ep v ‘urupoztsd rreazeu ogour 95 ox$ 23 O14 foxsod loloy od mizos otsodso af eptuacy eZ. spay 3oarz tuasupoyens n eke jour yEsou ,pedn* eljaeispaid ‘oxou S8ouut 1 orgura2A0381fynfereAI0 ‘wanuouiod epes op es a4 tfors efor, nian ntnueSistUr OUgaSo" “TE “Riffojodonue euofuojso yuu eu 1 afta ay HsIUL=pOUNsOd 1 HE “epor altp his | weztutars) “urezqeanaymmnsisod nzeyzeaqo Nysft0a% t nfeaezipod ougeus urpaauap wueaisyyau ¢,wrpnfexmping 0 n73p,-nfeseais spn uses Hoy, 2u0 nso Nsoueais a¥nxp euToU ep oImapROfefipnis aftaz9an o sinpisod ag 24s nsouzeass aujanama eaviod v ‘nlearzouuun 1 2396 Soumnyy yy eayBUapr Soupal anyon euereazez My ohaezSIy soURMoUT 21a ag 94s ong “GouLeRLY}afeFooUYa ouoMeTUNUIOY axoU ‘aluexgourzt oygyeoup ‘suoutoad auossmup auoutoraps 1290 0 7 -atidqoas wiuyiqeisou ‘efrageuz nsoaruawoid “etmanntopr wn ut ‘sfueapssuy ‘uowsord ny nuoussa n eaupuepL nsoaLljuawosd | soUGENSOU Ye yeu oyntango nour (oy 95 ns ‘alipmyg “2xpniia op aujod po “exr “FEI ONSIA 948 BUDS ISOUPO OAeId OF, “SBA PULOY) yIEPA Pu oad wa “eaAs aad “1 asoupze3 eu payfod ojauarys f ewinamnuopt | earearaMy es02s1 ean brea ypgelupedee qrmapour afueariodso wo9os vs opyaaod ausoist exyatq hs ofurermnuaoep ‘euzypermpjasisisod narayo n af ep oyea “WorgnstTLUDs9 aan vjeneus 2s vlrouapuad eao ‘wunpayy “ednu8 yruwaczremrBeur ypu ~JeurBzew nonnuapy ude taomayny ntvousand 38 aun ‘eyomops ayayod ee twez2A af org aamayryPkpmas efoazea npotiad woues n exoanu9pr WHo|qong aS csja kulture, tako da se one sada mogu tu- matiti kao rad za sistem", a ne protiv njega, na osnovu dega su se identifikovale kao alternativna i polittki angaovan oblast istrativania Te poziva da se obnove i osveze mogucnosti koje je Inog kapitalistkop, glo- balnog druitva, i slavjenja sveprisutne hibridizacie, fragmentacije i ncpo- Zhirka tekstova koja je pred nama pre svega je upuéena studentima koji se bave 1 a predstavija samo jednu od mogucnosti koju je autorka izabrala u gotove nepreglednom ot neupitan znaéaj u oblasti stu koji se odnosi na popularnu im bio da se istovremeno ukade na ist Saida, Popularna kultura Diona Fiska, Kritika postkolonijalnog uma Gaja- tri Cakravorti Spivak, Smestanje kulture Homi Babe, Medijska kultura Da glasa Kelnera i radovi iz oblasti feminizma. Pored prevedenih tekstova iz ELITNA I MASOVNA KULTURAoursins nodotu Sow o0y nes 2 afoy po rypennuzayod efenspud 29 sod 0 u0K8 ousel pony ‘aunsy ofr 9p0top njonz wousrany uouarsrup n nl oo 2 op pnloanusy muas meenip ou nfo ea 27g Dp vgn rouppzsaanun 2f opio4s nfurfossod woyspnf oss suageazn na Fou ory aunyny nbesap rusk tosg oysoySuc m nfumnarvigo was 1 id pu ouonousez angyny aystersig ofep oupisep scaBiauasig sapsoscas nonin afoy aod aunyny aferdvouoy souud ovy wowzn af agzyone,ofysousn wanyny® fo aoppousy jorge Nod MMR, adsuy pysjorg ory oper “rear tua ‘Plowry moypEN) Poy nbapy V{IHEVNY I VUNLTAY Pyoury nbapySui are ‘mora pogoditi, tim vite sto divi duée, xowopys WOK 6 ese, "oaisuapiaes Pz wojpe Ws fapod 28 ‘nGour o1g ans aut afoy ‘tH 2» 2peu eumpns8 ume ueqndodsu zou anord nip se foas pry ind nyeas ‘ypdsn 1 mys mus ouzearzogo pey and pyeas ueaniq ous pry md pyeas qupravz ous pey nd yeas“ eqtuanosd owns vp ousszod pey ind Rouany Boney ourgeu as ~opjs yslons 222% epes ‘sunsaefid reaigeurostsw21 waairysnjod ofq oBnpe7 sf -tszemyod 203s {oy asep4 2xpupe2 oop rfapojsod Poa feuo ‘urnmpayy “paid epofizr ureu efoy afqueue fone oppyeU ‘O}a2eU OUgsELE OYTO OWS PIG “1 ne aoa mapas tagefeu uz near o(weawzoqo a904 98 areu eg upp 28 ep apogoys and afteatz0qo af ep ‘ejon af urcu tg Ip 98 ep atu0s n Bou -sAoyso80Iq ougasod opm eurat ep alnzeod wsopans we OME 1 ISOTAS ISOM -op ‘ougzazsn 35 ep afuel uz oxs0ud voy ‘emyMY{ UeU OM ope. “ansndeu set 29 ep noid wre ep afuod ep epopiar 117 ep aigdon 2zout au eB2geu mndod oxygrup Blox 20q "ns0u « Souapiain aftse32s0 oxoqnp ouo ‘oy epazodt0 > -eaBovutzop ouzaygnsp tofrqzeue massa Epon oF2 Soudie ace poredak dréave, ko god dréa- 4e savrSenstvu, i postupno vali nen unutrani sastav i sve njene i nepostojano, sporno i uvek drugaéije, vet jedno i plem: ‘i jednako za celo éoveéanstvo ~ s kojom odbo} Frenk Rejmond Livis MASOVNA CIVILIZACDA I MANJINSKA KULTURA ion, 1948) i Zojdnidho arembenje The Camnton Livis je rodonaceniklvisiomea,kulturniog pokweta koji seu Englesko tridese- ‘8h godina XX veka zalade 2a povratak autentinim kulturnies vrednostima, sovnog druitva doo do pada njenog autoritera i da je stuaciaw koje) se diruitvo nail pocetkom XX veka mnogo goraod one 0 koja je pisao Arno Pod naletom neobrazevane mase koja se predaje novo bezvredna} Koner- Jiu poguban uticaj komercijalne kul ovana vecina pasivno korizumira. On smatra da samo obrazovanjezasnovano na knjiZevrim uzo-‘gounine expasod ours su eotuoHd wage ep: nod on 5 seurp om tn psu,» fe, ulead af wpe upd ind sop and o0s08 0g pasos oq "ayes mye a setiod 25 PE BUEN pq woesezmag SounqoD rou el s vpdesa ean e220d ep 2foeneas 104 loan, “aueuy ps ren ong a fox aosqoud ya rng ep z fprunoyut esd ausy woueps woyea m1 leap ruins a ausdon woupon eng : sy pus apr) pee eee ‘pxq, 2f01 mane open wogem unpanfe s uu foyslogntuoge eA Suepaan aaipafsod ausfa & fu ox. eu epeod aplenty ref touezenoSa ‘go -oj8urg ou e ‘oyyamy uney ‘4 ioutoad toyoury a af ep of eupsy “eye yeBOU OU 14 OAO PHL 09 9pnq ep 1g our ota 9'FUMD 3884 afnzEyod 96 fofor| n wR af UC -eluDz2jaq PUpoIA afuyeaos ~aafeu ns enismysy fp adap af uo cud e0 224 olutaoupara expat onepoy -feu au) 28 mar efoy exeisrst npgoulen woluszaoq uniydrnouz of seu, suspatseu apuz ‘luexepoBtpad eueuomipen eueues susie? ep nou Oyo) 9119 ‘eptsord oupes 04 28 ep ouprsoz0 o%n]0% OrgaU OBAIZeY af PloUAY MLADYY ‘eIOArZ Pasoxduut :(ay4toUoye po 2211 owspnsod vp) epropurrs FoUoatz spared TREY eia0d of ep war0x08) “efuefowsod euar0 “eyo exsUrET DA UTS | ‘04 79q nesUOystEN OyRAO aBOUL NsOUjoxO aMIOAEZ 2614 ep oUTEADIOA vpaLs ‘ousoujwou af souraum 19 ~nsoupoia efipns piq Heusen Ny “Aan ‘woop 120 “P79 ONION Bag ape3pz2 ouroyNp: $085 “EEN afeaggo 242mg 111 fos 21gop ojetataf youn sof ‘fnpaudeu au vorupounasd yop nA ea O&A olped (sow au easgrup eonunfe7. “eu pjpEeo9 KANE a ep Punt ffs jowoe af Fey oUNpIA oulerap ny “ofONs Utapass (wHO3, fez wouLdn (;994 ougtans affe ep 3s tueped) 1249 26 310% i 21 2P Rd 8p ofEGaH seuEP 19 Yor eespregRy “Y “I msed Hopes afmgndn oxqop roud 24 twlases wsoupo oy npoiud eNy elualiarz Souasiaes wsoUuyndour v2 wUEzDA 2f BPP woO|odonue woulels ‘usior/ppipy waluy N HaptA as NBOUY 2 s29pepoq Hou (oA n psoU}OyO FaxTeU suLontz eaMNOAT “Baas a1d of wuNy i ‘ousey synyea 9} ySoupaza tp “wo8oppod wounepZ WorxuRr ofA s eax0U Sourtded “2H "uygews eu nezeyn af oufjonop eueposard z0qaftony 2yspni(uedmas Rup : ‘sta ns efuenoupaza euspeattsg“ffofeay supe our 9foxs nsouso we aN Cu a =p nfmesozon Bod f‘ouptaago miaotodfouupo eu aa tp epost ‘aid 2: prs ft ayeatid vp tugosods pyupediid ns rp eu af eftufoag ‘euyreut “eisdo wpo(2zrourypos wz epny afuepran énfegnys woryeas nZouapeats of9t Ot ‘eunpuzoU unases offep £ ns Tu) ‘ayn ansd 71 ps fuqosods pps -apeatqd anol onus argdo oy, "2uy mean af ep ov asco af stag Rs cues (uaneuzod + wmsoid euaafegnsn wi2s) psouaxafin(r nsouoUIn eu tnneaqud 123 (ea0 oa png ox os 98 UEP) on 200 vawfpruoad yysez fo po ey eunftreus exyeuZoU a nf{gopzes WoryeAs 80) po ana ougatiod af odo urenaumizerpod atom! : Snfgyseun 1 nanyny wa esova wondn ep (UME? {04 8) tq oFBopy i “ywwomyjny* pod wessumzeaped wg aut nfend ‘sunfueu wiayaud ong aon ! npo ean af ep auun usoped ‘oxza1 ‘ory ‘lp ovs oupodey plow oun ¥ wluesiuyep eumruayqoad s przons ourezout os seuegy ef ‘f nuzutop woualui “oure ou ‘apao. ono af ep ‘BoBnap Baz2u po afupaza angatt af wp (e950 aes nfopam wfoy epiaur eunpoy dua asixez aft pa -oufeu T aftueuea(eu nioarz n exezxpo euo ‘nsowoxd ‘ounstr0¥ ep awsougosods egeu isiaez auilut {Nitro} ez woarpuIo{tad rAouINzeapod eUo snUIaLLOp WHOy/sI3I83 aga aus d au ysougosods ey, nuawaia woyeas n (2ap Bouter ¢ pM 08 vp 1794 oupeas 1 mysfues t ryprvye asoavs e(jneispeid sxtupayseu anoupfu euzodaid ep rte (osauutid 1D whores po nuadass wayon uiaurzn ep) efipreH “ea}pog ‘euog] ‘exidsyag ‘eayuecy ainupasa ‘ipozyzas vps af vig nyaas walug *P eagosods euyfueyy ->:0;e=Uw ap2paps(egon0BbU af eotuaye1 elupapog -bucp ussgou vuzon 2f ongoso vferyuinf on ¥ ne fo ‘Ena aia aaa mare Sp‘om amerigkom podulhvatu 2bog veliku strukturu autonomnih bratstava ja 2a buduéi opstanak anglosak- najgore posledice masovne proizvodnie i standardizacije predstavija, nema razloga da oéajavamo. Medutim, postoje posledice mt praceni ackom protivtciom. Jo8 je pogubnija situacija kad je reé 0 filmu: pogubnija, zbog njegovog ve- Ido svc pola oto grr eagles mare ott 2a cilia ak i da je tako, sumnji nema mesta kad dodemo do oglatavanja {i napretia koji je dotivelo 2a poslednje dve-tri decenie. (Moglo bi se wreti da oglaéavanje® pok uuobigajeno za taj termin.) G. Gilbert Rasel, koji na svoj popis knjiga 2a ,Policu pisca teldama” stavija deta Sel Sagu 0 Forsajtima, Oksfordsku antologiu engleske poczije, 1 Montagjua? i Umete pitanja ser Artura Kviler-Kaucova," kate, »Dobra reklatnu mogu da napisu samo ikovitu i dramaticna fran {iu savremenoj prozi. Ako je taéno, kako kade radio u vlikor ratu, tate?) da je yengleski najbo- ‘oglsdavanje mnogo din’ za engleski, Ono nasta- kad su posredi neki vainiji delovi reenika, se dogada ne wtige samo na kulturno okru- ‘Tomas Ra (pac koje Ij jez ma svetu za ogladavany jie prepoznsti op ak i oni koji se slazu da je dodlo do ‘eta daje valuta obezvredena, esto kao da ne shvataja Sta katastrofa sa sobom Gil mije dato oj, koje-od apuo peyouod 1q nox nyayn egnad ou od uepreray “ons ae eared wi nu ofau ‘omefudaut yor id eq yPAnpo eimyMy 9f ep onsax ures 99, “aytzaf woysofBu9 euindop euqoy of ,uefom4o s"onuauiod 72a ures afoy 29A0 ouangulunt ota apepin e2 eure st :fasuod ‘usod suyeuroid au auioy ep oqeunod yor exeanEy yruaszyfuny yuredoyosta 280) 3f0% 9010 v ‘oqeustu apejaud aie Bya for ourep apejus eperer ‘nyanateey nfoas mle UM BUELOY YPFSARLAIIP e rapa ean | a wT ‘ogst IN “FI po nu 3919 0 2g1d utpodso$ rusezaad fey “prin yoog ayy 21 woSumung zp107q a(n “Br Inpgoa funga | mxlgz mgdo nfeasyoan owes ep Jaze, Juredoyon, ourapeuq om oa I oqand apon op ene "spetin eo po on 9 RET HOAOS 2f wworeas ‘ewtreaas untSouur 0 éxgauiod euz wluapeu winpyzes n ‘ey seurzes as wp w01 orgOn 3 NsoUAIztHeD|Y NsOWoUIN B >peysoUE NS B>HUEIB pod afsun 1 ayzex BoRmup owed w 1 2g1a of uur bu vdisea yRUsUIDLARS as OX OuteS aN SfugeUEP iayadwoy oarpazodnau eq eyaa Zoupal aud eqoso euestanyny REAOIIA wutUEAOUsO ounchod >30 Shui ale ali bi blo jalovo: ysasvim novo" odriée se svega Sto bi nas mo- «va nam nada onda preostaje? Varljva nada da oporavak mora da ode, nekako, uprkos svemu? Gospodin LE. Riéards, éje misljenje vredi vie od vecine drugih, izgleda dopusta nadu govoretio yrazlozima da se misli da je ‘ovaj vek na kulturnom dni pre nego na vrhuncu"i da ée se gsituacija verovatno ppogorSati pre no postane bolje".2 ,Rad se jednom stigne do osnovnog stupnja", ‘Treba li onda da posluiamno Spenglerovol (i Henri Fordovols) upozore- je da prestanemo da se brinemo 2a neminovnu buducnost? To je nemoguée. Koliko god bilo smeino, nedmeno i érsko, ako uopite marimo za stvari, ne ‘motemio da ne verujemo da bar za neposrednu buducnost snosimo nek od- govornost. Ne mozemo da se ne hvatamo 2a neku nadu poput one koju nam rudi Riéards; da verujemo (moda neopravdano) da je veéina stvari i swvike ‘wredna za Zoveéanstvo da bi bila odbazena i da ée madina,ipak, posta’ orude. [Nake je da budemo Sto svesniji onoga Sto se dogads i, ako mazemo, ydréi- ‘mo otvorenom svoju komunikaciju s buduenoséu". Prevela Vera Vukelié E.R. Leavis, Mass Civilisation And Minority Culture", ‘Minority Press, Cambridge, 1930, pp. 3-30, u Popular Culture, ed. Guins iO. 2 Cruz, Sage, London, 2005, pp. 33-38. " iia predlake da ubuduée industrializam treba da zovemo kaltu- emogudew set soko el. A ako dade do tog, onda sigur treba da budeme zadoveljai" Henry Ford, To-day and To more, pp. 272-273, Dvajt Mekdonald TEORIJA MASOVNE KULTURE .KnjiZevni kriigar, publicistai laitdar i teoretiéar . Pre Drugog svetskog rata bio je dlan Trockisticke par- uurednik radikalnog éasopisa ci «upoznatom éasopisu .New Yorker" 1951. godine. Svojim rad cocinosom uéestvovao je u b jet Nju dila do makartizma covne Kulture u Americi pedesetih go- proilog veka. Njegovo delo Masovna kultura: popularne umetnosti 1 Ameri irvsilo je veliki uticaju pol tearetizanja 0 odnosu visoke i niske kulture, ne kulture. U to vreme, uprkos éinjenici da je Evropa smatrala da je ma sovna kultura pogubai ‘ma uticjnom es Teoria masoyne kulture esuduje masovna kultura i daje razloge zbog kojih je treba diskvalifikovati. Zaklesi zagovornik viso- neznanja,bestijalnost luposti, naroito zbog tga Sto se ula- _suje i daje na vol Paiholoska slabost, neobrazova- rast i mizak socjalni kap ase prijemdivim 2a manipulacju , via ara kia” koji jeftinim sadr2ajima 2adovoljavaju jeftine porive. Njegova Aritika masovne kulture smatra se ckstremnin: stanovistern, aij bila veoma tticajna,eat ese oa ua ees maou orto ooo 0 ep ove pe rey od wore rom “PND HST ERE sue poe FEY "pore doupiqo npausz uy longo (owspnaod peyat af eereA0% po ‘ay{fopo 24 ~fpendoadort oupepyerd naam 20541 HsompUIM suporeu souD{oaperyy myn n uoyo2 aowsasa4sy emUOPPY TUAOANd 1q pey ORY >t mayer ed gozo1y ft nsomatun qpuspansod esidosey ‘anapay ‘ouporeu Pious eum wuo ‘jedi ed "eanqez oBou viSoR asounordns uuof od eannyry euaoseut vacua Og, aimmy suaoseus ffuraz crys ofou agin ysgs af 2 2401 ax0fble of ep ator aaqequ seq eu ‘saezap 245 jon wryd 25 ep eqan au poset pptioue ep onsussd oatsza2d uepal 2° YPIANSTUMMIOY Po au 204 72A2G FySIaLAOg For af ep OUapeAK| Me Samp sugoseus efuroz eqpoury al ep euz ,oFBAg USSS -vantrey musosopy {SIH suzoseur mys nugypeds nao | wrezunarOY NpeLAcs we WA ap 0101 fea peyouod as mayo] r2 >xupoter eupruoUIEY ate ‘onghup OER OS uezrertdey af ep 19 wpenpio azmyry sunosew epostad ‘exetepod ys Stu fe10 ours orsod wuipuse umpprsemaioy nyse PO 18 ox axons vp eset aqanod suming ngneordop ‘omEDN “wpPr aspedson 270u Inde 0494129 1 p04 et Yposs dosa9n 38 Hy pesoNed guaojsod po rua(rurfeun sregHay>s apoatoud nfyy Ose eUIEGDZIOd MIA 12t) ¥PPy AoTsNp al eprefueay* msyo n ovynapod Braqi euyser2] euzos2sUNy ‘epsyZeIEd O eAMTAM PuAoseut of wp of ouzey, waNAyM HE SOUT epel op ns o1g #Bou0 o almyyzex os oujenper teqop ouzspoun ez eupypads earlod eo of oxy, syppodse1 5 fupoazjoad aunyny susosous vpostig -pevut v2 agox oupy20q 2epoxztoxd ru 239 014 BUAEY af Jop ‘euuSutpofod urtFnup afta aufenpiatpus fons wsoua1d ‘duns ‘way ‘orpes wagndn open yeu dos eyazee roxd onan eu 9 ey *, ama} 1d fofoy 0 — ,exmy wyOsia* of ounvozeu — aupeuORIP 19s forses exmayny eupede a4 wepal 01038904, Sagas rd‘Toone masons are 55 Homogenizovana kultura ao kapitalizam XIX veka i masomna kultura je dinamigna,revolucionama ino proizvodeci neta sto bi se moglo zvati homoge. ra, uz jo jedno americko dostigauce: proces homogenizacje lake raymomerno rasporeduju uma ‘»Kerima: njen maratonski poljubac je filmska senzac ‘uboji Renoarovih dela i uspomene njegovog sina,aza Suama na celoj aje reklama s jupkom, nasmejanom, dabro odevenom ameriékom majkom ‘oa oe doje ple deeputed 4! pps spaeqo osgop (Bun weaongg tt pom exes euteaipo? ns OH eg aero Fouts fers. .2UIL]* a0 fap 2ysEGoNOINe NItonaq Swept nzoud vinuoUr nurzeSeuu woUzeMO: ~§pr of oag “epes apppod mgdouys est aK uuou “eaEASyO ‘un n 9f tay rupna -uefezeuz pnunoum apng ep ‘SuMyMY aUAOSHA ERUUD|O | JEW souynTow myshvo2) weg 2f OBL NTE [IN “sUNEIp 2UL0A08 ‘oUE} 39, -2anauin auens afuszajoq kz Woumzsur ea niouINy 2{ oFsIpesSap ‘efoapoug | fase wynaz yezejoq ‘opredtrexe nous msorgeus Ty HsoUatUN supOTEE ULES id wreu ns oustuaza0d ynasopeap 1AOWuTy “WsoUnaUE ef 2estdouruto: eauad Yoysan S196 TN Hos0d ,nprouTenpjanur" wUz es NSUIROFT NYOL ~PSowfod wusuo opud auzo}suayaidoxt saunas aypssodn-yp2y Souenansyos ‘ a ‘apy aca a o Saftuzedna Sopra eusayy “ammaymy ayostn nfusseny o 92a ‘poifod rad eu “lutpn your as 1q ones auMM{ BuAOSeUL MOALU Masa o *PEL OU 98 aso) Wy wou n mayrene x snap Oy IDE ‘cunsidose unuseyndod n eq {Sq ‘240704 | axoysBexp ‘opes3z sowoumn n fu. ‘wuousyadsyo 1 ntmgod ope>pspod ofa “6g po repeu ass as worn SoupeTy AT Boydoy eyes afueye oupruory ru y paid relent eset af ed “eres Boysians Boarg op ong alu yg n eaorert {ued n au9pasop pianyod F oumy|Ry t 9Eq RsoUparA axseozING, 0681) ato n apoE af ianfog "WopreBuEne s eugHUapL MIOUAeaA suafGj oueg plowry “spocstdyty — nuetaor + fi orzodwoy ~ prone sop punpa | weUpag staxepy PUN 10g 2204 | 27N) nasi -woyy j2s191H03 I WANS nod sre8yg, eu exDUULag “esas Pfianyst weal 148 nponad naesd nuale oupuuesas{ons 0) af vpreBureay 9638 Sta rare Ti umetnitki radnici otudeni su od svog mi tadnici od svog fizickog rada, Rezultati jednog od "piling itog atone, Nain dvamajveea rete, Grit Sto, i ihovi su stvaraoc bili deo tradicije dov da nametne jedinstvo njiovor delu, Mi danas nemamo takvu trad ja nije postala dovoljno organizovana da se ihovim silovitim liénostima. Oko 1925, obojica s postali posmatra~ je roba toliko skupih za proizvodnju i tako unosnih za prodaju bilo to reéeno samo pre trideset godi ‘Starmala deca i inflantilni odrasti . Poznato nam je i da u kaul 'V programima kao to su Us i odrasle publike znaci: ia izadu na kraj sa teskocam: i Toon mason ttre q 2 rane, porvrduje i uveéava njihov infantili- prebrao odrastaju, Il kako je Maks entimentalno obodavanje majke (.mamizam) kao da ne bismo mogli podneti da odrastemo i budemo samostaini, Petar Pan bi mogao biti bol sim- bol Amerike od Ujka Sema. Tdoli potrosnje Bromao pani pon se emo natemasome altar hal pone oat dradereth gina sok ea Prekretnica je bila depresija 1929, kada je problem postao kako potrosti robu, ako je proizvest i kada su arbitrarnost i haos kapitalizma nasilno prova- vode w svet snova masa, (© junacima kao sredstva usm kkakav se ogleda u sv ‘marnog interesa za otkrivanje, oblikovanje i primenu oruda koja vode tim cilje- ‘vima masovnog zadovoljenja", kate Levental.‘2gour 9u pg afta wanyyny eunoseus ysfoy Soqe Hoye p ‘oBnap wIAses Osu ipexfzt fouxouod n peu 1 P OdAOP , eeu OAD" 9{ oigod °f ep apus routs Ney DaREAISZUCY soi wis}qos pe4Oqe] eAOMUNIEU af OFF 01H LEN, UO Bury" elizian wsou Bp 28 aimjap0 & B98 asans nuyy er jt Pe ep apop ojgop af ‘hodins ‘eidosep ,jor0y" pyerediad nfnin uiofoy eqoa aeisod ‘ystinijan ony “iy e427} “Hour afens Soqz oavidn’ Bnfeadsezn 3fedouxpetso suo of nyu eaapent rafts eure wnnpoyy af euNION | SEA MYBAOR afep wyReU eUDPEAGS Oe ,”,eyelupoIUdEU" | rey r jews nymeu efoy affze0z3nq dnysuid af of, offs suposadyent SUITOR YOMDG 25 Org ony geq — ,tonow ougMEU™ npng ep yaAN apy aaa a ‘nferous nsoumpng isezn 1 epny ea APE ,ouDSepY lupe I noqpodso wz efapiqo wUIDN euoUtaIA 803, prratos* wopoaod [9830 zp107] 1ufoyod of ou 1f o[es0 ~uppopuofurpod wz yruusau oundiod ~pe we ‘org ‘ep oftusaod 2s ep waouso wat eaalegnys quorsweyy ad ¢ sougosodsou mas — eanyorop yruatgruen feapar eB wfoy nungoso nuapioqezau nuerg nupol 22HT" nsydosep n worsuozq A prvgny agi oyey “oatzoxd wos 389 ep ffdoy of way ‘(nond uud‘pp99 = Jouuey) youn! tgDy osqop souloyds Loum yy (ftago1 op onfeqp aft pezfed yop youn’ soft ort x afofoy eaneg yp exon 2f wouxea nlp wopReS* AOU — sop “,btuld* ep az0u fo) apaanod 1 auzg opud ez wiovooedey tnozalr JOUNS9A CIOUTERD|SPAIUT HAUL 3U SOK 8 effp afta Syan0g ruaprd 3 oruouses esusjop1-euodicr Souqndns ‘Soaypruoxd Zoupoyy-ewrzjoyore to ay pnd oF — etipor awa aaeuopezuag “eferoumd evolu p lords Day afep wjod aow nus ou peta" wise Zoung Sout fusemndod ofouar:2goj ‘rey Sos HORT EREnY ENB :oxgop) axkq oMynet Bout 9 yn fol, arouse utasczea ep yous ows nfoy s2ard aya WoL Wioag EU ge o (dour LBM, onrznlps Soxprmsum efpr eur feu yaan sof ‘od -Ouozjode varypiap So2oaleu “exoptA eseoUIatEt Op 34s 3738 sug ‘ood > AIHPP Nflonjond uuzy “suPYoNseyey yep “uUINSeE ‘uAIsed Op a1. ~oWAs | ouyeuO!E: po elu s oupys yay ounoseUs w axneU ¥BO{py duauioy vyfoyy op wsuupory vyo}sag PO “eis ———— 09e Seu alr dezorganizevani) kao mase, ‘mase u istorijskom veemenu ist sobnih da se izraze kao Iudska kao pojedinci, ni kao pripadnici zajednica. Zapravo oni i nisu uopéte u odnosu crugom ves prema negem dalekom, apstraktnom, neljudskom: fud- vrednosti, teie da se povezuju jedino oko naj -g0v moral srozava se do morala njegovih Fast, njegoy ukus do ukusa najnesenzibilni 1 je, kao gospodari kiga, am ako gaastopa vi bro tu: potpuna ravnodusnost prema njegovor Ijudskom k podrazumeva ikletanje pred njegovim statistickim kvantitetom, pa filmski magnat koji ciniéno. aor masome lr if eg (0 Sto ona traZi* ~ odnosno pretpostavija da ona hoée dubre — 1a kad prihod na blagajnama padne 2a 10 odsto. Buducnost visoke kulture: mraéna redlog z spas kulture obnovom starih klasnih podela évai- jen od marksistidke nade u novu demokratsku, besklasnu epratitne mogle wlai atom smisuy bilo bio vane lune etka estrada Ka tosam vveé rekao, danas avangarda wu : Kao St0 je pokazao Fokner, pisac gak ‘mode da upotrebi Holivud umesto ovaj njega, ako je odlugan u tome. Medatim, homoger tila je predaleko i ide sve dalje, pa ‘obnova avangardizma, odi nije bilo jo8 od moskovskih sudenja Buducnost masovne kulture: jo§ mracnija Ako je Konzervativnl predlog da spasemo naéu alturu aristokratskom avan- TV i film; i pa ne insistira na bollim proievodima masovnekelte, Ova djagnara mis ith 6648 s00¢ "wop ue 3809 m3 20) nD and wa Ta asa iad ovsrdnpo oBnp as jeSureae &f09) vay AON 1D POG Pe Ay dosontyg tt amp woupasueszs woas 1 af ouiopy “A "1 aluposold — at 04 2 geueg ‘e1oyne FoypuoLWe Boupal oues ouiass ep O22 140d txotuaan woas od suufozcy U9} 2f Yop “ePeIE THD surepy t3uaqy af muy ep nuaos rpguoure oestreiuoutoy o¥AOYAP OF) INCL mipodso8 of ip ‘weg soud Mud HT 22DIKoNG eTWACUES EpElry OW OH “STOT 9 euroyfary eur my wesendod niaefod todo 2s 2p wpey| “e108 apnq att OFe Eg eansymy BuAOseUE 19 2p Oy po o¥>qep ‘BAIS 7, 1 gen yeaszne ‘eurays tux SuareAy efeous8 oAOyaU ‘oseyy "ONE Bourems mods HsOUCUS Wo ‘auowosd so} soyR‘ngpadeay ysopea (2 ozpor]ibu ousoUpG,‘ nsousejdes uo(ueIs* earzeU: =p naHz aapo eaisfyonoped' 8 Su1eAIs o4po Eq SURES I -wods eprqo Ben ‘yodsnou “us ‘ps oy emMagMHY eUTELLATD) *epO] of o.| unyMAy eiueseur nfepoud Moxy Eepodson apes tepryardau toler ez ,urexoxo$po* sepnugoad yr sepn af] ep ‘suaryod exo 28 pry ‘978y ep 2four oy t ungem mute -SurZTet Oy UNA nsMyIM TUAOSE "3822390 (08H (uEpoU OUIDzOUN 9050} 38 oye foray apng ep 717047 ousaz0ur au vBOy pe ouues wafoy weysiiad 0 (opy “affon yereIsopau ‘nfiz 24S P20 OMHpOMN WLONEIEA re PECeEEEE EE EEEEEEEEEEEEE a:Teodor Adorno i Maks Horkhajmer KULTURNA INDUSTRIJA Teodor Adorno (Theodor Adorno, 1903-1 Pod pritiskom na- odiazi u Oksford, a 1939. betiw Ameriku, ede u Njujorku nje- it nastavja a radom, Boravedi u Americi udestvuje w mnogim socioloSkim stidijama od kojih je posebno znatajna ona o uti- a koju je sproveo Lazarsfeld. Ziveojejedno vreme u Holivudu, Razaranje uma (Eclipse of Re znacenje, s obzirom na to da je na skola tumacenja kulture masovnog drustva, jis Karn india o i dan-danas.,Dijalekska prosve trebi marksisma i otkrivanju ur kjiga zasnovana na rio) ypo- rotiretnost prosvtitelise, filo- Gitar period moderniteta. Onaje inspirisana bujanjem faSizma u Nemackoj i uticajem masovne kulture na pre. tvaranje prosvetitelskog racionalnog uma u midotvorstvo i varvarizam. Deo ‘ej ovde objaliujemo bavi se problemom kultume industie jenny od naj. znaiajnijils poimova drustvene i kulturne teoijeXX veka. Kulturna industri ji ukaausje na opsesivn kavakter masovne kulture koji dovedi do pasvizaic, Jorsiranja eskapizra, a sve u cil odrdanja kapitalistickog porctka. U sreopSto} -masifikacii kulture, umetnost je jedina oblast ukojaj rote da se pokrenekri- 1itka svest i teénja za promenom sveta. Studij kulture u ovom tekstu nals ‘dvostruku inspiraciju. Prvo, on nud pojmovni aparat kritika sredstva xa” tumaéenjefankcionisany Ijstvo kao masorna obmana misljenje da se gubitkom oslonca nebjektivnoj regi, raspada- Pretkapitalistidkch ostataka, tehnitkom i socjainom diferencija- eal lodbena mesta industri, Svetle monumentalne grade. ymenici tog preduzetnitva su okolne mraéne posto beznadinih gradova, Starije kuée oko betonskih {agledaju kao sirotinjsie Zetvrti, a novi bungalovi na rubu: grada, kao i nesolid- xa konstrakcija na medlunarodnim sajmovima slave tehnigki napredak na to da ih poste kratke upotrebe odbace poput praznih limenki. U Projekti, Kojima se u mal tuira kao u nek ru njenom oponent kao proizvodaciefjod wavpd t euoaz feuaan vu adnufin ruafjapzes “yrupueedoad po nfnagzey au 2gta as of “gan sy our ou paar eur Pppnsaes OFy ns HegaNOg “dn AOBoltt ez euapanzioad af oad Bounoseiu wolsofaey wouo v2 27280d uadans aeyea 97nsop ey nag od pysurouoyp ougosnpout redo Sue: sitspofed ns af nas Aaeyy onyesey wetEG po OYSTINY Bou supuarop ‘ayeu "eRe? e1oDps‘afensmpul eon; YtEVoLULeN OJaNIP wuz! ns 0} Hopp Yuesues eurerouTeK UTE TULUARefQns n EARLIEST “(ouspuny euaargnsp euamyplgo nijqopzes woysiaas word n 35 OFf1017, “euumues eunfu ‘ais 2:d ‘epesonod nusfod wonoyi ‘eurepaqes wwaoxfa free au ox wat aasndop ru apoazioud ep spat ep wats ypagtan exTypo WRU ‘oxodop meoprsd vor yao, "wurztE YoU ZouANDefes BOYsWOU soupolod op ans itea (eno me eats 2749 9f jan vresede e Tapa mae fez njstuesp epey ‘eyptep OLA miowp: ‘eBnup ovy mdaza1 woyst od edmisod aanyyny eues8 eupot -atido onoBafi 0) oop aysof muupisis woual turuyeatid e oxydas ez 21 euturesBord wipyeupaf ougosnpot ead ats PIsIEN{OUIDp oIpEy ‘eurrusti0y af uojapy,“Boqn Po yei03 “Teas aueMprazpu WopoUO jeumn ep vffou epzous 19 wfoy eqanod wg) pax pm aliuny Fou ‘aH OFy MUG) euany eUOrEZ So| O19 e>TALDY aft eMMD ews Bo of po ofrzea ep exLFO] “arvuatsn aogtaep n223p0 oBAp oe wou ‘Boures ages po eunpmia a fey exisaup sor ye -ppuo.ses aso wourpuotes expe efuseueCy “ul PyuoU -oye our ‘womnap peu pou eiqopee epuC raf wu op af ep afopmyead oe utr nuois ig =qanod oupagsona | afpeodumus wrofnoy tao ons oe odio 239 nf 10 ‘5908 au lsod eutons oaisupa “RBoys se7egonod vqanod ,70. Stuer prigovora pprotokolamo beleée celokupn povrdinu realnosti u principu proizvode w istom tehnigkom rednom postupla i izrazavaju jedinstvo tog radnog postapka upra- vo kao svoj sopstvenisadrZaj. Taj radni postupak integrie sve element produk- cije, od koncepeije romana u kojoj se veé pomiilja na film do najmanjeg:zvutnog efekta. On je trijum investiranog kapitala. Smisao svakog filma je upravo u tome dda razvlai¢enom kandidatu za neki job ureze u srce svemo¢ njegovog gospodara kao svemo¢ kapitala, bez obvira na to kakav je plot izabrala uprava produkcije Korisnik slobodnog vremena treba da: po tom jedinstvu proizvod- je. Dostignuce koje je kantovski Sematizam jo8 oéekivao od subj a Gulnu mnogostrakost unapred dovedu vima, industrija sad oduzima subject isa duznost prema kupeu. U dui treba ne podatke preparira tako da se sa danas otkrivena, Iako je planira podatke, posredstvor kultur Stva koje je uprkos éitavoj rack «ja usvom prolazenju kroz sve xa. Kadena indus a isto tako proradunat kao i tav kestu. Njima upravjju posebni strugnjat nj hhova uska raznolikost nagelno moze presionizma, Pojedinatno harmoniéno delovanje pomutilo jeu muzicisvest oce- lini forme, partikularna bojau slikarstvu svest o kompozicij slike, a u romanu. verkivestarhitekturu, Kultuma industri tome totalnoicu priredu- je kraj. Buduc da zna samo za efekte prekida snjibovorn neukrotivoseai podre astupa wu odnosu na detalje, na primer, u vidu karijere ne- koga ko je uspeo, karijere ko treba da poslu2i kao ilustracija i dokaz,iako sama ipravo gledao bu- ‘duci da taj film Ze strogo da prikaze svakodnevni svet opadanja, postalo je pu- tokaz proizvodnje. Sto guiée i potpunije njene tehnike udvostrucuju empirijcke predmete,utoliko lake danas uspeva prevara da jespoljn vet direktan nestavak ‘onog koji smo upoznali v fi mehanitko umnozavanje u smo da dopusti da se razlik ‘akon munjevitog uvodenja tonskog filma, i ovo} nameri. Po tendenciji Zivot vige ne bi conskog filma. Time sto, daleko nadilazeti ‘maim, Onaj koje toliko apsorbo- ‘da mu ne mote dodati ono ne mora w trenutka i2vodenja2uummry S91 owz “RIGO ups oFy woud Boss npoydod ong ofou aad gof oe ongou oe wuapauupas ‘wouopsod s qayns » on ope wr9f03, LOUD "PSa12}UT HSOUIUABLAAIP O OxE|Oy ay qua 1 estdond ypu ns 240 afuearzanego 2199 fIstes2eA wwoueACZTES O1OAOE 35 UP ef UAL EON sof Oxf eA OAS of, ous wud 2 ep zou ep Ua[oy aun aU Wyss UNE Ms AOU ad efpoc Zoupytods euunsoussolaxd uuynstad yexn eueAoy disor ‘epoud eaye] “woe wojap auzodez op eBoy op eands wossouHs ltualaans 38 tres dons 2 ousoasou anu AouaAOIRg Mfuaeisoupalfe yan sal ous ets ep ex0u | ZOU "NeAYOp PUIEAL9¢ ep 9ZOUU BUNDYSU & ‘ofunsnpur auzmgn ee fey unis n 28 fnnjseu npostd ni easones 25 oy aun ysouesyp Tounsupoyess | sul2v04% npauiz; uodsel foun 2an iq at o1y taefod vp 2zour au af oye ounvlod ang -munjpin vp 3792 wspanod ours ‘opaead owspop ony -pogors 268380 afo3{ af nupod up of org eBouo Soreey four afta fexpex8 uaoyan i mn 1 9 org o82u nfpoyeur afazruouaey aiuaEys -oupat + epzow se ‘offen 0 ures o82u ueluqzo agiard mp yezaiard 019 1020yy 19 98 ou outs eB efuaus au “agp 1 eUEDO,Y erexTDid OMTOXA, ‘uoBires exeaofpo au oupes fox 1290 Pyeas efmeBoxd wzagp soquese og off nd ruagexzeted muftursididou afnpnso r nr go ‘Bons feaposaid ondnoarag ‘suafjouromou ng apn(n(ueder npedez vu efueaorqo. Boxpqis 38eus nluoze8 o amy ejrurogod r psomeuin exepuOIs! aqzmdQ, “vfusznzpn ypstng op ed equzonpoad po ‘wuatie fodolu is eumye1 3poA Oupng 1d au eynp aftrynposdas auaes nd ep 21101 © -wa9 otto oy apni] afynpordar ouzoqziou afinsmpur summyMy jovur eutpafod wyeag -afueaofap ovy nesidud azou nay 1 ouepafod ux {0ySU0} UIOYE fonpas n sna “pod jn} teAli, ova izopatenoststilajpak nesto kazuje o protlom, pravora stil, Pojam ravog sila postaje u kulturnojindusteji proziran kao estetski elovivalentvlasti. Predstava. stilu kao tisto estetskoj zakonomemostijeste reakcion: tigno misljenje. Jedinstvom snag ones er os telprofee Ge