Elektronsko Poslovanje

ELEKTRONSKO POSLOVANJE
Skripta
Beograd 2013
Elektronsko poslovanje
SADRAJ
1.
UVOD ............................................................................................................................................ 7
2.
UMREAVANJE OSNOVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA............................................ 8
3.
INTERNET................................................................................................................................... 11
3.1.
Razvoj i pojam Interneta .......................................................................................................12
3.1.1. Komunikacioni protokoli na Internet-u ................................................................................16
3.1.2. Platforma savremenog poslovanja na Internet-u................................................................19
3.1.3. Osnovni Internet servisi.......................................................................................................20
3.1.3.1. www ............................................................................................................................20
3.1.3.2. Elektronska pota .......................................................................................................21
3.1.3.3. Diskusione grupe (NEWSGROUPS) .........................................................................22
3.1.3.4. Prenos fajlova (FTP) ...................................................................................................22
3.1.3.5. Chat (INTERNET RELAY CHAT) ..............................................................................22
3.1.3.6. TelNet ..........................................................................................................................22
3.1.3.7. Gopher ........................................................................................................................23
3.1.3.8. Internet pretraivai ....................................................................................................23
4.
4.1.
CLOUD COMPUTING ................................................................................................................ 25

KONCEPT CLOUD COMPUTING- A ....................................................................................28
4.2.
Osnove Cloud computing koncepta ...................................................................................28
4.2.1. Virtuelizacija ........................................................................................................................29
4.3.
KARAKTERISTIKE CLOUD COMPUTING- A .....................................................................30
4.4.
MODELI CLOUD COMPUTING- A........................................................................................31
4.4.1. Servisni modeli ....................................................................................................................32
4.4.2. Modeli prema klasifikaciji ( modeli realizacije) ....................................................................33
4.5.
ARHITEKTURA CLOUD COMPUTING- A ...........................................................................34
4.5.1. Data centri ...........................................................................................................................36
4.6.
Cloud Computing aplikacije.................................................................................................36
4.7.
VIRTUELIZACIJA KAO OSNOVNA KARAKTERISTIKA CLOUD COMPUTING- A .........38
4.7.1. Vrste virtuelizacije ...............................................................................................................39
4.7.1.1. 7.1.1 Hardverska virtuelizacija ....................................................................................39
4.7.1.2. Softverska virtuelizacija ..............................................................................................40
4.7.1.3. Mrena virtuelizacija ...................................................................................................41
4.7.1.4. Virtuelizacija skladitenja podataka ............................................................................41
4.7.1.5. Softverska reenja virtuelizacije .................................................................................41
4.7.2. Prednosti virtuelizacije.........................................................................................................42
4.7.3. Znaaj virtuelizacije .............................................................................................................42
4.7.4. Budunost data centara kroz virtuelizaciju i Cloud Computing ..........................................43
4.8.
UTICAJ CLOUD COMPUTING-A NA POSLOVANJE .........................................................44
4.8.1. Poslovni problemi sa IT pristupom......................................................................................44
4.8.2. Oblasti delovanja .................................................................................................................44
4.9.
UTICAJ CLOUD COMPUTING-A NA PRIVATNE KORISNIKE ..........................................45
OPTIMIZACIJA INFORMACIONIH SISTEMA KORIENJEM CLOUD COMPUTING- A

46
4.10.1. Strateke odluke..................................................................................................................46
4.10.
4.11. PREDNOSTI I NEDOSTACI CLOUD COMPUTING-A.........................................................48

4.11.1. Prednosti Cloud Computing- a............................................................................................48
4.11.1.1. Poboljanja u odnosu na dosadanju IT infrastrukturu ..............................................49
4.11.2. Nedostaci Cloud Computing- a ...........................................................................................50
5.
MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA............................................................................ 52
5.1.
Klasifikacija modela prema osnovnom cilju ......................................................................52
5.2.
Klasifikacija e-business modela prema nainu ostvarenja zarade.................................53
5.3.
Business to business model ...............................................................................................54
5.3.1. Electronic Data Interchange................................................................................................57
5.3.2. Osnovni B2B e-commerce ..................................................................................................57
5.3.3. Electronic marketplaces (e markets) ...............................................................................59
5.3.4. B2C model poslovanja ........................................................................................................60
5.3.5. Elektronski maloprodavci ....................................................................................................61
5.3.5.1. Click and mortar ..........................................................................................................62
5.3.5.2. Virtuelni trgovinski centri .............................................................................................62
5.3.5.3. Kataloki maloprodavci ...............................................................................................66
5.3.5.4. Direktni proizvoai.....................................................................................................66
5.3.6. Portali...................................................................................................................................66
5.3.7. Ponuai sadraja...............................................................................................................69
5.3.8. Transakcioni brokeri ............................................................................................................69
5.3.9. Kreatori trita .....................................................................................................................69
5.3.10. Ponuai usluga..................................................................................................................70
5.3.11. Aukcije na Internetu ............................................................................................................70
5.4.
Izvedeni modeli elektronskog poslovanja .........................................................................71
5.4.1. C2C model poslovanja ........................................................................................................71
5.4.2. C2B model poslovanja ........................................................................................................72
5.4.3. B2E model poslovanja ........................................................................................................72
5.4.4. B2B2C model poslovanja ...................................................................................................73
5.4.5. C2B2C model poslovanja ...................................................................................................73
5.4.6. P2P model poslovanja ........................................................................................................74
5.4.7. Intrabusiness (elektronsko poslovanje unutar organizacije) ..............................................74
5.4.8. E2E model poslovanja ........................................................................................................74
5.4.9. M commerce ....................................................................................................................74
5.4.10. Elektronska vlada (E GOVERNMENT) ...........................................................................75
5.4.10.1. Definicija e-government-a ...........................................................................................76
5.4.10.2. Razlozi za uvoenje e-government-a .........................................................................77
5.4.10.3. Modeli poslovanja u elektronskoj vladi .......................................................................78
6.
MOGUNOSTI POTE U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU ............................................... 81
6.1.
Povezanost razvoja pote i Interneta .................................................................................81
6.2.
Stanje na tritu potanskih usluga u svetu .....................................................................82
6.3.
Modeli poslovanja pote na Internetu ................................................................................82
6.3.1. B2B model poslovanja u poti ............................................................................................83
6.4.
B2C model poslovanja u poti ............................................................................................84
6.5.
Model e-trgovine sa potansko-kurirskom logistikom.....................................................85
6.6.
STRATEGIJE DOSTAVE ROBE U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI .....................................90
6.6.1. Izazovi pri izboru strategije dostave robe ...........................................................................92
6.7.
ZNAAJ STRATEKIH ALIJANSI SA POTANSKIM KOMPANIJAMA U
UPRAVLJANJU PROCESIMA DOSTAVE........................................................................................93
6.7.1. Osnove upravljanja procesima dostave..............................................................................94
6.7.2. Mogunosti potanskih kompanija u upravljanju procesima dostave ................................95
6.7.3. Znaaj i mogunosti poslovne integracije sa potanskim kompanijama ...........................97
6.8.
Realizacija logistike podrke pote ..................................................................................99
7. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U BANKARSKIM INSTITUCIJAMA I SITEMIMA

PLATNOG PROMETA......................................................................................................................102
7.1.
Usluge Internet banaka.......................................................................................................103
7.2.
Prednosti i nedostaci Internet bankarstva .......................................................................104
7.3.
Mobilno bankarstvo ............................................................................................................106
7.3.1. Mobilni finansijski servisi ...................................................................................................107
7.3.1.1. Bankarski servisi .......................................................................................................107
7.3.1.2. Brokeri .......................................................................................................................107
7.3.1.3. Investiciono bankarstvo ............................................................................................108
7.3.1.4. Drugi finansijski servisi..............................................................................................108
7.3.1.5. Mobilno plaanje .......................................................................................................108
7.3.1.6. Kartiarstvo ...............................................................................................................108
7.3.1.7. Reenja koja ne koriste kartice.................................................................................109
7.3.1.8. NFC reenje plaanja ...............................................................................................109
7.3.1.9. Mobilni ke ................................................................................................................109
7.3.2. Principi poslovanja m-bankarstva .....................................................................................110
7.3.3. Strategije m-bankarstva ....................................................................................................112
7.3.3.1. Primer Woolwich m-banking servisa ........................................................................113
7.4.
PLATNE KARTICE ...............................................................................................................115
7.5.
TEHNIKE KARAKTERISTIKE PLATNIH KARTICA........................................................118
7.6.
PLATNE KARTICE SA MAGNETNOM TRAKOM .............................................................119
7.7.
PLATNE KARTICE SA MIKRO IPOM ..............................................................................121
7.7.1. MIGRACIJA SA MAGNETNE KARTICE NA IP ............................................................122
7.7.2. TEHNIKA STRUKTURA SMART KARTICE .................................................................123
7.8.
NFC PLATNE KARTICE ......................................................................................................127
7.8.1. Definicija NFC-a ................................................................................................................127
7.8.2. Protokoli NFC komunikacije..............................................................................................130
7.8.3. Kako funkcionie NFC komunikacija ................................................................................131
7.8.4. Bezbednost NFC tehnologije ............................................................................................133
7.8.5. Mogunosti korienja NFC aplikacija ..............................................................................134
7.8.6. Case study Kako funkcionie NFC tehnologija .............................................................136
7.8.7. Razvoj e-smart business-a ...............................................................................................137
7.9.
SISTEMI SAMOUSLUNOG ELEKTRONSKOG BANKARSTVA....................................146
7.9.1. BANKOMATI ....................................................................................................................146
7.9.2. MOGUNOSTI BANKOMATA .........................................................................................148
7.9.3. VRSTE BANKOMATA ......................................................................................................149
7.9.4. DELOVI BANKOMATA I NAIN FUNKCIONISANJA .....................................................150
7.9.4.1. PROCESOR BANKOMATA .....................................................................................151
7.9.4.2. TASTATURA BANKOMATA ....................................................................................151
7.9.4.3. MONITORSKI EKRAN BANKOMATA .....................................................................151
7.9.4.4. TAMPAI................................................................................................................152
7.9.4.5. JEDINICA ZA ELEKTRINO NAPAJANJE BANKOMATA ....................................152
7.9.4.6. KUITE BANKOMATA ..........................................................................................152
7.9.4.7. MODUL ZA AUTOMATSKU ISPLATU GOTOVINE ...............................................154
7.9.4.8. MODUL ZA AUTOMATIZOVANO POLAGANJE DEPOZITA.................................156
7.9.4.9. ITA DEBITNIH I KREDITNIH KARTICA .............................................................157
7.9.4.10. VIDEO KAMERA ......................................................................................................158
7.9.4.11. AUDIO SISTEM ........................................................................................................158
7.9.4.12. ALARMNI SISTEM ...................................................................................................159
7.9.4.13. ANTI-VANDAL VRATA.............................................................................................159
7.9.5. ZATITA PRISTUPA BANKOMATU................................................................................159
7.9.6. KARAKTERISTIKE SOFTVERA BANKOMATA ..............................................................162
7.9.6.1. SOFTVERSKA KONTROLA SISTEMA ...................................................................163
7.9.7. MREA BANKOMATA .....................................................................................................164
7.9.8. TROKOVI I EFEKTI UVOENJA BANKOMATA ..........................................................165
7.9.8.1. OCENA TROKOVA UVOENJA BANKOMATA .................................................166
7.9.9. EFEKTI UVOENJA BANKOMATA ................................................................................167
7.9.10. IZBOR MIKROLAKOCIJE ZA POSTAVLJANJE BANKOMATA .....................................167
7.9.11. VIZUELNA KASTIMIZACIJA BANKOMATA ....................................................................169
7.9.12. SOFTVERSKA KASTIMIZACIJA BANKOMATA .............................................................170
7.10. POS SISTEMI .......................................................................................................................171
7.10.1. KOMPONENTE POS SISTEMA ......................................................................................172
7.10.2. VRSTE POS UREAJA ...................................................................................................173
7.10.3. MREE POS UREAJA...................................................................................................174
7.10.4. FUNKCIONISANJE POS SISTEMA ................................................................................175
7.10.5. PREDNOSTI POS SISTEMA ...........................................................................................176
7.11. MREE BANKOMATA I POS-ova ......................................................................................177
7.11.1. LOKALNA MREA BANKOMATA I POS-ova .................................................................178
7.11.1.1. UPRAVLJAKI SWITCH CENTAR MREE BANKOMATA I POS ........................178
7.11.1.2. ALTERNATIVNI PODSISTEMI MREE BANKOMATA I POS-ova ........................180
7.11.1.3. JEDINSTVENA NACIONALNA MREA BANKOMATA I POS-ova .......................182
7.12. HOMEBANKING SISTEMI...................................................................................................186
7.12.1. CILJ UVOENJA ELEKTRONSKOG KUNOG BANKARSTVA ...................................186
7.12.2. RAZVOJ GOVORNIH (VOICE) TEHNOLOGIJA .............................................................187
7.12.3. INTERNET BANKARSTVO ..............................................................................................188
7.12.3.1. PREDNOSTI I NEDOSTATCI INTERNET BANKARSTVA ....................................193
7.13.
8.
MONITORING SAMOUSLUNIH SISTEMA ......................................................................194

ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE DOKUMENTACIJE ...........................................................198
8.1.
Razlozi za skladitenje u elektronskoj formi ili u savremenim medijima.....................198
8.2.
Osnove snimanja dokumenata..........................................................................................199
8.3.
Reviziona sigurnost digitalne arhivske dokumentacije .................................................201
8.4.
SOFTVER ZA ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE ................................................................201
8.5.
Uitavanje dokumenata samoopisujui dokument .....................................................202
8.6.
Prepoznavanje dokumenata ..............................................................................................203
8.7.
Mikrofilmovanje ...................................................................................................................205
8.7.1. Mikrofilm u radnom procesu..............................................................................................206
8.7.2. Mikrofilm umesto starih arhiva. .........................................................................................206
8.7.3. Mikrofilm kao sredstvo sigurnosti. .....................................................................................207
9.
ELEKTRONSKO POSLOVANJE U TRANSPORTU ..............................................................208
9.1.
Global Locating System .....................................................................................................209
9.1.1. DISPEERSKI CENTRI OSNOVA ELEKTRONSKOG PRAENJA VOZILA U
TRANSPORTU ..............................................................................................................................210
9.1.2. Sistem za automatsko praenje vozila APV ..................................................................211
9.1.2.1. GPS...........................................................................................................................211
9.1.2.1.1.
9.1.2.1.2.
9.1.2.1.3.
9.1.2.1.4.
9.1.2.1.5.
9.1.2.1.6.
9.1.2.1.7.
9.1.2.2.
Mogunosti GPS sistema ..................................................................................................... 213

WAP....................................................................................................................................... 214
Veza GPS-a i kurirskih organizacija, evolucija naina praenja ...................................... 215
Praenje poiljaka kompanije - Track and Trace ............................................................... 215
Pasivno GPS praenje vozila............................................................................................... 216
Aktivno GPS praenje vozila................................................................................................ 216
Koordinirano praenje .......................................................................................................... 216
AVL sistem Fox za satelitsko praenje i kontrolu vozila ..........................................217
9.1.2.3.
Kontrolni centar kao deo APV-a, njegova uloga, i karakteristike samog APV sistema
219
9.2.
Primena RFID tehnologije u sistemu za automatsku identifikaciju i registrovanje
vozila 221
9.3.
Sistem za automatsko praenje vozila .............................................................................222
9.4.
Telematski sistemi u transportu........................................................................................222
9.4.1. Osnovne komponente telematskih sistema......................................................................224
9.4.2. On-board kompjuter ..........................................................................................................224
9.4.3. GPS prijmnik .....................................................................................................................225
9.4.3.1. Terminal za vozaa/tastatura ...................................................................................226
9.4.3.2. Navigacioni ureaj ....................................................................................................226
9.4.4. Prenos podataka ...............................................................................................................226
9.4.5. Upravljaki softver .............................................................................................................227
9.4.6. Telematski sistemi za praenje vozila ..............................................................................228
9.4.7. Primena sistema za potrebe bezbednosti vozila, vozaa i tereta ....................................228
9.4.8. Telematika i transportni proces .........................................................................................229
9.4.8.1. Fleet Board sistem ....................................................................................................231
10.
RIZICI I BEZBEDNOST U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU BANKARSKIH I
POTANSKIH SISTEMA..................................................................................................................233
10.1. Identifikacija i analiza rizika ...............................................................................................234
10.1.1. Operacioni rizici .................................................................................................................234
10.1.2. Reputacioni rizik ................................................................................................................235
10.1.3. Pravni rizik .........................................................................................................................235
10.1.4. Tradicionalni bankarski rizici .............................................................................................236
10.1.5. Rizici internacionalnog elektronskog poslovanja ..............................................................236
10.2.
Kriptografija u elektronskom poslovanju ........................................................................238
1. UVOD
Komunikacija je prva pretpostavka za nastanak civilizovanog drutva. Komunikacija
predstavlja prenos, razmenu informacija, misli, elja i oseanja izmeu ljudi. Komunikacija datira
jo iz praistorije, a pokreti lica, govor tela, neartikulisani glasovi su bili prvi oblici komunikacije
ljudi. Hiljade godina su protekle dok se nije stvorio jezik, najmonije sredstvo ljudske
komunikacije. Jezik je omoguio prenoenje informacija, iskustva i znanja mladim pokoljenjima.
Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korienju strukturiranih papirnih dokumenata u
prethodno definisanoj i opteprihvaenoj komunikaciji izmeu uesnika u procesu poslovanja. S
druge strane poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem
poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business) u kome se tradicionalni papirni
dokumenti zamenjuju elektronskim kopijama i kompletna interakcija sa njima kao i meusobna
komunikacija uesnika u poslovanju se obavlja elektronskim putem, to obezbeiuje veu brzinu i
pouzdanost poslovanja kao i nemerljivu produktivnost poslovnih procesa.
Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane amerike kompanije IBM. Pod
elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske
tehnologije koja podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija,
to omoguava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu.
Elektronsko poslovanje se moe definisati na razliite naine:
Sa aspekta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili
plaanje putem telefona, kompjuterske mree, ili nekog drugog sredstva.
Sa aspekta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad ve
automatizovanim poslovnim transakcijama.
Sa aspekta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i
nudi servise boljeg uvida u ponudu, bre i jeftinije.
Sa aspekta on-line perspektive, daje mogunost kupovine i prodaje proizvoda i
informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.
Generalno, elektronsko poslovanje je kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga
putem raunarske mree i podrka za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne
infrastructure.
Primena novih tehnologija omoguila je razvoj telegrafa, telefona, radija i televizije.
Masmedijalna sredstva komuniciranja povezala su ljude irom sveta. Druga polovina
dvadesetog veka je promovisala informaciju kao najvredniji resurs i svet je postao globalno
selo.
Potrebe za sve brim informisanjem, veim kvalitetom informacija, niom cenom, lakim
prenosom i uskladitenjem informacija, doprinele su stvaranju i razvijanju kompjuterskih
tehnologija i mrea za razmenu podataka. Kao rezultat novonastalih potreba nastao je novi,
revolucionarni vid komuniciranja INTERNET.
Poslovni procesi koji se kao pojmovi sa slovom "e" (electronic - elektronsko) kao prefiksom
pojavljuju u literaturi, ukljuujui i termin elektronsko poslovanje, iskljuivo se vezuju za Internet
terminologiju.
2. UMREAVANJE OSNOVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Potreba za informacijama naterala je oveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima
informacija i da stvara mree preko kojih e sebi olakati prikupljanje, prenos, skladitenje i obradu
podataka. Naglim razvojem raunarske tehnologije poslednjih godina (poveanje performansi uz
pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika raunara i raunarskih mrea raste
vrtoglavom brzinom. Sa sve monijom raunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi,
a istovremeno se u umreavanju postavljaju vii standardi. Vremenom su se mreni sistemi razvijali
da bi danas dostigli nivo praktinog efikasnog okruenja za razmenu podataka.
Poeci umreavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se prenosile
informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost tehnologija dananjih savremenih
raunarskih mrea omoguava da se sa bilo koje take na planeti moe povezati na mreu i doi do
eljenih informacija. U poreenju sa nekadanjom cenom korienja servisa mrea, cena
eksploatisanja dananjih mrea je sve nia.
Raunarske mree su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture kako malih, tako i
velikih organizacija. Poznavanje tehnologije i korienje mrea nije samo stvar opte kulture. U
mnogim segmentima poslovanja primena raunarskih mrea moe da obezbedi prednost
organizacijama na tritu (npr. elektronska trgovina omoguava i malim firmama konkurentnost na
tritu).
Raunarska mrea moe biti prost skup dva ili vie raunara, koji su povezani medijumom
za povezivanje i koji meusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos kako
digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagoeni odgovarajuim sistemima za prenos.
Mreom se prenose podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve
da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora biti uslov
(elektronska pota, prenos datoteka i sl.). Mrea se sastoji od raunara, medijuma za prenos (ica,
optiko vlakno, vazduh) i ureaja kao to su vorita, svievi, ruteri itd. koji ine infrastrukturu mree.
Neki od ureaja, kao to su mrene kartice, slue kao veza izmeu raunara i mree.
Svaka mrea se moe svesti na sledee dve osnovne celine: hardversku i softversku.
Hardversku celinu sainjavaju mreni vorovi (nods) u kojima se vri obrada informacija,
fiziki spojni putevi i deljeni resursi. vorovi su delovi mrea u kojima dolazi do obrade podataka.
Postoje dve vrste vorova: vorovi u kojima se vri stvarna obrada i oni predstavljaju ciljne vorove
(hosts), i vorovi kojima je uloga da usmeravaju informacije (routers). Deljeni resursi su hardverski
(tampai, ploteri, faks maine, diskovi i sl.) ili softverski elementi (datoteke, baze, aplikacije i sl.).
Softversku celinu mree ine protokoli pravila po kojima se vri komuniciranje (razmena
podataka) u mrei i operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raunarskog
sistema i imaju podrku za mreni hardver i mrene protokole.
Pre pojave raunarskih mrea, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj tampa, ploter,
faks i druge periferijske ureaje. Jedini nain da vie korisnika koristi isti ureaj je bio da se
naizmenino koristi raunar sa kojim je taj ureaj povezan.
Mree se mogu upotrebiti i za zajedniko i standardizovano korienje aplikacija, kao
to su programi za obradu teksta, programi za tabelarne proraune ili baze podataka, u
situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija. Na ovaj nain se
dokumenti jednostavno zajedniki koriste, a postoji i dodatna efikasnost u tom smislu da je
jednostavnije i bolje da ljudi potpuno savladaju jedan program, nego da moraju da rade sa
etiri ili pet razliitih programa. Kada su raunari umreeni, to znaajno pojednostavljuje i
njihovu podrku. Za jednu kompaniju je daleko efikasnije kada tehniko osoblje odrava jedan
operativni sistem i kada su svi raunari identino podeeni prema konkretnim potrebama te
kompanije.
Mogunost brzog i jeftinog zajednikog korienja informacija jedna je od
najpopularnijih upotreba mrene tehnologije. Kada postoji zajedniko korienje podataka,
smanjuje se korienje papira, poveava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka je istovremeno
na raspolaganju svima kojima je potrebna.
Ploter
tampa
Faks
Samostalan PC
Samostalan PC
Samostalan PC
Slika 2.1. Samostalne konfiguracije personalnih raunara

Pojava mrea je otvorila mogunost da vie korisnika istovremeno koristi zajednike
informacije, ali i periferijske ureaje. Npr. ukoliko je tampa neophodan veem broju korisnika
koji su u mrei, svi mogu da koriste zajedniki mreni tampa.
Ploter
Faks
tampa
Umreen PC
Medijum za povezivanje
Umreen PC
Umreen PC
Umreen PC
Umreen PC
Slika 2.2. Zajedniko korienje hardvera u mrenom okruenju

Raunari koji su u mrei mogu zajedniki da koriste:
baze podataka - dokumente (npr. memorandume, tabelarne proraune, fakture)
elektronsku potu
softvere npr. softver za obradu teksta, softver za praenje projekata i sl.
video i audio datoteke
audio i video prenose
telekonferencije
tampae
faks maine
nosae podataka npr. hard diskove, CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice
Itd.
Prema prostoru koji obuhvataju, raunarske mree se mogu podeliti na
lokalne ( LAN )
regionalne raunarske mree (WAN) mree ireg podruja
Internet
Server mree
Web server
Switch
Routher
Email server
Repeater
Bridge
Hub
File server
Switch
Database
server
Slika 2.3. Lokalna raunarska mrea (LAN) sa vezom ka Internetu
10
3. INTERNET
"Internet nain ivota" su novi nain ivota i rada, proireni iskoriavanjem prednosti
digitalnih ureaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po reima Billa Gejtsa, sa
ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog stratekog
razmiljanja.
Internet (International network) je ime za globalni sistem komuniciranja, koji u sebi
objedinjuje informacije, ljude, telekomunikacije i raunare. Fenomen Internet-a je u onome to
Internet prua, promenama koje pokree, on je novi mas-medij, nova kultura i novi nain
razmiljanja. Internet je opravdano dobio i naziv: mrea svih kompjuterskih mrea. Internet je
nezavisan i ne kontrolie ga nijedna svetska vlada, nijedna kompanija, nijedna verska ili
politika organizacija.
Internet predstavlja mreu koja je zasnovana na umreavanju, mobilnosti i integraciji.
Za Internet se kae da postoji tridesetak godina, mada se imenica Internet prvi put
pominje tek osamdesetih godina XX veka. Objanjenje za tu obmanu jeste injenica da su
koreni Internet-a ipak nastali krajem ezdesetih godina prolog veka. To je bilo vreme kada su
veliki proizvoai raunara (IBM Honeywell, Burroughs, Univac) razvijali sopstvene tehnologije
meusobnih povezivanja svojih raunara.Osnovni zadatak koji je trebalo reiti bilo je
meusobno povezivanje dva udaljena raunara radi razmene podataka, korienjem ve
postojeih veza ovih raunara sa drugim raunskim sistemima, kao i meusobnih veza izmeu
tih raunarskih sistema. Internet tako predstavlja prirodno okruenje za realizaciju
multimedijalnih aplikacija.
Umreavanje: Veliki poslovni sistemi tradicionalno su dislocirani. Takva preduzea su i
ranije koristila sopstvene raunarske mree, ali pojava Intenret-a dovela je do intenzivnijeg
umreavanja. Dok su u poetku raunarske mree sluile prvenstveno za prenos podataka
izmeu geografski dislociranih delova preduzea, sada se infrastruktura Internet-a koristi za
meusobnu koordinaciju i sinhronizaciju aktivnosti u poslovnom procesu , jer nove tehnologije
ukidaju prostorna ogranienja.
Mobilnost: Za konvencionalno poslovanje karakteristino je da se ovek mora nalaziti na
radnom mestu dok radi. Nove tehnologije su u mnogome uticale na promenu tipinog radnog
okruenja kancelarijskih slibenika. Naime raunari svojim korisnicima omoguavju da praktino
na bilo kom mestu, u bilo kom trenutku radnog vremena ili van njega, obavljaju posao koji bi
radili i u svojoj kancelariji.
Integracija: Savremeno poslovanje predstavlja unifikaciju meunarodnih tokova rada,
usluga i resursa, intuicija, trita, proizvodnje, komunikacija, finansijskih tokova i sl. U procesu
globalizacije jedan od efikasnih mehanizama jaanja konkurentne sposobnosti jeste
ukrupnjavanje. Nikada kao u poslednjoj deceniji nije bilo izraeno pravilo da velika riba guta
malu ribu. Proces je ubrzan i strahom firmi da e ih druge firme, nastale integracijom, ili super
uspene start- up kompanije digitalne ekonomije, ugroziti na tritu, pa tako dolazi do efekta
lavine odnosno do lanane integracije firmi.
Preko njih razvijene zemlje ostvaruju liderstvo, privilegije, dobit, kontrolu, uticaj i mo,
osvajaju nova trita, ire sfere uticaja, trae nove mogunosti za investicione cikluse.
Razvijene zemlje upravljaju meunarodnim bankarskim sistemom, kontroliu sve konvertabilne
valute, dominiraju na svetskom tritu, dominiraju u meunarodnim komunikacijama, naprednim
11
tehnologijama, vojnoj i kosmikoj industriji, informatici i sl., a sve ovo vodi proirenju uticaja
organizovanog kapitala i stvaranju novih imperija koje e verovatno kao i sve dosadanje doi u
sukob sa ostatkom sveta i sa samim sobom, a to moe dovesti do tekih posledica. Savremeno
poslovanje je proces globalizacije i mora biti istovremeno i lokalna i globalna, jer je to uslov
unifikacije.
3.1. RAZVOJ I POJAM INTERNETA

Potreba za razmenom podataka izmeu udaljenih raunarskih sistema javila se tokom
ezdesetih godina. Tokom sledee decenije najpoznatiji proizvoai raunarskih sistema razvili
su sopstvena reenja koja su omoguila efikasnu razmenu podataka izmeu velikih raunarskih
sistema, odnosno koja su omoguila prikljuenje udaljenog korisnika na raunarski sistem u
reimu interaktivnog rada. Meutim, problem meusobnog povezivanja velikih raunara
razliitih svetskih proizvoaa, odnosno problem konektivnosti u heterogenom okruenju i dalje
je bio otvoren.
To je bio osnovni razlog zato je Agencija za napredne projekte Ministarstva odbrane
SAD u sadejstvu sa poznatim amerikim univerzitetima pokrenule 1969.godine projekat
protokola za meusobno povezivanje heterogenih raunarskih sistema.Osnovni zadaci koje je
trebalo da rei su bili meusobno povezivanje dva udaljena raunara korienjem postojeih
veza sa drugim raunarskim sistemima, koji se nalaze izmeu dva zadata raunara problem
rutiranja i pakovanje podataka koji se razmenjuju na nain koji e omoguiti racionalan i
efikasan prenos podataka u izuzetno nepovoljnim uslovima problem transporta. Protokol koji
je razvijen nosi oznaku TCP/IP (Transmission Control Protocol - protokol kontrole
prenosa/Internet Protocol Internet protokol) i od 1978.godine pa do danas u upotrebi je verzija
4 ovog protokola.
Koreni Interneta zaeti su 1956.godine kada su SAD osnovale Agenciju za napredne
istraivake projekte (ARPA-Advanced Research Projects Agency) kao nain da se postigne vojna
premo kroz stimulaciju napretka u nauci i tehnologiji. ARPA je elela da ispita da li raunari na
raznim lokacijama mogu da budu meusobno povezani tehnologijom paketnog prenosa (packet
switching). Informacije su po prvi put bile deljene na manje celine - pakete i tek onda upuivane
drugim raunarima. Osnovna prednost ovakvog naina razmene podataka je to nekoliko korisnika
mogu da dele istu komunikacionu liniju, a paketi mogu da pronalaze najbolju putanju kroz mreu
spojenih vorova. U 1969. godini Ministarstvo odbrane SAD je osnovalo mreu pod nazivom
ARPANET. Jedan od najveih napredaka projekta ARPANET-a bio je razvoj zajednikog jezika
(protokola) na kom su raunari, koji su bili povezani u mrei, mogli da komuniciraju jedan sa
drugim. Ovaj jezik, pod imenom mreni protokol za kontrolu prenosa TCP (Transmission Control
Protocol ) i Internet protokol IP (Internet protocol ) postao je standardni protokol za ARPANET. S
obzirom na to da je upotreba protokola TCP/IP bila veoma jednostavna, na ARPANET se
prikljuivao sve vei broj raunara.
Zanimljivo je da je povod za osnivanje ARPANET projekta u stvari bilo lansiranje prvog
vetakog satelita Sputnik, od strane Sovjetskog Saveza 1957. godine. Kao odgovor na to,
Sjedinjene Amerike Drave osnivaju agenciju ARPA Jedan od istraivakih zadataka ove agencije
bio je da se utvrdi na koji nain bi amerike vojne snage mogle zadrati komandu i kontrolu nad
svojim snagama i projektilima nakon nuklearnog napada. Cilj je trebalo da bude vojna mrea,
dovoljno decentralizovana da eventualni napad na kljune amerike gradove ne ugrozi mogunost
12
lansiranja projektila za izvoenje protivnapada. Sutina ovakve mree je paketna komutirana mrea.
Komutacija paketa, kako je navedeno ve u prvim dokumentima, predstavlja deljenje podataka u
pakete ili datagrame, njihovo obeleavanje tako da sadre izvor i odredite informacije, i
prosleivanje od raunara do raunara dok informacija ne stigne na svoj cilj. Ako se neki paket
izgubi u bilo kom trenutku, poiljalac ga moe ponovo poslati.
ARPANET je pretea Internet-a i upravo iz tog razloga za roendan Internet-a uzima se
25. ili 26. oktobar 1968. godine, datum kada se po prvi put sastala radna grupa ARPANET-a u
istraivakom institutu Stanford. U ovoj mrei su raunari bili meusobno povezani modemima
preko iznajmljenih telefonskih linija sa brzinom prenosa podataka od 9.6 do 56 Kbps.
U narednim godinama primarni razvoj odnosio se na kompletiranje funkcionalnosti
komunikacionog protokola i ostalog mrenog softvera. Krajem 1970. radna grupa za mree
zavrava inicijalni protokol i daje mu ime NCP Netowork Control Protocol. Implementacija traje
naredne dve godine, a zatim kree razvoj aplikacija. U oktobru 1972. odrana je prva velika javna
prezentacija ARPANET-a, mree koja je povezivala 23 hosta, a iste godine lansirana je i atraktivna
primena kocepta elektronske pote. Prezentiran je prvi softver za slanje i itanje elektronske pote,
kako bi se olakala koordinacija razvojnih timova. Ve sledea verzija, koja se pojavljuje nekoliko
meseci kasnije, donosi listanje, selektivno itanje, prosleivanje i odgovaranje, i utemeljuje e-mail
kakav danas poznajemo. On e ostati dominantna mrena aplikacija itavu deceniju.
Godinu dana kasnije, 1973.g. otpoet je na Stanfordu razvoj TCP/IP protokola koji je trebao
da omogui interkonekciju i komunikaciju razliitih tipova kompjutera u okviru iste mree. Strunjaci
koji su radili na razvoju ovog protokola prvi put su 1974.g. upotrebili termin INTERNET.
Tokom 1980.godine donete su kljune promene za Internet. Nacionalna fondacija za nauku
( NSF National Scieece Foundation ) osnovala je svoju mreu NSFNET. Ova mrea se
odlikovala pojedinim izvanrednim tehnolokin inovacijama, ukljuujui brze raunare i
superraunare velikih mogunosti na koje su bile smetene informacije.
TCP/IP protokol postaje obavezan u okviru ARPANET mree 1983.g., a iste godine
Univerzitet u Viskonsinu kreirao je sistem imena domena (Domain Name System - DNS) koji je
omoguavao da se paketi koji su upueni prema iemnu domena automatski prevode preko baze
podataka servera u odgovarajui IP broj. ARPANET se deli 1984.g. na dve mree i broj hostova u
njima prelazi 1000. Prvo tehniko telo za koordinaciju razvoja mree nastaje 1986.g. (Internet
Enginering Task Force - IETF). Uz neprekidno tehniko poboljanje brzine protoka podataka broj
hostova koji su inili mreu 1988.g. preao je 50.000. Godine 1989. mrea se internacionalizuje i
dobija ime Internet.
U enevi 1990.g. Tim Berners Lee (CERN) pronaao je hipertekstualni sistem (HTML) koji
omoguuje efikasan pristup informacijama. Ovaj sistem objavljen je 1992.g. kao WWW i tada na
Internetu ima 1. milion hostova. Naredne godine razvijen je softver sa dobrim grafikim korisnikim
interfejsom koji je uspeno itao WWW prezentacije. Mogunost da se narui pica preko WEB
strane prvi put se pojavila 1994.g. Iste godine otvorena je i prva CYBER BANKA, a broj hostova se
popeo na blizu 4. miliona.
U svojoj rezoluciji 1995.g. FNC (Federal Networking Council) definie Internet kao:
GLOBALNI INFORMACIONI SISTEM koji je logino povezan u jedinstveni adresni prostor
zasnovan na (IP) Internet protokolu, a koji omoguava komunikaciju na bazi TCP/IP protokola, nudi
i ini dostupnim veliki broj usluga.
Poetkom devedesetih godina uvode se nove usluge i protokoli. Upravo nastankom WWWa (World Wide Web), koji e kasnije postati najpoznatija i najvie koriena usluga (servis) na
Internetu, poinje prava eksplozija povezivanja na Internet. Poslovni svet i mediji poinju da
13
primeuju veliinu i mogunosti Interneta, tako da poinje njegova komercijalizacija. Na Internet se
spajaju razne vladine i obrazovne institucije iz svih delova sveta. Sve vie firmi postavlja na
Internet svoje web stranice i 1994. se pojavljuju prve on-line prodavnice u kojima je mogue
kupovati preko Interneta. NSFNet se 1995. vraa svojoj prvobitnoj ulozi istraivake i naune
mree, a okosnica Interneta postaju komercijalni davaoci usluga (Internet Service Provider). World
Wide Web postaje najpopularnija i najkorienija usluga i prva po broju prenesenih podataka.
Krajem devedesetih godina razvijaju se nove tehnologije i usluge, kao to su pretraivai Interneta
(search engines), Internet telefonija, elektronska trgovina (e-commerce), portali, on-line
bankarstvo, prenos slike i videa u realnom vremenu itd.
Internet kakav danas poznajemo u sebi nosi kljunu tehnoloku ideju ideju mree otvorene
arhitekture. U ovom konceptu, izbor neke mrene tehnologije nije diktiran odreenom arhitekturom,
ve je ostavljeno korisniku da slobodno odabere tehnologiju i povee se sa ostatkom mree preko
meta nivoa - meumrene arhitekture (Internetworking architecture).
U poslednjih 30 godina Internet je od mree za razmenu akademskih, naunih i vojnih
informacija prerastao u osnovnu za razmenu podataka svih vrsta. Do promena je dolo zbog
omasovljenja PC-a u poslovnim i kunim primenama i ulaska poslovanja na Internet kao jednog od
najjednostavnijih naina za pronalaenje poslovnih partnera i korisnika. Na Internet su povezani
gotovo svi, od obrazovnih, istraivakih institucija do raznih komercijalnih organizacija, kao i vojnih i
dravnih slubi. Sve te organizacije pruaju velike koliine informacija koje su dostupne svim
korisnicima Interneta. Internet je danas u isto vreme i sistem za emitovanje, i mehanizam za irenje
informacija, i medijum za saradnju izmeu ljudi i njihovih raunara bez obzira na geografsku
lokaciju. Internet predstavlja jedan od najuspenijih primera investiranja. Poev od ranih istraivanja
komutacije paketa, razvijene drave, industrija i univerziteti bili su partneri u razvoju ove nove
tehnologije.
Prema nekim istraivanjima danas u svetu ima oko 1000 miliona korisnika, dok se broj
stranica procenjuje na milijarde i stalno se uveava. Do avgusta 2001. pretraiva Google je
evidentirao preko 1.3 milijarde strana, a rast se munjevito nastavio. Poetkom 2004. bilo je 4
milijarde strana, da bi se taj broj do kraja godine udvostruio! Sredinom 2009. bilo je 40 milijardi
indeksiranih strana. Internet je velika globalna mrea u kojoj komuniciraju raunari sa razliitim
operativnim sistemima. Da bi se razumele osnove Interneta vano je proi njegovu istoriju.
Uprotenijom definicijom, Internet se identifikuje kao svetska (kompjuterska) komunikaciona
mrea ili "mrea svih mrea" koja se sastoji od velikog broja zasebnih raunara uvezanih u mrenu
strukturu. Osnovu ili okosnicu mree (engl. backbone) ine (mreni) vorovi meusobno povezani
kvalitetnim optikim vezama, preko kojih se vri saobraaj, odnosno razmena informacija izmeu
udaljenih delova mree. vorove ine takozvani pruaoci internet usluga (ISP - Internet Service
Providers), velika preduzea ili akademske institucije. Oni su posrednici izmeu mree, odnosno
Interneta, i pojedinanih raunara koji su u odreenom momentu i na odreeni nain sa njima
povezani. Razgranata struktura Interneta omoguuje komunikaciju izmeu bilo koja dva udaljena
raunara ak i u sluaju da doe do kolapsa velikih delova mree, poto poruka moe, zahvaljujui
router-ima (ureaj koji odreuje put kojim se odailju poruke), putovati razliitim putevima.
Podaci dostupni putem Interneta nalaze se na razliitim standardizovanim oblicima (tekst,
slika, zvuk, video zapis i sl). Funkcionalno, Internet je mnogo vie od prostog fizikog umreavanja
raunara; on je univerzalna svetska saobraajnica koja postaje osnovno sredstvo komunikacije
meu ljudima i najvea baza ljudskog znanja sa tendencijom neogranienog irenja. Kompanije,
organizacije, institucije i pojedinci koje ele da ostvare brzu vezu svoje lokalne mree sa veim
14
brojem korisnika ka Internetu moraju sa provajderom ili potprovajderom ostvariti vezu preko
iznajmljene linije na ija oba kraja se pre kompjutera nalaze ruter i modem.
Prelomni trenutak u razvoju Internet-a nastao je stvaranjem mogunosti elektronske
razmene multimedijalnih sadraja (kombinacija teksta, slike i zvuka) izmeu korisnika. Za
veoma kratko vreme, mrea prvenstveno namenjena u vojne i naune svrhe, prerasla je u
mreu otvorenog tipa, namenjenu najirem auditorijumu.
Veina Internet usluga je na raspolaganju svakoj firmi (pojedincu) koji ima pristup.
Aplikacije koje sadre poverljive informacije imaju ogranien pristup. Delovi Interneta koji za
posebne namene i posebno zatieni su Intranet i Ekstranet. (Slika 3.1.)
Slika 3.1. Internet, ekstranet i intranet

Internet svojim korisnicima prua raznovrsne mogunosti, to je iskazano u brojnim
Internet servisima, koji se klasifikuju na vie naina. Jedna od podela, klasifikuje Internet servise
na1 :
1. Osnovne servise
o interaktivni rad na udaljenom raunaru (Telnet, R-servis)
o prenos podataka (Ftp)
o elektronska pota (E-mail)
2. Konferencijske servise
diskusione liste (Mailing list)
elektronske konferencije (Usenet)
Informativne servise
javno dostupne datoteke i programi (Anonymous ftp)
elektronska oglasna tabla (Gopher)
R. Staki, Poslovana informatika, Ekonomski fakultet, 1997
15
multimedijalna oglasna tabla World Wide Web (WWW)
Interaktivne diskusione servise
interaktivni razgovori 2-5 korisnika (Talk)
interaktivni razgovori vie korisnika (IRC)
prenos glasa putem Internet-a (Internet Phone)
videokonferencije
3. Servise za pretraivanje
pretraivanje javno dostupnih datoteka (Archie)
pretreivanje Gopher servisa (Veronica)
pretraivanje E-mail adresa (Netfind)
pretraivanje WWW servisa (AltaVista, Yahoo,...)
4. Poslovne servise - EDI (Electronic Document Interchange)
Druga podela klasifikuje Internet servise u pet grupa:
Osnovne servise (E-mail, Telnet, Ftp-program za prenos datoteka, Finger, Talk i Rservisi)
Javne servise (Mailing list, Anonymous FTP, Gopher, WWW,JAVA, IRC,...)
Servise za pretraivanje (Archie, Veronica, Yahoo, Netfild,...)
Sigurnosne servise (PGP, SSH, KERBEROS,...)
Sistemske servise ( Ping, NFs, Nestate, X-Windows,...)
Najee korieni i najpopularniji servisi Internet-a su elektronska pota, konferencijske
grupe i World Wide Web WWW.
3.1.1. Komunikacioni protokoli na Internet-u

Raunari pristupaju Internetu na razliite naine:
Preko lokalnih raunarskih mrea koje su stalno ili privremeno povezane na Internet
Telefonskim linijama
Putem kablovske TV mree
Satelitskim vezama
Radiorelejnim vezama itd.
Nain pristupa Internetu ne utie na meusobnu komunikaciju povezanih raunara. Za
korisnika raunara koji pristupa drugim raunarima je nebitno kojoj raunarskoj platformi pristupa.
(Platforma je razliita vrsta raunara koja koristi odreeni tip procesora i operativnog sistema). Zato
se Internet naziva meuplatformskom mreom (cross- platform network). Ova karakteristika
Interneta, da se na isti nain moe pristupati razliitim raunarskim platformama i modelima se zove
interoperabilnost. Ovo je jedan od kljunih faktora uspeha i popularnosti Interneta.
Da bi se tano znalo kome je od raunara poruka upuena, svaki raunar na Internet mrei
mora imati jedinstvenu adresu. Ta adresa se naziva IP adresa i predstavlja identifikator raunara na
Internet mrei. IP adresa se sastoji iz dva dela. Prvi deo identifikuje mreu, a drugi deo identifikuje
raunar (vor) u mrei.
Format IP adrese je 32 - bitna numerika adresa predstavljena sa etiri broja koji se nazivaju
okteti i razdvojeni su takama. Svaki broj moe imati vrednost od 0 do 225. Meutim, zbog svoje
sloenosti IP adresa nije pogodna za pamenje, s obzirom da je svakom korisniku esto potreban
pristup velikom broju raunara irom sveta. Zbog toga je IP adresi dodeljena jedna ili vie
simbolikih adresa, koje su korisnicima lake za pamenje. Za simboliku adresu koristi se termin
ime domena (domain name).
16
Formiranje imena domena podlee odreenim pravilima i mora biti jedinstveno u celom
svetu. U okviru punog imena jednog domena, razlikuje se domen najvieg nivoa i poddomen.
Postoji ogranien broj oznaka za domen najvieg nivoa i to:
Oznaka drave, npr. sr, it, ch, itd.
Edu - obrazovne institucije
Org - neprofitabilne organizacije
Mil - vojni domeni
Com - komercijalne organizacije
Net - mrene organizacije
Gov - vladine ustanove i agencije
Protokoli su skupovi pravila i normi koji se primenjuju u raunarskim komunikacijama. Za
pravilno funkcionisanje Internet-a zaduena je etvrta generacija TCP/IP protokola. Skupovi
protokola TCP/IP su postali svetski standard (iako nisu podrani od strane ISO) za povezivanje
heterogenih raunarskih sistema u lokalne mree i mree irih razmera. Svi savremeni
operativni sistemi poseduju podrku za TCP/IP:
TCP/IP sadri vie protokola sa specifinom ulogom koju svako od njih obavlja, dok je
samo ime protokola sastavljeno od dva najvanija transportnog TCP (Transmisson
Control Protocol) i mrenog IP (Internet Protocol)2.
Fiziki sloj (Phisical layer) definie elektrine i mehanike osobine koje mora da
zadovolji prenosni medijum, kao i formate signala koji se koriste na medijumu za prenos.
Sloj veze (Data link layer) definie formate paketa koji se prenose po fizikom
medijumu, kao i postupke detekcije i eventualne korekcije greaka u prenosu.
ARP (Address Resolution Protocol) definie postupak konverzije 32-bitne Internet (IP)
numerike adrese u adresu razumljivu sloju veza.
IP (Internet Protocol) obavlja zadatke vezane za rutiranje paketa u mrei, u zavisnosti
od polazne i odredine Internet adrese. IP adresa je 32-bitni broj jedinstven za svaki
fiziki interfejs raunara u mrei. IP ne vodi rauna o ispravnosti paketa niti o redosledu
prispea. Paketi, koji se esto nazivaju IP datagramima, putuju od polaznog ka
odredinom raunaru razliitim putanjama. Svaki paket ima svoj redni broj na osnovu
koga se po prispeu vri rekonstrukcija poruke. Duina paketa nije fiksna i zavisi od
medijuma kojim se prenosi.
UDP (User Datagram Protocol) vri razvrstavanje datagrama prema aplikacijama,
odnosno, multipleksiranju prema servisima. UDP ne garantuje pouzdani prenos
datagrama, ve predstavlja samo nadogradnju IP protokola.
TCP (Transmission Control Protocol) obavlja primarni zadatak multipleksiranja paketa
prema serverima. Pored toga TCP obavlja niz sloenih zadataka, vezanih za
uspostavljanje i raskidanje veza, kontrolu ispravnosti i redosleda paketa na prijemu,
kontrolu toka podataka itd. TCP obavlja potpunu kontrolu ispravnosti podataka na kraju
veze i zahteva ponovno emitovanje ukoliko utvrdi nepravilnosti.
Aplikativni sloj (Application layer) predstavlja skup protokola, vezanih za funkcionisanje
pojedinih aplikacija.
Za funkcionisanje TCP/IP-a najznaajnija su sledea pravila:
R. Oppliger - Internet and Internet sacurity, London, 1998. godina.
17
Svaka zasebna mrea postoji za sebe i ne treba traiti nikakve unutranje promene mree
da bi se ona prikljuila Internetu;
Komunikacija treba da se obavlja po principu najvee efikasnosti. Na primer, ako paket ne
stigne do konane destinacije, treba ga ponovo poslati iz izvorne take;
Za povezivanje mrea koriste se crne kutije, koje se zovu ruteri. U njima se nikakve
informacije ne zadravaju o individualnom protoku paketa. Na taj nain su one jednostavne i
ne zahtevaju komplikovane procedure oporavka od razliitih vrsta greaka.
TCP/IP pokriva Interfejs ka razliitim operativnim sistemima.
TCP/IP funkcionie na bazi globalnog adresiranja.
Funkcije rutera omoguavaju adekvatno prosleivanje paketa i interpretiranje IP zaglavlja,
po potrebi razbijanje paketa u manje delove, itd.
Na Internetu ne postoji globalna kontrola operativnosti, ali zato TCP/IP vri proveru greaka
na krajevima, ponovno spajanje paketa, otkrivanje duplikata, itd.
U trenutku nastanka TCP/IP-a, Ethernet (ili pasivno emitovanje) se ve razvija u Xerox Parcu ali razvoj LAN-a (mrea lokalnog podruja) koji je usledio u narednim godinama tada se jo nije
predviao, kao ni iroko korienje PC-a i radnih stanica. U poetku se predvialo postojanje vie
rasprostranjenih mrea tipa ARPANET. Stoga je IP adresa bila 32-bitna u kojoj je prvih 8 bitova
bilo odvojeno za adresu mree, a preostali 24 za adresu maine na mrei. Time se predvialo
najvie 28=256 mrea u budunosti, a svaka od njih je mogla da ima 224 raunara. Ova odluka je
morala da se preispita u kasnim 70-tim godinama kada je dolo do naglog irenja LAN-ova.
UNIX operativni sistem je prvi ugradio TCP/IP tehnologiju komunikacije. Ugradnja ovog
protokola je neophodnost koja se namee u razvoju softvera hosta. Sam ARPANET je 1.1.1983.
preao sa NCP na TCP/IP . U isto vreme je ARPANET podeljen na dva dela: vojni deo MILNET i
deo koji podrava istraivanje ARPANET, koji je 1990. godine integrisan u mreu NSFnet.
Najvanija motivacija za nastanak ARPANET-a i Interneta je deljenje resursa: u tom
trenutku, u periodu od 1972. do 1974. godine, se pre svega mislilo na transfer datoteka (FTP) i
udaljeno prijavljivanje (Telnet) ali je ipak e-mail, iji je format specifikovan 1977. godine ostvario
najiri uticaj od svih inovacija u ovom periodu. Za Internet je kljuno da on nije dizajniran za samo
jednu aplikaciju ve je on jedna opta infrastruktura nad kojom e se raati nove aplikacije (to je
kasnije potvreno nastankom WWW 1993. godine).
Poetkom 1980. godine dolo je do naglog irenja LAN-ova, upotrebe PC-a i radnih stanica.
Tako je danas Ethernet tehnologija koja podrava rad lokalnih mrea dominantna mrena
tehnologija na Internetu, a PC su dominantni raunari na Internetu.
Kao rezultat rasta Interneta dolo je do jo jedne velike promene. Hostovi su dobili imena
tako da vie nije neophodno da se pamte numerike adrese. Na poetku, dok je broj hostova bio
ogranien, bilo je mogue da se odrava jedna tabela svih hostova, njihovih imena i adresa. Sa
pojavom velikog broja nezavisnih mrea - LAN-ova -odravanje jedne tabele hostova vie nije
mogue, pa je uveden Domain Name Server koji podrava distributivan mehanizam za
razreavanje hijerarhijskih imena hostova.
U to vreme (osamdesete godine XX veka) razvijale su se u SAD-u i druge mree. Na
primer, SPAN koju je razvila NASA za potrebe svemirskih istraivanja, CSNET za potrebe
raunarskih istraivanja, na univerzitetima i u industriji, USENET (Unix Users Network, 1979) koja
je okupljala raunare koji koriste UNIX operativni sistem i BITNET (Because Its Time Network,
1981, Univerzitet u Njujorku) koja je povezivala velike raunare po univerzitetima u SAD. Ove
mree, sa izuzetkom BITNET-a i USENET-a bile su namenske, za ogranienu populaciju
naunika, bez namere da budu meu sobom kompatibilne. Britanska mrea JANET (1984) i
18
amerika mrea NSFNET (1985) (National Science Foundation, skraeno NSF) su eksplicitno
najavile nameru da slue celokupnu visoko-kolsku populaciju bez obzira na disciplinu kojom se
bave. U stvari, uslov da neki ameriki univerzitet dobije sredstva od NSF za prikljuenje Internetu
bio je da ... veza mora biti dostupna svim kvalifikovanim korisnicima na univerzitetu....
U narednom periodu, do 1995. godine, savezna vlada SAD-a je pokrivala deo trokova
zajednike infrastrukture, kakve su, na primer, transokeanske veze. U isto vreme, od 1994. godine,
NSF je ohrabrivao svoje regionalne (inicijalno akademske) mree da trae komercijalne,
neakademske korisnike i da na taj nain proiruju svoje kapacitete da bi ih usluili, a time se
smanjuje cena korienja Interneta za sve. S druge strane, za kimu NSFNET je ustanovljena
politika da je njeno korienje dozvoljeno samo za istraivanje i razvoj, to jest na NSFNET se nisu
mogle prikljuivati komercijalne mree. Ukljuivanje ekonomije na regionalnom nivou a njeno
iskljuivanje na dravnom nivou stimulisalo je razvoj nezavisnih, privatnim sredstvima podranih
komercijalnih mrea. Tako je 1995. godine prestala finansijska podrka NSFNET-u.
Izvan SAD mree su se takoe razvijale. Tako je, na primer, u Velikoj Britaniji nastala
mrea JANET koja je povezivala akademske zajednice i koja i danas postoji. U Nemakoj je
postojala DFN mrea. U Francuskoj je velikog uspeha imala mrea Minitel. U Evropi je 1984
poela izgradnja EARN mree (skraeno od European Academic and Research Network) koja je
sledila koncept povezivanja malog broja velikih mrea. Ova mrea je 1990. godine ukljuivala 35
zemalja (mnoge i izvan Evrope), povezivala je 950 raunara i preko 600 institucija. Veina
povezanih raunara bili su IBM raunari (40%) i DEC raunari (40%). Od servisa, ona je
obezbeivala:
razmenu interaktivnih poruka;
transfer datoteka proizvoljnog tipa;
elektronsku potu;
deljenje raunarskih resursa;
pristup udaljenim bazama podataka i bibliotekama.
Srbija, koja je tada bila u sastavu Jugoslavije, ukljuila se u mreu EARN praktino 1989
godine. Prvi raunar koji je ukljuen u mreu bio je raunar Republikog zavoda za statistiku sa
kojim je tadanji PMF imao ugovor o saradnji i ije je raunarske resurse koristio. Povezani
raunar bio je proizvod firme IBM. irenje lokalne mree se dosta sporo razvijalo u poetku da bi
danas rast bio eksponencijalan.
3.1.2. Platforma savremenog poslovanja na Internet-u

Internet je u sutini mnogo vie od raunarske mree (Slika 3.2.). Njegova sutina je u
onome to Internet moe da prui primenom u poslovnom procesu i zato se najee koristi
termin internet tehnologije.
19
Slika 3.2. Internet i golobalizacija poslovnih procesa

Internet tehnologija ini Internet tritem informacija, podrkom istraivakim
delatnostima i poslovnim aktivnostima. Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na
informatiko-komunikacionoj platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:
poslovnih komunikacija,
elektronskog transfera novca,
elektronskog transfera tehnike dokumentacije,
poslovnih transakcija,
servisa za rezervacije i kupovinu i ostalih procesa.
3.1.3. Osnovni Internet servisi

3.1.3.1. www
www World Wide Web je zamiljen 1989. godine na vajcarskom institutu CERN.
Pristup i pronalaenje informacija na Internetu do pojave www-a nije bio ni malo lak posao. U
CERN-ovom istraivakom centru, idejom Tim Barners Lee-a zapoet je razvoj softvera i
mrenih protokola koji bi omoguili lake pretraivanje3.
Ovaj servis korienjem novog protokola (HTTP Hyper Text Transfer Protocol) dobija
punu expanziju 1992. godine kada je u Amerikom Nacionalnom Centru za Superraunarske
www-a i stvorivi prvi Web browser (ita) Mosaic.Broj korisnika Internet-a rastao je
zahvaljujui www browser-ima od nekoliko desetina puta meseno. Osnovnu koncepciju www
browser-a ine hiperlinkovi (klik miem na hiperlink-re omoguava prelazak na eljenu stranu).
D. Vraar, Strategija trinog komuniciranja, Europablic, 1997
20
www browser omoguuje :
pretraivanje, pronalaenje i itanje dokumenata na razliitim raunarima,
korienje Internet servisa tipa Telenet, FTP,
prikupljanje softvera, slika, zvuka, tabela, teksta i dr.,
pretraivanje baza podataka,
prikupljanje podataka i informacija,
prezentacije i uvanje multimedijalnih podataka.
www omoguuje prenos slika, teksta, animacija, zvukova i gotovo svega to raunari
mogu preneti preko mree, i to sve u jedinstvenom dokumentu. Na jednu www stranicu (www
stranice su osnovni dokumenti www-a), raunara povezanog sa Internet-om, stavljene su slike i
tekst dostupne celom svetu. To upravo ini od Internet-a jednu revolucionarnu stvar, sa
dalekosenim medijskim, kulturolokim i sociolokim posledicama
Velikoj popularnosti i rastu broja Internet korisnika najvie je doprineo upravo www.
Multimedijalne performanse www-a pruaju izvanredne mogunosti u predstavljanju kompanija,
njihovih proizvoda i usluga. www osim promotivne dimenzije prua i sasvim nove poslovnotrgovinske mogunosti. U svetu gotovo da ne postoji preduzee koje nema svoju prezentaciju
na Internet-u. Obim poslovnih transakcija na Internet-u svakodnevno raste, zajedno sa brojem
korisnika Internet usluga. Banke, kao tradicionalne finansijske institucije su imale prvobitnu
odbojnost prema inovacijama koje donosi poslovanje na Internet-u. Vremenom, banke su
uvidele da Internet nije samo prolazni fenomen, ve deo poslovne stvarnosti dananjice i jo
vie nailazee sutranjica.
Web - elektronska prezentacija baziran je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekst
omoguava da dokument linkovima bude povezan sa neogranicenim brojem drugih dokumenata
koji mogu sadrzati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo sta drugo na bilo kom drugom kompjuteru sirom
Interneta. Ova tehnologija praktino omoguava da se klik-om miem na link u jednom dokumentu
doemo do nekog drugog dokumenta. Ulaskom u prvu Web prezentaciju vi ste se nali u
cyberspace-u meu milionima stranica teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadraja, bez obzira na
kom se mestu na zemaljskoj kugli oni fiziki nalaze. Worl Wide Web je danas najmoniji i
najfleksibilniji Internet navigacioni prezentacioni sistem koji postoji. Da bi koristili www neophodno je
da na raunaru postoji instaliran softver za itanje www prezentacija. To danas nije nikakav problem
jer se mnogi od ovih softverskih alata dobijaju besplatno, mogu se besplatno preneti sa Interneta na
raunar. Najpoznatiji su Microsoft Interenet Explorer i Netscape Navigator, Apple Safari, ali postoje i
mnogi drugi.
Kako je broj www stranica ogroman razumljiva je potreba za efikasnim alatima za
pretraivanje razliitih baza podataka. To mogu biti baze podataka dokumenata, elektronskih
adresa, web-ova, itd. Najpoznatiji web pretraivai danas u svetu su: Yahoo, Google, MSN, Apple
itd. Svi oni omoguavaju efikasno pretraivanje Interneta, ali i zahtevaju detaljno upoznavanje sa
principima i pravilima na osnovu kojih funkcioniu. Ujedno to je najvea i najprofitabilnija industrija
na globalnom nivou Internata.
3.1.3.2. Elektronska pota
Servis koji se pojavio mnogo ranije od World Wide Web-a je elektronska pota. Ideja da za
nekoliko trenutaka moe dostaviti, tekst, slikA, zvuk, ili video snimak bilo kome na planeti. Brz
efikasan i ekonomian metod za slanje pote jednom ili veem broju Internet korisnika danas
funkcionie.
21
Svaki korisnik na Internetu ima i korisniku adresu. Adresa korisnika se sastoji iz:
Korisnikog imena
Znaka @
Adrese raunara
Elektronska adresa sadri dva dela. Prvi deo koji sam odreuje korisnik (npr. prvo slovo
imena i prezime bez razmaka) i drugi deo koji je odreen elektronskim imenom Internet provajdera
koji prua uslugu elektronske pote. Elektronska adresa je jedinstvena na celoj planeti i ne moe se
pojaviti bilo kakvo dupliranje adrese.
3.1.3.3. Diskusione grupe (NEWSGROUPS)
Ovaj servis je izveden iz elektronske pote i omoguava javnu diskusiju o najrazliitijim
pitanjima. U okviru ovog servisa moete se prikljuiti praenju diskusije o nekom pitanju od muzike,
filmova, do kompjutera, i svih javnih tema, ili moete pokrenuti sopstvenu novu diskusionu grupu.
Servis funkcionie tako to korisnik alje elektronsku potu diskusionoj grupi, a svi prijavljeni na tu
diskusionu grupu itaju te poruke i po elji odgovaraju na njih.
3.1.3.4. Prenos fajlova (FTP)
Pre World Wide Web-a FTP (skraenica od File Transfer Protocol) je bio jedini metod
prenosa velikih fajlova kao to su programi, slike, zvuni zapisi i ostalo. FTP omoguava da
pristupite nekom kompjuteru na Internetu, da pregledate direktorijume na njegovom hard disku, da
pronaete program koji vam je potreban i da ga kopirate na va hard disk. Funkciju prenosa fajlova
sve vie preuzima WWW u okviru svojih download funkcija.
Postoji mnogo javno dostupnih FTP servera na kojima se nalazi veliki broj datoteka od kojih
mnoge sadre besplatne programe ( freeware ili shareware). Da bi se koristio FTP server korisnik
mora da se prijavi za rad na tom raunaru. Kako veina korisnika nema nalog za rad na maini
FTP servera, ako je on javno dostupan potrebno je prijaviti se kao anonymous i upisati svoju
elektronsku adresu kao lozinku. Ovakvi javni FTP serveri nazivaju se anonimni FTP. U protivnom
korisnik mora da ima svoj nalog na FTP serveru i treba da unese svoje ime i lozinku. Veza sa FTP
serverom se uspostavlja odmah, osim ako je server previe zauzet. Treba imati u vidu da svaki
FTP server moe u svakom trenutku istovremeno da obrauje samo ogranien broj zahteva.
Takoe, korisnik uvek treba da koristi blie servere. Na primer, umesto da se koriste serveri u
SAD-u mogu se koristiti njihove verne kopije (engl. Mirror sites) u Evropi ili nekoj blioj destinaciji.
3.1.3.5. Chat (INTERNET RELAY CHAT)
Ovaj servis Interneta omoguava da jedan ili vie korisnika Interneta koji su prikaeni na isti
kanal istovremeno vide tekst koji vi kucate na svom kompjuteru, a vi vidite tekst koji drugi korisnik
kuca na svom kompjuteru. Kanali za "etovanje" postoje gotovo za sve oblasti interesovanja na
Internetu. Ovaj sistem je mnogo bri od elektronske pote jer interakcija dva korisnika je
momentalna i slina je normalnom razgovoru dve osobe.
3.1.3.6. TelNet
22
Servis Interneta koji omoguava da se korisnik uloguje na udaljeni raunar i koristi programe
instalirane na tom udaljenom raunaru. Udaljen raunar kome se pristupa moe biti na bilo kom
kraju planete. Kada se "ulogujete" na udaljeni raunar vi na njemu moete da radite kao da ste
tamo, tako da je potrebno da taj raunar dozvoljava takve aktivnosti, odnosno koristi funkciju share
kojom definie koje datoteke i programe dozvoljava da se koriste u public (javnoj) i private (suena
liste korisnika koji su unapred definisani). Ovaj servis se koristi kucanjem naredbe "telnet" a zatim
imena raunara koji elite da vidite na vaem ekranu. Posle ulazne poruke potrebno je ukucati vae
korisniko ime i lozinku kako bi raunar dozvolio dalji pristup.
3.1.3.7. Gopher
Gopher je servis koji je bio pretea WWW-a i sluio je za lake pronalaenje informacija i
fajlova uz pomo hierarhijski podeljenih menija. Danas je sve manji broj servisa ovog tipa jer je
veina gopher servisa prelo na World Wide Web.
3.1.3.8. Internet pretraivai

Servisi za pretraivanje na Internetu ili Browser-i omoguavaju pronalaenje odgovarajuih
dokumenata, tekstova, slika, zvunih zapisa, adresa i pojmova na javnim servisima Interneta.
Praktino Internet pretraivai su specijalizovani sajtovi koji su dizajnirani da pomognu korisnicima
da pronau informacije koje se nalaze na internet sajtovima.
Internet pretraiva predstavlja internet servis, ija je svrha traenje informacija na
Internetu, i to uglavnom zadavanjem kljunih rei, a mnogo ree odabirom ponuenih stavki.
Ishod pretrage se najee prikazuje kao spisak veb sajtova koji sadre traenu informaciju, uz
mogunost da se ponueni veb sajtovi posete sa strana pretraivaa. Najpoznatiji svetski
pretraivai su Google, Yahoo, MSN, APPLE. Internet pretraivai su, u osnovi, ekspertski
sitemi koji imaju za cilj stvaranje to vie heuristika sposobnih da pomognu ekspertskom
sistemu u predvianju ta je to to korisnik trai na Internetu.
Korisnik upie kljunu re ili temu koja ga interesuje, i pretraiva mu izbaci prvih deset
od ponekad nekoliko stotina hiljada stranica vezanih za tu temu, i to u roku od par milisekundi.
Pa kako je mogue da je npr. Yahoo za manje od sekunde prelistao ceo internet (vie milijardi
stranica), i skupio spisak sajtova vezanih za tu temu? Pretraivai interneta koriste programe
koji se zovu paukovi (spider) ili boot (ili roboot), koji stalno listaju internet. Oni kad dou do neke
stranice oni je automatski indexiraju (tj. pokupe njen sadraj u svoju bazu podataka) I pokupe
linkove sa te stranice, da bi zatim koristei te linkove krenuli ka novim stranicama. Znai oni
stalno pune svoju bazu podataka, i kad korisnik zapravo zatrai jedan listing, pretraivai
prelistaju svoju ogromnu bazu podataka, i alju korisniku rezultate pretrage svoje baze.
Period izmeu dva indexiranja stranica koje se nalaze u slobodnom prostoru Interneta
moe jako da varira. Za "manje bitne" tj. mlade sajtove ovaj period moe da potraje i mesec
dana. Veoma popularne sajtove Yahoo ili neki drugi pretraiva indexira skoro dnevno. Zato se
moe recimo desiti, da je neki sajt sa spiska rezultata u meuvremenu promenjen ili uklonjen.
Webmaster-ima (kreatorima sajtova), do pre nekoliko godina je bilo dovoljno samo uneti kljune
rei u meta-tagove, i ve su se mogli nadati dobrim rezultatima da e njihovi sajtovi biti odmah
prepoznati i uvreni u baze pretraivaa. Ali vreme meta tagova je prolo! Konkurencija na
internetu je postala toliko velika, da za neku kljunu re ima ponekad i milion stranica. I teko je
23
pretraivaima da iskljuivo na osnovu tih meta-tagova odlui koji sajt ima prioritet.. I zato
danas, prilikom obrade rezultata, Yahoo (kao i ostali) odreuje redosled relevantnosti na osnovu
oko 200 razliitih heuristikih faktora. Kad korisnik postavi upit, pretraiva ne ide tog trenutka
na internet, nego iz svoje baze podataka od nekoliko milijarde sajtova (koja moe biti stara i do
par nedelja) postavlja spisak koji alje nazad korisniku.
24
4.
CLOUD COMPUTING
Tokom 2008. godine cloud computing naao se u sreditu zbivanja medija posveenim
informacionim tehnologijama. U roku od samo nekoliko meseci, cloud computing, nekada relativno
malo poznat koncept, postao je najprimamljivija tehnologija godine. itav niz kompanija pridruio se
novom trendu, lansirajui nove usluge vezane za cloud computing. U mnogim sluajevima, radilo se
samo o preimenovanju postojee ponude kako bi se iskoristile nove okolnosti. Uprkos
senzacionalizmu i za razliku od mnogih tehnologija koje su joj prethodile, kao to su video telefonija,
kancelarija bez papira i mobilna televizija, cloud computing e sasvim sigurno ostati prisutan i
evoluirati tokom godina koje slede. Potpuno e izmeniti nain rada ljudi, kao i poslovanje kompanija,
omoguavajui im da koriste usluge na ekonominiji nain.
Gartner i Forrester nude sledee definicije: "Oblast raunarstva u kojoj se veoma skalabilni
informatiki kapaciteti obezbeuju u vidu usluge isporuene putem interneta brojnim eksternim
potroaima", odnosno "Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana kompjuterska infrastruktura
koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i ije se usluge naplauju na bazi ostvarene
potronje." Intel takoe ima sopstvenu definiciju cloud computinga, koja uzima u obzir njegovu
arhitekturu i usluge, pri emu postoji razlika izmeu javnih i privatnih cloud computing mrea:
"Arhitektura cloud computing: usluge i podaci egzistiraju u deljenom, dinamiki skalabilnom skupu
resursa zasnovanom na tehnologijama virtualizacije i/ili skaliranim aplikativnim okruenjima."
Usluge cloud computinga: servisi za potroae ili kompanije realizuju se putem javnog
interneta. Oslanjajui se na arhitekturu cloud computinga, skaliranje usluga vri se bez intervencije
korisnika i obino se naplauje na osnovu ostvarene potronje. Privatni cloud computing: arhitektura
oblaka je smetena iza firewalla organizacije i prua informatike usluge za internu upotrebu.
Cloud computing moemo posmatrati kao novi koncept zasnovan na ranijim modelima
distribuiranih usluga koji su stvoreni tokom poslednje decenije, ukljuujui raunarstvo u vidu usluge
(utility computing), usluge na zahtev (on-demand services), mreno raunarstvo (grid computing) i
softver u vidu usluge (software-as-a-service). Meutim, cloud computing od tradicionalnih internet
servisa razdvaja inherentna dinamina i fleksibilna arhitektura koja omoguava korisnicima
informatikih tehnologija da plaaju samo one usluge koje su im zaista potrebne, kao i da u kratkom
vremenskom roku viestruko poveaju njihov obim.
Usluge cloud computinga naroito su privlane za male ili poetnike kompanije koje ne
mogu priutiti velike inicijalne investicije u informatiku opremu. Ipak, nije verovatno da e vee
organizacije potpuno napustiti model informatikih aktivnosti na licu mesta ili da e informatike
kapacitete koji imaju centralnu ulogu u njihovoj trinoj konkurentnosti, zameniti uslugama cloud
computinga. Mnoge kompanije i dalje e zahtevati nivo bezbednosti, performansi ili specijalizacije
aplikacija koji ne moe biti dostignut korienjem javnih usluga cloud computinga. One e moda
formirati sopstvenu privatnu arhitekturu cloud computinga, skrivenu iza korporativnih firewallova,
kako bi iskoristile njihovu efikasnost, ali uz veu bezbednost i kontrolu.
Najvei deo arhitekture cloud computinga koji se danas koriste obuhvata javne cloud
computing mree namenjene pruanju usluga putem interneta, kao to su Google Search, Microsoft
Hotmail ili Google Adsense. Veliki provajderi usluga, zajedno sa tipinim pionirima u prihvatanju
novih tehnologija kao to su finansijske usluge, superkompjuteri i farmaceutske kompanije, takoe
primenjuju arhitekturu cloud computinga prilikom implementacije privatnih cloud mrea zatienih
firewallom. Ovaj nain korienja jo uvek je u poetnoj fazi i oekuje se da e ostvariti dalji rast na
bazi korporativnih tehnologija virtualizacije koje se ve sada uvode.
25
Javne usluge cloud computinga uglavnom su usmerene ka potroakim uslugama kao to
su pretraivanje na internetu, lini e-mail servisi (Yahoo mail, Gmail, Hotmail), drutveno
povezivanje (social networking) i druge primene Interneta 2.0 (Web 2.0). Male i poetnike
kompanije takoe privlai koncept usluga pruenih putem cloud computinga, obzirom na to da on
omoguava smanjenje inicijalnih investicija u informatiku opremu. Oekuje se da e neke od veih
kompanija uvesti usluge cloud computinga u oblasti aplikacija za koje se smatra da nemaju kritinu
vanost za poslovanje kao to je internet softver za upravljanje rasporedom putovanja zaposlenih
ili za podrku u sferi menadmenta ljudskih resursa.
Meutim, za mnoge kompanije, informatika infrastruktura blisko je povezana sa centralnom
oblau njihovog poslovanja i eksternalizacija raunarskih kapaciteta predstavljala bi veliki poslovni
rizik. Bezbednost, pouzdanost, performanse i usaglaenost sa standardima predstavljaju najvanija
pitanja za rukovodioce informatikih odeljenja, prilikom procenjivanja novih tehnologija. Na primer,
biotehnoloka kompanija moda nee eleti da vri modeliranje novih lekova izvan sopstvenih
zidova, ve e za naprednu simulaciju novih jedinjenja iskoristiti sopstvene servere. Kako bi
iskoristila svu fleksibilnost i efikasnost arhitekture cloud computinga, ta kompanija moe razviti
internu, privatnu cloud computing mreu nad kojom e imati veu kontrolu i ostvariti veu
bezbednost raunarskih resursa.
Postoje tri kategorije visokog nivoa usluga cloud computinga: softver u vidu servisa
(software-as-a-service, SaaS) softver koji je implementiran u obliku hostovanog servisa kome se
pristupa putem interneta; platforma u vidu servisa (platform-as-a-service, PaaS) platforme koje
mogu biti koriene za realizaciju aplikacija obezbeenih od strane klijenata ili partnera provajdera
platforme; i infrastruktura u vidu servisa (infrastructure-as-a-service, IaaS) raunarska
infrastruktura, kao to su serveri, skladitenje podataka i umreavanje, ostvarena u vidu cloud
computinga, obino korienjem virtualizacije.
Infrastruktura u vidu servisa moe obezbediti pristup serveru, delu servera ili skladinom
prostoru, kao to je, na primer, sistem Rackspace Cloud Servers. Amazon-ov Elastic Compute
Cloud (EC2) predstavlja primer platforme u vidu servisa. Amazon omoguava dizajnerima da koriste
njegove virtualizovane i udaljene servere za razvoj aplikacija i njihovo hostovanje uz upotrebu
modela plaanja na bazi ostvarene potronje. Google-ov App Engine predstavlja jo jedan primer
platforme u vidu servisa.
Salesforce.com je primer softvera u vidu servisa. Salesforce.com ve skoro deset godina
implementira reenja za menadment odnosa sa klijentima (Customer Relationship Management,
CRM) uz upotrebu modela softvera u vidu servisa, i smatra se da predstavlja jednog od pionira
upotrebe modela isporuke u vidu servisa u oblasti raunarske tehnologije. Giganti kao to su IBM i
Microsoft nainili su sopstvene investicije u oblasti usluga cloud computinga. Uz to, SAP i Oracle
tvrde da e sledea generacija njihovih poslovnih aplikacija moi da koristi cloud computing i da e
biti dostupna u formi softvera u vidu servisa (SaaS).
Prednosti korienja koncepta cloud computing su:
Usluge se plaaju na pay-as-you-go osnovi.
Fiksni meseni trokovi su niski jer cloud computing mree koriste prednost koju donose
velike brojke milioni korisnika, i niski trokovi funkcionisanja kao kod informatikih centara
kojima se upravlja iz druge prostorije.
Nije potrebna poetna investicija u IT, to je posebno privlano malim i srednjim
preduzeima i tek osnovanim firmama.
Nema potrebe da se instaliraju i odravaju serveri, upravlja nadgradnjom ili da se brine o
tome da li je softver kompatibilan sa hardverom.
26
Nema potrebe za upravljanjem licencama aplikacija.

Lako se moe prilagoditi potrebama vie korisnika ili dodatnih usluga ili se smanjiti
aktivnosti kad potranja za uslugama sezonski opadne.
Mogunost pristupa dokumentima i karakteristikama sa bilo koje maine umesto vezanosti
za odreeni ureaj.
Kako je ve napomenuto dosta se nedoumica javilo oko same definicije Cloud computing- a.
Javljala su se razliita miljenja, razvijala tehnologija pa samim tim i nove obuhvatnije definicije.
Takoe, drugaije miljenje e imati oni koji rade u podruju usluga od onih koji se bave sistemskom
arhitekturom. Sutina je da ovaj koncept dolazi do izraaja onda kada razmiljamo o stvarima koje
su u IT- u uvek poeljne i potrebne, odnosno o nainu pomou koga moemo poveavati kapacitete
ili dodavati nove sistemske mogunosti bez dodatnih investicija svake vrste.
Neke od definicija Cloud computing- a:
,, Oblast raunarstva u kojoj se veoma skalabilni informatiki kapaciteti obezbeuju u vidu usluge
isporuene putem Interneta brojnim eksternim potroaima. Daryl Plummer lan kompanije
Gartner.
,, Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene
krajnjim korisnicima i ije se usluge naplauju na osnovu ostvarene potronje. kompanija
Forrester.
Kompanija Intel je predstavnik teze koja uzima u obzir arhitekturu i usluge Cloud
computing- a, pri emu postoji razlika izmeu javnih i privatnih ,, oblaka :
Arhitektura- usluge i podaci egzistiraju u deljenom, dinamiki skalabilnom skupu resursa
zasnovanom na tehnologijama virtuelizacije i/ili skaliranim ( transformisanim) aplikativnim
okruenjima.
Usluge- servisi za potroae i kompanije realizuju se putem javnog Interneta. Oslanjajui se
na arhitekturu, skaliranje usluga vri se bez intervencije korisnika i obino se naplauje na
osnovu ostvarene potronje.
Privatni Cloud computing- arhitektura ,, oblaka je smetena iza firewall- a organizacije i
prua informatike usluge za internu upotrebu. Svaki drugi vid, gledano sa aspekta
bezbednosti i ogranienja, predstavlja javni Cloud computing.4
Cloud computing moemo posmatrati kao nov koncept zasnovan na ranijim modelima
distribuiranih usluga ( sistema), ukljuujui raunarstvo u vidu usluge ( utility computing), usluge na
zahtev ( on-demand services), mreno raunarstvo ( grid computing) i softver u vidu usluge (
software as a service). Ove modele moemo posmatrati i kao razvojne faze ovog koncepta.
Distribuirani sistem se sastoji od vie samostalnih terminala koji komuniciraju preko
raunarske mree. Raunari meusobno komuniciraju i izvravaju akcije sa namerom da postignu
zajedniki cilj. Programska platforma u distribuiranom sistemu se naziva distribuirani program, a
distribuirano programiranje je proces pisanja takvih programa. U distribuiranom raunarstvu
problem se deli na vie zadataka pa se svaki deo zadatka reava na posebnom raunaru.
Osnovni cilj ovih sistema je povezivanje korisnika i IT resursa na otvoren, transparentan,
skalabilan i uz to jo pouzdan i trokovno efikasan nain.
Cloud computing se moe definisati i u odnosu na to da li ga koriste strunjaci ili obini
korisnici. Za obine korisnike predstavlja koncept za nov i jeftiniji nain korienja programskih
reenja koja e se iznajmljivati po potrebi. Strunjaci ga definiu kao novi poslovni model, odnosno
novu tehnoloku platformu za sladitenje podataka, pokretanje
i korienje informatike
4
http://www.biznisvodic.net/poslovanje/e-poslovanje/43-sta-je-cloud-computing.html
27
programske podrke. Primenom ove tehnologije razvojni inenjeri mogu da se fokusiraju na
primenu poslovne logike, umesto na izbor pri kupovini hardvera i podrke radu aplikacija.
Moe se zakljuiti da Cloud Computing predstavlja skup pristupa koji omoguuju
organizacijama i pojedincima da brzo i efikasno angauju i oslobaaju potrebne raunarske resurse
putem Interneta. Samim tim, korisnicima se obezbeuje jednostavnije, efikasnije i ekonominije
poslovanje. Takoe je bitno napomenuti da ovu tehnologiju od klasinih Internet servisa razlikuje
inherentna, dinamika i fleksibilna arhitektura koja omoguava korisnicima informatikih tehnologija
da plaaju samo one usluge koje su im zaista potrebne, kao i da u kratkom vremenskom roku
viestruko poveaju njihov obim.
4.1. KONCEPT CLOUD COMPUTING- A

Koncept raunarstva u ,,oblaku je nov, mada odreene usluge koje se nude i nisu nove.
Naime, jo od 1996. god. pokrenut je jedan od najzastupljenijih servisa za razmenu poruka
Windows Live Hotmail, poslovni sastanci u ,,oblaku se takoe ve neko vreme obavljaju putem
hostovanih servisa za konferencije (npr. Microsoft Office Live Meeting). Ono to je novo u ovom
okruenju je sve vei broj servisa i alternativnih modela pruanja usluga koji omoguavaju utede,
skalabilnost, pristupanost, laku upotrebu, kvalitet, fleksibilnost itd. Svi ti servisi se nalaze u
virtuelnom ,,oblaku koji se prilagoava potrebi. Cloud Computing obezbeuje bre reagovanje IT- a
na promene u okruenju, olakava upravljanje rizicima, omoguuje dugorono planiranje potreba i
bre i kvalitetnije opsluivanje zahteva klijenata.
Uopteno, od strane nekih analitiara Cloud Computing se definie kao skup virtuelnih
servera koji su dostupni putem Interneta. Drugi smatraju da je sve to se nalazi iza firewall- a,
gledano iz perspektive korisnika lokalne mree, u ,,oblaku. Takoe, moe se rei da je Cloud
Computing koncept podele programskog okruenja koji koristi Internet kao platformu i koji
omoguuje da aplikacije i dokumenti poslati iz bilo kog dela sveta budu smeteni i sauvani na
serverima koji su za to predvieni, kao i njihovo korienje po potrebi ( Slika2. ).
U Cloud Computing sistemu postoji znaajan napredak u radu. Lokalni raunari ne moraju
vie da izvravaju teke poslove prilikom izvravanja aplikacija. Mrea raunara koje kreira ,,oblak
obavlja te poslove umesto njih. Hardverski i softverski zahtevi na strani korisnika se smanjuju.
Jedina stvar koju korisnik raunara mora da ima kako bi mogao da radi u ovom sistemu je softverski
interfejs, koji moe biti obian Web browser, a Cloud Computing mrea obezbeuje sve ostalo.
4.2. OSNOVE CLOUD COMPUTING KONCEPTA

Korisnici tehnologije ,,oblaka nemaju potrebu za poznavanjem ili ispitivanjem njegove
tehnoloke strukture. Sutina je da se uvek tei poveanju kapaciteta i broja novih servisa bez
investiranja u novu infrastrukturu, obuku novih kadrova, kupovinu novih licenciranih programa...
Aplikacioni i informacioni resursi od infrastrukture su razdvojeni samim ,,oblakom. On
odvaja i mehanizme kojima se ti resursi dostavljaju, takoe poveava saradnju, skalabilnost i
dostupnost raunarskih sistema i donosi nove mogunosti uz pomo optimalnog i efikasnog
upravljanja.
28
Podrazumeva se upotreba vie servera, aplikacija, informacija i infrastrukture koja se sastoji
od mnotva mrenih, raunarskih, informacionih resursa i resursa za skladitenje podataka i
programa, kako bi se smanjili finansijski trokovi korisnika i omoguilo bre i jeftinije reavanje
problema. Svaka od ovih komponenti moe biti brzo obraena, primenjena i nadograena, pruajui
tako model koji funkcionie prema zahtevu korisnika. Sa ekonomskog aspekta, korienjem Cloud
computing- a mogue je izbei trokove kupovine hardvera, programa i usluga. Korisnici ovog
servisa plaaju samo ono to koriste, a ta nadoknada je mala u odnosu na trokove korienja
sopstvene IT infrastrukture. Pored toga, ovaj koncept nudi korisnicima jednostavan pristup
podacima i mnotvu razliitih aplikacija. Takoe, niski su trokovi podrke i nadzora, a provajderi
nude i neke dodatne usluge, kao to su vei memorijski prostor, poveanje snage procesorske
jedinice, neki specijalni zahtevi itd.
Slika2. Koncept Cloud Computing- a

Jedino u sluaju kada su osnovni trokovi organizacije mali ili kada ona ima veu
fleksibilnost u raspolaganju sredstvima, Cloud computing model nema nekog velikog finansijskog
smisla. Ugovor koji se sklapa sa provajderom garantuje kvalitet usluge i moe se raskinuti u bilo
kom trenutku.
4.2.1. Virtuelizacija
Virtuelizacija je snaan pozitivan trend u razvoju informacionih tehnologija ijom primenom
se znaajno unapreuje kvalitet IT infrastrukture i ublaavaju svi ambijentalni problemi u data centru
( prostor za smetanje, hlaenje prostorije, napajanje elektrinom energijom). Primenom tehnologije
virtuelizacije omoguen je koncept Cloud Computing- a, poveava se stepen iskorienja IT
resursa, to omoguuje konsolidaciju raunarske opreme uz znaajne finansijske utede, a
doprinosi i ouvanju okoline.5 Opirnije o virtuelizaciji u narednim poglavljima.
http://www.datatek.rs/Virtuelizacija
29
4.3. KARAKTERISTIKE CLOUD COMPUTING- A

Karakteristike Cloud computing- a, pokazuju odnos i razlike tog sistema u odnosu na
tradicionalni pristup raunarstvu:
Pruanje usluge na zahtev korisnika ( on- demand self- service) - korisnik moe koristiti
resurse kada on to eli, sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Ovi resursi podrazumevaju
serversko vreme ili mreni prostor ( fiziki prostor na memorijskim ureajima, kao to je
hard disk) kojima se pristupa bez potrebe za ljudskom intervencijom bilo kod klijenta ili kod
provajdera. Veina provajdera svoje usluge naplauje zavisno od vremena i obima u kojem
ih klijenti koriste. Self- service omoguuje stvaranje elastinog okruenja koje se poveava i
smanjuje zavisno od radnih uslova i ciljanih performansi. Pruanje ovakve usluge moe se
smatrati kao iznajmljivanje opreme koja se plaa zavisno od toga koliko opreme je
iznajmljeno, na koje vreme i sa kojim uslugama. Smanjuje se rizik usled mogunosti
plaanja samo onih resursa koji su korieni. Virtuelizacija je klju ovog modela. Trokovi
virtuelnih okruenja su mali, nove aplikacije se mogu razvijati i iriti na ve postojeim
fizikim serverima.
irok spektar mogunosti mrenog pristupa ( broad network access) mogunosti
sistema su dostupne klijentima putem mree i moe im se pristupiti sa razliitih ureaja, kao
npr. raunari, mobilni telefoni, smartphone ureaji, PDA raunari.
Alokacija ( udruivanje resursa) ( resource pooling) raunarski resursi provajdera su
grupisani kako bi opsluili veliki broj istovremenih korisnika. Sistem dinamiki vri raspodelu
prema zahtevima korisnika. Sami korisnici nemaju kontrolu nad fizikim parametrima,
odnosno lokaciji resursa, ali na nekim viim nivoima podeavanja svog sistema u okviru ,,
oblaka mogu da izaberu gde e njihovi podaci biti smeteni i procesirani ( npr. odreena
drava, data centar...).
Elastinost ( elasticity) mogunosti ,,oblaka se mogu vrlo brzo i elastino pruiti
korisniku sistema, koji ima potrebe za njima. Uzmimo primer e-shop- a iji se server nalazi
u ,,oblaku. U normalnim uslovima poseenost sajta e-shop- a je u granicama proseka.
Meutim, usled neke akcije ili sl., poseenost sajta raste, nekada i u velikim razmerama.
Ukoliko je sajt hostovan na privatnom serveru velika je ansa da e se ,, sruiti, to zbog
softverskih, to zbog hardverskih ogranienja. U takvim sluajevima, Cloud automatski i
dinamiki dodeljuje potrebne resurse kako bi podrao novonastalu situaciju. Nakon
povratka na normalne uslove, u ovom sluaju isteka akcije, i smanjenja broja posetilaca,
resursi se isto tako brzo povlae i vraaju u prvobitno stanje. Mogunosti i resursi Cloud- a
koje moe koristiti, korisniku mogu izgledati kao da su bez ogranienja i da se mogu kupiti u
bilo kojoj koliini i bilo kada.
Merljiva usluga ( measured service) - Cloud sistemi automatski kontroliu i optimizuju
neophodne resurse u zavisnosti od potreba korisnika i tipa usluge koja se trai ( prostor na
hard disku, brzina procesora, koliina radne memorije i slino). Sve ove usluge su merljive i
njihovo korienje je transparentno, kako za provajdera, tako i za klijente, to je veoma
vano, jer finansijski momenat igra veliku ulogu kada je u pitanju ova tehnologija, naroito
kod velikih sistema i kompanija.
Ovo su bile osnovne karakteristike, meutim pored njih ,, u hodu javljaju se jo neke
standardne:
30
Agilnost sposobnost da korisnici brzo i jeftino premeste i ponovo postave resurse
tehnoloke infrastrukture.
Cena kapitalni trokovi se uveliko smanjuju i pretvaraju u operativne trokove. Ovo
smanjuje prepreke za ulazak u posao, jer je infrastruktura obezbeena od strane treeg lica
i ne mora biti kupljena ako e se koristiti za jednokratne ili povremene poslove raunarske
obrade.
Nezavisnost ureaja od lokacije omoguava korisnicima da pristupe sistemima preko
Web pretraivaa bez obzira na njihovu lokaciju i tip ureaja koji koriste. Kako je
infrastruktura tipino obezbeena od strane treeg lica i pristupa joj se putem Interneta,
korisnici se mogu povezati gde god se nalazili.
Pouzdanost poboljana je korienjem redundantnih servera, ime Cloud Computing
postaje pogodan za kontinualno poslovanje. Time je omoguen oporavak posle greki ili
pada sistema.
Skalabilnost omoguena putem dinamikih ( na zahtev) rezervisanja resursa na preciznoj
samouslunoj bazi slino realnom vremenu, bez potrebe korisnika da brinu o optereenjima.
Sigurnost moe se poboljati centralizacijom podataka i poveanjem resursa
koncentrisanih na bezbednost, ali postoji briga oko gubljenja kontrole nad odreenim
osetljivim podacima i nedostatku sigurnosti za uskladitene kernele ( jezgra). Sigurnost je
esto na nivou tradicionalnih sistema ili ak bolja, delimino zato to provajderi izdvajaju
resurse za reavanje pitanja sigurnosti koje mnogi korisnici ne mogu da priute. Provajderi
obino belee pristupe sistemu, mada je pristupanje samim zapisnicima teko ili nemogue.
Osim toga, kompleksnost sigurnosti je prilino uveana kada su podaci distribuirani preko
ire oblasti i/ili veeg broja ureaja.
Samoodrivost postie se kroz poboljano korienje resursa, efikasnije sisteme i
neutralne emisije ugljen dioksida. Ipak, kompjuteri i pratea infrastruktura su veliki potroai
energije.
Odravanje - Cloud Computing aplikacije su lake za odravanje, jer ne moraju da budu
instalirane na raunaru svakog korisnika. Podrka ovim aplikacijama je olakana, kao i
poboljavanje, jer promene stiu odmah do korisnika.
Multi tenancy ( softverska arhitektura gde jedna instanca softvera podrava vie
korisnika umesto pokretanja vie instanci za svakog korisnika ponaosob) obezbeuje
deljenje resursa i trokova preko velikog broja korisnika, to dozvoljava:
o Centaralizaciju infrastrukture na lokacijama sa manje trokova ( odnosi se na rentu,
trokove elektrine energije itd. )
o Uveanje kapaciteta za maksimalna optereenja ( korisnici ne moraju da se brinu za
maksimalne nivoe optereenja)
o Poveanje iskorienja i efikasnosti kod sistema koji su obino samo 10% 20%
iskorieni.
4.4. MODELI CLOUD COMPUTING- A

Postoji dve opteprihvaene podele modela Cloud Computing- a. To su: servisni modeli (
modeli pruanja usluge) i modeli prema klasifikaciji ( modeli realizacije).
31
4.4.1. Servisni modeli

SaaS ( Cloud Software as a Service) mogunost koja obezbeuje korisniku da koristi
aplikacije provajdera koje se izvravaju na infrastrukturi ,,oblaka. Aplikacijama se moe pristupiti sa
razliitih klijentskih ureaja kroz lagani korisniki interfejs, kao to je Web pretraiva.
Korisnik ne upravlja ili kontrolie osnovnu infrastrukturu ,,oblaka koja ukljuuje mree,
servere, operativne sisteme, prostor za sladitenje ili ak pojedinane mogunosti aplikacije, uz
mogui izuzetak ogranienih korisnikih podeavanja konfiguracije aplikacije. Ovo je jeftin nain za
male i srednje kompanije da dobiju prava za korienje softvera kada im je potreban, umesto
licenciranja svih aplikacija na svim ureajima koje poseduju, pogotovu ako e se softver koristiti
samo sporadino.
Praktino svaki softver moe da se primeni u SaaS sistemu. Mnoge aplikacije na UNIX- u
imaju ovu funkcionalnost, dok aplikacije pod EULA- om nisu imale ovu fleksibilnost pre SaaS- a. Na
primer, licenciran primerak tekstualnog procesora je morao da bude na odreenoj maini da bi se
mogao napraviti dokument. Ovaj program nije imao nikakvu vrednost na raunaru koji je bio ugaen
u toku noi. Jo gora je bila injenica da je zaposleni morao da ima jo jednu u celosti plaenu
licencu da bi napisao ili menjao izvetaj od kue, na svom raunaru, dok mu je licenca za softver na
poslu bila neoperativna ( ugaen raunar). SaaS postie efikasnost licenciranjem na zahtev
nezavisno od hardverske lokacije.
SaaS aplikacije se razlikuju od ranijih reenja dostave aplikacija preko Interneta po tome to
su razvijene specifino da koriste tehnologije kao to su pretraivai, kako bi bile ,, Web- native.
Dizajn podataka i arhitekture SaaS aplikacija je takav da su izgraene sa ,, multi- tenant
beckendom, to omoguava veem broju korisnika da pristupe eljenom modelu podataka.
Karakteristike SaaS-a su: pristup i upravljanje komercijalno dostupnim softverom preko
mree; upravljanje aktivnostima iz centralnih lokacija umesto sa lokacije svakog korisnika ponaosob,
to omoguava korisnicima da pristupaju aplikacijama sa udaljenosti preko Web- a; dostava
aplikacije je tipino blia jedan za vie modelu, nego jedan na jedan modelu; centralizovano
apgrejdovanje karakteristika, to znai da krajnji korisnici ne moraju da skidaju peeve i apgrejdove.
PaaS ( Cloud Platform as a Service) mogunost koja obezbeuje korisniku da postavi na
infrastrukturu ,,oblaka aplikaciju koju je sam kreirao ili zatraenu aplikaciju koja je izraena
korienjem programskih jezika i alata podranih od strane provajdera. Korisnik ne upravlja ili
kontrolie osnovnu infrastrukturu ,,oblaka koja ukljuuje mree, servere, operativne sisteme,
prostor za skladitenje, ali ima kontrolu nad postavljenim aplikacijama i eventualno podeavanjima
za hosting okruenje tih aplikacija. Odlikuju ga postavljanje aplikacija bez trokova kupovine i
odravanja odgovarajuih slojeva hardvera i softvera, obezbeujui sve potrebno za podravanje
kompletnog ivotnog ciklusa izgradnje i implementacije Web aplikacija i servisa potpuno dostupnih
sa Interneta. Takoe je poznat kao cloudware. Karakteriu ga: servisi za razvoj, testiranje,
implementaciju, hosting i odravanje aplikacija; alati za kreiranje korisnikog interfejsa zasnovani na
Web- u; multi- tenant arhitektura; integracija sa Web servisima i bazama podataka; podrka za
saradnju razvojnih timova; pristup podacima o unutranjim mehanizmima i funkcionisanjima
aplikacija.
Tipovi PaaS- a su:
Add-on razvojni alati koji se koriste za kastomizaciju postojeih SaaS aplikacija i koji su na
neki nain ekvivalentni kastomizaciji makro jezika kod takvih aplikacija kao to je Lotus Notes i
Microsoft Word.
32
Nezavisna razvojna okruenja, koja ne ukljuuju tehnike, licencne ili finansijske zavisnosti
od specifinih SaaS aplikacija ili Web servisa i namenjene su da obezbede generalizovano razvojno
okruenje.
Okruenja za dostavu aplikacija, obezbeuju samousluge na nivou hostinga kao to je
staranje o bezbednosti i skalabilnost na zahtev.
Otvorena platforma kao usluga, dozvoljava developeru da koristi bilo koji programski jezik,
bazu podataka, operativni sistem, server itd.
Postoje razne prednosti usvajanja PaaS- a. Jedna od njih su koristi kod geografski
distribuiranih razvojnih timova koji rade zajedno na projektima. PaaS omoguava inkorporaciju Web
usluga iz razliitih izvora. Javlja se smanjenje trokova od korienja usluga ugraenih u
infrastrukturu za bezbednost, skalabilnost, zatitu od padova sistema umesto obezbeivanja i
testiranja i integrisanja ovih usluga pojedinano. Postoji uteda u korienju viih nivoa
programerskih apstrakcija za stvaranje servisa, korisnikih interfejsa i drugih aplikacionih elemenata.
Ka usvajanju PaaS- a vue i elja ljudi ( korisnika) da poseduju evoluirajuu tehnologiju koja moe
kontinualno da se unapreuje da podri multikorisniku interakciju zarad reavanja kompleksnih
problema na koje se nailazi u svakodnevnom ivotu.
IaaS (Cloud Infrastructure as a Service) mogunost koja obezbeuje korisniku da upravlja
procesiranjem, skladitenjem, mreom i drugim fundamentalnim kompjuterskim resursima gde
korisnik moe da postavi i pokrene proizvoljan softver koji ukljuuje operativne sisteme i aplikacije.
Korisnik ne upravlja ili kontrolie osnovnu infrastrukturu ,,oblaka, ali ima kontrolu nad operativnim
sistemima, prostorom za skladitenje, postavljenim aplikacijama, i moguu kontrolu nad odabranim
mrenim komponentama ( npr. firewall).
Osnovne komponente ovog pristupa su Utility Computing ( naplata po principu koliko se
potroi- toliko se i plaa), virtuelizacija platforme, kompjuterski hardver, kompjuterske mree,
povezanost sa Internetom. Karakteristike infrastrukture kao servisa su: resursi bivaju isporueni kao
servis, to ukljuuje servere, mrenu opremu, CPU, prostor na diskovima...; dinamiko skaliranje
infrastrukture koja se prilagoava ( umanjuje ili uveava) prema resursnim potrebama aplikacije;
varirajui trokovi koji zavise od fiksnih cena po resursnoj komponenti; multi-tenant pristup, vie
korisnika koegzistira na istim infrastrukturnim resursima.
4.4.2. Modeli prema klasifikaciji ( modeli realizacije)

Nezavisno od modela pruanja usluga (SaaS, PaaS ili IaaS) postoje etiri razliita modela
realizacije Cloud Computing servisa:
o Javni ,,oblak
o Privatni ,,oblak
o Hibridni ,,oblak
o Zajedniki ,,oblak
Javni ,,oblak ( Public Cloud) je Cloud Computing platforma dostupna i otvorena za
javnost, nezavisno od toga da li se radi o pojedincima ili itavim organizacijama. U vlasnitvu je
kompanije koja prodaje Cloud Computing servise. U sluaju javnih platformi postavlja se pitanje
bezbednosti linih podataka. Aplikacije razliitih korisnika esto se nalaze na istim serverima,
sistemima za skladitenje i mreama. Pruanjem promenljive infrastrukture smanjuju se sigurnosni
rizici i trokovi. Jedna od prednosti javnih ,,oblaka je da oni mogu biti dosta vei nego to mogu biti
privatni ,,oblaci. Javni ,,oblaci nude mogunost poveavanja ili smanjivanja zakupljenog dela
33
,,oblaka i prebacivanje odgovornosti, ako se pojave neplanirani rizici, sa organizacije na provajdera
usluga. Delove javnog ,,oblaka moe koristiti samo jedan korisnik inei tako privatni centar
podataka (Data center). Zauzimanje tzv. slika virtuelnih raunara ( Virtual machine images) u
javnom ,,oblaku ne daje korisnicima potpuni uvid u infrastrukturu ,,oblaka, dok zakupljivanje data
centara daje korisnicima vei uvid u samu infrastrukturu. Tada korisnici mogu upravljati ne samo sa
slikama virtuelnih raunara, nego i serverima, sistemima skladitenja, mrenim ureajima i mrenim
topologijama. Stvaranje privatnog virtuelnog data centra sa komponentama koje se nalaze u istom
objektu smanjuje problem postojanja mnotva razliitih lokacija podataka zato to je brzina prenosa
znatno vea pri povezivanju objekata unutar istog ,,oblaka. Javni ,,oblak je najee koriena
vrsta ,,oblaka. Moe se smatrati da su resursi neogranieni, a odravanje infrastrukture je
preputeno provajderima.
Privatni ,,oblak (Private Cloud) je Cloud Computing infrastruktura dostupna i u vlasnitvu
iskljuivo jedne organizacije. Privatni ,,oblaci su napravljeni iskljuivo za upotrebu od strane jednog
klijenta, pruajui mu najvei nadzor nad podacima i najveu sigurnost podataka skladitenih u
,,oblaku. Njim moe upravljati sama oraganizacija ili tree lice. Organizacije koriste privatne
,,oblake kada im je potreban vei nadzor nad podacima nego to ga mogu imati korienjem
javnog ,,oblaka. Organizacija poseduje infrastrukturu i ima nadzor nad raspodelom aplikacija na
sopstvenoj infrastrukturi. Privatni ,,oblaci mogu biti rasporeeni i u okviru organizacionog data
centra ili fiziki dislocirani. IT slube kompanija ili provajderi usluga mogu da grade privatne ,,oblake
i upravljaju njima. Organizacije koje poseduju privatni ,,oblak na njemu mogu instalirati programe,
aplikacije, skladititi podatke i upravljati strukturom ,,oblaka. Takoe, privatni ,,oblaci pruaju
kompanijama visok nivo nadzora nad korienjem resursa
Zajedniki ,,oblak ( Community Cloud) infrastruktura je deljena izmeu nekoliko
organizacija i prua podrku grupi oragnizacija koje dele iste interese, kao to su misija i vizija,
sigurnosna politika i slino. Kao i u prethodnom sluaju, njime moe biti upravljano od strane interno
zaposlenog osoblja ili od strane treeg lica (outsourcing).
Hibridni ,,oblak (Hybrid Cloud) strukturu ine dva ili vie razliitih ,,oblaka ( privatni,
zajedniki ili javni) koji ostaju jedinstveni entiteti, ali su meusobno povezani standardizovanim ili
odgovarajuim tehnologijama koje omoguavaju efikasan prenos podataka ili aplikacija. Mogunost
proirivanja privatnog ,,oblaka sa resursima javnog ,,oblaka moe se koristiti za odravanje
uslunih nivoa kako bi se lake izdrala velika optereenja. Hibridni ,,oblaci susreu se sa sloenim
problemima odreivanja naina raspodele aplikacija u javnom i privatnom ,,oblaku. Pored ovog
problema u obzir se mora uzeti i odnos izmeu podataka i obrade resursa. Ako su podaci mali ili
aplikacije ne pamte prethodna stanja, hibridni ,,oblak moe biti bolje reenje od prepisivanja velike
koliine podataka u javni ,,oblak ( u kojem se izvodi jednostavna obrada).
Usled poveavanja zahteva korisnika i prilika na tritu pojavljuje se potreba za uvoenjem
novih Cloud Computing modela. Primer toga je upotrebljavanje infrastrukture javnog ,,oblaka za
privatne potrebe i povezivanje tih resursa sa unutranjim resursima korisnike baze podataka.
Uobiajeno se to postie povezivanjem korisnika u privatnu virtuelnu mreu. Kod kreiranja ,,oblaka
potrebno je voditi rauna o arhitekturi i razmetanju podataka. Nain razmetanja podataka ima
veliki uticaj na buduu prilagodljivost, sigurnost i mobilnost rezultujueg reenja.
4.5. ARHITEKTURA CLOUD COMPUTING- A

Arhitektura Cloud Computing- a je takva da usluge i podaci egzistiraju u deljenom, dinamiki
skalabilnom skupu resursa zasnovanom na tehnologijama virtuelizacije i/ili skaliranim aplikativnim
34
okruenjima. Dve najznaajnije komponente Cloud Computing arhitekture su tzv. ,,prednji kraj (
front end) i ,,zadnji kraj ( back end). Meusobno su povezani putem mree.
,,Prednji kraj je deo koji vide korisnici. On obuhvata korisnikovu mreu ili njegov raunar i
aplikacije koje se koriste da bi se pristupilo ,,oblaku preko korisnikog interfejsa kao to je Web
browser.
,,Zadnji kraj Cloud Computing arhitekture je zapravo ,,oblak sa svim svojim ugraenim
serverima, raunarima i ureajima za sladitenje podataka.
Veinu vremena serveri ne rade punim kapacitetom, to znai da postoji neiskoriena
procesorska snaga. Mogue je ,,prevariti fiziki server da se ponaa kao da su u pitanju vie
servera, od kojih svaki izvrava sopstveni operativni sistem. Ta tehnika se naziva server
virtuelizacija. Poveavajui rezultat individualnih servera, server virtuelizacija smanjuje potrebu za
vie fizikih raunara. Na back and- u nalaze se razni raunari, serveri i sistemi za skladitenje
podataka koji kreiraju ,,oblak raunarskih servisa. U teoriji, Cloud Computing sistem moe sadrati
bilo koji kompjuterski program, od obrade podataka do video igara. esto, svaka aplikacija ima
sopstveni namenski server. Centralni server upravlja sistemom, nadgleda saobraaj i klijentske
zahteve da bi obezbedio da sve funkcionie stabilno. Sve ovo je omogueno razliitim protokolima,
a jedan od najpoznatijih specijalnih softvera koji omoguuje komunikaciju izmeu mrenih raunara
se naziva Middleware. Ako Cloud Computing kompanija ima veliki broj klijenata postoji potreba za
velikim prostorom za skladitenje podataka. Cloud Computing sistemi zahtevaju dva puta vei broj
ureaja za uvanje informacija klijenata, jer se prave i kopije tih informacija. Pristup rezervnim
kopijama podataka ima centralni server. Kreiranje kopije podataka u vidu rezervne kopije se naziva
redundancija.
Cloud Computing je tesno vezan za Grid Computing i Utility Computing. U Grid Computing
sistemu mreni raunari su u mogunosti da pristupaju i koriste resurse svakog raunara u mrei. U
Cloud Computing sistemu to se jedino deava u back and- u. Utility Computing je poslovni model u
kome jedna kompanija plaa drugoj kompaniji za pristup raunarskim aplikacijama ili skladitenju
podataka.
Aplikacije izgraene na Cloud arhitekturi pokreu se u ,,oblaku gde fiziko mesto
infrastrukture odreuje provajder usluge. Oni iskoriavaju jednostavne programske interfejse
dostupnih usluga na Internetu. Rasporeivanje se izvodi na zahtev, a oprema koja se bavi logikom
raspodele i logikom usluga ostaje implementirana i skrivena u ,,oblaku. Korienje resursa u Cloud
arhitekturi je, po potrebi, ponekad kratkotrajna, a ponekad se javlja vie puta, ali sa odreenim
razmacima i zbog toga je ova arhitektura veoma korisna. Aplikacije se organizuju i reorganizuju tako
da se najbolje iskoriste arhitekturske i razvojne mogunosti koje Cloud Computing podrava.
Prednosti iskoriavanja aplikacija, korienjem Cloud Computing arhitekture, ukljuuju smanjivanje
vremena odziva, minimizaciju rizika, smanjivanje trokova pristupa, poveavanje brzine inovacija i
mnoge druge. Arhitektura ,,oblaka je slojevita, od hardvera ka aplikacijama za krajnjeg korisnika.
Zavisno od arhitekture, odnosno nivoa sa koga se pruaju usluge razlikuju se ve pomenuti tipovi
Cloud- a: IaaS, PaaS i SaaS. Jedna od bitnih karakteristika po kojoj se raunarski ,,oblaci razlikuju
od postojeeg poslovnog raunarstva je da je samu infrastrukturu mogue programirati. Umesto da
direktno koriste fizike servere, skladini prostor i mrene resurse za aplikacije, proizvoai softvera
specifikuju kako se virtuelne komponente povezuju, ukljuujui smetaj i upotrebu slika virtuelnih
maina i podataka sa skladinog prostora u ,,oblaku. Specificiranje kada i kako se komponente
upotrebljavaju radi se kroz aplikacioni programski interfejs (API) definisan od strane provajdera
,,oblaka. Na alost API nije standardizovan, svaki provajder nudi sopstveni, to vezuje korisnika za
odreenog provajdera.
35
4.5.1. Data centri

Virtuelni data centar je alokacioni mehanizam za resurse kao to su mrea, skladini
prostor, procesori i memorija. Pored data centara kao forme logikog grupisanja resursa sa aspekta
krajnjeg korisnika, esto se uvode i zone kao vid grupisanja virtuelnih resursa sa aspekta provajdera
oblaka ( npr. resursi u jednoj zoni mogu biti koncentrisani na istoj geografskoj lokaciji sa odreenim
karakteristikama mrenog propusnog opsega). Resursi su potpuno virtuelizovani i dodeljuju se na
zahtev.
Osnovni gradivni blok u Cloud Computing- u je data centar. Prilikom njegove izgradnje treba
voditi rauna o njegovom kvalitetu u skladu sa konkretno postavljenim zahtevima vezanim za aspekt
implementacije Cloud Computing- a. Sva kvalitetna reenja data centara imaju tri osnovne
karakteristike koje se vezuju za arhitekturu:
o Skalabilnost
o Fleksibilnost
o Visoka raspoloivost
Skalabilnost se odnosi na mogunost brzog rasta performansi, broj maina hostovanih u
data centru i broj i kvalitet servisa koji data centar nudi. Brz rast performansi znai toleranciju na
kratkorone promene u koliini saobraaja bez gubitaka paketa i planiranja rasta kapaciteta data
centra.
Fleksibilnost se odnosi na sposobnost brzog i efikasnog redizajniranja data centra u skladu
sa potrebama uvoenja novih servisa, bez potrebe da se pri tom izmeni itava arhitektura data
centra. Obino se koristi pristup modularnog razvoja data centra, gde su karakteristike modula
poznate, a dodavanje novih modula je jednostavno.
Visoka raspoloivost podrazumeva redundantnu arhitekturu u kojoj su otkazi predvidljivi i
jasno odreeni. To znai da svaka komponenta ima definisano dozvoljeno vreme otkaza i u
najgorem sluaju je u dozvoljenim granicama. Granice se gledaju, kako sa stanovita mrene
dostupnosti, tako i sa stanovita dostupnosti aplikativnih servisa.
Kljunu komponentu data centra predstavljaju farme servera. Koncept data centra je i
zasnovan na podrci raznim tipovima serverskih farmi ( vei broj vorova, servera) pa se u
zavisnosti od tih tipova i postavljaju razni zahtevi pred data centar. Takoe bitan inilac predstavljaju
i arhitekture i metodologije koriene u razvoju aplikacija, kao i kako se oekuje da rade u mrenom
okruenju pa se u skladu sa tim i projektuju odgovarajue serverske farme.
4.6. CLOUD COMPUTING APLIKACIJE

Aplikacije Cloud Computing- a su praktino neograniene. Sa odreenim protokolima
(Middleware softver...), sistem ,,oblaka moe izvriti sve programe kao i normalan raunar.
Potencijalno, sve od generikih programa za obradu teksta do raunarskih programa dizajniranih po
specifinim potrebama kompanije. Neke od kompanije koje istrauju su najvee kompanije
kompjuterske industrije. Microsoft, IBM, Google investiraju milione dolara u razvoj.
Korisnici ele da se oslone na ove ,,druge raunarske sisteme za izvravanje programa i
uvanje podataka iz sledeih razloga:
36
Klijenti bi mogli da pristupe svojim aplikacijma i podacima sa bilo kog mesta u bilo kom
trenutku. Oni mogu da pristupe Cloud Computing sistemu koristei bilo koji raunar ili drugi
ureaj povezan na Internet. U tom sluaju podaci nisu vezani za hard disk raunara
korisnika kao ni za internu mreu kompanije.
Slika6. Dostupnost Cloud Computing-a

Smanjuje se cena hardvera. Ovi sistemi mogu smanjiti potrebu za naprednim hardverom na
klijentskoj strani. Nije potrebno kupiti najbri raunar sa najveom koliinom memorije, jer e
tehnologija ,,oblaka preuzeti brigu o tome. Umesto toga potrebno je kupiti jeftini raunarski
terminal. Terminal ukljuuje monitor, ulazne ureaje i sasvim onoliko procesorske moi
koliko je potrebno za izvrenje Middleware- a, neophodnog za konektovanje na Cloud
Computing sistem. Nije potreban veliki hard disk, jer se svi korisniki podaci uvaju na
udaljnom raunaru.
Korporacije koje se oslanjaju na raunare moraju da budu sigurne da poseduju adekvatan
softver za postizanje svojih ciljeva. Sa druge strane, Cloud Computing sistemi daju
kompanijama irok pristup raunarskim aplikacijama. Te kompanije ne treba da kupuju set
softvera ili softverskih licenci za svaki ureaj i svakog radnika. Umesto toga, kompanije
plaaju honorarne trokove Cloud Computing provajderima.
Serveri i ureaji za uvanje podataka zauzimaju prostor. Neke kompanije iznajmljuju fiziki
prostor za uvanje servera, zbog toga to nemaju dovoljno prostora kod sebe. Cloud
Computing daje tim kompanijama opciju uvanja podataka na tuem hardveru, uklanjajui
potrebu za fizikim prostorom.
Kompanije mogu utedeti novac na IT podrci. Hardver u Cloud Computing sistemu, u
teoriji, ima manje problema od mree heterogenih raunara i operativnih sistema.
Ukoliko back and Cloud Computing sistema predstavlja Grid computing sistem, klijenti mogu
koristiti prednost itave mree raunara. esto, naunici i istraivai rade sa toliko
kompleksnim kalkulacijama da bi individualnim raunarima bile potrebne godine da ih
kompletiraju. Sa druge strane Cloud Computing koristi mo svih dostupnih raunara ime se
znaajno ubrzava kalkulacija.
Cloud Computing moe pretvoriti kune raunare u proste terminale. Na neki nain to je korak
unazad. Prvi raunari su ukljuivali korisnike terminale povezane kablovima. Svaki terminal je imao
37
monitor i tastaturu, ali su ono sluili samo za pristup glavnom raunaru. Nije bilo naina za uvanje
informacija na terminalu.
4.7. VIRTUELIZACIJA KAO OSNOVNA KARAKTERISTIKA CLOUD

COMPUTING- A
Jedna od kljunih karakteristika, kao i tehnologija poslovnih modela koji su prethodili Cloud
Computing- u je virtuelizacija. Kada se govori o Cloud Computing- u, ova dva pojma se esto ili
poistoveuju ili se meu njima ne pravi nikakva razlika. I jedno i drugo stanovite se pogreni, a
razumevanje ova dva pojma je od sutinske vanosti za razumevanje ,,oblaka, virtuelizacije i slinih
poslovnih modela i tehnologija.
Za virtuelizaciju moemo rei da je metodologija koja omoguava da se hardverski resursi
iskoriste do svog maksimalnog potencijala. Virtuelizacija raunara je koncept iji je razvoj zapoet
jo sredinom prolog veka. Podrazumeva apstrakciju i enkapsulaciju raunarskih komponenti tako
da se one mogu koristiti na nain koji odgovara odreenoj primeni. Virtuelizuju se raunarske
mree, programi i operativni sistemi. Virtuelizacijom se postie bolja iskorienost raunarske
infrastrukture, jer se omoguuje njeno istovremeno korienje u razliitim sistemima.
Mogue je postii i druge korisne efekte kao to su bezbednost i pouzdanost. Na primer, kod
virtuelizacije raunarskih sistema, cilj je postii nezavisno izvravanje nekoliko razliitih operativnih
sistema na jednom fizikom raunaru. Izolacija i ogranienje na dostupnu memoriju, procesorsko
vreme i slino, automatski doprinose bezbednosti tako to izoluju sistem od neovlaenih korisnika,
onemoguuju napade uskraivanja usluge na celom sistemu, a kompromitovanost jednog virtuelnog
sistema nee uticati na ostale.
Uproen primer virtuelizacije bi bio sledei: kompanija poseduje jedan fiziki raunar,
odnosno server koji opsluuje odreeni broj korisnika. Pri smanjenoj aktivnosti korisnika i sam
server je u reimu mirovanja, odnosno ne radi nita i eka naredbu iz spoljanjeg sveta. Uzmimo da
je iskorienost takvog servera, odnosno vreme kada obavlja koristan rad oko 25%. Ovakav server
moe biti vie iskorien ukoliko se podvrgne virtuelizaciji, stepen iskorienosti raste i preko 70%.
Kako cifre pokazuju, softver koji pokree jednu ili vie virtuelnih maina troi i do 35% procesorske
snage pa se pojedine funkcije koje olakavaju rad softvera za virtuelizaciju ugrauju u procesore.
Pomou ove tehnologije, od jednog fizikog servera moemo napraviti dva koji pritom mogu imati
razliite operativne sisteme. Ovako praktino imamo dve maine, sa umanjenim performansama u
odnosu na ,,izvorni raunar, ali moemo ponuditi dve razliite usluge. Postoji i obrnut sluaj, kada
imamo nekoliko hardverskih jedinica (servera koji nisu iskorieni, memorijskih jedinica itd. ) od kojih
pomou sloja virtuelizacije elimo da napravimo jednu funkcionalnu jedinicu. Jo jedan primer
virtuelizacije koji je pribliniji veini obinih korisnika raunara je particionisanje (deljenje) hard diska.
Ovim postupkom se doprinosi sigurnosti podataka, jer u sluaju ,,pada sistema, potrebno je samo
reinstalirati sistemsku particiju, dok podaci na ostalim ostaju nepromenjeni i sauvani.
Sa druge strane, Cloud Computing je biznis model, odnosno vie nain poslovanja nego
tehnologija. Virtuelizacija i Cloud Computing se esto zajedno uzimaju u obzir zato to Cloud
provajderi koriste virtuelizaciju kako bi optimizovali svoju IT ifrastrukturu i tako unapredili sopstveno
poslovanje.
38
Slika7. Raunarski sistem bez i sa upotrebom virtuelizacije

Ipak, treba znati da kompanije ne koriste virtuelizaciju samo u ovom kontekstu, ve kao
odvojenu celinu, jer ona prua dosta pogodnosti poslovnim subjektima, neke od njih su:
o smanjenje administrativnih trokova
o smanjenje trokova hardvera
o smanjenje trokova korienja elektrine energije
4.7.1. Vrste virtuelizacije

Virtuelizacija, u raunarskoj nauci, predstavlja kreiranje virtuelne verzije neega, kao npr.
hardverske platforme, operativnog sistema, ureaja za skladitenje podataka ili mrenih resursa.
Postoji nekoliko primera upotrebe virtuelizacije, najvanije i najvie koriene su: hardverska,
softverska, mrena i virtuelizacija skladitenja podataka.
4.7.1.1. 7.1.1 Hardverska virtuelizacija

Hardverska ( platformska) virtuelizacija predstavlja proces kreiranja virtuelnih maina koje se
ponaaju kao pravi ( fiziki) raunari sa svojim operativnim sistemom. Kao to je prethodno
pomenuto moemo imati raunar sa jednim operativnim sistemom ( Windows) i na njemu kreirati jo
jednu, virtuelnu, mainu koja e biti pokretana pomou drugog operativnog sistema ( Linux). Prva
maina se naziva maina domain ( host machine), a druga je u ovom sluaju maina gost ( guest
machine). Shodno ovome, na svakom pojedinanom raunaru, pored operativnog sistema,
moemo izvravati aplikacije koje su pisane za svaki operativni sistem posebno. Treba znati da se
softver koji na host maini vri kreiranje gost maine, naziva Hypervisor ili Virtual Machine Monitor.
Postoji nekoliko tipova hardverske virtuelizacije:
1. Potpuna (puna) virtuelizacija- podrazumeva simulaciju kompletnog hardvera pa se gostujui
operativni sistem ( koji pokreemo na virtuelnoj maini) moe instalirati i izvravati bez
ikakvih izmena. Hipervizor ( virtuelni menader) simulira kompletan hardver koji je potreban
gostujuem operativnom sistemu da bi radio od grafike karte do hard diskova, USB portova
i drugih periferija. Ovo reenje je najelegantnije i lako za korienje, ali je njegova negativna
strana brzina izvravanja virtuelizovanih operativnih sistema i programa. Naime,
performanse ovakve konfiguracije sporije su zbog toga to centralni procesor mora da
simulira i dodatni hardver.
39
2. Delimina (parcijalna) virtuelizacija- za razliku od pune virtuelizacije, delimina virtuelizacija
ne podrazumeva simulaciju celog hardvera, ve samo odreenog dela. To najee znai
da se na virtuelnoj maini ne moe pokretati ceo operativni sistem, ali se moe pokretati
veliki broj programa. Ovde je sluaj da je samo deo ,,gost okruenja simuliran. Neki delovi
na ,,gost maini mogu zahtevati dodatne modifikacije kako bi bili funkcionalni u novom,
virtuelnom okruenju. Karakteristika delimine virtuelizacije je odvajanje adresnih prostora,
odnosno dodeljivanje zasebnog virtuelnog adresnog prostora svakoj virtuelnoj maini. Ovaj
tip je koristan kod deljenja memorijskih resursa meu razliitim korisnicima. Opti znaaj se
odnosi na pribliavanje ostvarenju pune virtuelizacije.
3. Para- virtuelizacija podrazumeva sistem gde gostujui operativni sistem komunicira sa
matinim operativnim sistemom preko hipervizora. Na taj nain gostujui operativni sistem
podatke o hardveru dobija direktno od matinog operativnog sistema, i samim tim simulacija
kompletnog hardvera nije potrebna, pa su performanse drastino vee. U ovom sluaju
brzina gostujueg sistema ne bi trebalo da bude manja od 3-10% u odnosu na matini
operativni sistem. Meutim, ove performanse dolaze po ceni toga da gostujui operativni
sistem mora biti izmenjen (tako da moe da komunicira sa matinim operativnim sistemom)
pa je fleksibilnost takvog reenja znatno manja.
4. Hardverski potpomognuta virtuelizacija- odnosi se na potpunu virtuelizaciju koja koristi
posebno prilagoene procesore fizikog servera. Re je o podeavanjima koja
omoguavaju uoavanje osetljivih instrukcija i njihovu zamenu i oponaanje skupom
odgovarajuih sigurnih instrukcija u hardveru. Naspram softverskog ostvarenja, hardverska
virtuelizacija mainskih instrukcija nudi veu efiksanost. Problem kod ove vrste virtuelizacije
je zahtev za posebnim hardverom koji poveava efikasnost rada u virtuelnim okruenjima,
ali smanjuje efiksnost kod drugih primena. Vano je jo napomenuti da se hardverska
virtuelizacija ne sme meati sa hardverskom emulacijom. Kod hardverske emulacije,
odreeni deo hardvera emulira drugi deo hardvera, dok je u sluaju virtuelizacije deo
softvera (hipervizor) zaduen da imitira hardver.
4.7.1.2. Softverska virtuelizacija

Kada govorimo o softverskoj virtuelizaciji, razlikujemo dva tipa:
1. Virtuelizacija na nivou operativnog sistema- kod ove vrste virtuelizacije jezgro ili operativni
sistem omoguuju odvajanje korisnikih prostora tako da oni, sa strane korisnika izgledaju
kao potpuni serveri. Problem koji se javlja je taj to se ne mogu koristiti virtuelni serveri sa
razliitim operativnim sistemima. Prednosti su to nema naruavanja efikasnosti rada
virtuelnih maina, jer se direktno koristi stvarni operativni sistem, bez hardverskog ili
programskog prevoenja virtuelnih u stvarne komande. U ovom sluaju se virtuelni sistemi
pokreu iznad operativnog sistema domaina. Pritom su svi sistemi isti kao i sistem
domaina, jedino su podeljeni u odvojene servere. Ova virtuelizacija podrava Live
Migration ( ive migracije). Ona dozvoljava premetanje virtuelnih maina ili aplikacija
izmeu razliitih fizikih raunara bez potreba gaenja, odnosno diskonektovanja klijenata ili
same aplikacije.
2. Virtuelizacija aplikacija- pojam koji opisuje softverske tehnologije koje unapreuju mobilnost,
upravljivost i kompatibilnost aplikacija. Program koji je virtuelizovan se ponaa kao da je
instaliran na izvornom operativnom sistemu koji se nalazi na host maini, a zapravo je
simuliran na klijentske raunare.
40
4.7.1.3. Mrena virtuelizacija

Mrena virtuelizacija je proces kombinovanja hardverskih i softverskih mrenih resursa i
mrenih funkcionalnosti u jednu virtuelnu mreu. Ona moe biti eksterna tako to kombinuje vie
mrea ili vie delova jedne mree ili interna, obezbeujui mrene funkcionalnosti na jednom
raunarskom sistemu. Mrena virtuelizacija je klijentima ponuena od strane razliitih proizvoaa
hardvera i softvera kroz mogunost kombinovanja sledeeg:
o mreni hardver, kao to su svievi ili mreni adapteri, tj. mrene kartice ili NIC ( Network
Interface Card)
o virtuelne mree (VLAN) i virtuelne maine (VMs)
o mreni ureaji za skladitenje podataka
o mrena oprema, kao to su UTP ili optiki mreni kablovi.
4.7.1.4. Virtuelizacija skladitenja podataka

Ovaj tip virtuelizacije omoguava nam da postignemo nezavisnost apstraktnih lokacija na
ureajima za uvanje podataka u odnosu na fizike lokacije. Korisnik vidi deo dodeljenog prostora
kao logiku celinu, odnosno particiju, a sistem je zaduen za mapiranje ove particije na stvarnu
fiziku lokaciju. Ovo smo i ranije pominjali kroz primer particionisanja hard diska kod korisnikih
raunara to predstavlja jednostavan primer upotrebe virtuelizacije skladitenja i uvanja podataka.
4.7.1.5. Softverska reenja virtuelizacije

WMWare. Ova platforma slui za virtuelizaciju hardverskih resursa i stvaranje virtuelnih
maina X86 tipa ( RAM, CPU, hard disk, mrea), na kojima mogu da se izvravaju operativni sistemi
i aplikacije, kao i na bilo kojoj drugoj hardverskoj X86 platformi. Virtuelne maine su kompatibilne sa
svim standardnim X86 operativnim sistemima i aplikacijama i mogue je pokrenuti nekoliko
virtuelnih maina na jednom fizikom serveru.
Cytrix System Xen. Xen je potpuno besplatni VMM ( Virtual Machine Monitor) program koji
omoguuje virtuelizaciju na X86 i X64 arhitekturama. Prvobitno je razvijan na Kembrid univerzitetu i
javno je objavljen 2003. god. 2007. god. dolazi u vlasnitvo kompanije Cytrix System, a od 2009.
god. dostupan je kao besplatan alat.
Xen radi kao hipervizor iznad hardvera, a omoguuje virtuelizaciju vie razliitih operativnih sistema
istovremeno. Prvi OS ( domain 0) koji se direktno pokree kod podizanja sistema, ima prava
pristupa hardveru i preko njega se moe upravljati svim drugim virtuelnim operativnim sistemima ( u
domain U domenu). Novije verzije omoguuju virtuelno pokretanje izvornih Windows sistema, ako
hardver podrava X86 virtuelizaciju. Xen se dakle kod razliitih hardverskih arhitektura oslanja na
para- virtuelizaciju, a u pojedinim sluajevima omoguuje potpunu virtuelizaciju.
41
4.7.2. Prednosti virtuelizacije

U zavisnosti od IT arhitekture kompanije, kao i dostupnog IT budeta, virtuelizacija moe da
obezbedi mnoge prednosti i utede, kao to su:
Konsolidacija servera. Odnosi se na ujedinjavanje neiskorienih resursa u jedan ili vie
novih entiteta, odnosno virtuelnih servera. Ovo je moda jedna od najvanijih prednosti
virtuelizacije.
Uteda energije. Pored oigledne utede i smanjenja kompanijskih trokova kroz kupovinu
hardvera ( tanije, smanjenu kupovinu u odnosu na onu pre virtuelizacije), znaajna uteda
moe da se ostvari i zahvanjujui injenici da virtuelizacija donosi znatno nie trokove
korienja elektrine energije koja je potrebna za korienje velikog broja servera i prateih
raunarskih komponenti. Na ovaj nain, kompanije ne samo da tede novac, ve se i
odgovornije ponaaju prema ivotnoj sredini i socijalnom okruenju, pokazujui da su
drutveno odgovorne.
Lakoa odravanja. Upravljanje i odravanje virtuelnih maina mnogo je jednostavniji proces
nego odravanje stvarnih raunara. Ukoliko je potrebno instalirati neku novu hardversku
komponentu, fiziki raunar bi verovatno morali da ugasimo, ubacimo tu komponentu i zatim
ponovo ,,podignemo OS (osim ukoliko se ne radi o ureajima, koji imaju mogunost
ukljuivanja i iskljuivanja iz sistema bez gaenja elektrine energije iz istog). Kod virtuelne
maine, ovaj proces moemo obaviti softverski, pomou za to predviene aplikacije.
Smanjeno vreme backup- a i povraaja podataka. Obzirom da su virtuelne maine zapravo
fajlovi, procesi backup- a i restore- a ovakvih fajlova dosta su bri i jednostavniji nego kod
fizikih maina.
Mogunost korienja testnih konfiguracija. Poto ovakvo okruenje predstavlja izdvojenu
celinu, moemo ga koristiti za testiranje aplikacija pre nego to ih pustimo u live reim,
odnosno u ve postojei sistem. Takoe, postoje i virtuelne mree pa tako njih moemo
iskoristiti za sigurno i bezbedno testiranje neke klijent-server aplikacije, bez bojazni da e
nepredvieni problemi uticati na ostatak mree. Pored svega navedenog, ovakva virtuelna i
izdvojena okruenja mogu biti iskoriena i za testiranje virusa ili antivirusnog softvera u
sigurnim i kontrolisanim uslovima.
Upotreba starih programa u novom okruenju. Ukoliko pojedinac ili kompanije koriste nov
sistem, ali ipak ele da zadre i koriste neke od starih aplikacija koje nisu kompatibilne sa
novim sistemom, virtuelizacija e tu kompatibilnost omoguiti, jer za ovakve programe
moemo kreirati virtuelno okruenje namenjeno samo njima. Tako emo utedeti vreme i
novac, pritom zadravajui oblik i funkcionalnost IT sistema.
Pored ovih prednosti virtuelizacija donosi i sledee efekte: smanjenje kompleksnosti IT
infrastrukture, jednostavnija i jeftinija administracija, poveanje pouzdanosti IT infrastrukture, visoka
otpornost na otkaze fizike infrastrukture, smanjenje potrebnog prostora u data centru od 50-77%,
omoguavanje pouzdanog i jeftinog sistema za oporavak od katastrofe (disaster recovery).
4.7.3. Znaaj virtuelizacije

Postoji vie razloga zbog kojih je virtuelizacija znaajna. Prosenom korisniku raunara ona
donosi pre svega fleksibilnost u korienju vie operativnih sistema, bez restartovanja ili sloenih
42
instalacionih procedura. Mogunost da testira bilo koji operativni sistem bez rizika da onesposobi
fiziki raunar, za korisnika svakako je bitna. Meutim, pravi smisao virtuelizacije se ogleda tek u
uslovima poslovne primene, pre svega u velikim mrenim okruenjima Internet provajdera i drugih
firmi koje pruaju neku vrstu mrenih IT usluga. Naime, do sada je u veini sluajeva ceo raunar
bio rezervisan za jednog korisnika ili za samo jedan servis. Virtuelizacija nam u ovom sluaju
omoguava da na jednom fizikom raunaru omoguimo, u zavisnosti od jaine istog, nezavistan
pristup i odravanje vie vitruelnih raunara, kod kojih bi svaki klijent imao takoe nezavistan pristup
svom virtuelnom raunaru. Osim organizacijskih uteda u vremenu i odravanju jednog umesto vie
fizikih raunara, nisu zanemarljivi ni trokovi hlaenja i elektrine energije. Primene su viestruke i
donose smanjenje trokova, veu fleksibilnost i lake odravanje. Osnovni koncept omoguava sloj
apstrakcije hardvera raunara domaina. Na ovaj nain virtuelni raunar je nazavistan od stvarnog
hardvera koji se nalazi kod domaina. Virtuelni raunar preko sloja apstrakcije pristupa raunaru
domainu i njegovom hardveru.
4.7.4. Budunost data centara kroz virtuelizaciju i Cloud Computing

Danas gotovo svaka kompanija poseduje svoj data centar izgraen posebno za njenu upotrebu,
iji kapacitet premauje potrebe kompanija, a skup je za odravanje. Razvijanjem raunarskog
,,oblaka nastaje skup od vie data centara na jednom mestu kojima se pristupa preko provajdera, a
cena korienja ove usluge nia je nekoliko puta od cene odravanja sopstvenog data centra. Cloud
Computing ima visoko automatizovanu, otvorenu, fleksibilnu, virtuelizovanu i standardizovanu
infrastrukturu koja je uz to pouzdana i bezbedna. Podaci i usluge dobijaju se preko ,,oblaka na
zahtev i na nain koji je prilagoen potrebama korisnika. Upravljanje ovim sistemom integrisano je u
samo reenje i potpuno je automatizovano.
Cloud Computing je samo poslednji korak u procesu virtuelizacije data centara i konsolidacije
servera, procesa skladitenja podataka i mrenih izvora kako bi se uklonio viak opreme.
Tehnologije virtuelizacije omoguavaju da se svi izvori data centra spoje u objedinjeni, logian izvor
koji se moe deliti. Virtuelizacija razdvaja fiziku IT infrastrukturu od servisa i aplikacija koje se na
njoj nalaze, omoguavajui veu efikasnost i fleksibilnost, bez uticaja na produktivnost
administratora. Kljuna aplikacija za virtuelizaciju je konsolidacija koja omoguava IT slubama da
ponovo uspostave kontrolu nad razgranatim izvorima tako to stvara zajednike skupove izvora
kojima se moe upravljati iz jedne jedine take. Ve je veliki broj kompanija u svojim IT odeljenima
poeo da se slui samo jednim fizikim serverom za korienje razliitih aplikacija pomou
tehnologije virtuelizacije. Virtuelizacija servera ne slui samo za njihovu konsolidaciju, ve doprinosi
fleksibilnosti i brzini pruanja usluga, a smanjuje i gubitke. Osim toga, virtuelizacija je samo poetak,
jer e se tek virtuelizacijom mree i skladita podataka postii mobilnost podataka i aplikacija kroz
itave mree i data centre, a ne samo u okviru jednog data centra. Svakom korisniku Interneta
pojam raunarskog ,,oblaka postaje blii ako kaemo da svaki pristup Webmail- u ili elektronskoj
poti Gmail- u, Yahoo- u ili Hotmail- u podrazumeva upotrebu usluga koje omoguava raunarski
,,oblak.
43
4.8. UTICAJ CLOUD COMPUTING-A NA POSLOVANJE