one Sse sia Ws kao takvog, trijumfuje danas u pevackor ‘gont krunera,?u dobro pogodeno} gracioznostfilmske rvezde,éak u 10 postavija realne forme postojeceg estetskim derivatima unapred patnju samo u raspra- ‘umetni¢kog dela kojim ono spch w kojem stil veikog umetni pda ko delo uvek se pri industrija konaéno pos | I \ i é | Kaltrna inten 6 do kontrolnog sata sleded sami provode, jo8 mote da uspe, meta, nego dopuita di set noga ko il 1 preduzeée uvede novu ideju,Javnost savremenog drustva ne dopuita da dode rukaoni koji dobro zapeZaju ne bi tak samostalnosti a njegovi nosi stenciju, U Nemaékoj je nedostatna prods1s eq uo ndaoses [esas ofuexeuzod risoupnng ‘nfuouzey nupo) exEmBneuy wropuns v2 eAnyeR wofursquoryues UUEDIO UO ‘Warsts tudnyop9 wz aor gor ne THM nysETEE eu WOPZa47 Bs 10K0%R 1s 2 8 ep Nadsn aot al0y apempaid beg inf ‘Oug “eyuuaadd wurs for muengon od waex epuo 28 efansnpa ying, Bi, ndnpod ‘oque (oupifen yordnsow feus Fyeaep euuru Em BET 7eI ony ofryynposdar ‘og ou zexnuysoap epagod af pez alia oupeuoy as Yop aas -eydsn ae fey supreaasd ‘repos maxounp ne epedses 2s seuyp ofazesnod t apnuod weaueysurtiynpoud fourtharea 9 ‘vouesopau nezejop azou 2s nuw oe] ‘epeznpand 21 uazeqzt 1png “Bargeluaqoso ouDU fousoynP 1098 Yfoy pouoU myfswOK Jmy UoUTDin nuIsiA eu !U=paRop 1 O84 ‘and ounep ni powsod afin ‘sueUOY ‘nnouTONd AU NepaAN 32 ABOUT tt uo Poy ns wifey eu ‘amylmy| gout ett sfoy aftes apoacur o7es 3s mo(0r4n EEO YH Toes NU THSOHO PAPA ‘NEUOzad euaeposoUE HjzHaUIN ‘eLINDNZINA -Tun s oupafer efueaozeiqo waists PREWON “eULefutoz uUpedez n on ‘muznueyur Sousizn Souo wear, ojo af eigorg oRoUyy “eqeaofop oujesyopeied ips 9ad Si uare to ine Senberg ‘budimpestanskim gudackim kvartetom rtmicki pedantaije od svakog filharmo- niskog Karin cdok Budimpeitanci svirajutako glatko vertikalno i slatko kao iat je u kulturnoj industriji viastitom perfekcijom, zabranom i domesticiranjem diletantizma, iako se nepi bez kojih wopéte ne mode da se zamisli aka poboljsanja masovne reprodukcife, nije teres brojnih potroseta srazlogom se veraje Ali, kulturna industria ipak ostaje preduze¢e za zabavu, Njeno odluéivanje © potroSazima posredovano je zabavor; zabava ne nestae jasnim diktstom, nego 2bog neprijateljstva prema svernu sto bi nadilazilo zabavu sadrdanu w samom ija kulture industije w kev mn, predivjavanje t2ista je zamenjena jednostav- re Prvog svetskog rata, Koja ove ekspanzije sastojala se upravo iz svesnog prlagoda- vvanja potrebama publike, registrovanim na blagajnama, potrebama koje su se u pionirskim danima filmskog platna jedva wzimale w obzir. Kapetani edu, wek smo probaaju saga kultu jedinstvasproizvedenim potrebama, ne wjednostavn 16 Guy Lombardo, ven po lager, Ljubigatslonov" (,Pink Elephants) ie 1932. Kelana a ote se zaboravit time ito ce se u dokolicikopi- ake rabave. Za janje— nego Koja bi iiskivala sposobnost ituacije Koja neposredno pretho- di, a nipotto iz ideje celine. Nema nikakvog dogadanja koje bi moglo da se odu- prenastojanjima saradnika da iz svake scene dobiju sve to se mote. Konaéno se ak i sama Sema Gini opasniom buduti da e dayala nekakav, iako bedan, smisao- ni kontekst tamo gde bi smela da se akeept je sasvim do izrataja u tekstovima novelty songe, w kriminalistigkom filmu i stri- ppovima. Sama misao komada masekrira se poput objekata komike i objckata strave. Novel n sw proizvodima ovog Zanra koji ti Jt stavom jedva poveza -ksponentimaite nasuprotracionalizmu, ima koje su elektrzo- potere. Ova veselastukida verova javanje sve do dana pogroma. Ukoliko ani 17 Engleske froska glumica.01s 0182 oxtadp "epeop woysious n eaegop 98 0], "eurTzNpo 2 wa og ouO pA 28 purTUapeAez,oftsnpuT aunyIM| NPOZoId WOEAS Nn UDyeALEZ HOU! Sof ‘nfuearznafepaxd 28 yl po wjeasw apeuout ns of, exasuez0409 eiposed 983 YO Arpppfoyy 3ouseAES MfEAs eqpo ep myqyEid efigop MoAYZ wo ~Paagnap n2(04 afueatpsasodounes‘epedieu fo ton ysreea 2 ‘ros ofuap damm efigord nfuogua gaaxouos8i2q od toy yong feo vneaatus o3gou fete (ours "soujeIon nupasizaq nfons m apna af ep enesnyod | {evo v ‘pow po faq eyef ony rpniaz yous tuammiog “poy pqurez po of“ ‘afirapoqoyso et ainzeyn ug “afeysoud yen you epee chuan nerd yaxtivaneis Boge (euo + oye e(uamusod Zoqz feuo oy yptiig Bou Sous Bape euro aga ong susoud 2s fours tasedoud augadsn aypas Boge: ssopeanyz, day eu junit, oUF zaa odof ong f Sos} 2 tepooi Low -soasoq (ouo esorsoxd agtawfaeiso au ‘ojnaeu pt nsoutenpraspUr niyPoreUH unfoas LinyMY 0 afuszefues oureUOr>zEAL “UNAApat effaynporda: eypraeypyy “én orton pnasforL nfeurtdod ouposud yon esesyay. 21 vay exefo1ap e Sp01d ganozm Pysiouar yeas eiday einseywlons pardetn gaa gieiomongn Boas Soqz ‘eqan 29 nfoy n epzaaz eystay“atuearysnod oxofe{a ponoads a6 14s {ag Busey morettz0 wougos #1 ows pads ongefupogoys of yep agndop wigors fox bu oftompor Aeqniy wu) “eal \ZaUIEAS | royne Zouensyps wroforyMpor spO ue) “wopoad woIgop $¥ flour as sfoympar foxy n y astieun Digesfourodf efaynpuy ewan} ‘epns 29q 7 eysi>se ns wap exotNaLUN -emaEE Ih Hoy fora ainpaarod owes aryfoy 198 ep wiafuasozodn s ouszaapn opqrq ou 1072 PERU RMDRY teeZyOZEUL n ely 1 Soqz af wfoy nlapnzerd muemusty Soxsiods esd e108 rypna8 suxoze7t spn ig Su, af us 390 2fuezaspod r afuezzp foloy nm “DyPz OuAEpO 394 af ns O¥§ au ef fu 95 ep PppIuauIM IN auDpan ep oppz 38 af0y a Bu OUeS eeu ney m9 ualas euzpngoad "epnzog "exIUAOppL urate 3808 ‘onsad oo ejop au epeu’ Jonope7 2s ep erows “eftuepaqo 21 oures forsee “esgs' jonod nuaoseu nysiaisa ez eisysedey nfaapeqi0y wsoMh ou YPRRTUY YTUED ,nfaesTEO|dyoX o oxsiyy etmuupain anges €2 eimezede epjaiqeu eho ‘ruutyioW wiya{ors0d od ie urpon not e ‘nuydon azejeu run ‘wn n eluasodez 20q ou S2euy ‘PeTy ou einyezaduio of eust(oy n eunsaud > UIP IDA 1 “s0z0rd zory elepayd ‘290A ‘nS 0p ‘epoyet af o1§ ony “pas oues dn ‘auesoAp aysdoysorq eure} ‘gear afueiqzes ouret0!>year eq 1g ou afupoazioud eaeisngo bio pRtON wHAOM 2 wlug>r eyROreH eyoU Yplael as Iq a ‘aI 9 Bp naan =e npoucre 9 a4 wor uersdo pnd unfors aoranst wpe >AouS A tpoa ou 2914 oyouc doysorg n 254.5 xe10y “etErsopou om01 19 au etULpeyoAIAl zed 22d* onpes meade | eurzo4p qrpdoysorg oop oman muoNZ ONE Tat use coo) 9 wrofoy apouozesniezyuny nu iia of angdon ebarenput eurny SILL Oussazjou opssod af Bors ‘wafedoad tofazeyted woatispasd os wloy swomanjo myst mio nearzeyod rmIpos fen aas Bouezeytad nsoneny nluagesd h dng8 supedst ep yenwan v7 1m ams 34 oyu ‘suoqnuuys oF: 7 ‘ois sn psndosd ep aus ot oyo owzouly odeurn et afgset 1 zed afnzequd os roy aurouo wouafuigod niqseu n afueargry “sueg 21nsea afons et TpAEE DoEpa/S 2s 1q wp ayer ures Oujeor JUaEsOU “eMTAOWTY umUEUD'n aun eigop seed Efe xo n Bloaye aojen ‘exodyo Sourenpraspur Zoxers afuotpuo] uate znftxd ouesmupuoy 2f ep sozpaws nse ann o8z01% 298 n up wleaadsn ep ot 2 spuo ‘eznad ors sof 21on odumy tho eu om efacarsatu posod wou ra aS 082 do njega ne smeju da dodu, sve se vrti oko koitusa, jaw vidu Sens nnost koja ler ussternu, dase, naime, potro trenutak ne dadne da nasluti mogucnost otpora. atu, dodus au njima industri. Ne samo da ge 1a, osimn toge, oS i pojainjava da se, hteo on di, Beg iz svakodnevice Koji kultuma su odredeni za vraéanje na polaznu zabavom delela da zaboravi laren zabavjanje ne bi bilo samo suprotoost umetnosti nego i ekstrem koji bije daticao, wusteno pracenje Sarer rogat povezanog. pre 1m filmu mora da bude doprinos bokserovo} 8 drugog eksperta za Sagere Kofi se upravo veliéa, Obma~ 22 Oduosi se na Marka Tena Kaden indi 3 = naivnost se smatra clektualizam — i ogranienje éak i tehnitke mogucno- je pokvarena, ali ne kao greini Vavilon, nego zbog toga, ie zabave. Na svim nivoima, od Hemingveja do Emila 30d ,Gospode Miniver"® do ,Usarnljenog rendiera nija do Gi od Toskani- inost i nauku, prozet je eg bolieg u kulturnoj industri ou ‘umetnosti"2 Ali, skroviita bezduine artstike koja, msuprot druitvenom migha- nizrmu, zastupa ono Ijudsko, brzo nestaju zbog planirajuceg, uma koji od svega tradi da dokaée svoje znagenje i uéinak, On tu doleisto tako neumit ‘ovo besmisleno kao sto gore radikalno briée smisao umetnickog Fuzionisanje kulture i zabave danas se ne odvija samo kao ‘umetnosti, nego ujedno i kao nuno produhovljavanje zabave, Ono j veé iu tome ito aabav prsustyemo samo kao pastkama>® kao ioskopsko} fotografi ili radio snimku. U doba liberalne ekspanzije zabava je Zvela od bez- ‘granitnog poverenja u buducnost: sve Ce ostati onako kako jes devojci bezobzimnosti maskiranoj u karakter, inte yest 22 sporti Konaéno, automobilima i cigaetama,i to éaki tamo ge zabava ne ide na ragun reklaranog raguna neps - fama Vera (Wiliam Wyler) ie 1982 nd 1X, 5.426. 5 jauaju nepesredno pode opasjenekog predmeta ad sewoyeas 7 -idareas ong Bouapeayezau zeap unodny oey “woumnze P2A “T{MULIOY pas Bleustiap YpAoBafa po nyeas | nu oy oxssuean09 a wIsIEE TENGEN 1 » “page nsitr pes so8 anu ep prand ex i UO ITE OF 7B UO) -aft afnsas. 28 ep aut01 n ofau "eumpa(od Souapoupo Souo ty ep autor n au eaux os WS nfewzodstd ws notuners Bureau epes Bono wonpyp cuafungera «cos sony fi ayi euiow eos pysuEpRS ru ¥e9 wp upng ‘nuavan pon ude ep Hi} 20.01 ep ale IFA PiBooapT “elraaid wdms ag pe viedo iad vind Bouo oysout wy “va 2 SyaNUOY HeseAUN rn 1 apoxeidn e "gr pou? zou 35018 ‘ovo aus enpraspur Fy Urs UC) “ey duie7Ba ‘uEpguny af oxeas SoBmnp Soyeas oe aa aE ~Buuapy 98 14 ep isiq agtaand ns tpn ez alesovz Bawp2go 2foy afuap {ox rodo eu rstuiod afupez po e438 990{ po Boq Fpuad 01 owes Ou0 o¥g Oy aU HE Bog HeAIS 318 °Z PoUIDE af eAoUso wAdBaly “afnzeypid euO as OYeL IED NfuEd THA. 62 nugdosip yp eureqanod + ednizod rr ¥prisiljena na neodredenost i neobaveznost ta vide prozin Upravo njena neodredenost, skoro scijentistitko ustezanje od toga da se uhva- ti za bilo sta io se ne mode verifikovati, fungira kao instrument oviadavanja plansko i a Kultura industija upravo u nepobitnog proroka postojeéeg, Ona se majstorski provlati kroz gre- bene pogreine informacije koja mote da se iskae ponavija pojavu, njenom gusto¢om spreéava uvid (0 sveprisutn lustrija odbija, Brigovorna vo rau to onako ko kao prigvorsvtakojona bes tenden- provincijalci Koji nasuprot bioskopu i radiju pose?u za venom letantskom pozornicom, politiki su veé tamo kuda masovna kultura tek svoje privrdenike, Masovma kultura je dovolino prekaliena da se po potcbiizru- c€aja, da se iaxugava ‘ult neni time tse ogranéava nao ds op- snjem uzdigne u carstvo Einjenica, Takvim, stank Sto taénijim prikas Senjem sam opstanak po: reprodukuje, Razogarano} se putovanje odvija. Ne mudi se Italia, nego ofi Hein da ons pots toned ten prikade Pariz, w kojem beznadnoj pustosi da bi je fazi reprodukje 1, smatra se njegovom zaslugo bebe, d2ez-masina neprestano udara. Uprkos na- avilima i specjalitetinma, uprkos divahnom poslo- idustrija hrani Coveka ostaje kamen stereotipnosti kako opravdanim éudenjem 2bog toga Sto maj fo $e tockovi jos uvelcnisu zaustavili, Time se ukrucuje Rulers india 87 SPR HEU eee ee eee nepromenljivost pril ina pola koja se talasaju na kraju Caplinovog filma antifalistitki govor 0 slobodi. Ona lige na plavu Kosu ne- ski Zivot u leinjem vetru fotografie Ufe. Time 3to dra i shvata prirodu kao zdrava suprotnost drustva, ona je na u nezdravo i prodana, Slikovito twrdenje da je drvece 2eleno, 4a je nebo plavo ida po nebu plove oblac vee ih pretvara u kriptograme fabri. ih dimnjaka i benzinskih pumpi. Obrauto bi tockovi i delovi matina morali irafajno da tepéu, ponizeni u nosiove takvih drvenih i oblatnih dusa, Tako se tchika i prirode organizuju prov wémalost protvkxivotvorene slike seéa- nia na liberatno drastvo uw kojem: -veé pobeden, protiv subjektz koji misli, Resurekcija?® Hansa Zo- rnenstesera?9 u Nematko} koji je neps 1 ,Zivot sa ocem' jesu jednozns Niko ne sme da glade i centracioni logor.” Ovaj svetlina svim portalima kul - Ona lukavo-naivno pretpostavlja stanje karakteristiéno za najnovie drustvo: da dobro ume da nade one svoje. ‘Svakom se garantujeformalna sloboda. Niko oficjelno ne moze da odgovara a ono 3to mish. Ali, zato je svako ve¢ rano ukljugen u sistem ctl, Kiubova, profesionalnih udruenja i crugih odnosa koji predstavijaju najosetj -upropasti mora da se pobri- Inage nazaduje u ivotu imora konaéno da propadne. To Sto su u svakoj karier, a pre svega u slobod- ‘him profesijama, struéna znanja po pravilu povezana s propisanim usmerenjem, {ini da lako dotazi do privida u tome da su struéna znanja dovoljna. U stvar, spada u iracionainu planiranost ovog drustva da koliko-toliko reprodukuje samo ih sledbenika. Sk i ko se smrzave, pogotovo ako je nekada je. On jeautsajder, a, osim ponekad kapitalnog zlogina, nateti prestup104 epand 2s ep ‘nffeus nuayod ovy IAIpUy “HAT ep aus asdon yoarz J eAEGZaaN EUG "2gHA gof UID Buy Pyp{ensMpUL fuapony opeSeuiod yan af exnyjny od npng ep eqars ‘Todo 194 ‘unupzosan ontnag48 owes nfnzeyod iio pilus epe|d nas mp224 nfons eq udwmnz0y 1 yepasod afnpiarod ‘axourou afjoq oeUI vpeyout a unger ojnwi0y aystaerp sido “apes ows af 7oa exdavar afuefowsod 02190 wadst op oBtuup wigtu oFf{aeys0 sieuy oupien eux ep vjerour nur wo8nsp n eyazedo wpeq-osiepeur euarsod Beas af 09g oBy “1qnz as aper afk 2aq jovBea, “lures oso ns ajoq TMYAA BU UUIAsES OUTES 9¢ ednusod ou;HEE spo ayays9 asuepesd efuz 1, Yinard (oysirur ei0d.o Sou -29 snuzey nupaaesd n yzopud eur 2 14 'P epfeones epp ovy nfnzmxd paroyer Herd wap wf ‘cmnpow “eaysuEyanoy ‘Jewod DPA “oagnup eu apoud ourestEI03 asqes 21 pOULIOd vy afynsnput auunyny 240% Is eu efsramturod muss n(oas 2s0upo 2) 02g aun ‘tupessod 8 048 ump oneadn ‘eatsod Bou 10 nuamrgRAp pod ars epanss‘afupoazioad wise10d ips 1 exruETA BIg wAEAs 7A afoy t ayNeU aySLIOUOYD Ngnspod afoy O48 oq “wares Oupy| fu 201 3f awz03 o feu o-pfoyn ‘axpaas nour 95 Voy a We su>euIpafod n nfevearaid nyyano wya409 po eturziod wruzauseuOsqop 1 npoq nuwrImadiod owonrgny nupassodau ovy eunfuefsesdn ” ne nuapizod afmyar “empapota efsnenpar Buna asap pal Rots(eu oFyed u oyeyPs @ oo} worenZa>ue d epEds ods 67 fou “aru Hsietioune to 9f sdu “uitasy uesee nuEeNgH 9 “wepozat au afesod wouTpOL patatd fouypon aueay ‘apm aan "eAEZp euos3OuGop waFEyou eseas nfudMys UDR WU Step 9 tse "aot -o1gop ns Hoy yuo atoud apezyo oaigeup 2° ep epnygez wnSous aft eqnuas) eeu ep oye faper m pra O15 ov oBou afaes ofouta ‘draseu ud ncdola 9on aimygnuapy Rone oy wor um wennpoua ‘of wousefin exoUuny -nidod Boge 2ye/go eufz0 nfepns uajoqteu n 3 wo muy quoptesite 973g —_______———— ry e90 predfatistickih romana, kao Berlin Alcksanderplac's i Mali Cove, 3 tendencija isto tako drastiéno izrazena kao iu proseénom filmu in anja déeza, U suitini se svuda radi o Eovekovor samoizrugi jelikvidirana moguénost da se postane ekonomski subjekt, preduzetnik, vlasnile ‘Sve do poslednjepiljarnice samostalno preduzeée, na éijem vodtenju i nasediva- porodice, zao je u bezizgled- ii sludbenika prestajeionako ca prema obmani, bilo u posla, po- 2ivu ili parti, pre il nakon prihvatanja,gestikulacija vode pred masama,jubay- nika pred obodavanom, poprima svojtvene mazohistidke crte. Dréanje na koje je prsijen svako da bi uvek nanovo dokazivao svoju moralnu primerenost dru- spoticanje wzdize u princip, a ujedno mu ‘a radiju, zgodai udvarat bogate naslednice su za one koji sami sebe Zele da pretvore u ih pretvara sistem. Svako mote da bude poput svemoénog drustva, svako mé da postane sretan ukolike se potpuno preda, ukoliko se odrekne prohteva za sreéom. U njegovoj slabosti uogn v2 Aoiyoud ‘umnpou 2 onsie9 ppemnZord eysas ua{uergndo | wopouozed ¥2 0 “ongten aguepyep afoy anatte ez 1 2 bp aotrepze efuazen zt Oonz}‘aqps PU pnursd mpsiaas sup{N FISI9}59 EP 1 S nageatyd 2 wp oysouin asougamasiond obeq BOYS EIDI[e, eUOS PAU af 2ffoepeey suaxagnap op omer oupeuoy 2s vo usoxuns}ou yeInUAN 2f oIpays aysueped8 anys woyor nuagoupod oynd oy n{fuioUoIMe NADsafe He ‘eaaiyoad yruapespo po 21} NSOWUITUOUE po TAIZ A IBONACLASANY “afar anOBo(U | eRaltr zm tHeZ3A "pp ForpInaUun FofA0% "¥en 0¢ supojod afoup 21 soups py PyEOITE SommEYY ZOOPIA, iq oun 1wo ns ong n po ayyuauin ejean e>eAppooeU Binge pA Ns JO -eqo8 | oupofn oan ns wag Wore NUE fons apaps Jape UgOX nferHBou eloy Bap expIEoIIN BIS “ppataiad ouqos 2yanysodiord vz euezax oung ‘magn et eaelfodst 2s wfoy nser “oqns auaxignup efioeBou vy afes0 epoqos wuBlu Fe somouM erste ~ pj ous enous aq yexpo afgnspod oua{oapo oFy 31 s0uIaKIN “aRAO Zeap up ‘e1qop eugonod mpour vatisins 2s ousoued 1 nfauouoIe fons 2fn> Bape wot ‘feud oper oF 9s ep ye :oxot oa afi eIEY TUOY "Ns -ouraun exapperey Sougor owes auoword op wefop ‘woatasid woupeziontun ‘woundoped urosorsi | azn ap epoxzioxd ypysizs uropouryp afnynstr vues bu afeaso efuesoumnzes und aepy2sod psdoysoq one) “poideun Heuz oueU0y 01 as ns 19 “etrene2ge un 9$ BIg | UH 28 mp UNAS HezerIod eUZ mays ‘loves + 2wo8ouuun ejtun(in 8) (ep jurn(in nesd oueis -audau 3 ep oumes ay rd noumsdns nes n v(fipzn eueayad ouxepo 92a. efmisnpur eur, ‘nfeznad axed a ez ini a 248 Bg apninpetiouzy mstez 2{ xp enenjodonayy Boysuyraq Bozeys eoonssod Zoupeoutaard elfeyessuox, nt ou as UAIAG "TEYSPNf| WU eaTUpafer uposeEt OFy NifaquIDp nifuloZ ea ‘cau(rapod 0 24g epmjn otnepdsag as nfngnaods ‘asm 01 Hoy "eIaAS MOH, fen efomansosd rd ou omnpop ‘rurpezod nas nuop 12d “ea OB 38 o{n{uzooid wafuesey8 wngdo edi ed “mnuasqo ny “xsex 1 gol wropoud wou -2ft afox euans omsieB0q oxi yrs ofoy eat ‘afunyesz vz un efigop 98 1259p ‘oom eioy ory wy 28 epofs uprrou wruzEyeq Tsopod ez “euqop eum TP nfemstae 2f04 Hoge egor yay oupeupafod | a8 nfipes eu asoueIO) ow ‘wrs2uoy rummy exBedosd doysoig “ousts0y af og ou0 odat af ep wyarzy exoy eDjos emnsiqo oupruay nfexy eu 9s oy, “nsoU2uIH auqaziodn ‘ouIEpyex po, PLA “Pppow yroptosowwoy wopwuo8 npowr nfenqezt ‘pyle 2ugrzn sueaousueM ez ayy “Bounyat aj n epeds Boupososd Bouo efizezioro4] “arundst 1q vp ozepop ‘nferexrses og ‘stu wham efO HW 1 weammeyy exOPHA vu ofeuaidyed eurTAOyEA 95 Onsite ‘aoAlz Soyspnij ure{od ov(oysod aygdon of vp oua,yaezoqez af yon eurefauouotZ -y usrtopaazioid aay OaIsuIpeL FoupeapLaspUT oysouIn ednoasaNs -pod ozs mipefop gas od euures eunpni| 3 ep ‘oupedses 9 ep kzour nso ~daoses (oars fons eu wots vp ‘ofoeioual tatzaud ep tpour apa eqos0 6 n eugoananosd yp epentaf euzesdsy“eyep 239 244 Sol S¢npoP faearzipod afpenpissput exodeu ruspoqoyso ouzeToy ous 0 €30 stloaopezyueay oufeiod meen e>pous urezdseu 9s aeqn(e‘snson a 74 7 Stade tate preko profita svih udruzenih fabrikanata sapuna i automobi stanice uzdr2avaju i narayno preko proizvodaéa prijemnike. Radio, progresi da poviati konsekvence koje filmu za sada zabrar filmski industrial sebi tom polju. On je privat- no preduzeée koje veé suvereno reprezentuje celinu, pa time unekoliko nad- maluje drage pojedinaine konceme. »Cesterfild”je samo cigareta nacije, radio ‘kulturih proizvode u robnu sferu, ‘gov glas prelazi u panino urlanje sirena, od kojeg je ionako teiko razlikovati moderriu propagandu. Nacionalsocjalisti su sami znali da je radio dao oblik nji- hovojstvari kao sto je to za reformaciju utinila tamparske presa. Metafizitka hhariama vode koju je izmislila sveprisutnost njegovih govor a firerov govor ionako je la2. Imanentna tendeneija r Iaénu zapovest, postavija kao apsolutau. Preporuka se specifiéna reklama da prede u otvoreno firerovo komandovanje. U drustva velikih fasistickih gangstera koji se medusobno sporazumevaju 6 tome Sta od socijalnog proizvoda valja dodeliti nuédi naroda, bilo bi anahrono pozivati na upotrebu odredenog sepune u prahu. Voda neposredinije, modernije nareduje i krtvovanje i dodeljvanje neke robe. rireduje umetnigka dela ps ‘odreden nagin, nameée ih po redukovanim cenama pu ‘odupite, njihov aditak dostupan je narodu poput parkova. Ali, rastvaranj karaktera ne znaéi da su saguvani u Hivotu slobodnog drustva, nego to da je sada otpala i poslecinja odbrana od nijihovog pontéavanja u kul- turna dobra. Ukidanje privilegija obrazovanja ne vodi mase u podratja koja su do sada za nj bila zatvorena, nego u danim drustvenim uslovima sluii pro- padanju obrazovanja, napretiu varvarskog pomanjkanja odnosa. Onaj ko je 42 Opera Riharda Vagners. Karna di 95 uudevetnaestom i poéetkom dvadesetog veka davao pare da vidi neko izvodenje, dramu ili koncert je hteo nesto za svoje pare, povremeno je ‘odnos prema delu. O tome svedoée, na primer, takozvani yodii uaz Vagnerove muzike drame i Komentari wz .Fausta". Od njih se prelazi bio- grafskojglazurt i drugim obitajima Kojima je danas podvrgnuto umetnigko delo. Cak u doba prvog cvetanja posla, vrednost razmene nije vukla 2a sobom upo- trebnu vrednost samo kao puki dodatak nego ju je, kao vlastitu pretpostavku, i razvijala, a to je umetnitkim delima druitveno koristilo. Umetnostje zadréa- vala gradanina unutarizvesnih granica dok je bila skupa Stim je svréeno. Njena izlozen dopunjuje otuden} postvarenja, U kelturn: Ussevari se sve mote im snurikalnih prepozna\ pokloni koje dobij Televiijki ekran i voditel w bioskopu,takmienja 2, svebtice koje se dobijaju besplatno, nagrade irazni Saoci odredenih radio-programa, sve to nisu puke ju ono Sto se dogada sa samim kulturnim proizvo- gradu zato Sto se uopite shula lm bi se popu radija vee isporui 1 ponadanju potroSaéa, Time to se kultura prikazuje kao dadatak, Gija socijaina i privatna korisnost, doduse, nije u pitanju, njeno dodivijavanje Kultura je paradoksalna roba. Ona je tako potpuno podredens zakonu razmene da se vige uopéte ne razmenjuje: ona se tako potpuno troii u upotre Dida vige wopite ne Previte je sigurno da mote da se Zivi bez celokupne kulturne industrje, ona 43. Osnvati Vorne Beaders Pikes” (Warner Brothers Pictures) 1923,son Bouprensde -op yaurpoid ep AOS NN WOUSpasE n 033 ou) ned yauupard zn afuenrzon os! ovo ure) | nd | “PAsUIOUOYD | PINEDA Tas POLY EUILPA>Y “nf;pofour nfoas v2 eurepfar eusodn 138 ewYppor oFtsod nureid wrosad n aorurny@ sypury seus rep & ‘otjas suUuepfes n exegop afuearzerpsd zn yearzan 99 NS faanpo. Spnupsop oujeurpafod oayjaouod + oueaojozt un "pI “Hap UeAZ eUTYLAS om uy pnp PY O20 fy ep neue aou o1useye2 fo} feud sutoouns wane Lane Pod pia.0s ep yous ejeun{ zed ns 9p wifoy n Yup eu sso FUUypoa 2 wy & BS et area IPAS “02p njstosepox reuas as} auor oftoeuLIOy -od ralyesBoj03 ayn s0 eurewepppr elo aqoso suuouiuiosd y20u (ousapsyT eMC pedou t sua{prognpo alep elioqepay -efop Re 2450 ourepido ‘ed -diw wu epzour eapol auepe 140} “ON|pY wopaAs pod eu wuaroniaad uawey n “ypaafeu quo aper8z aupusummuour wupasoad aiu apa aigdon wuuisous mupnsaid veep wandiod o¥e a opoq >uaaqns af ope oynd Boz xp 04 ego Tes mes p)“eyruped 12d yloas po zen pj euxnporous n(oy audesip fegryesd “eas 0 fourpofod nw ye yrs ard w ‘fe auep: nfeasiqe7 afoy 259m aupLAENE ¥pefd ep ous 2ZoUr Oy feuo oUtes t6el 0d 98 op aus agdon nsgezniopnasd'ey aiusSouey ayyon wz 1uez941peRorROd ns uuor zaa afappangn eg wus euepEA a rep ery rq HO n8injsn nuaAymurp vflaego eo aff>uasNy{UOy AAIEMEP 1 ‘RsOABINK|GDANSeTA Soqz euqosiod af ru wfoy wowrepfar s afngeupatn as watery nfexy eu ‘afumpoqo ‘nd eu eaeyago nfoy ngor aframpor oursardou ponzioad ualu ep wmanpaut “tp ~uapuat uuufoazel o vz po tmgnap wousepfoq n eurtUo 0 outsono8 att ep as ny etefeaso aod eye _ingnBouto toy eaojsnpasd afrerears ‘248 OWS au UALy290 AZoM 38 ep 26 oftAeisodsy “wa sof zonpngn as mg ofppia qpfu naouso eu 96 ep oye Wy oBzE AU 1 afuposzio1d nO Bzousoud ysoupasa eEGap ns ‘mpa7ez n org afuporzsord wipe af oppatmmpod syzeyy 25 pex, son08posce “(eioumedns afloiso soup 0 wins “uaeA 1a) sib anion wy 94 mesg ae ed ep or ea uous 08 32r9peap ypumd zon supa auourauatsnfresojp 12% 2g0Ut -od omozou au a9 fo ‘e2p =nput (owanp n wnusdaa xpnq eamspaie pgeu nsouzseud yhsoal(podeud sex “owaznjedser “simp ypypoosMyMy yruauiaL0ES nuAyO n 2fo4s msuNfyuDLy LosND 2f maftuo uma cas9 af wuaohuog mpus wo) 2anipy auowesaes ob ‘Sfnsymeapowp oupal ve dua e op wiper t otiucueg “souaum s aumiyny ouczpout repouen fouazoys vy woryouiod ws Dtiees nfossous 08 oy yuo op ‘eussropnsod wnpnsisysou uauati + nos foxsunfroosy uayeng vous v8 ae ou0 fume wns unAsvs wAsz02 18) Tor Spon ip soa seh omp pHa ‘nuorsoad wougasod 1 ruasgnap n of roy roupaid woyous8uo wofoas -oues a 0p otaauin oxpouowpony isounqs Mya,Op OU DUE Wahu S$ Bop Soxpaaoun Zourouowspou nposud vow ssouauun oAoy, jy # Hijo] ns o fuopos 1 npoazroad ypusnspny asoavgouuan blod 2 ns wpoy nuowaus n ysouioun ainzeyn usutoluog apag “vfuvnosasius onorsl eyqo agua n on unsyrey vlipmas vytana ypucojod po mupat sty yan ‘vlasa ysaoununtuag tft po unpal ousos au ‘ooynas ‘af a5y29 foA, jondg 1 aysnouesy npourzy mand eu -6¢61 20aNZ ovznpo. joBord ypjaust oypsinop sop Bunusds7), :ouuunsod af AMONNdOUdTY AYQINHAL FLOAS AAAA N OTIC OAINLAW, upupluog sare,102 Stale tae ‘merama, Tokom sre kom devetnaestog vel ‘erteda na kamen razlikuje od njegovog urezivanja w komad drveta ili njegovog reprodkcije prvi put bila oslobod ada pripale samo oku koje gleda shvata nego sto ruka cia, proces likome reprodulkcije se toliko ogromno ubreao da je mogao drdatikoracea govorom. Fisk snimatel a atleu, okrecui cud mene dee wet nae thn repre 103 Kao sto nam voda, gas elektrién nase ruke, dolaze u stanave da ilinizom tonova koji 6 se na ns ‘pet napustat“ Oko 1900, tehnitkareprodukcijajepostgla standard kadaje po- p nupajod n4G “eloupord quportd sine suid eu afansny mpaid apo) ruozoppond 9s ep 2901 aN “wfaeprdosd $03 axofon auansgusp tered our outp epuo sme aerpedosd EAS OutoZ0u ~ PHIDUOLAeS OUI suauHONd ~afpdaniod mumps n auuzaud oxo, “uforod pran pnfeseaddpo vz sop ne aulugepes ep sete fons ngerofuezedo rureuowotd Fadsa 99 wp nepeu i out ‘ep jod sy "¢op tmo¥suts ~ouzod n nfuezedo Houanisfoxs wfaqaqo Houeutiey tua rfonopee ‘Reanidst a5 ns o1g auun wusgnuEidO eTg ns efurUzes eAOUpLU “eUZOKONETED BEG 15 Bp ONO wp “IEREA ef ~fuwo o yegn(pye myaaz alu zt ep nfapr eu ~ioumn v1 9f unfoy pod eporseu Zoupiseyy misejeq (Sony a1 2799 HHUPMEN “afuezedo alpen Hor soustan ours tof peut ‘eal expey “sb ese ne toloy n eposeu 3qoos autora “woludnst 998 wopoxted owes ~afragevo fagodo oxo oy eu aren wfurzedo Fou Hosa Ay9I04 YPM Boate ‘wourpeU inudajoan ws ‘os efuaur ppottod ysfuors Yoon etacenyo fy i ar RE er rn 01 D9y YH UEYOL NOPE fon wowed ase ‘aoyfugeuep euinarjod unuaos bs ruezanod aznfeu ns 1uG "eaasttez2A09 an0tIgo T2ziN afugepes apy ays Ipen afueaBuuspzn 21 —ojouaid wolarpen of 0 eHowo wlaeaeusypen Boug P aponop vs2201d B40 ¥qQ “ouEAD{Npordas af of ouo afnzzTENDE BARASD 7eRUS waagepRAEAS tarAoBofu WAS n “ewd 2f fox suz0UO FrNqud 9¢ ep ifenpoxdas eavfionzop ong umn y “trouaoseus afafuoue7 ej9p So: navfod nusaisuypof exo ‘nfixnpordos eargoutsn eayor 02g SUI, v{pnupod 2 oursoyapoidas af 033 ouo efeapo ‘tuestnusi0y ouasdon ou!2zour ‘ofromnpoadar eyuyay,‘nsouuin afynapod reeyzeaord (epeu2 Ao¥ola uegNeUL -oxdtuys of yedmso, “zane exofatu eaninye7 esp Boypnuieum afoynposdar a -playan nojaa n spor ame nufod n nazes owazow epedio apao olf OUD, MEAs a ates joe Awol “eqaIO3 a5 ep afurpod urpeu feao eu ois o1 e souo oumpat senpoct“eqayoy 28 ¥p af ~2popans oxs{uorst — ofp ozo 1 ny2x09 of230 anid 0} 2s 9 uaid eu uo) oupoys 994 OP oxpntaun wz OURS [Zea aU nfENS HOY Ta O} OYeT vpws Lapno oAcsoKe ni snpaunzaqo neg woyeas n“Aouso Aofotrn ape au a7eu sexe Yap Boy m alfsympoados aypraqoa poaztoxd wapaaop nig azoU (04 n NsOU|OXO 8 270ur “wogau wispac pod I Tes (oypU n at2pOAz ON 2fslox, ALUN EAUOPIod BoxyEY pas vjgeU 9s 1q wp orsaUT afoxs “pod aysuoyowesd ofa ‘ofyer80r0; npta n og ‘moved sd 25 ep 1fdoy wazpnSouro vuo ‘eBoas a1g ‘auigusop nsqu nyeITBH0 wou -¥5afoy apenas n Rsax0p eremBs0 n(idox azous efsmposdar expray>y “oBAACy Sa aE 7 ia For106 Sra re jedinstvenost i nepor uklopljenoéeu u kontekst ‘ma sluzbe lepoti mode prepoznati kao selaularizovar lepoti koe se wobligava zajedno sa renesansom, da bi sti, koja ne odbacuje samo svaku socijalnu funkcij ve¢ i svako odedivanje pomo- ‘4 predmetae podloge. (U pesnistvu je Malarme prvi dosao do tog stanovista,) Umetvits del ek meee opie 107 Priznati te veze neophodn« kim delom u veku njegow nje koje je ovde presudno: uistoriji emancipuje od njegovog parazitskoy ovano umetnitko delo postaje u sve vesoj me koje ima posla sa umetnié- Do primanja umetnickih dela dolazi‘emuSpsod ogg aw 2f of ysouuin aforquny euowiord af qy “affuouoyne ‘ual proud yeanez as ojsefin “effourn Boum po ysouysum oxloapo nsouanyynp sued iSnap 1u uepa vounduens ovy seuep af -gestonoy (xasreys mpa “ope yupompard y afueaouunces 2p8 ‘ay n -royod oxaans onoyfu a tao nsssosd worstaomn weqep nluced op ob -2f poy nlarpod pass ryseBorog >xpurspes wumus wry “essed Soospni, ‘ua af 0 eURORE eas luund wg -waasnstd Zoyspal 698 og OF] onus a YF EP oUzOL af wroned IA -afurneaqg 2papng oxy wz upruo efjogfeu nfeliaeas -Poud uy anes #efyeono}seuup ep ousaszt af of, Aupax2zn OF} HITEAYS (eee ree egeeesbanastemeeenoar “pin apa a amo Ray Zoygmuam yeu fora Soxpauneu eurpe Bonud po Za33 Op oua9 for eto vy efeapzy ‘exp Rnatm “Usa ae ‘eunluzq tunloas pod ‘esnpop ‘errr w@ yenog uoumnansut af tuqosey ‘ouizod afons Butinopte Buy ]Op LouduIeY n 98309 eBoy OT Tp nBouT a6 ep OfaUafrsod wp au yaeisodioud ourozour eng oon 9 autaaton ay €7 “ens ragnysn szeyet OF BOTno Sei aa nestala iz vidokruga veke. Ai u dvadesetom, koji je doviveo razvoj filma, dugo -inost" prisiljava ove teoreti¢are da sa bes- jega kultne elemente. A ipak su, u veme kad ‘su objaviivane copadacje vyeé postojala dela kao &to su Javmo mitlenje i Pote- raza zletom. To ne spreéava Abela Gancea da poteée poredenje sa hijeroglfima, 4 Severin Mars govorio filmu kao Sto bi se moglo govori Uremic del a eb oj tei epadie me sev oj onteer ast iporaenog ma film. On sedréi izvestan brojk re—da i ne govorimo 0 5 tap io oa krupn planov Tao se delo gumca poder i Filmu je mnogo manje stalo do toga da ghumac prikazuje publici nekog lik do toge da glumac prikauje apes samogJie objasnjava pogled n: Vekovima Sui bates meni dow wks bit reproduc us e1q0 25° ep Sorygrajoum soyqez‘algesB030§ po ousarzau ouaTEs ‘ooaze2t 2f 79a efgeisonoy oures Yeazer aftr oe n(oy ‘earszeyIS az wLorduns of tue a ep Re Tn a Ra IK ‘ep Boxpetnoum po eaanyez ep earid pun sano 1fuseuep 103 pia feuo ‘sanjexede u3p equd aumerede npowod