Oigledan je proboj ovog novog biznis modela meu obine, kune korisnike, ali ono to je
jo vanije je upotreba tehnologije ,,oblaka u poslovne svrhe. To je ujedno i mesto gde je najvie
novca u opticaju, a neke velike kompanije su ve odavno poele da ulau znanje, iskustvo i novac
ukljuujui se u borbu koja se rasplamsala. Iako je ovaj pojam izloen brojnim diskusijama, neki ga
ak i osporavaju, bliska budunost e pokazati koliko e Cloud Computing imati uticaja na nain na
koji koristimo Internet, a to je naroiti vano u sferi poslovanja. Uprkos senzacionalizmu i za razliku
od mnogih tehnologija koje joj prethode kao to su video telefonija, kancelarija bez papira i mobilna
televizija, Cloud Computing e sasvim sigurno ostati prisutan i razvijati se tokom godina koje slede.
Ova tehnologija menja nain rada ljudi, kao i poslovanje kompanija, omoguavajui im da koriste
usluge na znatno ekonominiji nain. Usluge Cloud Computing- a posebno su privlane za male i
poetnike kompanije koje ne mogu priutiti velike inicijalne investicije u informatiku opremu.
4.8.1. Poslovni problemi sa IT pristupom

Dananje moderne kompanije suoavaju se sa nizom potekoa kada ih posmatramo sa IT
stanovita. Sistemi postaju sve sloeniji, zahtevaju dosta ljudskih resursa, a IT osoblje ima teak
zadatak da odrava i unapreuje sistem, kako zbog napretka tehnologije, tako i zbog potekoa
prihvatanja inovacija od strane zaposlenih, naroito kada je re o velikim kompanijama. Velike firme
imaju i taj problem (za razliku od malih i srednjih preduzea) to nisu toliko agilne i fleksibilne,
odnosno ne mogu tako brzo da reaguju na promene i da se prilagode. Nabavka novog hardvera,
odravanje postojeeg, kupovina i nadogradnja softvera i operativnih sistema su stvari koje
oduzimaju dosta resursa, tj. vremena i novca. Kada se tome doda aurno i adekvatno obuavanje
zaposlenih i novih zaposlenih, shvatamo da se radi o dosta obimnom poslu. Ovde na scenu dolazi
Cloud Computing koji omoguava reavanje jednih i ublaavanje nekih drugih problema.
4.8.2. Oblasti delovanja

Budunost ovog poslovnog modela je zaista svetla zbog injenice i predvianja mnogih
naina upotrebe, kako u poslovnom okruenju, tako i u mnogim drugim sferama ljudskog delovanja.
Jako znaajna zastupljenost Cloud Computing-a je u oblasti zdravstva i medicine uopte.
Ova tehnologija omoguava masovnu kolaboraciju uesnika irom sveta koja e pomoi da se
otkriju novi lekovi na sveoptu korist celog drutva. Druga velika prednost odnosi se na dobijanje
deljenje platforme koja e biti na raspolaganju zdravstvenim ustanovama. I trea, ne i najmanje
znaajna, odnosi se na praenje stanja u realnom vremenu ( opte stanje, epidemije i pandemije,
itd.).
Cloud Computing ima i imae sve vei uticaj u sferi proizvodnje, to je jako vana stvar
gledajui na broj proizvodnih kompanija kako u svetu, tako i kod nas. Prednost se ogleda u
mogunostima zajednike saradnje proizvoaa i kupaca po pitanju dizajna i kreiranja novih
proizvoda i usluga. Unapreuju se proizvodni procesi kroz olakano povezivanje fiziki dislociranih
jedinica, a zatim se javljaju poboljanja u logistici i transportu, odnosno lakoj, broj i jeftinijoj
komunikaciji izmeu svih uesnika u logistikom sistemu kompanije.
44
Kada se govori o uticajima koje e tehnologija ,,oblaka izvriti u domenu edukacije i uenja,
kolaboracija opet dolazi do izraaja, jer omoguava jednostavnije deljenje resursa, znanja i
iskustava meu korisnicima sa svih kontinenata. Pored toga, velika kompjuterska snaga koja moe
biti generisana moi e da omogui simulacije ( npr. simulacije i predvianja klimatskih promena) za
koje su donedavno bili rezervisani samo superkompjuteri.
Pored ovih navedenih, jasno je da e Cloud Computing imati uticaja u mnogim drugim
delovima ljudskog delovanja. Ovo se odnosi ne samo na kune korisnike ili vlasnike velikih ili malih
biznisa, ve i na mnoge druge ustanove, ali i kompletne vlade drava zajedno sa javnim
ustanovama koje pruaju irok dijapazon usluga graanima. Kompletan uticaj koji e biti izvren tek
treba da doe do izraaja u godinama koje slede.
4.9. UTICAJ CLOUD COMPUTING-A NA PRIVATNE KORISNIKE

I pored toga to je ovaj model u povoju, ne mogu se negirati razne mogunosti primene, od
kojih je dosta njih ve ulo u iroku upotrebu. Sigurno najee korien model, najpozantiji na
Internetu je svakako e-mail. Od svog nastanka pa do danas, ovo je najjednostaviji i najbri nain
komunikacije, kako meu poslovnim, tako meu privatnim korisnicima. Privatni domeni i e-mail
adrese na njima, uglavnom su rezervisane za ove prve. Meutim, prosean korisnik Interneta ima
svoj nalog na nekom od poznatih Webmail servera, kao to je Yahoo, Gmail, Windows Live i sl. Ovo
korisnicima omoguuje kontakt sa svetom bilo kada i sa bilo kog mesta. to je jo bolje, pristup
naim Webmail nalozima je sada omoguen sa svih tipova ureaja, a to su desktop i laptop
raunari, mobilni telefoni, smartphone ureaji pa ak i mp3 plejeri i itav dijapazon drugih ureaja
koji imaju pristup Internetu ( TV i slino). Privatna strana ,,oblaka ogleda se u mnogim tipovima
usluga provajdera, a e-mail je naveden samo kao primer najpoznatije i najee koriene. Ostali
primeri korienja se dele u grupe:
Socijalno umreavanje. Pored e-mail- a, ovo je verovatno najpoznatiji ,,oblaak ili bar
najomiljeniji. Iako korisnici nisu svesni da koriste uslugu u Cloud- u, jasno je da milioni korisnika
imaju svoje naloge na socijalnim mreama. Sam Facebook je ve dostigao 600 miliona korisnika,
to zajedno sa ostalima ( MySpace, Twitter...) predstavlja ogroman broj ljudi na svim kontinentima.
Neke od njih se koriste za povezivanje ljudi u smislu profesionalne orijentacije, neke za povezivanje
sa ljudima koje poznajemo i sl. Ukratko, itava poenta i jeste u povezivanju u mree i grupe,
kolaboracija, deljenje iskustava i znanja.
Web- bazirane aplikacije. Ovaj nain pruanja usluge korisnicima ( u vidu SaaS) verovatno
nikada ili bar ne u bliskoj budunosti nee zameniti klasian model isporuke zahtevnih aplikacija
krajnjim korisnicima. Ovo se odnosi na zahtevne aplikacije i usko specijalizovan softver kao to je
AutoCad, PhotoShop ili sl., odnosno na one koji ne mogu da rade van svojih ,,prirodnih okruenja,
tj. snanih desktop maina. Ipak, Web- bazirane aplikacije su ve uzele dobar deo trinog uea i
njihov broj korisnika raste. Moda najbolji primer predstavlja GoogleDocs, odnosno pandan
Microsoft Office- u. Ovaj Web servis omoguava pristup bilo kada, sa bilo kog mesta, sa razliitih
ureaja i platformi. Svi korisniki dokumenti su tu i nema bojazni da e se neto nepredvieno desiti
i da e oni biti izgubljeni, kao to moe biti sluaj sa kunim raunarima, naroito kod manje iskusnih
korisnika. Ne samo to je omogueno deljenje ovih dokumenata sa drugim korisnicima, ve i
nekoliko korisnika istovremeno moe raditi na jednom dokumentu.
Online uvanje podataka. U ovu grupu spadaju i servisi koji se bave backup- om podataka (
uvanjem rezervnih kopija), kao i oni koji pored smetanja podataka, nude i neke druge mogunosti,
45
kao to su kontakt sa drugim korisnicima, grupe, forumi, deljenje, itd. Takoe, ovde spadaju kako
sistemi za privatne i poslovne korisnike namenjeni uvanju podataka u privatne i poslovne svrhe,
tako i oni koji pruaju usluge zabavnog sadraja i sl. Neki od poznatijih primera ovog modela su:
YouTube, Google Picasa, Vimeo...
Pored pomenutih, primera upotrebe za kune korisnike ima jo dosta i oekuje se da e ih
vremenom biti sve vie, odnosno da e ljudi sve vie prihvatiti ideju dostupnosti svih potrebnih
aplikacija i servisa bilo kada i bilo gde. Tako e ovaj nain komuniciranja i obavljanja svakodnevnih
poslova biti vien u sferi edukacije, bankarskih, potanskih i finansijskih usluga, usluga javnih
dravnih institucija i mnogim drugim.
4.10. OPTIMIZACIJA INFORMACIONIH SISTEMA KORIENJEM

CLOUD COMPUTING- A
U vremenu krize i konsolidacije poslovanja nastala je potreba za smanjenjem trokova u svim
sferama poslovanja. Osnovni zadatak svih menadera je smanjiti troak, a uz to poveati efikasnost
i produktivnost. Savremeno poslovanje se ne moe zamisliti bez informacionih sistema, sledi da
njegova efikasnost mora biti maksimalna.
Velike kompanije su imale itavu armiju IT strunjaka, njihova permanentna edukacija i
usavravanje bili su dodatni troak koji je postao neminovnost ukoliko je kompanija elela da bude i
ostane konkurentna na tritu. Dananje poslovanje ne pravi razliku izmeu malih, srednjih i velikih
preduzea. to je kompanija manja ona je i zavisnija od informaciono komunikacionih tehnologija. U
njihovom sluaju IT resursi predstavljaju znaajnu stavku u budetu. Kod malih i srednjih kompanija
se kree od osnovnih potreba i nakon toga se dodaju IT resursi i to samo u sluaju neophodnosti.
Takav sistem lagano raste i postaje sve komplikovaniji za dalje odravanje. Nakon nekog vremena,
kada sistem dostigne kritinu masu, menadment kompanije se susree sa problemom kuda dalje.
4.10.1.
Strateke odluke
Uobiajen nain u mnogim kompanijama je da menadment donosi odluku o kupovini novog

hardvera, softvera i pokuava da standardizuje svoje IT resurse nabavljajui brendirane raunare i
softver. Da bi ovakav sistem funkcionisao, potrebno je angaovati IT profesionalce koji e ga
odravati, ali i razvijati. Uglavnom zbog straha od greaka i mogue nestabilnosti u radu sistema,
menaderi se esto odluuju za kupovinu opreme koja je predimenzionisana. Danas, ekonomska
kriza utie na to da se optimizacija informacionog sistema ozbiljno uzima u razmatranje, kao nain
za smanjenje trokova i kapitalnih investicija u sistem. Osnova te optimizacije su postali teminalski
rad i virtuelizacija. Daljim istraivanjima i analizama se dolazi do Cloud Computing tehnologije.
Cloud Computing predstavlja reenje pomenutih problema. Podrazumeva korienje (
iznajmljivanje) IT resursa od provajdera koji nude te servise, a nakon toga kompanije plaaju
upravo onoliko IT resursa koliko i koriste. Osnovna prednost ove tehnologije je to ne postoji
inicijalno ( kapitalno) ulaganje u informacioni sistem. Treba napomenuti da Cloud Computing nije
svemogue reenje za sve situacije i kompanije. Uvek je potrebno nai kompromis izmeu
efikasnosti, neophodnosti i isplativosti.
Optimizacija informacionog sistema podrazumeva prevashodno optimizovanje postojeih
resursa. Najvei broj kompanija odluuje se za virtuelizaciju servera i desktop okruenja.
46
Virtuelizacija ovih resursa se izvodi lokalno i u tom sluaju se ne radi o Cloud Computing- u ve o
reenjima unutar kompanije. Interesantan deo optimizacije kroz Cloud Computing jeste korienje
iznajmljenih IT resursa. Ne oekuje se da kompanija svoje jezgro aplikacije prebaci na Internet i
hostuje kod provajdera, ali je interesantno i finansijski isplativo da se poslovi vezani za odravanje
infrastrukture jezgra prepuste specijalizovanim servis provajderima. U velikom broju sluajeva,
krajnji korisnici nee ni znati da se odreeni problem dogodio to je i osnovni cilj svake optimizacije
informacionog sistema. Kompanija i njeni zaposleni treba da se fokusiraju na svoju osnovnu
delatnost, dok informacioni sistem treba da bude nevidljiv za njih i da odrauje maksimalno efikasno
predviene zadatke.
Velike svetske kompanije sa svojim konceptima tehnologije ,,oblaka se bore za udeo na
tritu. Tako danas imamo Microsoft Cloud, Google Cloud, Cisco Cloud i mnoge druge. Bez obzira
na ove kompanije, treba imati na umu nain na koji se servis distribuira krajnjim korisnicima. Prvi
nain je da se servis nudi samo na Internetu. Ovaj pristup je dobar, jer korisnik ne mora imati nita
kod sebe, na svojim serverima ili raunarima. Sa druge strane, zavistan je od Internet linka. Ovo je
jedan od osnovnih problema za korienje takvih servisa. Druga vrsta reenja jeste da se jedan deo
servisa nalazi kod provajdera, dok je jedan deo servisa instaliran kod samog klijenta. Na ovaj nain
se postie smanjenje zavisnosti od Internet konekcije. Klijentski softver je obino nezahtevan po
pitanju hardverskih resursa i ima ulogu da klijentu obezbedi konstantan servis.
Treba obratiti panju na injenicu da razlika u veliini kompanije sa sobom nosi i razliite
pristupe Cloud Computing- u. Odjednom su male i srednje kompanije dobile mogunost da stanu
rame uz rame sa velikim kompanijama, koristei najsavremenije tehnologije koje e im omoguiti
konkurentnost na tritu. Bez velikih inicijalnih investicija, kompanije e se lake odluiti da koriste
nove tehnologije koje e im poveati produktivnost u svom primarnom poslovanju. I pored jedne
mane u ovom sluaju servisi se plaaju godinje ( meseno), plaa se ono to se koristi pa su
trokovi stalni i fiksni za sve vreme trajanja ugovora, koncept Cloud Computing- a odnosi pobedu.
Naime, kupovinom resursa, oni e tokom vremena zastariti pa se moraju obnavljati, to opet dovodi
do kapitalnih investicija. Malim i srednjim kompanijama kojima IT nije delatnost, informacioni sistem
treba da bude i ostane samo alat u uspenom i efikasnom poslovanju.
U sluaju velikih kompanija, razlozi za korienje Cloud Computing- a su neto drugaiji. Velike
kompanije imaju moderne informacione sisteme i sopstveno IT odeljenje koje se bavi odravanjem,
razvojem, kvalitetom i podrkom. Hardverski i softverski resursi su, u veini sluajeva,
predimenzionisani, dok su ljudski resursi skoro po pravilu minimalni. Kod velikih kompanija postoji
ureen i standardizovan informacioni sistem pa je potreba za Cloud Computing- om manja nego
kod malih kompanija. Realna potreba za ovim reenjem moe biti zastarelost ili prekid ivotnog
veka softverskih proizvoda, skupo odravanje i nadogradnja postojeeg reenja ili novi zahtevi koji
se postavljaju pred IT sistem kompanije. Jo neki razlozi zbog kojih se velike kompanije odluuju za
Cloud Computing su: smanjenje kapitalnih investicija, smanjenje IT resursa ( hardver, softver,
ljudi...), predvidivi trokovi... Takoe, postoje odreene prepreke i zamke, koje velike kompanije
zbog svoje veliine ne vide.
Naime, deava se da velika kompanija zbog sigurnosnih razloga ne eli da ,,uzima bilo
kakve servise ,,spolja. Sigurnost informacionih sistema je zaista jedno od bitnih pitanja o kojem
treba voditi rauna. Ipak treba imati na umu da su velike kompanije usaglasile svoje poslovne
procese sa odreenim preporukama. Samim tim, sigurnosne polise kompanije su sistemski ureene
i potujui te polise moe se doi do zakljuka koje servise kompanija moe ,, uzimati spolja, a koje
ne.
47
Vrlo esto, velike kompanije smatraju da su sposobne da same realizuju svoj sopstveni
,,oblak, zaboravljajui na svoju primarnu delatnost. Ovo je zamka u koju se lako moe upasti. Time
se zaboravlja osnovni postulat Cloud Computing- a- smanjenje trokova. Viak hardverskih resursa
treba usmeriti i uposliti u unapreenje poslovno proizvodnih procesa, poveanje efikasnosti i
poveanje profita, a ne graditi i ulagati u novu infrastrukturu.
Na osnovu svih dosadanjih pokazatelja, uvia se sve vea uzajamna relacija izmeu
informatikih reenja i proizvodno poslovnih procesa, tako da se danas smatra da jedan uspean
top menader u kompaniji mora biti osoba sa podjednako menaderskim, proizvodnim i
informatikim sposobnostima. Direktnu korist od korienja i implementiranja Cloud Computing- a
imaju kompanije svih veliina. Nain, obim i pristup implementaciji nekih od Cloud reenja ne moe
biti isti za sve kompanije, ali se skoro sa sigurnou moe pretpostaviti da e u budunosti ovaj
koncept igrati veliku ulogu u implementaciji i eksploataciji informacionih sistema kao i direktnom
smanjenju trokova i poveanju profita kompanija.
4.11. PREDNOSTI I NEDOSTACI CLOUD COMPUTING-A

4.11.1.
Prednosti Cloud Computing- a
Prednosti su brojne i vremenom, kako se provajderi budu razvijali i nudili nove i poboljane
postojee usluge i modele, pretpostavka je da e prednosti biti jo vie. Pored toga, potrebno je da
Cloud Computing bude opteprihvaen, jer i sada provajderi imaju potekoa u pronalaenju
korisnika iz vie razloga, a neki od njih su neznanje, zabrinutost za sigurnost podataka, itd. Ovde e
biti navedene neke od prednosti koje su ve iz predhodne prie jasne i koje su se izdvojile i potvrdile
u praksi.
Smanjenje trokova. Ovo je, naravno, stavka koja dolazi na prvo mesto. Velike kompanije
su jo uvek neodlune, a sa druge strane Cloud Computing moe biti velika odskona daska malim
i srednjim preduzeima, kao to je i reeno u prethodnom poglavlju. Ovo je prvenstveno zbog toga
to su male i srednje kompanije osloboene poetnih trokova nabavke skupog hardvera, softvera,
ali i ljudskih resursa. I za upotrebu ,,oblaka potrebni su ljudski resursi iz oblasti IT- a, ali zbog
jednostavnosti korienja Cloud Computing usluga, oni su svedeni na minimum. Ukidaju se trokovi
ulaganja u skupe servere i mrene komponente, kao i trokovi za poveanje ukupnih kapaciteta.
Korisnik plaa samo onoliko koliko troi.
Fokus na primarnu delatnost. Korienjem ovog modela, kompanije su u odreenoj meri
osloboene brige o sopstvenoj infrastrukturi, odnosno hardveru. Prelaskom na ,,oblake, provajder
se brine o kompletnom hardveru i softveru, odravanju, elektrinoj energiji, ljudskim resursima koji
odravaju itav sistem, itd. Na ovaj nain, preduzea svoj fokus mogu da usmere na svoju primarnu
delatnost u veoj meri u odnosu na korienje standardnog IT modela.
Inovacije. Slino prethodno navedenom, a usled prebacivanja fokusa na primarne
delatnosti, preduzea su oslobodila odreene resurse koji su im do tada bili zauzeti. Ovako se
podstie kreativnost i inovacija, a poznato je da ogroman procenat inovativnih reenja dolazi od
malih i srednjih kompanija.
Smanjenje IT odeljenja. Usled nekorienja komplikovanih sistema u smislu hardvera,
kompanije mogu da smanje broj zaposlenih u IT sektoru, to e im direktno doneti utedu u novcu.
48
Sa druge strane, situacija je povoljna u smislu otvaranja novih radnih mesta. Naime, pratei razna
istraivanja dolazi se do ne ba preciznih, ali svakako obeavajuih podataka koji govore da e u
narednim godinama model Cloud Computing- a doprineti otvaranju novih radnih mesta. Jo jedna
vana stavka je i pojavljivanje velikog broja potpuno novih zanimanja, koja su u vezi sa Cloud- om.
U ovom sluaju se ne otvaraju samo radna mesta, ve se menja i izgled strukture IT strunjaka u
celom svetu.
Pristup naprednim aplikacijama. Mnoge kompanije ne mogu da izdvoje sredstva za
kvalitetan sistem za upravljanje odnosima sa kupcima, a one koje mogu moraju izdvojiti zanajna
sredstva. to je kompanija vea, vei je i broj zaposlenih, a samim tim potrebno je i vie licenci
softvera ( operativni sistemi, upravljaki softver...). Upotrebom tehnologije ,,oblaka firme imaju
pristup razvijenoj i modernoj aplikaciji, bez kupovine hardvera i softvera, plaajui onoliko koliko je
koriste.
Uteda energije i doprinos ivotnoj sredini. Iako dosta firmi ne mogu sebi da priute
drutveno-odgovorno ponaanje, postoji veliki broj subjekata kojima je ovo vana stavka.
Upotrebom manje hardvera tedi se elektrina energija, a samim tim doprinosi i manjem zagaenju
ivotne sredine. Na ovaj nain, koncept ,,zeleni IT dobija sve vie na znaaju.
Elastinost. Sigurno jedna od najvanijih prednosti ove tehnologije, usled sposobnosti brzog
prilagoavanja resursa potrebama korisnika. Korisnik u ovom sluaju nema trokove kupovine
skupog hardvera, ve plaa poveanu potronju resursa samo onda kada za njima ima potrebu.
Brza elastinost omoguuje brz pristup potrebnim resursima i isto tako brzo ,,vraanje nepotrebnih.
Ovo je naroito znaajno, jer potkrepljuje utisak neogranienosti.
Kroz razna istraivanja, zakljuilo se da su kljune prednosti za korisnike brzina
uspostavljanja sistema u ,,oblaku, model plaanja, kao i trokovi uopte. Prema istraivanjima
Svetskog Ekonomskog Foruma dobijeni su sledei procentualni udeli u ocenjivanju prednosti Cloud
Computing- a:
o 86% smatra da ovaj model omoguava bolje usmeravanje kompanija na inovacije i nove
proizvode
o 71% ispitanika kao prednost navodi smanjenje trokova i kolaboraciju meu korisnicima
o 57% njih tvrdi da im je omogueno bolje fokusiranje na samu sr posla kojim se bave
o 50% ispitanika smatra da su rizici poslovanja umanjeni ukoliko kompanije koriste usluge
Cloud provajdera
Takoe, veliki procenat ispitanika ( 72%), iz ovog istraivanja, je rekao da su IaaS i SaaS
modeli ti koji vre najvaniju promenu koju ,,oblak donosi. Pri tome se misli na Cloud kompjutersku
snagu i prostor za sladitenje podataka, kao i na aplikacije. Neto vie od polovine njih, najvei
uticaj vidi u Cloud Computing- u kao platformi koja kompanijama omoguava razvijanje i pokretanje
njihovih sopstvenih aplikacija, ali i upotrebu ovog modela kroz sisteme online plaanja.
4.11.1.1.
Poboljanja u odnosu na dosadanju IT infrastrukturu
Cloud Computing omoguava dinamiku dostupnost IT aplikacija i infrastrukture, bez obzira

na lokaciju korisnika.
Bre pruanje usluga rezultira mogunostima od organizacije zadataka do kreiranja,
konfigurisanja, snabdevanja i dodavanja raunarske snage u IT podrku i poslovne usluge
mnogo bre nego to bi to bilo mogue sa dananjim raunarskim infrastrukturama.
Poboljana usluga ojaava napore za zadravanje kupaca i horizontalno proirenje trita.
Cloud Computing poboljava upravljanje informacijama i servisima.
49
Promovie IT optimizaciju tako da su resursi konfigurisani za maksimalno dobru cenu.
Dostie se nastojanje da se uradi vie sa manje resursa.
Podstiu se inovacije, omoguavajui organizacijama da brzo i efikasno istrae potencijal
novih IT omoguenih poslovnih poboljanja koja mogu da rastu u velike razmere.
Promovisanje efikasnijeg i efektivnijeg korienje tehnikog osoblja.
Naroito se stavlja akcenat na sigurnost pri daljem razvoju.
Elastinost dovodi do neogranienosti resursa.
Cloud Computing poseduje osnovu za veliki tehnoloki napredak, moda kao ni jedna
tehnologija do sada.
4.11.2.
Nedostaci Cloud Computing- a
Jasno je da tehnologija ,,oblaka prua dosta toga i da ima potencijal koji e verovatno u
blioj budunosti biti iskorien. Ipak, oko njega se jo uvek vodi dosta polemika i mnogi
predstavnici velikih kompanija, ali i kuni korisnici se slau da mnoga pitanja jo moraju biti reena
kako bi Cloud postao opteprihvaen model. Neki od nedostataka su:
o Nedostatak jasnoe u pogledu licenci za softver i oporezivanja.
o Upravljanje moe biti problem- Cloud Computing je najmanje transparentan metod pruanja
usluge iz spoljnih izvora, a podaci se skladite i obrauju spolja na vie naznaenih lokacija.
o Dostupnost nije zagarantovana- malo prualaca usluga ,,oblaka nude bilo kakve garancije
u pogledu kontinuiranosti usluge, roka za popravke ili povraaj podataka, to znai da su
ove usluge nepouzdane sa stanovita aplikacija kod kojih je pitanje kontinuiranosti od
velikog znaaja.
o Privatnost- nakon to podaci napuste prostoriju i preu u ,,oblake, kriminalcima, pijunima i
konkurenciji je lake da dou do njih. Danas pruaoci usluga Cloud Computing- a ne nude
temeljne garancije ili reenja u sluaju ugroavanja poverljivosti podataka.
o Povinovanje propisima je sloenije. Na primer, pruaoci ovih usluga bi mogli da prebace
podatke u drugu zemlju gde su energetski trokovi nii, ali su propisi nedefinisani. Postavlja
se pitanje ko e snositi zakonsku odgovornost za upravljanje podacima, zadravanje
podataka, transparentnost zapisa i tanost voenja raunovodstva. Za sada, nijedna
kompanija koja nudi usluge Cloud Computing- a nije spremna da prui onu vrstu garancije i
osiguranje koje bi traile velike kompanije radi preuzimanja rizika korienja ovih usluga.
Javlja se takoe i problem sigurnosti kao nedostatak. Strunjaci kompanije Gartner su
sigurnosne probleme Cloud Computing- a podelili u sedam celina. Slede tih sedam pitanja koja bi
svaki potencijalni korisnik ,,oblaka trebao da razrei sa potencijalnim provajderom pre potpisivanja
ugovora, a u narednom poglavlju bie vie rei o bezbednosti Cloud Computing- a:
Povlaeni pristup korisnika. Osetljivi podaci koji se iz kompanijskog sigurnog okruenja
izmetaju u ,,oblak sa sobom nose i povean nivo rizika. Preporuka je da se potencijalni korisnik
dobro upozna sa ljudima koji e upravljati njihovim podacima. Gartner preporuuje da se od
provajdera zatrae informacije o nainu angaovanja i zapoljavanja njihovog osoblja koje radi sa
osetljivim podacima korisnika.
Zakonska i sigurnosna regulativa. Korisnici su odgovorni za svoje podatke , ak i kada se
oni nalaze kod provajdera. Klasini provajderi raunarskih usluga podleu eksternoj reviziji i obavezi
usklaivanja sa sigurnosnim standardima. Ukoliko Cloud provajder u svojoj poslovnoj politici nije
predvideo sopstveno izlaganje eksternoj kontroli, takvom pruaocu usluga ne bi trebalo verovati.
50
Lokacija podataka. Pri korienju ,,oblaka nije poznato gde se nai podaci fiziki nalaze.
tavie, korisnici verovatno nee imati informaciju ni po pitanju drave u kojoj se serveri nalaze.
Poeljno je zatraiti od provajdera da se ugovorom obavee da kompanijske podatke uva na
odreenoj fizikoj lokaciji ( u dogovoru sa korisnikom) i da potuje lokalnu zakonsku i sigurnosnu
regulativu u ime korisnika koji potpisuje ugovor sa provajderom.
Deljenje podataka. Podaci u ,,oblaku se nalaze u deljenom okruenju, zajedno sa
podacima ostalih korisnika. Enkripcija podataka jeste efektna, ali nije reenje svih sigurnosnih
problema. Trebalo bi proveriti kako se podaci uvaju, odnosno da li su dislocirani na vie mesta u
cilju poboljanja sigurnosti istih.
Oporavak podataka. Iako korisnik moe da ne zna gde se njegovi podaci tano nalaze,
provajder bi trebalo da naznai ta se deava sa podacima ukoliko doe do neeg nepredvienog.
Podaci koji nisu replicirani na nekoliko mesta, vie su podloni loim scenarijima, odnosno
potpunom krahu. Treba jasno naznaiti da li je provajder u stanju da obavi potpuni oporavak, tj.
povraaj podataka i koliko dugo vremenski bi to trajalo.
Podrka proverama. Istraivanje i eksterna kontrola moda mogu biti veoma teki u Cloud
Computing okruenju zato to su podaci na nekoliko mesta istovremeno, odnosno na razliitim
serverima, u razliitim data centrima, itd. Ukoliko korisnik ne moe dobiti ugovorni sporazum sa
provajderom o mogunostima sprovoenja ispitivanja i eksterne revizije, trebalo bi razmisliti o
angaovanju takvog provajdera.
Dugorona pouzdanost. U najboljem sluaju, Cloud provajder nikada nee bankrotirati niti
biti kupljen od strane druge, vee kompanije. Ipak, trebalo bi voditi rauna i o ovom pitanju kada
razmiljamo o sigurnosti podataka. Trebalo bi da je jasno definisano kako e se prethodno
navedeno odraziti na podatke i da li e biti dostupni kao i ranije, odnosno u formatu koji korisniku
odgovara i koji moe biti importovan u aplikaciju koja je predviena u sluaju kraha sistema kod
provajdera.
U svim istraivanjima, sigurnost i dostupnost podataka u sluaju nepredvienih scenarija je od
sutinskog znaaja.
51
5. MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Internet predstavlja Industrijsku revoluciju, jer u osnovi menja naine na koje ljudi i
kompanije kupuju i prodaju proizvode, a istovremeno stvaraju nove proizvode i vre usluge u
elektronskoj formi. U tom smislu veoma je vano da poslovni ljudi, korporacijske grupe i
menaderi svih nivoa, dobro poznaju modele poslovanja na Internetu. Poslovanje na novom
tritu odreuje tip e-business-a kao i njegov model. Na osnovu relacija izmeu uesnika
izdvajaju se dva osnovna modela elektronskog poslovanja:
Business to Business modeli B2B modeli i
Business to Consumer modeli B2C modeli,
kao i nekoliko izvedenih modela:
Business to Employee B2E;
Consumer to Consumer C2C;
Consumer to Business C2B;
Business to Business to Consumer B2B2C;
Consumer to Business to Consumer C2B2C;
People to People P2P;
Intrabusiness;
Exchange to exchange E2E;
M commerce;
Government to citizens G2C;
Government to government G2G;
Government to Employee G2E.
Dva najvanija oblika elektronske trgovine su B2B i B2C elektronska trgovina. Na B2B
tritu se obavlja najvei obim online transakcija. Transakcijama obavljenim na ovom tritu
ostvaruje se izmeu 80-85% ukupnih prihoda od elektronske trgovine na Internetu.
5.1. KLASIFIKACIJA MODELA PREMA OSNOVNOM CILJU

Ne postoji jedinstvena, sveobuhvatna i prihvatljiva klasifikacija E-business modela.
Shvatajui znaaj ovog problema IBM-ov centar za e-business inovacije (Centers for IBM ebusiness Inovation) sproveo je istraivanje analizirajui 700 kompanija aktivnih na Web-u
odreujui uzore online business modela koji su se pojavljivali na Internetu.
Prema rezultatima IBM-ovog centra definisana je sledea klasifikacija e-business
modela6:
Offline facilitator Ove kompanije promoviu svoje marke (brands) on-line, ali ne
prihvataju nikakav oblik naruivanja preko Interneta. ele da izbegnu bilo kakav
potencijalni konflikt (channel conflict).
N.Vukovi, Z. Radojii - Modeli e-business-a na Web-u, XXI simpozijum o novim

tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom saobraaju, Saobraajni fakultet, Beograd
2003. godina.
52
Content provider Poznate kao srodne grupe ili agregatori sadraja. Poslovanje je
tipino ekspertskog karaktera za odreene oblasti i usmerene su na specifine
vrednosne propozicije. Njihovo poslovanje je bazirano na pretplatama, oglaavanju ili
trokovima transakcije.
Business destination Kod njih direktni prodajni kanali postoje uglavnom radi prodaje
proizvoda i usluga kompanije.
Online exchange bilo kao aukcionari, finansijske transakcije ili kreatori trita, ovi
entiteti dovode kupce i prodavce u vezu i pomau zakljuenju poslova. Dohodak se
ostvaruje uglavnom transakcionim provizijama, ali moe biti dopunjeno i oglaavanjem ili
pretplatnikom taksom.
Gateway Postoji nekoliko razliitih alata: pretraivai (search engine), internet servis
provajderi (ISP) i agenti (shoping agent). Ove kompanije obezbeuju lak nain za
korisnike da pronau ono to ele na Internetu. Kao to je i najei sluaj za one koji
prvi put nastupaju na Web-u ovi online poslovi najvei deo dohodka ostvaruju preko
oglaavanja.
Iako se mnoge kompanije mogu nai u nekoj od ovih klasa, ipak postoje i hibridni
modeli. Dinamika priroda digitalne ekonomije trai konstantne reevaluacije i prilagoavanja. Za
neke kompanije je dovoljno da poboljaju postojei business model preko novih dostignua.
5.2. KLASIFIKACIJA E-BUSINESS MODELA PREMA NAINU

OSTVARENJA ZARADE
Business modeli na Web-u se stalno razvijaju i treba oekivati nove klase u budunosti.
Jedna podela po kriterijumu ostvarenja poslovnog uspeha na Web-u stvaranjem profita na
razliite naine, daje sledee klase modela7:
Brokerski tip (brokerage) - B modeli. Brokeri su kreatori trita: oni dovode u vezu
kupce i prodavce, omoguavajui transakcije. Naravno to moe biti B2B (business to business),
B2C (business to consumer) ili C2C (consumer to consumer) trite. Broker naplauje odreeni
iznos po realizovanoj transakciji. Ovoj klasi pripadaju modeli tipa:
Kupoprodaja (Buy/Sell) kao to je www.etrade.com
Trina razmena (Market Exange) - najei model u B2B tritu, kao na primer: World
Chemical Exchange (exchange.chemconnect.com)
Zajednica trgovakih komora (Business Trading Community). Primer je Vertical Net
Udruenja kupaca (Buyer Aggregator) kao to je Accompany
Distributeri (distributors), najpogodniji za klasu B2B modela, primer je Necx
Virtuelno etalite (Virtual Mall), kao najreprezentativniji primer je Yahoo! Stres terms
(store.yahoo.com/vw/howitwor.html)
Globalne berze (Metamediary) kao to je Amazons zShop
Reklamerski (oglaavaki) tip (advertising) - A modeli. Ovaj model je produetak
tradicionalnog modela za telekomunikaciono oglaavanje. U ovom sluaju Web sajt obezbeuje
sadraj (najee besplatno) i usluge (kao to je e-mail, chat, forums, itd) miksirane sa
Centers for IBM e-business Inovation,

http://www.ibm.com/services/innovation/eurocenters.html
53
reklamama u obliku banner oglasa. Ovaj model uspeno funkcinie u uslovima kada postoji
veliki broj posetilaca ili je u pitanju visoko specijalizovam sajt. Postoji vie tipova ovog modela:
Generalizovani portal (www.yahoo.com, www.excite.com)
Personalizovani portal (my.yahoo.com, my.netscape.com)
Slobodni modeli (www.freemerchant.com, www.bluemountain.com)
Ugovoreni popust (www.buy.com)
Trgovaki tip (merchant) - M modeli. Klasina prodaja proizvoda i usluga na veliko i
malo (najee korien termin e-tailers). Prodaja se moe realizovati putem liste cena ili
aukcijom; proizvodi i usluge mogu biti unikatni za Web (bez fizikih prodavnica). Modeli ove
klase pripadaju nekoj od sledeih podtipova modela:
Virtuelna trgovina (www.facetime.net, www.amazon.com)
Kataloka trgovina (www.levenger.com)
Surf-and-Turf povezivanje virtuelne prodavnice sa tradicionalnom mreom prodavnica tipa
(bricks and clicks) (www.gap.com)
Digitalni prodavac (www.eyewire.com)
Proizvoaki tip (manufacturing) - MAN modeli. Ovaj model baziran je na mogunosti
da preko Web-a proizvoa dodje do kupca direktno i na taj nain smanjuje distribucioni lanac.
Model moe biti baziran na efektima smanjenja trokova, poboljanje servisa kupcima i bolje
razumevanje preferencija kupaca. Primeri su Intel, Apple.
Partnerski tip - C. A. modeli. Uspostavljanjem partnerstva izmeu sajtova (kroz
procenat dobiti) poveavaju se anse realizacije poslova sa razliitih lokacija surfovanja, ime
se proiruje trite, a samim tim uveavaju se anse za uspeno poslovanje. Ovaj oblik je vrlo
pogodan za Web to objanjava njegovu popularnost. Ukljueni su razliiti oblici: razmena
banera, pay-per-click i podela dobiti (www.befree.com).
Informatiarski tip (infomediary) I modeli. Podaci o potroaima i obiajima kupaca
su od izuzetne vanosti. Naroito ako su te informacije paljivo analizirane i koriene za ciljne
marketinke kampanje. Ovaj model moe ponuditi korisnicima slobodan Internet pristup ili
slobodan hardver u zamenu za detaljne informacije o njihovom surfovanju i kupovnim navikama.
Ovo je mnogo uspeniji model od istih odvertising modela. Ovde se mogu uoiti dve grupe
modela:
Sistem preporuka (www.clickthebutton.com)
Registracioni model (www.nytimes.com).
Pretplatniki tip (subscription) - S. U. modeli. Korisnici plaaju pristup sajtu. Sadraji
su sa visoko vrednovanim informacijama. Primeri navedenog pretplatnikog modela su:
www.wallst.com, www.slate.com, www.authentica.com. Ovi modeli su implementirani na veoma
razliite naine. Svaka firma moe kombinovati vlastite modele kao deo vlastite Web biznis
strategije. Na primer A-model moe biti kombinovan sa S.U.modelom da bi se dolo do
sveobuhvatne strategije koja je profitabilna.
Izbor pravog modela za nastup u okviru Web business-a predstavlja esencijalnu odluku za
uspenost. Klasifikacijom e-business modela uspeno se smanjuju dimenzije problema, pa
samim tim i odluka o izboru modela, a u osnovi svih modela je da neposredno ili posredno
ostvare zaradu kako bi opravdali svoje postojanje.
5.3. BUSINESS TO BUSINESS MODEL
B2B (Business to Business) model elektronskog poslovanja predstavlja poslovanje
izmeu preduzea, tj. razmenu proizvoda, usluga ili informacija sa drugim firmama iz okruenja.
54
Za razliku od B2C (Business to Consumer) modela koji podrazumeva poslovanje preduzea sa
krajnjim korisnicima, B2B povezuje sve uesnike u poslovnom procesu koji predhodi krajnjem
korisniku dobavljae, posrednike, distributere.
B2B poslovanje je orijentisano pre svega na efikasniju elektronsku podrku postojeih
poslovnih aktivnosti, visok stepen operativnosti u razmeni informacija, roba i usluga meu
pravnim subjektima. Obuhvata kako meuserversku tako i klijent server komunikaciju, pri
emu su obezbeeni i on line i off line reimi rada. B2B poslovanje predstavlja mesto
implementacije servisa on line plaanja. B2B model olakava transakcije za prodaju roba i
usluga izmeu organizacija, omoguava integraciju lanca nabavke i omoguava on-line
pribavljanje robe jedne firme za drugu. Problemi za primenu B2B aplikacija su pravna
integracija, bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama.
Extranet je najee okruenje za implementaciju ovog modela poslovanja i predstavlja
kolaborativnu mreu baziranu na Internet standardima i softverima. Extranet koristi Internet
tehnologije da meusobno povee poslovne partnere, kupce i zaposlene u procesu razmene
informacija i voenja elektronskog poslovanja. Funkcionalnost Extraneta iskljuivo zavisi od
primene standarda.
Razvoj B2B moemo podeliti u tri faze8:
EDI (Electronic Data Interchange),
Osnovni B2B e commerce,
Electronic Marketplaces (eMarkets).
Poetak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI sistema. Velikim ulaganjima u
informacione tehnologije, kompanije su postigle znaajan stepen automatizacije internog
poslovanja ali je njihova komunikacija sa poslovnim okruenjem obavljana klasinim putem.
Naruivanje robe ili usluga podrazumevalo je da se nakon kreiranja u sopstvenom
informacionom sistemu narudbenice ili rauni tampaju i alju potom poslovnim partnerima.
Kada kupac ili dobavlja, primi dokumentaciju ona se u veini sluajeva ponovo runo unosi u
njihov IS. Naravno, uvek postoji mogunost da se pojave greke prilikom runog unosa
informacija, da se dokument izgubi ili bude oteen u transportu.
Slika 4.1. Logistika mrea

Znai, postojala je potreba da se elektronskim putem omogui meusobna komunikacija
informacionog sistema preduzea sa informacionim sistemima njegovih poslovnih partnera, i
8
http://www. e-trgovina.co.yu
55
time eliminiu svi nedostaci komunikacije klasinim sredstvima. Reenje je pronaeno u
uvoenju EDI sistema koji predstavljaju prvi vid B2B elektronskog poslovanja.Za sve vrste
ovakvog poslovanja postoji Web preko kojeg se obavljaju transakcije izmeu samih
organizacija. Logistika mrea ovih transakcija predstavljena je slikom 4.1.
Najvei broj trgovinskih transakcija izmeu organizacija imaju izvesne specifinosti i
podrazumevaju specifine odnose izmeu poslovnih partnera. Za razliku od maloprodavaca koji
svoje transakcije obavljaju sa licima koja fiziki posete prodavnicu, izaberu ono to trebaju od
robe i to plate keom ili platnom karticom, trgovinski ciklus izmeu organizacija je kreditni
trgovinski ciklus. Faze u ovom obliku poslovanja su sledee:
Faza pre-prodaje: Pre nego to sam proces trgovine pone, dve organizacije naprave
kontakt i pregovorima uspostave jedan trgovinski odnos. Organizacija kupac moe izai na
tender ili jednostavno kontaktirati firme koje zna. Organizacija dobavlja e moda poeleti da
omogui kreditiranje potroau. Obe organizacije dogovorie se oko cene roba, uslova isporuke
i uslova plaanja. Mnogi ugovori o snabdevanju zasnivaju se na just-in-time proizvodnji ili brzoj
isporuci i imaju specificirane veoma konkretne detalje; npr. organizacije koje se bave montaom
automobila specificiraju da komponente moraju biti dostavljane za sve automobila koji se nalaze
na proizvodnoj liniji, a vreme isporuke moe biti veoma kratko, kako proces proizvodnje ne bi
stao.
Faza izvravanja: Izvrna faza sadri zahtev za proizvodima (narudbenica), nakon
ega se vri sakupljanje svih narudbenica i na kraju njihov prijem (isporuka). Za najvei broj
isporuka, svakako onih koje imaju znaajnu vrednost ili koje se redovno naruuju, organizacije
e obezbediti formalne procedure kupovine narudbenice dolaze iz odeljenja za kupovinu i
esto su podravane kompjuterskom aplikacijom koja podrava kupovinu i upravlja zalihama.
Isporuka robe je takoe formalizovana - roba dolazi sa otpremnicom koja se sravni, runo ili
elektronskim putem, sa orginalnom narudbenicom ime se zavrava izvrna faza.
Faza poravnanja: Dobavlja roba mora biti isplaen i u transakcijama izmeu
organizacija. Ova faza se obino odvija nakon isporuke. Dobavlja zahteva isplatu, recimo na
kraju meseca (fakturisanje) i kupac u nekoj fazi vri poravnanje rauna (isplata).
Faza post-prodaje: U bilo kojoj transakciji mogu se javiti problemi (oteena ili
pogreno poslata roba) i ova pitanja se razmatraju nakon faze izvravanja. Za pojedine artikle,
kao to je tehnika roba, moe postojati kontinuirani proces garancije i odravanja.
Slika 4.2. Razmena dokumenata u ciklusu trgovine
56
Mnoge transakcije izmeu organizacija redovno e se ponavljati, npr. maloprodavac e

kupovati proizvode, a montaer vozila naruivae komponente za vozila (faza izvrenja i
poravnanja). Takoe, potroai i dobavljai e preispitati cene i druge uslove u ugovoru
periodino, ili e se potroa prebaciti na alternativnog dobavljaa (faze pregovaranja i
pretraivanja).
Svaka faza trgovinskog ciklusa izmeu organizacija dokumentovana je tako da i
potroa i dobavlja imaju sisteme kojima mogu da prate progres date transakcije. Potroa e
proveriti da Ii je roba isporuena i nee hteti da plati pre nego to dobije dokaz o izvrenoj
isporuci. Dobavlja, to je vrlo mogue, integrie ulazni sistem narudbenica sa kontrolom
zaliha ili kontrolom proizvodnje i svakako mora da proveri isplatu po osnovu izdatih faktura.
Razmena dokumenata u ciklusu trgovine prikazana je na slici 4.2.
5.3.1. Electronic Data Interchange

EDI (Electronic Data Interchange) elektronska razmena podataka se najee definie
kao: razmena struktuiranih poslovnih podataka izmeu raunara zasebnih firmi, izvrena bez
manuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje
zamenjuju tradicionalne papirne dokumente.
Na samom poetku primene EDI najvei deo komunikacije se odvijao u direktnom
kontaktu raunarskih sistema poslovnih partnera, to je zahtevalo da oba sistema koriste iste
komunikacione protokole i brzinu prenosa podataka, imaju kompatibilan hardver i istovremeno
raspoloive telekomunikacione linije.
Prevazilaenje ovih ogranienja je kasnije postignuto korienjem VAN (Value added
network) mrea specijalizovanih firmi za pruanje podrke u implementaciji EDI sistema. To su
privatne zatvorene mree koje kao takve predstavljaju efikasan, pouzdan i siguran medij za
prenos poverljivih poslovnih informacija.
Koristei EDI u svakodnevnom poslovanju preduzee ostvaruje:
bru dostavu dokumenata bez gubljenja ili oteenja,
znaajne utede u vremenu potrebnom za obradu dokumentacije,
poveanje poduktivnosti i efikasnosti,
znaajno smanjenje trokova obrade papirne dokumentacije,
smanjenje obima greaka u obradi podataka,
poboljano upravljanje transportom, distribucijom, zalihama..,
znaajno smanjenje trokova nabavke i sl.
I pored ovih prednosti EDI u rudimentalnom obliku nikada nije doiveo masovnu
primenu. Pre svega zbog skupe, komplikovane i dugotrajne implementacije, nedostatka
fleksibilnosti u odnosu na brzinu promena u okruenju, kao i visokih trokova odravanja koje su
sebi mogle da priute samo velike kompanije.
5.3.2. Osnovni B2B e-commerce

Pojavom Interneta i njegovom sve masovnijom primenom dolazi do pojave novih oblika
B2B poslovanja. U poetku su preduzea prisustvo na Internetu formirala postavljanjem Web
prezentacija u formi kataloga svojih proizvoda sa navedenim kontakt informacijama, gde su
kupci mogli da se detaljno informiu o ponudi i nakon toga izvre naruivanje klasinim putem.
57
Istovremeno je i razvoj sigurnosnih mehanizama poput SSL (Secure Socket Layer), PKI
(Public Key Infrastructure) i sl. doao do faze u kojoj omoguuje ire prihvatanje Interneta kao
sigurnog komunikacionog medija tako da su ubrzo Web prezentacije dobile i mogunost on
line naruivanja i plaanja proizvoda i usluga.
Velike kompanije su u Internetu videle ansu da drastino smanje trokove komunikacije
sa svojim poslovnim partnerima uz istovremeno pruanje mogunosti saradnje i manjim
firmama koje do sada nisu mogle sebi da priute skupa EDI reenja.
Prednosti B2B reenja baziranih na Internetu su evidentne u svim fazama poslovanja. Dolazi do
skraenja proizvodnog ciklusa zbog efikasnije komunikacije svih uesnika u procesu
proizvodnje. U procesu nabavke, postie se vea produktivnost zaposlenih, smanjuje se
mogunost greke i skrauje vreme samog procesa to dovodi do smanjenja trokova za 10 20%.
Boljom koordinacijom sa dobavljaima postie se efikasnije upravljanje zalihama (tenja
ka just in time organizaciji) i njihovo smanjenje na svim nivoima za 20 25 % uz istovremeno
znaajno smanjenje trokova njihovog uvanja i skladitenja. Automatizovana podrka kupcima
smanjuje broj poziva upuenih slubi podrke to dovodi do brih odziva operatera i pruanja
bolje usluge.
Marketing i prodaja korienjem Interneta dobijaju jeftin i efikasan marketinki i prodajni
kanal koji prua mogunost proirenja ovih aktivnosti uz minimalno poveanje trokova. Uz sve
to Internet B2B reenja predstavljaju otvoreni sistem koji omoguava bilo kojoj kompaniji
ukljuenje u ovaj vid poslovanja.
Ako uporedimo EDI i B2B e-commerce, EDI je najee primenjivan u komunikaciji
velike kompanije - kupca sa velikim brojem svojih dobavljaa.
Klasine B2B e commerce sajtove su u poetku postavljale velike kompanije
snabdevai, koje su putem Interneta omoguile naruivanje i prodaju svojih proizvoda velikom
broju svojih distributera i kupaca.
Meutim, kupac je i u ovom modelu saradnje ostao uskraen za mogunost pristupa
agregiranoj ponudi proizvoda iz oblasti njegovog interesovanja. Upravo to je i pravac dalje
evolucije B2B koncepta poslovanja. Web sajtovi, koji se zasnivaju na B2B konceptu, realizuju se
na jedan od tri naina:
Kataloki orijentisani (catalog sites) - Ovakav model predstavlja najoigledniji
primer B2B koncepta. Kompanije (''Ariba''. ''CommerceOne'') uzimaju papirne kataloge mnogih
kupaca, digitalizuju informacije o proizvodima i omoguavaju kupcima da jednim dolaskom na
Internet obave raznovrsnu kupovinu. Te kompanije omoguavaju kupcima efikasnije
pretraivanje proizvoda, uporeivanje proizvoda prema mnogim kriterijumima, ukljuujui cenu,
mogunost isporuke, dostupnost na skladitu, servisne informacije, garancije... Kupci i prodavci
se uparuju u odnosu na, obino fiksirani, red veliina cena koji se trai. Transakcije su
uglavnom srednje ili male vrednosti, ali su veoma frekventne. On-line katalozi obino zarauju
prihod od procenta ukupnih transakcija i nadoknade dobavljaa za pojavljivanje proizvoda u
katalozima.
Orijentisani na razmenu (exchange sites) - Ovakav model predstavlja sofisticiraniji
nain trgovine, i pre svega se koristi za trgovinu hartijama od vrednosti. Ovi sajtovi su u stvari
online berze i oni minimiziraju i uklanjaju potrebu za brokerima u mnogim industrijama. Prihod
obino dolazi kombinacijom transakcijskih provizija i obinih provizija.
Aukcijski (auction sites) - Ovakav model funkcionisanja B2B sistema u velikoj meri
izgleda kao i svi drugi sistemi u kojima se trguje sa krajnjim kupcem. U dananjem svetu
58
poslovanja, trgovina nije najznaajniji segment, postoji niz drugih aktivnosti (istraivanje,
lobiranje, razmena ideja) koje koriste poslovni subjekti. Internet je, naravno, idealni medij za
pribliavanje ljudi, tako da postoji veliki broj industrijsko specifinih sajtova koji predstavljaju
sredite zbivanja u tim sferama poslovanja. Za razliku od on-line kataloga gde su cene obino
fiksne, cene kod aukcija su dinamine. Aukcija obino traje odreeno vreme. Prihod za on-line
aukcionare obino se sastoji od kombinacije transakcionih prihoda (procenat od ukupne
vrednosti poslovanja) i nadoknade za uvrtavanje i oglaavanje proizvoda sa liste.
5.3.3. Electronic marketplaces (e markets)

Poslednjih godina dolo je do pojave Electronic Marketplaces (e-Markets), elektronskih
trgovinskih centara, novog oblika organizovanja B2B poslovanja na Internetu. Oni predstavljaju
Web sajtove na kojima veliki broj prodavaca i kupaca na jednom mestu prezentuje svoju
ponudu i tranju u odreenoj oblasti.
E Marketplaces predstavljaju novi vid on-line posrednika koji na jednom mestu
efikasno predstavlja agregiranu ponudu i tranju, pruajui kupcima nie trokove nabavke uz
mogunost kontakata sa novim dobavljaima, a isto tako i dobavljaima i nie trokove prodaje
uz mogunost kontakata sa novim kupcima.
Postoji vie razliitih modela eMarkets-a u zavisnosti od toga ko ih je organizovao. tako
razlikujemo9:
Buyers Driven eMarketplaces organizovani od strane jednog ili vie velikih kupaca,
industrijskih giganata koji u ovom nainu poslovanja vide mogunost poveanja efikasnosti
lanca snabdevanja uz istovremeno znaajno smanjenje trokova,
Suppliers Driven eMarketplaces organizovani od strane jednog ili vie velikih dobavljaa,
EMarketplaces koje organizuje neutralna trea strana (npr. Privredna komora).
Neutralnost organizatora u odnosu na industriju kojoj je namenjen eMarket, naroito je
neophodna na tritima na kojima postoji veliki broj kupaca i prodavaca. Poverenje je u ovom
sluaju kljuan faktor za pridobijanje velikog broja uesnika neophodnih za normalno funkcionisanje
eMarketa. Prva vrsta e-marketplace-a je iskljuivo B2B, dok ostale mogu biti i B2C.
Po nainu organizovanja moe se izvriti podela eMarkets a na:
vertikalne orijentisane na reavanje potreba u okviru odreenih industrijskih grana,
horizontalne specijalizovane za odreenu kategoriju proizvoda i kupaca.
E-market places mogu ostvariti prihode iz razliitih izvora, prihodi uglavnom zavise od
vrste korisnika koji posluju i od vrste e-market places-a. Provizije od transakije se ponekad
uzimaju i od kupaca i od ponuaa. Glavni izvori prihoda su:
od pretplate korisnika,
procenat od vrednosti transakcije,
fiksni procenat od transakcije,
odreena cena od promovisanja proizvodnog kataloga kompanije,
od reklama,
dodatne usluge, npr.logistika,finansije.
U poetku se verovalo da e najveim delom prihodi biti ostvarivani od procenta
vrednosti transakcija, ali praksa je pokazala da se danas najvie prihodi ostvaruju pretplatom
njenih korisnika.
9
http://www.teol.net
59
Neke od prednosti e- marketplaces-a znaajne i za kupce i za ponuae:
Poslovanje na e-market-ima omoguava transparentnost trita kroz potpuni pregled u
stvarnom vremenu cena, deonica, vremena isporuke i uslova plaanja; na taj nain
kompanijama su dostupnije pravovremene informacije za kvalitetnije poslovno odluivanje,
E-market posredovanjem se pojednostavljuje meunarodno poslovanje, a za kompanije je
mnogo jednostavnije da tim putem dou do ciljnog trita i da nemaju potrebu da ulau
dodatna sredstva u marketing,
Poslovanje i rad na e-market-u obavlja se 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji i time se prelazi
preko vremenskog i lokalnog ogranienja rada te vrste informacionog sistema,
Poslovna inteligencija (BI) praenje objektivnog stanja na tritu proizvodnje i kupovine u
tom sektoru.
Prema analizama EU, B2B segment zahvata oko 80% ukupne elektronske trgovine, sa
prognozom da e u 2006. godini, od fantastinih 1.682 milijarde evra obrta u elektronskoj
trgovini u EU, na B2B segment otpadati 86%.
5.3.4. B2C model poslovanja

U ovom sluaju prodavci su organizacije, a kupci su individue. Ovaj oblik transakcija se
uglavnom odnosi na maloprodajne transakcije izmeu kompanija i individualnih potroaa.
Amazon.com predstavlja tipian primer kompanije koja se bavi ovim vidom poslovanja. Ovaj
poslovni model se esto naziva i elektronska maloprodaja ili e-maloprodaja.
Obzirom na injenicu da se najvei obim elektronskih maloprodajnih transakcija,
odnosno elektronske maloprodaje odvija na Interetu, u svetskim publikacijama i knjigama se
ovakav vid elektronske trgovine esto naziva Internet elektronska trgovina.
Elektronska maloprodaja se moe obavljati i u elektronskim katalozima, elektronskim
kioscima, u maloprodajnim objektima sa EPOS opremom itd, pa shdno tome se B2C emaloprodaja moe nazvati Internet e-maloprodaja.
B2C (business to consumer) poslovanje okrenuto je krajnjem korisniku, tj. kupcu. Ovaj
model predstavlja direktan interfejs izmeu prodavca i potroaa i obuhvata elektronsku prodaju
(e-tailing) koja podrazumeva on-line maloprodaju. Ovo omoguava proizvoaima da prodaju
direktno korisnicima to iskljuuje potrebu za maloprodavcima (posrednicima). Sa B2C
transakcijama omogueno je, samim tim to nema posrednika u prodaji, i da nema potrebe za
fizikim prostorom (radnjom) u kojoj e se vriti prodaja. Kupci mogu da pregledaju on-line
kataloge ili da pretrauju elektronske prodavnice kad god im to odgovara na Web sajtu
proizvoaa.
Zadatak B2C modela je irenje trita, kao i zadovoljenje potreba korisnika kako u
domenu prodaje roba i usluga, tako i u domenima pruanja informacija, servisa i podrke u
eksploataciji. B2C podrazumeva servise brze i pouzdane komunikacije, sofisticiranog dizajna i
provere validnosti podataka. Internet je primarni medijum B2C modela elektronskog poslovanja,
a kupac u sistem pristupa putem WEB i WAP aplikacija.10
10
CASEwise e2-modeler, Entry Level Process Modeling Solution for Companies Building
eBusiness, Corporate Modeler 99, URL: http://www.e2-modeler.com/
60
Primeri B2C aplikacija su mnogobrojni sajtovi maloprodaje proizvoda i usluga, jer je
neuporedivo jeftinije otvoriti sajt nego prodavnicu. Meutim za preduzea koja imaju posrednike
u distribuciji, reklami i prodaji proizvoda, B2C ne predstavlja efikasan model. Kompanije kao to
je Dell, Amazon.com i eBay postale su svakodnevno ime u domainstvu. Fokusirane su na
prodaju potroaima preko Interneta.
Tradicionalno, kompanije i maloprodaja koriste kataloge, door-to-door prodaju,
telefonske i potanske porudbine, direktno slanje potom i prodavnice. E business je sledei
medij za prodaju koristei Web baziranu tehnologiju. Za velike kompanije, to je vreme da
ponovo razmisle kako da se prilagode novoj globalnoj ekonomiji ebusinessa.
Elektronsko trite nudi kupcima vei izbor proizvoda i nie cene u odnosu na tipinu
kupovinu preko maloprodaje. Kompanije Dell i Compaq poveale su u milionima dolara dnevnu
prodaju. Putnike i turistike agencije predstavljaju kljune igrae u industriji elektronske
trgovine. Kupci klikom mia proveravaju cene, hotelske rezervacije, vreme letova i paket
aranmane.
Osnovni modeli B2C poslovanja su:
portali,
e-prodaja,
provajderi sadraja,
transakcioni brokeri,
kreatori trita,
provajderi sadraja,
provajderi okupljanja,
aukcije na Internetu.
Slika 4.3. B2C model poslovanja
5.3.5. Elektronski maloprodavci

Elektronski maloprodavci, u stvari, predstavljaju on-line verzije maloprodavaca i oni se
mogu podeliti u vie grupa u zavisnosti od njihovog naina poslovanja na Internetu. Tu spadaju:
61
virtuelni trgovci (oni prodaju vre iskljuivo on-line),

click and mortar kompanije (kompanije koje imaju fizike prodavnice, ali koriste i on-line
kanale prodaje),
kataloki prodavci (on-line verzija kataloke prodaje),
on-line molove (on-line verzije trinih centara gde postoji veliki izbor robe),
proizvoai koji svoju robu nude direktno potroaima.
Pogodnosti za kompaniju su poveanje zahteva, niski trokovi globalnog reklamiranja,
redukcija trokova promovisanja i prodaje i redukovanje trokova. Pogodnosti za kupce su nie
cene, iri izbor, bolje informisanje i udobnost.
Prodavci takoe moraju da razvijaju i druge strategije osim cenovne u borbi sa
konkurentima, da obezbede okruenje koje e kupcu biti lako za pretraivanje, da poveaju broj
usluga kao i da pronau nain da poveaju bazu kupaca uz minimalne trokove.
Elektronski maloprodavci se javljaju u razliitim veliinama i formama. Sa jedne strane,
postoje svetski poznati giganti kao to je Amazon.com, do malih lokalnih radnji koje imaju svoju
Web stranicu.
5.3.5.1. Click and mortar

Neki od e-maloprodavaca se definiu kao click and mortar ili click and brick kompanije.
Oni u stvari predstavljaju on-line prezentacije kompanija koje ve imaju svoje fizike prodavnice.
Ove kompanije imaju iste ponude i u off-line i u on-line prodavnicama. Svetski primer ovih
kompanija su Barners&Noble, Staples, Wal-Mart. Kao naeg predstavnika meu ovim
kompanijama moemo navesti Maxi, koji je svojim potroaima omoguio, pored lanaca
supermarketa, i on-line kupovinu svojih proizvoda koji se nalaze u asortimanu supermarketa.
Click and mortar trgovci su optereeni visokim trokovima fizikih objekata, velikog
prodajnog kadra, ali zato uivaju prednosti poznate robne marke. Ipak ove kompanije se
suoavaju sa potrebom koordinacije i usklaivanja cena u oba prodajna kanala, kao i sa
potrebom isticanja svojih prednosti i u novom prodajnom kanalu, izgradnjom kvalitetne Web
stranice i upoljavanje kvalitetnih kadrova za njeno odravanje.
5.3.5.2. Virtuelni trgovinski centri