ysoureais n nd ox atm — mqusojoq vuraad n> reap afn{ueuss wusoas zosnuxqo wdsod Sonz4 umoyNe HOAs Handfeaye ‘eaepouod ewoaa ¥8 wo ‘ofnfuewis oyeur euoaa oures — ayn wofuefueisuid ~ oF a IS tTus. Sti katre znaéaj, ima tenden- teSko da se za neki situacije — kao ito moze rei dime nas ja’e prikiva: svojom umetnickom yrednoSu ili nauénom upotrebljivoséu. Jedna od revolucionarnih funkeijafil- 1a bi¢e da se kao identicni shvate umetnitko i nauéno koriSenje fotografije, to je rane najéesée bilo u raskoraky Poito film krupnimm planovima iz inventara, naglaSavanjem skrivenih deta- Jja na rekrizitima koji su nam poznati, ispitivanjem banalnih miljea pod geni- jalnim vodstvom objektiva ~na jednoj strani umnozava uvid u prinudnosti sta Uupravijaju naSim Zivotom, on nam na drugoj strani obezbeduje ogroman i ne- slugen manevarski prostor!Izgledalo je da nas nase kréme i velegradske vlice, nage kancelarije i namestene sobe, nase Yeleznitke stanice i fabrike beznadno zatvaraju. Onda je dosao film i razorio taj zatvorski svet dinamitom desetih uaporodaad epzt sete afoo} AX ir “bp ap Aon mp ay Oe ‘| orpoqoyo ‘ouenoyedez sof 0873p eyos nfuexopsp wourezout =p 9f 204 "2y0$ afueAoyap oxpray af wy ansqaans (ope -®Z 1c Ip worsnstad unuEye/ed ouspeayuad apnq ony ‘fox etuny onsiop apn(espjos eatuse7 wonotu epryaad as yeurpo mys Yn ze -yur yyfourensour ns ype as 22 lou! ax" 07ye40 ae MULIG] oUTOXO ae (epee sofotu oneays afte fo 38 Bu) ‘oMaUIOsd oa 28 BuO ‘ROM a “tay pat ‘efefpose no) ulo4s nsndozd azous uo a6 wolupaad ‘alseidurn, . newsod watrod einsp ag “ws yeu 9 awzoy eu woud es LN nomerag Puid ony wares esnBAy 2 £38 nexqud af a9nBouad oxynp mn alingmposd euuraspaug efurseats OAS FZ PUIPUTADIO.9 un ‘ame ofuearigtun ous PUULAISpaus WTAE, 31 5u704 NF pera SRS2. Staal kuture Trasejan covek se moze navici. I vige: moguénost savladavanja izvesnih za- dataka u rasejanosti pokazuje, prvo, da jeu Zoveku nastala navika da ih reSava Koz zabavu, kakvu pruza umetnos, opipljivo se proverava koko su novi zada- ci apercepcije postali rebivi, Posto se uostalom, pojedinac nalazi u iskuenju da takve 2adatke izbegne, umetnost ce najte4eingjvadnije med njima napasti temo ssde moze mobilisati mase. Ona to danas dni u flu. Primanje kroz zabavu, £0 se sve vie opaza na svi stay, ved time to zausimanje stave filmu ne uldjuewe padnju, Publica fk Fejan Pogovor Poveéana proletarizacija danainjeg Coveka i povetano stvaranje masa—dve su strane istog zbivanja, Fatizam pokusava da organizuje novonastale proletari- zovane mase, ne dirajudi u svojinske odnose, cijem uklanjanju one teze. On vidi spas w tome da mase pusti da dodu do svog izraza (ni za Fiva glavu do svog pra- vva)2 Mase imaju pravo na promenu svojinskih odnosa; fatizam pokusava da ih snju. Falizam sledstveno ide za estetizacijom poli- ‘masa, koje faSizam ugnjetava kultom vode, odgovara tava t sludbu uspostavijanje kultnih vrednosti. vi pokusaji za estetizacjom politike imaju whunacu jednoj tack. Ta tatka erat. Rat, i ‘uvaju nasledeni svofinski odnosi. Tako politika formule tka ga formulige ovako: samo epstanak kulture nije u njenoj postepeno stvaraju tradicju. Cak i na) ‘uenjaci za neki period poznaju tek Avia are BI dco njegovi zapisa, Move se osnovano tvrditi da nike ne poznaj, recimo, roman devetnzestog veka; niko nije protitao, niti moze dapprotita sve njegove primere, >m rasponu od étampanih tomova do petparatkih romana tt nastaveima, énjak moze poznavatinekoliko stotina,ebitan neSto manje, obrsz0- jo’ manje, iako ée i je zabelezen; praksi, taj zapis je utoplien oboje se razlikuju od 2ive kulture, ‘vrednosti i snagu potveditiibu- dducsos. To sesvim jasno opstamow prom randebli, ai ikad stvarno ne verujemo di rneGemo se protviti expretacijeemo promene koja je do njh xrazvoja, delom za istoriisku rekonstruke‘45 ld “196 "wopUET‘smpuI OnE woNOuY BuO a4 eA SNPAMA BOA epaAai soo02d rangi, pp aftu pbs MUsHOd IyeUZ D10qz UAE aINSE|A. Z.uReU ywEpaIpo 1M nfoxzex soutsd “eypp eoezeaqo spat WwTUBUIDZARS parr ‘ummmanquoy vs nzoa n afuageum apexop jeuaorfe ays(toys! wu afuRayzenT ousaas ourisod. ‘eqop oAo8a(u n esp afaeyeza upaan Epnfere,o%po 26 apmuan ‘nffoennyny f nuauord nys(raorst v2 fenoco yuyeos owatDjaNs ep oBnp ou {oso} uy PISUIOPEE OO af wp wool up wyudaig “eustroysoq 1 eunueazpan wouaefin ad woyeas n huael 2zour 95 {oy “En nudnpo os =p Fnfireango woupIgo si>480d epes Boas cap ueweuz ep affommnsut Heanspod ‘peouueaoy 0 efueatpaqzago pouod ‘9p oxagnap ozpnus Me ‘efonzer Zouraaygnap soazad oyeid vp a aySUNpEE wu est uepo: ny AZ BN peyoU af org eOUO EAojop ‘ymeuz afueasseqpo~ oudmsop 1 oarlpeaytid azoafeu oxgou woyon vu nalstp oman(uoyo sidee pptio3st— woSinap wu ‘nanny nyspn{|nagdo —noatu wou ‘pot eu ‘eres Hforpen euARDpajas O21 ‘nsojsoad eporiad Sotnanquoy elueygours y Sapa zrRicard Hogart PROKLETO BOGAT ZIVOT I NOVIJA MASOVNA UMETNOST: SEKS U IZLIZANIM DZEPOVIMA Ritard Hogart (Richard Hoggart) bio je profesor engleske knjiZevnosti na ‘Univerziteta u Birmingem i osnivaé Centra za savremeno istraZivanje kul ttre, injegoy prvi dizektor fesor na Goldsmit kolediu Upotreba pismenosti (The Uses of Literacy: Aspects of Working Class Life, 1957), Jedina veza: 0 kulturi i komunikaciji (Only Connect: On Culture ‘and Communication, 1972), Engleska narav (An English Temper, 1982), ‘Tiranija relativizma: kultura i politika w savremenom engleskom drustvie ire and Politics in Contemporary English fiw masovnom druitvu (Mass Media in a Mass stalgijeseéa kulture radnicke alo oseéanje zajednittvai postovanje pravla ponasenja. On analiira ov kulturu na osnovu einografskog metoda koji ée postati meted mnogik bu- duc istrativanja. U drugom delu kiige ovu kultura stavlja nasuprotpret- nj masome, pre svega amerizk, kulture zabave, ska, pasimnost,hedonizma, lainog zadovolsiva i bljestavog praznog sjaja. Ovde se Hogar oslanja na osnovne pretpostavke livisovske kritike masovne kulture, ali uprkos tome on daje dignitet kulturi radnitke klase i obiénog Evota, demu su stavjli. Na ta nacin je Hlogartov pristup zasnova ‘znaiajan korak u suprotmom pravcu koji otvara vrata studija- Proklet ap tot noni mova wen a lien depo 135 zabavnim kvactovima opstaje sti -m iadanju u, recimo, ogromnim prodavnicama namestaja, m: skim super bioskopima i izgledu ialoga jeftinjih prodavnicama obue: Postoji radnidki gradski centar kao Sto postoji centar sredaje klase. Oni su geo- sgrafikijedinstveni, preklapaja se, imaju paralelne Zivot, alii razligte atmosfere, Centar pripada svim grupama, svaka bira ono Sto Zelistvarajutitako vlasiti ‘entar—omiljene ulice, popalarne radnje (radnicka klasa najvide voli Wooly’s i Woolworths), tramvajske stanice, delove pijace, mesta za zabavu, kage. U samom radnigkom centru, negovim neravnim kaldrmisanim ulicama su haos svega i svagega za U gradovima u kojima jot uvek post. kim kvartovima nego ,dobrim rezidenci oblik, zuzetna buénost zbog koje dari ‘malih oglesa u njihovoj unutra ivostruki nizsvetifkiu nod ~ gine ih reprezentativnim vorilima radnike klase, narodaim gondolema ‘Sve to je pozadina specifiénih ginova baroknog div ci stava radnike Klase su masovna zadovolistva, pretrpana i opuStena, Svi Zee se zabave u isto vreme na itim obliéajim mestima. Posebne prilike ~ venéanja, odlazak na boticnu predstavu, poseta vadaru,izleti—osim toga podrazumevaju i da se moraju pokazati poseban raskos ‘ee pokuigji da je pogledate unu- ih velikih javmih sala videéeteéeliéne gredei pole krovne nabo-ez anjsoune epninpepood sBouul ez ale 042 Te n(eg flout 2% 2 d50q 2s wt 9f04 Fomtipngen ¢ feopn ruzojpod ns tuo eBon wBaas Boqz -njsod wor n sPen ftvezueBio aupof oop us ep msoUH WOU Jaks be ,oz01d ovy eR unTUETEY <» *Baisnyod spms0 asonio as ep ated oqeu aout epz0ur ns afoy apn “ead yr -possodau oomoyou eBnry Souagiuexo weazs of afagerinun neazezt 99 owTexor9\ ‘oat eu nine ipo rotiszOq0 ep 1 ~qoxods afteur nueysod regained ts08oh tudop 3p omeanson wzanvqo 234 burefpentos fueBeyet ouprfoupal oundiod onai08 1 972A 24s “OUKOpas On pouious syoqnzcr cto {pur qplapoysod woyoy nuda ‘noralodeu ‘npesB vj woorupafer woueaadses 1 won oP 2In3220 Poly po 2s eg Uz OUrDE 7670 -NGOG MHsHPOUaLY o oes YLUSELAT ‘elueaenisez Soqnus oBouurs xp oygnu 94s nfurpod ‘rind wunsoqod eu 9pBoN, 26, aod ang i ana a WA ‘apr as ep eard axp-nafe8 ypezod 1 wfaeljersnez oyoxyou irq 29 oupenoien a] 21 pignun 2f one maoofod v ‘eoreysnur ews ony -apid e2 woamed woUndsn s “pny and ed 4 ppouod ez euopjod eunodny NOY 22OPI PISUDZ (oy euapn{{ wruaoysod aad (ouseaays eu ageq r nats ez saxo jd warau oye Souzn( nfouefap mpsuelipieape naaunjog "eA YUDAZD MU euseUTIONS nifuafe 2aap-n(fapou eu a2efop afoy eusesepy wn(upass eargu eu (euz Tuo 1af Bnap po eu rearudses epuo B Syepnu 1pels MYSEIOp od WHET, "wouIeEp | uff ssopR -op ueyaqduroy yep epzou ‘eprze[04 1 2yey eur Hp BUZ 28204 nfo¥ wz su0 Op LU “8781 upisump parod pazejoad ‘nzoU vy areasnd zo nfelnoy 9¢ 2% ‘uroxns pod orsinp 1 st -Op 26 pay as0p} > * ‘ 320p2 pry 250u ox affogfeu n umtusonigo ‘eweUTg UNUZOAOpasS eAny “tap oSouury qepaad see 227 ofoy euneyeuw ouepatd ougasod amkfjoxopez 01 af exgod ‘niour By eaopesd UpyTpA 21 2p0x ox tarind uae yp ns rund euep Sa{uyaj Sorfeag ‘wufiper wurus eu unidat ‘AYA BU PULIEDrAE}ser “elfeyap "remo wossgoutu s enna ejods tagenyn onsfpauizes 1wegpnqeu OuFOy “50x ‘osupy ayqupes ayo 2% foweaozaettoods tua foqeu nfepedid oe naoio8od ‘ns 140 ‘earind-oane 1doysor SeopeOF naIgUSEA N O*IOH -9u po uepalorsa9 He “ezoxa1d Boyspera Zonas cap peyouod angoane «7 'Hqo foyszow bu tes ep tumor OF GO" {140408 setep 1 2p e269" Wof wy) bu Jowpo Wusipo8 ygeBNp euep nf 959A I npgOAEDAID Wofoag PU -apau fons nponord ye PN, 2ypIUper poy uolguo oNpOIEU Seals “oer138 Seu ae or barove moguoanovano sata njhovim tipiénim ara arovi odmah, odveatno8éu svojih modemistckih drang redenju snjime, izged dneynih soba u nekim od siromasnih kuc dini posetioci dolaze, kao da odisu tradicijom, uravnotezenom i civ stanovnlka ~ Koji su post devojke odlaze u neke, je u smradu kuvanog mleka. Mnogi poset ukazuju njihova odeca, frizure, tavek nemogi no 8to oni mogu da izvedu, role be etna mato unto ek sani dpi 139 4 kolskog obrazovanja uzei su malo toga So imaveze snihovim stvar- vite. Posao se mora odracitisvaki dan, pose toga istvo; tu je neSto vremena inesto novca u dzepu za med vodeniénog kemenjatehnokratije i demokra- ‘Omiladinski klu- va zarobljenost opstane i jaéa. Bratne odgovornosti ‘u meduvremenu su bez odgovornosti, s malo konjskih snaga de bi za deset dinara gledao film od pet miliona dolara, nije samo drastvena nastranost — on je predznak. Prevela Vera VukeliéYOdLO I VIIOVNINOGLuj Altiser IDEOLOGIJA I DRZAVNI IDEOLOSKI APARATI (beleske 2a jedno istrativanje) Norinale Supérieure. Tokom Drugog bio je ukonentracionom ogra a pose rats pripaaikfan- ser je studijama kulture, pocetkom sedamdesetih godina, ponudio meepte i okvir za razumevane odnosa ia na. Sve drustvene grupe ipojednc stvoren su ovih dréavnih aparatepo ura 9 aaa stu ouoroUr rade ny Sader oun ep ‘fsqede et oust 9 YFUAEZIP o8p Daafeu ‘nfgrupod toms UAYZIp 1ualuMpofqo ep NeAOVesHOy oMazoUN LUREZ ~odau afju sndiox n agmnewoy yiq oAsgoutt oso afoy omrstupot ‘fosod ouo wp luroyarsodiard pog ‘trexeds ypysozoopr qunezsp oaygount oupal forsod exede aan RE mae RT ~siede wipygojoapy uuaey: 2for{ aaizzas 248 290: Erp ns 1p arowfod wio{u woureas nao otsRZaPAO ‘inpoAOrsIod rede Boyea(usn) Sounezp mens eu oupo/sig0 2f oy Nsou foupof o spon 3a euezede Souezsp nse auaeasp npourz oUres +10 eunger BIpoA 2f oupoydoou ‘enpeadeun aazapeft001 951 “nap nyepoys ouazeipasd nif Wor 7, nfereaofipo nao owtRs>pys ySIeUIRE TASES wp oUEsMyod. ‘ovr O90 ruafundyodin tye) ‘,oaezz wep af efoy efforayap -eneusod 455%M6 Sai tre ju i reprodukcju, ipo tome sto predlazn yvred- ato, treba reci da Sto se njih samih tide dr?avni ideo- ‘kim aparatima, omoguéava da se razume kako se neprestano tkaju vrlo tanane, iarigte ili precutne kombinacije izmedu igre dréavnog (ugnjetackog) aparata ‘igre drZavnih idcoloskih aparata? Svekodnevni Zivot nam o tome pruza bez- bro primera, koje ipak treba podrobno protumatit, kako bi se prevaish oko opazanie. ‘Ova primedba nas ipak upt vidno raznorodnog korpusa DIA. u stvai ujedinjena pod vadajucom ideologijom, ideolo- co doista uzmemo u obzir da vladajuea Masa vladajuéa klasa Jini uz svoj sopstvene prot ture proletarijata i prelazak na so: (Ova poslednja primedba na caogieanes shvatimo da driavni ideo- lo8ki aparati mogu biti ne samo raziog, vec i mesto borbe kiasa, esto 2estokih |g ito je ona smatrala njegovim neuspebom (,Le chemin parcours elegant eperat 7 oblika borbe klase, Klas (ili Klasni savez) na vlastine move da vlada u DIA tako Jako kao u dréaynam (ugnjetackom) aparata, ne samo zato ito stare vadajuce Klase mogu uw njima dugo i sanih Klasa mode naéi nati vyuretnosti koje u njima pos 1a izrazi, bilo koristedi proti- ima borbene polozaje. deol i dba idoolotkiapaat*, ‘Marksizam u stub. 7-8, Beograd, 1979, st. 87-22, im ebicma DIA (ai borba Kana vl prevails ow oblik),fexg -esepl quomerap ynEN “odoys euaoord ‘ewer wu ‘péous8owoy eu, soupo af yes0y rupazeN, (2) 2ystrouoyP suapeipo iui ep gan ednuB B7OpOA ‘eumyET UAEN Ip ~ nz>]OUARL 10 nurapaipo pnsod eqan ep Tia euo 95 wuNNoy peu edad uz azo n alueurem wfpoysodard 10d wa aufjoaop nsyur sou wiogos 39244 3103 rwoua80q wgniod® nefoysod erour | 3z0ur ‘bu 2pop pry $,tp0s" ep (eIOUT 1) sour esepy ISe|A EU BYSKIOP 22d F“eBOAG “ff. -ebixdou fof ns 2foy eurtuo exurtuop v ‘orazaxvs fof ne {oy asepy tpoapard euC) " INUEUITIOD* ony ,x7opo4" oFy zeurREU Rap vu weNTEUTUOP af eseDy (9) “9{POA" ep LOUK affep 1 “eIsIAD WA BY af OF | APR AT ‘Hoey euaf pey eeyuenTUzOp afewsod uo “(use|A BfurfeAso eAofsn YTEAOUSO Po uvpat ‘oneadez ‘af 02) sea BpfoAsO Iq ep ,nBo[N npapOA® LxEISodsn ep OW ~poxgaid ‘exour oseider ‘sgour ednui euomgnap vupo{ “ways tiourzni0 18> “Ip -21p0d TH ,EMPLOAT" ep rfowsou afar eurednS wrfonstuoEy sop edna, UOAYRI PUPA{ °,oA}¢p0R OUTEIOUE 1 OUTERD!P|AUt* OBy F ,eioeUTUIOP OM —eurgew eap bu as afnzeya adeud auanignip aupo{ powpen x29opofs bu NPAT S82 95 ex0U afueamgnioud age earpod autoy er Lun ony PIgOTOPORAWY (e) nfjuowe8oqy *y “voponayororu nyse + ouseyndod-onjeuoprou wd wizusy po nfouenaad aunyy aiymis ‘nasg up oud vsoupo Zouatu rans nfuaqousrs (woupt%s) woxpaseantynass HE worgsyoloussa wonyry og ualansioudns oupppes ony ‘aanypry puuol ~Ipmis n uaasfigassodn 1p 2s ougasod afiwousnToy wifod salisuivss) ‘yads0 uxpauumnsp foao afnanfeyn org ouiy, “nueyd woysojoops + wuowsmsyny Du 0319 ‘Phunsosofaid Soupeyasden op roqop mucesopy npayy 250p4 2ygtupes 2} eynayod ows + vfuou nse00ud wos n 25 01g 004 abioqoops 3 24m re soe masse Puand ppm s0 af vp 20% Os axpuapo4 nani “HUN 7p 22 21 Dlizoozeng wp alnzinod atuowabay wsvlog nsorsoad WOHSIA Pam Aosta, or n axvi} a0 25 vp ynfoarhioxzop ‘ousoupota + purvanayy uasopy 1uopyzodo ipod 95 op zzow vliSojoaps wysoozing oxjoyn oWuvs vps PYS tuowaSoy sucisod up az0u olizoozang naxpnip woypasyoitdoy n wp oxou ius v ouronsfeeis uanayny ‘ouppiout miowunzviped voy 14109 0 308 ‘iiovuicuap 0 2s pox au nucipondoy wouszo}s 7) ‘nlofjeossodsn oun npou 25 Hoy wsoupo yrysojoapl 3 ysusniyny po wnsyawe of funisiaadns mpou soup “nagnap wiousnry n Basspon Bouemsyaenat 1 Soupoiow nacuso ou azyvod wousypSn ov ‘pena vu ou -osopy nr nsonifpayiad uous muopaspo ous vp e4ous zon ‘ays uaaaspaus sussosd opoya au vsery vynlopop vp afnzyod fsuo4e ‘wed Ro40 nsouso wyy “ausuougiuop au0 niSopoeps 1 pou nforoaypud aia sanz op ost auopaspod 1p eljacasodyaad oy 11 weassoyaesossod “ouryspens susopy ~qendey moualiacos n ossor vavfusolgo uvlod lore afirzod ayprayod afoas spnfnzeyop aliodazuoy ausouso afoas nfofiazos vfofiu naouso vu + aout’ -9y usofod safisuiois,nformayuad aangyny alipnys aysuratig eouapnys Sous 2s od aunsycy afipnas m svpi324005 spon ony 2m isulo4sy ‘nip aososuyy ODT ouremndod oupeu taAaq] ns org oy ‘oLAzer of for PENTA -opeu 1 eemyjapruy sues VAVZUC I IOTVALNATALNI ‘V{IINOWASa UDI) oon150, Studie adore druitvenom grupom. Drugi stupanj je onaj na kome p intervima oh pripadniajednedrutvene Kas ~ aij .grupama: polaze se pravo na uéeiée u7a- hows) storm — al unter postojeih kkretno usaglaSena sa opstim interesima smatra se neprekidnim procesom fo ‘te¥e (na praynom plant 2. Intelektualci (a) Svaka drustvena grupa koja se po) ‘jom u svetu ekonomske prol slojeva intelektualas je sa svojom ckonomskor funk- sobom stvara jedan ili vise Hegemon itu dana odrianju odredenog sh vib nagina misljenj. 15118 a8 9pnq 9s oe ‘opnurid euowj2 YruaEzip a{uemtumpo ouadaysod af Osi aavzap afuesunpo ousdasod spod eu ous yoan 50) (wouoxc oundiod of 246; ‘nfoas n esepy ylSnap vzvjaid Boysued: uaTeAazUO URNS ns 9G 2sepy apnfepeTA a1E¢ (2) ‘wos 1 asepy apnfepefA eumsoz9} wureqaniod ereso8po to ( zapin wavlundsr oxyjox oxyouto P W904 azour wzap (ou. a anny t foupeiour foupat o conf afertanzesfeu as ep unISIpy (e) paved € “DUrsepy UIUEURLOP es aojeNDAPPaUL auTeAIIIpED OUI fo warefuree unnap n af lox wrafods ums uo aaeidn euyetmsmpu Bs 38 afnranod einenjoxsue vyymupssodoftursz exeig ‘ndni8 nonfexerousen a PPI auEUODYPEN” ony afnjuaSE af nse BU edn eAoU HOLUPeR MUTED, “Sum-oxptjod earzspez oBnpe7 spe nysurouoyp ni ‘awows8oy 20 “Tanuats (eZop0d foas eyeango vsepy expRapasodo(jusz 8 2f ep OUNIpTA BUNTON esr SESE See ec me nga vu re — eftoedn.8 eyswiouoys # suo eu (oy yuo apyep — werennp| sod woygntfod-oupennysjarey wu ox uefepeuz 2f eezeyod vurzy Souxepow nffowiar eu vpserzy 9{ efoy elived ‘nud puaaismup eAoN “sysn2 nap ound EPA Py, “Trepued njswoUOYe tard Aout Dupempyatut aa ‘eustna(y> wiforsypoupod roid ou wfoy e{predns8 euaaygnsp Pao “eitz08 -Jeuoren eforzer Sountuowaey eg) oyeurysud sud 2u ‘ountsed 1 OU ops verede run “atuponzzoxd Boas Boge earzn eduu8 euyueurwuop 2(03 ‘(tio(uaxaKod unupojs% we of yeteisid fey fednud wut oy ‘Bru ¥*, omeatsd watz suo dns ousoupo ‘,oxgnxp OUP! nexzeu ouLaZOUE TOY Ju PUACUSO BAP OUMPAAIM EP OWRzOU EPES (P) jouyss taxneu eunigrspod unas n + oBy *,aamaMY ayOSIAY auEAZONE wal jtrord seq 25 afoy efoeztte’z0 op ans ‘ead{udnys Yas wurEACUESN UNTEAGE fads yprpazer nfueaegns | nfueaezouusn wayoA Soyeas ,asoupenyyao1ur* ungoud Fiqnpoud as ep ‘wofurfoyseu s opaiodg, “wurelroBeey Fewrefioqury untupeNDppeum afepuad mans ‘fox RsoUzea ns (jowezeyod tars Rouaoxaxolespass m1 wTESCUcd, Storey, Harveste/ Whesheaf, 1996, pp. 215-222, Pjer Burdije KLASNI UKUSI I ZIVOTNI STILOVI tim klasama imaju posebno anacajnu ulogu i podredenih grupa. On dokazuje da ne postojimeito Sto se naziva priodnins uikusom, vec da je on uvek arbit uboko povezan sa Kasiom struk- from, na osnoru kojeg biraju na televizij tvene grupe mamelu svoj ukus kao »priro- dan’ i opstevatedsvarajuci rationed sebei drugi, obitna nih grupai umes 21sta aUpat parse) “Ua ipuodsyp vu ‘ouamyefqo woieq ‘auapndn aan apyep ‘9s inpAS N Wosrer ‘iolrzad woupal es yauEz=Kod ns paleaezapez ‘ou org 0782" feu ofp 2s 39/ ‘ouazen png up aga nour opasod eur oun nfoxs ninusez ep unreY ftreAIZeNsE ns aA>feH ‘O>}QHOISE OB, roy uTuZAysnAp as n{A;paRsod ase} 3 jmp eufozd ys ns ed ‘qas od oures ze[0p ors ‘ouportd ongou Oey nfepajsey ust 340 4s0uznu t soysuy Pn oa a 1 Fautuazops wus ‘outa ontgniod ‘ousag > Dysta Oeluedures ‘oprog « fo: Soupaf nour ~2urzt yy “efergoweU Sorojoury ¥ ATX fir] efewsoureU npoutzt ns ony “PhyStA F in m nfeavzeszt 9s oeupo(pod esepy ‘eunSrup unas es oupotez [RSOWEP HH eIeuNpard neut) ez ysougosods 13600 “Daygrup 4 aunyny npauizs nsoupo 0 afurlynuzus ouaraiays tue pnSowiou ones a yoy 209 youdey iupfioos ‘wumymy ryuoUoys adna8 auaasgnsp po wisvz Ses oT158 Sui are -m sa drugim grupama, Zelju za izdavanjem i uvazavanje distance koju uspostavlja grupa; teZnje ka prekoraéenju granica grupe narofito se osuduj kod muikaraca: svako staranje za jezik i odeéu trenutno biva opazeno ne samo kao znak malogradanskog stava, vec i kao znak mekuitva. Vidimo da je svaki antagonisticka znaéenja. ‘Grupe se potpuno zaodevaju, zajedno sa svim onim ito ih suprotsta drugim grupama, u zajednitke reti kojima se izrazava njihov identitet, to jest njihova razliitost. Uprkos prividnoj neutralnosti, obigne reti kakve su delat- nost,trezvenost, prikladan, fankcionalan, smeSan, intiman, otmen, takode su kao nedovoljno odredenn i odbacuju. Etetska dspoziij Koj, ca odgovarajucom speiiénom sposobnoséu dispozicije bezrazloinog, mry " jaeqez ons as efarspzod ‘e801 po mgpeer vz ef ~po our uepat ‘ean wupat spi elroy andy ‘yeynzaa fea uPA" unger eu nes Ep -ared vu nfeatusez 25 f04 au0 ororoBed Boripruroy ay] 245 wz ‘2fye180 0) ad9j 240 95 wp r mpagiaeZ WOU lop (wuox72eq-y>ey fousfungz -affrasodsn esoupo rane te s9474 fnpasod ong 391 015, au ‘Teyed) , PAS 3feAe(ArTys! a[sTUUSOG 1 9f BP YULD ate 36 CHA ea “anc pose pet na ea of cumaM Unf 1s wie 1 was{o}s yruporeu quuigfew rupedug Rar aa TE ‘npowiod | ‘nfupapadn a ‘eto ‘wiSnup ewasd soupo SoaoSa(u zy azejopud nop eloy “en fmeumod wz eneaspas {ua NS 2ASEPEU ® “OME OB fez ‘ayo auopn ep nou au “nuilioy eu niteged nuzepunDy mass n ejourpaid afurzedo onoip(u nfortimpnnis 2f0% 240 far ea n{n{usurd nsouaeposot aupybads afueusleu soy wropp pad npew 28 ope pjsiaiso 994 ns 10 eumourpaid o aig{pof8 o%pnIISS 1.35 Ep Ow ~ nsouqosods aygdo ouaneyad 210 po. or162. Studie kare ‘Stopa izostalih odgovora na pitanje 0 omiljenom slikaru ili muzi¢kim deli- tesno je skoptana sa nivoom obrazovanja; najsii slojevi naroda, zanatlije ako, shuSanje side petentnostiu sva medusobno poveza- na, tesno su skopéana sa kulturnim kapitalom i brutalno hierarhizuju razigite Mase i frakeije unutar nj, Distanca puna postovanja i poznavanie ‘Drustvene Klase manje se razlikuju po stepenu priznavanja, a ve po stepe- da vole ,Strausove valcere® nalaze se med onima koji su u najvecoj i kulturne kompetencije; oni izrazavaju postovanje prema kulturno} sti, koju u njihovim ofima predstavlja anketar, na taj natin Sto iz svoje ‘ono sto im se éini najstobrazenije legitimno} definicji. Med ‘Moglo bi se reci da je distanca prema legitimnim delima saobrazena sa prema Skolskom sistemu, kada u prenofenju oruda za usvaj - ino usvajanje, domace obrazovanje ne uvek prlligno taéno odgovaraju ‘po modalitetu.Istina je, na prvi pagled penjemo na drutvenoj lestvici, to vie istina ukusa zac i funkcionisanju Skolskog sistema, zaduzenom da use- paradoksalna, da potiva na on duje sve do istrazivanja ylignog dara" i teinje ka ,originalnosti*. lako su vezana za 163 no kretanje,u suftinizavisna od prenosenja kulturnog kapitala koje nije nisano obrazovnim sistemom, rastojanja iemedu Skolskih kvalif k, su odved esta da bse moglo govoritio nesvo~ sautenticne kalture*, koju sama skola primaje, na ,8kolsku" ucenost, Nei bilo potrebno dokazivati da se kultura size — ili da je posebna for- ‘ma kompetencije koja se naziva ukusom proizvod obrazovanja, odnosno da ivanje originalnosti da éitav skup drudtve- ‘osnovne istine, koje nauka mora ponovo da ustanovi, uspostaviajuéi, pored njih, i funkcije njihog prikrivanja. Upravo na ja prirodnog ukusa, zasnovana na poricanju svih ovih ofigled- ju pojava i svoju delotvornost iz toga Sto, poputsvih ideotoskih asta u svakodnevnoj klasnoj borbi,naturalizuje realne razlike, preobraéa u prirodne razlike ono Sto su, u stvari, alike u nadinima sticanja kulture, To se dobro vidi na primeru jednog estete kulinarske umetnosti, koji {govor isto Sto i Frankastel kada ova), u jednoj ijavi, samorazarajuco ie Gara umetnost kompetencijeu pitanju slikarstva fe treba mebati tukus sa gastronomijom, Ako je ukus prirodni das da se upozna i zavolisavr- Senstvo, gastronomija je, sa svoje stra i obrazovanjem ukusa, Gastron ost za literarno osedanje. Na taj natin postavljeno je sutinsko pita ida je gurman prefinjeni poznavalac, dali je onda gastronom uéeni pedant. Gurman je svoj viastti gastronom, kao Sto je éovele od ukusa svoj vastti gra- ‘matiger... Niu svi judi gurmani, zbog toga su potrebni gasttonomi. O gastro- ‘nomi treba da mislimo ono 3to mislimo o pedagesima uopite: da su ponekad nepodnos lake, ali da -, potrebno je pravilo* (P. de Presak, nis uporedi sa: P. Frankastel, Problem sociologie umetnosti", u Z. Gurvie, Kurs sociolgije). Tako ono ito ideologija pricodnog uksa suprotstavja, kroz ddva modela kulturne kompetencie,jesu u stvari dva modela sticanja Kulture, t omssfoaope2 oysunUZA “eUgop tuRNYTy eulaLd NsoUpO (toMEND YS! -at) nen (04s 0d 324 “eprearA F eye OENO ‘oyu 2f tpfoy npoutod ‘empo8 ros>peap yplapsjsod git pyrene 2950 WosrupayseU LUTTUERD| 2s wp iam vrSi tare 1 som ,originalnom «ono mae tako prpisuje kao ,viasnistyo" i sposao" ~ straraoca kao pros razviaiéenog izvrsioca misi sadrdane ‘»Baé kao Sto su izabraniciispisivali na éelu da pripadaju Jehovi, podela rada utiskuje manufakturnom radnika Zig koji ge obelezava kao vlasnistvo ka- pitala*, Ovaj Zig 0 kojem govori Marks, taj beleg, upravo je sam sil Zivotas preko anjega se najprikraceniji neposredino oglasavaju, sve do svog natina kori slobodnog vremena, zavetujuéi se tako da ée slusti kao probojac u svim janjima oko razlikovanja i time doprineti, na potpuno negativan nagin, di razlikovanja koja stoji u nacelu neprestanih promena ime ito ne uspevaju da zadrZe gotovo nikakva znanja -vrednuju na tr2iétu skolskih ispita ili mondenskih razgovora, rasizam, ako je to uopite potrebno, u uverenju da imaju ono to zasluzuju, Radnik i sitni buréuj (pogotovu kod poslovods, med Kojima icko skolsko zvanje, naspram 44 odsto kvalifikovanih. aca Koji nema)u nikakvu potvrd o zavr8enoj oli (od- nema takvu potvrdu) izrazito opeda kada se ide od nih radnika ka poslovodama, preko sp ja se iskacuje w bila li koncerata, posedovanju ploéa ~akijuéak da se radnici sa veha radnigke hijerarhije stapaju sa nizim slojevirna sitne burZoazije. Oni se od nje raztikuju na vide natina, a pre svega éinjenicom da su navedeni da rade fizicke posiove ak iu svomslobodnom vremenu (53,9 odsto poslovoda, 50,8 odsto kvalfikovanih radnikasbavijaju svakojake posiove, naspram 35,4 odsto sludbenika, odaosno 39,5 ods sredujih administrativath ‘masovnim zabava- sna, kakve su vaSarske sveéanost i sportske priredbe (60,4 odsto kvalifikovanih radnika, 58,2 odsto specijalizovanih i manuelnih radnika bar jednom tokom godine posetuje vaor naspram 49,5 odsto sluzbenika, 49,6 od- sto stednijih kadrova); znamo, ina a neito deice gledajuy predstave dok stednji adrovi i shuzbenici mnogo je. Ova solidarnost sa stilom spoljava se u svim domeni- diruitvenog polotaja, kao 3:0 imaju manje ekonomskih briga ‘od specijalizovanih i nekvalifikovanih radnika, ne wode vige raguna o odevanju Sto inage odlikuje nemanuelna zanimanja, pozev ed sluzbenik. ie tro8e na ishranu, a manje vode raéuna 0 onome sto je vezano za liénost (o odelu, higijen, frizuri, farma- ceutskim preparatima): muskarci trose na odecu 86 odsto od onoge ito trofe kove i ,kanadanke", naspram slusbenigkih mantis Kor ka odela, naspram radnih bluza i man pprestaje da bude negativni princip, da bi postao princip koji vodi L0 | ‘aeises ‘ep nyueiset 0) efueur ypareid wolugoriod eppp Zoyprm>un nfugon i od niu? ‘ofa duroat0% -A8i2u ota ‘eznad 1foy, 3} favgo urafuefoysod ws 2f0y urolteaoppp es nz24 n apanop au soupo fey uior td as ep e— uio{tn wupprpepipoie unupel Sousynqedeu erendey Soumjay Sopeur ‘od vu eaizod fezojod ih —altzeozmg aunis afioyey agsanqesey 10% -21d soupo wersoy {qo nfoxs waersnod yoy whorodsip euraysis ef yptnoun afuedms | id eaniyez afoy ‘offaouosy, tallszodsip ‘nsomaum suum] eyyqo quruusn i “FBoyfeu afuefeastsd ouumn #9] ainyseat nfoy efisuayaduioy eupyneds ofeisopau | vpe fazing rudnny nfupasod aayey eppuupasd spuznsyny 1 : pad MyIOVELFSEPy F auDUA afoas ninyaas pfruaneqost | fqn 1sI03{ n —nogouaay wouequnm elueens AUTO roa yruuMelratta‘exesem) nsoupeia au woysnisd ‘maiepous toAs n ‘euzojoqo peapo *,eursa12iU UIEISUIOUOYP B22 tr Biatpoad Yypeun wysIaz of 04s oUO ns efueUZ eULUNNBaT Bz ‘nfel|drofid -ngo* saqpo ‘eunalo wupmnyesd euapeapod oysnard oy nfapazazoqo ayy uo efoy wlueuz euensepjop oysa9 + emesedsiqy ‘Zouzapeurraq Bopou 1q>s n LUE sAo¥o(a wlureuz eaofalu 2s oyey “Pqtid foxs od ‘Spopra ,eiesa EAppoA® vt UN] pan oaiste(0sop afoas a40ugo -adsud wospey es ylowarmquoy n 2181 eur wu ovgn af toy reper poe ereypj ureidsen: m3 eur ‘auumzes$ ep neaegnyjod (ousedo 7p) oupnyezn tq ofl ‘eurepzatod nating runeats 1 petoud ‘qm ayn 29q “93 yh29u8Y wonifze'oq wonowlt euTuepess tare ounp waizznzi* afor eaerspoad ystuapaasfeu 2xouso “Ty »neudn euzodaad 25 BN ‘luzjse: woryeaso must (zapes nent 2{ng wpe rdip ou wp §p0 2e;20u epal swugoyy ony ‘znys eunfu 9s yoy eu WOU ep nsousedo n yoan af uo douzais ‘papng *,eaognp uruestanyey* eu Boge wor ret ypystreu2jo1 eyeun! indod wou0y 209 eusTr98tg GrUpRS ‘efuetzeS U me efrexrisiazes yyons oulfonzioxd ‘eiuensisuwzes Bougssfod po “ po oueysaudon uc aysjoxs mpaiod uromumBy n nany|Ny nfoas 1004 nupogoys Tu “tyO1 n nsHu Hoy YEO zzousMpouAEs eayayid “eu7 ou 2s vp osead ez euz ou 015 ovez ¥p 270Ur a ‘{nzeyop 25 wp wTUzeAego EpBs0 28 Loy “rang HUN “9K MTHS redrysud ‘fueaz ends rowiod naasod ‘moysjoxg m«,oxmagnyaygdo* 21 dsr oxy epa8z] nut oxg auIOUG ‘HeUZtId zou Po efavuz rnsougosods days rueaoztyserof 2038 for elreuzatrrayoatiod aansoxdoau po 3fudauy aus avoad winger a ees ep Femypnyy eur Bay oyses 28 “1 n0 souo:d up sepey umpat of oy ‘owas Boysoys poszioud uepol mDyUpIP “euoarsumpofou ‘eueamupuoysip ‘eaeyglidng O23 arz 8 wl wma 2 ITV -oine n napa O03 ‘Sfopened neliAzer o9oy igeuz au 04 Sees Bog wlueUtz eas i "wouredjna eusid nsomoud nfeausez Quanjod iid oy ‘Woy (,euwzeq® unuaan9) etaaoysn wiaesd edits -n8 oyard 2{npozpo aqos ‘ouresea ou 28 oye ‘eamsjny elupaig “nsoUARyU ud nsoupnfour wofpuereS exeuis cunluesz wisia euapisiod effrusaddzoy, \ ‘sqporad ayspia(ses ‘nolo, fours 2p nitiap 1d ‘tousanan 1 ‘oyeyep ') wloxl|zes woupotid uroupal ust 1oqios es easLosajond ¥ eu ‘eliues Ragu peuqeyas vz woluerers ninferyepeu os elo, olloueaed execs elueaz Borsjons Sogtateu. {uedinisead yraopeqod vo po Sounrziasqns after 3opr1‘ouspi080 1 ousnpseue ear Ra naa “ire aes ari medostaci - ili gotovo neugasiva Zed za tehnikama ponasanja koja vodi podredivanju éitave egristencije, na