Elektronski trni centar je novi pojam koji se pojavio u poslednjih nekoliko godina. Iz tog
razloga ne postoji precizna definicija ove nove trgovinske institucije. Najpriblinije se moe rei
da se pod pojmom virtuelnog (ili elektronskog) trgovinskog centra podrazumeva skup dve ili vie
elektronskih prodavnica, u kojima se potroaima nude neki proizvodi ili usluge, uz koje moe
biti ukljuen i program prateih usluga ili zabavnih sadraja.
Sa druge strane, pojam elektronskog trgovinskog centra ne podrazumeva samo spisak
drugih prodavnica na Internetu i skup linkova-veza ka njima, to praktino svako moe napraviti
na mrei, ve podrazumeva i postojanje nekih pretpostavki i vrednosti za dugoronije
poslovanje koje e kupci tako i vrednovati. Ono to bi trebalo da privue i zadri kupce bi mogla
biti kombinacija usluga i tradicionalnih trgovakih funkcija. Pri tome, postoje razliite
mogunosti, kao to su na primer omoguavanje razliitih poreenja radnji, cena i artikala, koje
nude maine za pretraivanje, zatim preporuivanje nekih proizvoda ili marki proizvoda,
isticanje beneficija za stalne kupce, organizovanje nagradnih igara i slino.
62
Funkcionisanje virtuelnih trnih centara se mora posmatrati sa dva stanovita: sa
stanovita prodavca i sa stanovita potroaa. Ovo je neophodno zbog razlika koje postoje
izmeu ove dve strane u razmeni u susretu sa ovim oblikom elektronske maloprodaje.
Sa stanovita prodavca, pre ukljuivanja u rad u okviru elektronskog trgovinskog centra
neophodno je dobro razmotriti odreene elemente, koji su bitni za dalje funkcionisanje. Ti
elementi su sledei:
odluka o izboru elektronskog trnog centra,
obezbeivanje prostora i dodatnih usluga i
zakupnina u pojedinom trgovinskom centru.
Proces izbora elektronskog trnog centra i donoenje odluke o tome je veoma bitno,
moda presudno, pitanje za dalji rad elektronskog maloprodavca. Zbog toga se tom izboru mora
pristupiti ozbiljno, uz uvaavanje vie razliitih karakteristika samih trgovinskih centara.
Meutim, najvanije karakteristike koje bi prodavac trebalo da razmotri su:
dostupnost elektronskog trnog centra,
cena korienja prostora elektronskog trnog centra, tj. zakupnina, i
dodatne usluge koje se nalaze u ponudi.
Dostupnost je veoma bitna karakteristika. Pod ovim pojmom se podrazumeva lakoa
pristupa posetilaca i potencijalnih potroaa elektronskom trnom centru i prodavnici konkretnog
maloprodavca. Ovo je veoma bitna odrednica lokacije elektronske prodavnice, i za elektronsku
maloprodaju ima isti znaaj kao lokacija maloprodajnog objekta u tradicionalnoj trgovakoj mrei
ili u klasinom trgovinskom centru. Praktino, to znai da bi vlasnici elektronskih trnih centara
trebalo da izaberu odgovarajue mesto na svetskoj mrei, odnosno da bi svaki elektronski
maloprodavac koji eli da locira prodaju u okviru nekog virtuelnog trnog centra trebalo da obrati
panju na sledee elemente:
ko poseuje taj centar (kakva je struktura posetilaca prema raznim bitnim obelejima,
odnosno koliko se struktura posetilaca prema tim obelejima poklapa sa ciljnom grupom
maloprodavca),
popularnost trgovinskog centra (koliki je protok posetilaca),
ulaganja vlasnika centra u promociju (ukoliko su vea, u perspektivi je vei broj posetilaca,
znai i potencijalnih potroaa),
ko su kljuni zakupci (da li postoje neke elektronske prodavnice koje posebno privlae
posetioce),
da li je trgovinski centar specijalizovan za odreenu vrstu proizvoda ili usluga (ovo je danas
sve vanije zbog velikog obima informacija na svetskoj mrei, zbog koga sve manje
korisnika Interneta lako snalazi traei neto odreeno), i drugo.
Ovaj korak je veoma bitan u ozbiljnom bavljenju elektronskom maloprodajom, jer nije
mali broj preduzetnika koji su se okuali u ovom obliku maloprodaje, a nisu postigli rezultate
zbog pogrenog odabira lokacije. Ukoliko se ne proue dobro gore navedeni elementi moe se
desiti da maloprodavac zakupi lokal u virtuelnom trnom centru (imajui u vidu neke druge
kriterijume, na primer cenu zakupa i slino) i tek nakon postavljanja prodavnice zakljui da ne
postoji dovoljan protok posetilaca, da su posetioci pripadaju kategoriji potroaa koja nije
zainteresovana za taj proizvod i slino. Osim toga, u elektronskom poslovanju uopte, pa i
prilikom izbora virtuelnog trgovinskog centra, je veoma bitno izabrati kao partnera neku ozbiljnu
i proverenu firmu, zbog dostupnosti Interneta velikom broju ljudi i lakoe lanog predstavljanja.
Ostali bitni elementi prilikom odluivanja maloprodavca za odreeni elektronski
trgovinski centar su cena zakupa prostora i dodatne usluge koje se nalaze u ponudi. Cena
63
zakupa prostora na virtuelnom serveru vlasnika elektronskog trgovinskog centra se moe
razliito obraunavati i naplaivati. Vlasnik moe formirati cenu na nekoliko razliitih naina:
u fiksnom iznosu, prema veliini zauzetog prostora na serveru, izraenog u megabajtima
(npr. $/MB),
prema broju posetilaca koji su preusmereni sa glavne strane trgovinskog centra na
prodavnicu konkretnog prodavca,
kao procenat od ostvarene prodaje u prodavnici u okviru trgovinskog centra.
Osim toga, vlasnik trgovinskog centra ne mora izraavati zakupninu u novcu, ve je
moe izraziti kao obavezu elektronskog maloprodavca da u okviru svoje prodavnice reklamira
usluge samog trgovinskog centra putem prikazivanja odreenih reklama (banera) odreeni broj
puta. Ovo se uglavnom nudi kao jedan od oblika izmirivanja obaveza, a ne kao dominantan
oblik zakupnine.
Sledei element bitan za elektronskog maloprodavca, kada se odlui za odreeni
virtuelni trgovinski centar, je obezbeivanje prostora i dodatnih usluga. Prostor se u okviru
trgovinskog centra moe obezbediti na razliite naine:
putem klasinog zakupa prostora odreene veliine na virtuelnom serveru, gde se
maloprodavac javlja kao posebna, samostalna prodavnica pod sopstvenim imenom,
putem zakupa lokala u okviru trgovinskog centra, kada se zakupljuje prostor standardne
veliine, ali se posluje pod firmom trgovinskog centra,
putem programa pridruenih lanova, gde se konkretan maloprodavac ukljuuje u prodaju
odreenog (uglavnom jednog ili dva) proizvoda karakteristinog za neku firmu, ime se u
stvari formira mrea prodavnica slina trgovinskom centru. Ovo je najnoviji oblik razvoja
elektronske maloprodaje, koji se sve vie primenjuje.
Elektronski maloprodavac bi trebalo da se odlui za oblik zakupa prostora koji najvie
odgovara asortimanu robe koji prodaje.
Dodatne usluge koje su na raspolaganju zakupcima u okviru trgovinskog centra su
veoma bitne, jer mogu u velikoj meri olakati poslovanje same prodavnice. Najee dodatne
usluge koje se nude su:
obezbeivanje sigurnosti servera za elektronske transakcije (postojanje SSL procedure),
dizajniranje elektronske prodavnice,
obezbeivanje provere validnosti kreditnih kartica potroaa,
prikupljanje podataka o posetiocima i potroaima (to je veoma bitno za istraivanje
trita),
obezbeivanje promocije elektronske prodavnice (putem razliitih oblika promocije na
Internetu i van njega) i drugo.
Postojanje ovih dodatnih usluga koje se nude uz osnovnu uslugu zakupa prostora u
velikoj meri smanjuje trokove za zapoinjanje elektronske maloprodaje, jer preduzetnik ne
mora da investira sredstva u pribavljanje i osposobljavanje za rad softvera neophodnog za
funkcionisanje elektronske prodavnice, ve koristi postojei provereni softver koji se nalazi na
serveru zakupodavca. Time se znaajno smanjuje mogunost greke u poslovanju
(naplaivanju, proveri kreditnih kartica, prikupljanju narudbina i slino), to vodi utedi u
vremenu i novcu radi ispravljanja moguih greki, a na kupce ostavlja utisak ozbiljnosti
elektronske prodavnice. Taj utisak ozbiljnosti i poverenja u elektronsku prodavnicu je veoma
bitan u elektronskoj maloprodaji jer se tako kupac lake odluuje na kupovinu i kasnije
ponovljene kupovine (zbog velike mogunosti lanog predstavljanja na Internetu i tekoa koje
proseni posetioci mogu imati prilikom proveravanja identiteta prodavca).
64
Sa stanovita kupca, susret sa virtuelnim trgovinskim centrom se odvija kroz sledee
korake: dolazak na glavnu stranicu (home page) virtuelnog trnog centra, pronalaenje traenog
proizvoda ili kategorije proizvoda, preusmeravanje na prezentaciju, tj. prodavnicu koja prodaje
te proizvode.
Prvi susret posetioca i potencijalnog potroaa sa ovima novim oblikom trgovinske
institucije se deava dolaskom na glavnu stranicu ili izlog elektronskog trnog centra. U tom
trenutku je veoma bitan prvi utisak koji bi posetilac mogao da stekne, od koga moe zavisiti
kasniji povratak i ponovne kupovine u okviru ove institucije. Zbog toga je veoma bitno da
vlasnici trnih centara i elektronskih prodavnica shvate ozbiljno dizajn ove strane i centra
uopte, zbog ega je neophodno uzeti u obzir postavljanje odreenih elemenata koji e
olakavati snalaenje i kupovinu u okviru trgovinskog centra.
Pre svega, neophodno je intuitivno postavljanje poetne strane, koje e omoguiti
posetiocima da razumeju i prihvate korienje trgovinskog centra pre nego neke prodavnice
pojedinano. To znai da bi trebalo postaviti sva potrebna uputstva za snalaenje u virtuelnom
trgovinskom centru, na nain da budu razumljiva prosenim posetiocima koji se po prvi put tu
nau, odnosno snalaenje i korienje usluga virtuelnog trgovniskog centra ne sme biti
komplikovanije nego poseivanje i kupovina u obinim elektronskim prodavnicama. Pored toga,
na poetnoj strani elektronskog trgovinskog centra bi trebalo da se nau i neke korisne
informacije za potroae, koje im mogu pomoi prilikom izbora proizvoda u trnom centru, kao i
informacije o raznim proizvodima, markama i preduzeima, uputstva za upotrebu i slino.
Neki elektronski trgovinski centri obezbeuju garancije za svoje zakupodavce, neku
vrstu sertifikata, kojim se potvruje identitet prodavca i na taj nain se posetiocima stavlja do
znanja da je u toj radnji bezbedno kupovati. To je za potroae veoma bitno zbog sigurnosti
kupovine. Osim toga, neki trni centri obezbeuju za svoje posetioce i potroae mogunost
otvaranja internog rauna u okviru elektronskog trgovinskog centra, koji slui za obavljanje
kupovine u bilo kojoj radnji koja posluje u tom centru, to potroaima takoe obezbeuje
sigurnost, jer u tom sluaju samo jednom ostavljaju svoje podatke na Internetu, a ne vri se
elektronski prenos podataka prilikom svake pojedinane transakcije, ime se smanjuje
mogunost zloupotrebe tih podataka (posebno broja kreditne kartice). Naravno, na taj nain
potroai imaju podsticaj za eim obavljanjem kupovina u ba tom trgovinskom centru, radi
vee sigurnosti kupovine.
Perspektiva elektronskih trgovinskih centara kao institucija trgovine je neizvesna. Na
sadanjem nivou razvoja svetske mree, oni imaju svoje mesto i ulogu. Meutim, sa daljim
razvojem i irenjem Interneta, oni mogu postati ugroeni od strane klasinih maina za
pretraivanje-pretraivaa, koji u tom sluaju mogu bre i efikasnije obezbeivati podatke o
elektronskim prodavnicama, to e u budunosti verovatno biti znaajna karakteristika. Pored
toga, sa razvijanjem Interneta, razvija se i pojeftinjuje tehnologija samostalnog poslovanja na
mrei, to dodatno nepovoljno utie na opstanak virtuelnih trgovinskih centara.
U svakom sluaju, elektronski trgovinski centri bi trebalo da opstanu na tritu
elektronske maloprodaje, uz odreene izmene i prilagoavanja. Mogue je da e opstati samo
najvei i najozbiljniji trgovinski centri, iji su vlasnici dobro organizovali svoj nastup i prema
zakupcima prostora i prema posetiocima tog trnog centra, i koji su umeli da odaberu kljunog
zakupca. Osim toga, verovatno e dugorono opstati i trgovinski centri koji nude usluge manjim
specijalizovanim elektronskim prodavnicama, koje nisu sposobne da samostalno posluju na
svetskoj mrei i zadovoljavaju se niim nivoima profita od velikih prodavnica, za koje je virtuelni
trgovinski centar veoma povoljna opcija.
65
5.3.5.3. Kataloki maloprodavci
Kataloki maloprodavci su maloprodajne kompanije koje kao glavni kanal maloprodaje
koriste off-line kataloge, ali u cilju odravanja konkurentske pozicije na tritu otvaraju i on-line
ponudu. Neki od problema sa kojima se ove kompanije susreu korienjem oba kanala prodaje
su sledei:
visoki trokovi tampanja i slanja kataloga,
potreba prilagoavanja postojeih potencijala novom on-line prodajnom kanalu,
usklaivanje prihoda dva prodajna kanala i njihova koordinacija,
izgradnja kreativnog Web sajta,
zapoljavanje nove obuene radne snage za aktivnosti vezane za nove tehnoloke alate i
tehnike poslovanja.
Primeri katalokih maloprodavaca su Eddie Bauer, L.L. Bean i na naem podneblju
poznate kompanije poput Oriflame i Neckermann.
5.3.5.4. Direktni proizvoai

Kada govorimo o direktnim proizvoaima govorimo o kompanijama koje, pomou
Interneta, svoju robu prodaju direktno potroaima, bez ikakvih posrednika. Kada bismo
pogledali strukturu on-line maloprodaja pogledali bi da 22% ukupne maloprodaje ine prodaje
direktnih proizvoaa. Izuzetak predstavlja samo prodaja kompjutera, gde 67% ukupne
maloprodaje ine kompanije direktni proizvoai, kao to su Dell, Compaq, IBM i Gateway.
Direktnu konkurenciju ovim kompanijama predstavljaju, u stvari, klasini maloprodavci
koji distribuiraju njihove proizvode do krajnjih korisnika. Ovo predstavlja suoavanje dva
prodajna kanala jednog preduzea, od kojih svaki od njih ima svoje pozitivne i svoje negativne
strane. Kupovina od direktnih proizvoaa nudi cenu proizvoda neoptereenu trokovima zaliha,
radne snage itd. Ipak, ovaj nain poslovanja je jo u ranoj fazi razvoja, jer se kompanije
suoavaju sa problemom direktnog marketinga i zahtevima trita sa kojima se ranije nisu
susretale.
5.3.6. Portali
Portal je web stranica koja predstavljaja polazinu taku prema drugim odreditima (web
stranicama) i aktivnostima na Internetu (e-mail, chat i sl.). On predstavlja skup integrisanih
programa dizajniranih sa svrhom da omogue korisniku to lake sluenje Internetom. Portali su
''vrata'' u Internet i oni predstavljaju najpoznatije Internet sajtove meu korisnicima.
Cilj portala je da obezbedi udobnost i oseaj zajednitva (komune) korisnicima portala,
da im omogui utedu vremena u njihovim naporima pretrage. Vlasnicima portala, portal donosi
povean saobraaj na sajtu, odreenu kontrolu saobraaja, rezultati pretrage se u odreenoj
meri mogu preusmeravati. Ovo dalje omoguava da se posetioci sajta to vie zadravaju na
portalu, da se obraaju za odgovore na pitanja, a vlasnici portala da sve vie izgrauju svoj
poloaj kao eksperti za odreene oblasti. Poveanjem saobraaja na sajtu i uspostavljanjem
komune, sve vie osoba poinje da se javlja za oglaavanje na portalu i to oni koji imaju sline
usluge i proizvode. To opet povratno utie na nove usluge i poveanje vrednosti portala. Portal
66
sadri pretraiva weba (npr. po kljunim reima), katalog sadraja, korisniki interfejs, internet
trgovina, E-mail, Chat, servisne informacije, aurne vesti i oglaavanja.
Ostale usluge:
Mogunost upotrebe i prilagoavanja adresara, rokovnika, slaganja kataloga linkova.
Prijavljivanje vlastitog web sajta, e-mail adrese ili drugih podataka u razne adresare.
Upustva i razne pomoi za koritenje portala ili interneta uopte.
Prilagoavanje za posebne kategorije korisnika.
Izbor kontaktiranja na nekom od ponuenih jezika.
Razne igre, horoskop, uestvovanje u aukcijskim prodajama, rezervisanje vlastitih domena,
transfer novca itd.
Portale moemo podeliti na horizontalni portali ili portali opte namene, vertikalni portali i
afinitetni portali.
Horizontalni portali ili portali ope namene, svojim servisima pokrivaju najrazliitija
podruja interesa. Danas dominiraju sledei portali: www.yahoo.com, www.google.com,
www.microsoft.com, www.aol.com .
Vertikalni portali (vortali) sadre informacije i usluge za tano odreenu grupaciju web
korisnika koji su meusobno povezani zajednikim interesima kao to su starost, pol, profesija,
vera, etnika pripadnost i sl. Nazivaju ih jo i portalima sklonosti.
67
Afinitetni portali su isto to i vertikalni ali tano usmereni ka specifinom segmentu

trita ili ka odreenom dogaaju. Procenjuje se da e u budunosti portali jo jae fokusirati
svoje sadraje prema tano odreenim grupama korisnika informacija i usluga ili prema tano
odreenom segmentu trita. Neki veruju da e napretkom softvera i mrea portale u
budunosti zameniti ''smart software'', tzv. inteligentne agente koji e uei o nama menjati
svoje ''ponaanje'' i zavisno od naih elja i interesa, za nas pretraivati web.
68
5.3.7. Ponuai sadraja

U ponuae sadraja ubrajamo kompanije koje nude digitalne sadraje preko Web-a,
bilo informativnog bilo zabavnog sadraja. To znai da se putem Interneta distribuiraju digitalne
vesti, muzika, fotografije, video sadraj i drugo potujui sva prava intelektualne svojine. U
okviru ovog poslovanja kao prihodni model koriste model zasnovan na naplati reklama,
pretplata i referentne nadoknade. Prihod koji je ostvaren ovim nainom poslovanja na Internetu
je drugi po veliini u okviru B2C poslovanja i obuhvata oko 14.9% on-line prodaja.
Ponuai sadraja poto naplauju svoju ponudu, moraju da se postaraju da ona bude
originalna, ne samo u polju njene prezentativne forme, ve i sutinski tako da posetilac bude
uveren da nije uzalud potroio svoj novac. Postavlja se pitanje zato? Odgovor glasi zato to je
njihova kompletna globalna konkurencija samo na korisnikov klik miem udaljena od njih.
Najea trina bitka bije se na polju informisanja. Vie nije dovoljno biti objektivno prvi
prilikom izvetaja o neemu, ve je informaciju neophodno dostaviti korisniku bilo gde se on
nalazio u datom momentu i ma koji ureaj on tada imao pri ruci.
Web sadraji vesti nametnuli su se kao svojevrsni ''pilot projekti'' samo zbog injenice da
stotine miliona ljudi moe da im pristupi u bilo koje doba dana, sa bilo koje take planete.
5.3.8. Transakcioni brokeri

Aktivnosti brokera koje su se nekada radile '' lice u lice '', uz veliki napredak tehnologije
danas se mogu obavljati putem Interneta, bez ikakvih potreba za linim kontaktima. Naime,
putem sajta koji obavlja funkciju transakcionog brokera vri se transakcija za kupca.
Ovaj poslovni model svoje prihode ubira od naplaivanja nadoknada za obavljene
transakcije. Ovaj model je posebno prisutan u finansijskim i putnikim uslunim aktivnostima,
kao i aktivnostima koje se odnose na zapoljavanje. Transakcije akcija koje se obavljaju ovim
putem ine 20% ukupne maloprodaje akcija. Meu najpoznatije on-line brokere spadaju ETrade.com, Ameritrade, Schwab.com. Iako postoji niz prednosti od ovakvog naina poslovanja
(uteda vremena, novca, bre i lake dobijanje povratnih informacija, manja provizija brokera)
ovaj model ima i neke nedostatke kao to su nesigurnost klijenta u pogledu zatite podataka i
nesigurnost u plaanju.
5.3.9. Kreatori trita

Kreatori trita koriste internet tehnologiju kako bi stvorili digitalno trino okruenje u
kome bi se kupci i ponuai ponaali kao i na realnom tritu. Glavna ideja je formiranje sajta
na kome e se ponuai i kupci sastajati, iznositi zahteve i ponude, ideje a po mogustvu
obaviti i transakcije. Kreatori trita imaju izvor prihoda od transakcionih taksi i nadoknada za
obavljene prodaje na sajtu.
Pricelin.com predstavlja primer kreatora trita koji se bazira na putovanjima, putnim
sredstvima i ostalo. On korisniku omoguava da od velikog broja kompanija koje se tu nalaze
odabere najpovoljniju, dok on uzima odreenu nadoknadu od te kompanije za obavljenu
nadoknadu.
69
5.3.10.
Ponuai usluga
Ovaj model se zasniva na ponudi online usluga korisnicima. Prihode ostvaruju od

provizije ili od reklama koje se nalaze na sajtu. Uglavnom je re o finansijskim uslugama,
uslugama, putovanja, osiguranja itd. Ipak potrebno je napomenuti da pored klasinih uslunih
kompanija i kompanije koje se bave prodajom nude i odreene vrste postprodajnih usluga
svojim kupcima. Naprimer, Hewlett Packard u okviru svog sajta nudi hardversku i softversku
podrku, usluge konsultacije, obuku i sl. Po podacima koje je HP izbacio, 65% zahteva kupaca
za tehnikom podrkom se obradi online.
5.3.11.
Aukcije na Internetu
Dovoljno je pogledati poetne stranice velikih pretraivaa i odmah shvatiti kako su

Internet aukcije popularan nain poslovanja. Naime na mnogim pretraivaima linkovi ka
pojedinim aukcijskim sajtovima zauzimaju centralno mesto na prvim stranama. Moe se rei da
su one jedan od znaajnih segmenata elektronskog poslovanja. Promet koji se na ovaj nain
ostvaruje svakim danom biva sve vei.
Jedan od razloga popularnosti ovog naina prodaje lei u tome to on kupcima

omoguava nadmetanje a trgovcima postizanje maksimalne cene. Osim toga svako moe da
ponudi bilo kakvu robu i da za nju na globalnom svetskom tritu pronae kupca. Drugi razlog bi
se mogao traiti u tradiciji. Od pamtiveka ljudi su se pogaali i cenkali prilikom trgovine, pa je ta
navika preneta i na jedan visoko sofisticirani medij kakav je Internet. Istina, na Internetu je teko
ostvarljivo cenkanje u klasinom smislu rei, ali su zato aukcije veoma popularne, gde se opet
70
cena robe dobija slobodnim formiranjem. Kao trei razlog mogla bi se navesti jednostavnost
rada. Postojili laki nain da se oslobodite nekog predmeta iz svoje kue, nego da ga ponudite
preko sajta na prodaju? Dovoljno je da ga slikate i opiete i ve ste na svetskoj pijaci, a da
predmet trgovine niste ni pomerili. Sve ovo stvorilo je gotovo idealne uslove da aukcije na
Internetu postanu jedan od najboljih poslova.
Struna definicija glasi: Aukcija je formalizovana procedura trgovine u kojoj partneri u
trgovini postupaju po specifinim pravilima. Aukcioner nastupa kao posrednik u ovoj trgovini.
Elektronske ili Internet aukcije su samo specijalan sluaj posredovanja. Odmah treba pojasniti
da se kod licitacija mogu javiti dva oblika i to:
Licitacija kada se roba prodaje - U ovom sluaju trgovac daje robu na licitaciju, naznaava
koliinu i minimalnu cenu, kao i uslove pod kojima e se trgovina obaviti. Kupci daju ponude
i cena se poveava do odreene granice gde najpovoljniji ponua plaa najveu cenu i
dobija robu.
Licitacija kada se roba kupuje - U ovom sluaju kupac daje ponudu za nabavku robe. Kupac
specificira ta eli da kupi a ponuai (trgovci i proizvoai) daju ponude. U ovom sluaju
cena se minimizira tako da onaj koji ponudi najniu cenu dobija licitaciju.
Poslovanje na Internetu podrazumeva visok stepen standardizacije opisa proizvoda. S
obzirom na to da su objekti trgovine ponekad veoma kompleksni potrebna su dodatna
objanjenja a ponekad zahtevaju i precizna objanjenja od strane eksperata.
Aukcijama i aukcijskim prodajama se bavi toliki broj sajtova da se one mogu smatrati
jednim od najekspanzivnijih poslovanja na Internetu. Za to svakako postoji obilje razloga:
Komunikaciona infrastruktura sa milionima potencijalnih kupaca i poslovnih partnera sa
mogunou globalnog nastupa, mogunost za nastup na usko specijalizovanim tritima
za pojedince i grupe koje se retko pojavljuju u javnosti.
Standardizovane
hipermedijalne
prezentacije
objekata
trgovine
omoguavaju
pojednostavljeni opis proizvoda. Ovim prezentacijama je jednostavnije upravljati i lake je i
ekonominije raditi.
Razvoj i irenje standardnih mehanizama za pretraivanje nezavisni su od aukcijskog posla,
tako da ne stvaraju dodatne probleme.
Mehanizmi plaanja su uglavnom razvijeni i poseduju dovoljan stepen sigurnosti. Ukoliko
se za plaanje koriste neki od proverenih sistema kartica gotovo da nema opasnosti za
korisnika. Osim toga mogue je finansijski poslovati preko sajtova koji daju garancije i u pogledu
kvaliteta i u pogledu sigurnosti to poveava stepen poverenja. Tako na primer sajtovi
eBay.com, amazon.com i drugi rade sa Tradenable (iEscrow.com) koji je jedan od najveih
servisa za jemstvo i garanciju. Svi ovi sajtovi su dizajnirani tako da zatite korisnika tokom online transakcije. Ovi sajtovi takoe tite trgovce od nesavesnih kupaca. Princip rada im je da
zadravaju plaanje sve dok ne dobiju odobrenje ili odbijanje trgovine ili do isteka specifiranog
vremena za zavretak transakcije.
5.4. IZVEDENI MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

5.4.1. C2C model poslovanja
Consumer to Consumer (C2C) predstavlja noviji model elektronskog poslovanja i odnosi
se na trgovinu izmeu potroaa bez posrednika (''e-pijaca'', ''e-trampa''). Kompanija koja
71
podrava ove transakcije mora nai neki netradicionalni nain za naplatu usluge. Cena usluge
je obino mali procenat transakcije, lanarina, reklamiranje ili neka kombinacija. Primer su neke
aukcije preko Interneta, poslovi (www.monster.com), komuniciranje putem Interneta
(www.isq.com) i neke personalne usluge (www.webprsonal.com).
5.4.2. C2B model poslovanja

Consumer to Business (C2B) predstavlja model elektronskog poslovanja gde korisnici
koriste Internet kako bi prodali proizvode ili pruili usluge organizacijama i/ili kako bi traile
prodavce koji nude proizvode i usluge koje su njima potrebne (tj. prezentuju sebe kao kupce).
Ove grupe su uglavnom ekonomski motivisane ili socijalno orijentisane (www.bbb.org).
Slika 4.4. B2B, B2C i B2E model elektronskog poslovanja
5.4.3. B2E model poslovanja

Business to Employee (B2E) je e-business model kojim organizacija prua servise,
informacije i proizvode svojim zaposlenima. B2E interakcija obezbeuje integraciju internog
segmenta poslovanja kako sa implementiranim B2B tako i B2C e-business modelom. Ovaj
model treba da obezbedi permanentne replikacije podataka izmeu internih i eksternih izvora
podataka, analizu podataka i podrku prilikom odluivanja u cilju poveanja obima ili kvaliteta ecommerce usluga.
Ovaj vid elektronskog poslovanja treba da povea efikasnost i eliminie trokove koji se
javljaju ukoliko su interni i eksterni segment odvojeni. B2E model se uglavnom implmentira u
domenu Intraneta, privatne mree bazirane na Internet standardima, ali zatiene od pristupa iz
javne mree. Zaposleni elektronskim putem naruuju sredstva i materijal koji im je potreban za
72
rad, ali mogu da kupuju i produkte organizacije sa popustom, povoljnije dobijaju osiguranje i
uzimaju asove obuke (on-line training).
5.4.4. B2B2C model poslovanja

Business to Business to Consumer (B2B2C) i Consumer to Business to Consumer
(C2B2C) su modeli nastali kombinacijom B2B i B2C modela.
B2B2C model predstavlja korienje B2B modela izmeu dve firme kao podrku za
poslovanje jedne od njih koja posluje po B2C modelu. Ovo je noviji model elektronskog
poslovanja. Ovaj model je uravnoteen dok doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu
tranju B2C. B2B prua nain za B2C kompanije da smanje trokove i poboljaju B2C usluge.
Aplikacija koja povezuje jedan online katalog sa drugim moe se smatrati kao B2B2C
aplikacijom jer doprinosi uspehu B2B i B2C.
B2B2C aplikacije pomau B2C kompanijama da poveaju profit. Koristei prednosti B2B
za poboljanje biznisa, B2C kompanije imaju mogunost da poveaju prihod i smanje
nepotrebne trokove.
Slika 4.5. B2B2C model poslovanja
5.4.5. C2B2C model poslovanja

Kod C2B2C modela preduzee posreduje izmeu vie potroaa i sprovodi transakcije
koje se izmeu njih odvijaju. Prihod preduzea se ostvaruje lanarinom ili procentom od
transakcije. Primer C2B2C aplikacije - www.autotrader.com (Slika 4.6.). Ovaj sajt omoguava
transakcije prodavanja polovnih kola izmeu korisnika i takoe sadri katalog novih automobila.
C2B2C (kao i C2C) aplikacije omoguavaju potroaima da komuniciraju meusobno.
Ovo pomae preduzeima da imaju povean prihod dok potroai imaju pristup novom nainu
kupovine i prodaje roba i usluga.
73
Slika 4.6. www.autotrader.com
5.4.6. P2P model poslovanja

People to people (P2P) Ove transakcije predstavljaju poseban oblik C2C transakcija
preko kojih ljudi razmenjuju CD diskove, video zapise, softver i dr. Napster (napster.com)
predstavlja kompaniju koja je poznata po ovakvom tipu e-trgovine.
5.4.7. Intrabusiness (elektronsko poslovanje unutar organizacije)

U ovu kategoriju poslovanja su ukljuene interne organizacione aktivnosti koje se
najee obavljaju na intranet mreama ili korporacijskim portalima. U ove aktivnosti se ubrajaju
razmene dobara, servisa i informacija:
Izmeu i unutar jedinica organizacije - Velike organizacije imaju nezavisne jedinice koje
meusobno jedna drugoj prodaju i kupuju materijale, proizvode i usluge,
Izmeu zaposlenih u organizaciji - Dodatak intranetu preko kog zaposleni mogu da prodaju
i kupuju jedni od drugih. Naroito popularno na univerzitetima.
5.4.8. E2E model poslovanja

Exchange to exchange (E2E)- Sa poveanjem broja web portala i on-line razmene,
logino je da dolazi do razmene da bi se obavilo poslovanje. Ovaj oblik e-trgovine predstavlja
sistem za omoguavanje razmene izmeu on-line uesnika.
5.4.9. M commerce
Kada se elektronska trgovina obavlja uz upotrebu beine tehnologije, (npr. korienje
mobilnih telefona kojima se pristupa Internetu) onda se taj oblik e-trgovine naziva m-commerce
74
ili m-elektronska trgovina. Mobilni telefoni mogu posluiti i za obavljanje on-line transakcija.
Naveemo nekoliko definicija m-commerce:
M-commerce je upotreba mobilnih ureaja za komunikaciju, obavetavanje, informisanje i
obavljanje transakcija korienjem teksta i podataka preko javne ili privatne mree. (Lehman
Brothers)
Mobilna trgovina predstavlja bilo koju transakciju sa novanim vrednostima preko mobilne
telekomunikacione mree. (Durlacher)
M-commerce je upotreba mobilnih ureaja za komunikaciju i interakciju pomou konekcije
na Internet. (Forrester). M-commerce je upotreba beinih tehnologija za obezbeivanje
konvencionalnih, personalizovanih servisa svojim muterijama, zaposlenima i poslovnim
partnerima. (Mobilocity).
5.4.10.
Elektronska vlada (E GOVERNMENT)
Uprkos ekonomskim i politikim razlikama, irom sveta i dalje dominira stereotip o vladi
kao sporom birokratskom aparatu, nespremnom da prihvati promene koje donose nove
tehnologije i poslovni modeli. Medutim, sudei po izjavama zvaninika poslednjih godina, ini se
da je sve vie dravnih slubenika svesno injenice da e-trgovina i e-biznis vie nisu samo
vizija, vec poslovna realnost, koja e, nesumljivo, imati uticaja i na funkcionisanje uprave.
Primena novih biznis modela na rad vlade predstavlja koncept e-uprave. Na alost, o njemu se
u iroj javnosti malo govori i jo manje zna, iako su promene koje donosi dalekosenije od onih
koje je proizvela e-trgovina.
Kako vreme protie sve je jasnije da je Internet postao sastavni deo ivota i
nezaobilazan "alat" u poslovanju. Prednosti koje on prua pri radu od kue i sa posla je
evidentna i zato je potrebno izai u susret tom delu populacije i omoguiti im da na taj nain
obave posao. U vladinim ustanovama, kao i u okruenju, dogaa se isto - komunikacija se sve
ee odvija preko Interneta, on se koristi kao jedan od moguih kanala za distribuciju
informacija, sve vie postajui stalno otvoren vladin alter. Sve to stvorilo je potrebu da se
itavom poslu pristupi sistematski i da se ponudi reenje koje e predstavljati jedinstven nastup
vladinih struktura prema spoljnim korisnicima i graanima.
Graani oekuju da na Internetu pronau servise i usluge koji se odnose na poslovanje
sa dravnim sektorom, a sa druge strane i dravne strukture imaju svoje razloge za bri
prelazak na e-government. Osnovni je mogunost utede. Transakcija obavljena preko
Interneta znatno je jeftinija od iste takve transakcije koja je uraena bilo kojim drugim
komunikacionim kanalom. Transakcija koja je uraena preko Interneta moe se posmatrati kao
samousluni servis bilo da je u pitanju graanin, zaposlen u vladinim institucijama ili poslovni
partner. Ne samo da se na taj nain tedi na radnom vremenu zaposlenih u vladinim
institucijama, ve graanin koji sa svog raunara pristupa servisima na taj nain smanjuje
trokove odravanja opreme dravne strukture.
E-government iz osnova menja nain komuniciranja graana sa dravnom upravom
(Slika 4.7.) eliminiuci posrednika u komunikaciji. Model komunikacije gde je ranije bio inovnik
posrednik izmedu drave i graanina zamenjuje se direktnom komunikacijom. Osim toga, menja
se i nain upravljanja javnih slubi. Da bi se jedan servis ponudio preko Web-a ponekad je
potrebno integrisati vie poslova i vie organizacionih jedinica. Na taj nain se usklauje rad
javnih slubi, poboljava njihova organizacija, a kao rezultat nastaje opte podizanje kvaliteta
usluga.
75
Savezna vlada
Pravno lice
Gra
Gra ani
G2G
G2B
Republi
Republi ka
vlada
G2C
G2G
Organi lokalne
samo uprave
Elektronsko poslovanje 2004/2005
Slika 4.7. Komunikacija u elektronskoj vladi

S obzirom na to da su poetni trokovi za razvoj tehnike i infrastrukture za razvoj
poslovanja na Internetu znaajni ali su na due staze mnogo jeftiniji od svih drugih kanala za
komunijaciju i obavljanje poslova to je isplativo uloiti dodatne napore i sredstva da se servis
javno oglasi. Kada jednom zaivi potrebno je smisliti nain kako da klijenti polako migriraju ka
novom komunikacionom kanalu. Za to treba imati spremljenu strategiju kao to je reklamna
kampanja, oglaavanje, prilikom slanja rauna proslediti i obavetenje o novim servisima,
reklama (baner) na sopstvenom home page i na partnerskim sajtovima.
Ova tehnologija, po svemu to se do danas pokazalo, poseduje potencijale da redefinie
i revitalizuje odnos graana i vlade. Za meusobno bolje razumevanje potrebna je dobra
komunikacija, a upravo to ona omoguava.
5.4.10.1.
Definicija e-government-a
U literaturi se nailazi na razliite definicije e-governmenta-a, ali se uopteno moe rei

da je e-government "korienje Interneta ili drugih elektronskih sistema da bi se pojednostavilo i
olakalo komuniciranje sa vladinim servisima".
S obzirom da se e-government najece pominje u kontekstu lokalnih ili gradskih vlada
to se nadalje moe definisati i kao "mogunost za lokalnu upravu da stavi na raspolaganje
informacije i servise putem Web-a, preko touch screen kioska ili na osnovu interaktivnog
prepoznavanja glasa. Ove usluge i servisi se stavljaju na raspolaganje graanima i poslovnim
partnerima, a raspoloivi su 24 asa dnevno 365 dana godinje" [99]. Naveemo jo neke
definicije radi boljeg razumevanja ovog pojma.
"E-government je Web bazirana tehnologija koju koristi lokalna uprava kao
komunikacioni kanal koji je ponuen posetiocima, graanima, poslovnim partnerima, drugim
lokalnim upravama i zaposlenima".
''E-uprava ili e-government predstavlja upotrebu informaciono - komunikacionih
tehnologija (ICT) u radu uprave radi poboljanja usluga koje uprava prua. Pod upravom se
76
podrazumevaju Vlada i njeni organi, skuptina i njena tela i lokalni organi i njihova tela. Reenje
e-uprave mogu se primeniti u svakom segmentu uprave''11.
E-government podrazumeva korienje informacija i primenu tehnologije da pobolja
efikasnost, produktivnost, transparentnost (jasnou propisa i procedura) i odgovornost vlade u
odnosima sa graanima, privredom i institucijama, drugim vladinim jedinicama i vlastitim
slubenicima primenom novih tehnologija kao to su WAN, Internet i mobilna tehnologija ime
se moe postii bolja usluga prema graanima, bolji odnosi sa privredom, vei uticaj na
informisanost i svest graana i bolje upravljanje vladinim telima (World bank).
5.4.10.2.
Razlozi za uvoenje e-government-a
E-government je potreban dravnom aparatu da se rastereti pritiska na alterima, da

pojeftini svoje usluge i time uini graane zadovoljnijima. Osim toga graani uglavnom imaju
loa iskustva u poslovanju sa dravom i svaka promena koja utie na stvaranje dobrog odnosa
sa graanima daje sliku da se neto dogaa u korist graana.
Sa stanovita dravnog aparata korist je dvostruka uteda i zadovoljni graani. Graani,
pak, mogu da obave svoje poslove ne ekajui u redovima, da dobiju pravovremenu i tanu
informaciju ili da obave posao za koji je ponekad potrebno viednevno obilaenje razliitih
ustanova i vladinih institucija. Znaajno je i pomenuti injenicu da se na ovaj nain upravljanje
dravnim strukturama pribliava graaninu, a on sam postaje uesnik u upravljanju dravnim
strukturama.
Firmama iz oblasti IT tehnologije, koje se trenutno nalaze u recesiji, e-government je
potreban da otvori ogromno polje rada. Osim toga automatizacija proizvodnje je davno zavrena
i veina proizvoda se izrauje uz pomo automatizovanih sistema. Automatizacija
kancelarijskog poslovanja je do nedavno predstavljala osnovu na kojoj su IT firme gradile svoju
strategiju. Jedini segment koji je ostao izvan automatizacije je Vlada, regionalna i lokalna
uprava. Tek sa razvojem Interneta sagledane su mogunosti i danas najvee svetske kompanije
u oblasti IT tehnologija imaju u svojoj ponudi E-government kao kompletno tehnoloko reenje.
Svakako da jedinstvenog reenja bar za sada nema jer se zakoni razlikuju od jedne zemlje do
druge ili od jednog grada do drugog.
Korisnici E-governmenta se mogu svrstati u sledee kategorije:
G - Government - vlada ,uprava,
E - Employee zaposleni,
B - Business - poslovni partneri ,
C - Citizen graani.
Osnovni razlozi za uvoenje e-governmenta su stalni porast broja stanovnika i enorman
rast gradova, pri emu svaki graanin ima potrebu da obavlja razliite poslove sa organima
uprave, pa se postavlja pitanje koliko bi tokom vremena bilo potrebno inovnika zaposliti i koliki
prostor im obezbediti i kakve bi bile guve ako se deo transakcija ne prebaci na elektronske
kanale komuniciranja.
Informaciona tehnologija kao preduslov stavlja standardizaciju i jedinstvenost podataka.
U megapolisima kakvi se ve danas formiraju praenje podataka o pojedincu bez dobro
koncipiranog informacionog sistema je gotovo nemogue.
11
http://www.economist.co.yu
77
Stavljanje na Internet servisa i usluga omoguuje lokalnoj, regionalnoj ili saveznoj upravi
da rastereti altere i da na taj nain omogui da se bre i lake obavljaju poslovi.
S obzirom na to da se vei broj poslova moe obaviti na ovaj nain moe se ponuditi da
korisnici imaju olakice ili popuste ukoliko koriste ovaj metod komunikacije.
Korienje Interneta u ovakve svrhe predstavlja najjeftiniji metod rada i najjeftiniji servis
korisnika za lokalnu upravu.
Uvoenjem e-government a postie se :
Smanjenje korumpiranosti,
Jasnije tumaenje administrativnih potreba i zakonskih odluka,
Laki pristup informacijama,
Uvean prihod kroz redovniju naplatu poreza i taksi,
Smanjenje trokova.
5.4.10.3.
Modeli poslovanja u elektronskoj vladi
Iz prethodnog proizilazi da se u e-government poslovanju mogu javiti sledei odnosi

izmeu uesnika:
G2G intranet (vladin komunikacioni podsistem, informacije, servisi),
G2E intranet (vladini slubenici, "chat room" oglasna tabla, uenje),
G2B Internet (snabdevanje, informacije, servisi),
B2G Internet (komunikacija vlade sa poslovnim partnerima),
G2C Internet (on-line servisi, digitalna demokratija),
C2G Internet (komunikacija vlade sa graanima).
Intranet kao korisniku populaciju ima zaposlene u vladinim slubama i pojavljuje se kao
vaan informacioni, komunikacioni i organizacioni alat u okviru poslovanja. Jedan od najveih
izazova za bilo koju veliku organizaciju je efikasna distribucija informacija zaposlenima i
uspostavljanje efikasnog dvostranog komunikacionog kanala sa njima. ta vie jedan od
najvanijih inioca uspenosti poslovanja bilo koje organizacije predstavlja ukljuivanje
zaposlenih u interni administrativni proces. Korienje Intraneta za distribuciju informacija
poveava stepen meusobne komunikacije i omoguava voenje transakcija i prua ogromne
mogunosti za poveavanje efikasnosti organizacije. Intranet moe imati centralnu ulogu da
organizacija postane "uionica na daljinu" gde su resursi za uenje uvek na raspolaganju
zaposlenima, oglasna tabla "chat room" i forum za uenje. Intranet iskorien za te namene
moe imati kljunu ulogu u organizovanom upravljanju znanjem. Cena koju preba platiti za
ovakav interni sistem distribucije informacija, za komunikaciju i obavljanje transakcija znatno je
manja uz pomo Web tehnologije, a pitanje je da li bi bilo mogue na drugi nain i postii sline
rezultate.
Government to Business (G2B) je model saradnje (poslovanja) vlade i poslovnih
subjekata kao i drugih pravnih lica. Poslovnom oveku ovaj model poslovanja omoguava brzu
elektronsku registraciju preduzea, ureen, elektronski voen katastar ili javne nabavke on-line.
Pravna lica su vladini dobavljai, njeni partneri u nekim zajednikim poslovima, korisnici vladinih
usluga a ponekad i konkurenti. Komunikacija vlade sa pravnim licima predstavlja potencijalno
najveu mogunost za poveanje efikasnosti ekonomije. Veoma su znaajni sistemi koji
omoguavaju razmenu elektronskih dokumenata razliitih namena i posebno mogunosti
78
efikasnog rukovanja finansijskim dokumentima. Na taj nain postie se skraenje vremena
izvrenja sloenih transakcija i stvara dobra podloga za kvalitetno odluivanje.
Slika 4.9. Izvedeni modeli poslovanja E-government-a

Ovaj model poslovanja doprinosi:
Poboljanju saradnje izmeu razliitih slubi za ispunjenje odreenog zadatka (npr. dozvole
za poslovanje) kroz on-line obradu zahteva (izdavanje dozvola, reenja),
Efikasnijem upravljanju porezima i prihodima kroz on-line predaju poreskih prijava, naplatu i
upravljanje porezima,
Automatizaciji procesa javnih tendera kroz on-line nabavke, ukljuujui licitacije,
Efikasnijem ispunjenju zahteva za statistikim izvetajima i podacima kroz on-line pristup i
obradu informacija,
Potpunijem razumevanju odnosa sa privrednim subjektima i demografskim grupama kroz
integraciju informacija za bolje upravljanje odnosima sa privrednim subjektima.
Government to Citizens (G2C). Sve vea rasprostranjenost Interneta kao glavnog
komunikacionog medija i njegova pristupanost dovela je vladu u poziciju da iskoristi njegove
mogunosti i pobolja svoj odnos sa graanima, svoje usluge uini dostupnijim i preglednijim, a
odgovor vlade na zahteve graana uini brim. G2C je e-government model preko koga vlada
obezbeuje dobra, servise i informacije graanima i ovaj model omoguava korisniku da lako
odredi koji deo usluge mu je potreban i kako da mu pristupi. Servis je dostupan 24 asa dnevno
i jednim ulaskom na Internet korisnik pristupa svim potrebnim informacijama (Single touch
point). Na ovaj nain vlada lako moe da dobije odgovor na to ta graani misle o njenim
uslugama i na osnovu toga ih koriguje. Korisnik plaa administrativnu taksu i plaanje se obavlja
preko Interneta. Graani na ovaj nain mogu da: pronau informacije koje su im potrebne,
postavljaju pitanja i primaju odgovor, plaaju takse i raune, primaju isplate i dokumenta.
On - line servisi dostupni graanima su:
Izdavanje i reizdavanje licenci i dozvola kao i plaanje za njih,
Raznorazna plaanja (mesta za parking, lanarine, itd),
Prodaja roba i usluga,
Registracija raznoraznih aktivnosti (sportske, itd),
79
Plaanje poreza,
Podnoenje albi, zahteva za servisima, raspitivanje,
Deo o zapoljavanju i njegovim mogunostima.
Digitalna demokratija podrazumeva upotreba komunikacionih tehnologija, a pre svega
Interneta radi transmisije politikih informacija i miljenja izmeu graana i njihovih politikih
predstavnika. Ona omoguava:
Komunikaciju sa gradskim veem,
Sastanci gradskog vea, zabeleke sa vea,
Sastanci na Web-u,
Komunikaciju sa lanovima uprave,
Informacije o glasanju,
Chat - room na pojedine teme.
Government to government (G2G) model. Dravni organi efikasno koriste Internet
servise na svim nivoima upravljanja:
Izmeu savezne i republike vlade
Izmeu republike vlade i lokalnih organa samouprave
Pri meuresornom upravljanju
Ovaj model poslovanja omoguava:
Poboljanu komunikaciju izmeu razliitih nivoa upravljanja,
Sistematizaciju informacija kroz ugraene mehanizme za proiavanje i objedinjavanje
dosijea jer viestruko unoenje istih informacija dovodi u pitanje integritet javnih dosijea,
Objedinjenje informacija iz raznorodnih izvora kod pripremanja izvetaja,
Centralizovano upravljanje budetskim sredstvima radi kontrole trokova (formiranje
budeta kroz proces saradnje omoguen portal tehnologijom).
Government to Employees (G2E) predstavlja korienje informacione i komunikacione
tehnologije u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima. Ovaj model
poslovanja omoguava:
Bolju komunikaciju izmeu zaposlenih
Blagovremeno obavetavanje i protok informacija
Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim slubama
Upravljanje znanjem
Informacije za zaposlene u gradskoj upravi:
Gradski asopis za zaposlene
Management komunikacija
Pravila i procedure
Organizacione informacije o funkcijama i strukturi
Interni telefonski imenik
On line servisi za zaposlene:
o Oglasna tabla i chat room za zaposlene
o Traenje i nuenje posla
o Samousluni servisi koje zaposleni auriraju
o Samousluni servisi
o Uenje na daljinu.
80
6. MOGUNOSTI POTE U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU

Reenje problema budunosti pote jeste promena klasinog naina vrenja usluga.
Poslovan svet je spreman da svoje poslovanje obavlja elektronskim putem i zato je sve manje
voljan da slanje dokumenata, rauna, porudbenica vri u tampanom obliku. Ukoliko pota ne
uvai ovakve potrebe i ne postane servis koji moe da prui i ovakve usluge, nezadovoljni
korisnici e je verovatno zaobii. Zato je neophodno da pota postane garant za elektronsku
distribuciju dokumenata i zauzme vodee mesto u digitalnom dobu, jer e jedino na taj nain
stei potrebnu poziciju neophodnu za pokretanje nove faze svog poslovanja.
Nove poslovne mogunosti kroz bri tehnoloki razvoj stvara itav niz novih mogunosti
za redefinisanje kompletnog potanskog poslovnog sistema. U tom smislu potrebno je izgraditi
moderan poslovni sistem sposoban za konkurentno delovanje na otvorenom tritu.
Nova tehnoloka reenja stalno nude nove mogunosti u okviru potanskog proizvodnog
sistema, kako u smislu unapreenja i automatizacije pojedinih proizvodnih procesa, tako i kroz
otvaranje mogunosti da se itavi delovi supstujiu ili znaajno vremenski - prostorno
reorganizuju. Dakle, pota se uporedo sa razvojem Interneta prilagoava novim segmentima ili
novom okruenju kako bi ostala ravnopravna u konkurenciji sa ciljem: '' jedan svet jedna
potanska mrea''.
6.1. POVEZANOST RAZVOJA POTE I INTERNETA

Istorijski posmatrano, pota je najstarija institucija koja je izala iz nacionalnih okvira i
stvorila poseban savez ija je sutina bila zadovoljavanje potreba za ovom vrstom delatnosti
drava lanica, odnosno stanovnitva. Veliki koraci su uinjeni u oblasti pote tokom zadnjih
vekova, od vremena kada su samo kraljevi i carevi imali privilegiju da alju i primaju poruke.
Danas najvei deo svetskog stanovnitva ima pristup u najveu svetsku mreu za fiziku
distribuciju poiljaka. Ali, uprkos ovom izvanrednom dostignuu, cilj nije ni izbliza postignut.
Dananji davaoci potanskih usluga posluju u okruenju bitno izmenjenom u odnosu na
vreme postanka pote. Oni su danas suoeni sa realnou novih ekonomskih kretanja kao to
je deregulacija, globalizacija, liberalizacija i nove forme komuniciranja kao to je Internet.
Konkurencija koju predstavljaju upravo novi akteri na tritu elektronskih i fizikih komunikacija
postaje sve surovija.
Veliki broj potanskih uprava je uspeo da se transformie u prosperitetno potansko
preduzee. Tehnoloki razvoj, koji se ogleda u automatizaciji potanskih operacija, ponuda online usluga na potanskim alterima i u novanim uslugama, novi nain transporta i dananja
elektronska trgovina, omoguili su davaocima potanskih usluga da bre prenose poiljke, da
ponude proizvode
sa dodatnom vrednou kojima se povezuje brzina elektronskih
komunikacija sa pouzdanou pote.
Internet je otiao dalje i korisnicima je omoguio da nestane potreba za fizikim
kretanjem i ako ele neku od tradicionalnih usluga. Elektronske usluge su pomogle da pota
stigne u svaki dom pre potara. Zahvaljujui svojoj velikoj upotrebnoj vrednosti, elektronske
usluge su uspele da zadovolje razliite grupe potroaa i tako stvore nove navike u ivotu i
radnom okruenju.
81
6.2. STANJE NA TRITU POTANSKIH USLUGA U SVETU

Prema studiji Svetskog potanskog saveza Pota 2005. razvoj pismonosnih usluga
na globalnom nivou moe se oekivati blago usporavanje rasta pismonosnog saobraaja, koji
e rasti po stopi od 2.7 % godinje. U ekonomski srednje razvijenim zemljama bie vei za oko
5.8 % od visoko razvijenih zemalja. To je zato to je u razvijenim zemljama upotreba Interneta
mnogo vea. Svojim obimom i odgovarajuom ekonomskom snagom ove zemlje, odnosno
njihove potanske organizacije, imae dominantan uticaj na pozicioniranje pote u drutvu,
oblast delovanja i vrste usluga, brzinu i nain integracije globalne pote, razvoj potanske
tehnologije, i sl. Ova injenica mora biti od presudnog znaaja za izradu strategije razvoja bilo
koje potanske organizacije.
Potanske organizacije irom sveta, u meri u kojoj je proces deregulacije i liberalizacije u
njihovoj zemlji odmakao, svakodnevno se ukljuuju u razne oblike integracionih procesa na
svetskom nivou. Miljenje svih potanskih kompanija i Svetskog potanskog saveza na elu je
da je neophodna nova pozicija u svetskoj preraspodeli potanskog poslovanja.
Na komunikacionom tritu, po svom znaenju, izdvajaju se tri efekta:
rast komunikacionog trita, kao posledica globalizacije i uvoenje novih komunikacionih
sredstava,
komplementarnost izmeu komunikacionih sredstava,
supstitucija, odnosno gubitak dela trita u korist drugih komunikacionih sredstava.
Na potanskom tritu je znaajan problem supstitucije: 2005. godine je smanjen fiziki
prenos poiljaka za 15%, dok je elektronska pota udvostruena u odnosu na 1995. godinu.
Trite telefona je nepromenjeno, a hibridna pota je rasla do 6%.
Prema miljenju potanskih uprava, najvei gubitak e u budunosti biti u segmentu
poslovne korespodencije, gde se na svetskom planu predvia gubitak od 17%. Sa druge strane,
paketske poiljke e dobiti na znaaju zbog razvoje elektronske trgovine i dostave na kunu
adresu proizvoda naruenih putem Interneta.
6.3. MODELI POSLOVANJA POTE NA INTERNETU

Masovna upotreba Interneta iz temelja menja potroake navike kako kod pojedinaca
tako i kod kompanija, odnosilo se to na potansko, finansijsko ili neko drugo trite. Kada se
pria o elektronskom poslovanju , mesto i uloga pote se u najveem broju sluajeva
prepoznaje u finalnom koraku celog procesa, u momentu kada virtuelno kupljen proizvod treba
fiziki dostaviti kupcu.
Najprisutnija, esto i najvea slabost e-commerce sistema je neispunjenje potpunih
oekivanja potroaa u pogledu vremena isporuke naruenih proizvoda. Brojna su negativna
iskustva u proteklih nekoliko godina, koja nisu zaobila i najvee e-commerce kompanije u
svetu. Danas, jedan od osnovnih e-commerce trendova je to bri servis. Veliki broj ecommerce kompanija u svetu ima znaajne probleme u upravljanju procesima dostave
naruenih proizvoda do krajnje take potroaa. Jedan od najboljih puteva za reenje ovog
problema je stvaranje stratekih alijansi sa potanskim i kurirskim kompanijama na domaem i
internacionalnom tritu. Primer za to je saradnja Amazon.com i amerike potanske kompanije
USPS ija mrea omoguava uruenje kupljenih proizvoda u ak 32.000 gradova.
82
Potanske uprave nude mogunost uspene poslovne integracije u svim fazama rada ecommerce kompanija. One su proirile svoje usluge na sve karike u lancu elektronskog
poslovanja i kupovine preko Interneta. To joj je omoguila primena novih poslovnih modela kao
to su B2B, B2C i dr. (Slika 5.1.) .
Slika 5.1. B2B, B2C, B2E modeli i pota u sistemu elektronskog poslovanja
Pota u modelima elektronskog poslovanja moe imati dvostruku ulogu:

direktno uestvovanje u procesu poslovanja izdavanjem elektronskih sertifikata i
uloga distributera kupljene robe.
6.3.1. B2B model poslovanja u poti

Potanske kompanije razvijaju ovaj model poslovanja najee kao informacijski sajtovi
ili pak pruaju usluge poput:
sistema elektronske nabavke sredstava za funkcionisanje potanskog sisetma (eprocurement),
registracija firmi za elektronska trita,
katalozi ponude,
automatizacija procesa pregovaranja,
zakljuivanje poslova izmeu lanica e-trita.
83
Slika 5.2. www.canadapost.ca

B2B model najbolje se vidi na primeru kanadske pote, koja je za sada jedna od
najuspenijih, i koja izuzetno mnogo panje posveuje Internet aktivnostima. injenica je da je
sajt kanadske pote zvanino otvoren jo 1995. godine sama za sebe dovoljno govori ali prava
slika se dobija kada se otvori sajt www.canadapost.ca (Slika 5.2.). Prva opcija koja se nudi
korisnicima je ''Sell Online'' iza koje se krije logistika podrka pote svakoj kompaniji koja ima
nameru da se ukljui u e-commerce. Nudi se besplatan softver koji kupcima posredstvom
Interneta omoguava kompletnu kontrolu i uvid u rokove i trokove dostave proizvoda. Naravno
softver je namenjen onima koji se bave izgradnjom e-commerce sajta, a uslov za njegovo
dobijanje je sticanje statusa ''eParcel Partner''. To znai da e kompanija svoje proizvode
naruene putem e-commerce sajta distribuirati putem kanadske pote. Tako svaki novi korisnik
e-commerce kompanije je i novi korisnik kanadske pote. U okviru kanadske pote formiran je
centar EPOST preko koga se obavljaju usluge e-trgovine.
Amerika pota prua kompletno softver reenje u saradnji sa kompanijom GO-FP.com i
Eletter za celokupan lanac poev od tampanja materijala, formiranja poiljke, adresovanja sve
sa Interneta. Takoe nudi prodaju potanskih maraka korisnicima preko Interneta, a koje
dostavlja ekspresnom dostavom na kunu adresu (www.usps.com). Amerika pota ima i
najrazvijeniji sistem plaanja (USPS Payment service) putem Interneta upotrebom kartica, eekova ili direktno nalogom sa rauna na raun.
6.4. B2C MODEL POSLOVANJA U POTI

Ovaj model je posebno interesantan jer sve potanske kompanije razvijaju ovaj model
poslovanja upravo iz razloga to je sve vie individualnih korisnika Interneta.
Virtuelna pota vedske je prisutna u svakom domainstvu, jer svaki stanovnik ima
pristup Internetu, a svaki drugi ima personalni raunar. Na internet tritu ona nudi on-line
usluge elektronske trgovine i komunikaciju poslovnom svetu, zatim kataloku prodaju, plaanje
novanim karticama i sl. Njen centar za elektronsku trgovinu ''eTorget'' raspolae sa oko 750
on-line opova, preko kojih se registruje milion posetilaca svakog meseca, od kojih preko 70%
realizuje kupovine (www.posten.se).
84
Takoe oko 90% stanovnika Velike Britanije obavlja kupovinu putem Interneta. To je
dovoljan razlog da pota Velike Britanije ima razvijeno elektronsko poslovanje.
Jedan od zanimljivih potanskih sajtova je svakako potanske kompanije Francuske koji
omoguava korisnicima pristup potanskom muzeju kao i linkove na druge filatelistike
organizacije gde je mogu kontakt i aukcija zanimljiva filatelistima (www.laposte.fr).
6.5. MODEL E-TRGOVINE SA POTANSKO-KURIRSKOM

LOGISTIKOM
Transformacija PTT sistema, u skladu sa savremenim svetskim tendencijama, otpoela
je u naoj zemlji ekonomskim i organizacionim osamostaljenjem telekomunikacija. Taj trend je
postavio pred potanske kompanije znaajne zadatke, a pre svega je nametnuo potrebu da
pota maksimalno komercijalizuje svoje poslovanje, kako bi se obezbedili osnovni preduslovi za
njenu transformaciju i uspeh na tritu. Da bi pota komercijalizovala svoje poslovanje mora
prihvatiti novi nain poslovanja koji podrazumeva upotebu novih tehnologija uz punu saradnju
sa korisnicima, proizvoaima i bankarskim organizacijama.
Banke i druge finansijske institucije su po prirodi veoma konzervativne, ali su meu
prvima prihvatile nove zahteve savremenog poslovanja. Na samom poetku su veoma oprezno
procenjivale probleme pristupa novim tehnologijama. Uz savremeni sistem zatite i razvoj
elektronskog novca sve je vei broj korisnika koji se odluuje za dostavu robe preko pote i
razne vidove elektronskog plaanja te robe preko banaka.
Banke i Internet imaju uticaj na razvoj savremene pote kroz nove poslovne aktivnosti i
nova tehnoloka reenja. Sagledavajui postojee potanske operatere mnogo detaljnije,
izgleda da oni zauzimaju vrlo razliite stavove u pogledu novog okruenja a posebno u razvoju i
implementaciji internacionalne strategije. Neki od njih su globalni igrai-napravili su ogromne
investicije u alijanse i koorporacije, izgraujui svetsku mreu sa ciljem obezbeenja budue
uspenosti u njihovom osnovnom poslu- fizikoj dostavi poiljaka kao to su TNT-post group,
Deutsche Post. Pote koje svoju perspektivu vezuju za neposredno korienje informacione
tehnologije, kao to su Sweden Post i An Post, ve su doneli odluku da se fokusiraju na ecommerce i primenu Interneta kao dopunu svojim klasinim uslugama.
85
Internet
Korisnik
Elektronsk
o
poslovanje
Interni segment
Intranet
Partneri
Extranet
Slika 5.3. Integralni sistem elektronske trgovine

Model polazi od Integralnog sistema elektronske trgovine (Slika 5.3.). Ako model
integralnog sistema elektronske trgovine posmatramo kroz arhitekturu B2C eme onda moemo
formirati vrlo efikasan model e-trgovine koji je spregnet sa internet i mobilno bankarstvo koji
predstavlja opti model za e-trgovinu sa potansko kurirskom logistikom. Da bi se ovaj model
primenio u naoj zemlji potrebno je detaljno predstaviti model poslovanja kako bankarskih tako i
potanskih-kurirskih organizacija, tj. model prenosa poiljaka koje su naruene preko Interneta
a dostavljene preko potanskih-kurirskih organizacija odnosno modele plaanja izmeu
bankarskih organizacija, pote-kurirskih slubi, prodavca robe preko Interneta i proizvoaa te
robe.
Funkcija pote ili neke kurirske organizacija poinje u onom trenutku kada pota ili neka
kurirska organizacija dobije zahtev da neku poiljku ili grupu poiljaka treba da dostavi
korisnicima, koji su poiljku naruili putem Interneta ili mobilnog telefona.
Informaciju da je neko naruio odreeni proizvod pota ili kurirska organizacija dobijaju
od prodavca (veleprodaja) i retkim sluajevima i od proizvoaa koji alje spisak kupaca sa
njihovim adresama putem Interneta, mobilnog telefona ili call centra.
U zavisnosti od naina poslovanja tj. dogovora pota odredjenu poiljku moe preuzeti
od proizvoaa ili prodavca ili prodavac ima lagerovanu robu u magacinu potanske-kurirske
organizacije.
Pota putem svojih slubi obavetava slubu logistike o adresi prodavca i/ili proizvoaa
kod kojih je potrebno preuzeti pakete koji su narueni za dostavu. U sluaju da prodavac ima
lagerovanu robu kod potansko-kurirske organizacije roba se pakuje prema spisku narudbe.
Ukoliko su paketi kod prodavca ili proizvoaa logistika na osnovu adrese i pomou GPS-a
angauje najblie vozilo koje e primiti pakete.
Prilikom prijema kurir ili radnik pote prihvata poiljku tampa bar kod nalepnicu preko
PDT terminala, nalepljuje je na paket i skenira bar kod. Informacija o poiljci ili poiljkama se
preko GSM/GPRS mree prosleuje do PostNet-a i servera (sluaj Pote Srbije za privatne
operatore neke druge mree).
86
U prijemnoj poti se vri prijem poiljaka tako to se izvri skeniranje PDT-om i formiraju
zakljuci. Tom prilikom se tampaju bar-kodovi za zakljuke koji nose informaciju o poiljkama u
njima kao i to koje vozilo otprema poiljke do potanskog centra.
U potanskom centru se vri prijem tj. otvaranje zakljuaka (skeniranje PDT-om) i
formiranje novih zakljuaka koji glase na odredine pote. Naravno i u potanskom centru se
vri tampanje bar-kodova za zakljuke koji nose informaciju o poiljkama u njima.
U odredinoj poti se vri prijem i razrada zakljuaka po dostavnim reonima. Naravno i
ovde se vri skeniranje poiljaka kao i u svim prethodnim vanim takama da bi informacioni
sistem imao podatak o lokaciji poiljke u svakom trenutku.
U zavisnosti od dostavnog reona vozila preuzimaju poiljke i dostavljaju ih na adresu
primaoca. Prilikom uruenja poiljke korisnik plaa poiljku i putem digitalnog potpisa potvruje
da je primio poiljku. Tom prilikom se vri i poslednje skeniranje poiljke i slanje informacije
preko mobilne mree da je paket isporuen. Informacija da je paket isporuen ne alje se samo
informacionom sistemu potanske uprave ili kurirske organizacije nego i poiljaocu tj.
proizvoau i/ili prodavcu.
Slika 5.4. Organizacija CePP-a

Da bi ispunila ovaj zadatak Pota mora definisati kompletne procedure i dokumentaciju u
okviru centara za elektronsko poslovanje Pote (CePP Centar za elektronsko poslovanje
Pote Srbije). CePP predstavlja viekanalni multimedijalni kontakt centar koji kroz razvoj i
integraciju servisa nudi svim zainteresovanim svoju infrastrukturu i iroku paletu usluga iz
domena elektronskog poslovanja. Opremljen najsavremenijom telekomunikacionom i
raunarskom opremom, CePP omoguava brzo i efikasno pruanje informacija, kao i sve vidove
poslovanja, uz vrhunski sistem zatite prenesenih informacija. Razvojem i integracijom servisa
ini dostupnom svoju infrastrukturu i iroku paletu usluga iz domena elektronskog poslovanja
svim zainteresovanim korisnicima.
Specifinost CePP-a u komunikaciji sa klujentima i korisnicima Pote je objedinjavanje
raznovrsnih kanala komunikacije korisnika sa Potom, kao i mogunost uvoenja novih usluga.
87
Organizaciona struktura CePP-a prikazana je na slici 5.4. Oblasti odgovornosti CePP-a
obuhvataju:
planiranje, ugovaranje, distribucija, prodaja i unapreenje usluga
primena svetskih i evropskih standarda u oblasti elektronskog poslovanja
obezbeivanje lderske pozicije na tritu elektronskih usluga
saradnja sa drugim organizacionim delovima preduzea i okruenjem
utvrivanje i kontrola kvaliteta
iroka lepeza usluga kreirana je prema najsavremenijim potrebama korisnika uz
vrhunski sistem zatite prenesenih informacija:
korisnike usluge (Call centar),
digitalni sertifikati,
e-Banking,
e-Commerce,
analiza kvaliteta.
Korisniki centar predstavlja vorno mesto uz ije se posredovanje ostvaruje kontakt
korisnika usluga CePP-a (Pote i zainteresovanih firmi) sa njihovim klijentima. Usluge se
pruaju zajednikim angaovanjem raunara i operatera Call centra uz upotrebu svih
raspoloivih kanala pristupa po izboru korisnika:
Fiksna ili mobilna telefonska mrea
Govorni automati
Internet
Intranet alteri
Elektronska pota
Faks
SMS
KDS
Centar za elektronsko poslovanje Pote intenzivno radi na izgradnji infrastrukture javnih
kljueva PKI, kao osnove za primenu najrazliitijih mehanizama zatite elektronskih transakcija i
formiranje sertifikacionog tela CA, kako za potrebe Pote tako i za plasman spoljnim
korisnicima.
Pota namerava da zauzme vodeu poziciju na tritu digitalnih sertifikata na polju
izdavanja sertifikata i prodaje aplikacija koje koriste sertifikate (e-banking aplikacije, ecommerce aplikacije...).
CePP uvodi vie usluga u oblasti e-bankinga:
Outsourcing - obezbeivanje tehnikih i komunikacionih uslova i aplikativnih reenja za one
korisnike koji ele da iznajme ve gotova e-banking reenja.
Digitalni sertifikati
Potpuna elektronska zatita za obavljanje e-bankinga putem svetski priznatih Entrust
digitalnih sertifikata.
Homebanking
Uvid u stanje rauna i istorija promena, realizovanje bezgotovinskih naloga,
m-Banking
88
Slika 5.5. m-Banking-korak po korak

m-Banking koji je prikazan na slici 5.5. obuhvata sledee korake:
Korisnik poziva broj mobilnog operatera za mobi-bank uslugu
Javlja mu se automat i nudi mu meni sa plaanjima koja su raspoloiva
Odabira ta eli da plati
Odabira sa kog svog rauna eli da plati (ako ih ima vie)
Ukucava iznos koji plaa
Kao potvrdu dobija SMS poruku sa brojem obavljene transakcije
E-Commerce predstavlja novi, laki nain trgovine proizvodima i uslugama koji rezultira
rastom produktivnosti i obimom prodaje uz istovremeno smanjenje trokova transporta i
skladitenja. Pristup milionskom globalnom tritu 24 sata 7 dana u nedelji 365 dana godinje.
Potu kao idealnog partnera za razvoj razliitih tipova elektronske trgovine definiu:
Podrka od strane kurirske slube
Snana mrea transporta i distribucije poiljaka
Osnovni zadaci Centra za planiranje i cenu kvaliteta su:
Poboljanje performansi organizacije CePP-a, kao preduslova uspenosti njegovog rada
Stalna analiza aktivnosti, rad na podizanju kvaliteta
Strateko planiranje
Periodino, preispitivanje
Uspostavljanje vizije
Postavljanje ciljeva
Dodatni kanal pristupa, jednostavno i razumljivo pruanje besplatnih i naplativih usluga
obezbeuju Info kiosci koji obavljaju sledee usluge:
podrka potanskom sistemu (cenovnici, tehnoloka uputstva, naini popunjavanja
obrazaca, potanski brojevi, informacije o poiljkama itd.)
informacije opteg tipa (plan grada, telefonski imenik, repertoar pozorita i bioskopa, podaci
o ustanovama, uvid u dokumenta, podnoenje zahteva za izdavanje izvoda)
pristup Internetu
89
platni promet (uvid u stanje rauna, uvid u istoriju promena na raunu, tampanje
poslednjeg izvoda, poruivanje ekova, informacije o bankama, elektronska plaanja,
najava banci za isplatu vee koliine gotovine)
ostale usluge (help-desk, naruivanje karata, anketiranje, reklamne kampanje, telefoniranje
putem Intereneta -VoIP, konferencijske veze itd.).
6.6. STRATEGIJE DOSTAVE ROBE U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Prema nekim istraivanjima, tri osnovna faktora koja ograniavaju ekspanziju on-line
kupovine su:
(ne)sigurnost podataka na Internetu
nezadovoljstvo uslugom isporuke i
problemi sa povratnim robnim tokovima.
Poslednja dva problema predstavljaju istovremeno i problem iznalaenja adekvatne
logistike podrke on-line prodaji proizvoda.
Pravilno definisana strategija dostave robe kupcu predstavlja neophodan preduslov za
uspenu on-line trgovinu, bez obzira na vrstu uesnika i njihovo mesto u lancima snabdevanja.
Pri on-line naruivanju proizvoda, roba se u osnovi moe staviti na raspolaganje kupcu na tri
naina:
kupac sam preuzima robu u najblioj poslovnici prodavca,
prodavac dostavlja robu na eljenu adresu prema unapred definisanim uslovima, ili
kupac i prodavac zajedniki definiu najpovoljniji nain isporuke robe.
U okviru B2C trgovine razvila su se tri karakteristina naina realizacije isporuke:
premoavanje razliitih posrednika u trgovini,
dostava kupljene robe na kunu adresu koja zamenjuje odlazak u prodavnicu i
uvoenje novih, tzv. e-fullfilment centara, gde se vri sakupljanje i rasporeivanje
on-line porudbina, pri emu se obrazuju nove matrice distribucije proizvoda.
Ovi centri (u literaturi tzv. picking centers) po pravilu opsluuju vea gravitaciona
podruja i eventualno koriste manje pomone centre za lokalnu isporuku. Ekspanzija ove nove
vrste posrednika u bliskoj budunosti zavisie od dinamike razvoja on-line prometa, s obzirom
na potrebne investicije u nove kanale distribucije.
90
Slika 5.6. Osnovni tokovi robe i tokovi informacija pri on-line naruivanju
Na Slici 5.6. vide se osnovni tokovi robe i informacija koji prethode fizikim tokovima u
elektronskoj trgovini. U optem sluaju, posmatrano trgovinsko preduzee na slici se moe
nalaziti na bilo kom mestu u realizovanim lancima snabdevanja. Na osnovu vrste realizovanih
tokova, nosilaca transporta i stepena uea kupca u oblikovanju uslova isporuke, definisano je
pet osnovnih strategija isporuke kupljene robe u elektronskoj trgovini.
Bez obzira da li je kupac na slici poslednji u nizu ili posrednik u lancima snabdevanja,
razlikujemo sledee osnovne strategije isporuke proizvoda u elektronskoj trgovini:
1. Isporuka se realizuje direktno od dobavljaa (od fabrike ili distributivnog centra);
dobavlja je istovremeno i organizator, potencijalno i realizator transporta.
Isporuka se realizuje transportnim resursima za sopstvene potrebe trgovinskog preduzea ili
spoljnim prevoznicima, pri emu se planiranje, organizacija i kontrola isporuke realizuju u okviru
preduzea spoljnim transportnim resursima ili resursima za sopstvene potrebe preduzea.
2. Transport se realizuje prevoznim sredstvima po izboru kupca. Trgovinsko preduzee
je samo posrednik u povezivanju kupca sa elektronskim tritem transporta, proverenim
prevoznicima, pediterima, logistikim portalima i sl. Posredovanje se moe ostvariti npr.
linkovima do odgovarajuih sajtova, gde kupac bira prevoznika prema razliitim kriterijumima.
3. U isporuku robe ukljuuju se novi, specijalno u tu svrhu formirani distributivni centri za
odreeno podruje (Order Picking Centers), u kojima se prikupljaju podrudbine, organizuje
nabavka i distribucija robe do on-line kupaca. Na taj nain dolazi do stvaranja paralelnih lanaca
snabdevanja u odnosu na tradicionalne tokove.
4. Prodata roba se moe isporuivati Internetom (softveri, knjige, muzika...) i prevoz robe
je nepotreban.
Polazei od prikazanih strategija, preduzea koja planiraju uvoenje on-line prodaje
svojih proizvoda treba da definiu svoje ciljeve u oblasti elektronske trgovine, da se u skladu sa
njima opredele za odreenu strategiju isporuke robe i da kupca upoznaju sa svim prednostima
koje mu prua odabrana strategija.
91
6.6.1. Izazovi pri izboru strategije dostave robe

Uvoenje on-line naruivanja moe predstavljati veliki izazov za trgovinska preduzea u
oblasti trokova distribucije. Prema jednoj studiji, procenjeno je da transportni trokovi uestvuju
u ceni on-line prodatog proizvoda oko 30%, to je prema istoj studiji duplo vie u odnosu na
transportne trokove pri prodaji robe u velikim supermarketima.
U vezi sa tim, jedna poraavajua statistika govori da u SAD najvei broj on-line
trgovaca u maloprodaji gubi novac pri svakoj transakciji. Najznaajniji razlozi koji se navode su
neiskustvo u planiranju, organizovanju i realizaciji procesa pakovanja, skladitenja i transporta u
lancima distribucije u okviru novog naina prodaje, zatim nedovoljan obim on-line prometa za
dostizanje take rentabilnosti, pritisak u konkurentskoj trci na tritu, problem sa vraenim
proizvodima i drugi.
Meu tekoama sa kojima se suoavaju organizatori isporuke u on-line kupovini
svakako se mogu istai i problemi predvianja vremensko-prostornih karakteristika transportnih
zahteva, visokih fiksnih trokova i nedovoljnog prometa da se postigne ekonomija obima.
Internet je globalni medijum, ali realizacija meunarodnih narudbina povezana je sa
itavim spektrom problema, posebno za mala i srednja preduzea koja tek poinju da ire
meunarodnu mreu. Kupci ele da znaju kolika je ukupna cena proizvoda, ukljuujui
transport, osiguranje, carinu i druge dodatne trokove. Prodavci zato treba da prue
blagovremen uvid u sve navedene trokove i u idealnom sluaju mogunost obrauna ovih
trokova treba da bude predviena na veb sajtu kompanije.
Kao to je ranije istaknuto, jedno od vanih pitanja u elektronskoj trgovini je i problem
povratnih tokova. U okviru postprodajne usluge, esto treba predvideti odravanje kupljenih
proizvoda, kao i vraanje neadekvatnih proizvoda prodavcu. Ovo pitanje se vrlo esto
zapostavlja kod preduzea koja tek poinju poslovanje na Internetu.
Trgovinsko preduzee u realizaciji lanaca snabdevanja moe koristiti transportne
resurse za sopstvene potrebe ili spoljne prevoznike. Korienje spoljnih transportnih resursa
ima i prednosti i nedostatke u odnosu na resurse za sopstvene potrebe, a univerzalni recept se
ne moe definisati. Pri tome, integratori tipa DHL, UPS kao i potanske organizacije igraju
izuzetno vanu ulogu u daljinskom transportu, posebno u B2C trgovini. U svakom sluaju,
pravilno definisana odluka o korienju spoljnih transportnih resursa (outsourcing strategija)
direktno utie na trokove i kvalitet isporuke.
U cilju unapreenja elektronske trgovine u preduzeima predlau se sledee mere:
Neophodno je da trgovinska preduzea pri oblikovanju ukupne Internet strategije odaberu
adekvatnu strategiju isporuke robe kupcu na eljenu adresu.
Odabrana strategija treba da u to veoj meri potuje postojea logistika reenja u
preduzeu, naroito u poetnim fazama elektronske trgovine (kanale nabavke i distribucije,
prueni nivo kvaliteta usluge i slino).
Potrebno je u okviru razliitih edukativnih programa izvriti upoznavanje zaposlenih sa
znaajem problema adekvatne logistike podrke u elektronskoj trgovini.
Trgovinska preduzea treba da izbegavaju nerealna obeanja i neracionalna reenja pri
oblikovanju on-line ponude.
Kupac treba da dobije sve neophodne informacije o uslovima dostave robe pri on-line
naruivanju u adekvatnom obliku, saeto, jasno i precizno (cena, vreme dostave, mesto
dostave i sl.).
92
Kupcu, po mogustvu na samom sajtu trgovinskog preduzea treba ponuditi vie opcija
vezanih za dostavu robe na eljenu adresu. Mogunost izbora naina dostave kupljenih
proizvoda treba da bude sastavni deo kompletne on-line ponude. Uee kupca u
oblikovanju naina isporuke predstavlja izuzetno znaajan korak ka viem nivou
personalizacije sajta trgovinskog preduzea.
Kupac treba da uloi minimum vremena za dobijanje svih informacija vezanih za isporuku,
odnosno za oblikovanje ponuenih parametara isporuke. Linkovi ka odgovarajuim
elektronskim tritima ili proverenim logistiarima mogu predstavljati jednostavno, a povoljno
reenje u odreenim uslovima.
Pri oblikovanju kanala dostave robe kupcu, treba predvideti i oblikovanje kanala povratnih
robnih tokova.
Kvalitetno oblikovana ponuda usluge isporuke predstavlja zavrni element kvalitetno
oblikovane on-line ponude proizvoda.
Visoki trokovi distribucije bie i u bliskoj budunosti jedan od najveih problema u
elektronskoj trgovini. Ovaj problem je posebno izraen kod proizvoda nie vrednosti na tritu.
Sa druge strane, nisu poznata istraivanja koja govore o potencijalnim utedama koje se mogu
realizovati u oblasti distribucije proizvoda pri on-line prodaji. Uveani proseni trokovi isporuke
robe pri on-line prodaji u odnosu na tradicionalni nain prodaje, predstavljaju u budunosti jedan
od najveih izazova za logistiare u lancima snabdevanja.
Bez obzira na odabranu strategiju, pre nego to se usluga isporuke ponudi na web
sajtu, trgovinska preduzea treba da imaju jasnu strukturu transportnih trokova kako u
tradicionalnim tokovima, tako i u projektovanim tokovima u oblasti elektronske trgovine.
Stvaranjem jasne slike o znaaju pravilno oblikovane strategije isporuke u e-trgovini,
preduzea mogu izbei suvine pogrene korake, pravilnije definisati paletu usluga koje nude
uz proizvod, ostvariti povoljne aranmane u oblasti isporuke proizvoda i time poveati ukupnu
upravljivost i efikasnost robnih tokova u lancima snabdevanja.
Na kraju, prilikom oblikovanja ukupne e-strategije trgovinskog preduzea, treba uzeti u
obzir i druge mogunosti povezivanja elektronskog poslovanja sa uslugom isporuke (npr.
praenje poiljke i obavetavanje o statusu poiljke u toku isporuke tracking and tracing i sl.).
6.7. ZNAAJ STRATEKIH ALIJANSI SA POTANSKIM

KOMPANIJAMA U UPRAVLJANJU PROCESIMA DOSTAVE
Osnovna predstava vrednosti e-Commerce servisa je pruiti potroaima ono to trae,
kada i kako trae, po to nioj ceni. Ve danas postoji znaajno praktino iskustvo, kao i brojna
softverska i tehnoloka reenja za ispunjenje oekivanja potroaa u pogledu kvalitetne
ponude, jednostavne pretrage i izbora proizvoda i usluga. Vei broj e-Commerce i e-Business
komponenti se bavi problemom omoguavanja kupovine proizvoda i usluga koje upravo
potroai i trae. Ipak, najprisutnija, esto i najvea slabost e-Commerce sistema je
neispunjenje potpunih oekivanja potroaa u pogledu vremena isporuke naruenih proizvoda.
Brojna su negativna iskustva u proteklih nekoliko godina, koja nisu zaobila i najvee eCommerce kompanije u svetu. Danas, jedan od osnovnih e-Commerce trendova je to bri
servis. Za potroae, vreme je novac. Kupovina danas ima nii prioritet na listi svakodnevnih
93
poslova veine potroaa. Zbog toga, oni oekuju da se celokupni proces kupovine obavi u to
kraem vremenu i bez negativnih posledica.
Veliki broj e-Commerce kompanija ima znaajne probleme u upravljanju procesima
dostave naruenih proizvoda do krajnje take potroaa. Jedan od najboljih puteva za reenje
ovog problema je stvaranje stratekih alijansi sa potanskim i kurirskim kompanijama na
domaim i internacionalnim tritima. Strateke alijanse sa potanskim kompanijama nude niz
prednosti i olakica e-Commerce kompanijama, koje sada mogu oekivati poveanje nivoa
kvaliteta servisa koji nude potroaima. Danas, najuspenije e-Commerce kompanije u svetu
proces upravljanja procesom dostave naruenih proizvoda poveravaju upravo potanskim i
kurirskim kompanijama. Primer za to je saradnja Amazon.com i amerike potanske kompanije
ija mrea omoguava uruenje kupljenih proizvoda u ak 32000 gradova.
6.7.1. Osnove upravljanja procesima dostave

Poslednja istraivanja i statistike jasno ukazuju da mnoge e-commerce kompanije ne
ostvaruju zadovoljavajui nivo kvaliteta rada u planiranju i izvrenju procesa u lancima dostave
online naruenih proizvoda i usluga. Andersen Consulting je predstavio skoro poraavajue
rezultate istraivanja, u kojima ak 43 % svih e-commerce kompanija nije svojim korisnicima
ponudila unapred odreene rokove isporuke naruenih dobara ili prethodno obeanje nisu
ispunili. Sline rezultate pokazuju i druga istraivanja. Jedinstveni zakljuak je da su za
korisnike neprihvatljivi uslovi u procesima dostave proizvoda, pored uvek prisutnog problema
sigurnosti online novanih transakcija, najvei problem sa kojima se susreu e-commerce
sistemi.
Upravljanje procesima dostave je jedan od najveih izazova, na koji e-commerce
kompanije retko imaju pravi odgovor. Praktino, ovo je jedini deo poslovnog sistema koji ne
moe u celini biti unapreen primenom novih informacionih i telekomunikacionih tehnologija.
U osnovi, upravljanje procesima dostave predstavlja koordinaciju tokova meterijala,
informacija i finansija izmeu svih poslovnih inilaca (kompanija) u pripadajuim poslovnim
transakcijama. Ve iz ovoga se uoava znaaj procesa integracije izmeu nezavisnih i
partnerskih kompanija. Decenijama unazad, kompanije su bile orijentisane na unapreenje
internih procesa.
Danas, mnoge uspene kompanije tee da pronau nove naine za stvaranje prednosti
u odnodu na konkurenciju, i za poveanje uea na tritu: poveanje brzine pristupa tritu,
smanjivanje trokova distribucije, kao i pruanje pravih proizvoda na pravom mestu u pravo
vreme, sa niskim trokovima i najpovoljnijom cenom.
Mnoge kompanije koje kreu u e-Commerce, preispituju i unapreuju svoje odnose sa
sopstvenim dobavljaima, proizvoaima, distributerima i potroaima. Upravljanje procesima
dostave se upravo bavi problemima i unapreenjem odnosa sa distributerima roba do krajnje
take u novouspostavljenom lancu vrednosti, do potroaa.
Jedno od najvanijih pitanja u procesima planiranja distribucije online naruenih
proizvoda je izbor distributera. ak i najvee e-Commerce kompanije nisu u stanju da proces
dostave realizuju u okviru internih poslovnih radnji, ve taj posao poveravaju partnerskim
kompanijama. Kao jedan od najboljih izbora je stvaranje stratekih alijansi sa potanskim i
kurirskim kompanijama koje posluju na nacionalnim i internacionalnim tritima.
94
Jedan od najinteresantnijih parametara kvaliteta servisa e-commerce sistema je svakako
uveanje vidljivosti procesa u svim delovima lanaca dostave, posebno u vremenu od
narudbine pa do njenog izvrenja u trenutku uruenja poiljke sa naruenim proizvodom. Ipak,
sve poinje jo u procesu formiranja narudbine, kada korisnici ele da imaju potpuni uvod u
cenu proizvoda, ali i svih prateih trokova kao to su trokovi prenosa poiljki. Dalje, korisnici
ele da znaju gde je formirana njihova poiljka, gde je isporuena i ko je primio poiljku.
Takoe, ukoliko poiljka nije isporuena, korisnik eli da zna razlog, kao i akcije koje su
preduzete da se poiljka pravilno i uspeno isporui. Glavni provajder ovih informacija je trackand-trace sistem. Track-and-trace sistem je end-to-end, potpuno automatizovano reenje za
elektronsko upravljanje informacijama o svim poiljkama, tako da predstavlja jednu od kljunih
komponentu u upravljanju procesima dostave. Track-and-trace je vrlo interesantan za ecommerce kompanije, s obzirom da obezbeuje vee zadovoljstvo korisnika u jedinstvenom
neprekidnom sistemu korisnike podrke. Ujedno, sve vei razvoj elektronske trgovine u celom
svetu uslovio je da potanske i kurirske kompanije sve veu panju posveuju razvoju
jednistvenih reenja u praenju poiljaka na meunarodnom nivou, po ugledu na ameriku
potu.
Upravljanje potanskim adresama je jedan od najvanijih inilaca uspenosti u radu ecommerce sistema, koje je esto i vrlo zanemareno. U SAD, svake godine svaki peti stanovnik
promeni svoju stalnu adresu, a slini trendovi su prisutni i u mnogim zemljama Evrope.
Prirodno, potanske kompanije se trude da sve veu panju poklone razvoju e-business reenja
sa address management modulom, koji moe biti primenjen i u operacijama e-commerce
sistema: verifikacija adrese pre isporuke, upravljanje demografskim podacima, praenje adresa
i, moda najvanije, upravljanje lanim narudbinama kroz detekciju netanih potanskih
adresa.
Mnogi e-commerce sistemi su posveeni prodaji specifinih vrsta proizvoda i usluga, kao
to su elektronske knjige, softver ili raunarske igrice. Isporuka ovakvih i slinih proizvoda moe
biti u celini elektronska, ali korisnici ele i hibridna reenja koja ukljuuju i fiziku isporuku
medijuma. Bez obzira na izabrani nain isporuke kupljenog proizvoda, kao dokaz kupovine
esto se zahteva i fiziki potpis kupca. U ovu svrhu se najee koriste sistemi hibridne pote,
koji ukljuuju elektronski prenos dokumenata do odredinog centra hibridne pote, kada se oni
tampaju i isporuuju preko tradicionalne potanske mree. Kompleksnost ali i fleksibilnost
sistema hibridne pote moe biti od znaaja i u drugim operacijama u elektronskoj trgovini.
Upravljanje skladitima je jedan od najveih izazova sa kojima se suoavaju ecommerce kompanije. Ovaj problem je od izuzetnog znaaja u zemljama u razvoju, u kojima je
elektronska trgovina u povoju, a ulaganja u nove e-commerce kompanije vrlo ograniena i esto
nedovoljna. Savremena logistika ne moe se zamisliti bez modernog sistema upravljanja
skladitima, koji obezbeuju jednostavan i kontrolisan ulaz i izlaz skladitenih proizvoda,
primenom savremenih modela rutiranja i barcode tehnologija u samim skladitima.
6.7.2. Mogunosti potanskih kompanija u upravljanju procesima dostave

Veliki potencijal potanskih i kurirskih kompanija u upravljanju procesima dostave dolazi
upravo iz mogunosti da ove kompanije uspeno odgovore na pojavu najuticajnijih trendova u
ovoj fazi poslovnog procesa veine e-Commerce kompanija.
95
Jedan od najznaajnijih trendova je vea disperzija izmeu proizvodnih i distributivnih
taaka, koja esto prelazi i granice jedne drave. ak i u tradicionalno monopolskim i
specifinim granama industrije, kao to su vojna industrija, proizvodnja elektrine energije ili
potanska delatnost, dolazi do gubitka znaaja atributa domaeg proizvoaa. Iako se kao
najznaajniji uzronik ove globalne pojave imenuje zakonska deregulativa na domaim tritima
koja sada zabranjuju pojavu monopola, iz ugla e-Commerce kompanija od najvee vrednosti je
upravo poveanje zahteva potroaa za proizvodima koji su prilagoeni lokalnim tritima.
Naravno, i sami procesi dostave naruenih proizvoda moraju biti prilagoeni
specifinostima lokalnih trita. Jasno je da se teko mogu nai uspeniji distributeri na
pojedinim nacionalnim tritima od lokalnih potanskih i kurirskih kompanija. Samo takve
kompanije imaju jasno definisanu dostavu, vremenskim normama odreene rokove i mreu
distribucije koja je razvijena na celoj nacionalnoj teritoriji. Potanske kompanije u svetu nude eCommerce sistemima dostavu svih naruenih proizvoda na bilo kojoj potanskoj adresi u zemlji,
u ugovorenim vremenskim rokovima, uz potovanje procedura obrade takvih poiljaka (bez
oteenja i uz garantovanu tajnost podataka o naruiocu).
Naravno, sve ovo se odnosi i na kvalitet i mogunosti ponude potanskih i kurirskih
kompanija u meunarodnim okvirima. Potanske i kurirske kompanije irom sveta osvajaju nova
nacionalna trita, esto stvarajui interne poslovne alijanse sa ve prisutnim nacionalnim
provajderima potanskih usluga. Iako e-Commerce kompanije stvaraju partnerstva sa jednom
potanskom ili kurirskom kompanijom za realizaciju procesa distribucije naruenih proizvoda,
potanske kompanije svoje interne procese moraju drati potpuno transparentnim, ak i u delu
poslovnog procesa koji je u nadlenosti lokalne potanske kompanije.
Drugi znaajni trend je nepredvidljivost rada vie kanala distribucije, koje su esto
nepremostiva prepreka za veinu transportnih kompanija, ali ne i za potanske kompanije.
Praktino, samo (uspene) potanske i kurirske kompanije mogu ostvariti kvalitetnu koordinaciju
izmeu vie vidova transporta, s obzirom da imaju mogunosti prenosa poiljaka drumskim,
eleznikim i avionskim transportnim sredstvima. Takoe, potanske kompanije u poslednje
vreme uspeno osvajuju i elektronski kanal distribucije specifinih proizvoda i usluga, pre svega
kroz usluge hibridne pote. Hibridna pota predstavlja kombinaciju elektronskog i fizikog
prenosa potanskih poiljaka. Pod hibridnom potom podrazumevamo i usluge pakovanja,
adresiranja i tampanja. Hibridna pota omoguava elektronsku obradu u fazi stvaranja i
prenosa podataka, i tampanja dokumenata (proizvoda) u fazi uruenja potanske poiljke.
Trei znaajan trend u upravljanju procesima dostave je spremnost e-Commerce
kompanija da prihvate manju zaradu po prodatom proizvodu, kako bi redizajnirale lanac
distribucije, uvele u taj lanac eksterne poslovne inioce kao to su potanske kompanije, i na
kraju, smanjile neproduktivnost, kanjenje u dostavi, odlaganja i greke. Manje margine zarade
vode ka veem ueu na trtu, kroz prihvatanje proizvoaa da nie cene u velikoj meri utiu
na odluku potroaa iji e proizvod kupiti.
Danas, jeftinije nije povezano sa inferiornim kvalitetom. Jeftiniji proizvodi i usluge
nastaju iz mogunosti uspenih kompanija da smanje trokove nabavke, proizvodnje i
distribucije. Slinu poslovnu filozofiju slede i potanske i kurirske kompanije. Decenijama
unazad, cene potanskih usluga, koje su bile orijentisane uglavnom prema rezidencijalnim
korisnicima, u celom svetu su definisane zakonskom regulativom. Potanske kompanije su u
tom periodu vodile borbu sa dravnim administracijama za poveanje cena njihovih servisa.
Ipak, u poslednjih par godina, potanske kompanije menjaju fokus sa svojih servisa na svoje
korisnike, naputajui product-centric koncept i prihvatajui danas najuspeniji customer-
96
centric koncept. Potanske kompanije uspostavljaju isti odnos i prema rezidencijalnim i prema
biznis korisnicima.
Manje margine zarade stvaraju mogunost da potanske kompanije stvore vie
stratekih alijansi sa e-Commerce kompanijama, ime bi uveale svoje uee na tritu i time
obezbedile sigurniju poslovnu budunost i ak, poslovni opstanak, koji je decenijama unazad
bio osiguran dravnim monopolom. Nie margine zarade potanskih i kurirskih kompanija nude
mogunost e-Commerce sistemima da krajnjim korisnicima ponude nie cene traenih
proizvoda i usluga.
6.7.3. Znaaj i mogunosti poslovne integracije sa potanskim

kompanijama
Meukompanijska integracija je najvaniji cilj SCM (Supply Chain Management) komponente
svakog e-Commerce poslovnog sistema. Kada govorimo o odnosu poslovnih sistema prema
krajnjim korisnicima njihovih proizvoda i usluga, na delu je promena poslovne orijentacije i
fokusa sa proizvoda na potroae. Svaki uspean e-Business sistem nosi atribut customercentric kompanije. Kada su u pitanju interni, strateki elementi poslovanja kompanija,
najznaajnija pojava je evolucija postojeeg enterprise-centric poslovnog modela u novi
partnership-centric model, koji nudi vee mogunosti meukompanijske saradnje i potpune
integracije pojedinih poslovnih faza, pre svega u upravljanju procesima nabavke i distribucije.
Mnogi autori uspenu poslovnu integraciju izmeu partnerskih kompanija u procesima
nabavke i distribucije oznaavaju kao najjae oruje u borbi sa konkurencijom. Kompanije su
uvek pod pritiskom da nadvladaju konkurente na tritu, pruanjem veeg kvaliteta proizvoda po
povoljnijoj ceni. Danas, taj poslovni pritisak je uvean i zbog potrebe obezbeivanja dostave
pravih proizvoda, u pravom obimu i u pravo vreme. Zbog toga je jedno od najvanijih pitanja
celokupnog uspeha e-Commerce kompanija upravo u obezbeivanju i uspenoj poslovnoj
integraciji sa partnerima u distribuciji.
Potanske kompanije nude mogunost uspene poslovne integracije u svim fazama
rada e-Commerce kompanija. Od najveeg znaaja je integracija u fazi planiranja i izvrenja u
upravljanju lancem nabavke i distribucije, ali i u drugim poslovnim komponentama, pre svega u
planiranju poslovnih resursa, upravljanju znanjem i sistemima za podrku odluivanju,
upravljanju odnosima sa korisnicima i u drugim znaajnijim e-Business komponentama.
Integracija izmeu poslovnih sistema u savremenom poslovanju podrazumeva integraciju
tokova materijala, informacija i finansija. Od velike vanosti je upravo integracija tokova
informacija, koja zahteva to uspeniju saradnju izmeu informacionih sistema e-Commerce
sistema i potanskih kompanija. Zbog toga emo ukazati na poseban znaaj uspene razmene
informacija vezanih za procese planiranja i izvrenja distribucije naruenih proizvoda.
Planiranje u upravljanju lancem snabdevanja i distribucije ukljuuje vie osnovnih
modula:
planiranje proizvodnje,
planiranje obima potranje,
planiranje distribucije i
planiranje transporta.
Planiranje distribucije je u tesnoj i permanentnoj vezi sa modulima planiranja proizvodnje
i planiranja potranje pojedinih proizvoda. Sve informacije koje krue i nastaju u modulima
97
planiranja u upravljanju lancem distribucije, bilo na strani potanskih kompanija ili u samim eCommerce kompanijama, pomau pri donoenju boljih operativnih odluka na svim nivoima
odluivanja, ukljuujui i top menadment. Veina informacija iz modula planiranja se
istovremeno koristi za pravljenje poslovnih kalkulacija u kompanijskim Enterprise Resource
Planning sistemima.
Aplikacije modula realizacije u upravljanju lancem snabdevanja i distribucije su
fokusirane na efikasno upravljanje operacijama u skladitima i transportu, kao i na integraciju sa
sistemima u modulima planiranja i drugim poslovnim aplikacijama. Aplikacije modula izvrenja
nabavke i distribucije ukljuuju planiranje kupovina, proizvodnju, popunjavanje skladita i samu
distribuciju. Poslednja unapreenja u upravljanju dostavom naruenih proizvoda kao rezultat
ima integraciju sa modulima planiranja i vremenskog odreenja transporta. Upravljanje
transportom je od izuzetnog znaaja za svaki e-Commerce sistem i zbog stvaranja nove
vrednosti u upravljanju odnosima sa korisnicima (CRM komponenta).
Koje su najvee prednosti potanskih kompanija u odnosu na druge kompanije kada je u
pitanju poslovna integracija u upravljanju procesima dostave naruenih proizvoda? Pre svega,
to je mogunost povezivanja sa potanskim tracking sistemima za praenje procesa prenosa
poiljaka sa naruenim proizvodima. Track and trace sistemi u potanskim kompanijama su
daleko najnapredniji i zbog toga nude najobimnije i najtanije informacije, ne samo krajnjim
korisnicima ve i samim e-Commerce kompanijama, za razne interne operacije i procese
odluivanja.
Dalje, potanske kompanije nude mogunost integracije sa poslovnim aplikacijama u
upravljanju potanskim skladitima. Svaki narueni proizvod koji naputa potanski centar
generie itav niz trigera, meu kojima su i informacije o promeni obima popunjenosti skladita,
promeni statusa pojedinanih proizvoda (proizvod nije trenutno dostupan) i informacije o
promeni indeksa obima prodaje u odreenom vremenskom periodu.
Uruenjem potanske poiljke zavrava se tok fizikog prenosa (tok materijala), ali ne i
tok informacija. Dostava naruenog proizvoda generie niz novih informacija, meu kojima su
najznaajnije informacije o geografskom poreklu potroaa, ime se definie geografska
komponenta u planiranju i izvrenju procesa distribucije naruenih proizvoda. Sve informacije,
nastale u aplikacijama potanskih i kurirskih kompanija su potpuno transparentne prema
poslovnim aplikacijama u e-Commerce kompanijama.
Poslovna integracija sa potanskim kompanijama je u velikoj meri olakana i zbog
injenice da je veina uspenih potanskih sistema nedavno ili trenutno uvodi najsavremenije eBusiness aplikacije najznaajnijih proizvoaa softvera u ovoj oblasti, kakve se primenjuju i u eCommerce kompanijama. Time se uspeno otklanja greka u radu EAI (Enterprise Application
Integration) komponente, koja je esto uzronik neuspeha u uvoenju savremenog poslovnog
softvera. Takoe, najvee potanske kompanije se u poslednje vreme okreu i razvoju
sopstvenih ASP (Application Service Provider) servisa, koji su na raspolaganju i e-Commerce
kompanijama.
Na kraju, potanske kompanije spadaju u kompanije sa velikim finansijskim potencijalom
i brojnom mreom poslovnih partnera. Obino se mesto potanskih kompanija u e-Commerce
sistemima ograniava na tzv. B2C (business to customer) segment. Ipak, potanske kompanije
u svojim internim planovima i e-Business strategijama su znatno vie okrenute B2B (business to
business) segmentu, stvaranjem novih e-marketplace modula, to moe biti od velikog znaaja
za mnoge e-Commerce kompanije i pojedine specifine industrijske grane, kojima je B2C
segment od malog znaaja.
98
I u B2C i B2B segmentu, mesto i znaaj potanskih i kurirskih kompanija u upravljanju
procesima dostave su slini, sa manjim varijacijama uslovljenim specifinostima ova dva
modela elektronske trgovine. Jedina sutinska razlika je u znatno snanijem partnerstvu sa
potanskim kompanijama u B2B segmentu, koje uslovljava zajedniko poslovanje u vie oblasti,
i zajedniko strateko planiranje.
6.8. REALIZACIJA LOGISTIKE PODRKE POTE

Logistika se danas bavi pitanjima integracije materijalnih, informacionih i energetskih
tokova u poslovnim, proizvodnim, uslunim i vojnim organizacijama. Ona je i savremena
poslovna funkcija kojom se identifikuju, obezbeuju, prate i kontroliu neophodni resursi u
najirem znaenju te rei. Logistika konkretno podrava postupak upravljanja tako to u
integralnom obliku obezbeuje kvalitativnu (po vrstama), kvantitavnu (po koliini) i terminsku
(prema rokovima) raspoloivost elementa sistema kojim se upravlja.
Logistikom podrkom se naziva skup elemenata iji je zajedniki zadatak pruanje
podrke osnovnoj funkciji sistema. Ako je dejstvo tih elemenata na odreeni nain uspeno i
koordinirano, onda se kae da se radi o integrisanoj logistikoj podrci. Integracija sa
okruenjem radi logistike podrke podrazumeva uspostavljanje kvalitetno novih naina
uspostavljanja odnosa sa korisnicima i komitentima, tj. tritima, kojima je ponuda namenjena.
Nove tendencije u ovoj oblasti razvijaju se u pravcu vreg povezivanja u lanac vrednosti,
odnosno ukljuivanja potanskih aktivnosti u proizvodne procese drugih. Pri tome okruenje
treba pratiti, kako u pogledu primenjenog tehnolokog nivoa, tako i u mogunosti da oni
kontaktiraju sa drugima. Sutina je da najpre treba upoznati potrebe okruenja, a potom
prepoznati sopstveni potencijal i nedostatke da se adekvatno, na te zahteve odgovori.
U pruanju logistike podrke vano je obezbediti podrku koja e voditi uslugu od
poiljaoca do primaoca i to je vrlo bitno i natrag (imati povratnu informaciju i mogunost
protoka robe u suprotnom smeru). Nabavka (dobavljanje poiljaka od poiljaoca do potanskog
sistema), proizvodnja (proizvodnja poiljke), distribucija (od momenta proizvodnje pa dok se ne
dostavi primaocu) bile bi osnovne logistike aktivnosti. Obezbeuje se kvalitativna, kvantitativna
i terminski adekvatna podrka kako bi poiljka stigla na vreme, pouzdano, sa to manje
trokova za korisnike usluge, ali i za potanski sistem.
Uproen prikaz ostvarivanja kontakta potanskog sistema sa okruenjem bi mogao da
se protumai kao sistem 3P: Poiljalac, Potanski sitem, Primalac. U skladu sa savremenim
pristupom u uspostavljanju tih kontakata, naglaena je vanost tehnolokog interfejsa koji je
prikazan kroz mogunost realizacije fizike i elektronske distribucije.
Treba imati na umu da se u elektronskom poslovanju se sve vie istie znaaj poslednje
karike u lancu snabdevanja onoga ko neposredno uruuje konkretan proizvod. Ako taj
poslednji kasni ili uruuje na pogrean nain, ceo posao uraen pre toga pada u vodu: i dobra
raunarska mrea, i sajt, i slanje proizvoda na vreme do isporuioca. Uspene kompanije koje
se bave potanskom delatnou u svetu, nale su svoje mesto ba u takvim poslovima, kao
poslednja i odluujua karika u lancu snabdevanja krajnjeg potroaa.
Kako se odvijaju logistiki procesi i na ta se oni konkretno odnose? Konvencionlano
gledite govori da ima pet osnovnih faza u procesu prenosa poiljaka: prijem, otprema,
transport, prispee i uruenje. Sutina je da se logistikim pristupom svaka od ovih faza
obogauje, najpre kroz prilagodljiv tehnoloki interfejs, a potom i raznovrsnije naine za
99
dodavanje vrednosti samoj usluzi koju pota prua. Neki od naina da se doda nova vrednost
koja je od vanosti i za poiljaoca i za primaoca su: posebno pakovanje za poiljku, poseban
nain distribucije (odreena koliina, u definisano vreme na definisanom mestu), poznati status
poijke, itd. Kako bi se iskoristile prednosti razvijenih komunikacionih i informatikih alata i za
potu su dragocene prednosti koje donose reenja kao to su: e-pota, e-prodaja, e-trgovina, einenjering, e-proizvodnja, i e-poslovanje koje praktino integrie prethodno navedeno.
Ono to je vano znati u vezi sa elektronskim poslovanjem, a stavlja u prvi plan
adekvatnu logististiku podrku jeste i sledee: animiranje potroaa putem Interneta je
potrebno ali ne i dovoljno; tano je da trokovi obrade elektronske porudbine iznose oko 15%
od trokova prijema porudbine telefonom ili potom, ali svi ostali trokovi su isti: biranje,
pakovanje, transport, uruenje i drugo. Firma vrlo lako moe da uspostavi svoje prisustvo na
Internetu (sajt, elektronska pota), ali za poslovni uspeh vaniji su npr. dobro organizovano
magacinsko poslovanje, transport i fizika prisutnost do krajnjeg potroaa.
U elektronskom poslovanju se sve vie istie znaaj poslednje karike u lancu
snabdevanja onog ko neposredno uruuje konkretan proizvod. Ako taj poslednji kasni ili
uruuje na pogrean nain, ceo posao uraen pre toga pada u vodu: i dobra raunarska mrea,
i sajt, i slanje proizvoda na vreme do isporuioca! Uspene kompanije koje se bave potanskom
delatnou u svetu, nale su svoje mesto ba u takvim poslovima-poslednja i odluujua karika
u lancu snabdevanja krajnjeg potroaa.
Povezivanje je sledea stepenica u evoluciji potanskih usluga, koja podrazumeva dalje
"produbljivanje" usluga kako prema poiljaocu, tako i prema primaocu. Naime, poslovno
komuniciranje je posledica odreene poslovne aktivnosti i ima za cilj odreenu poslovnu
aktivnost. Osnovna ideja ove usluge sastoji se u povezivanju poslovnih aktivnosti kod razliitih
poslovnih subjekata. Pri tome Pota preuzima na sebe potpunu brigu nad komunikacijom,
odnosno u potpunosti kontrolie nain i oblik realizacije iste. Usluga se moe dalje razvijati u
pravcu nuenja povezivanja sa "nepoznatim" primaocem, tj. korisnici i ne moraju znati da su u
vezi, dovoljno je da su u vezi sa Potom. Na ovaj nain teite aktivnosti se prebacuje na polje
obezbeenja poslovne dostupnosti, a glavni sadraj usluge bi sve vie bio rezultat odreenog
poslovnog konsaltinga. Drugim reima, Pota sve vie teite svoje aktivnosti premeta sa
realizacije komunikacije na svrhu njenog nastanka.
Realizacija ovakvog koncepta podrazumeva ukljuenje i drugih pruaoca usluga, pa bi
ovo bio put nastajanja pote kao svojevrsnog drutvenog "integratora u oblasti usluga".
Dominantne tehnologije, koje su potrebne za realizaciju ovog koncepta, su tehnologije
integracije i odgovarajueg koncepta "znati kako".
Pored prikazane uloge pote u pruanju tradicionalnih potanskih usluga, treba
pomenuti i potencijale u vezi sa uslugama koje pota prua u vezi sa finansijskim uslugama.
Iako prvobitno osnovana za potrebe obezbeenja pisane komunikacije izmeu ljudi, emu i
danas posveuje najvei deo poslovnih aktivnosti, pota je vremenom razvijala i finansijske:
uplate, isplate, naplate, prenos novca. Na ovaj nain pota takoe zauzima znaajno mesto u
obezbeivanju logistike podrke, koja se odnosi na resurs: novac, tj. informacije o novcu. Velik
je i vaan posao na nacionalnom ili multinacionalnom nivou u sistemu 3P omoguiti svim
uesnicima, pomenuti resurs u pravo vreme, na pravom mestu i u pravoj koliini. Ukoliko je sve
to povezano i sa fizikom didstribucijom dobara, koncept se zaokruuje i dobija atribut:
sinergijski.
Ako se analiziraju sadanje potanske usluge za veinu se moe konstatovati da ve
uestvuju u neijim lancima snabdevanja, odnosno da se pota javlja kao dobavlja u poslovnim
100
procesima drugih privrednih subjekata. U tom kontekstu unapreenje partnerskih odnosa bi bilo
u obostranom interesu, kako pote tako i poslovnih partnera (korisnika, komitenata), a s
obzirom da pota raspolae i potrebnom tehnologijom i dragocenom potanskom mreom,
primena logistikog koncepta bi mogla da bude velika ansa za poboljanje trine pozicije
Pote. Dosadanje iskustvo pote u uslugama posrednikog tipa je takoe znaajan kapital, koji
dobija priliku da se i trino valorizuje.
Poslovi koji bi se odnosili na distribuciju proizvoda u nekim od navedenih poslovnih
oblasti bi bili snabdevanje lekovima, rezervnim delovima, uzorcima i robom iroke potronje,
kataloka prodaja, pediterske usluge, konfekcija, dokumentacija i dr.
Potanski operateri i potanske uprave, koje su bili prvi na putu realizaciji koncepta
integracije sa okruenjem u cilju njegove logistike podrke, postali su na globalnom tritu
provajderi logistikih usluga. Praktino, oni koji nude koncept "znati-kako". Tako je nemaka
pota-Deutsche Post pobedila na konkursu firme Panasonic, na kome je ova traila provajdera
koji bi obezbedio pravovremenu distribuciju njenih proizvoda do krajnjeg potroaa, na
svetskom tritu. Ovo podrazumeva dobavljanje velikih koliina sredstava na veliki broj adresa
ali i sredstava koja potoai naruuju preko Interneta.
Ono to se smatra najaktuelnijim aktivnostima potanskih operatora jeste logistika
podrka zdravstvenim ustanovama u svetu: brz i bezbedan prenos medikamenata, materija
neophodnih za analize, uzoraka pacijenata do elitnih laboratorija i rezultata analize. Svaki od
poslova je podran informacijama koje se razmenjuju u elektronskoj formi konceptom: e-pota,
e-trgovina ili e-poslovanje.
Ovakav nain povezivanja bi bila takva stepenica u evoluciji potanskih usluga, koja
podrazumeva dalje "produbljivanje" usluga kako prema poiljaocu, tako i prema primaocu.
Naime, poslovno komuniciranje je posledica odreene poslovne aktivnosti i ima za cilj odreenu
poslovnu aktivnost. Osnovna ideja ovakve usluge bi bila povezivanje poslovnih aktivnosti kod
razliitih poslovnih subjekata. Pri tome Pota preuzima na sebe potpunu brigu nad
komunikacijom, odnosno u potpunosti kontrolie nain i oblik realizacije iste. Usluga se moe
dalje razvijati u pravcu nuenja povezivanja sa "nepoznatim" primaocem, tj. korisnici i ne moraju
znati da su u vezi, dovoljno je da su u vezi sa Potom. Na ovaj nain teite aktivnosti se
prebacuje na polje obezbeenja poslovne dostupnosti, a glavni sadraj usluge bi sve vie bio
rezultat odreenog poslovnog konsaltinga. Drugim reima, Pota sve vie teite svoje
aktivnosti premeta sa realizacije komunikacije na svrhu njenog nastanka.
Pota ima veliku ansu da prevazie svoju vekovnu ulogu nadgraujui postojee i
prilagoavajui se novim tendencijama. Poruka za one koji se bave potanskom delatnou
jeste da treba imati na umu da sve anse ne mogu da traju veno odnosno da neke prilike imaju
osobinu nepovratnosti. Oni drugi koji se bave implementacijom elektronskog poslovanja treba
da imaju potpuno jasnu sliku o pomenutom konceptu nezaboravljajui znaaj fizike distribucije
odnosno koncepta logistike podrke.
101
7. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U BANKARSKIM INSTITUCIJAMA I

SITEMIMA PLATNOG PROMETA
Tradicionalno bankarstvo podrazumeva da banka ima alter i radno vreme, a to je
upravo ono isto vreme kada zaposleni graanin takoe radi i nije u mogunosti da ode do
altera i obavi svoje bankarske poslove. Ako je ipak deo radnog vremena na raspolaganju za
obavljanje poslova, u tom sluaju ima dovoljno drugih stvari kojima bi se ovek radije bavio
nego iao od jednog altera do drugog i obavljao poslove.
Problem kolizije radnog vremena banke i korisnika idealno se moe reiti uvoenjem
elektronskog bankarskog servisa. Internet radi non-stop i to je upravo ono to je korisniku
potrebno jer u tom sluaju nije vezan za doba dana, ve moe da bira i prilagoava vreme kada
e obavljati poslove sa bankom. Danas u svetu ima nekoliko miliona Internet servera i vie
stotina hiljada prisutnih kompanija.
Internet bakarstvo predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kue,
posredstvom Internet-a. Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu :
nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladiteni na klijentovom hard disku
(vea sigurnost pri obavljanju transakcija),
pristup banci i raunu je mogu sa bilo kog mesta na svetu, pod uslovom da na tom mestu
postoji raunar prikljuen na Internet,
banka brine o odravanju sopstvenog hardverskog, softverskog i sistema zatite,
mogue je i obavljanje on-line transakcija.
Internet nudi bankama brojne mogunosti, mada se jo uvek globalna mrea, uglavnom,
koristi u promotivne svrhe.
Glavni ograniavajui faktori koji ograniavaju pristanak potroaa na ovu vrstu
tehnologije su sigurnost i privatnost. Sa tehnike take gledita, neke banke su ovaj problem
ve reile, ali ostaje injenica da je ponaanje potroaa vie voeno potroakom percepcijom
nego tehnikim injenicama. Neprihvatanje da se bankarske transakcije obavljaju preko
Internet-a postoji, pre svega, iz straha da kljune finansijske informacije budu otkrivene.
Internet bankarstvo datira iz 1980. godine. Wells Fargo banka je maja 1995.godine
izradila prvi Web bankarski program za obavljanje poslovanja na Internet-u. Iste godine
osnovana je prva specijalizovana Internet banka na svetu Security First Network Bank, sa
seditem u Atlanti, SAD.
Istorija razvoja Internet-a i rasta broja korisnika Internet bankarstva u tesnoj je vezi sa
razvojem informacionih tehnologija. Bre, sigurnije, lake i jednostavnije poslovanje na Internetu, ciljevi su koje pred banke i druge finansijske institucije postavlja sve zahtevnije finansijsko
trite. Da bi se pomenuti ciljevi ispunili, u svetu se drastino poveava obim ulaganja u
informacione tehnologije i to kod najrazvijenih zemalja Evrope i Amerike u kojima se ujedno
nalaze i najjae finansijske institucije12. Kada se govori o Internet bankarstvu, podrazumevaju
se dva oblika rada :
On-line bankarski servisi. Zahteva instalaciju softvera na klijentu, odnosno na PC-ju
korisnika, pa se naziva i softverski baziran . Bez tog softvera korisnik ne moe da radi.
Samim tim on je ogranien na rad samo sa jednog PC-a.
12
R. Stanki, Internet i bankarstvo, Beograd, 1999.
102
Internet bazirano bankarstvo. Podrazumeva pristup bankarskom servisu sa bili kog raunara
koji se konektuje na Internet, od kue, sa posla ili sa putovanja, bez posebnog softvera.
Postoje banke koje su 100% na Internet-u, odnosno nemaju fiziku prezentaciju
kancelarije, altera. Bankarstvo koje one nude je, takoe, Internet bazirano bankarstvo.
U literaturi, kao i u bankarskom poslovanju esto se pravi greka pri izjednaavanju
pojmova Internet bankarstvo i on-line bankarstvo. Oba pojma oznaavaju obavljanje bankarskih
transakcija iz kue. Asorptiman bankarskih usluga im je gotovo identian, kao i sistemi zatite. I
tu je kraj slinostima. Razlike meu njima znatno su vee.
Internet bankarstvo ili cyber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje
bankarskog poslovanja direktno iz kue, posredstvom Internet-a. Pri obavljanju bankarskih
transakcija u Internet bankarstvu :
nije potreban specifian softver i ne postoje podaci uskladiteni na klijentovom hard disku
pristup banci i raunu je mogu sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom da na tom mestu
postoji raunar prikljuen na Internet),
banka brine o odravanju sopstvenog hardverskog, softverskog i zatitnog sistema,
On-line bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom
klijenta i banke uz pomo specijalizovanog softvera. Dakle, potreban je poseban softver
instaliran na klijentovom raunaru sa koga se jedino i mogu obavljati transakcije i na kome se e
nalaziti podaci o izvrenim promenama.
Pri obavljanju bankarskih transakcija u on-line bankarstvu :
potreban je specijalan softver (Microsoft Money, Manage Your Money, Quicken softver, )
koji se ugrauju u raunar klijenta,
klijent je ogranien na obavljanje transakcija sa sopstvenog raunara,
klijent posluje sa dve strane - sa bankom i softverskom kompanijom (kompanije instaliraju i
odravaju softverske programe),
klijentovi podaci o bankarskim transakcijama ostaju na hard disku i nisu otporni na
eventualne napade iz okruenja ( mogunost pljake, ubacivanje kompjuterskih virusa,),
potreban je novac za kupovinu softverskih programa, potrebno je vreme za instaliranje
softverskih programa, kao i vreme za ovladavanje softverskim programima.
Iz priloenog se jasno vide razlike izmeu Internet bankarstva i on-line bankarstva.
Osnovna razlika meu njima je u (ne)ugradnji specijalnih softverskih programa, koji
ograniavaju korisnika na obavljanje usluga iskljuivo sa raunara u koji je ugraen softverski
program. Razlike su i u stepenu sigurnosti pri obavljanju transakcija, u novcu potrebnom za
kupovinu i ugradnju softvera i vremena potrebnog za obuku korisnika. Pomenuti razlozi jasno
ukazuju da je Internet bankarstvo, ako ne bolji od on-line bankarstva, onda, zasigurno
praktiniji, ekonominiji i bezbedniji nain obavljanja bankarskog poslovanja direktno iz kue.
7.1. USLUGE INTERNET BANAKA

Danas, Internet prezentacije moraju biti interaktivne, multimedijalne i omoguavati
kompletno poslovanje direktno na Internet-u. Iz pomenutih razloga, banke su u svom Internet
poslovanju uvele niz inovacija (virtuelne poslovnice, specijalno finansijsko-softverske programe
koji brinu o budetu klijenata, ulaganjima....). Ipak, i pored pomenutih inovacija, banke su gotovo
103
uniformne u ponudi bankarskih usluga i proizvoda jer veina svetskih banaka u svom Internet
poslovanju nudi :
otvaranje i korienje ekovnih rauna,
plaanje rauna elektronskim putem,
korienje sistema kreditnih kartica (Visa, Master Card,...),
trgovina hartijama od vrednosti,
obustave plaanja (Stop Payment),
otvaranje i korienje tekuih rauna,
menjaki poslovi (samo u evropskim bankama),
otvaranje i korienje zajmovnog rauna (Loan account),
provera stanja na raunima klijenata,
provera transakcija iz prethodnog perioda na svim raunima klijenata,
elektronski transferi izmeu rauna,
E-mail korespodencija (dostavljanje svih najvanijih informacija za klijentovo poslovanje :
informacije sa svetskih berzi, informacije o aktivnostima banka, informacije o stanju
klijentovih ulaganja,...),
otvaranje i korienje depozitnih rauna,
obavljanje brokerskih usluga za klijente banke,
odobravanje hipotekarnih i ostalih kredita,
savetodavna funkcija.
Bankarsko poslovanje na Internet-u je brzo, efikasno i ekonomino. Otvaranje rauna u
Internet bankama je potpuno besplatno. Provizije za plaanje rauna elektronskim putem su
minimalne ili u veini Internet banaka potpuno besplatne. Ostale provizije za Internet bankarske
proizvode i usluge su identine ili manje od provizija u takozvanom tradicionalnom (filijalnom)
bankarstvu.
7.2. PREDNOSTI I NEDOSTACI INTERNET BANKARSTVA

Internet bankarstvo ima brojne prednosti u odnosu na takozvano tradicionalno (filijalno)
poslovanje banaka. Prednosti se, uglavnom, ogledaju u vremenskoj i prostornoj
neogranienosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i irokom asorptimanu bankarskih
proizvoda i usluga. Osnovne prednosti su:
Neogranieno radno vreme Internet banke: Osnovna prednost Internet banke jeste
njihovo neogranieno radno vreme (24 sat dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godinje). U
tradicionalnom bankarstvu za obavljanje bankarskih usluga non-stop bilo bi potrebno angaovati
tri smene ljudi da svakodnevno rade 365 dana u godini i to u iroko razgranatoj bankarskoj
mrei. Potreban broj ljudi za obavljanje non-stop poslovanja bio bi izuzetno velik, kao i trokovi
ovakvog naina poslovanja.
Prostorna neogranienost Internet bankarstva: Veina ljudi bira najbliu banku.
Danas ljudi mogu da imaju banku unutar svoga doma, bez obzira gde god ive. Internet
bankarstvo je mogue obavljati sa bilo kog mesta na svetu. Potrebno je da korisnik ima otvoren
raun u nekoj banci koja prua usluge Internet bankarstva, da na mestu iz kog obavlja
poslovanje postoji raun sa pristupom Internat-u i da korisnik zna sve ifre koje su mu potrebne
za ulazak u Internet banku i njegov raun.
U klasinom bankarstvu korisnik je vezan za mesto i zemlju gde postoji filijala banke u
kojoj ima otvorene raune.
104
Brzo obavljanje transakcija: U tradicionalnom bankarstvu potrebno je utroiti vreme za
dolazak i odlazak u filijalu banke, zatim vreme za ekanje u filijalama, vreme za popunjavanje
obrazaca, ekova i ostalih dokumenata, kao i vreme za obavljanje samih transakcija. Internet
bankarstvo je daleko bri nain za obavljanje bankarskih poslovanja. Za poslovanje u Internet
banci potrebno je samo vreme za prijavljivanje u Internet banku i vreme za obavljanje
bankarske transakcije.
Niska cena obavljanja bankarskih transakcija: Internet bankarstvo je najjeftiniji oblik
obavljanja bankarskih transakcija. Provizije koje se plaaju za obavljanje bankarskih usluga u
Internet bankarstvu su iste ili nie od onih u tradicionalnom bankarstvu.
Za obavljanje kvalitetnog bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu je
potrebno daleko vie ljudi, poslovnog prostora i opreme, nego u Internet bankarstvu. Samim tim
i trokovi obavljanja bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu su daleko vei od onih
u Internet bankarstvu.
Nedostaci Internet bankarstva najvie su izraeni u odsustvu sigurnosti pri obavljanju
poslovanja,nepostojanju zakonske regulative, nedostatku privatnosti, otuenosti i odbojnosti
prema inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe.Sigurnost,
odnosno nedostatak sigurnosti i sistemi zatite ne Internet-u su krucijalni faktori rasta i razvoja
Internet-a. Ti faktori su veoma vani i za funkcionisanje i razvoj Internet bankarstva.
Sa rastuim publicitetom otvorenih mrea kao to je Internet i elektronskom razmenom
informacija i novca izmeu geografski udaljenih lokacija, obezbeenje transakcija postaje od
kljune vanosti. Banke koje koriste elektronsku razmenu podataka u zatvorenim mreama
(Internet) osiguravaju se utvrivanjem identiteta i autorizacijom ljudi koji pristupaju mrei. U
otvorenim mreama, postojei mehanizmi tehnike i pravne zatite nisu dovoljni da spree
neautorizovan pristup i hakerske upade.
U tom smislu glavni nedostaci su Internet bankarstva su:
1. Nepostojanje zakonske regulative: Globalni sistem komuniciranja, kakav je Internet,
zahteva aurne i adekvatne pravne okvire koji treba da definiu potrebe poslovnih subjekata i
korisnika usluga. Zakonska regulativa u vezi sa Internet-om i poslovanjem na njemu, razlikuje
se od zemlje do zemlje. Dva ekonomski najrazvijenija dela sveta SAD i Evropska unija (EU)
imaju razliite stavove po pitanju zakonske regulative na Internet-u. EU ima daleko liberalnije
stavove po pitanju privatnosti poslovanja od SAD. Usaglaavanje njihovih stavova o zakonskoj
regulativi na Internet-u, od izuzetnog je znaaja za kompletnu svetsku privredu.
2. Odbojnost prema inovacijama: Inovacije i nove proizvode veina ljudi prihvata sa
izvesnom dozom nepoverenja i nezainteresovanosti. Identina situacija je i sa Internet-om i
poslovanjem na njemu. Prema poznatom istraivanju autora Rodersa13 , svi ljudi prolaze kroz
sledee faze u prihvatanju inovacija :
svesnost inovacije,
zainteresovanost,
procenjivanje inovacije,
proba, odnosno sticanje iskustva o inovacijama,
odluka da li usvojiti inovaciju i
uvrivanje odluka o usvajanju inovacije
Novi proizvod i inovacije prihvata u poetku samo 2,5% ljudi. Zbog svoje spremnosti da
brzo prihvate inovacije ova grupa ljudi naziva se inovatorima. Inovatori su lideri miljenja i ovi
13
R. Oppliger - Internet and Internet sacurity, London, 1998. godina.
105
ljudi ire informacije ostalim ljudima sa kojima su u kontaktu. Rani prihvatioci su grupa ljudi koja
sledi inovatore i ima ih 13,5%. Rana veina je grupa ljudi koja (34%) koja sa inovatorima i
prihvatiocima ini ukupnu masu od 50% ljudi, koja pravovremeno prihvata nove proizvode i
inovacije. Kasna veina prihvata inovacije i nove proizvode tek kada postanu drutveno
prihvatljivi i ako se dokau kao funkcionalno upotrebljivi. 16% ljudi ne prihvata inovacije ili ih
prihvata sa velikim zakanjenjem.
Internet kao potpuno novi vid komunikacije, je u poetku prihvatio samo veoma uzak
krug ljudi-inovatora i to prvenstveno naunika, vojnih lica i univerzitetskih profesora. Vremenom
je sve vie ljudi koristilo Internet i pogodnosti koje on prua. Bie potrebno jo mnogo godina
dok se Internet i poslovanje na njemu prihvati i inplementira u svim delovima sveta.
3. Nizak nivo sigurnost i zatite poslovanja: Bankarske institucije koje svoju
delatnost obavljaju na Internet-u suoene su sa ozbiljnim problemima zatite obavljanja
bankarskih transakcija. Ne postoje savreni sistemi zatite. Internet banke kao i tradicionalne
banke mogu biti opljakane. To, svakako, nije razlog zbog koga bi ljudi prestali da ulau u
banke. Naprotiv, osnova bankarskog poslovanja je poverenje. Klijenti imaju poverenje u Internet
banke, jer kao i ostale finansijske institucije one garantuju svojim klijentima naknadu sredstava
u sluaju pljake. Internet banke nastoje da razviju jo savrenije sisteme zatite.
7.3. MOBILNO BANKARSTVO

Spajanje mobilnih komunikacija i Interneta otvara nove kanale za razliite finansijske
servise. Finansijske institucije sada imaju mogunost da ponude bankarske, brokerske, usluge
osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdera.
Prema istraivanjima koja je sprovela Nokia, aplikacije mobilnog bankarstva su na
samom vrhu zahteva korisnika beinih ureaja14. Razlog tome je to putem mobilne
tehnologije moe da se uradi ono na ta su finansijske institucije ekale ve due vreme a to su
aplikacije za proveru bankovnog rauna, trgovinu akcijama ili prenos sredstava sa rauna na
raun koje se bukvalno mogu izvriti sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Broj mobilnih
pretplatnika u svetu dat je na slici 6.1.
14
Rod Ghani,The Future of WirelessBanking, IBM Global Servises 2001
106
Slika 6.1. Broj mobilnih pretplatnika u svetu
Kada se donese konana odluka o prelasku na mobilno poslovanje, veliki izazov
predstavlja definisanje uspene strategije za rad u mobilnom okruenju. Veina od servisa koje
nude razliite finansijske insitucije su veoma slina i predstavljaju samo osnovne aplikacije.
Umesto toga tek nekoliko firmi eksploatie irok raspon mogunosti poev od pristupa razliitim
informacijama do upravljanja transakcijama. Ove operacije su vremenski osetljive i ne zavise od
lokacije na kojoj se izvravaju. Mnoge kompanije na mobilni Internet gledaju tek kao na
proirenje Weba. Uspeno poslovanje u mobilnom svetu zahteva od kompanija upravo da
razumeju razlike izmeu mobilnog Interneta i Interneta i da prihvate izazove koje pred njih
stavljaju mobilne tehnologije. Tek tada se moe govoriti o uspehu u svetu mobilnog poslovanja.
7.3.1. Mobilni finansijski servisi

Koliina i kvalitet finansijskih servisa u velikoj meri zavisi od raspoloive mobilne
platforme na kojoj e se izvravati. Danas imamo razliite vrste finansijskih servisa i moemo ih
podeliti na: bankarske, brokerske, servise investicionog bankarstva, ostale finansijske servise i
plaanje rauna putem mobilnih ureaja15.
7.3.1.1. Bankarski servisi

Banke vie nemaju dilemu da li treba uvesti mobilno bankarstvo. Dok je veina starijih
aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni protokol, veina dananjih aplikacija
bazirana je na WAP standardu (Wireless Aplications Protocol). WAP omoguava mobilnim
ureajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unoenjem adrese kojoj ele da
pristupe. Ovakav nain pristupa Internetu ogranien je samim mobilnim ureajima i ogleda se u
manjim brzinama, malim formama i koliinom memorije koju poseduju. Raniji servisi bili su
tipino informaciono-bazirani, korisnici su mogli da putem svog mobilnog ureaja proveraju
stanje na raunu, proveravaju stanje svoje kreditne kartice ili da dobiju neke osnovne finansijske
informacije. U novijem vremenu banke su poele da objedinjuju mogunosti transakacija u
svojim servisima. Od ovih servisa najee se koriste plaanje rauna, prenos sredstava ili
aplikacije kreditiranja. Banke se nisu zaustavile na ovome, one i dalje proiruju svoje mobilne
aplikacije novim transakcijama. Operacije koje e korisnici moi da izvedu putem svojih mobilnih
ureaja postaje sve znaajnije i kompleksnije.
7.3.1.2. Brokeri
Brokerske kue su takoe neke od svojih servisa prebacile na mobilni Internet.
Nezavisnost od vremena i lokacije pristupa mobilnih brokerskih servisa su veoma atraktivni za
one korisnike koji esto trguju. Kao dopunu, mobilni brokerski servisi nude svojim korisnicima da
brzo reaguju na promene u uslovima trita. Inicijalno brokerske kue nisu u mogunosti da
ponude sigurne aplikacije, oni su se zato fokusirali na informaciono-bazirane aplikacije kao to
su praenje vesti, pregled vrednosti akcija u realnom vremenu i proveru rauna. Ova ponuda se
15
Mobilo Financilal Servises, Mobilo City. net 2000
107
sve vie proiruje ukljuujui i jednostavne transakcije kao to su trgovina akcijama i upravljanje
raunima.
7.3.1.3. Investiciono bankarstvo

Investicione banke su uvidele potencijal koji donosi m-commerc kako za poveanje
produktivnosti njihovih zaposlenih tako i za uvoenje novih servisa za institucije i privatne
klijente. Sa strane prodaje i trgovine, investicione banke nude svojim klijentima Just in case
mobilne aplikacije koje e u svako doba biti povezane sa tritem. Vane vesti, promene cena,
razliite analize mogu biti dostavljene korisnicima odmah po njihovom nastajanju bez obzira na
kojoj se oni lokaciji nalazili.
Sa strane akcionarskog investiranja i iz oblasti konsaltinga, aplikacije mobilnog
poslovanja obezbeuju komplentnu finansijsku pomo. Iz oblasti konsaltniga one omoguuju
alate za podrku u odluivanju pomou kojih donosioci odluka mogu da dele svoje miljenje sa
kljientima.
7.3.1.4. Drugi finansijski servisi

Finansijske ustanove, kao to su osiguravajue kompanije, zajmodavci i hipotekarne
ustanove, savetodavne institucije, kao i kreditne ustanove razviju aplikacije mobilnog
poslovanja. Kljuan izazov za ove vrste kompanija je taj da one treba da ponude svoje servise
mobilnim klijentima u oblastima koje su tipino istraivakog karaktera. Mogunost predstavljaju
push-bazirane aplikacije koje obavetavaju klijente o svojoj ponudi u bilo koje potrebno vreme.
Na primer putnik na aerodromu moe da primi poruku koja ga obavetava o paketima
osiguranja koje moe da dobije. Agenti za prodaju nekretnina mogu nuditi svoje usluge za
vreme dok klijenti poseuju svoju potencijalnu kuu.
7.3.1.5. Mobilno plaanje

Mobilno plaanje predstavlja najkritiniji deo m-commerca u vreme kada se mobilni
ureaji sve vie koriste kao transakcioni agenti. Razvoj mobilnog plaanja e se nastaviti sve
dok se ne iskristalie jedno ili dva reenja koja e se nametnuti kao standard na tritu. Tek
tada se moe oekivati da korisnici prihvate mobilno plaanje kao alternativu uobiajenim
metodama plaanja. Za sada imamo nekoliko obeavajuih eksperimenta u ovoj oblasti.
7.3.1.6. Kartiarstvo
Prvi pokuaji mobilnog plaanja obuhvatali su standardne bankarske kreditne i debitne
kartice u integraciji sa mobilnim telefonom. U avgustu 1999. godine Francuski telekom je pustio
u rad probni servis koristei motorolu starpack u kombinaciji sa itaem kartica koji je
omoguavao plaanje putem bankarskih kartica. Postupak plaanja bio je sledei. Korisnici su
pomou telefona ili Interneta naruivali proizvode, preko svog mobilnog telefona primali su SMS
poruku o uspenoj narudbini a zatim su kompletirali transakciju tako to su ubacivali karticu u
ita i unosili ifru. Ovakva vrsta plaanja nas dovodi do uverenja da su ovi ureaji korisniji od
obinih mobilnih telefona. Meutim kompanije bi morale da ponude integrisano reenje mobilnih
108
ureaja i itaa kartica. Prednost je naravno stepen sigurnosti koji je u ovom sluaju izuzetno
visok i vezan za itaa kartica.
7.3.1.7. Reenja koja ne koriste kartice

Kompanije nude usluge mobilnog plaanja za koje nije potrebna upotreba smart kartica.
Sonera, bivi Finski telekom, obezbedio je usluge mobilnog plaanja bez upotrebe smart
kartica, ovaj servis nazvan je pay-by-GSM phone. Korisnici obavljaju transakcije tako to
unose poseban broj koji se odnosi na recimo parking servis ili bilo kojeg drugog pruaoca
usluga. Operater mobilne telefonije u ovom sluaju igra ulogu klirinke kue, ona kreditira
korisnikov unapred odreeni raun. Ovakvo reenje je veoma dobro za mikro plaanja kao to
je plaanje razliitim trgovcima.
Aplikacije plaanja bez upotrebe kreditnih karica su veoma privlane za korisnike poto
omoguavaju klijentima i trgovcima da obavljaju transakcije upotrebom postojee infrastrukture.
Nema nikakve potrebe da pojedinac kupuje posebne ureaje ili da kompanije ulau dodatne
investicije u svoju opremu. Najvaniji nedostatak ovakvog oblika plaanja je sigurnost.
Postojee reenje se oslanja na sigurnost GSM mree koja sama po sebi nije dovoljna da
sprei zloupotrebe prilikom transakcija.
7.3.1.8. NFC reenje plaanja

NFC tehnologija koja omoguava ureajima da na malim razdaljinama komunicira
pomou brzih radio signala takoe moe da odigra vanu ulogu u sistemima mobilnog plaanja.
Pomou NFC tehnologije korisnici mogu da obavljaju razliite vrste mikro plaanja tako to e
svoj mobilni telefon prineti ureaju za plaanje i tako obaviti transakciju. Pomou NFC
tehnologije korisnici takoe mogu da napune svoje mobilne telefone novcem preko
bankomata.
7.3.1.9. Mobilni ke
Mobilni ke predstavlja nain punjenja mobilnih telefona keom najee pomou
smart kartica. Koncept je jo uvek u eksperimentalnoj fazi i jo uvek nema jedinstvenog
procesa koji bi se nametnuo kao standard u ovoj oblasti. Postoji nekoliko inicijativa ukljuujui
Visu i Barclays iz Velike Britanije. Obe kompanije su pustile u probni rad sistem zasnovan na
debitnim smart karticama koji omoguavaju plaanje i primanje kea putem beine mree.
Od nedavno postoje i drugi principi pomou koga korisnici mogu da razmenjuju mobilni
ke. Korisnici mogu da razmenjuju ke putem e-maila ili komunikacijom pomou infracrvenih
portova. Dva najpoznatija servisa ove vrste su PayPal i Remit.com, oni omoguuju fizikim i
pravnim licima da vre transfer novca sa svojih bankovnih rauna ili sa svojih kreditnih rauna.
Da bi se ovi servisi prihvatili moraju biti ispunjena sledea oekivanja, rad sa njima mora biti
user-frendly i moraju raditi na postojeoj infrastrukturi.
109
7.3.2. Principi poslovanja m-bankarstva

Trite mobilnih finansija je jo uvek u razvoju. Mnogi servisi koji su trenutno u upotrebi
predstavljaju jednostavno proirenje Web servisa. Kompanije su pokazale vrlo malo inovacija
kod servisa kao to su plaanje rauna i trgovina. Iako se ovi servisi koriste u mobilnom
okruenju, oni ne koriste u potpunosti mogunosti mobilnog poslovanja da transakcije budu
raspoloive u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. Da bi u potpunosti iskoristile prednosti
mobilnog poslovanja, finansijske institucije moraju dublje razumeti kljune strategije i tehnologije
mobilnog trita. Sledee principe finansijske institucije moraju stalno imati na umu u ukoliko
ele da posluju u mobilnom okruenju16:
1. Lojalnost korisnika je vanija od povratka investicija Danas, finansijske
institucije gledaju na mobilne servise kao na direktan troak svog poslovanja.. Na Internetu
postoje mnogi servisi koje pruaju finansijske institucije, ali vreme koje korisnik moe da
provede na Webu je uvek ogranieno. Mobilni Internet omoguava korisnicima da pristupe
finansijskim institucijama sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Iz tog razloga, kompanije koje se
bave pruanjem finansijskih usluga treba da na mobilne servise gledaju kao na dar, a ne da
brinu o tome kako e im se povratiti uloene investicije. Prihvatajui ovakav nain rada
finansijke institucije utiu na poveanje lojalnosti svojih korisnika tako to im se prua
mogunost za praenje ivotnog stila korisnika i slino.
2. Izbei slinost sa ostalima i u startu ponuditi razliite servise Spektar servisa
koje danas nude banke i brokerske institucije nalaze se u rasponu od provere bankovnih rauna
i plaanja do zatite u sferi trgovine. Ovaj spektar usluga nudi veina finansijskih institucija i one
predstavljaju njihovu standardnu ponudu. Razvijajui neke drugaije i naprednije servise, koji se
ne mogu nai bilo gde na tritu, privlae se korisnici i poveava njihova lojalnost. Na taj nain
moe postati lider na tristu.Obezbediti inovativne servise je znaajna ansa za finansijske
institucije. Oni treba da budu razliiti od opte ponude mobilnih finansijskih servisa. Na primer
jedan od naprednijih servisa bio bi pristup nekim glasovnim analizama ili savetima finansijskih
strunjaka.
3. Personalizacija je klju za lojalnost korisnika Maksimiziranje koristi od jedan-najedan prirode mobilnih ureaja je klju za uspeh institucija koje ele da uspostave jake veze sa
korisnicima koji ne zavise od odreene lokacije. Personalizacija moe imati vie oblika. Jedan
metod je skladitenje korisniikih informacija kao to su vrednosti akcija ili kamatne stope.
Softverski alati zatim prikazuju razliite informacije u zavisnosti od toga ko pristupa aplikaciji.
Drugi metod je ponuda razliitih servisa u zavisnosti od interesovanja klijenta. Recimo ako
znamo da klijent esto putuje moemo mu ponuditi servis o mogunostima osiguranja
automobila. Personalizacija predstavlja fenomenalnu mogunost za poveanje lojalnosti
korisnika.
4. Partnerstvo sa mobilnim operaterima U dananje vreme pristup mobilnom
Internetu ogranien je preko malog broja provajdera. Oekuje se da e ovakav model biti
prevazien i da e ustupiti mesto paradigmi koja je slina Internetu gde korisnik moe da bira
kako e pristupiti mrei. Dok se to ne dogodi finansijske institucije bi trebalo da ostvare neki vid
saradnje sa mobilnim operaterima i ponude svoje usluge na tritu. Naravno saradnja sa drugim
institucijama koje nude svoje usluge na mobilnom tristu je takoe poeljna. Firme moraju
identifikovati njima znaajne partnere i tako izbei da zaostanu u trinoj utakmici.
16
Quentin Mendoza, Staff Writer, This season for m-commerce, Anywhereyougo.com 2000
110
5. M-commerc mora biti integrisan sa drugim korisnikim servisima Dobra mcommerc strategija ne znai da ona treba da bude izolovana od drugih korisnikih kanala u
organizaciji. Kompanije koje ne integriu svoje tradicionalne Web strategije i Brick and Mortal
modele poslovanja samo zbunjuju i udaljuju svoje korisnike. M-commerc mora biti inkorporiran u
strategiju organizacije tako da dopunjuje, i da bude dopunjavan od drugih servisa. M-commerc
omoguava kompanijama da popune praznine u svom radu kada nije mogu pristup
informacijama preko drugih kanala. Pristup vremenski osetljivim podacima je sigurno bri kada
se ostvaruje preko mobilnih ureaja nego preko altera ili raunara. Ovaj servis treba da bude
iskorien tako to e se korisnici ohrabrivati da koriste mobilne kanale kao izvor informacijama
koje su vremenski osetljive i koje nisu vezane za odreenu lokaciju. Finansijske institucije treba
da omogue korisnicima da prvo pristupaju mobilnim kanalima usluivanja a ako je neophodno
da ih preusmere na druge kanale. Uspeh m-commerca zavisi i od toga kako e on biti podran
od drugih servisa.
6. Da li su aplikacije prilagoene prethodnim korisnicima Kada su finansijske
institucije poele da se interesuju za mobilno trite softerske kompanije su napravile aplikacije
koje su obezbeivale razliite finansijske servise. Aplikacije koje su bile namenjene bankama i
brokerskim institucijama uglavnom su nudile osnovne finansijske servise. Ovakve aplikacije nisu
uvek uspevale da dostignu onaj nivo usluge na koji je korisnik navikao. Njihova glavna snaga
leala je u tome da one prikazuju kako korisnik reaguje na mobilno okruenje. Aplikacija u
mobilnom okruenju mora biti bar priblino korisniki orjentisana u toj meri u kojoj je korisnik
navikao koristei razliite ranije usluge kompanije. Na primer, ako je korisnik navikao da
kontaktira svog savetnika za trgovinu akcijama pre nego to se odlui da izvri transakciju,
treba mu omoguiti da takav servis obavi i preko svog mobilnog ureaja.
7. Pravilna zatita zahteva pravilno planiranje Poto se rad finansijskih institucija
uglavnom odnosi na novana i druga vrednosna sredstva i servisi mobilnih finansija vremenom
rade sa sve veim i veim vrednosnim kapitalom. Upravo zbog toga mobilne aplikacije moraju
pruiti odgovarajui stepen zatite. Ciljevi sigurnosti mobilnih aplikacija slini su kao i kod Weba.
Kreiranje zatite u mobilnim aplikacijama predstavlja veliki izazov. Napraviti sigurnu, Internet
mobilnu aplikaciju, nije nemogue, ali, zahteva paljivo planiranje, odgovarajua sredstva i brz
razvoj proizvoda. Sigurnost je komplikovan zahtev u mobilnom okruenju ako kompanija eli da
njen prozivod bude dostupan na vie trita.
8. Oprez od srednjeg sloja Finansijske institucije uglavnom rade aplikacije koje se
koriste na razliitim ureajima. Distributeri koji isporuuju ovakve aplikacije trvrde da su one
pouzdane na razliitim mobilnim ureajima ali to je tano samo u nekim sluajevima. One
uglavnom zadovoljavaju samo osnovne zahteve pojedinih specifinih ureaja. Neka od ovih
reenja obezbeuju jednostavne "parie Weba" servise koji ne mogu da podre razliite
atribute pojedinih ureaja, kao rezultat dobija se nepotpuna aplikacija koja smanjuje lojalnost
korisnika. Mobilni finansijski servisi moraju se razvijati individulano za pojedine mobilne ureaje.
9. Strategija putanja u rad aplikacije "Rollout" Rollout je koncept koji kompanija
mora da razmotri ukoliko eli da izvri prodor na mobilno okruenje. Uspena rollout strategija
zahteva da se ozbiljno razmotri koliko aktivnosti se moe hendlovati na kompanijskim
serverima, koliko na serverima partnera a koliko na korisnikovoj mrei. Neke kompanije ve
imaju izgraenu adekvatnu podrku klijentima. Finansijske institucije moraju pomoi svojim
korisnicima pri interakciji sa novim medijumom. Servis za podrku korisnicima bi trebao da prati
korisnikove transakcije, prui odgovarajuu pomo pri tekoama u radu sa mobilnim
okruenjem i da informie korisnike o buduim servisima koji e im biti na raspolaganju. Mobilno
111
okruenje je mnogo zahtevnije od Web okruenja jer korisnici poseduju manji prag tolerancije
za tekoe na koje nailaze u radu. Uzimajui sve ovo u obzir jasno je da finansijske institucije
moraju izgraditi odgovarajuu podrku za rad sa korisnicima. Ovakva infrastruktura garantovala
bi korisnicima bezbolan prelezak na rad sa mobilnim okruenjem.
10. M-commerc nije samo za klijente Veina finansijskih institucija fokusira svoju
mobilnu ponudu eksluzivno na zadovoljenje potreba svojih klijenata. Ovaj aspekt je naravno
veoma vaan za mobilnu strategiju ali nije neophodno da budu i jedini. Zaposleni takoe mogu
imati koristi od korienja mobilnih servisa to dovodi do poveanja njihove produktivnosti i
efikasnosti. Na primer, kada investiciona banka vri istraivanja ona moe imati dodatne koristi
ako najnovije informacije distribuira do svojih zaposlenih u trenutku njihovog nastajanja.
Zaposleni moe primiti listu klijenata i doneti odluku da li e pojedinano obavetavati svoje
klijente ili e poslati grupnu e-mail poruku svima.
7.3.3. Strategije m-bankarstva

Korisnicima mobilnih usluga iri se set usluga koje mogu da izvravaju preko svog
mobilnog ureaja, od proste provere stanja na bankovnom raunu pa sve do izvravanja nekih
sloenijih transakcija. Pokazalo se da korisnici veoma lako prihvataju nove usluge naroito one
koje su vremenski ili lokacijski kritine. Uee bankarstva u m-commercu dato je na Slici 6.2.
Danas banke irom sveta nude irok raspon bankarskih usluga putem svojih mobilnih
kanala. Korisnici mogu da proveravaju stanje na svom bankovnom raunu, vre transfer novca
sa rauna na raun i vre plaanja. Oni takoe mogu da vide poslednje uplate, proveravaju
kursnu listu ili vide vrednosti deonica na tritu. Banka takoe koristi mobilne tehnologije da
prenese vane finansijske informacije do svojih korisnika17.
Slika 6.2. Uee bankarstva u m-commercu

Neke banke koriste mogunosti mobilnih telefona i uvode plaanje pomou kreditnih ili
debitnih kartica. Promene ivotnog stila korisnika, potreba za sve veom brzinom i boljim
perfomansama dovode do pogoranja odnosa izmeu korisnika i standardnih baninih kanala
17
B.ivanovi, Uvod u mobilno bankarstvo, SITO, Beograd
112
usluivanja. Nove tehnologije omoguuju da banka zadovolji sve sofisticiranije potrebe korisnika
i da ostvari bolju saradnju sa njima. Koristei nove tehnologije banka treba da razume
specifine potrebe korisnika i da im isporui komplentna finansijska reenja koja im daju sve
potrebne informacije i mogunosti za komotan rad. Pristup korisniku preko njegovog mobilnog
ureaja omoguava banci da ispita njegove individualne potrebe i da iskoristi najmonije
sredstvo mobilnih ureaja personalizaciju. Ukoliko uspeno primeni mogunosti m-commerca
banka moe da povea lojalnost korisnika nudei mu usluge koje zadovoljavaju njegove
specifine potrebe i ostvari dodatni prihod poev od prijavljivanja za mobilne usluge pa do
procenta po obavljenoj transakciji.
Samo banka ima pristup relevantnim podacima koji opisuju korisnikovo ponaanje, kao
to su, kupovna mo, kreditna sposobnost, modeli transakcija. Ove informacije koje su esto
fragmentisane i nepotpune mogu se, ukoliko se lepo obrade, iskoristiti da objasne korisnikovo
ponaanje i da se razumeju njegove potrebe.
Oigledno je da nove tehnologije stvaraju nove virtuelne kanale za prodaju i isporuku
finansijskih servisa. Mobilna tehnologija omoguava da se istrai ivotni stil korisnika i da se
stvori bolja povezanost finansijske institucije sa korisnikom. Mobilni virtuelni kanali ak vie
poboljavaju tradicionalne bankarske usluge od Internet kanala.
7.3.3.1. Primer Woolwich m-banking servisa

Woolwich je banka srednje veliine u Velikoj Britaniji ali je postala vodei provajder
personalizovaniih usluga. Ova banka je procenila da mora da ponudi tritu neto drugaije i to
veoma brzo. Servis mobilnog bankarstva, koji je samo deo integrisanog reenja, banke
Woolwich na raspolaganju je 24 sata dnevno.
Uvodei nove tehnologije banka se opredelila sa Click and Mortar reenje, to znai
da se nove tehnologije integriu sa postojeim, tradicionalnim baninim servisima. Meutim, nije
dovoljno samo obezbediti podrku novim tehnologijama, sistem takoe mora biti otvoren da
prihvati nove tehnologije u trenutku njihovog nastajanja. Sistem omoguuje korisnicima da
dobiju informacije u odgovarajuem formatu bez obzira na vrstu ureaja preko kojeg pristupaju
banci. Za lansiranje aplikacije na trite Woolwich je potovao principe m-bankarstva, izmeu
ostalog i probni rad aplikacije. Aplikacija je putena u rad oktobra 1999 godine. Partneri banke
na razvoju aplikacije bili su Microsoft, Dell, Unisys i Software AG.
Aplikacija omoguuje da korisnici imaju pun uvid u svoje finansijsko stanje, a takoe su
ispunjeni ciljevi koje je banka sebi postavila:
Robusnost-Sistem moe da podrava veinu transakcija 24 sata dnevno, sedam dana u
nedelji.
Scalabilnost Servis je spreman da prihvati sve vei broj potencijalnih korisnika bez
dodatnog rada na razvoju aplikacije.
Distributivnost Omogueno je da se proces veoma brzo izvrava i da korisnik u najkrae
vreme dolazi do podataka uprkos veem broju slojeva kroz koje oni prolaze.
Fleksibilnost razdvojeni su podaci, poslovna logika i prezentacioni sloj tako da se lako
mogu dodavati nova reenja u sistem bez potrebe za ispravkama ili redudansom.
Pre poetka rada sa m-banking servisom banke Woolwich korisnik mora da izvri
autentifikaciju. Logovanje je veoma jednostavno, kao i itava aplikacija i od korisnika se trai da
unese registracioni broj i PIN. Nakon toga on dobija meni koji im osim servisa mobilnog
bankarstva prua i neke dodatne informacije Slika 6.3.
113
Slika 6.3. M-banking, autentifikacija

Servis mobilnog bankarstva nudi usluge provere rauna, izvrenja prenosa sredstava sa
rauna na raun, provere transakcija i plaanja rauna. Ukoliko se odlui za proveru rauna
(Slika 6.4.) korisnik dobija podmeni sa spiskom rauna koje ima otvorene u banci. Poznato je da
korisnik moe da poseduje vie rauna, da bi se izbegle greke koje mogu nastati prilikom
unoenja podataka korisnik ne mora da unosi broj rauna. Odabirom rauna koje eli da vidi
dobija pregled iznosa raspoloivih sredstava za tekui datum. Ova opcija je od velike koristi jer
se stanje na raunu moe proveriti sa bilo koje lokacije i u bilo koje vreme to je znaajno
ukoliko oekujemo neku uplatu a nalazimo se na putu ili odmoru.
Slika 6.4. M-banking, provera rauna

Odabirom opcije transakcije (Slika 6.5.) dobija se spisak svih transakcija za dati period,
ukoliko eli korisnik moe dobiti detaljan uvid u transakciju klikom na nju. Na ekranu tada moe
videti iznos transakcije, datum, tip plaanja (ke, ekovi) i stanje posle izvrene transakcije.
Slika 6.5. M-banking, opcija transakcije

Moda najznaajnija opcija koju servis poseduje je plaanje rauna (Slika 6.6.) Radi
sigurnosti dozvoljena su plaanja sa relativno malim iznosima. Korisnik prvo odabere koji raun
114
eli da plati a zatim sa kojeg rauna da izvri transakciju. Posle unosa iznosa i datuma korisnik
potvruje transakciju i raun za je plaen.
Slika 6.6. M-banking, plaanje rauna

Poto korisnici banke po pravilu imaju vie rauna koje koriste u razliite svrhe, za
trokove automobila, odmor, tednju za stare dane, oni mogu izvriti transfer novca sa jednog
rauna na drugi. Ova operacija je takoe prilino jednostavna, korisnik odabira raun sa kojeg
e izvriti transfer, raun na koji e novac biti prebaen i iznos novca.
Korisnici su uglavnom oduevljeni sa aplikacijom, do sada sistem je pokazao
inzvarendne rezultate. Woolwich je kombinovao modernu strategiju sa fleksibilnom
tehnologijom. Sistem je veoma paljivo dizajniran tako da sa lakoom prisvaja nove korisnike i
otvoren je prema novim servisima. Sa tehnike strane veoma je lako dodati nove oblike
usluivanja.
7.4. PLATNE KARTICE

Plastina platna kartica je pronalazak praktinosti. postoji pria da je novana kartica nastala
krajem prolog veka kada je tadanji Direktor dravnog trezora SAD platio raun u jednom
Njujorkom restoranu sa svojom vizit kartom, poto nije imao dovoljno gotovog novca kod sebe.
Sam in plaanja rauna sa negotovinskim papirom, koji je obezbeivao samo podatke o klijentu,
kao i odreena doza poverenja koja se uspostavila u trenutku plaanja, kao garancija plaanja
proizveli su novi proizvod na finansijskom tritu, koji se u poetku razvijao lokalno i ekstezivno, da
bi se u novije vreme ukrupnjavao i sublimirao, tako da iz lokalnih okvira prelazi u globalne sisteme
novanih kartica.
Prva platna kartica pojavila se krajem prolog veka u SAD, a poetak razvoja vezuje se uz
hotel Creditletter Company. Imaoci ovih kartica su mogli, umesto gotovim novcem, posebnom
karticom da plaaju hotelske usluge. Izmeu dva rata dolo je do naglog poveanja emitovanja i
primene kartice kao instrumenta plaanja. Potaknuti pozitivnim rezultatima Creditletter kompanije u
SAD su i druge kompanije (Texaco, Esso i dr.) poele sa izdavanjem svojih kartica.
U toku 1950. godine, u Njujorku je osnovana prva specijalizovana organizacija pod nazivom
Diners club koja zapoinje emitovanje kartica. 1958. godine njujorki turistiki koncern American
Express Company lansira meunarodnu karticu American Express i ve iste godine osniva svoja
predstavnitva u Evropi i na ostalim kontinentima.
Karticu Carte Blanche emitovao je, takoe, pedesetih godina ovog veka na podruju SAD
Hilton Hotel Corporation. U poetku su ove kartice posedovali samo graani sa visokim primanjima.
Kasnije se ta restriktivna politika menja i pod dominacijom Citybank-e dolazi do jo veeg uspeha
ove kartice.
115
Bank of America, 1958. godine, emituje univerzalnu karticu koja postie veliki renome. Ta je
kartica, danas u svetu, poznata kao VISA kartica.
Kao surogat gotovinskog i ekovnog prometa pojavljuju se kreditne kartice prvo u Americi, a
potom u Evropi i Japanu. Kreditna kartica je osnovni instrument plastinog novca i u sebi sadri
elemente potroakog kredita, putnikog eka i tehnologije periodinog obrauna sa bankarskim
institucijama. U dosadanjem razvoju kreditnih kartica izdiferencirala su se tri pojavna oblika:
Specijalizovane kreditne kartice, koje izdaju trgovake i uslune kue (npr. lanci hotela ili
robnih kua) za plaanje robe i usluga u svim njihovim poslovnim objektima.
Univerzalne kreditne kartice, koje izdaju specijalizovane firme za kreditiranje prodaje
privrednih subjekata u obliku svojevrsnih "Clearing house" sistema. Najpoznatija univerzalna
kreditna kartica je AMERICAN EXPRESS kartica. Zbog problema finansijskog obrauna i
obezbeenja naplate svi sistemi su u tesnoj vezi sa bankarskim institucijama.
Bankarske kreditne kartice su najrazvijeniji oblik plastinog novca i dele se na dve grupe:
kreditne i debitne bankarske kartice. Kreditne bankarske kartice imaju tano odreen limit,
grace period, kamatne i ostale finansijske uslove korienja neobezbeenog kreditnog
okvira. Debitne bankarske kartice slue za platne operacije u iznosu sredstava na
depozitnom raunu kao rentabilniji supstitut ekova i kao indetifikaciona kartica na
elektronskim terminalima i blagajnama (ATM ureajima i POS terminalima).
Zanimljivo je napomenuti da se bankarske kreditne kartice u stranoj literaturi esto navode
kao "ATM Card" (bankomat kartice) upravo zbog njihove karakteristike da se koriste na
bankomatima. U naoj literaturi jo uvek postoji arenilo naziva i pojmova za istu vrstu kartica. Ipak
odomaio se pojam "bankarske platne kartice" koji moda najbolje definie i objedinjava oba
aspekta bankarskih kreditnih kartica - kreditnu i debitnu funkciju. Treba napomenuti i jo jednu
injenicu koja donekle naruava irok pojam ATM kartice: U svetu postoje i posebne ATM kartice
koje se mogu koristiti sa na odreenoj vrsti bankomata i ija je to jedina funkcija - iskljuivo slue za
podizanje gotovine na bankomatima.
Platna kartica je instrument bezgotovinskog naina plaanja i instrument za podizanje
gotovog novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata.
Platne kartice se mogu podeliti u tri grupe:
kreditne kartice,
debitne kartice i
smart gotovinske kartice.
Kreditne kartice sadre odreeni kreditni limit koji potroa moe koristiti prilikom
kupovine robe ili povlaenja gotovine. To znai da je banka odobrila vlasniku kreditne kartice
unapred odreenu kreditnu liniju. Plaanje kreditnim karticama moe se vriti sa svima onima
koji su sa izdavaocem tih kartica stupili u ugovorenu obavezu da e pri njihovom prezentiranju
davati imaocima robu ili usluge. Pri tome je vlasnik kreditne kartice duan uz prezentaciju
kreditne kartice da potpie raun koji prodavac robe ili davalac usluga dostavlja izdavaocu
kreditne kartice od koga vri naplatu u ugovorenom roku.
Klijent banke kome je banka izdala kreditnu karticu ima odvojen raun po kreditnoj
kartici od njegovog tekueg rauna. On obino na mesenoj osnovi dobija stanje na raunu
kartice. Odobreni kredit, tj. duniki saldo na tom raunu moe se u celosti isplatiti na kraju
meseca ili se moe isplaivati u ratama, pri emu neizmireni dug prelazi u produeni kredit na
koji banka naplauje kamatu. Pored toga, neke banke naplauju i godinju taksu ili lanarinu od
vlasnika kartice.
116
Postoje dve vrste kreditnih kartica odnosno dve mogunosti za otplatu kredita iskorienog u
okviru dozvoljeno limita na kartici. U oba sluaja, banka periodino (uobiajeno je jednom meseno)
vri presek stanja na kreditnom raunu kartice i do tada pristigle transakcije tj. uplate na raun
sumira u tzv. Izvetaj po raunu kreditne kartice (Credit Card Statement) koji se dostavlja potom na
ugovorenu adresu.
Izvetaj po raunu kreditne kartice sadri detaljne informacije o svakoj transakciji koja je
nainjena karticom tokom obraunskog perioda na koji se Izvetaj odnosi, ukljuujui i iznos
eventualno obraunate kamate i drugih trokova. Pored toga, u Izvetaju je posebno prikazan iznos
koji treba da se uplati na raun kreditne kartice u cilju otplate iskorienog kredita kao i datum do
kojeg uplatu treba izvriti.
Ako je kreditna kartica poslovnom politikom banke bazirana na tzv. Charge kreditu u
Izvetaju po raunu kreditne kartice e biti naznaeno da u datom roku treba uplatiti na raun
kreditne kartice celokupan iznos do tada iskorienog kredita. U tom sluaju banka Vam ne
obraunava nikakvu kamatu a Vas poetni kreditni limit Vam je u punom iznosu na raspolaganju za
dalje troenje u naredonom obraunskom periodu.
Kada je u pitanju kreditna kartica koja je poslovnom politikom banke bazirana na tzv.
Revolving kreditu u izvetaju po raunu kreditne kartice e biti naznaeno da u datom roku treba
uplatiti najmanje tzv. minimalni iznos koji u stvari predstavlja jedan deo od Vaeg ukupnog
iskorienog kredita tokom tog obraunskog perioda. Minimalni iznos koji treba uplatiti odredjuje
banka i najee je iznos rate koji se obraunava na principu dobijanja proizvoda od ukupnog
iznosa iskorienog kredita i broja odobrenih rata.
Pogodnost Revolving kreditne kartice je u tome to se moe izabrati da se:
uplati zahtevani minimalni iznos ili bilo koji iznos vei od toga - u tom sluaju preostali
deo iskorienog kredita prenosi se u sledei obraunski period i na njega se
obraunava kreditna kamata a dozvoljeni poetni kreditni limit se umanjuje za taj iznos.
uplati ceo iznos iskorienog kredita - u tom sluaju banka ne obraunava nikakvu
kamatu a poetni kreditni limit je u punom iznosu na raspolaganju za dalje troenje u
narednom obraunskom periodu.
Debitna kartice omoguava njenom vlasniku da direktno zadui svoj raun kod banke.
Vlasnik ove kartice posle kupovine nema period slobodnog kredita. To znai da komitent
putem daljinskih komunikacionih veza povlai novac sa svog tekueg rauna kod banke, bez
potrebe da fiziki doe u banku. Debitne kartice mogu se koristiti u trgovinskim radnjama koje
su snabdevene POS terminalima ili bankarskim automatima (ATM). Vlasnik debitne kartice
koji povlai novac ili vri plaanje za kupovinu roba ili usluga, odmah se zaduuje na svom raunu
kod banke. Upravo zbog trenutnog zaduenja rauna potroaa koje se obavlja korienjem
online veze sa kompjuterskim centrom, debitne kartice su povoljne za prodavce, odnosno
davaoce usluga, na iji raun se takoe trenutno transferiu sredstva. Meutim, vlasnik
debitne kartice ima mogunost korienja sredstava samo do iznosa pokria na svom raunu
kod banke.
Smart gotovinske kartice sadre kompjuterski ip na koji se ubacuje iznos novca sa
rauna vlasnika kartice ili gotovinskom naplatom od njega. Na ovim karticama je dakle,
usklaitena odreena vrednost, odnosno unapred uplaena sredstva koja su na
raspolaganju klijentu. Prilikom kupovine roba ili korienja usluga taj iznos se smanjuje
korienjem terminala na prodajnim mestima.
Smart gotovinske kartice mogu biti jednonamenske i vie namenske. Jednonamenske
kartice su obino jednokratne tako da se po iskoriavanju na njima usklaistenih vrednosti ne
117
mogu dopuniti i ponovo koristiti (kartice za telefonske govornice, za parking, mobilne
telefone...). Za razliku od ovih, vienamenske kartice se mogu puniti i one se koriste kao
opte sredstvo plaanja na mestima koja su snabdevena specijalnim terminalima.
Da bi vlasnik elektronskog novca mogao da ga koristi za plaanja, on mora prethodno
da kupi odreenu vrednost elektronskog novca u zamenu za konvencionalni novac.
Kupovinom elektronskog novca on vri plaanje unapred", jer unapred kupuje eljeni iznos
elektronskog novca koji e kasnije upotrebljavati za plaanja, za razliku od debitnih kartica
gde se vri plaanje sada" i kreditnih kartica gde vlasnik vri plaanje kasnije".
7.5. TEHNIKE KARAKTERISTIKE PLATNIH KARTICA

U tehniko-tehnolokom pogledu dizajniranja i eksploatacije postoji nekoliko pojavnih vrsta
kartica:
Standardne kartice koje su specifine i unikatne jedino po svom grafikom dizajnu, ali bez
ikakvih ozbiljnijih elemenata zatite od rizika zloupotrebe. Slue iskljuivo kao identifikaciono
sredstvo pri realizaciji kreditnog prava.
Kartice sa BAR kodom koje uglavnom izdaju i koriste specijalizovane trgovake i uslune
organizacije. U ekspoataciji ovih kartica koriste se optiki itai BAR kodova. I kod njih se
javlja nemogunost efikasne zatite.
Kartice sa magnetnim zapisom su najrasprostranjeniji medij kada su u pitanju novane
kartice, poto su do pojave smart kartica imale najbolje performanse u zatiti od rizika
zloupotrebe. U ekspoataciji ovih kartica koriste se itai magnetnog zapisa na kartici
relativno velike duine.
Smart kartice (ICC) sa integralnim kolom zatiene memorije visokog kapaciteta su prve
multidisciplinarne kartice koje se koriste ne samo u bankarstvu nego i u drugim sferama
poslovanja. Smart kartice polako potiskuju ostale oblike nameui se kao osnovni standard
kada je u pitanju medij eksploatacije kartica.
Laserske kartice su nastavak razvoja smart tehnologije u pravcu poveanja hardverskih
resursa. One imaju mogunost memorije do nekoliko MB i spadaju u budunost razvoja
multimedijalnih kartica sa kojima e biti mogue obavljati ne samo novane transkacije,
nego i vriti sve ostale personalne poslove (npr. u zdravstvu za praenje zdravstvenog
stanja korisnika, u javnim i socijalnim ustanovama za praenje statusa korisnika itd.)
Kao to se vidi na slici kartica se sastoji od jezgra i zatitnog laminata sa obe strane jezgra.
tampanje se vri na specijalnim stampaima namenjeni za tampanje kartica,a na samu karticu
moguce je staviti podatke kao sto su:licni podaci(ime,prezime,adresa,), slika, otisak, UV zastita,
duh efekat, Laminati se prethodno stampaju sa unutranje strane,pre svega zbog toga sto oni
predstavljaju zatitu jezgra da se prilikom njihovog korienja ne bi otetila sama tampa.
U tehniko-tehnolokom pogledu dizajniranja, funkcija koje su stanju da obavljaju i sigurnosti
postoje sledee vrste platnih kartica:
1. Platne kartice sa magnetnom trakom(magnetne kartice),
2. Platne kartice sa mikro ipom(smart kartice).
118
Zatitna Laminata - 10 mil
Jezgro - 10 mil
Manetna
traka
po
kojoj
moe da se
Promenljiva
pie
bela
tampa
crno
Zatitna laminata - 10
Prethodna
mil
tampa na obe
strane.
Zatitne
znake
definie
korisnik
Varijabilna
prednja
tampa
u boji
Prethodna tampa na
laminati
7.6. PLATNE KARTICE SA MAGNETNOM TRAKOM

Dananja tipina platna kartica pored otisnutih podataka o korisniku i izdavau sadri i
magnetski medij naneen u obliku trake na povrinu kartice. Ovaj medij, na koji se podaci zapisuju
na slian nain kao na magnetsku audio traku, sadri podatke vezane za korisnika kartice, poput
linih podataka, broja rauna ili PIN-a. Podatke sa magnetskog medija moe proitati ureaj
pomou kojega se vre transakcije.
Sam proces plaanja karticama sa magnetskim zapisom moe se predstaviti sledeom
procedurom:Korisnik stavi svoju karticu u ureaj pomou kojeg vri plaanje i unosi svoj PIN.
Uneseni PIN se uporeuje sa onim zapisanim na samoj kartici i omoguuje se transakcija ukoliko je
korisnik ispravno identifikovan. Ureaj proita broj korisnikovog rauna i uspostavlja telefonsku vezu
sa centralnim raunarom koje sadri podatke o raunu. Tada se vri eljena transakcija.
Postoji nekoliko bitnih injenica vezanih za magnetske kartice:Sve transakcije se obavljaju
zapravo u udaljenom raunaru.S njim komunicira telefonskom vezom terminal koji oitava podatke
sa korisnikove kartice.Sama magnetska kartica sadri iskljuivo podatke o korisniku. Na njoj nije
zapisana nikakva realna vrednost.S obzirom da su podaci na magnetskoj kartici zapisani na samoj
povrini postoji velika opasnost njihovog oteivanja ili ak kopiranja. Pored svega koliina podataka
zapisanih na njima je relativno mala, a podaci su gotovo nezatieni od neovlatenog kopiranja.
119
Pista za
magnetni zapis
Pista za
potpis korisnika
Centar za autorizaciju Po{ tanske { tedionice a.d. - tel. 011/3376-300
Staza 1
Staza 2
Staza 3
POTPIS
Ova kartica je vlasni{ tvo izdavaoca i na zahtev izdavaoca mora biti vra} ena.
Ako prona| ete ovu karticu, molimo vas da je predate najbli` oj banci ili po{ ti.
In case you find this card, please hand it over to nearest bank or post office.
Magnetna traka ili magnetna pista na kartici je medij (nosioc podataka) na koji se prilikom
personalizacije kartice nanose (kodiraju) potrebni podaci u odgovarajuem formatu kako bi se
omoguilo obavljanje i evidentiranje transakcije sa karticom na elektronskim ureajima kao to su
ATM (bankomat) ili POS terminal. Uobiajeno je da se podaci na magnetu traku nanose u formatu
koji je definisan meunarodno prihvaenim standardom, a u zavisnosti od broja staze na traci, kojih
na uobiajenoj magnetnoj traci ima tri. Meunarodna organizacija za standardizaciju ISO
(International Standards Organization) donela je standarde koji se s vremena na vreme dopunjuju
novim specifikacijama i usklauju sa aktuelnim tehnolokim dostignuima i zahtevima korisnika.
Standardima su definisane tane dimenzije platnih kartica, poloaj magnetne trake na kartici, kao i
sadraj staza 1,2 i 3.
Platne kartice najee koriste samo stazu 2. Format traga 2 je ANSI/ISO BCD 5 bita (4 + 1
bit nepariteta ),kao to je prikazano u tabeli1.3.1. Set znakova se sastoji od ukupno 16 znakova, 10
numerikih znakova, 3 kontrolna znaka i 3 specijalna znaka. Sadraj piste 2 na platnoj kartici je
sledei:
SS: Poetak podataka (Start Sentinel). 1 znak: ;.
PAN: Primarni broj rauna (Primary Account Number). Do 16 znakova i ima istu strukturu
kao kod traga 1.
FS: Separator polja (Field Separator). 1 character: =
CC: ifra zemlje (Country Code). 3 znaka, samo ako PAN poinje sa 59. Kodovi (ifre
zemalja) su definisani u ISO 3166.
ED: Datum isticanja vanosti kartice. 4 cifre: YYMM.
SC: ifra usluge (Service Code). 3 cifre (101, 504 i sl. prema standardu).
PVV: PVV (PIN Verification Value).
CVV - Card Verification Value, slui za proveru integriteta magnetnog zapisa
DD: Opcionalni podaci (Discretionary Data). Ostatak znakova na raspolaganju Izdavaocu
kartice.
ES: Kraj podatka (End Sentinel). 1 character: ?.
LRC: Longitude Redundancy Check. 1 znak
Nijedna od staza na kartici sa magnetnim zapisom nema kapacitet za uvanje velike koliine
podataka, ve kapacitet memorije omoguava uvanje podataka za obezbeenje dodatne
sigurnosti. Upisani podaci su podloni spoljnim uticajima i mogu biti promenjeni, obrisani ili oteeni,
namerno ili sluajno. Iako postji mogunost za upisivanje i itanje podataka, zbog nedovoljne
120
sigurnosti i praktinih razloga upisivanje se gotovo ne koristi, tako da ovu karticu moemo nazvati
samo memorijskom, odnosno karticom na kojoj se podaci samo uvaju.
Za razmenu poruka generisane platnom karticom u realnom vremenu koristi se ISO 8583
standard. U osnovi, logika standdarda ISO 8583 je veoma jednostavna. Poruka se sastoji iz tri
osnovna dela:
1. MTI - Tip poruke (Message Type Indicator);
2. Jedna ili dve bit-mape;
3. Niz elemenata podataka iji je redosled, prisustvo ili odsustvo definisano bit-mapama.
Osnovu ine renik elemenata podataka u kome je svaki element oznaen rednim brojem i
lista standardnih poruka sa trocifrenim kljuem. Poruke od terminala ka raunaru su: 100, 200, 300,
400, 500, 800. Odgovori na te poruke su: 110, 210, 310, 410, 810. Svaka poruka koja nastaje
uitavanjem magnetne kartice na terminalu ili runim unoenjem, poinje tipom poruke i poljem od 8
ili 16 bajtova koje se naziva bit-mapa.
Prvih osam bajtova ini tzv. primarna bit-mapa, a drugih 8 bajtova oznaava sekundarnu bitmapu. Primarna bit-mapa je obavezna a sekundarna je opcionalna. Svaki bit, sa leva na desno,
oznacava prisustvo (1) odgovarajueg elementa podataka ili njegovo odsustvo (0). Prvi levi bit
oznaava prisustvo ili odsustvo sekundarne bit-mape (Ovo praktino znai da broj bit mapa nije
ogranien na samo dve. Ako druga bit-mapa ima prvi levi bit 1, to znai da potoji i trea bit-mapa i
t.d).
ISO 8583 standard je veoma fleksibilan i razliciti korisnici ga implementiraju svako prema
svojim potrebama. U sledeem primeru data je jedna finansijska transakcija i sadraj primarne bitmape, kao i nekoliko elemenata podataka na poetku poruke:
02003020058020C00004003000000000112233000907002200300
|Trag 2 | 3 0 0 0 0 0 0 1 1 2 5 0tip| bit - mapa
| pc
|
iznos
|pos
| | | broj termin.
|prodavnica |
| rbt
injenica je da su kartice sa magnetnom trakom u svetu odavno u masovnoj upotrebi, tako

da su terminali za njihovo korienje veoma rasprostranjeni, govori da e se ova vrsta kartica jo
dugo zadrati u upotrebi. Ukoliko govorimo o primenama kartine tehnologije u elektronskim
sistemima plaanja, magnetske kartice su potpuno neupotrebljive za prenos i uvanje elektronskog
novca. Njihove karakteristike su jedino za upotrebu u sistemima kreditnih kartica gde su na
magnetskom mediju kartice zapisani podaci o kartici i korisniku.
7.7. PLATNE KARTICE SA MIKRO IPOM

Platne kartice sa mikro ipom se u literaturi esto nazivaju pametnim ili inteligentnim
karticama (smart card, inteligent card). Ova kartica, koja po izgledu podsea na obinu kreditnu ili
debitnu karticu, poseduje jedan detalj koji je odvaja od njih, a to je integrisano kolo ili ip, na kome
se nalazi procesor i memorija. Ovakva struktura omoguava uvoenje automnosti obrade podataka
i porasta kapaciteta memorije. Zahvaljujui inteligenciji kartice, mogue je razviti raznovrsne
sigurnosne aplikacije u oblastima kao to su: zatita pristupa raunaru ili mrei, identifikacija,
mobilna telefonija, elektronski novac, vozaka dozvola, zdravstveni karton, zatita podataka,
digitalni potpis, kuponi, zatita autorskih prava, elektronska trgovina, itd.
121
Europay, MasterCard i Visa zajedno su kreirali set smart card specifikacija (EMV96)
zasnovan na ISO 7816 standardima. Visa je zatim razvila sopstvene specifikacije zasnovane na
EMV.
Poto smart kartica poseduje mikroprocesor, ima mogunost da donosi odluke po
odreenim pravilima programiranim na ipu, bez potrebe da se kontaktira Host izdavaoca kartice,
ime se ne optereuju komunikacione linije. Podaci koji se nalaze na kartici nikada ne naputaju
njeno bezbedno okruenje, otporni su na sve napade na operativni sistem.
Izdavalac moe kontrolisati korienje smart kartice i nakon izdavanja na bilo kom terminalu.
Na primer, ako je neki korisnik kartice vremenom izgubio odreeni kredibilitet koji je posedovao na
poetku, prilikom prvog on-line pristupa kartice hostu, izdavalac moe poslati komandu za blokiranje
odreena funkcije. Ovim je kontrola korienja kartica od strane izdavaoca znatno poveana u
odnosu na stanje koje je bilo sa karticama sa magnetnom trakom. Slanjem odreenog skripta moe
se blokirati ili cela kartica ili samo odreena funkcija. Korisnik se takoe i u periodu posle izdavanja
moe prevesti u neku od povlaenijih kategorija (tzv. Risk kategorije) koja e mu omoguiti recimo
tri uzastopne off-line transakcije umesto prethodno jedne.
Najjai adut smart card tehnologije je upravo sigurnost, ceo proces (npr. kriptovanje)
poinje, traje i zavrava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne naputaju karticu to sistem ini
izolovanim od spoljnjeg sveta. Spreeno je kloniranje i zloupotreba podataka sa kartice a
mogunosti primene su viestruke.
7.7.1. MIGRACIJA SA MAGNETNE KARTICE NA IP

Tradicionalna kreditna ili debitna kartica uva podatke na magnetnoj traci. Ova traka je
sainjena od tri staze na kojoj se uvaju podaci. Nijedna od ovih staza nema kapacitet za uvanje
velike koliine podataka. S druge strane, upisani podaci podloni su spoljnim uticajima, takoe
mogu biti promenjeni, izbrisani ili oteceni, sluajno ili namerno. Iako je ostavljena mogunost i za
itanje i za upisivanje podataka, zbog nedovoljne sigurnosti i praktinih razloga upisivanje se gotovo
ne koristi, tako da ovu karticu moemo nazvati samo memorijskom odnosno karticu na kojoj se
podaci samo uvaju.
Nasuprot nje imamo smart karticu. Smart kartica ima oko 100 puta vie memorijskog
prostora (sa mogunou da se taj broj povea za jo nekoliko puta) i procesor pomou koga su
omoguena razna izraunavanja direktno na kartici (i ba u ovom kontekstu uvia se i razlog zato
ovakve kartice nazivamo pametnim smart). Znai, ceo proces (npr. kriptovanje) poinje, traje i
zavrava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne naputaju karticu to sistem ini izolovanim od
spoljnjeg sveta. Spreeno je kloniranje i zloupotreba podataka sa kartice a mogunosti primene su
viestruke.
Postoje i kartice sa ipom koji u sebi ne sadri procesor nego samo memorijsku jedinicu to
ih ne ini naroito pametnim te ih u ovom tekstu i ne uzimamo u razmatranje.
Nema nikave sumnje da je prelazak sa magnetne trake na ip neminovan sled dogaaja. U
prelaznoj fazi na kartici e se nalaziti i magnetna traka i ip.
U domenu daljeg razvoja kreditnih kartica u budunosti se oekuje sve ire uvoenje smart
kartica. Svetski trendovi u razvoju kreditnih kartica upravo se kreu u tom pravcu postavljajui smart
tehnologiju kao novi standard i kvalitet. U sledeih nekoliko godina, veina, ako ne i sve platne
kartice zasniva e se na smart (ip ili pametnoj) tehnologiji. Prelazak na smart kartice za banku nije
opcija nego zahtev koji je nametnut od strane Visa i MasterCard-a. Radi regulisanja ove oblasti na
122
globalnom nivou, Visa i MasterCard su udruenim snagama doneli skup standarda EMV (Europay,
MasterCard, Visa) koji definiu komunikaciju izmeu smart kartice i smart card itaa. Ovaj skup
specifikacija odnosi se iskljuivo na kreditno/debitne transakcije.
Bankama ostaje za utehu da prelazak na smart tehnologiju nosi za njih i viestruke
prednosti u odnosu na postojeu tehnologiju baziranu na korienju magnetne piste kao to su:
1. Smanjenje zloupotreba. U EMV okruenju sigurnost je jedna od najbitnijih karakteristika
i prednosti. Kartica koja u sebi sadri mikroprocesor sa sigurnosnim mehanizmima je ekstremno
teka za falsifikovanje i druge naine zloupotrebu. Provere verodostojnosti i autentinosti kartica i
korisnika kartica putem digitalnih sertifikata, privatnih kljueva, off line PIN-a, SDA (Static Data
Authentication) i DDA (Dinamic Data Authentication) tehnika predstavlja trenutno najoptimalniji (ako
se gleda praktinost i odnos cena / performanse) nain bezgotovinskog naina plaanja
2. Korienje vie funkcija sa jednom karticom. Zbog hardverskih karakteristika (smart
kartica je kompjuter u malom sa svojim procesorom i memorijom slika1.5.2) mogue je koristiti
jednu karticu za vie servisa. Praktino reenje koje se u svetu uveliko koristi ukljuuje
debitno/kreditnu (EMV) smart karticu kojoj je pridodato jedna ili vie Loyality funkcija. To znai da se
istoj platnoj kartici pored osnovne dodaju i dodatne funkcije u vidu npr. skupljanja poena koje
korisnik dobija kupovinom odreenih proizvoda. Loyality funkcije vole i potroai jer su nagraeni za
vernost dok prodavai na osnovu dobijenih informacija unapreuju svoje poslovanje te su i oni
zadovoljni. Sve se odvija pod geslom: to bolje nekog poznaje lake e mu neto i prodati.
Zadovoljstvo korisnika kartica i trgovca neminovno vodi i do zadovoljstva samih banaka.
3. Donoenje offline odluka. Poto smart kartica poseduje mikroprocesor, ima mogunost
da donosi odluke po odreenim pravilima programiranim na ipu, bez potrebe da se kontaktira host
izdavaoca kartice, ime se ne optereuju komunikacione linije, manji su trokovi prema telekomu a i
smanjuje se optereenje hosta. Da li e se raditi online ili offline zavisi kako od same aplikacije na
kartici tako i od aplikacije na terminalu. Moe se zbog sigurnosnih razloga podesiti da prva
transakcija po izdavanju kartice forsirano ide on-line a da se odluka o tome kako e se stvari odvijati
u budue bude ostavljena kartici i/ili terminalu. PIN je, za razliku od kartice sa magnetnom trakom
smeten na samoj kartici te se za njegovu proveru ne mora kontaktirati host izdavaoca kartice.
Poto se PIN uopte ne alje preko komunikacione linije poveava se nivo sigurnosti.
4. Auriranje sadraja kartice posle izdavanja. Izdavalac moe kontrolisati korienje
smart kartice i nakon izdavanja na bilo kom terminalu. Na primer, ako je neki korisnik kartice
vremenom izgubio odreeni kredibilitet koji je posedovao na poetku, prilikom prvog online pristupa
kartice hostu, izdavalac moe poslati komandu za blokiranje odreena funkcije. Ovim je kontrola
korienja kartica od strane izdavaoca znatno poveana u odnosu na stanje koje je bilo sa
karticama sa magnetnom trakom. Slanjem odreenog skripta moe se blokirati ili cela kartica ili
samo odreena funkcija. Korisnik se takoe i u periodu posle izdavanja moe prevesti u neku od
povlaenijih kategorija (tzv. Risk kategorije) koja e mu omoguiti recimo tri uzastopne off-line
transakcije umesto prethodno jedne. Sve informacije vezane za kategoriju u kojoj se nalazi
odreena kartica pored same kartice nalaze se i na host-u izdavaoca.
7.7.2. TEHNIKA STRUKTURA SMART KARTICE

Tipina kartica iz ove grupe sadri jedan mikroprocesor opte namene, koji slui za
programiranje aplikacija, i jedan specijalizovani mikroprocesor namenjen izvravanju kriptografskih
operacija.
123
Najnoviji i najrevolucionarniji koncept kartice sa ipom,predstavljaju kartice pete generacije
koje su snadbevene displejem i tastaturom,a poznate su pod imenom super pametne kartice. I
displej i tastatura predstavljaju sastavni deo kartice, a sama kartica veliinom odgovara veliini
obine kartice prema standardima ISO7810ff i ISO7816ff.
Svojstvo "stored value" (uvanje vrednosti) silikonskog ipa smart kartice omoguava
memorisanje velikog broja podataka meu kojima jedan od njih moe da bude i visina novanog
depozita kartice korisnika. Postoji dvadesetak standarda koji se odnose na same Smart kartice (ISO
7816-1: fizikim karakteristikama smart kartica,ISO 7816-2:dimenzije i lokacija kontakata, ISO 78163:elektronski signali i prenosni protokoli,...), a kao jedan od najznaajnijih je ISO 7810:
1. Temperatura: 23C+/- 3C
2. Vlanost: 40% do 60%
3. Debljina kartice: 0.76mm+/-0.08mm
4. Materijal: PVC, Polivinilhlorid acetat, Poliester, Polietilen, Polikarbonati, Poliolefin
5. Otporna na vatru
6. Tempetarure testiranja: -35C do 50C
7. Vlanost: 5% do 95%
Standardima nije predvidjena duina trajanja kartice. Ipak u idealnim uslovima predvidjene
su za 10.000 upisa, odnosno itanja.
Unutranja graa smart kartica je sledea: Smart kartica je nita drugo nego PC u malom.
To ukljuuje: procesor (CPU), pomou koga se vre izraunavanja; Read-Only Memory (ROM),
memorija na kojoj se nalazi operativni sitem, Random Access Memory (RAM), memorija koja se
koristi za privremeno skladitenje prilikom rada procesora i Electronically Erasable and
Programmable Read-Only Memory (EEPROM), memorija u kojoj su smeteni podaci od interesa
(broj tekueg rauna, sertifikati, kljuevi i sl.). Memorija je uglavnom stavka koja najvie poskupljuje
cenu same kartice. Kartice koje podravaju rad sa samo jednom funkciojom su veliine oko 2K, dok
su multifunkcionalne kartice veliana 8-16K pa i do 64K. Smart kartica komunicira sa terminalom
preko ulazno/izlazne sklopke.
Tipina struktura pametne kartice kakve su danas u upotrebi prikazana je na sldeoj slici:
Kontakti ~ipa
Fabrike informacije
Sigurnosni kljuevi
Zona upravljake
kontrole
Finansijske transakcije
Servisne informacije
ROM
memorija
ipa
RAM memorija ipa
Zatiena zona
Autentifikacione
vrednosti kartice
Identifikaione informacije
Fabrike informacije
Baterija
napajanje ipa
Kontakti ipa
124
Postoji nekoliko kljunih elemenata unutranje strukture smart kartice:

mikroprocesor zaduen za obradu, prenos i zatitu podataka smetenih u memoriji kartice.
Razliiti tipovi mikroprocesora koriste se za ovu namenu. Uobiajeno se koriste 8 ili 16-bitni
mikroprocesori koji predstavljaju za ovu priliku doraene verzije standardnih komercijalnih
procesora. Imaju doraene mogunosti koje se odnose na poveanje mogunosti zatite,
kriptovanja i kompresije podataka.
Firmware (sistemska programska podrka) kartice smeten je u programskoj ROM
memoriji. Vei deo vremena kartica je bez napajanja (dok nije u itau odnosno nekom
terminalu za komunikaciju) i ROM memorija uva firmware ureaja. Pored klasine RAM
radne memorije, kartice su opremljene i posebnom memorijom za uvanje podataka
(uobiajeno EEPROM tipa). Ova memorija namenjena je za uvanje radnih podataka o
vrednostima zapisanim na kartici. Npr. tu je zapisana novana vrednost ili razliiti sigurnosni
kodovi ukoliko se kartica koristi za autorizaciju pristupa. S obzirom da ove memorije mogu
danas biti vrlo velikog kapaciteta, uz zauzimanje vrlo malo prostora, u savremenim
karticama su predviene i za uvanje veih koliina podataka to je naroito vano kada se
kartice koriste za uvanje medicinskih podataka i u slinim primenama.
na gornjoj strani kartice smetena je standardna prikljunica prema ISO7816 standardu.
Raspored prikljuaka kartice je grubo prikazan na slici . Tipian smetaj prikljunice je 16
mm od leve strane i 24 mm od gornjeg ruba kartice. Sam integrisani sklop moe biti
smeten bilo gde na povrini kartice.
Po ISO 7816 (standardi vezani za smart kartice), ip na smart kartici sadri osam elektrinih
kontakata prikazanih u sledeoj tabeli, odnosno na slici ispod tabele:
C1: Power supply (VCC)

C2: Reset (RST)
C3: Clock (CLK)
C4: Reserved (RFU)
C5: Ground (GND)

C6: Programming voltage (VPP)
C7: Input/output (I/O)
C8: Reserved (RFU)
Na plastici se nalazi epoksi smola u koju je utisnut ip, tako da su na krajevima izvedeni
kontakti. Plastika je savitljiva, meutim kako epoksi smola stari, karica postaje neelastina pa ip
veoma lako moe da ispadne (naroito ukoliko se kartica izloi veim temperaturama npr. 600C).
Iako u tehnikom pogledu postoji ova mana smart kartice sa ip tehnologijom su u noramalnim
uslovima izuzetno otporne i pokazale su se kao trajnjinje reenje od kartica sa magnetnim zapisom.
Dananje tipine pametne kartice mogu sadrati stotinak puta vie podataka od
magnetskih kartica uz veliku sigurnost podataka. Same kartice su znatno manje podlone
oteenjima i piratstvu. S obzirom da je podatke na kartici mogue kvalitetno zatititi, one mogu
sadrati i stvarne vrednosti - elektronski novac.
125
Tehnologija pametnih kartica prua velike mogunosti korienja u razliitim podrujima, a
naroito je zanimljiva kombinovana upotreba kartica, ime se smanjuju trokovi sistema a poveava
ukupna efikasnost. Neke od tipinih primena su:
elektronski novanik pametna kartica za uvanje elektronskog novca;
kreditna kartica temeljena na pametnim karticama;
ekovna kartica temeljena na pametnim karticama;
kartica za uvanje linih podataka;
kartica za uvanje medicinskih podataka;
primena u razliitim identifikacijskim postupcima;
kartica za plaanje javnog telefona, javnog prijevoza i sl.
Microprocessor
Card
(Upside-down)
Contacts
Epoxy
Sama kartica ima dovoljno snane procesorske mogunosti da onemogui nelegalni pristup
podacima bez prethodne identifikacije vlasnika (npr. PIN-om). To znai da je ukradenu karticu
gotovo nemogue koristiti u terminalima bez poznavanja PIN-a pravog vlasnika. PIN se obino
sastoji od etiri cifre. Sluajnim pogaanjem kombinacije praktino je nemogue pogoditi PIN s
obzirom da gotovo svi takvi sistemi imaju ogranien broj pokuaja unosa PIN-a. Posle nekoliko
uzastopnih pogrenih unosa korisnik se mora obratiti banci vlasniku rauna radi daljeg
omoguavanja korienja novca.
Posmatrajui istorijski razvoj ovih kartica i vrstu mikroipa koji je u njih ugraivan, moemo
razlikovati sledee tipove kartica:
1. Memorijske katice (memory cards). Mikroip u ovim karticama sastoji se od memorijskog prostora i malo dodatnog hardvera koji spreava pristup uskladitenim podacima u
sluaju pogrenog unosa lozinke ili personalnog identifikacionog broja (PIN). Veina
telefonskih kartica spada u ovu grupu;
2. Kartice sa zajednikim kljuem (sharedkey cards). Tajni klju u mikroipu
omoguava kartici komuniciranje sa bilo kojim ureajem koji poseduje isti (zajedniki)
klju. Koriste se standardni mikrokontrolori sa ugraenim softverom za autentikaciju
putem kriptografskog algoritma;
3. Kartice za prenoenje potpisa (signaturetransporting cards). Koriste isti hardver
kao i prethodne, ali sa drugaijim ugraenim softverom. Na kartici se nalaze digitalni
126
potpisi koje kreira operator sistema: potpisi su javni i mogu se u svakom trenutku
verifikovati; i
4. Kartice za kreiranje potpisa (signaturecreating cards). Sadre mikrokontrolor u
kombinaciji sa namenskim koprocesorom sposobnim da kreira digitalne potpise. Umesto
da potpise kreira operator sistema, kartice ih kreiraju same.
7.8. NFC PLATNE KARTICE

NFC (Near Field Communication) je radio komunikacija vrlo kratkog dometa koja
omoguava mobilnim ureajima da komuniciraju, razmenjuju podatke i dele resurse i predstavlja
tehnologiju budunosti koja e promeniti i uvesti totalno novi nain komuniciranja, poslovanja,
trgovine, marketinga, umetnosti, zdravstva, socijalnog staranja, bezbednosti, i sl. Zvui dosta
zahtevno i futuristiki, ali ova nova tehnologija radio komunikacije kratkog dometa svoju platformu
za razvoj i dalju biznis evoluciju nala je u mobilnoj telefoniji, upravo u mobilnim telefonskim
ureajima. Pojavljivanje NFC chip-ova u svim novim mobilnim telefonskim ureajima stvara
platformu za uvoenje niza novih usluga baziranih na ovoj tehnologiji, ali e promeniti i strateki
pristup daljeg razvoja i usavravanja mobilnih ureaja u budunosti koji e ii u pravcu stvaranja
hibrida ne samo u delu hardwera i softvera nego i poslovne filozofije u svim oblastima drutva.
Da je to tako govori nekoliko sledeih injenica:
Prvo. Svi, a pre svega vodei proizvoai hardvera za mobilnu telefoniju su poeli da
standardno ubacuju NFC chip-ove u svoje ureaje.
Drugo. Formiran je NFC Forum, kao globalni konzorcijum proizvoaa hardwera,
softvera i aplikacija, telekomunikacionih kompanija i provajdera mobilne telefonije,
banaka i finansijskih institucija, kompanija za kreditne kartice, trgovakih lanaca, vlada
razvijenih zemalja i drugih koji su zainteresovani za unapreenje i standardizaciju ove
obeavajue tehnologije.
Tree. Pilot projekti se javljaju irom sveta i predstavljaju primenu NFC tehnologije kroz
postavljanje sveobuhvatne nove biznis strategije koja udruuje telekomunikacione
mobilne operatere, bankarske institucije i vlade pojedinih zemalja u elji da se napravi
novi pristup u retail trgovini, bankratsvu, transportu, zdravstvenoj i socijalnoj zatiti itd.
etvrto. Jedan od najveih igraa u Internet industriji, Google, je upravo meu prvima
prepoznao snagu i mogunosti ove nove tehnologije i zahvaljujui tome odluio da kupi
Motorolu i da peat daljem razvoju ovog giganta za proizvodnju hardwera za mobilnu
telefoniju kroz implementaciju NFC tehnologije i razvoj niza Android aplikacija koje se
zasnivaju i podravaju upravo ovu tehnologiju.
NFC tehnologija predstavlja budunost m-Commerce-a, koji e na klijentskoj periferiji uz
korienje i ostalih bezkontaktnih komunikacionih sistema (RIFD, Bluetooth, IrDa) predstavljati
tehniko-tehnolokog i uslunog integratora sa infrastrukturom Data Ware House i Cloud
Computing sistema i koje e objediniti u e-Smart Business sisteme.
7.8.1. Definicija NFC-a

NFC je bezkontaktna radio komunikacija kratkog dometa, koja radi na 13.56 MHz
frekvencije, sa mogunou prenosa podataka do 424 kilobita u sekundi izmeu dva ureaja. NFC
127
tehnologija je bazirana na RFID-iju (Radio Frequency Identification) i koristi iste principe
funkcionisanja. NFC standard je uspostavljen 2003 godine i definisan je u standardu ISO/IEC
18092, a kompatabilan je sa ISO/IEC 14443 i ISO/IEC 15693, kao i Sony FeliCa bezkontaktnim
smart karticama [1]. Na taj nain, NFC moe koristiti postojeu RFID infrastrukturu eliminuii
potrebu za specifinim tehnikim uslovima sopstvene infrastrukture. Kljuna prednost NFC ureaja
je da moe itati RFID transpordere i vriti njihovu emulaciju.
Jedan ureaj, inicijator, koristi magnetnu indukciju za stvaranje radio-talasa u svom polju
opsega sa ciljem da detektuje i pristupi drugom ureaju i da izvri beini prenos odreene koliine
podataka preko relativno kratke udaljenosti ne vee od 4 ina ili 10 cm. NFC spada u posebnu vrstu
RFID-a ali sa sofisticiranim upotrebnim vrednostima.
Slika 1. NFC Touch Point (Tag)

NFC komunikacioni tok se aktivira kada se dva NFC-kompatibilnih ureaja dovedu u
navedenu neposrednu blizinu ili se ostvari njihov dodir (Touch). NFC protokol se zbog toga esto
naziva NFC Touch. Ovaj dodir nije potreban radi fizikog kontakta dva ureaja nego predstavlja
rutinu kako bi se omoguio set-up komunikacije. Prinoenjem jednog ureaja drugom, odnosno
njihovim dodirom na oznaenom mestu za touch, otvara se set-up protokol povezivanja i veza e se
ostvariti uz razmenu svih predvienih podataka u polju razmene koji ne sme da bude van granica od
10 cm.
U poreenju NFC-a sa drugim bezkontaktnim komunikacionim tehnologijama otkrivaju se
prednosti i mane ove nove tehnologije i namee se mogunost njene primene kao i budunosti. U
sledeoj tabeli dato je poreenje NFC-a sa RFID-om (Radio Frequency Identification Tag), IrDa
(Infrared Data Association Protokol) i Bluetooth-om:
Vreme
uspostavljanja
veze
Domet
Upotrebljivost
NFC
RFID
IrDa
Bluetooth
<0,1 ms
<0,1 ms
~0,5 s
~6 s
do 10 cm
do 3 m
usmereno
ka usmereno
ljudima,
ureajima,
jednostavno,
jednostavno
intuitivno, brzo
do 5 m
ka usmereno
podacima,
jednostavno
do 30 m
ka usmereno
podacima,
srednje
jednostavno
ka
128
Koristi
se
oblastima
Korisnika
iskustva
u Plaanje, deljenje praenje ureaja

kontrola
i mrea
za
resursa, iniciranje
razmena
razmenu
servisa,
podataka
podataka, prenos
jednostavan
audio
signala
pristup
drugim
(slualice)
ureajima
Potreban je dodir, lako
dobijanje jednostavnost
potrebno
je
beskontaktni
informacija
uparivanje
i
pristup,
konfigurisanje
jednostavnost
Tabela 1. Uporedni pregled bezkontaknih tehnologija komunikacije [1]
Osnovna prednost NFC-a nad ostalim bezkontaktnim tehnologijama je u dvosmernom

saobraaju koji NFC uspostavlja izmeu dva ureaja da automatski moe da alje i prima
informacije za razliku npr. od Bluetooth tehnologije kojoj je potrebno uparivanje da bi se ostvarila
komunikacija ili RFID-a i IrDa koji predstavljaju jednosmernu komunikaciju, samo slanja odreenih
informacija. S druge strane, ovo uparivanje koje Bluetooth zahteva, NFC obavlja po automatizmu
ukoliko dva ureaja dou u polje reakcije (manje od 10 cm). Upravo ova mala razdaljina izmeu dva
ureaja postavila je NFC protokol kao bezbednosno najispravniji koncept protokola za razmenu i
deljenje podataka izmeu ureaja.
Meutim NFC ima i mana, posebno u poreenju sa drugim bezkontaktnim/beinim
protokolima kao to su Bluetooth ili Wi-Fii, poto je NFC spor protokol, s maksimalnom brzinom
prenosa podataka od 424 Kbps ili manje od etvrtine u poreenju sa Bluetooth-om, a da o WiFii-ju i ne govorimo . Tako da se ovaj protokol moe koristiti samo za prenos male koliine
podataka. Ali opet sa druge strane, NFC ima nekoliko kljunih prednosti u odnosu na Bluetooth,
jer troi jako malo energije, samo 15 mA, to je gotovo nita za dananje jumbo smartphone
baterije[1]. Upravo ovo mu daje prednost u mnogim sverama poslovanja poto daje veu
upotrebljivost i dostupnost servisa u svakom trenutku ak i kad je baterija na izdisaju.
Kljune prednosti NFC-a za krajnje korisnike ove tehnologije su:
Svestranost: NFC je idealan protokol za komunikaciju izmeu ureaja koji se moe koristiti
u najirem spektru ljudskog delovanja.
Intuitivnost: NFC ne zahteva vie od jednostavnog dodira na Touch Tag za uspostavljanje
interkacije izmeu ureaja.
Set-up tehnologija: NFC olakava brzo i jednostavno uspostavljanje beine komunikacije
u ostalim beinim tehnologijama kao to su RFID, Bluetooth, Wi-Fi, itd.
Open source koji se zasniva na: ISO, ECMA i ETSI standardima. Osnovni NFC standardi
su ISO 14443 Tip i Tip B + standarda Felica koji je meunarodni standard za bezkontaktne
smart kartice koje rade na 13.56 MHz i ISO 18092 meunarodni standard koji definie
reim za NFC interfejs i protokol komunikacije.
Samobezbedna
tehnologija: NFC protokol je kratkog dometa (od dodira do 10
centimetara) i kao takav predstavlja bezbedonosno ispravan i samoodriv vid
komunikacije.
Bezbednost: NFC poseduje ready-in mogunosti podrke raznim oblicima bezednosnih
protokola i razvoja bezbednosnih aplikacija.
Kompatabilnost: NFC je kompatabilan sa svim postojeim beskontaktnim tehnologijama
komunikacije ukljuujui i bezkontaktne card tehnologije.
129
7.8.2. Protokoli NFC komunikacije

NFC je specificiran u jednom od dva ECMA standarda. To su: NFC Interface Protocol 1 i
NFC Interface Protocol 2.
NFC Interface Protocol 1 (NFCIP-1) je definisan standardima ECMA-340 i ISO/IEC 18092.
NFCIP-1 definie: transportni protokol, anti-kolisione metode za prepoznavanje incijatora i targeta i
inicijalizaciju za pasivni mod komunikacije. Ovi standardi definiu modulaciju, bit kodirane sheme i
infrastrukturu koja podrava razmenu podataka od 106, 212, i 424 kbit/s [2]. U NFC tehnologiji
najvie dva ureaja mogu da komuniciraju istovremeno, razmenjujui podatke koristei induktivno
polje signala ili sam radio signal. Jedan od komunikacionih partnera se zove inicijator i ima aktivnu
ulogu poto pokree komunikaciju, dok drugi koji ima pasivnu ulogu se naziva meta (target, tag).
Ove uloge se uvek dodeljuju ureajima ak i u sluaju kad su oba ureaja sa nezavisnim baterijskim
napajanjem, jer jedan od njih ima ulogu da pokrene komunikaciju.
Na taj nain NFC chip koji se nalazi u mobilnom telefonu moe da ita tag informacije sa pasivnih
NFC ureaja, emulira smart karticu za plaanje i da na taj nain koristi njene podatke prilikom
plaanja ili da komunicira direktno sa drugim NFC aktivnim ureajem. U svim ovim sluajevima
definiu se uloge aktivnog i pasivnog komunikacionog moda. U aktivnom komunikacionom modu
oba ureaja (inicijator i target) stvaraju polje radio signala. Incijator poinje komunikaciju
korienjem NFCIP-1protokola. Kada se uspostavi i konfigurie komunikacioni mod zapoinje
tranfer podataka. U pasivnom modu komunikacije samo incijator generie polje radio signala i ciljani
ureaj (target) se napaja energijom iz tog induktivnog polja kako bi bio u mogunosti da prima i alje
podatke prema incijatoru komunikacije.
NFC Interface Protocol 2 (NFCIP-2) je definisan standardom ECMA-352 [8]. Ovim
standardom je specificiran metod za biranje jednog od tri mogua komunikaciona moda koji su
definisani sa ECMA-340 (NFCIP-1), ISO/IEC 14443 (Philips MIFARE) i ISO/IEC 15693 (RFID tags).
Kao rezultat toga, NFCIP-2 omoguava interakciju izmeu postojeih interfejs standarda. Ovo ini
NFC ureaje kompatibilanim sa postojeim Felica i MIFARE sistema, meutim kompatibilnost nije
postignuta sa emulacijom smart kartice za standarde ISO/IEC 14443B i ISO/IEC 15936, iako je
oitavanje i editovanje mogue. Druga znaajna karakteristika ovog protokola je da neuznemiravaju
bilo koju stalnu komunikaciju na radnoj frekvenciji od 13,56 MHz. Ovo se postie korienjem
Carrier Sense Multiple Access (CSMA) protokola koji nee na NFCIP-2 ureaju aktivirati polje radiofrekvencije kada detektuje spoljno radio-frekventno polje koje prelazi odreeni prag definisane
komunikacije [8].
Pored gore navedena dva osnovna protokola komunikacije postoji i Enhanced Near Field
Communication protokol (eNFC) koji ima neto vie mogunosti u pogledu kompatibilnosti sa
postojeim sistemima. Za razliku od originalnih NFC standarda eNFC dodatno podrava standarde
ISO/IEC 14443B (npr. Philips MIFARE) i ISO/IEC 15936 (RFID) za emulaciju smart kartice. Glavna
prednost ISO/IEC 14443B je da omoguava emulaciju smart kartice u mobilnom ureaju i kad
baterija mobilnog ureaja prazna ili je ureaj iskljuen [2]. Ova funkcija ima nesagledive aplikativne
primene i predstavlja snani argument za razvoj NFC tehnologije.
130
7.8.3. Kako funkcionie NFC komunikacija

NFC-Forum definie tri reima NFC komunikacije:
Slika 2. Tri reima NFC komunikacije [7]
Peer-to-peer je mod komunikaciju izmeu NFC ureaja. Ovaj mod nepodrava

bezkontaktnu API komunikaciju.
Read/Write reim rada omoguava aplikativnu razmenu poruka koje su definisane u okviru
standarda NFC Foruma. Ovaj deo komunikacije nije bezbedonosno osiguran i kao takav
predstavlja mod koji se aplikativno moe nadograivati u bezbednosnom pogledu.. Ovaj
mod podrava bezkontaktnu API komunikaciju.
NFC Card emulacija je reim koja omoguava NFC mobilnim telefonim da se ponaaju
kao standardne smart kartice. Ovaj deo komunikacije je bezbedan i podran od strane
bezkontaktne API komunikacije.
U okviru Read/Write moda postoje dva standarda komunikacije:
RTD Record Type Definition predstavlja NFC specifian tip zapisa i imena koji definie
NDEF zapis.
NDEF NFC Data Exchange Format predstavlja standardni format za razmenu
podataka za URL, Smart plakate i sl. U okviru njega definiu se tri nivoa:
NDEF Message predstavlja osnovnu poruku koja se razmenjuje i jedan NDEF
Message sadri jedan ili vie NDEF Record-a.
NDEF Record predstavlja zapis koji definisan tipom, duinom, i opcionim
identifikatorima i sadri podatke za razmenu
NDEF Payload predstavlja aplikacione podatke u okviru NDEF Rekord-a.
Beskontaktna API (Application Programming Interface) komunikacija definisana je kroz
standard JSR-257 Java Paketa, koji se sastoji od pet Java aplikacionih paketa navedenih na
sledeoj tabeli:
131
JSR 257 Java Paket
Java Paketi
Interfejs
Klase
Izuzetci
javax.microedition.contactless
Obavezan Java paket koji sadri
aplikacije ca pronalaenje ureaja i
svih target-a u njima
Tag Connection, Discovery

Contactless
Target Listener,
Manager,
Exception
Target
Target Type
Properties,
Transaction
Listener
javax.microedition.contactless.nde NDEF Record
NDEF Message,
f
Listener,
NDEF Record,
Opcionalni
Java
paket
za NDEF Tag
NDEF
Record
komunikaciju sa NDEF formatiranim Connection
Type
podacima tagovima
javax.microedition.contactless.rf
Plain Tag
Optionalni
Java
paket
za Connection
komunikaciju sa RFID uredjajima i
njihovim tag-ovim (ovo nisu NDEF
formatirani podaci)
javax.microedition.contactless.sc
ISO 14443
Optionalni
Java
paket
za Connection
komunikaciju sa eksternim smart
karticama
javax.microedition.contactless.vis
Image
Symbology
Visual Tag Coding
ual
Properties,
Manager
Exception
Optionalni Java paket za itanje i Visual Tag
generisanje vizuelnih tag-ova
Connection
Tabela 2. Pregled pojedinanih aplikativnih paketa u JSR-257 Java Paketu [1]
Tipina konfiguracija mobilnog ureaja sa bezkontaktnom API/NFC komunikacionim
protokolom je bazirana na Java aplikacijama i ima sledee elemente:
Slika 3. Konfiguracija mobilnog ureaja sa bezkontaktnom

API/NFC komunikacionim protokolom [14]
132
MiDlet aplikaciju koja predstavlja osnovnu aplikaciju na mobilnom telefonskom ureaju

sa grafikim interfejsom za personalnu vizuelnu komunikaciju, MiDlet je aplikacija koja
koristi Mobile Information Device Profile (MIDP) u okviru Connected Limited Device
Configuration (CLDC) za Java ME (Micro Edition) okruenje
Java Runtime sa JSR-257 Java aplikacionim paketom za implementaciju bezkontaktne API
komunikacije,
RFID/NFC transponder, kontrolere i antenu,
SIM karticu
Smart karticu i
Eksterne elemenate kao to su: eksterni ita, eksterni secure element, eksterni tag.
Spoljni NFC itai su beskontaktni itai za plaanje u POS (Point Of Sale) terminalima,
vendorskim mainama za prodaju karata za transport ili parking, vizuelne oznake (tags) bazirane na
ipovima na posterima ili proizvodima kao to su NFC, RFID i QR-kodovi, Smart kartice i drugi
ureaji koji imaju NFC itae ili tag-ove.
Funkcionali tok NFC komunikacije je sledei:
Putem aplikacije za pretraivanje NFC ita na primarnom ureaju istrauje okolinu i nakon
touch-a na ciljani sekundarni ureaj (ita ili tag) istrauje tip (grupu) sekundarnog itaa
putem RTD-ija da li je on aplikativno podran od strane primarnog NFC ureaja.
Svaki podrani ciljni tip taga, NFC aplikacija registruje kao ciljni tag koji moe da primi
aktivacionu notifikaciju. Aplikacija moe takoe da putem PushRegistry funkcije izvri
automatsku registraciju i aktivaciju komunikacije. Meusobno podrani targeti (ureaji) vre
razmenu podataka putem NDEF-a i bezbednosnih procedura u smart card emulaciji.
Nakon aktivacije i registracije dva podrana i uparena NFC ureaja aktivira se MiDlet Java
aplikacija.
MiDlet aplikacija moe da preuzme/razmeni sve podatke o svojstvima uparenog ureaja, to
joj daje dve mogunosti da prilikom svakog sledeeg uparivanja uspostavi bru
komunikaciju kao i da ui o osobinama i svojstvima ureaja sa kojim je uparena.
Posle pristupnih aktivnosti dva NFC ureaja mogu putem MIDlet aplikacije da se povezuju,
upisuju i itaju podatke ako i vre razmenu podataka.
Nakon zavrene komunikacije da bi se oslobodili resursi za druge konekcije vi se zatvranje
svih otvorenih aplikacija i ureaji su spremni za nove konekcije.
7.8.4. Bezbednost NFC tehnologije

Bezbednosna infrastruktura NFC tehnologije je razvijena od strane Philips-a i kombinuje
NFC sa smart card tehnologijama koje omoguavaju uvanje privatnih podataka na sigurnom u
memoriji NFC ureaja [9]. Autentifikacija je podrana od strane NFC ureaja i razmenjeni podaci
mogu biti ifrovani privatnim kljuem, koji se uva u obezbeenoj memoriji ureaja. Bezbedna
meorija moe biti kreirana korienjem slobodnog prostora u integrisanom kolu NFC chip-a, ili na
SIM kartici NFC mobilnog ureaja [4]. Ovo je veoma vana infrastrukturna karakteristika NFC
tehnologije poto je bezbedno skladitenje podataka u NFC ureajima jedan od neophodnih uslova
za mnoge NFC aplikacije, kao to su: skladitenje i raspolaganje sa elektronskim novcem, lini
podaci, digurnosni kljuevi, kupljene karte-ulaznice, vaueri,kuponi itd.
133
S druge strane, esto se u strunoj javnosti i NFC Forumu raspravlja o otvorenosti ovakvih
sistema i njihovoj zatiti od hakerskih upada i drugih vrsta zloupotreba. NFC protokol realno ima
malo stvarne fizike zatite i zato NFC Forum istie sledee sutinske prednosti, koje su
jednostavan logiki produetak fizike zatite ovog protokola bezkontaktne komunikacije:
4-inna zona prenosa podataka izmeu dva NFC ureaja je teoretski pogodno tle za
prislukivanje i krau podataka, ali predstavlja isuvie komplikovan i skup poduhvat za tzv.
krau podataka na veliko, poto se radi o razmeni malog broja podataka i sitnih (jeftinih)
transakcija;
Sama priroda komunikacije koja podrazumeva da samo dva NFC ureaja mogu da
istovremeno komuniciraju eliminie mogunost upada tree strane, a esto i onemoguava
bilo koji oblik potpunog prislukivanja;
Kada se aktivni NFC ureaj ne koristi moe se iskljuiti i samim tim eliminie se svaki vid
pasivne zloupotrebe;
NFC standardi ne definiu bilo kakav oblik napredne zatite, kao to su ifriranje ili
zatita lozinkom, ali aplikativni deo NFC tehnologije koju razvijaju sami korisnici sadri
ove elemente zatite i daje odreenu dozu sigurnosti. Praktino NFC tehnologija
poseduje ready-in mogunosti podrke raznim oblicima bezbednosnih protokola, kao i
razvoja bezbednosnih aplikacija. Npr. banke koriste ISO 14443 protokol kao standard za
kreditne kartice s RFID tehnologijom.
Sami NFC ureaji kao to su mobilni telefoni sa integrisanim NFC chip-om mogu biti deo
logike zatite ove tehnologije preko svog sistema za enkripciju i zatitu samog ureaja
(kao to je password za pristupu mobilnom ureaju) koji onemoguava bilo kakvu
komunikaciju i razmenu podataka dok je ureaj zakljuan osim istog prepoznavanja
samih NFC ureaja. U tom sluaju korisnik odluuje kada e i kako biti vrena
komunikacija na ovoj platformi.
Unitavanje NFC signala je puno verovatnije u stvarnosti od samog prislukivanja i
skidanja podataka, pod uslovom da se koristi odgovarajui softver za enkripciju. Npr. RFID
Jammer moe unititi sposobnost za komunikaciju NFC chip-u i za taj vid napada ne postoji
pravi nain za odbranu. Ovi napadi mogu ozbiljno da utiu na kvalitet pruanja usluga na NFC
platformi i mogu uticati znaajno na njen razvoj u odreenim oblastima poslovanja.
7.8.5. Mogunosti korienja NFC aplikacija

NFC tehnologija nudi niz novih mogunosti u kreiranju novih servisa kada su u pitanju
bezkontaktne smart kartice, ali najveu prednost daje mobilnim aplikacijama u okviru mbusiness-a. Upravo tu prednost u okviru NFC Foruma prepoznale su sve velike kompanije za
proizvodnju mobilnih telefonskih ureaja i mobilni telekomunikacioni operateri i danas
predstavljaju perjanicu razvoja novih servisa u ovoj oblasti. Sama injenica da je prosena cena
NFC chip-a oko 2,5 USD, sa ovako velikim mogunostima aplikativnog korienja u mnogim
oblastima ljudskog delovanja i elektronskog poslovanja naterala je sve proizvoae hardvera za
mobilnu telefoniju da u nove mobilne telefonske ureaje po default-u ugrauju ove komponente
kao tehniko-tehnoloki standard budunosti [12].
Zamislite sebe kako koristite mobilni telefon za interakciju sa posterima, asopisima, pa ak i
sa proizvodima u prodavnicama, i sa takvom interakcijom pokreete odreene zahteve ili traite
specifine informacije vezane za njih u realnom vremenu. Takoe NFC tehnologija omogua da se
134
mobilni telefoni pretvore u elektronske novanike za plaanje irokog spektra proizvoda i usluga kao
i integraciju debitnih/kreditnih kartica za plaanja robe i usluga na POS ureajima [3].
U svakom sluaju dva su pravca masovne upotrebe NFC tehnologije: smart kartice i moblini
telefonski ureaji. Smart kartice predstavljaju bezbolnije reenje koje e pokrenuti masovnu
upotrebu ove tehnologije, ali zbog tehnolokih ogranienja vrlo brzo e biti zamenjene sa mobilnim
telefonskim ureajima koji e postati osnovni standard za personalnu komunikaciju, identifikaciju i
poslovnu interakciju u sferi ukupnog elektronskog poslovanja.
Na svoj razvojni put NFC tehnologija je krenula kao bezbedonosna i komunikaciona
nadogradnja RFID-a, da bi se danas u kreiranju novih usluga NFC pojavljivao u simbiozi i interakciji
sa RFID-om i Bluetooth-om, koristei pre svega njihove kapacitetne prednosti.
NFC Forum, kao globalno udruenje kompanija koje promoviu i vre implementaciju
NFC tehnologije, navode tri kljuna upotrebna koncepta NFC-a: deljenje informacija, uparivanje
ureaja i transakciona razmena podataka.
Deljenje informacija se koristiti slino kao i itanje QR kodova, npr. itanje tag-ova sa
proizvoda da bi se dobile osnovne informacije o tom proizvodu. Jedan aktivan NFC ureaj kao
to je smart mobilni telefon moe da bude u interakciji sa drugim NFC ureajem ili pasivnim
NFC tag-om. NFC tehnologija omoguava da mobilni telefoni sa NFC chip-om mogu da itaju
oznake (tags) na proizvodima i predmetima iza kojih se nalaze pasivni NFC chipo-vi i da dele
meusobne informacije o interesovanjima i porukama koje se ele preneti. Ogranienje NFC
tehnologije dozvoljava da se samo mala koliina podataka prenese, tako da se uglavnom
prenese URL adresa ili neki osnovni identifikacioni podatak (koji po kapacitetu ne moe biti
veliki). Taj pasivni NFC tag ne zahteva sopstvenu napojnu energiju za pokretanje nego koristi
RF polje koje je stvorio telefon, tako da jednostavnim dodirom mobilnog telefona i NFC oznake
(Tag-a) moete prenetu tu malu koliinu podataka [2]. Koncept deljenja informacija bie jedan
od osnovnih pokretaa masovne upotrebe NFC tehnologije posebno sa pasivnim NFC tagovima, koji e uskoro postati nezaobilazne pametne oznake za sve proizvode i usluge u trgovini,
transportu, socijalno-zdravstvenoj zatiti, medijima itd, upravo zato to su vrlo jeftini, ne koriste
nikakvu dodatnu energiju i mogu se aplicirati na raznim mestima.
Uparivanje ureaja predstavljae u budunosti jedan od osnovnih prednosti i standard
koji namee NFC tehnologija. Prednost je dvosmernom saobraaju NFC protokola koji
omoguava brzo (trenutno), lako i sigurno konektovanje i uparivanje sa drugim ureajima.
Jednostavno potrebno je da tapnete sa svojim NFC mobilnim telefonom na predvieni NFC tag i
uspostaviete konfigurisanu Buetooth ili Wi-Fi konekciju, bez potrebe da se koristiti password. Ili
tapnite (dodirnite sa vaim NFC mobilnim telefonom) na novi (NFC podran) router i nikad vie
nee morati da brinete o kompleksnim Wi-Fi konfiguracijama i password-ima. Ili tapnite na drugi
NFC mobilni telefon da bi razmenili osnovne kontakt informacije broj telefona, adrese i sline
infomacije koje se inae nalaze na vaoj personalnoj posetnici.
Sa malim (0,5 Mbps) brzinama prenosa NFC tehnologija ne moe da parira RFID i
Bluetooth ureajima, ali e se koristiti za prenos ograniene koliine podataka kao to su manje
fotografije, dokumenta i URL adrese to je sasvim dovoljno u buduem konceptu Cloud
computing-a gde je dovoljna mala koliina podataka i informacija za pristup i ulazak na velike
baze transakcionih podataka. Meutim u simbiozi sa RFID i Bluetooth tehnologijom bie
omoguena razmena i gledanje high definition video zapisa, tako to e NFC biti most za brzo i
sigurno uparivanje ureaja koji imaju ove kapacitetne perfomanse.
Transakciona razmena podataka je deo NFC koncepta koji e se razvijati u svim
oblastima ljudskog delovanja baziran na injenici da je NFC tehnologija sigurna, brza,
135
adoptibilna i sa velikim i jednostavnim aplikativni razvojem. NFC e se koristiti kao osnovni
komunikacioni protokol transakcione razmene podataka za smart kartice i NFC mobilne telefone
u svim vrstama card payment sistema, za kupovinu karata u javnom transportu, nove ID kartice
za pristup javnim mestima, ID kartice za pristup visoko bezbedonosim sistemima i prostorima
itd. Vlade nekih razvijenih zemalja poput SAD planiraju da izdaju na bazi RFID tehnologije ID
poput vozake dozvole i pasoa koji e biti zamenjen i proiren s NFC tehnologijom u
budunosti upravo iz sigurnosnih razloga. Aplikativnost ove tehnologije je nesaglediva i zavisi
samo od potrebe da se urede neke oblasti ljudskog delovanja na osnovama moderne
tehnologije [13].
NFC usklauje dananje raznolike bezkontaktne tehnologije, omoguavajui razvoj
masovnih aplikativnih reenja u irokom spektru poslovanja:
Kontrola pristupa javnim i bezbednosnim zonama
Smart plaanja
Transport
Hotelijerstvo
Marketing
Zdravstvo
Trgovina
Elektronska uprava
Prikupljanje i razmena informacija o proizvodima, uslugama i potroaima
Lojaliti programi itd.
7.8.6. Case study Kako funkcionie NFC tehnologija

Koja je primena i kako funkcionie NFC tehnologija najbolje je prikazati kroz sledee
primere:
Case 1. etajui se gradom primetili ste plakat za najnoviji film koji vam je privukao panju.
Pridjete i tapnete na za to oznaeno mesto na plakatu svoj mobilni telefon da bi uspostavili NFC
komunikaciju i primili osnovne podatke o filmu i glumcima koji igraju u njemu. Napokon odluite da
kupite kartu za taj film sa svojim mobilnim telefonom, plaajui tu kartu zajedno sa svojim mesenim
raunom za mobilni telefon ili direktno skidajui novac sa svog rauna u banci. Kasnije ete da
odete do bioskopa i pre nego to uete u projekcionu salu kupie te sebi pie na automatu
korienjem ponovo mobilnog telefona, tako to tapnete na predvidjeno i oznaeno mesto NFC
ureaja. Nakon toga spazite plakat sa reklamom za taksi usluge i priete i ponovo tapnete na
oznaeno NFC mesto na plakatu kako bi rezervisali taksi, koji e vas ekati ispred bioskopa nakon
zavretka projekcije filma. Pre ulaska u projekcionu salu moraete da ponovo tapnete sa svojim
mobilnim telefonom na predvieno i oznaeno mesto NFC ureaja na vratima rampe za
dozvoljavanje pristupa, kako bi vam bio omoguen ulazak u salu sa ve kupljenom kartom ije ste
informacije ve dobili u obliku poruke na va mobilni telefon. Na displeju telefona proitae te broj
sedita za koji ste kupili kartu, udobno ete se smestiti i odgledati projekciju filma. Po zavretku filma
va rezervisani taksi (broj vozila ete dobiti kao poruku na ekranu telefona) e vas ekati ispred
bioskopa i vi ete ui u njega odvesti se kui i na kraju vonje platiti usluge taksija opet tapnuvi
svojim mobilnim telefonom na oznaeno mesto NFC POS ureaja u taksi vozilu [6].
Ovaj primer upravo objanjava koliko benefita korisnik NFC tehnologije moe da ima u
rutinskim frekventnim radnjama i uslugama sa kojima se moe sretati svakog dana. Niz koraka u
136
lananoj interakciji izgledaju mnogo jednostvnije upravo korienjem NFC tehnologije. Plaanja koja
su osnov za korienje neke od navedenih usluga mogu biti sa smart novanika koji se nalazi kao
aplikativni deo u mobilnom telefonu ili kao plaanje koje e biti inicirano sa mobilnog telefona prema
nekom bankarskom serveru putem gprs/3G internet konekcije. U konkretnom primeru, kupljene
karte bie u elektronskoj formi sauvane u mobilnom ureaju i sa njima kao elektronskim tag-om
bie dozvoljen pristup u projekcionu salu. S druge strane, proirenjem aplikacije nakon postavljanja
upita da se eli kupiti karta u konkretnom bioskopu korisniku se putem Java API-ja moe ponuditi
izbor mesta koja su raspoloiva u konkretnoj projekcionoj sali za navedeni film, to pravi jo jednu
dodatnu interakcijiu korisnika i ponuaa usluga, koja se obavlja nezavisnom internet konekcijom sa
eksternom rezervacionom bazom podataka. Slino je i sa rezervisanjem taksija, poto nakon
kupovine karte za odreenu projekciju zna se vreme zavretaka filma i sama rezervacija za tano
vreme predstavlja automatizovanu uslugu koja ini benefit kako korisniku tako i taksi kompaniji u
rasporedu pravilnog korienja usluga i kapaciteta.
Case 2. itajui asopis naili ste na reklamnu stranicu za neki proizvod koji moete da
poruite i koji e vam biti dostavljen putem pote u odreenom vremenu na kuni prag. Na
reklamnoj stranici nalazi se oznaka NFC tag-a. Ukoliko tapnete sa svojim NFC mobilnim telefonom
na NFC oznaku biete u prilici da dobijete vie infomacija o tom proizvodu i ako ste zainteresovani
da ga poruite i preuzmete na kunom pragu plaanjem pouzeem. Prva stvar koju ete biti u
prilici da vidite bie infomacije o tom proizvodu koje mogu biti od klasinih tehnikih specifikacija do
irokog spektra informacija sa ciljem da vam priblie taj proizvod, ukljuujui fotografije i video
zapise. Nakon sagledavanja svih infomacija relevantnih za vau odluku da nabavite konkretan
proizvod biete u mogunosti da putem svog mobilnog telefona izvrite porubinu sa svim detaljima
i informacijama o izboru dostavne kompanije (pota ili kurirska kompanija), vidu i obliku dostave,
vremenu dostave, ceni kotanja dostave itd. Posle uspene porudbine na mobilni telefon ete
dobiti poruku sa svim relevantnim podacima konkretne porudbine, sa ijem identifikacionim tag-om
ete biti u prilici da u svakom trenutku vidite status isporuke konkretnog proizvoda putem trace and
tracking sistema. U naznaeno vreme potanska ili kurirska kompanija dostavie vam na kuni prag
va porueni proizvod, koji ete platiti prinoenjem i dodirom vaeg mobilnog telefona sa NFC
oznakom na mobilnom POS ureaju, koji e sa sobom imati dostavlja. I naj nain e se zavriti
lanac interakcija u NFC orjentisanoj kupovini sa dostavom.
Iz ovog primera moe se videti da su mogunosti NFC tehnologije, kao pokretaa novog
vida m-commerce-a, nesagledive i da zavise samo od zahteva i mogunosti konkretnog trita
proizvoda i usluga. U ovom biznis modelu pojavljuje se dostava kao nezaobilazni segment koji je
veoma lako implementiran, a kome ovaj kanal za distribuciju praenje i unapreenje usluga moe
posluiti kao poligon za irenje sopstvenog marketa.
7.8.7. Razvoj e-smart business-a

Ovi jednostavni primeri funkcionalnosti ukazuju na mnogostrukost primene NFC tehnologije
u sistemima opsluge krajnjeg klijenta, ali daju i veoma veliku platformu za razvoj niza B2B modela
poslovanja, kao i za aktivni on-line istraivaki marketing pristup razvoja i modeliranja proizvoda,
usluga i ukupnog trita to e proizvesti nesagledive promene u razvoju pojedinih oblasti
poslovanja. Zbog toga NFC tehnologija predstavlja dinamiki model kreiranja potpuno nove oblasti u
elektronskom poslovanju koju moemo nazvati e-Smart Business (e-SB).
137
e-SB u svom retail delu poslovanja bazira se upravo na NFC tehnologiji da bi sa
informacijama koje dobija kroz taj vid komunikacije aktivno modelirao trite, pravei ga mnogo
efikasnijim i ekonominijim. Kljune prednosti ovakvog pristupa su:
Kreiranje iroke baze klijenata;
Poveanje zadovoljstva i zadravanja klijenata nudei im personalizaciju usluga;
Raste efikasnost i zadovoljstvo kupaca (brza usluga bez nepotrebnog ekanja);
Opadaju trokovi u obliku taksi i naknada to pojeftinjuje ukupnu uslugu;
Privlai se novi segment trita;
Raste imid kompanija kroz direktni marketing;
Javljaju se nove marketinke mogunosti u obliku promotivnih alata i istraivanja trita;
Efikasnost marketinkih kampanja postaje merljiva i lako se monitorie;
Programi lojalnosti dobijaju na znaaju i postaju efikasni;
Poveava se korienje mobilnog bankarstva to predstavlja jako veliki benefit za banke;
Smanjuju se trokovi rukovanja sa gotovinom.
Razvoj NFC-a poeo je 2002 godine, kada je idejno postavljena platforma, da bi ve 2003
godine bio kreiran prvi NFC standard i od tad poinje nezaustavivi razvoj ove tehnologije koja e
modelirati i promeniti mnogo toga u e-commerce-u, e-banking-u i e-government-u fokusirajui se u
integrisanom novom pristupu e-Smart Business-a. Na sledeem dijagramu je dat razvojni put NFC
tehnologije:
138
2002
2003
Pojedinani
projekti
2004
2005
2006
2007
Koordinirani
projekti
2008
2009
Nedostatak
napredka?
SWP
Standardizacija
NFC Pilot projekti
Razvoj Ecosystem & Business Modela
Razvoj NFC standardizo

tel.
Slika 4. Razvoj NFC tehnologije

Kao to se moe videti od 2005 godine niu se pilot projekti paralelno sa razvojem NFC
Ecosystem & Busisness modela, da bi 2011 godina proglaena u strunim krugovima kao
godina poetka masovnog korienja NFC tehnologije i kreiranja novog trita m-commerce-a.
Praktino svi proizvoai mobilnih telefona poev od ove godine implemantiraju NFC chip u
svoje mobilne ureaje. Istraivanje koje je sproveo Juniper Research company kae da e jedan od
est korisnika irom sveta imati NFC mobilni telefon do kraja 2014 godine. Trite usluga mobilne
telefonije raste iz dana u dan, i pretpostavke su da milion novih korisnika usluga se pojavi svakog
dana u svetu i to su svakako prepoznali kako proizvoai hardware-a tako i mobilni operatori. U
mnogim zemljama u razvoju kao i zemljama treeg sveta penetracija ovog trita je sto procentna,
dok u razvijenim zemljama ovaj rast je neto blai i upravo to je izazov pre svega za mobilne
operatere da kroz uvoenje novih vidova m-commerce-a prodube trite upravo razvojem e-Smart
Business-a. Frost & Sullivan company tvrdi da e 2015 godine NFC tehnologija biti najee
korieno reenje za mobilna plaanja. Prognoze koje je iznela Edgar, Dunn & Company takoe
govore da e u 2011 na tritu biti aktivno oko 615 miliona mobilnih smart novanika dok e do
kraja 2015 godine taj broj narasti na fantastinih 1,5 biliona [13].
139
Vodei ameriki proizvoai raunara i pratee periferne raunarske opreme poeli su
masovno da ukljuuju NFC kao platformu za peer to peers komuniciranje, prepoznajui
mogunosti i snagu trita koje se pred njima pojavljuje. Slino su ve uradili i globalni lideri u
proizvodnji tzv. potroake elektronike (kamere, audio i TV ureaji i sl.) gde je prisutan podatak
da je samo u 2010 godini prodato oko 10 miliona NFC itaa/pisaa koji su implementirani u
navedene ureaje.
140
The mobile phone is the most

successful communication device in history
(millions)
Global
5,00
0
4,50
0
4,00
0
3,50
0
3,00
0
2,50
0
2,00
0
1,50
0
1,00
0
50
0
Over a million new subscribers a day

Many developed countries over 100% penetration
Rising fast in developing countries
615 million mobile wallets in 2011, growing to 1.4 B
1
billion
subscriber
s
s
s
2
billion
subscriber
s
0
200
3
200
4
Actual
200
5
Projected
200
6
2007
200
8
Data source:
Slika 5. Projekcija rasta trita mobilne telefonije [11]
141
Ovakva penetracija trita mobilne telefonije je posledica novog pristupa u razvoju mcommerce-a iji razvoj je obeleen uvoenjem NFC tehnologije kao mosta ka kreiranju novog
kompleksnog B2B2C modela poslovanja koji nazivam e-Smart Business. NFC tehnologija
otvara nove kanale za distribuciju usluga, ali sa druge strane njena kompatabilnost sa ostalim
vidovima bezkontaktnih tehnologija omoguava da se u okviru m-commerce-a definiu modeli
poslovanja kao to su: m-Merchandising, m-Marketing, m-Loyalty, m-Payment, m-Banking, mTransport, m-Post, m-Helth programi, m-Government, m-Tickets, m-Key, m-Entertainment. Svi
ovi navedeni modeli poslovanja su spregnuti sa Data Ware House konceptom prihvatanja i
obrade podataka, kao i Cloud Computing sistemima, i omoguavaju da se upravo zahvaljujui
NFC pristupu klijentu kreiraju, prate i usavravaju proizvodi i usluge koje se nude, kao i da se
razvija trite koje do sad moda nije ni postojalo. U sreditu koncepta nalazi se integralni
pristup korienja i povezivanja razliitih oblika m-usluga to sa markentike strane znai razvoj
potpuno novih formi usluga i produenje ivotnog ciklusa ve zasienog trita posebno u delu
trita mobilnih operatera.
Mobile
Marketing
Mobile
Merchandising
Mobile
Loyalty
Mobile
Key
Mobile
Transport
m-commerce
Mobile
Helthy
SaaS
IaaS
Mobile
Banking
PaaS
Mobile
Post
Data Ware
House
Mobile
Entertaiment
Mobile
Government
Mobile
Tickets
Cloud
computing
Slika 6. Platforma e-Smart Business-a

NFC tehnologija omoguava koncept usluge na mestu prodaje koji podrazumeva da
klijent mora biti na mestu prodaje kada koristi odreenu uslugu i ostvariti kontakt sa drugim NFC
ureajem iili tag-om. Informacije koje korisnik razmeni izmeu NFC mobilnog telefona i NFC
tag-a ili drugog NFC ureaja postaju predmet obrade unutar Data Ware House-a. Upravo ovaj
momenat je bitan jer u tom trenutku moemo da koristimo podatke o eljama, potrebama,
zahtevima odreenog klijenta spregnute sa njegovim personalnim podacima. NFC tehnologija
142
obezbeuje dvosmerni saobaraaj komunikacije koje upravo to omoguava tako da ona postaje
i snaan alat za istraivanje trita. Korienje tih podataka u naprednom Data Ware House
konceptu obrade podataka omoguava da se sagledaju njegove potrebe, elje i navike, to daje
mogunost personalizacije usluge, modeliranja potreba kupaca, unapreenja i proirenja trita,
modifikovanje i unapreenje proizvoda i usluga itd. Data Ware House predstavlja pozadinski
koncept ukupnog sistema i predstavlja tihog pasivnog modulatora koji ne optrereuje samu
komunikaciju. S druge strane moe posluiti kao aktivan subjekt koji e preko Push funkcija
obavetavati, usmeravati i navoditi klijenta da koristi odreenu uslugu. NFC komunikacija na taj
nain postaje kanal za prikupljanje i distribuciju informacija koje se u back office-u obrauju. Te
informacije slue za formiranje snanih alata direktog marketinga koji e predstavljati
akcelerator daljeg razvoja ovih sistema.
Data Ware House sistemi mogu biti nezavisni privatni servisi podrke m-Commerce
sistemima ponuaa usluga, ali mogu biti i deo Cloud Computing sistema u kojoj se veoma
skalabilni informatiki kapaciteti obezbeuju u vidu usluge isporuene putem Interneta brojnim
eksternim potroaima. To je apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana infrastruktura koja
hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i ije se usluge naplauju na osnovu ostvarene
potronje, to u konkretnom sluaju m-commerce-a predstavlja veoma vaan segment efikasnosti i
ekonominosti sistema. U arhitekturi Cloud Computing-a koji je naslonjen na m-Commerce
provajderske sisteme prepoznaju se tri modela:
SaaS (Cloud Software as a Service) sistem koji obezbeuje korisniku da koristi aplikacije
provajdera usluga koje se izvravaju na infrastrukturi ,, oblaka i gde se aplikacijama moe
pristupiti sa klijentskih mobilnih ureaja kroz korisniki interfejs Web pretraivaa. Korisnik
ne upravlja ili kontrolie osnovnu infrastrukturu ,,oblaka koja ukljuuje mree, servere,
operativne sisteme, sladitenje ili ak pojedinane mogunosti aplikacije, osim ogranienih
korisnikih podeavanja konfiguracije pojedinane aplikacije. Karakteristike SaaS pristupa
su to je omoguen pristup i upravljanje komercijalno dostupnim softverom preko internet
mree i to se upravljanje aktivnostima obavlja iz centralnih lokacija umesto sa lokacije
svakog provajdera (ponuaa usluga) ponaosob, to praktino omoguava korisnicima da
pristupaju aplikacijama sa udaljenosti preko komercijalnih Web stranica.
PaaS (Cloud Platform as a Service) sistem koji obezbeuje korisniku da postavi na
infrastrukturu ,,oblaka aplikaciju koju je sam kreirao ili zatraenu aplikaciju koja je izraena
korienjem programskih jezika i alata podranih od strane provajdera. Korisnik ne upravlja
ili kontrolie osnovnu infrastrukturu ,,oblaka koja ukljuuje mree, servere, operativne
sisteme, sladitenje, ali ima kontrolu nad postavljenim aplikacijama i eventualno
podeavanjima za hosting okruenje tih aplikacija. PaaS sistem sadri tzv. Add-on razvojne
alate koji se koriste za kastomizaciju postojeih SaaS aplikacija. Ova platforma komunikacije
je karakteristina za aplikativne upite kada m-Commerce provajderi daju mogunost krajnjim
korisnicima da postavljaju zahteve koji trae upite u iru infrastrukturu Data Ware House
Host-ova u okviru Cross Selling usluge.
IaaS (Cloud Infrastructurre as a Service) sistem koji obezbeuje korisniku da upravlja
procesiranjem, skladitenjem, mreom i drugim bazinim kompjuterskim resursima gde
korisnik moe da postavi i pokrene proizvoljan softver koji ukljuuje operativne sisteme i
aplikacije. Korisnik ne upravlja ili kontrolie osnovnu infrastrukturu ,,oblaka, ali ima kontrolu
nad operativnim sistemima, skladitenjem, postavljenim aplikacijama, i moguu kontrolu nad
odabranim mrenim komponentama (npr. firewall). Ovaj segment komukacije je
karakteristian za security sisteme kao bezbednosnu infrastrukturu m-commerce-a, ali moe
143
se pronai i u svim segmentima m-Commerce usluga koje zahtevaju postavljanje perifernih
aplikativnih reenja u mobilnim telefonima kao neophodnog resursa za pruanje odreenog
m-Commerce servisa.
Prirodna simbioza Cloud Computing sistema sa m-Commerce uslugama ogleda se u
sledeim karakteristikama:
Pruanje usluge na zahtev korisnika (on-demand service) - korisnik moe koristiti resurse
kada on to eli, sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Ovi resursi zahtevaju samo serversko
vreme i mreni prostor. Veina provajdera svoje usluge naplauje zavisno od vremena i
obima u kojem ih klijenti koriste, tako da se smanjuje rizik plaanja resursa i usluga koji se
ne koriste to poveava poverenje klijenata u konkretne usluge m-Commerce-a.
irok spektar mogunosti mrenog pristupa (broad network access) veoma bitna
karakteristika koja omoguava kljentima pristup sa razliitih NFC ureaja.
Alokacija i udruivanje resursa (resource pooling) raunarski resursi provajdera usluga
su grupisani kako bi opsluili veliki broj istovremenih upita od strane velikog broja korisnika.
Cloud Computing sistem vri dinamiku raspodelu parametara prema zahtevima korisnika,
koji nemaju kontrolu nad fizikim parametrima, odnosno lokaciji resursa, ali mogu da izvre
podeavanja svog sistema u okviru ,,oblaka tako to e posredno izabrati gde e njihovi
podaci biti smteni i procesirani.
Elastinost Cloud Computing omoguava da se informatiki resursi mogu vrlo brzo i
elastino iriti i skupljati analogno zahtevima i potrebama korisnika. Znaaj ove
karakteristike je velik kada je u pitanju elektronska trogivina u okviru m-commerce-a. Sve je
u granicama normale kada je poseenost e-shope sajtova uobiajena, ali kada se usled
neke vanredne akcije ili trenutne kurentnosti odreenog proizvoda ili usluge ogromno
povea poseenost konkretnog sajta deavaju se zaguenja i pad kvaliteta usluge to moe
dramatino da narui imid m-commerce usluge i samog ponuaa provajdera servisa.
Ukoliko je sajt hostovan na privatnom serveru velike su anse da e se ,,sruiti upravo zbog
hardware/softver-skih ogranienja. U takvim sluajevima Cloud Computing sistemi
automatski i dinamiki dodeljuje potrebne resurse kako bi se podrala novonastala situacija
da bi se resursi nakon povratka na normalne uslove poslovanja vratili u prvobitno stanje.
Ovo je nesaglediva prednost Cloud Computing sistema u odnosu na postojee privatne
ograniene informatike resurse ponuaa usluga m-Commerce-a.
Merljiva usluga (measured service) - Cloud Computing sistemi automatski kontroliu i
optimizuju potrebne resurse u zavisnosti od potreba korisnika i provajdera usluga mCommerce-a kao i tipa usluge koja se trai. Ti resursi mogu biti npr. prostor na hard
diskovima, brzina procesora, tjuniranje procesorskog vremena, koliina radne memorije i sl.
Sve ove usluge su merljive i njihovo korienje je transparentno, kako za provajdera usluga
m-Commerce-a, tako i za njihove korisnike, to je veoma vano poto su finansijski uslovi
korienja izuzetno vani za za obe strane kako u eksploataciji usluge tako i u korienju
usluge i zadravanju klijenta.
e-Smart Business u ijem sreditu je NFC tehnologija spregnuta preko m-Commerce
usluga sa Data Ware House i Cloud Computing sistemima omoguie potpuno novu paltformu u
opsluivanju klijenata koja e se nadograivati iz dana u dan sa ciljem da se postave novi
kvaliteti u pruanju usluga i koji e znaiti veu efikasnost, produktivnost i profitabilnost u
poslovnom okruenju. Prepoznaju se tri faze u razvoju NFC tehnologije koja e biti pokretaka
snaga razvoja e-Smart Business-a [5]:
144
1. Faza bezkontaktnih kartica Trenutno se nalazimo u toj fazi i ona e omoguiti da se
sagledaju brojne prednosti ove nove tehnologije kao to su:
Brza i efikasna plaanja na mestu prodaje;
Ubrzavanje procesa prodaje to eliminie redove i zastoje prilikom plaanja robe i
usluga;
Smanjenje prevarnih radnji i bolja zatita od zloupotreba u plaanjima;
Smanjenje operativnih i manipulativnih trokova;
Eliminisanje potrebe za plaanja gotovinom.
2. Faza dodavanja NFC chip-a u mobilne telefone - kao hardware/softver-skog dodatka
koji se opciono ugrauje u telefone. Posle pilot projekata ova faza je ve zaivela i
predstavlja fazu prilagoavanja kako korisnika usluga tako i ukupnog trita ponuaa
usluga. Benefiti ove faze su:
Personalizovana ponuda i razvoj loyality programa;
Bolje targetiranje klijenta;
Bolja i efikasnija promocija robe i usluga;
Smanjenje trokova card managment-a;
irenje trita i penetriranje novih trita.
3. Faza integracije NFC chip-a u mobilne telefone kao poslednja faza razvoja NFC
tehnologije koja e definitivno promeniti itav pristup u m-commercu i otvoriti put
pruanju integralnih usluga u okviru e-Smart Business-a. Budui benefiti ove poslednje
faze u razvoju NFC tehnologije bie:
Uspostavljanje virtualnog m-novanika;
Personalizacija ponude na mestu prodaje;
Direktni marketing na mestu prodaje;
Cross selling na mestu prodaje;
Dramatino smanjenje zloupotreba i prevarnih radnji u procesu plaanja robe i usluga;
Kreiranje novih profitnih centara;
Kreiranje novih vidova prihoda za mobilne operatere.
Gore navedeni benefiti su samo direktne prednosti koje donosi sama NFC tehnologija,
ali pored tog dela postoji i niz drugih prednosti koje e doneti razvoj aplikativnih reanja u svim
sferama elektronskog poslovanja gde se bude primenjivala ova nova tehnologija.
Najvea opasnost uvoenja NFC tehnologije lei u personalnom prihvatanju ove nove
usluge od strane klijenta. Ovaj strah je opravdan poto je realno oekivati da e faza
prilagoavanja mogunostima korienja NFC tehnologije trajati izvesno vreme, ali ipak trend
razvoja je krenuo i klijenti e oigledno biti u poetku naterani da koriste ovu novu tehnologije
kako bi brzo uvideli ogromne prednosti i mogunosti. Faza prilagoavanja mora biti dobro
promovisana kako bi se razbio strah klijenata od zloupotreba i zadiranja u privatnost
korienjem podataka o klijentima i njihovim reakcijama, kupovinama i navikama. Upravo ovaj
poslednji problem (zadiranje u privatnost klijenta) moe da bude najvea prepreka u brzoj
implementaciji novih usluga na NFC platformi. Privatnost i bezbednost su centralna pitanja u
percepciji korisnicima kada se radi o korienju usluge. Pored promocije bie neophodna i
edukacija korisnika koja treba da obezbedi potpunu integraciju klijenata u e-Smart Business
modele.
145
7.9. SISTEMI SAMOUSLUNOG ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Najburniji razvoj elektronskog bankarstva odvija se u sferi retail bankarstva. U ovoj sferi
poslovanja elektronsko bankarstvo je na stalnom testu, s obzirom da je potrebno kvalitetno i
pouzdano opsluiti veliki broj korisnika. Pod sisteme retail elektronskog bankarstva moemo
podvesti sve sisteme automatske obrade podataka iz sfere poslovanja sa graanima, mada se
najvidljivi i najburniji razvoj ogleda u samouslunim sistemima kao to su: bankomati, POS ureaji i
sistemi kunog bankarstva.
Samousluno bankarstvo predstavlja potpuno novu filozofiju u bankarstvu, Smatra se da je
prelazak na elektronski novac vei korak nego prelazak sa sistema prvobitne akumulacije i
trgovine u obliku trampe na kvalifikovan nain vrednovanja robe i usluga putem jedinstvene
monetarne jedinice - novca.
7.9.1. BANKOMATI
Bankomati predstavljaju napor banaka da unaprede svoje poslovanje kroz poveanje
kavliteta svojih usluga i njihovim pribliavanjem korisnicima kako lokacijski tako i vremenski, s
obzirom na injenicu da ovi ureaji imaju non-stop reim rada.
Bankomati u svojoj sutini
predstavljaju robotizirano altersko mesto u jednoj banci ili poti, koje se bavi pruanjem finansijskih
usluga. Oni su svojevrstan surogat alterskog radnika i maine, pa otuda i njihov engleski naziv
ATM - Automated Teller Machine (Automatska alterska maina).
[ALTERSKA SLU@BA
KONFERENCIJSKA
PLATFORMA
SAMOUSLU@NA PLATFORMA
KREDITNA
PLATFORMA
PRIJEM /
OBAVE[TENJA
( ZATVORENA POSLE
RADNOG VREMENA )
POMO]NI SERVISI
ET
ET
ET
SPECIJALNI SERVISI
ET
ET
ET
A T M
BACK OFFICE
OBEZBE\ENJE
(ZA SVE VREME NEPRISTUPAÂN KORISNICIMA )
Slika - Model savremene organizacije bankarskih poslova sa korisnicima
146
Na gornjoj slici prikazana je savremena organizacija bankarskih altera, koja pokazuje
mesto i ulogu samouslunih automata u odnosu na ostale servise banke. Slina situacija je i sa
organizacijom rada u savremenim potama (naroito u razvijenim zemljama), u kojima se sve vie
prostora oslobaa za samuslune ureaje i automate.
Na sledeem grafikonu data je struktura rasprostranjenosti bankomata u svetu 2011.
godine:
SAD
25%
JAPAN
31%
KANADA
4%
EVROPA
31%
OSTATAK SVETA
9%
Zanimljivo je napomenuti da se u ukupnom broju bankomata, cash dispenser-i zastupljeni

sa 65,21 %, dok je prosean broj mesenih isplata po jednom bankomatu u Evropi 2011. godine
izgledao ovako:
12000
10000
8000
6000
4000
2000
0
Swe Ned
Bel
Ire
UK
Fin
Lux
Tur
Nor
Fra
Den
Aus
Swi
Por
Spa
Ger
Mal
Gre
Ita
147
7.9.2. MOGUNOSTI BANKOMATA

Bankomat je ureaj koji omoguava irok opseg usluga na principu samousluivanja, kao
to su:
finansijske usluge,
nefinansijske usluge,
pruanje informacija,
konsultantski poslovi.
Ovo je ujedno i najosnovnija podela bankomata, odnosno njihova tipologija. Bankomat u
odnosu na ostale automate za samousluivanje ima osnovnu karakteristiku da iskljuivo slui za
pruanje bankarskih usluga, kako u bankama tako i u poti. Tu se postavlja jedno veoma vano
pitanje: Kakva je uzrono-posledina veza banaka i pote kao mesta za pruanje finansijskih
(bankarskih) usluga korisnicima? Odgovor lei u kontinuiranoj transformaciji fizionomije pote u
pravcu davanja prioriteta finansijskim uslugama na njihovim alterima. Ovakav trend potiskuje
primarne usluge pote u sekundarne, dok novane usluge altera pote istie kao primarne. Ujedno
kao potvrda ovakvih konstatacija, najbolje se moe pokazati na primeru bankomata, koji su u svim
zapadnim zemljama podjednako zastupljeni kako u poslovnom bankarstvu tako i u poti.
Savremena pota sve vie se prilagoava najnovijim razvojnim tendencijama u pruanju
usluga kroz uvoenje niza samouslunih automata, meu kojima su svakako najbrojniji bankomati.
Zanimljivo je napomenuti, da su u mnogim potanskim upravama bankomati prilagoeni uslugama
pote tako da su u dijapazonu usluga bankomata zastupljene i usluge koje su karakteristine za
klasine potanske usluge, kao to su slanje novca potanskom uputnicom, predaja pazara,
prodaja vrednosnica i telefonskih kartica i sl.
Osnovni koncept bankomata je u nekim zapadnim zemljama naruen dodavanjem novih
funkcija, to je prouzrokovalo stvaranje multifunkcionalnih sistema. Ovakav trend je primetan
naroito u razvoju samouslunih automata i multifunkcionalnih bankomata upravo u potama. Ipak
cilj je uvek isti, zamena ivog rada automatizovanim radom u 24 satom reimu rada sistema.
Finansijske transakcije predstavljaju osnovnu funkciju bankomata, kojom se korisnicima
omoguava raspolaganje novanim sredstvima sa bankarskih depozita. Finansijske transakcije
mogu biti:
isplata gotovine sa depozitnih rauna (tekuih, tednih i deviznih rauna),
uplata gotovine na depozitne raune,
polaganje depozita po osnovu pazara,
davanje naloga i instrukcija za transfere sredstva sa rauna na raun,
gotovinsko i bezgotovinsko plaanje rauna za robu i usluge i polisa osiguranja,
punjenje novanih kartica sa elektronskim depozitom (electronic purse),
menjaki poslovi - konverzija iz jedne u drugu valutu.
Nefinansijske usluge bankomata omoguavaju korisnicima da na jednostavan nain
servisiraju svoje novane depozite i mogu biti:
izdavanje ili zamena debitnih i kreditnih kartica,
narubina ekovnih blanketa,
izdavanje ekovnih blanketa,
auriranje podataka o vlasniku depozita, kao to je npr. promena adrese i sl.,
tampanje izvoda o stanju depozita,
148
itd.
Pruanje informacija je fundamentalna usluga bankomata, poto je sastavni deo svake
usluge, bez obzira na tip i oblik bankomata. Savremeni bankomati su multimedijalni ureaji koji
omoguavaju da se korisnicima prui niz informacija (kako bankarskih tako i nebankarskih, odnosno
potanskih) koristei kako vizuelne (ekran ureaja) tako i audio sisteme. Bankomati mogu da prue
sledee informacije (usluge):
uvid u stanje depozita,
pregled kursne liste,
pregled kamatnih stopa (internih i eksternih),
informacije za otvaranje depozita kod banke,
informacije o nainima raspolaganja sredstvima sa depozita,
informacije eksternog tipa - reklame drugih pravnih subjekata,
i niz drugih informacija.
Savremeno bankarstvo se sve vie okree novom vidu komunikacije sa bankarskim
klijentom, koje se zasniva na konsultativnoj osnovi. Cilj je da se klijenti upute kako na najracionalniji i
najefikasniji nain mogu da uposle sredstva na njihovim depozitima. Ovaj kvalitetno novi bankarski
posao je takoe preao u nadlenost bankomata, tako da su mogue sledee usluge:
analiza poreskih obaveza i sugerisanje naina za plaanje obaveza,
prodaja ivotnog osiguranja,
prodaja polisa osiguranja imovine,
pregled moguih investicionih ulaganja, itd...
Na kraju pregleda mogunosti bankomata treba razbiti jedno pogreno prezentiranje pojma
"bankomat", koje se svodi na to da je to samousluni ureaj za isplatu gotovine (cash dispenser).
Ovakav pojmovni aspekt upravo se odomaio u naoj praksi, a to je jo gore i u "strunoj" literaturi.
S toga na ovom mestu treba dati pravu definiciju bankomata:
"ATM ureaji ili bankomati su multifunkcionalni ureaji za samousluno pruanje bankarskih
usluga i to kako finansijskih tako i nefinansijskih usluga."
7.9.3. VRSTE BANKOMATA

Tipologija bankomata je viestruka. Na osnovu njihove funkcionalne odreenosti, osnovana
podela bankomata bila bi na multifunkcionalne (sa mnotvom usluga) i bazne modele (sa jednom ili
dve usluge).
Tipologija bankomata je sledea:
Na osnovu mikro lokacije, bankomate delimo na :
Lobby - koji se instaliraju u foajeima banaka i pota,
Indoor - za instalaciju u posebnim namenskim prostorijama banaka i pota,
Outdoor - koji se instaliraju na prometnim javnim mestima.
Na osnovu instaliranih funkcija, bankomati mogu biti:
Cash dispenser ureaji - za isplatu gotovine,
Info-bankomati - za pruanje informacija i davanje odreenih bankarskih
naloga,
Bankomati za menjake poslove - za konverziju valuta,
Bankomati za plaanje rauna,
Bankomati za polaganje depozita,
149
Bankomati za deponovanje pazara,

Card dispenser ureaji za izdavanje (prodaju) telefonskih kartica ili kartica elektronskih novanika,
Samousluni ureaji za prodaju vrednosti - bankomati za prodaju odreenih
vrednosti npr. polisa osiguranja, maraka ili koverata,
Multifunkcionalni bankomati - ureaji koji su obuhvatili vie gore navedenih
funkcija u jednu objedinjenu celinu - ureaj.
Na osnovu broja povezanih bankomata, postoje:
pojedinani bankomati
bankomati povezani u lokalnu mreu (LAN)
bankomati povezani u iru mreu (WAN)
Na osnovu reima rada moemo ih podeliti na:
Off-line ureaji - koji nemaju vezu sa raunarskim Host-om banke ve rade
nezavisno. Ovakav nain rada poveava rizik eksploatacije bankomata zbog
odloene i naknadne kontrole njihovog rada.
On-line ureaji - koji su povezani preko raunarske mree sa raunskim Hostom banke, tako da je sistem zatite i kontrole podataka pojednostavljen i
siguran.
7.9.4. DELOVI BANKOMATA I NAIN FUNKCIONISANJA

Bankomati su ureaji za pruanje bankarskih usluga koje pokree i kontrolie
mikroprocesor, koji moe, a ne mora, biti u vezi sa nekom bankarskom raunarskom mreom.
Bankomati su ureaji modularnog tipa, tako da zavisno od namene mogu biti razliito i opremljeni.
Zvu~nik audio sistema

Sigurnosna kamera
Modul za izdavanje
kartica
Ekran
Funkcionalni tasteri
O
P E N
^ ita~/pisa~ kartica
Otvor za gotovinu
Numeri~ka tastatura (PIN Pad)

1
Otvor za polaganje depozita

$
Slika - Zidni bankomat cach dispenser

sa modulom za polaganje depozita
150
7.9.4.1. PROCESOR BANKOMATA
Osnovni deo svakog bankomata je mikroprocesor. Danas se u bankomate ugrauju
Pentium procesori.
Dananji softver kao i korisniki zahtevi za multimedijalnim prikazima su
izuzetno zahtevni, tako da se osnovna hardverska konfiguracija obogauje sa odgovarajuom RAM
memorijom, CDROM ureajima, video karticama visoke rezolucije, soundblaster karticama i sl.
7.9.4.2. TASTATURA BANKOMATA

Tastatura je osnovni ureaj za komunikaciju korisnika i bankomata. Pored ove korisnike,
postoji i operaterska ili kontrolna tastatura kojom se vri reprogramiranje bankomata i njegova
kontrola u pozadinskom radu.
Korisnika tastatura moe biti razliitog oblika to zavisi od funkcije i namene samog
bankomata. Oblici tastature mogu biti sledei:
PIN Pad - numerika tastatura za unos PIN-a (Personal Identification Number -lini
identifikacioni broj) ili iznosa promene (12 tastera),
Funkcionalna tastatura - na veini modela bankomata postoje samo funkcionalni tasteri
sa strogo definisanim funkcijama, odnosno transakcijama koje su dostupne korisnicima,
Alfanumerika tastatura - ovakva tastatura je veoma retka u konfiguracijama veine
modela bankomata,
Touch-screen tastatura - ovo je specifini oblik tastature, koji je predstavljen tzv.
virtualnim testerima na ekranu monitora bankomata koristei touch screen tehnologiju,
Kombinovana tastatura - ovaj oblik tastature je kombinacija dve ili vie gore navedenih
tastatura. Najee se pojavljuje kombinacija touch-screen i funkcionalne tastature.
7.9.4.3. MONITORSKI EKRAN BANKOMATA

Monitorski ekran bankomata moe biti korisniki i kontrolni. Korisniki ekran je kolor monitor
veliine od 14" do 15", dok je kontrolni monitor manjih dimenzija i ne mora biti kolor. Video rezolucija
ekrana monitora se sve vie prilagoava komplikovanim i zahtevnim standardima multimedijalnih
prezentacija. Cilj je da se korisnik bankomata usmerava kroz transakcije uz potpunu podrku grafike
i video animacije.
Kao poseban vid zatite ekrana monitora bankomata mogu se ugraivati filteri tvz. "vizuelni
zasloni", koji omoguavaju vidljivost ekrana samo pod 90 stepeni, odnosno svako odstupanje vee
od 5 stepeni od vertikale ekrana vizuelno ga zatamljuje. Na ovaj nain obezbeena je diskrecija
korienja bankomata, kao osnovni postulat bankarskog kodeksa zatite tajnosti uloga.
Pored vizuelnih zaslona kao poseban hardverski dodatak bankomata postoje i tvz.
touch screen zasloni, koji se montiraju direktno na ekran monitora i koji obezbeuju da se
dodirom ekrana sa prstom ruke simulira pozicioniranje i aktiviranje kursora u unapred grafiki
ureenom korisnikom interfejsu.
I na kraju monitorski ekrani su najosetljiviji deo bankomata, poto su esto pod udarom
vandala. Kako bi se ova pojava spreila u novije vreme se u bankomate ugrauju tvz. security
zasloni, koji su fiziki otporni ak i na udarce ekia.
151
7.9.4.4. TAMPAI
tampa moe biti opciono reenje, iako je uglavnom standardno reenje. tampai se u
bankomatima koriste za izdavanje potvrda o izvenoj transakciji i za tampanje izvetaja.
Jedinica za snabdevanje papira moe imati rezerve za tampu vie hiljada dokumenata.
Najee se koriste rolne papira tvz. beskonani papir. Kako bi se omoguilo ravnomerno i precizno
izdavanje potvrda o izvrenoj transakciji tampai bankomata su snabdeveni sa stacioniranim
automatskim katerom (noem), koji see papir posle poslednje odtampane poruke i automatskim
fiderom papira, koji omoguava izbacivanje, odnosno izdavanje potvrde korisniku. Savremeni
bankomati su snabdeveni sa specijalnim senzorskim sistemom, koji obavetava korisnike i
operatere o nestanku papira za tampu potvrda i izvetaja.
7.9.4.5. JEDINICA ZA ELEKTRINO NAPAJANJE BANKOMATA

Elektrino napajanje ureaja vri se iz gradske elektrine mree. Zbog vanosti da ureaj
bude stalno u pogonu, bez obzira na eventualne prekide elektrinog napajanja, danas se u svaki
bankomat ugrauju sistemi neprekidnog napajanja tvz. UPS ureaji (Uninterruptible Power Supply),
koji pored osnovne, imaju jo dve funkcije:
kontrola i stabilizovanje napona koje bankomati koriste iz gradske mree, poto su
mogue promene napona koje mogu veoma ozbiljno da otete, pa ak i unite deo ili
kompletan ureaj bankomata,
mogunost programiranja rada bankomata da se ukljuuje i iskljuuje u odreeno
programirano vreme.
7.9.4.6. KUITE BANKOMATA

Svi proizvoai bankomata projektuju njihova kuita u skladu sa visokim standardima
ergonomskog dizajna. Pored ovog korisnikog zahteva za dizajnom postoji i zahtev da konstrukcija i
kuite omogue jednostavno korienje, lako servisiranje i jednostavnu manipulaciju sa kasetama
za novac.
Zavisno od konstrukcije kuita postoje sledei oblici:
kabinet bankomati, koji su slobodnostojei i koji se montiraju u predvorju banaka ili
pote,
bankomati postavljeni ili ugraeni u piedestal, koji se instaliraju kako u predvorju banaka
ili pote tako i na javnim mestima, pa i u slobodnom prostoru,
bankomati koji se ugrauju u zid tvz. through the wall bankomati, to je najei oblik
cash dispenser ureaja.
Kuita bankomata se uglavnom prave od nerajueg elika, koji je otporan na sve oblike
vandalizma, prua visok stepen sigurnosti od kraa i lak je za odravanje higijene samog ureaja.
Poseban sistem konstrukcije kuita bankomata se primenjuje kod bankomata koji rade sa
gotovinom, poto se u takve ureaje ugrauju specijalni sistemi zatite u obliku sefova za primljeni
152
novac ili sefovska vrata za modul cash dispensera. Sefovi mogu biti obezbeeni posebnim
sistemom mehanike ili elektronske brave sa specijalnim kodom.
Panel korisni~kog
interfejsa bankomata
[ipka-drà~ panela
korisni~kog interfejsa
Funkcionalni tasteri
Supervizorski ekran
pored displeja
Modul za audio
kontrolu
Monitor
Modul za prihvatanje kartica
Tastatura
îta~ kartice
Printer za {tapanje potvrda i
Modul za izdavanje
izve{taja
nov~anica
Modul za elektri~no napajanje
Kaseta za odba~ene
nov~anice
Bezbedonosn
a sef vrata
bankomata
Kasete za nov~anice
Glavni prekida~
Prednja kabinetska vrata
bankomata
bankomata
Ra~unarski procesor
Slika Konfiguracija modula i ureaja u lobby bankomatu (prednja strana)

Prosene dimenzije kuita i teina bankomata su sledee:
irina - od 600 do 900 mm
visina - od 1.500 do 2.000 mm
dubina - od 600 do 900 mm
teina - od 200 do 1.000 kg.
Prosene dimenzije korisnikog dela preko koga korisnici komuniciraju sa bankomatom su:
irina - od 600 do 800 mm
visina - od 750 do 850 mm
153
Za rad bankomata veoma je vano odravanje uslova mikroklime u samom kuitu ureaja
s obzirom da su elektronski ureaji sistema podloni kvarovima na visokim i niskim temperaturama
kao i pri visokoj vlagi vazduha. Zbog toga se u kuita bankomata ugrauju klima ureaji kada se
radi o bankomatima koji se instaliraju u slobodnom prostoru na javnim mestima.
îta~ kartice
Modul za audio kontrolu

Supervizorski/operaterski
ekran
Modul za izdavanje
Printer za {tampu
nov~anice
potvrda i izve{taja
Kaseta za odba~ene
Modul za
nov~anice
elektri~no
napajanje
bankomata
Kabinetska zadnja
vrata bankomata
Sigurnosna sef vrata bankomata

Ra~unaski procesor
bankomata
Glavni prekida~
Kasete za nov~anice
bankomata
Slika Konfiguracija modula i ureaja u lobby bankomatu (zadnja strana)
7.9.4.7. MODUL ZA AUTOMATSKU ISPLATU GOTOVINE

Modul za automatsku isplatu gotovine se ugrauje u bankomate cash dispenser-e. Njegova
funkcija je da zahtevanu i odobrenu isplatu gotovog novca realizuje izdavanjem korisniku
odgovarajue apoenske strukture. Modul za izdavanje novca je specijalno projektovan da moe da
manipulie, kako sa starim, tako i sa novim banknotama (novanicama). Modul za automatsku
isplatu gotovine sastoji se od:
apoenskih kaseta kojih moe biti najvie do pet,
posebne kasete za tvz. odbaene novanice u koju moe da stane do 300 novanica,
procesorskog dela modula za gotovinu koji nadzire izdavanje novanica i vri logiku
kontrolu apoenske strukture banknota,
senzorskog sistema za detekciju novanica prilikom izdavanja sa automatskim fiderom
za "izbacivanje" novanica iz bankomata,
senzorskog sistema za kontrolu koliine banknota u apoenskim kasetama (kontejnerima
za novac)
154
senzorskog sistema sa automatskim fiderom za povlaenje novanica koje nisu u
odreenom vremenkom intervalu preuzete od korisnika prilikom izdavanja i
sefovskog kuita sa elekronskom i mehanikom bravom sa senzorskim i alarmnim
sistemom za kontrolu bezbednosti modula.
Modul za izdavanje gotovine moe da ima od 1 do 5 apoenskih kaseta za banknote.
Kapacitet kaseta se kree od 1.000 do 4.500 banknota. Poseban kontejner za vraene novanice
koristi se za odlaganje novanica za koje je prilikom isplate detektovana greka u toku transakcije ili
je dolo do nepodizanja izdatih novanica od strane korisnika u odreenom vremenskom intervalu.
Snop novanica se ubacuje u ovu kasetu koja je opremljena mehanikom ili elektronskom bravom i
dostupna je samo ovlaenim licima banke, odnosno pote.
Slika - Punjenje bankomata
Slika Obezbeivanje punjenja bankomata

Izdavanje novanica vri se u svenjevima, pri emu postoji dvostruka detekcija da bi se
spreilo izdavanje slepljenih novanica. Novanice se korisniku izdaju u jednom snopu, koji moe
da sadri maksimalno do 20 novanica (banknota). Uz novanice korisniku se izdaje i tampana
potvrda o preuzimanju novca.
Punjenje bankomata sa novcem vre ovlaeni radnici banke ili pote, tako to prazne
kontejnere vade iz modula i zamenjuju ih sa punim kontejnerima sa banknotama. Inae svaki
kontejner ima i specijalnu mehaniku ili elektronsku bravu kako bi se zamena kontejnera dodatno
obezbedila.
155
7.9.4.8. MODUL ZA AUTOMATIZOVANO POLAGANJE DEPOZITA
Modul za automatizovano polaganje depozita slui za prijem i skladitenje novanica ili za
deponovanje novanih pazara koji su upakovani u standardizovane koverte. U sutini postoje dva
modula: jedan za prijem novanica i drugi za prijem pazara.
Modul za prijem i deponovanje novanica ugrauje se u bankomate koji pruaju usluge:
plaanja gotovim novcem,
deponovanja gotovog novca na neki od novanih depozita i
bankomate koji obavljaju menjake poslove.
Modul za deponovanje novanica sastoji se od:
kasete - kontejnera za odlaganje novanica kojih moe biti najvie do pet,
posebne kasete za tvz. odbaene novanice koje su nevaee ili je utvren falsifikat
uloene novanice (opciono reenje),
procesorskog dela modula za deponovanje novanica koji nadzire ulaganje novanica i
vri logiku kontrolu ispravnosti novanica,
senzorskog sistema za detekciju novanica prilikom ulaganja sa automatskim fiderom
za ubacivanje novanica u odgovarajui kontejner,
senzorskog sistema za kontrolu koliine banknota u kontejnerima,
senzorskog sistema sa automatskim fiderom za povraaj novanica korisniku za koje se
utvrdila neispravnost ili falsifikat (opciono reenje),
sefovskog kuita sa elektronskom i mehanikom bravom,
senzorskim i alarmnim sistemom za kontrolu bezbednosti modula.
Modul za deponovanje novanica prima banknote, vri njihovu kontrolu ispravnosti i
usmerava ih (deponuje) u odgovarajui kontejner. Kontejneri za deponovanje mogu da prime do
1.000 novanica. Postoje moduli koji "prepoznaju" novanice i na taj nain vre njihovu selekciju i
odlaganje u odgovarajue kontejnere. Moduli su snabdeveni posebnim sistemom za zatitu od
falsifikata, koji moe da sadri sisteme provere za vie vrsta banknota, to je veoma bitno za
pravilno funkcionisanje bankomata za menjake poslove. Uz ove sisteme opciono se ugrauje i
sistem za povraaj korisniku neispravnih ili falsifikovanih novanica, kao i sistem za odlaganje takvih
novanica u poseban kontejner za neispravne novanice.
Modul za deponovanje novanih pazara ili tvz. "noni trezor" omoguava ulaganje
standardizovane koverte sa novcem, ekovima ili drugim dokumentima. Modul se sastoji od
sledeih delova:
kasete - kontejnera za deponovanje koverata sa pazarom,
procesorskog dela modula za deponovanje i evidentiranje koverata,
tampaa serijskog broja uloenog koverta, koji tampa broj direktno na uloenom
kovertu pre njegovog ubacivanja u kontejner,
senzorskog sistema za detekciju koverta prilikom ulaganja sa automatskim fiderom za
ubacivanje u kontejner,
senzorskog sistema za kontrolu koliine koverata u kontejneru,
sefovskog kuita sa elektronskom i mehanikom bravom,
senzorskim i alarmnim sistemom za kontrolu bezbednosti modula.
Kontejner za deponovanje koverata sa pazarom moe da primi u proseku 300 koverata
maksimalne debljine do 12 mm. Prilikom svakog ulaganja koverta specijalni tampa obeleava
svaki koverat sa serijskim brojem ulaganja, koji se ujedno tampa i na potvrdi o prijemu pazara, koju
korisnik dobija preko korisnikog tampaa. Treba napomenuti da serijski broj nije jedini podatak,
156
koji se tampa na kovertu i na potvrdi, ali je vodei broj za raspoznavanje uloenog depozita. Ostali
podaci se tampaju na osnovu podataka koje su navedene na kartici korisnika ili unosom traenih
podataka od strane korisnika preko tastature prilikom obavljanja transakcije ulaganja depozita.
Modul za prijem pazara moe opcijono da poseduje i dispenser koverata za izdavanje
koverata (omotnica) u koje se pakuje pazar i koje se potom ulau u bankomat (noni trezor).
Praktino korisnik moe da trai od bankomata da mu izda koverat u koji e da upakuje svoj pazar i
da izvri transakciju ulaganja pazara u depozit bankomata.
îta~ kartica
Modul za izdavanje
koverata

Printer za {tampu izvoda
Printer za {tampu potvrda

i izve{taja
Modul za izdavanje
Supervizorski/operaterski ekran
nov~anica
Kaseta za odba~ene
Kabinetska zadnja vrata
nov~anice
bankomata
Modul za audio kontrolu
Kaseta za koverte
Modul za elektri~no napajanje
Ra~unaski procesor bankomata

Kasete za nov~anice
Kaseta za depozite
Sigurnosna sef vrata bankomata
Slika Konfiguracija modula i ureaja u zidnom bankomatu (zadnja strana)
7.9.4.9. ITA DEBITNIH I KREDITNIH KARTICA

Bankomati u svojoj osnovi komuniciraju sa korisnicima preko identifikacionih kartica debitnih i kreditnih kartica. to ne znai da bankomate ne mogu da koriste i korisnici koji nemaju
odgovarajue kartice.
Debitne i kreditne kartice daju svojim korisnicima pravo da mogu da koriste usluge
bankomata i da se prilikom korienja putem njih predstavljaju i saoptavaju svoju kreditnu poziciju,
odnosno finansijski potencijal.
itai debitnih i kreditnih kartica, u zavisnosti od medija kartice, mogu biti:
itai magnetnog zapisa,
157
itai smart tehnologije,
laserski itai i
bar-kod itai.
Pored itaa postoje i ureaji za upisivanje (kodiranje) podataka na medij kartice. Inae
treba napomenuti da u tom sluaju ureaji, koji mogu da upisuju podatke na medij kartice se ujedno
i itai medija.
Osnovni delovi modula za itanje/kodiranje debitnih i kreditnih kartica su:
* motorizovani sistem za uvlaenje i vraanje kartice,
* sistem za itanje i upisivanje podataka sa/na karticu,
* sistem za dekodiranje i enkodiranje zapisa na mediju kartice,
* sistem za odlaganje nevaeih kartica (opcijono) i
* sistem za seenje nevaeih i falsifikovanih kartica (opcijono).
7.9.4.10. VIDEO KAMERA
Video kamera se opciono ugrauje u bankomate i to onda kada se eli postii maksimalni
sistem zatite korisnika i bankomata, prilikom raspolaganja sredstvima sa bankarskih depozita.
Funkcija kamere je da snimi korisnike prilikom odreenih novanih transakcija, npr. podizanja
gotovine.
Video kamere se instaliraju u posebnom delu bankomata i njihov objektiv, iako se nalazi u
korisnikom delu ureaja, sakriven je zatamljenim transparentnim staklom. Da bi se izbegla
kondenzacija vodene pare ili zaleivanje objektiva, kao opcija se moe naruiti staklo sa grejaem
za prostor u kome se nalazi kamera.
Kamere za nadgledanje bankomata imaju dve osnovne funkcije da odvrate pljakae
(psiholoki efekat) i da lakse indetifikuju prestupnika. Postoje dva osnovna tipa kamera za
nadgledanje. Jedna je kamera koja snima uivo, a drugi tip je koji snima slike koje je mogue
kasnije pregledati. Kamere ugraene u ATM se aktiviraju kada se vri transakcija. One imaju iroki
optiki ugao, nije izloena direknoj sunevoj svetlosti i dobro je zatiena od vandalizma. Slike
snimljene kamerama se mogu slati Internet mreom gde se mogu gledati online. U unutranjem
prostoru bankomata, s konstantnom koliinom osvetljenja koriste se klasine kamere standardne ili
visoke rezolucije, zavisno od funkciji kamere, kao to su najvie koritene DVC kamere DVC-CAMSC204LX i DVC-CAM-SC205HX. Ako je koliina osvetljenja u unutrnjem prostoru promjenjiva
dobro je koristiti elektronsku dan/no kameru DVC-CAM-SC291SH-DN. U unutranjem nadzoru
esto se javlja problem jakog pozadinskog osvetljenja pa u takvim situacijama treba koristiti WDR
kamere ili, minimalno, kamere s ExDR funkcijom. U vanjskom prostoru je naroito izraeno
promenjivo osvetljenje. U situacijama kada postoji spoljanja rasveta, a nema IR rasvete, mogu se
koristiti elektronske dan/no kamere koje nou prelaze u c/b mod ili Ex-view i Low light kamere koje
snimaju u boji. Ako je rasvjeta promjenjiva, a u okolini nema adekvatne spoljne rasvjete i koriste se
IR reflektori, koriste se dan/no kamere s IC filterima, npr., DVCPRO-CAM-SC601HX-DN.
7.9.4.11.
AUDIO SISTEM
Audio sistem je takoe opciono reenje za bankomate. U bankomate se ugrauju dve vrste
audio sistema: muziki audio sistem i voice modul sistem.
158
Muziki audio sistem obezbeuje da se preko zvunika, koji se ugrauju u bankomate
reprodukuje popularna muzika u cilju stvaranja prijatne i oputene atmosfere za korisnike usluga
bankomata.
Voice modul sistem obezbeuje da se preko zvunika, koji se ugrauju u bankomate
reprodukuju nasnimljene poruke za korisnika koje mu omoguavaju da se pripremi za sledeu
radnju ili zvune naredbe da izvri neku od transakcija. Ovaj modul se ugrauje u bankomate kako
bi se omoguilo korienje ovih ureaja i slepim osobama.
7.9.4.12.
ALARMNI SISTEM
Alarmni sistem, iako opciono reenje, je sastavni deo skoro svakog bankomata, a pogotovo
onih koji se montiraju na otvorenom prostoru (javnim mestima). Alarmni sistem ima zadatak da
zvunim signalom obezbeuje bankomat, kako od vandalizma, tako i od krae novca. Alarmni
sistem sastoji se od senzorskog sistema, koji kontrolie i aktivira se na svako neovlaeno otvaranje
zatitnih vrata bankomata, sefovskog prostora, vrata elektronskog prostora, kao i nasilno pomeranje
bankomata sa svog mesta.
7.9.4.13.
ANTI-VANDAL VRATA
Kao dodatna zatita od vandalizma i ekstremnih vremenskih uslova na bankomatima se

mogu instalirati i tvz. anti-vandal vrata, koja pokrivaju korisniki deo bankomata. Anti-vandal vrata su
transparentna i otporna na sve udarce. Inae ova vrata se otvaraju ubacivanjem i dekodiranjem
identifikacione kartice korisnika (debitne ili kreditne kartice) u ita kartica koji se nalazi ispred vrata.
Alarmni sistem i video nadzor se takoe koriste protiv napada ali imaju vie funkciju da
uplae i odvrate poinioca od vandalizma.
Slika - vandalizam
7.9.5. ZATITA PRISTUPA BANKOMATU

Najei sistem zatite pristupa bankomatu obavlja se preko identifikacije korisnika putem
korisnike ifre tvz. PIN-a (Personal Identification Number). Korisnika ifra moe da bude
159
upisana na identifikacionoj kartici korisnika (debitnoj ili kreditnoj kartici) u okviru medija za
komuniciranje. U tom sluaju predstavljanje korisnika bankomatu i odobrenje za rad sa uslugama
bankomata vri se dekodiranjem korisnike ifre i proverom njene validnosti na bankarskom
raunarskom Host-u. Kao dodatno obezbeenje u trenutku predstavljanja, moe se koristiti sistem
provere korisnike ifre preko naloga koji korisnik unosi preko PIN Pad-a. Tada se vri uporeenje
ukucane ifre sa kriptovanom ifrom zapisanom na mediju kartice. Ovakav sistem zatite se koristi
samo kod off-line, dok se kod on-line bankomata koristi sistem personalizacije na bankarskom
raunarskom Host-u.
Na bankomatima koji ne koriste debitne i kreditne kartice za obavljanje bankarskih
transakcija i upita u novane depozite koristi se sistem unosa korisnikih ifara putem PIN Pad-a18.
Kod ovih bankomata veoma velik problem predstavlja odjava korisnika, poto mnogi korisnici
zaborave da se odjave po zavretku operacija sa bankomatom putem posebnog funkcionalnog
tastera. Kao reenje na bankomatima se moe ugraditi senzorski sistem za korisniki pristup (fiziku
pristup bankomatu), koji evidentiraju korisnikov odlazak i automatski ga odjavljuju sa sistema
ponitavajui njegovu korisniku ifru i onemoguavajui da je neko drugi zloupotrebi.
Sistem zatite pristupa bankomatu predstavlja sistem logike zatite, koja se obavlja
aktiviranjem algoritma za kontrolu korisnike ifre, interno u procesorskom delu bankomata, i
proverom njene validnosti u bazi podataka banke kod koje se nalazi konkretni novani depozit.
Korisniki ifra ili "kod" poznat je samo vlasniku novanog depozita i potrebno je obezbediti
da taj podatak ostane nepoznat drugim licima. Zbog toga se prilikom unosa podataka broj korisnike
ifre ne prikazuje na ekranu niti se uopte moe registrovati u bankomatu. Takoe se prilikom slanja
korisnike ifre na proveru validnosti na bankarski raunarski Host vri njeno algoritamsko
dekodiranje i enkodiranje prilikom prijema ifre od strane banke. Isti postupak dekodiranja i
enkodiranje vri se i u suprotnom smeru slanja korisnike ifre. Logika kontrola unosa korisnike
ifre omoguava vie pokuaja unosa koda, s tim to e u sluaju odreenog broja neuspelih
pokuaja bankomat zadrati i deponovati karticu.
Kao poseban vid zatite od otkrivanja korisnike ifre slue i neke fizike zatite samog
bankomata kao to su: zatitna krila na kuitu bankomata, koja omoguavaju pristup bankomatu
samo korisnika i ekrani sa zaslonom, koji obezbeuju vidljivost monitora samo korisniku.
Pored bankomata sa gore navedenim sistemima zatite pristupa postoje i bankomati koji su
otvoreni prema svim korisnicima, kao to su npr. bankomati za menjake poslove ili plaanje
rauna. Logika kontrola pristupa tim bankomatima se vri iskljuivo na osnovu provere validnosti
novanica koje se koriste za plaanje ili koje se ulau po osnovu konverzije u drugu valutu.
I pored velikog zalaganja banaka da poveaju sigurnost svojih ureaja za automatsku
obradu podataka, opet imamo napade i razne vrste prevara. Sa novom savremenom tehnologijom
pored novih oblika zatite dolaze i novi oblici kraa i prevara. Prevara moe da se vri i od strane
zaposlenih u poslovnoj banci, nekom ugostiteljskom objektu, u glavnom to je organizovana grupa
ljudi ija organizacija esto ima meunarodni karakter.
Pljaka i zloupotreba na ATM-ovima podrazumeva :
Pljakanje osoblja koje puni ATM-ove
Kraa indetifikacionog broja PIN19-a
Kraa presretanjem elektronskih podataka
PIN Pad - numerika tastatura za unos korisnike ifre, koja se koristi ujedno i za unos ostalih
numerikih nardbi kao to je npr. iznos.
19 PIN - Personal Indetification Number
18
160
Kraa lanim elektronskim transakcijama
Kraa novca iz ATM-ova od strane zapoljenih u banci
Provala i kraa itavih ATM-ova
Vandalizam na ATM-ovima
Korienje lanih bankomata
Jedan od najeih zloupotreba je neovlaeno snimanje bankovnih kartica, takozvani
skimming. Skimming prestavlja proces "skidanja" originalnih podataka sa magnetne trake na
kreditnim karticama i kopiranje ovih podataka drugu lanu karticu, i to bez znanja vlasnika kartice.
Nakon pribavljanja podataka sa prave kreditne kartice, izrauje se nova lana koja se zatim koristi
na razliitim mestima (prodavnice, kafei, bankomati...) radi krae novca sa rauna pravih vlasnika
kartice i rauna.
Da bi se ova kriminalna aktivnost uopte mogla poiniti, potrebno je da se preuzmu podaci
sa platne kartice (kako bi napravili kopiju). Najee se koriti metoda skimming bankomata za
skimming kriminalci koriste sopstvene itae kartica (skimmer-e) koje nadograuju na postojee
bankomate u kombinaciji sa skrivenim beinim kamerama pomou kojih dolaze do PIN-a. Sa
podacima preuzetim sa kartice i PIN-om korisnika, raun korisnika moe biti vrlo brzo nakon toga
"poien", tako da je takorei nemogua akcija samog vlasnika rauna.
U ovom sofisticiranom nainu krae, lopovi podizu novac sa bankomata posle nekog
vremena, kada obave veoma sloen softverski posao usklaivanja kartica i PIN-ova. Ovo je
najee organizovani meunarodni kriminal. Kartice se snimaju u jednoj dravi, lazne kartice se
prave u drugoj a novac podie u treoj npr.
Slika br.6. - Bankomati ispravan i sa opremom za krau

Drugi nain koji se koristi za "ienje" rauna je tempirani nestanak struje u bankomatu
nakon to je klijent ubacio karticu i ukucao PIN. Vlasnik kartice bi, nakon ekanja, odustao i maknuo
se
od
bankomata,
nakon
ega
bi
lopov
zavrio
transakciju.
Koristi se i "libanonska petlja", ureaj koji se postavi u otvor za karticu, gdje je blokira, a nakon toga
jedan od lopova pristupa klijentu i nudi mu pomo... Postoje sluajevi gde kriminalci postavljaju i
cele lane bankomate kojima upravljaju daljinski. Korisnik ubaci karticu u lani bankomat, ureaj mu
je oita i onda vrati uz izvinjenje da trenutno nema novca. Slino ovoj metodi ima sluajeva gde se
postavljaju ureaji pored bankomata koji navodno slue za utvrivanje ispravnosti kartice. ak su
zabeleene i krae itavih bankomata. itav bankomat se vadi recimo iz zida i stavlja na neko
teretno vozilo prenosi na sigurno mesto gde se klasino obija ...
161
Banke se pored raznih vrsta osiguranja, osigurava i od pljake. rtve skimminga ne plaaju
ceh koji dugoprstii naprave lanim karticama ve banke snose troak. Stoga su i one jako
zainteresovane za spreavanje prevara. U tom smislu danas u svetu postoji iroki front borbe protiv
zloupotreba u radu bankomata na internacionalnom nivou u obliku godinjih konferencija sa ovom
temom razmene iskustava, organizovanjem posebnih agencija za praenje ovih pojava,
organizivanjem posebnih odeljenja za ove oblike kriminala pri policijskim upravama itd.
7.9.6. KARAKTERISTIKE SOFTVERA BANKOMATA

Softver koji se koristi u bankomatima moemo klasifikovati u etiri kategorije:
operativni sistem,
upravljaki softver koji je ujedno i razvojni softver,
komunikacioni softver i
aplikativni softver bankomata.
Najrasprostranjeniji operativni sistem za rad bankomata, danas u svetu, je UNIX platforma
koja kombinuje prednosti multitasking kernela u realnom vremenu i omoguava odgovarajuu
ekstenziju za grafiku podrku visokih performansi. Ipak ova platforma se polako potiskuje sa novim
generacijama Windows NT platformi, koje su projektovane za pravi multitasking sistem rada i koje
pruaju daleko bolje i fleksibilnije sisteme za grafiku i video podrku.
Komunikacioni softver je prilagoen svim operativnim platformama i postoji iroki spektar
komunikacionih protokola koji se mogu koristiti, to prevashodno zavisi od naruilaca bankomata.
Softver za rad bankomata ima za cilj da obezbedi:
rad osnovnih funkcija bankomata,
kodiranje i dekodiranje kriptografskih zapisa,
logiku kontrolu pristupa bankomatu,
logiku kontrolu rada pojedinih modula instaliranih u bankomatu,
obezbeenje tampe na korisnikim printerima,
obezbeenje tampe na jurnal printerima i
komunikaciju bankomata sa Host-om banke.
Upravlja~ki softver
mreè bankomata
Komunikacioni softver
Aplikativni softver
za rad bankomata
Softver operativnog sistema
Slika Funkcionalni dijagram softvera za bankomate
162
7.9.6.1. SOFTVERSKA KONTROLA SISTEMA
Za kontrolu sistema bankomata koriste se posebni programi (tipa Network monitoring) koji
pruaju funkcije kontrole i daljinskog upravljanja rada bankomata. Ovo su veoma znaajni delovi
softverskih paketa za upravljanje radom bankomata, poto se bankomati nikad ne instaliraju kao
zasebne funkcionalne jedinke, nego su deo nekog ve postojeeg sistema ili oni sami sainjavaju
zasebnu mreu, koja samostalno preko koncentratora komunicira sa bankarskim Host-om. Funkcije
i osobine programa za kontrolu sistema su:
Inicijalizacija i poetne procedure za pokretanje rada bankomata.
Ponovo uspostavljanje rada bankomata nakon odreenih greki npr. kvar u
komunikacionoj liniji.
Praenje dogaaja na bankomatu, npr. promene stanja, akcije mrenog kontrolnog
programa nad bazom podataka, itd. Informacije se selektivno tampaju na kontrolnom
operatorskom tampau.
Upozorenje operateru na nedostatak ili znaajnije smanjenje zaliha banknota u
kasetama kao i upozorenje za sluaj prepunjavanja depozitne kasete.
Praenje stanja neaktivnih bankomata.
Periodine promene komunikacijskih kodnih kljueva.
Automatizacijom voenja izvetaja o stanjima bankomata pozadinskom operateru je
omogueno da posveti maksimalnu panju na raspoloivost i stanje bankomata.
Ureaji za monitoring bezbednosti bankomata se sastoje od sigurnosne jedinice za
monitoring i sigurnosne jedinice za snimanje podataka. ak i kada je bankomat ukraden ili iskljuen
sa komercijalnog izvora napajanja, sigurnosna jedinica za monitoring i sigurnosna jedinica za
snimanje podataka e biti operativne i snabdevae se iz pomonih izvora napajanja. Transmisija
informacija se prenosi beino i tako je mogue pratiti lokaciju bankomata.
Ureaj za monitoring bezbednosti bankomata ukljuuje :
Detektor za nalaenje pojava potrebnih za bezbednost.
Jedinica monitoringa potrebne za dobijanje informacija za bezbednost.
Jedinice za snimanje informacija potrebnih za gore navedenu jedinicu monitoringa.
Sigurnosna operativna kontrola.
Pomoni izvor napajanja sa konstantnim naponom, i vri ispravku ukoliko napon sa
komercionalnog izvora napajanja nije konstantan i ometa rad bankomata.
Liniska kontrola za transmisiju, prenosi podatake do monitoring centra, iana
komunikaciona linija.
Beina komunikaciona linija za transmisiju, prenosi podatake do monitoring centra, koristi
se kada linika kontrola u prekidu.
Ureaji za monitoring sigurnosti sadre mnotvo jedinica za obradu ili mehanizame za
obradu, kao sto su mehanizmi za rad sa novcem, modul za automatsku isplatu gotovine, modul za
automatizovano polaganje depozita i tako dalje. Poboljanje sigurnosti bankomata se postie
kontinualnim snimanjem TV kamerama.
Ranije bankomati nisu imali sistem kontrole bezbednosti kao danasnji, nije se mogao pratiti
rad bankomata ako bi izvor napajanja bio iskljucen ili linijska komunikacija sa monitoring centrom
prekinuta. Nije bio mogu monitoring ukoliko je bankomat ceo ukraden. Danas su ti nedostatci
otklonjeni. Bankomati danas sadre pomone izvore napajanja, mogu da rade u off-line, poseduju
wireless tehnologiju odnosno beinu tehnologiju i u stalnom su kontaktu sa monitoring centrom.
Bankomati danas mogu kontinualnio da snimaju i alju video i audio zapis, ak i ukoliko su ukradeni.
163
Sigurnosna monitoring kontrola normalno alje podatke kroz liniju kada je bankomat
prikljuen na nju. Ukoliko se prekine komunikacija odnosno linija, informacije za kontrolu rada se
alju beino preko sigurnosnih komunikacionih jedinica. Kada se komercijalni izvor napajanja
prekine, sistem prelazi na pomoni sistem napajanja koji snabdeva elektrinom energijom ceo
sistem kao i sigurnosne ureaje za monitoring , i sigurnosna kontrola monitoringa sve informacije
ponovo alju beino.
Linijska kontrola obavlja prenos podatka sa centrom za monitoring i glavnom kontrolom.
Glavna kontrola kontrolie jedinicu za obavljanje transakcija preko koje korisnici obavljaju
poslovanja, kontrolie jedinicu za skladienje, mehanizam za oitavanje kartica, mehanizam za
tampanje izvetaja, mehanizam za tampanje tedne knjiice, mehanizam za izdavanje i primanje
novanica, i kovanica. ATM poseduju sisteme za detekciju vibracija ili vruina. Ukoliko se alarmira
ATM sigurnosna kontrola za monitoring prvo potvruje prisustvo ili odsustvo glavne kontrole i liniske
kontrole. Zatim se povezuje sa monitoring centrom. Podatci sa sigurnosne monitoring kontrole i
jedinice za snimanje podataka se nalaze u tzv. crnoj sefovski blindiranoj kutiji, tako da kad se i ceo
bankomat ukrade podatci o tom dogaaju e biti smeteni i zakljuani u toj kutiji.
7.9.7. MREA BANKOMATA

Bankomati kao samostalni i nezavisni ureaji su retkost u svetu. Oni su uvek deo neke
raunarske mree i to kao posebna mrea koja je vezana za bankarski Host ili kao deo ire
bankarske raunarske mree.
Konfiguracija lokalne mree bankomata moe biti modelirana kao niz bankomata koji preko
koncentratora mree, komunicira sa bankarskim raunarskim Host-om. U ovom sluaju sve lokalne
mree su povezane sa Host-om direktno, to praktino znai da nema nepotrebnih meukoraka u
komunikaciji.
Nasuprot tome, mnogo ee se tvz. WAN mree koje sa Host-om komuniciraju preko
koncentratora na koji ulazi vie lokalnih mrea i to kako alterskih tako i mrea bankomata.
Zanimljivo je napomenuti da je arhitektura mrea izuzetno fleksibilna, tako da se bankomati mogu
povezati u isto vreme sa vie bankarskih Host-ova. Ovo je veoma znaajna injenica kada su u
pitanju bankomati koji pruaju usluge klijentima vie banaka. Povezivanje bankomata sa jednim ili
vie Host-ova se obavlja sa razliitim komunikacionim protokolima npr.: X.25, X.28, SNA, Token
Ring, Ethernet ili TCP/IP i zavisi od komunikacione platforme konkretnog bankarskog Host-a.
Vlasnici bankomata ili mree bankomata mogu biti banke, ali i ostali zainteresovani poslovni
subjekti. Pote su u svetu najei eksterni vlasnici bankomata, koji svoje ureaje izdaju
zainteresovanim bankama na korienje doputajui da korisnici bankarskih usluga mogu da ih
obave upravo na njima. Na gornjem dijagramu prikazan je model mree bankomata u savremenoj
potanskoj jedinici.
Pote su u veoma velikoj stratekoj prednosti nad bankama, s obzirom na disperziju svojih
ekspozitura i razruenost njihove mree (postojanje pote u svakom mestu). S druge strane, pote
u svetu su uglavnom i vlasnici najveih telekomunikacionih i raunarskih mrea i informatikih
resursa neophodnih za podizanje velikih i rentabilnih mrea bankomata.
164
KONCENTRATORI /
HOST
SERVER /
RADNA
STANICA
POZADINSKI
[TAMPA^
[ALTERSKA
RADNA
MESTA
BANKOMATI
U [ALTER
SALI
Podizanje gotovine
Upit stanja
Multifunkcionalni
Uplata na ra~un
Informacioni
EKSTERNI ZIDNI
MULTIFUNKCIONA
LNI BANKOMATI
Slika - Model lokalne mree bankomata u potanskoj jedinici
7.9.8. TROKOVI I EFEKTI UVOENJA BANKOMATA

Stalna neizvesnost na tritu bankarskih usluga, poveana konkurencija i rizik daju veliki
znaaj analizi trokova. Od nje izuzetno zavisi odluka za nabavku i instaliranje bankomata u cilju
poveanja konkurentnosti i boljeg korienja bankarskih resursa. Dobrom analizom trokova
mogue je sagledati finansijske efekte i izbei nepotrebne trokove.
Na osnovu adekvatne trokovne analize uvoenja bankomata lake emo sagledati sledee
domene bankarskog poslovanja:
analizu i ocenu rizika uvoenja bankomata,
ocena bilansa stanja nakon odgovarajueg broja instaliranih bankomata,
politika bankarskog poslovanja sa aspekta uvoenja i eksploatacije bankomata,
mogunost investiranja u nove bankomate,
mogunost odobravanja kredita za uvoenje bankomata kao nove tehnologije, itd.
Za ocenu trokova i efekata uvoenja i korienja bankomata neophodno je trokove
investicionih ulaganja uporediti sa manuelnim radom alterskih bankarskih i potanskih slubenika.
165
7.9.8.1. OCENA TROKOVA UVOENJA BANKOMATA
Globalno posmatrano struktura investicionih ulaganja za uvoenje bankomata je sledea:
50 % ukupno uloenih sredstava su trokovi instaliranja samog ureaja i
50 % se odnosi na trokove sigurnosti sistema i ureenja ambijenta u kojem se
instaliraju bankomati.
Treba napomenuti da je ovakav odnos trokova investicionih ulaganja uslovljen savremenim
uslovima poslovanja, koji se moraju obezbediti kako bi se postigao najoptimalniji radni reim, pa
samim tim i pozitivni efekti radnog angaovanja.
U trokovima obrade tipine (operativne) transakcije uestvuju:
kapitalni trokovi koje ine trokovi ureaja i opreme kao i trokovi instaliranja, a koji su
zastupljeni sa 42% u ukupnim trokovima,
trokovi odravanja, sa ueem 37% ukupnih trokova i
trokovi hardverske i softverske podrke transakcija sa ueem od 21% u ukupnim
trokovima.
Sledei primer to jasno ilustruje20:
ukupni projektovani trokovi ATM-a iznose 30.000 USD,
ukupni trokovi zaposlenog blagajnika godinje iznose 18.000 USD,
broj projektovanih transakcija po blagajniku u toku godine je 39.600 (broj dnevnih
transakcija 150 x 264 radna dana u toku godine),
trokovi po transakciji koje realizuje blagajnik iznose 0,45 USD,
trokovi po transakciji koje realizuje ATM za razliite volumene transkacija su sledee:
Prosean broj transakacija
u toku meseca
2.000
4.000
6.000
8.000
10.000
Trokovi po jednoj
transakaciji
1,25 USD
0,63 USD
0,42 USD
0,31 USD
0,25 USD
Ovaj primer sugerie da ispod 6.000 transakcija u toku meseca, transakcioni trokovi ATM
su vei od iste vrste trokova koje uslovljava rad blagajne sa ljudskom radnom snagom, za isti obim
aktivnosti. Meutim, zbog opadajuih trokova eksploatacije ATM sistema, porasta korienja u
obavljanju transakcija i rasta trokova radne snage, obezbedie se ostvarivanje planirane
rentabilnosti prilikom uvoenja.
Ako se poe od podataka da se na bankomatima danas u svetu proseno ostvaruje preko
5.000 transakcija meseno, porast trokova radne snage blagajnika na 0,65 USD uinie ih
konano trokovno rentabilnim. Prema tome, osnovna karakteristika trokova ovog sistema je u
tome da su trokovi transakcija obrnuto srazmerni broju izvrenih transakcija preko ovog sistema.
Uvoenje ATM-a je opravdano samo pri neprekidnom porastu obima realizovanih transakcija i
A. ivkovi Primena savremene kompjuterske tehnologije u bankarstvu, Poslovna politika

6/90, str. 52.
20
166
porasta trokova (plate i ostala davanja) radne snage, jer je oigledno da svaki obim transakcija ne
osigurava ekonomsku opravdanost ovog sistema.
Prikazan primer nije referentan kada bi problem postavljanja odnosa trokovi - efekti
uvoenja i eksploatacije bankomata posmatrali u privredama sa izraenim konjukturnim trendovima,
kao to je privreda u naoj zemlji. Ipak, osnovni postulati i relativni odnosi trokovi - efekti ostaju kao
parametar, koji svakako treba imati u vidu, kada se pristupa uvoenju bankomata.
7.9.9. EFEKTI UVOENJA BANKOMATA

Efekti uvoenja i eksploatacije bankomata bi trebali da budu u skladu sa postavljenim
ciljevima. To znai da treba oekivati sledee efekte21:
poboljanje kvaliteta usluga banke kroz smanjenje vremena ekanja na uslugu,
efikasnije obavljanje same usluge i stavljanje usluge na raspolaganje korisnicima tokom
24 sata dnevno 7 dana u nedelji,
stvaranje uslova za skraenje radnog vremena ekspozitura banaka i pota i njihovo
oslobaanje od "fizikih" poslova uz otvaranje mogunosti korienja ekspozitura
banaka i pota za plasiranje novih "proizvoda" i servisa koje banke i pote nude tritu,
smanjenje trokova pri davanju odreenog broja usluga krajnjim korisnicima i
obezbeenje prihoda za banku ili potu kroz naplatu provizije za davanje usluga koja se
bazira na korienju nove opreme, odnosno usluge.
Na osnovu izvrenih istraivanja u zemljama gde se bankomati masovno koriste dolo se do
zakljuka da trokovi obavljanja jedne transakcije na bankomatu iznose jednu petinu trokova za
obavljanje te iste transakcije u ekspozituri banke ili poti. Na osnovu podataka koje prua VISA
sistem, utede se kreu u proseku od 0,78 do 1,16 USD po jednoj transakciji (na osnovu evropskih
trokovnih standarda).
Prednost bankomata je i u utedi vremena, jer se na njima moe opsluiti vei broj klijenata,
to stvara mogunost opsluivanja veeg broja klijenata bez poveanja broja ekspozitura banaka ili
pota, broja altera ili slubenika koji ih opsluuju, kao i smanjenje trajanja radnog vremena. Kao
dokaz moe da poslui primer jedne banke u Turskoj (YKB -Yapi Kredit Bank) u kojoj je uvoenjem
bankomata broj ekspozitura opao sa 595 na 300, dok je broj osoblja smanjen za 25 %, tako da su
ostvarene utede u jednoj godini pokrile kompletnu investiciju.
Kao poseban vid efektivnosti investicija u bankomate treba svakako obratiti panju i na
prihode koji se ostvaruju pri eksploataciji bankomata. Eventualni prihodi koji se mogu ostvariti
uvoenjem bankomata se svode na naplatu provizije za korienje ATM ureaja. Provizija moe biti
naplaena od:
svakog korisnika koji obavi transakciju na bankomatu i
samo onih korisnika koji koriste karticu koju nije izdala banka koja je vlasnik bankomata.
7.9.10.
IZBOR MIKROLAKOCIJE ZA POSTAVLJANJE BANKOMATA
Duan Delebi - Savremeni sistemi kori{}enja kartica putem ATM i EFT-POS terminala, 12
savetovanje, UBJ 1996. godine, str. 3.
21
167
Izbor mikrolokacije za instaliranje bankomata je veoma vana odluka za ije donoenje je
izuzetno znaajno uzeti u obzir sve parametre, koji mogu biti presudni za efikasan rad i
eksploataciju ureaja.
Izbor mikrolokacije je dosta sloen proces odluivanja koji je nemogue izvesti bez
uvaavanja niza kriterijuma opravdanosti i efektivnosti. Osnovni postulati koje treba uvaavati pri
izboru mikrolokacije za instaliranje bankomata bi se mogli definisati na sledei nain:
Obratiti panju na to da se 80% svih transakcija obavlja na putu za posao, na poslu,
tamo gde ljudi stanuju ili kupuju.
Proveriti konkurenciju na mestima oko planiranih mikrolokacija za montiranje
bankomata.
Razmotriti mogunost da se instaliraju dva bankomata jedan pored drugog. Ovo e
uiniti da se korisnici oseaju sigurnije, da imaju 100% garanciju da e sistem raditi u
svako doba. Psiholoki efekat ove injenice znatno poveanje korienje automata.
Ne zaboraviti da pojam pogodnost zavisi od trita: za nekoga ko ivi van grada vonja
od nekoliko kilometara je pogodnost, dok za stanovnika grada pogodnost znai
udaljenost od nekoliko stotina metara.
Procedura za izbor mikrolokacije bankomata je sledea:
Izbor kriterijuma za procenu bezbednosti, vidljivosti i saobraajnog toka.
Odreivanje rejtinga svakog kriterijuma prema njegovoj vanosti za uspeh ili neuspeh
instalacije i konano celog projekta uvoenja bankomata. Bezbednost je, na primer, od
veeg znaaja za spoljanje instalacije ili bankomate na ulazu sa slobodnim pristupom,
nego za instalacije u predvorju banaka i pote.
Procena mikrolokacija na bazi ovih kriterijuma.
Poreenje razliitih mikrolokacija.
Odluivanje za konani izbor.
Donja tabela, koja prikazuje strateke mikrolokacije, ukazuje na pogodnost instaliranja
bankomata izvan prostorija pote, na ulazu, u predvorju pa ak i na radnom mestu, radi ostvarenja
postavljenih ciljeva:
Cilj
Spolja
Poboljanje usluga korisnicima

Olakavanje rada korisnicima
Produeno radno vreme
Smanjenje trokova
Manje optereenje na alteru
Smanjenje guve u predvorju
Otvaranje novih/ ekskluzivnih trita
Promocija progresivnog imida
x
x
x
x
x
x
x
x
Na
ulazu
x
x
x
x
x
x
U
predvorju
x
x
Na radnom
mestu
x
x
x
Pri izboru mikrolokacije za instaliranje bankomata moe se u proces odluivanja ukljuiti

neka od matematikih modernih metoda viekriterijumske analize, kao to su Topsys, Prometej i sl.
Sam proces izbora najoptimalnije mikrolokacije svodi se na sledee:
168
Potrebno je dodeliti odreenu vrednost svakoj mikrolokaciji, za svaki kriterijum, prema
tome koliko se slae sa subjektivnim kriterijumima ocenjivaa ili u poreenju sa drugim
mikrolokacijama. Vrednosti se rangiraju od 1 do 10.
Svakom kriterijumu dodeliti teinski faktor od 1 do 10. Ovaj faktor je baziran na tome
koliko je svaki kriterijum kritian za opti uspeh instalacije.
Na osnovu analize formirati tabelu sa rangiranjem mikrolokacija.
Kriterijumi koji daju vrednost svakoj mikrolokaciji i stvaraju njenu teinu u viekriterijumskoj
analizi na osnovu podataka Olivetti korporacije (jednog od vodeih proizvoaa ATM ureaja) mogu
biti sledei:
1. Vidljivost bankomata u odnosu na ostale objekte u njegovoj blizini.
2. Opta atraktivnost mikrolokacije na osnovu trinog istraivanja.
3. Gustina stanovnitva u blizini mikrolokacije.
4. Blizina i obim prometa prodavnica na mikrolokaciji.
5. Saobraajni promet u blizini mikrolokacije.
6. Lakoa prilaska bankomatu.
7. Bezbednost mikrolakcije.
8. Trokovi servisiranja, s obzirom na specifinosti odreene mikrolokacije.
9. Trokovi zakupa prostora i instaliranja bankomata na odreenoj mikrolokaciji.
10. Dostupnost i raspoloivost mikrolokacije za instaliranje bankomata.
11. Mogunost parkiranja u okolini mikrolokacije.
12. Prisutnost konkurencije na datoj mikrolokaciji.
13. Procena aktivnosti konkurencije u budunosti na odreenoj lokaciji.
14. Starosni profil klijenata koji e gravitirati ka odreenoj mikrolokaciji.
15. Obrazovni nivo klijenta koji gravitira ka odreenoj mikrolokaciji.
16. Demografska kretanja na odreenoj mikrolokaciji.
17. Raspoloivost poslovnog prostora
7.9.11.
VIZUELNA KASTIMIZACIJA BANKOMATA
Vizuelna kastimizacija bankomata je veoma vaan faktor pozicioniranja vlasnika bankomata

na tritu usluga. S toga je veoma vano markentiki odabrati najefikasniji oblik vizuelne
kastimizacije bankomata Potanske tedionice a.d. i pote, koji e u svesti korisnika usluga biti ne
samo prepoznatljiv nego i pozitivno prijatan. Vizuelna kastimizacija ima dva aspekta: kastimizacija
samog vizuelnog izgleda bankomata i pravilan izbor logotipa sistema odnosno davanje trademark
znaka sistemu lokalne mree bankomata.
Kastimizacija izgleda bankomata ima za cilj da se markentiki dizajnira bankomat koji e biti
ne samo prepoznatljiv na tritu usluga nego i dovoljo prihvatljiv sa aspekta korisnika usluga.
Kastimizacija izgleda podrazumeva konfiguraciju sledeih kategorija22:
Boja Sve povrine na bankomatu to ukljuuje kabinet i korisniki interfejs moraju biti
u zatienim bojama Potanske tedionice a.d. i pote.
Zavrna obrada Sve povrine bi pored osnove boje trebale biti tretirane i sa drugim
dizajnerskim finiima kao to su teksture, nivo sjaja, obrada povrine i sl., u cilju
dodatnih efekata koje to moe proizvesti u svesti prosenih korisnika usluga.
Kastimizacija izgleda je preuzeta iz Projekta za finansijski upravlja~ki centar i mreù
bankomata NCR-a, Beograd 1998. godine
22
169
Alternativne povrine za kabinet i korisniki interfejs mogu se obezbediti alternativni
materijali, kao to su plastini laminat, melamin, drvo i sl., ukoliko bankomat treba
uklopiti u odreeni enterijer ili eksterijer mikrolokacije.
Alternativni oblici Alternativni oblici za korisniki interfejs obuhvataju embosiranje ili
graviranje zatienog imena sistema bankomata, kao i menjanje opteg oblika
komponenti korisnikog interfejsa (redizajniranje osnovnog oblika), dodavanje ekrana,
korpe za otpatke i sl.
Grafika Implementiranje zatienog logotipa vlasnika bankomata ili mree kao i
propagandno-informativnih tekstova u cilju podizanja opteg izgleda bankomata.
7.9.12.
SOFTVERSKA KASTIMIZACIJA BANKOMATA
Softverska kastimizacija bankomata sastoji se iz nekoliko segmenata:

Kreiranje algoritma softverske sprege u interaktivnoj komunikaciji korisnika sa
bankomatom.
Kreiranje algoritma softverske sprege u interaktivnoj komunikaciji bankomata sa HOSTom
Kreiranje korisnikog softverskog interfejsa, sa ili bez multimedijalnih dodataka.
Kreiranje softverskog reenja monitoring sistema unutar pojedinanog ureaja kao i
monitoringa ukupne lokalne mree bankomata.
Kreiranje algoritma otkaza transakcija usled kvara ili prekida veze.
Model komunikacionog toka funkcionisanja bankomata treba da se sastoji od
sledeih softverskih algoritama:
Osnovni meni autentikacija korisnika bankomata
Gotovinska isplata
Brza gotovinska isplata
Prenos sredstava sa rauna na raun
Narudbina ekovnih blanketa
Prikazivanje i izdavanje izvoda stanja
Promena PIN-a
U centru ukupne softverske aplikacije nalazi se komunikacioni interfejs bankomata, koji
obezbeuje komunikaciju unutar hardverskog sistema bankomata i upravljakog centra lokalne
mree bankomata. Na vrhu zvezdaste strukture nalazi se korisniki interfejs bankomata, koji ima
posebnu podgrupu aplikacija preko kojih se vri multimedijalna podrka, koja obezbeuje komfornu
komunikaciju korisnika sa ureajem.
Preko upravljakih funkcija korisnikog interfejsa, posredstvom komunikacionog interfejsa
vri se komunikacija sa hardverskim procesingom bankomata, koji obezbeuje hardverski rad
ureaja. S druge strane, sve ove transakcije se prate i vodi se njihova logistika podrka u okvirima
monitoring sistema, kao zasebne softverske aplikacije, koja preko komunikacionog interfejsa
obezbeuje nadgledanje celokupnog sistema funkcionisanja u okviru upravljakog centra lokalne
mree bankomata.
Globalni model komunikacionog toka funkcionisanja bankomata mogao bi se definisati na
osnovu sledeeg dijagrama:
170
Multimedijalni
interfejs
Korisni~ki interfejs
bankomata
Monitoring sistema
Komunikacioni
interfejs bankomata
Hardverski procesing
bankomata
Upravlja~ki centar
mreè bankomata
U sutini, upravljaki centar lokalne mree bankomata predstavlja osnovnu logistiku

podlogu ukupnog softverskog funkcionisanja bankomata. Preko ovog softverskog paketa
obezbeuje se rad nezavisnih softverskih modula u samom ureaju (korisniki interfejs, hardverski
ineterfejs, monitoring i komunikacioni interfejs), njihova meusobna sprega i usaglaenost
funkcionisanja, kao i komunikacija sa bazama podataka radi auriranja odnosno odobrenja
transakcija.
7.10. POS SISTEMI

EFT/POS (Electronic Funds Transfer/Point-Of-Sale) je novi bezgotovinski sistem plaanja
koji se ostvaruje preko trgovake i uslune mree sa elektronskim registar kasama-terminalima, koji
su povezani sa bankarskom informatikom mreom. To praktino znai da korisnici na mestu
kupovine vre plaanja robe i usluga putem direktnog prebacivanja iznosa sa svog rauna na raun
prodavca, preko kompjuterskog maloprodajnog terminala prikljuenog na bankarsku mreu.
EFT/POS obezbeuje sledee usluge:
verifikaciju ispravnosti ekova,
autorizaciju kreditnih i debitnih kartica,
direktno zaduenje (ONLINE prenos sredstva sa rauna kupca kod njegove banke na
bankarski raun prodavca) .
171
7.10.1.
KOMPONENTE POS SISTEMA
U osnovi POS sistemi su najjednostavniji vid elektronskog bankarstva, s obzirom da imaju

odreenu dozu nezavisnosti i samostalnosti od ostalih sistema, kao i dosta pojednostvaljenu
hardversko-softversku platformu funkcionisanja. Komponente POS sistema u najirem smislu su
sledee:
Slika Konfiguracija POS terminala u trgovini u sklopu registar kase

1. POS terminali su klasini terminali ili (najee) modifikovane registar kase (ElektronicCash registar system) koje obezbeuju terminalsku funkciju i povezani su sa koncentratorima. Mogu
biti vlasnitvo banaka ili prodajne mree.
2. Koncentratori primaju informacije od mnotva terminala sa iste lokacije kombinujui i
usmeravajui ih za jednostavniji prenos preko individualne komunikacione linije radi smanjenja
trokova prenosa ak i do 70 %. Ovi ureaji imaju za zadatak da poveu vie sporih terminala u
brzu liniju za prenos informacija. Savremeni koncentratori su veoma moni i mogu opsluivati i po
nekoliko stotina terminala.
3. Komunikaciona mrea obezbeuje protok informacija izmeu koncentratora i svierskog
centra odnosno banke. Uglavnom se koriste iznajmljene potanske linije (komutirana veza), a u
novije vreme i zasebne raunarske mree za paketski transfer informacija. Ove druge su daleko
pouzdanije od prvih, s obzirom na visok tehniki standard i savren protokol transfera informacija.
Privatne komunikacione mree mogu biti vlasnitvo banaka, trgovakih i uslunih organizacija, kao i
internacionalnih ili nacionalnih telekomunikacionih sistema. S obzirom na visoke investicione
trokove formiranja sopstvene komunikacione mree najekonominije je ii na model iznajmljivanja
prikljuaka ili celih delova postojeih raunarskih mrea za brzi paketski transfer informacija.
4. Svierski centar ima funkciju da razvodi (usmerava) informacije o novanim
transakcijama od POS terminala, preko koncentratora i bankarskog raunskog centra prodavca do
bankarskog raunskog centra kupca, s jedne strane i s druge, da distribuira povratne informacije o
novanim transakcijama od bankarskog raunskog centra kupca do bankarskog raunskog centra
prodavca.
172
Uloga svierskog centra je i da usmerava informacije o robnim transakcijama do raunskog
centra prodavca, kao i da razvodi povratne informacije nazad do POS terminala o stanju robnih
zaliha prodavca.
5. Bankarski raunski sistemi prodavca i kupca primaju sve potrebne informacije o
raunima koji su neophodni za identifikaciju i obavljanje transakcija na tekuim raunima ili
bankarskim kreditnim depozitima kupaca, kao i da prate informacije o finansijskim rezultatima
transakcija kupaca i prodavaca.
6. Alternativni sistemi za autorizaciju ekova, kreditnih i debitnih kartica predstavljaju
uslugu POS sistemu, kada je nemogua elektronska komunikacija prodavca sa nekog lokalnog
trita i bankarskog raunskog sistema. Alternativni sistemi pruaju mogunost komunikacije
prodavaca robe i usluga telefonskim putem sa bankama kupaca kako bi se izvrila verifikacija i
sravnjenje njegovih bezgotovinskih platenih instrumenata.
7.10.2.
VRSTE POS UREAJA
Osnovna podela POS ureaja je na on-line i off-line ureaje. U praksi najvie je off-line
ureaja, s obzirom da bi za povezivanje velikog broja POS ureaja bila neophodna velika
telekomunikaciona infrastruktura. Praktino on-line ureaji se pojavljuju kod velikih trgovakih i
uslunih privrednih sistema gde je telekomunikaciona infrastruktura sistemski reena preko
organizovanja lokalne mree, sa svim gore navedenim komponentama POS sistema. Off-line
ureaji se, s druge strane pojavljuju kao najiri front POS sistema sa alternativnim reenjima
autentifikacionog/autorizacionog upita i prenosa podataka.
Slika Prenosni POS terminal

Tipologija POS ureaja je sledea:
sa aspekta prihvatanja kartica:
standardni POS ureaji koji prihvataju kreditne i debitne kartice bez obzira na medij
kartice;
smart POS ureaji za prihvatanje kartica elektronskih novanika;
173
multifunkcionalni POS ureaji koji prihvataju sve oblike i medije kartica;
sa aspekta funkcionalnog sklopa:
POS ureaji koji su sastavni deo trgovakih registar kasa;
POS ureaji u obliku itaa kartica koji funkcioniu u sprezi sa personalnim
raunarima;
prenosni off-line ureaji;
prenosni on-line ureaji koji mogu biti povezani preko fiksne ili mobilne GSM
telefonske mree;
POS ureaji kao poseban hardverski dodatak telefonskim aparatima.
7.10.3.
MREE POS UREAJA
POS ureaji mogu biti u vlasnitvu trgovakih, uslunih i bankarskih organizacija. Bez obzira
na vlasniku strukturu kao i oblik povezivanja (on-line ili off-line) vie POS ureaja predstavlja mreu
koja moe imati fiksnu telekomunikacionu ili alternativnu infrastrukturu.
Fiksna telekomunikaciona infrastruktura podrazumeva da je mrea POS ureaja povezana
sa lokalnim host-om (koji moe biti trgovaki ili bankarski) sa fiksnim linijama. Ovakav oblik
povezivanja je svojstven velikim trgovakim, uslunim i bankarskim sistemima koji imaju potrebe da
poveu svoja prodajna mesta, pote, ekspoziture i po drugim osnovama poslovanja. S druge strane,
postoje zasebne i samostalne lokacije POS ureaja koje se povezuju sa osnovim sistemima ukoliko
ima potrebe i mogunosti za takva povezivanja koja se ogledaju u profitnim perspektivama.
Slika Provlaenje bankarske kartice kroz POS terminal

Alternativna telekomunikaciona infrastruktura mree POS ureaja koristi se u sluajevima
ispada on-line sistema ili kao jedino komunikaciono reenje. Alternativni sistemi mogu biti
organizovani preko Centara za autorizaciju, CALL centara ili preko informatikih dial-up centara.
Organizovanje alternativnih sistema mree POS ureaja je dosta sloen tehnoloki i tehniki proces
koji zahteva obezbeenje adekvatne propusnosti i dostupnosti mree.
174
7.10.4.
FUNKCIONISANJE POS SISTEMA
Sama transakcija plaanja sa karticom na POS terminalu obavlja se u dva koraka:

prvi je autentifikacija kartice i korisnika, koja se obavlja u okviru POS terminala mada
postoje i sistemi za autentifikaciju preko on-line upita u bazu podataka izdavaoca kartice
(to je u svetu retko primenjen model)
drugi je autorizacija plaanja koja se obavlja takoe u dva koraka:
ukoliko je iznos plaanja do limita naznaenog na kartici odnosno limita prodajnog
mesta ne vri se autorizacija i
ukoliko je iznos plaanja preko jednog od ova dva limita vri se autorizacija u on-line
kominikaciji sa Host-om izdavaoca kartice ili nekim od ovlaenih Centara za
autorizaciju (ovlaeni provajder izdavaoca kartice).
Algoritam komunikacionog toka transakcije plaanja preko POS sistema je prikazan u
posebnom separatu na kraju rada koji se zove Prilog 2.
Na osnovu reima rada, POS ureaje moemo podeliti na:
Off-line terminale koji nemaju vezu sa raunarskim Host-om i na kojima se transakcije
plaanje obavljaju u off-line reimu rada samo do odreenog limita plaanja. U sluaju
veih iznosa plaanja koriste se alternativna sredstva autorizacije plaanja putem
telefonske komunikacije sa Centrom za autorizaciju izdavaoca kartice.
On-line terminale - koji su povezani preko raunarske mree sa raunskim Host-om
izdavaoca kartice.
Slika Osnovni elementi POS terminala
175
7.10.5.
PREDNOSTI POS SISTEMA
U osnovi razvoja POS sistema su pored postojanja sofisticiranih informatikih kapaciteta i

razvijeni instrumenti bezgotovinskog naina plaanja - ekovi, kreditne i debitne kartice. S druge
strane veoma vana je uloga odnosa banaka i maloprodajne/uslune mree, odnosno njihova
zaiteresovanost za prihodovanje preko ovih sistema.
U razvijenim zemljama banke i finansijske organizacije POS sisteme uglavnom razvijaju u
saradnji sa prodajnom i uslunom mreom, kako zbog visokih incijalnih trokova, tako i zbog
potrebe zajednikog markentikog nastupa prema korisnicima sistema - zajednikim klijentima
banaka i trgovinsko-uslunih delatnosti.
Prednosti postojanja POS sistema za banke su ogromne i mogu se podvesti pod sistem
sveukupnog razvoja bezgotovinskog naina plaanja, to praktino znai sledee:
sve vea upotreba bezgotovinskih naina plaanja u obliku plastinog novca (kreditnodebitne kartice);
smanjenje prometa novane dokumentacije (ekovi, doznake, specifikacije i sl.);
poveavanje depozitnih fondova banaka, poto klijenti nemaju potrebu da podiu velike
gotovinske sume radi plaanja robe i usluga - praktino klijenti svoja sredstva troe u
momentu kupovine robe ili usluga;
stabilizacija depozitnog potencijala banaka;
poveanje kreditnog potencijala banaka.
S druge strane, EFT/POS sistem je veoma atraktivan kao samostalni razvojni projekt
trgovakih i uslunih delatnosti, s obzirom da zadovoljava brzu bezgotovinsku naplatu prodaje,
smanjuje trokove platnog prometa i obezbeuje potpunu kontrolu poslovanja sa zalihama i
finansijskim tokovima. Trgovake i uslune delatnosti, meu koje se svakako ubrajaju i pote, koje
imaju veliki obim ekova u realizaciji, pa samim tim i gubitke pri njihovoj naplati, spremne su da plate
visoke incijalne trokove uvoenja POS sistema kako bi smanjili svoje trokove.
Uvoenje potpuno automatizovanih blagajnikih terminala na periferiji POS sistema sa
itaima kreditnih i debitnih kartica (magnetne i smart tehnologije) omoguava potpunu kontrolu
finansijskih tokova trgovake i uslune mree u pravcu optimizacije obrtnih sredstava neophodnih
za uspeno i solventno poslovanje preduzea. Pored itaa kartica u novije vreme, kao standardni
ureaj POS terminala, isporuuju se optiki ita BAR koda, po sistemu Evropske numeracije
artikala (Europe Artical Numeration - EAN), kojim se oitavaju ipkasti kodovi na robi ili poiljkama u
poti. Svrha optikih itaa BAR kodova sa robe je u brem i veem protoku klijenata preko
altera/blagajne (poveava se brzina realizacije) i mogunost voenja zaliha na skladitu,
optimizacije zaliha u pravcu prilagoavanja stvarnim potrebama, kao i trace & tracing sistem
praenja poiljka u potanskom saobraaju.
176
Slika Portabl prenosni POS terminali

Inae u poslednje vreme, sve vie su u upotrebi tkz. beini terminali POS sistema koji
rade na principu terminala koji je u vezi sa matinom bazom finansijskog provajdera preko GSM
sistema (Global System for Mobile Communication). Na ovaj nain POS sistem dobija novu
dimenziju koju moemo okarakterisati kao mobilni POS terminal. Ovaj sistem naroito je vaan za
neke od uslunih delatnosti, kao to su taksi sluba, restorani ili potanski saobraaj (npr. potonoe
koji na kunom pragu korisnika preko ovog ureaja naplauje neku od usluga).
Kupci - klijenti POS sistema, ovaj vid elektronskog bankarstva rado prihvataju, s obzirom da
ne moraju da nose velike koliine gotovog novca sa sobom, pa samim tim se smanjuje rizik
poslovanja sa gotovim novcem.
U sutini POS sistemi mogu uz minimalne trokove, ne samo da povee interese kupaca i
prodavaca, nego i da obezbedi jedan novi kvalitet u pruanju usluga na finansijskom tritu. Pre
svega omoguavajui kupcima roba i usluga da na savremen nain vre plaanja, kao i da koriste
bonitete u prodaji koje obezbeuju novi naini plaanja (bonusi pri plaanju debitnim i kreditnim
karticama). S druge strane, prodavci e lake i efikasnije da dolaze do sredstava realizacije, tako da
e im i ponuda robe i usluga biti bogatija i prilagoena uslovima trita i tranji kupaca. Na kraju,
banke e imati potpunu kontrolu nad sredstvima depozita i finansijskim tokovima, to praktino znai
da e imati vei i kvalitetniji kreditni potencijal, koji e davati nove impulse privrednim tokovima. Ovaj
finansijsko-usluni krug (klijent - prodavac robe i usluga - banka) bie osnovna formula upravljanja
kvalitetom ne samo u pruanju usluga, nego i u kretanju ka osnovnom cilju - globalnom blagostanju
drutvene zajednice.
7.11. MREE BANKOMATA I POS-OVA

Bankomati i POS ureaji nemaju veliki znaaj i ulogu kao samostalni ureaji, s toga se
povezuju u lokalne mree, a preko njih u ire nacionalne ili svetske mree. Nivo mrenog
povezivanja je u zavisnosti od profitnih interesa vlasnika ureaja, kao i mogunosti da se preko
mrene dostupnosti nametne ostalim privrednim subjektima u svim sferama poslovanja.
Mree bankomata i POS-ova, s obzirom na vlasniku i makroekonomsku lokaciju, mogli bi
podeliti na:
177
lokalne mree mree bankomata i POS-ova jedne finansijske institucije ili provajdera;
ire lokalne mree mree bankomata i POS-ova vie finansijskih institucija ili
provajdera koji su nali zajedniki interes u nastupu na tritu usluga;
jedinstvene nacionalne mree mree bankomata i POS-ova svih finansijskih institucija
ili provajdera u jednoj nacionalnoj ekonomiji;
globalne internacionalne mree mree bankomata i POS-ova svih finansijskih
institucija ili provajdera u iroj internacionalnoj ekonomiji.
Osnovni nukleus, gore navedene podele mrea, su lokalne mree. U okviru lokalne mree
pojavljuju se dva podsistema: mrea bankomata i mrea POS ureaja. Ova dva podsistema su
komplementarna sa stanovita resursa koje koriste (linije, hardver, softver baze podataka i sl.),
mrene organizacije, alternativnih mrenih sistema, instrumenata raspolaganja u obliku novanih i
kreditnih kartica i sl. S toga se u istoj lokalnoj mrei koriste svi raspoloivi resursi za rutiranje,
procesing i realizaciju transakcija kako bankomata tako i POS ureaja. To ne znai da se ne mogu
zasebno organizovati mree bankomta i POS-ova, s tim da treba imati u vidu da se u tim
sluajevima dupliraju kapaciteti u nekim segmentima mrenog opsluivanja.
7.11.1.
LOKALNA MREA BANKOMATA I POS-ova
Lokalna mrea bankomata i POS ureaja ima sledee komponente:

Bankomati koji mogu biti u off-line i on-line reimu rada.
POS ureaji koji mogu biti u stalnoj vezi sa provajderskim Host-om preko fiske ili GSM
veze ili kao nezavisni ureaji koji mogu biti fiksni ili prenosni.
Komunikaciona mrea preko koje se obavlja transakciona komunikacija izmeu
bankomata i POS ureaja, s jedne strane, i provajderskog Host-a, s druge strane.
Upravljaki switch centar predstavlja srce sistema lokalne mree poto se preko
njega obavljaju sve transakcije, njihovo rutiranje, arhiviranje, kontrola kompletnog
transakcionog procesa (monitoring), kao i omoguavanje veze sa eksternim subjektima i
drugim lokalnim i globalnim mreama.
Alternativni podsistemi mree kao to je akceptanstska mrea primalaca kartica i
Centra za autorizaciju koji predstavlja alternativni oblik komunikacije kada su veze sa
Upravljakim switch centrom u prekidu i to pre svega kada je u pitanju poslovanje preko
POS sistema.
U globalnom smislu u lokalnu mreu bankomata i POS ureaja moe se podvesti i
podsistem akceptantske mree prodajna mesta akceptanata kreditnih i debitnih kartica banaka i
drugih finansijskih institucija.
7.11.1.1.
UPRAVLJAKI SWITCH CENTAR MREE BANKOMATA I POS
Upravljaki centar mree ATM/POS predstavlja srce sistema samouslunih ureaja poto
omoguava konekciju i procesing transakcija izmeu bankomata i POS ureaja i baza podataka
Host-a banke izdavaoca novanih kartica. U sutini upravljaki centar predstavlja switch centar
lokalne mree ATM/POS. Pored ove osnovne funkcije da obezbeuje vezu perifernih samouslunih
ureaja i Host-a, upravljaki centar mree ATM/POS obezbeuju veze sa drugim lokalnim mreama
178
direktno ili preko jedinstvenog switch centra, kao i veze sa stranim sistemima kartica preko njihovih
elektronskih centara za autorizaciju transkacija.
Nacionalni
switch
centar
INO
sistemi
H ost
ATM
POS
Upravlja~ki
switch centar
ATM
POS
Centar
za
autorizaciju
ATM
Akceptant
Akceptant
POS
Akceptant
Slika Model lokalne mree ATM/POS

Funkcije Upravljakog centra lokalne mree ATM/POS su sledee:
Inteligentni kontrolor mree ATM/POS Osnovni zadatak Upravljakog centra je da
nadgleda i upravlja mreom ATM/POS, odnosno da ima kontrolu nad svakim ureajem
u mrei. Monitoring mree podrazumeva kako stanje na samoj mrei, tako i stanje i
pogonsku spremnost svakog ureaja na mrei.
Multi-vendor support Upravljaki centar treba da obezbedi podrku za rad ATM/POS
ureaja na mrei bez obzira na proizvoaa tih ureaja ukoliko se radi o licenciranim
proizvoaima od strane velikih sistema (npr. VISA-a)
Procesing novanih kartica Ovo je najvanija funkcija Upravljakog centra koji mora
ne samo da rutira transakcije i podatke od ATM/POS ureaja do Host-a i nazad, nego i
da obradi transakciju kako bi ona bila adekvatno prihvaena i evidentirana u bazi
podataka konkretnog korisnika. Procesing pored obrade same transakcije obuhvata
evidentiranje i praenje izgubljenih kartica, zaboravljenih PIN-ova, kreiranje crnih listi za
kartice i sl.
Personalizacija novanih kartica Ovo je pridodata funkcija koja moe ali ne mora biti
sastavni deo Upravljakog centra. Personalizacija novanih kartica podrazumeva
kreiranje i izdavanje kartice koja je kastamizirana za korisnika, poto su na nju preneti
podaci o korisniku kako na licu kartice tako i na njenom magnetnom mediju, kao to su:
primarni broj rauna, PIN, datum vaenja kartice, limiti, restrikcije i sl.
179
Kontrola rada sistema Ova funkcija treba da obezbedi kontrolu rada sistema,
praenje statusa ureaja na mrei ATM/POS, praenje transkacija, oporavak sistema u
sluaju greke i sl.
Generisanje izvetaja Upravljaki centar treba da generie niz izvetaja na osnovu
razliitih kriterijuma, koji se odnose kako na finansijsko poslovanje tako i na rad mree.
Key menadment Upravljaki centar lokalne mree takoe ima funkciju definisanja,
uvanja i upotrebe tajnih i javnih kljueva za kriptovanje PIN-a kao i kriptovanje poruka
koje se prenose mreom.
Zatita sistema Upravljaki sistem takoe ima posebne sistem za zatitu podataka
koji se prenose na mrei kao i zatitu integriteta lokalne mree koja se manifestuje kroz
hardversko-softversku zatitu sistema.
Upravljaki centar ATM/POS mree preko modula za Network Management omoguava
uvid u rad celokupne mree na tehnikom i transkacionom nivou. Na tehnikom nivou operaterima
je omoguen uvid u status komunikacione linije svakog ureaja, stanje novca u kasetama, kao i
informaciju o tehnikoj ispravnosti ureaja i oekivanim intervencijama (zamena papira, ribona i sl.)
Na transakcionom nivou raspoloive su informacije o obavljenim transakcijama. Monitoring mree u
Upravljakom centru je snana alatka za servisiranje ukupne mree ATM/POS, kao i za voenje
menadmenta mree u cilju postavljanja optimalnih reenja za funkcionisanje svih elemenata u
mrei.
Upravljaki centar moe da ima tri reima rada:
On-line komunikacija omoguava stalnu komunikaciju izmeu perifernih ureaja i Hosta banke, tako da se autorizacija svake transkacije obavlja na Host-u;
Off-line reim rada podrazumeva da ne postoji komunikacija izmeu ATM/POS ureaja
i Host-a (ili je ona u prekidu) tako da se autorizacija obavlja u privremenoj bazi podataka
Upravljakog centra, a po uspostavljanju veze sa Host-om vri se auriranje podataka u
centralnoj bazi podataka;
Stand-alone je reim rada kada je u prekidu veza izmeu ATM/POS ureaja i
Upravljakog switch centra. Tada se ne vri autorizacija transakcija nego se vri isplata
do limita koji je definisan za taj reim rada ili je definisan na samoj kartici.
Hardverski kapaciteti za postavljanje Upravljakog switch centra zavise od veliine mree
ATM/POS, protoka podataka i protokola koji se koristi za paketski prenos podataka. U Upravljakim
switch centrima obino se instaliraju dvoprocesorski RISC raunari koji mogu da obezbede brz i
bezbedan prenos podataka u mrei.
Softver za Upravljaki switch centar i mreu ATM/POS sastoji se iz dva segmenta: Front
Office i Back Office softver. Front Office softver obezbeuje rad na samim ureajima i prenos
podataka preko switch centra do Host-a. S druge strane Back Office softvera se koristi za
generisanje izvetaja, menadment mree i ureaja na njoj, generisanje PIN-ova i sl.
7.11.1.2.
ALTERNATIVNI PODSISTEMI MREE BANKOMATA I POS-ova
Danas u svetu postoji niz moguih modela za alternativne podsisteme mree bankomata i
POS ureaja. Najei mogui podsistemi mree bankomata i POS ureaja su sledei:
1. Akceptantska mree primalaca novanih kartica predstavlja nukleus razvoja retail
elektronskog bankarstva, s obzirom da kao sistem za obuhvat kartica postoji toliko dugo koliko i
180
sama kartica. Akceptant je primalac novane kartice koji omoguava, da se u njegovoj prodajnoj
mrei roba i usluge mogu vriti plaanja sa novanim karticama.
Akceptanstka mrea je off-line mrea, s obzirom da ne postoji veza izmeu prodajnog
mesta i banke izdavaoca novane kartice, tako da su plaanja ograniena sa limitom tog prodajnog
mesta ili limitom koju ima korisnik za plaanje sa odreenom vrstom kartice. Praktino, korisnik
moe da plati robu i usluge sa novanom karticom do odreenog limita bez autorizacije, a preko tog
definisanog limita uz telefonsku autorizaciju sa bankom izdavaocem novane kartice. Svako
prodajno mesto u akceptanstskoj mrei opremljeno je sa Imprinterom, spravom pomou koje se vri
tampanje podataka o korisniku novane kartice koji plaa robu i usluge na raunu, tzv. slipu. Na taj
nain ujedno se vri i autentifikacija korisnika poto se njegovi podaci tampaju na slipu da bi u
poslednjoj fazi ovog naina bezgotovinskog plaanja, korisnik njihovu verodostojnost overio svojim
potpisom. Da bi se omoguila tampa podataka o korisniku na slipu preko Imprintera, personalni
podaci na licu novane kartice moraju da budu embosirani reljefno utisnuti. Procesing plaanja u
akceptantskoj mrei predstavlja ekstenzivan posao za svaku banku, koji se sastoji od dva
segmenta:
Centra za autorizaciju, preko koga se vri autentifikacija i autorizacija plaanja
Centra za elektronsku obradu podataka u kojem se vri obrada slipova, elektronsko
evidentiranje transakcija plaanja i arhiviranje slipova.
Procesing novanih kartica koje se realizuju kroz akceptantsku mreu, banke mogu da
obavljaju samostalno ili preko provajderskih firmi koje obavljaju ove poslove za druge banke.
2. Centar za autorizaciju je veoma vana karika u lancu komunikacija izmeu primalaca
novanih kartica i banke izdavaoce kartice. Centri za autorizaciju po pravilu pokrivaju samo
akceptantsku mreu koja je u vlasnitvu banke. Njihov rad moe biti potpuno automatizovan
uvoenjem CTI reenja, u obliku govornih tehnologija ili poluautomatski sa operaterskom posadom.
Pored autorizacije transakacije plaanja ovi centri mogu da obavljaju i druge poslove, kao to je online evidentiranje svih autorizovanih transakcija, alterantivna podrka u poslovima realizacije
plaanja sa ekovima i sl.
3. CALL centar predstavlja sistem koji je po svojoj spoljnoj fizionomiji veoma slian Centru
za autorizaciju. Call centri su podsistem mree bankomata preko koga se obezbeuje konekcija sa
drugim bankama radi alternativnih autorizacija transkacija, kao i obezbeenje podrke za korisnike
usluga u pravcu reavanja reklamacija.
4. Check-Clearing House predstavlja alternativni model za procesing ekova. Preko njega
se vri procesing i arhiviranje ekova koji se primaju u mrei primalaca ekova ili u akceptatskoj
mrei sa POS ureajima. Procesing u ovim centrima obavlja se automatizovano preko optikog
itanja ekova. Modeli koji predviaju arhiviranje ekova za vie banaka na jednom mestu i
korienje novih metoda digitalnog arhiviranja skeniranjem dokumenata su novost, koja se esto
koristi u razvijenim zemljama sveta.
5. Mrea stand-alone terminala je prava alternacija mree EFT/POS ureaja, poto se radi
o ureajima preko kojih se obavljaju bezgotovinska plaanja sa novanim karticama i ekovima