primer, u pitanjima a i propisima prema kojima bi se stink onth koji se imnom umecu Zivjenja ose¢aju kao kod kuce, posednika monopola nia i samouverenost Koji daju poznavanje i Kompetencija obezbedena avangarde prema svim o i parodiéno, svih predmet 2ujom*: on vibe Volga To dobro pokazuje 1¢g0 »pretencioznest dda je pored predmeta ponudenih sud ukusa kon: Gromerova metalna grada, kloSarske kavge, va cog slikarstva koju su fotografi wvliko preu: sm (tkaé za razbojem, folklorna igra, Kora drveta), sana posle vremena ankete kod neki avangardnih sikara (kao zala- zak sunca na mora kod Rigea, preme fotografjama, koji ska tipiéno romantigne 175 Jedini ,neprihvaée i ‘predmeti—povlaiéene teme estetizma prvog stupnja: tkaé za razbojem, folklorna igra, Zena koja doji dete — nisu dovoljno udaljeni i manje su pogodni za pokazivanje apsolutne modi estet- skog oblikovanja; posto su manje podesni'za pokarivanje distance, preti ppasnost da oni budu shvaéeni kao intencije prvog stupnja. Ponovno prihvatanje je uto- ost iste dispozicijetako potpuno priznata navodi dase definicja umetnosti,a preko nj i umetnost ivijenja, jedan ulog vige st suprotne umetnosti ivjenja, pri datim uslovi- 1a koji u istorii, imaju slabe iglede da dospeju do svog iraza. Posto tuisanih od strane esto povezana s p tizmom, pred- i koje e Sartr princip umetnostiZivijenja nesumnjivo dobrim delom objainjava etitku od- bojnost prema umetniku koja se narotito snaZno ispoljava u sredajim klasama, pogotovo medu zanatlijama i trgoveima, opedajucim i ugrotenim frakeijama19-1 2851 EN OF-6 39 DUNPIAD HPI tomaeys Boysnouryy Ps eppAaig ‘(uofjarz ayaumn ofoas aueiq ousaasou ~ 2q209 susepl Ego Woayfpeuzezesou Wor — eUIPRNDUM f HsOUoKMN euosd sot 10 mM USED ping sols ap ep + euntrojsn unup(ouaysizas umgasod n af 98 one ‘ffarzodstp wysiayse as ep notuafu nian eu Hea ‘opoxpe “eqOL, Gusoupssarsoud aystuouoyg ‘wopnig “2 “d) ,2unsed ‘one2y 2204 ‘npean pelouta ‘Boug :ouganod 2 mur og ou0 ovswys tq 1, jeumfu n evoarg po aut feanes 270q ‘aon, mm efodouueisuoy ‘euny ‘euopu [Wor sorpes yig rig uretz au :uojody te 0 19 241 0} nem nopoU AA pried m wp ioured wu oped jer 1q omy “EN nan ‘pHOs npon ous YQ apa “eseppy 1289p po efaeun Zouspesso Zope msrpoausn ‘wes OAH, UNG folO3{ n “Hout fofow od fouafseadou rr fopous n “niop woss n oexotes (tq ep ~ 9ptid ‘ured HON ‘ots, nuan' n foznter Yq ova sep yuposeU ysfupass 1 4s fouaesrup fom PM 7 ‘d) ,!P WOrpTUIDUIN arOyeAs O pns asotI0p TUES ‘eftmamgonego Soyaery ajsod ‘ep nurs n 014 19 ep ‘aqas ez ures ystuuosd seu po ee as aa ey isn ep 224 ‘(eons I sumneg ward ep eqan au ‘vos feaey fogs “teas owes o}soUeE, op varzezt ep wujesou agnspod ep (Ip e2 1se3s0d ep eqar ‘spneud ynyezouu nei ppaspod as xp exaus euatt Bor eufeasop you Souamsnap po auafoapo *euoye2 1 2498 209 NsottiowIn ano po Z (iz “piai) ,nayuan + nfepes 98 afirendos ‘szewiodud epous oyey © ‘apeu pp 5 By ]poazy ni fnasssyn K 8 Bpud ‘nftisdexp cre ETS SOUSA Emo AoW ORS vod tnys ‘exsreys ZouIsIe m7 BOOP 1p eUdd8 yy PORE! A fayens0 as 4uIaUuN “SUID} BLogzy npoutod eftearzenst eUpeLLoy 2 ayso{ ainpnso apao as o1$ 04 “(14 “288 “pxgy) f fons n ofz ‘nsou -spoudard (ono8afu fous n yor0d asof ‘nyode ngeu ‘soatigen oy nfeztieu 20%, §89]09 240 ons ‘o}geu Ipex eae oULIOy tpex EUNIOS “AM Ypex IRs “eus HpeA AS 197 BU afuDlABUAYS 1 PR|Q DyeAs na nsomawn tper souoU, AP souauun ‘psoU;A09 afuesnfjodst oysuyEA | ognp OBS ‘usgen y euesoBou ‘nsotz Po PuD{o4pG “ey rouse oa souAEUA zo of 01, aff ‘ap eu yu eap0d au epFzee 98 oe ‘RoOUIPUUN pes 0 saouin souuumr83[ nfoas qos 8 wurou oxgog™ (927 “HS ‘aseUARy ‘seg ‘onbswotioxp suopoipmnueD) piowaanssioud-sywouoyy “wopNid “Z “d) ,/eUrzO8S EES er arf ‘vasunforop 24 taxed ruaryou n ubsondsta nip m uosoayod am “eayrusea wie/eonin po’ Tutzoy nsoupoid suyngosde efteaep dioutad larg tpoumn Soygnnoum nfueszazr woxpTUTD n pla ‘eluafarz eoum ews 21a uTUTeIuOUrEpUNy HsomTouM Eyn(nparpod “eloy aynayse ayseozIMqOUTES “sous (ofons n uepretinsts ze121 uepaf euoId ago 3s OPAL PON, “(elberseyrucus usousurereuapnss npofsod n mt ypperurwfusnozeaqo wunfaenrdn ougasod ) /souanyye euunretop tas afforzodstp aunssendos | uasasfoxr nfnzexod afoy Soap apa surMigel Fuko IsTORIJA SEKSUALNOSTI ‘Mitel Fuko (Michel Foucault, 1926-1984) poznati francuski filozof, socio- log, teoreti¢ar, bio je jedan u krugu velikana poststrukturalistickefrancuske isl, iako nije voleo da ga tako nazivaju, Udesnik u protestima 68. Profe- sor na Collage de France, u mladosti predavao na Univerziteta u Tuni 4 drugoj polovini Zivota éesto predavao u SAD. Usestvovao u promociji Iranske revolucije, aktivoi udesnik u kontrakulturnim pokretima w Am 1961), Nastanak bin médical, 1963), Arheologija znavja (L'archék Treba braniti drustvo (Il faut défendre la société) i Hermeneutika st (Wherméneutique du sujet Fuko je izertio najveci utieaj u savremeno} fasi razvoja studija kulture ina logie i na osnovu tema koje je njegova teorija otvorila, Fuko teorijskih novina i koncepata koji objainjavaju tvarajuci disperzivmo kapilarno tkanje unutar éitavog dru- je samo represivna ved je i produktivna, Ona je sve~ proizvodi se u svakom trenutku, obuhvata sve, prisuina, svugde s. finsalge 179 olazi sa svi strana iw tow smistu ona se ne namete, veédolaci iz mikro- segmenata druitva, Odatle proizlazi i pojam mikropolitike koji podrazume- + kapilarno ispoljavanje moci alii moguénest da se otporizrazi syugde ina bezbroj natina a ne iskljudivo kao otpor prema nosecim institucjama dru- Stva, Puko razvia jo8 jedan nov i uticajan pojam, ato je pojam mikrofzike ‘moi kojim telotreira kao neposredno ukljuieno u politiku. Na njemu se neposredino odratavaju odnosi vast. Tako i telo nastaje, menja se, dobija formu: funkeiu 2avisno od diskursa u kojima se definite. Studie kulture ot ride Fukoa delimiéno odustaju od Gramiijevog pojma hegemonije otvara- Judi nove probleme vezane 2a dominaciju u kultur, sve vile se usedsredujudi ‘na problem diskuraivnog ispoljavanja moci. Odatle pote i posebna zainte- resovanost za probleme reprezentacije time se u prvi plan istige shvatanje kulture kao konstrukta odredenog znanja(pogleda na svet) koji je wvek vezan ‘za odtnose modu specifignim drustvenim okolnostima, Studie kulture w Fuko- 0¥6j tori nalaze aslonac za yrasturanje" esencijalistckih pretpostavki i po- sebnisinspiraciju za preispitivanje problema identiteta. Metoda L..J Prema tome: analizovati, ne u pogledu prigutivanjaili zakona, vee u po- gledu vlasti stvaranje izvesnog tipa znanja o seksu. Ali ret ,vlast povlagi za da se upadine u vie nesporazuma. Nesporazuma blika, jedinstva, Pod vlaScu jane razumevam irustveno teloskraja na kraj. Analiza u smislu vlasti ne treba da kao potetne date postulira vrhovnu viast dréave, oblik zakona ili sve- koliko jedinstvo jedne viadavine; to bi pre bili samo njeni zavrini oblici. Cini mi se da pod viaséu »gostrukost odnosasile Koji rentni podrugju na kojem se sprovode i Koji su bitni delovi svoj ustroje- hosts igrw koja ih, pustem neprestanih borbi i suéeljavanja, preobratava, pojaca- to ga ti odnosisile nalaze jedi u drugima tako da stvaraju strategie putem inosi postizu dejstuo a éiji se opsti obracacilinstitucionalne krista loljujeu drzavnim aperatima, uforma- Uisanjuzakono, u drustvenim prevlastima, Uslov da vast bude moguéa, u svakom slugaju stanovi8te koje omoguéue da se shvati njeno vrsenje, sve do njegovibaupaayd afudnryeu as0u ‘auidnys ru “epep elo vise, IPO H yexwznez Sp 2fnz>40d y pfueaeljsgns vugmU;souu Zon} Ye] nuzepn mgdo nfear/urpes ‘oxer ‘nsejA 1soupO “ofa OUDAIS sdo eBo[pod ony aznys QAP yRwes op ea o8z0p0 openezespo onsoap 0 -3od r ewepeys npourzz somoadns wuyayngooas¢ -wurrasdo ovy e a yueNsys fue ssoupo ‘es0jor yrupazatsd) esoupo eisia YPerso teAZz afoys 9H HSeIA 2224 wp — Pu ‘mopar Woreas n eIEAIS 96 Ox PHOIS 79A ‘WOaIstTpat (ons pod ido eaouzt axs ep nonsejod veut euo q 01g 182 idang “tyuvforsodaut 1 yruogrues8o ypan re “sea vlereys op apoop ouewsazdou n>soyeupafou woso, sod a peays nuoaosd wz 2eze1go ory aga, npr fox eaeislop ,uruogod(eut ost182 mustranjem uobli¢avajui skupine i pojedince na konaé raspa- Ijujudlizvesna mesta na telu, neke trenutke Zivota, neke vrste ponasanja. ‘Veliki koreniti pretomi, krupne podele nadvoje? Ponekad. Alinajcesce su posredi pokretne i privremene taéke otpora koje u neko drustvo unose ‘cepanja koja se pomicraju, razbijajucijedinstva i podsti¢uci nova grupisa- nja, brazdajuei Zak i pojedince, seku¢i ih i iznova ih oblikujui, obeleZava- juct w njima, njihovom teln i dusi, neumanjive oblast. Bas kao sto mreza viasti na kraju stvara gusto tkive koje prolazi kroz aparate i ustanove ne smeftajudi se taéno uw niih, tako isto rojenje tacaka otpora prolazi kroz \sO1g DPIEIS PUDPP/ Borysnauey es wppArig ‘eavignap yrupedez eLIpo YYUAOUSO po wapaf ‘reAIS n. EIA axpanjod yepasod n spy 0€5 eqn at njod 0 310403 €7, > eciugeido npatsnenny nou ouz01 youd efor wusind ‘wureluo8aney ‘wroypuper 0129 0} | <,eupostdé 81928 0 10008 up vppjod af js0u eiono¥ afacljsesodsn # opaiowso 190 ono m exozpeu qruaaysnup afueziqn OUzeUS BLLO=A joe af ep 0 eu oxzad 2ze[0d vp OY wuNEAStApod t wUZEISIA 0 e10A08 ar ARIE? oLAvlod “Op 077 UsOUAoZLUD| n Syesd foxspns ‘pofoa n nueisdo ep efBour ns fox e>eseysmter eURAISHP 0 Bat ‘eurepnso unyspne uppss od owolnpn(ppez ipdin nyy94 ewto94 ox gn ovflour as afta roxoBud ufepeu 901 aBsEATT autroysseuureso A ~estuopsuny o¥f045 >| purearfuautad wofuear(yeds euzey) aso8on TeazpnBouro af 08} zepat ‘eaedoyiod 1 af ye “eae ‘oid 1 souzid sono “nfiBayens nunoudns wyau B22 jods uaurey ‘exoidax -on0n ‘atupard aupoido wz eatioy We {ofan unuezspes eunfuesouod es 1 9p0> : af vox n ‘eusrzmez nse n fezojod 1 0 suey eurd alee 28 eo, ‘eunyasfap psf anueliiea ausfu ns ep vfjanisodiead ae mg v2 tatu es feureueager vs rnfeanrqez 2s oy eumzeyst os “(fu n taezspes vustTeAIS WIUDALTS 1 WEDD xisn oxotod vqon toxeadn ‘wousparodses nag “burei#Srens tn, onistap nou Yor wetsuto[> YpuLoAe8 ysoynansoLouUE ovy Nelly 22a repodsof 9s anloy e10%03 | wepod BRIDE tl oF2sp0 YUEPEPIds 21 OF $2Q1 T20A08 n oneidn 2s ninzeyst afuour sop, “As0ys arZTEYOU ‘(oy war nuygznod masoxd by mese{uepges eqan au 9feY NES O25 01 Du0aod aytryes sousuoppayod opavig *p ego yIUTENUDBaU YnoBofu ofwenortrelrasd 1 eas oluenoctempaw ez ‘efuesnspod wgnstuomelndod wz ‘efaspes njosit0}, ‘paosmpeur ez ,eusyzaateUN* upp o«rspars OF Fznjlod ep oeSoUs ‘Hstya awe Jorpur aso #U nsoUpO n oupFOUIOZDY F ouDfoapar ong natu n af Ops UHIIO ‘oxeidn ‘sorporod urezyueaur 3f 08st ‘eavzespod 3u ‘Jub 2(0As 85‘ O40 ‘ontgnap vfjaeuod au eorporog ‘Hourcess fo8nzp (oxeuin 230 wioyoford ns Sed “two e oarzap I wIepeA ,suatyepard® afta aotporod 2240 ox -tuTTOAIsfop ED yp 2(0y wirfureliaeqo wapyforens eyEDGE v exEDGE yBpNFOUL n>xOUEqOSO afioxeNS fojen oxmansoap ou nsur eqan 'e8o1 orsoUN :(eBoBup fuer ra 1p eoyafoad euepaan oures o71q OUpat 1q Ppey OF ppsdoysonfe iSnup ‘nysdoysoryrat ut ‘eoipaqsod eual PEA stu fon asoupo sueues f au7e) 0 FTELUESO Iq att as crf fap eareatnqoans mei war‘Mikel Fuko NADZIRATI I KAZNJAVATI Poslugna tela |] Evo kako bi, prema opisu s lesna grada vojnika. Pre svege, vo séetka XVII veka, izgled je neko ko se prepoznaj 1 je koplje Zasno orusje koje za- ukretanjama".! U drugoj polo- ‘ini XVIII veka, vojnik je postao nesto sto se masovno proizvodis od bezoblignog ‘esta, od nevignog tela, stvorena je potrebna makina; postepeno je ispravljeno Ezer sfeu "u nutoZoUsh nfuzed eusoUIpafod eu ofuEA ipyn ep apez0t afuassido on ‘unHzes fo1q oa ans eu ‘urs oupeis‘ljepeu vd mya TLAX po ‘8 095 ove 1 aulepeuz snseA ,moZyOyTUN "t nupa{ ‘ey vfuefeaso Zouapeszex oxuEiod 1 FoyzHHod UIZeU HHapoxpO ng PP O18 o2e2 aulegeur te ‘yaAaU o1s99 nung od ‘SuzoFMUTUL yan ATUL) 24, ‘Baap eu afomansuy aupaf es apsouard apyelfeu a5 ns afoy ex!uKoy a ean (eoquorpes yp elpeasenu euosoou) urpeU arfpon afueur eur oxejod Peyptiod e (alizeuuns eu wzpaqor est ajoys axaHinyoa vu aypfon es) ofmap Lu ysouaid 219 o1sa a8 ns peyauog "wAs(on eusaomteI0 e7G of EEE EEE EEE Eee peereer Seperate 1A YF OurazOPY Tporoue misdo mUupal ez uDeIEN Broan upopeysu HeneUIS vgan ou affuoyeue ayy ~qosods ausojy eases npouizy zon sup 2 de> 1x4 po o8eus aupesafuefenpze peuz wfnesbondoy> 10d a¥os1s soupo rpnfezeas ‘nuyprstord ep epmo tponod ep worse 2f0y oer afeus 20521 pits n) sBeus 21 ast ' pr eamovod 2u0 “eA ,puynpsod= ‘ep euvagoan eua(umrod poanosd ousoseul et uses 0239 oxsou0 fewer) umuopaain ou cod 38 epee 8 vfox nseya nfizourseun pod epediod ofa} traf wntaodaia nf (oy soUupo AEYEY LOAIS 26 EP 2A rnfepanod nsougqosods anofolt as ep -avidn eungan ease oper 28 ept ( (oy ‘eagsueSnjs Bourn po ¥ anaHZe4 ns auTdSSICq ‘ns peyzay rusri0y e ‘Soupo pppuseu rdnys fer ead ‘auofu eword nsourpo w aigdo apeisod ns 21 upsieue? ted “elon 5 -eu Bouyy *,eoreurdissip Soa Se190 Studie kre ulogu, svoje mesto naila 220k pedagogiii skolskog ili voinog obrazox cima dresure. Za éoveka podvrgnuto; sitnica je vadna; ali ne toliko po zmaéen; teristigna oda ,sitnicama” i njihovoj neprole: Sala, u njegovoj »Raspravi o obavezama koje imaju bra¢a brigéanskih skola" »Koliko je opasno zanemarivatisitnicet Za dulu kao Sto Velika dela, veoma je uteina pomisao da nas odanost sitnicama moze neosctn turdid do svetackog ponaganja: zato Sto su sitnice predusloy za krupne stvari Sitnice, kazacete;avaj, Gospode, mozemo li, kao ranjiva i smrtna stvoren krupno da uéinimo 2a tebe? Sitnice; a ako nam se krupne stvari ponude, dali emo ih se pribvatiti? Zar niica koja se bavi beslrajno si¢usnim i beskonaéno velikim poprimiée uskoro Jaigki eadréaj,ekonomsku il tehnigku racionalnost ~ u Skolama, kasarnama, ropisima, cepidlackim segmenata Fvota ide- Sta sam to 200? Asta jes 2 Ja sam u njega veror ime, iseéanje na to je tako Nader atronat 19 emu omoguiti da ima uvid i u najneznatnije dogadlaje u drZavi kojom je vla- idenjem stroge discipline yobuhvat edu ogrom- imanja sitnica ne mote i a jedinki, prisutni su to- taletikama, celim jednizn korpusom prosedea i saznanja, opisa, recepata i podataka, A nema sumnje da je ‘upravo iz takvih cepidlatenja roden éovek modernog humanizma? Organizacija prostora koje ée bit specfitno u odnosu na ra osala i zatvoreno kao svet za sebe. To je i isirotinjayzatvarani" su Sika zatvaranja, manje upadijivib, ali uka- se, na primer, postepeno nametnuo mana- internatki ip skolovanja igledao je najsave- n postaje obavezan w Lujle Gran, ki as ge wojsku~ tu skitalacku gomi- jacku i maslje; smiiti stanovnistvo koje negoduje pri prolasku trupa; izbe¢i sukobe sa civiinom vlaieus zaustavit dezerterstvo; nadzirat troskove, Uredbom iz 1719. godine propisuje se izgradnja nckoliko stotina kasarni, po ugledu na one koje ve¢ postoje na jugus re? je o stro- go omedenom, zatvorenom prostoru: Celina ce biti zatvorena i opasana zidom deset stopa visokim, podignutim oko reéenih paviljona na enon odie Iu ~ treba verati za jedno mesto; spre¢i jo se dae 1775. godine ukupni kapacitetkasaeni 12 Naposletku, naporedo sa manjim i raStrkanim zanatskim ra- A “GT reTAO|od (oBap n ‘pas er194 projektovao Tusen Bare, dugagka je sto deset metara i ima tr gotovo ditavog prizemija namenjen je za Stampariju; ukupno 132 stolaraspore- dena su u dva reda duzinom sele, oj osvetijava 88 prozors svaki Stampar radi za ‘po jednim stolom, zajedno sa pomoéaikom zaduenim da priprems i nanosi boje, ’to daje zbir od 264 osobe, Na kraju svakog stola nalai se neka vista jasli na koje jali su se u vidu nadmetanja, borbe izmedu dve wojskes doprinos svakog daka sagledavao se u okviru tog opiteg dvoboja, prema tome oraz njegovog tabora; uéenici su ocenjivani prema i ‘kvalitetima koje je svaki od njih ponaosob pokazao viasitoj desetini.!* zmed ostalog, primecujemo da je ovo podrazavanje rimskog vojnog ustrojstva omo- agudilo dase vetbe u nadmetanju izmedu dva tabora povetu sa prostornom or- Eanizacjom po ugledu na lepija~ sa rangiranjem, bijerarhijom, pixamidalnom nadzora. Ne treba zabora Dio je ovaplogen - Sve do vremena Napoleonovog.carstva rim- edpostaje homogen, satavljen sdnih kraj drugih pod budaim presudino odre- To je neprestano kretanje pri kojem p ideljenom na nizove polja 28 Upos.C. de Rochemonteis, Un calle au XVICu OFS of souany pauodsosrysuauauA sous afuvsyosmoy reAojed WOUSWHOAES O BYMEN “aBEUS (weispaid ‘n(uzed nadBaftrnfef|dejoez uroupot fof eas Fou omoa eueya(qo vlorq mPa yeyNz94 ns 30% afoeurquTO>, auforqzog ~-wonrgourn uagmueso ‘npgouno180 ‘elaoveiiog ojsgeu ory wre ep agourvfoy warez uous YPystuOUOYD NUNS Tes mats Oupofn v ea4ou 1 aqor ssuiozd nesqnarrpesyostuoy ‘nenetsod :e9%q ugnet arsezdeu yeu Nst 1 aAOLIA a4g0[007 1 aIgeq aE (Bojouyn aYsuiowoS 1yppqod ‘ouyNeU eure|Qoxd YH id eyed ypjsyewrays" afuatjueig ‘aaodnys otapam n 61 eee peel eae ye ‘efaeuz vost tras ap ans vz eysous apefoysod wamazuorgn WA pod aan ‘eustporurp wu rorso1d 1g ip PruoIN 0 af oefturzE [es ¥ =p “E-Zate ‘ofan ec uepoBod ureznsetoua ony srt -oppqury soword pisoyg ep af emgn efpezuedo eiow wf efuyn WoURUIA ae oo} pet A0U B25 op ‘pecfeu of eppnowo as per TaERUNS ye qosoetod jens ‘psoMEnpragpuN nj2eU od 2>9p uraluaysUzes os EP A eM euasodsoq auiA 0327 yp? WpeIso edn euenoTUEBOOW MUU ONoYpU Od oIper Yep unpol af epey) HAE TURLUOID yrenaxd a6 wp wpaowso af TUG “nluesozeiqo WOHO}F-OUAOUSOn ELLE ~oad ypppruyan yppaA po nupof af ejel|wexspard ezowsoad vlpeztuedi0 BAe ges 367198 Sai atae ‘ama, bolnicama. Nove discipline lako su naile a0 je znatno kasnije Busanel, ‘smanastirskog savréenstva" 2 Vekovima su verski redovi bili oligenje vetine upravijanja vremenom, ritmom iredovnim aktiv- ‘medutim, modifikuju nasledene nadine regulisanja vreme- na, Pre svega,tako ito se vreme deli na jo manje jedinice. Potinje se racunati na éetvrt asa, na minute, nasekunde. To je prisutno, stematigno sprovodi Vobanovu zmisao 0 hronometr mah odgovoriti: .na poslednji otkucaj sata jedan utenik ¢e zazvoniti zvonom; na prvi otkuscaj sata svi detrt sata posle oglabavanja ji zbog toga izgubi vite od pet 199 ,onaj ko nije na svom radnom mestu u taéno odreddeno vreme,.27 in da se radno vreme sto bolje iskorist: ska nadzornika, ‘upraznjavati bilo kakve igre, jest, spavati, ak se ni u vreme pauze za ruéak sme sme poslu koji obavia. ine kad je eto vre- je ni8ta novo. Postoje druga naéela se kontroli8e marsiranje éete vojnika, navi, dok mariraju u koloni po jeda ist noga wisto lea, postojedetrivrste Koraka: ,Dudina sitnog koraka iznosiée jednu stopu, a obignog, dvostruke ve stope, mereno od jedne pete do druge: ito sete trajanja, i .u jednoj sekundi, dok dvostraki korak traje upola krate; pridagom m: traje ednu seen: jvide 18 paléeva, mereno od pete do korak stopalo se izbacuje unapred, visoko uzdignute glave i us- pravna tela; naizmenieno, ravnoteta ée se odrdavati na jednoj nozi, dok se druga izbacuje unapred bez savijanja u kolenu, a vrh stopala malo je okrenut napalie i ostajenisko pri pokretu, da bi noga sto prirodnije dodirnula teren, easesodn (eres 9 sense spy Loze doy TeBNY eIEONRE aaSiy pans mae fe a ‘soruapaf veut ans eu fap asta out2za 98 ong ye"2dauag eaenp wsanad Ty eyUp “Had epagod apsod 9f (09 ‘uepesod foysnad wxtuafuouret eeutsidoad wnuanag n eannstid eqaysr exer af oxpidn, souseyye auteunsyeU | suIZIq suTeUNSFeKR rasod (esruiouoyp ouantzod alnperzes “jed ‘woysurouoy n afuargodau t you8 rujexowi opefeispaid ~en asousedo out8aqz1 2s up af eIiq eparodser Zounsup vyzAs énfepejd ype . iouerqea weluagr{oyop-au of>9eu ‘taoUs0 n ‘of ofq 2orun¥s ousoUpO ‘eparodses RoUA2Ap ¥] 10(0 PU OBEN ysoUngOYs oupounP“G FEIT OUEIEU UIE ‘apOAzt od wyr|qo YIUO po oy>Tep Rupnured nye], o3sour ouspuaii eu en Bust Amsden OFeKs iia m woud owe 98 afnzeaqo ‘mmpoysodeu :(a140s ‘pruopstid) manjod ypsoud wioforq unuap “spo nfazanod ouqosapour i070 2s un gel ‘2020 “>eqz 429) afrog 2s unfoy exoumpord woop oup iu iBoap ‘29 nerd ruopaypo ‘eqns exa| ‘eyns vusep) maryod n oom zu vad nt 499 ‘zor0 eu af size pelts tard zn a IIA Nf ffodew intianyo 2ereqo 2{ wp oy ‘opey 2A nusep 271pod epuo ed ‘sung zap auped ep eisndst Poorer qf ‘oda "99-49 89291 2 afuepay eommnzuys c.g ep aunpuer aqeS ery] TE ft mauipaid vurard yoy idiosiqy maupaad # vp npauies way *y njod uvseyys ex eBo[pod eaqop af oft eadsy omefoBnap tr wOyeuz wDyaU 9) mm p nfeutt ep eqan Bal (ezojod mye pneu ep 24) fu od retary 2z0ur OE] 26 ep OF, cad ad oxo po nu Al Y2ejard vp a1 ‘ourznp easid orf wz ea p _Mueforse: eu 2png ep erow wna wUsa_ “nfOIs BH Tze] EP EGAN ‘axes Op EDIE PO ‘29ns 943] oop smjysou n ayaud ois zn PyeMTON afneysaud ‘ewes woypad “epey p22u afeleny of ofou ‘oz1q gtd one a5 vp ouses 2u sof risrd wap po yourZ e380 vffea efOUS APIA wad NDeUUZT“nUsap Per AsOUpO n efrHoANyS! OTL WO] fod wiouis ou 01 oye wus0 ‘nazusad eu uoysO 9p n{psid yuzou po ~ oja1 o[29 eaeSsapod euryaead untSons 9 ouegzaan nusap eljveisodjaid ‘sound eu ‘sdoyna day i emoy tuarexado ereass of oueoudsicl “eH 28 elOy afupes afuapoazs vz erodvod ov} rznys ep vqan aas :oust40yoU TH OUANfe=u auEISO ep n 1 naqop eazanBouto on edopys Bousoja nf -ogtoy woupaesd tg "nutzag rsoUsEyNa nAOAalu e2 AOp 2f OF en LUPEIP nsdo 1 anqod Zoupafod npeurzt souspepjsn nynFour nffoglet ayaureu eBoy patod wu ayo xpuepaspo wz nfueasidoad x nfusanggznn n ours a loses Dervjoiuoy wyeupdiosiq “mecy0d joe afuoaspenyenafjoq aznstoxd eptig¢ : “ya apouren afoy eurejonuoy waIezoR MUTE Last ne rues foBons eaefupiod a8 op, ‘pasopes Ant a8afnstdoxd ‘fuefeny ‘euygnp ‘eaeid 2s afnporpo myaryod uroxeas ‘eaoqop2 “exopn ‘ey (eojod 2s auyap ‘oupffanises ns yploy 21 sitowsap vu as ninueypees alupes sutpolog “eft ~epeuiod woseigo Sooyfojouozy-oyswoyeue visda wpeU 36 afNzIG "NEONUOY | tpnunsd nfeaefaapod ‘nz awioss n uatyod n 2s wunior aidoxd aufferap eu 95 ojgoud ‘eianjod aftenegeesn oxquntr yp afuasaur efeasumespod a eloy ‘eonge2 asia aupa( ¢ 228; auipatod tofuetispo oua(u sgfonuey exynuzr 2s Wofoy afuper suepoupo epeazes ,mysuresfond of mired n feuengreur wee nate wfods Soap as Doe202 Sri ae to se bolje mogu iskoristti njegovi clementi pod uvek budnim pogledom nad- raalititih operacija od strane raznih grupa uéenika pod rukovods0 injihovih pomocnika, tako da su se u svakom me, ali uredlene aktivnosti; s druge strane, ritam dobro iavréavaju iste gubitak vremena pri- likom prelasa s jedne operacije na drugu'. Koz ovu tehnlea potéinjevanja strata se jedan novi objckt koji lagano preu- ima funkciju mehanitkog tela~ tela sastavjjenog od évsth elemenata a ipak po- -retnog, 0 kojem sa tako dugo maital sanjari zaokupljenidiscplinskom perfek- jaz ‘eunrusider urupryaadau ns ap8 273;0qe2 ‘owsau ouspaspo e2 auz34 ayutpaf id 1u2708p0 ‘quosonqee (ey ep oaotiod nour opuaoueys aftasey eres sep id ong P m{ciOUr IIUAOURYS tial TAS 20d oysod euep 509 Hp 19g IPO ‘2nesd 2uH01 0 au0 210 yoad nus 1 ns2]0q fouanisdos wuss yustdez “sepa soueysus zo: -2(0d Boas soupo ‘oueat ons vans aluozapeg erent 09 yruozen -aids as 29 atury* sftazqopo ouuistd afrqop au ex POL ep -ey>| Jouzoppew nlnpaspo 1 eweg jompeu teAoysa nfoun 14g) “euENsABeU |210 Sri ature reciom). § jedne strane, gut taktike individualizajuce di plinske kontrole omoguéay js pokrenu dualisticki mehanizmi izopstavanja. igose i da se protiv njega Stalna podela na normalno i abnor- ganizuja oko abnormalnog, da bi g tusebi dva navedena modela iz kojih su se davno razvil 10v ,Panoptikon odradava spo} ta dva modela u ravni je, znadi, samo jedan jedan ludak, bolesnike jasno se ocrtavaju, onome ko posma , uete zatvorene jama na obodu. One su poput niza kaveza, niza malih pot na koj ragporedom zajeméeno je odréanje reda. Ako su zatvoreni osudenici, nema opasnosti da dode do zavere, pokusaja zajednitkog bekstva, planova za nove Gionisanje vlasti. Treba posti¢i da efekti nadlzora budu neprekidni, aki ako je njegovo dejstvo diskontinuirano; savrdenstvo vlatiteti da uéini nepotre fe vdljva i nep ‘Kidno imat pred ogima visoki obris Iva: zatyorenik nikada ne sme da zna medutim, mora biti siguran da je to uvek m ‘odsustvo nadzornika udinio neizvesnim, da zatvorenic iz svoje él ne bi moh «© eampes spon 2s ous ~ afuuns“psonpaour auppmazta Aone tuMpele > SUPE IEP wlueerses eporo Po ep wolezzuedro woworeyuauyOp Wut yod aupofoudou eyaa gf Len] op mpEROd po nye 2 wp bgp afuesteuso ouprysadsu o,f “{myiopez od aueatpeys peared ‘wurstusaup ee pox jonpdrut oz ‘enupozee ay Cut “rotupeuopeas mined “lo ezara eueaoere jorsqung aus, rureyR Al, 09 28 apo “ereuDTUNOP 729 vpajiod indod apnq wp 29a vO ‘unruyeurtadae wuign aqas ep woAopsn pod ‘unay(ppra wp 2as fox erozpeu Zomnsudaas ‘ouneaynqoaas TUS WIOUTPApr n ‘Blox BjoNUOy eUapespost af aye ou Te Neayngo Bp ,axs* Egan eA PALM ~ouzopnutut od ¥ ofan earsfap Boas auutqo od outs ott 01 “819 BH NsOUPO N ARRIR_E;OY apnq ep Bgan oy myesede o af 9H “Dy eds NS Emysaiouoyp “iozpeu pyspe: (ood ouporpaid foug wewsoazy id roy eqepazeu niu MO RENSIBeur Boas" wuNl ep sporsodaufeu by “euataiAes etroeztre1Q, po yenaad oues apn ypjs(faraonjod + foysnouery n ¢ af ot adn suenozruelio ovyeatd mB youu ry'yPIAR wut norueDUaA HZ lar egann “nyyeug roy toyezau n ang ep vfuumnsod 35 oy -euNES9 UuUD) pez BS OAoIOBOd “ByesAzET sod oupeutpafod ep t sougnp afo3 82 aparau aBnap ans y omgtuzoqzaq ‘oyA0sd "POY “e{arojo8 “ueanp ns aig ovy axefod liqans ep 1 esoU! mass o9auds ep auto} eu apxpeysouzeypeU fofoasn eperd an OPP aze qo ousopax wp af wx ezaxeqC -woqos npOUE nln\fopodser eAIsaED AOU =» 2foy saofarrnania9 eu nuofap2t n(izo\ua nu>paspo eatzgod wal po O>eAS ‘Mlupssoqr syurpresd round ovy ourspaneu ep af {ueliqans) ryaiod mt (pes sas PeeeEEeec oer22 rdavo ponasanje ~ sve ono Sto je Ledu hteo da odstrani iz svog arhitektonski savrSenog grada, isto je 2vao ,prestupima 2bog odsustva nadzora”. Sve u sven, policija XVILI veka pridodaje disciplinska funkciju ulozi koju vee ima u po- ‘maganju pravosudu pri gonjenju zioginaca i politickom kontrolisanju zavera, ‘opozicionih pokreta ii pobui ‘meduprostorna disciptina i metadisciplina, ,Pomocu mudro organizovane po- licije, suveren navikava narod na red i poslusnost"79 °~ cu dopusteno je podréavlje- nije disciplina i njhovo rasprostiranje po teritoriji itavog drustva Jako je polici- ja najneposrednije bila povezana sa svim onim to je u kraljevskoj viastiialazilo iz okvira redovnog pravosuda, razumnl sve do danainjih dana, sve vie opteretivala svojim ko zato to je polcija pomocno sredstvo pravosuta, obimu dejstva i bolnice), ili vee postojece instance koje u njoj nalaze sredstvo za jaéanje, odno- sno reorganizovanje svojih unutrasnjih mehanizama viasti (trebalo bi jednoga dana pola kao su at odosl unas porodize, pe svegs segments rod teli-deca, pdsciplinovali* apsorbujudi ce nadinilo povlaséen« malno i abnormal tunutrainjeg fun ‘Napoleonovog doba} slavni, iako ne isklju- Givi zadatak, da uspostave viadavinu discipline u éitavom drustvu (policja). Prema tome, mozemo na kraj reci da se onaj proces koji polazi od 2atvo- renih disciplina kao neke vrste drustvenog ,karantina™ i ide do ,panoptizma" 70 Ede Vatel, Le Droit des gens, 1768, tr, 162. Ne zato 3to je disciplinski model veéenja vi: Sto se infiltrirao megu ostale, ponekad ih nik, poverujudi ih za zamenio sve ostale, nego 2ato Iuze¢i im kao posred- a, omoguéavajuci da lemenata. Disciplinski ju odnosa vlasti je dao svedotanstvo o rodenju. Nekoliko godina posle Bentam: disciplinskog drustva.”? Govoreti o panoptiékom prineipu, rekao je da to nije samo arhitektonska dosetka, nego znatajni dogadaj u ,istorjiudskog duh“. Prividno je re¢ samo o reSenju tehnigkog problema, ai se kroz njega odslikava -mnostvom”. U druitva u kojem glavni elementi nisu vise zajednica ijavni #i- vot, veé pojedinci s jedne, a dréava s druge strane, odnosi mogu da se urede suprotnoj predstavi 2a javnost: »Savremenom dobu, stalno ra- vi komunikacie predsta sistemom znakova odredy tela. U nama je mnogo manje anti¢kog nego 510 veé u panoptickoj matinerj dalje sami prenosimo, posto smo jedan od njenih tockiea je modda neki od razloga zbog koji je Napoleonova liénosttako znaéajna u isto- tijskog mitologij: ona povezuje monarhijski oblikvlast,rituale suvereniteta,a oundst ep rBour nstu aawyez (e1, “efuearpepjsn Zouurelezn Zoxoyslu nqasr od eu ‘o(juzen ‘yt esopord pap wy Bu 10008p0. ronjonos aysnoued, jonuoy eqan 2foy edn od pjspettountre onezdn 2f euo ‘owsatH ouspaxpo vz iP ByPtepec Ad po trepal) ryAeioq eisotT FOURS 29q DA TITAX 0 Bises BoxpyeiBoUsp Zorgypa op refop ‘aurens nypuzod oxqop vu soaofpo oy els 4 1 nfel} ep eqn uo ‘eaysouus Zour 98 afoy a'eus ato tpaupod ep + ex0U eu “mau ‘efuesidni® eurpedusoy ‘pasou af -2u0 vuo ‘01saus OW=paxp0 nguod ep noid nugouur a nioutape Boyes nfuspquoy o:1do 06 lunfraane 2001 YO UY rp efaens oct ‘souns 1 eyo y uugangdou ydowed n ‘eiozpeu nap J ofpmaoot ouanst juign o10ysn ypefod ters tupng 29 2p8 ads wouxsupoyeasn unfnup vz rapa 01s o1ez Sonigtaaours ovyTsd ey “eft. of Uuepofft ep nipoperso 2 a32z0p\" agua 3u pe “eq eanfemte auto wopajiod wmutpat wnupat ase “eunjdbstp auogiueidoau wofaponoids umupes umpires es vet25 Shu are clementa mnostva, i to najbrZim i najjeftinijim sredstvima: a to znadi ke korisnim, mora njima da upravija. Svako mnodtvo, bilo ili avi, vojc ili Skoli, oseZe prag discipline onda kada jednoga prema drugome postane povoljan. ‘Ako je ekonomski procvat Zapada otpoteo sa mehanizmima ke sguéili akumulaciju kapitala, onda se moda mofe reéi da su metode akamalacijama jedinki omogueile polititki ritualne, skupe, nasilnitke oblike vi mnostvo jedinki dine Manje wopéteno govore meno ubrzavaju akurnul sromene u proizvodnom Mar Le Capital tnyjige by 4. odeljak hava XIML Takode, velo zanimvu enaline ry iD. Delle, Le Corps produc 1973, Nakai anja La koji se lako mogao preneti sa grupa koje je trebalo potéiniti na mehanizme pro- sdnje, Masovno prestikavanje vojnih metoda na ind iranja podele rada po snaga tela, sa najmanjim to 2 snaga, a uvecava, odnosne maksima- Zalno asprosiranjn postupak sprovodena prinude-Onje neprekidno dubinsl akture drustva, da bi efeltivn’ mehanizmi visti mogli da xmalnth olvira. Doba prosveéenosti koje je oteilo 10 infrapravno ustrojstvo. One kao da produza- toga je da uvedu nepremo: isciplina stare ‘odnos, odnos prinude potpuno raaiit od ugovorne obaveze: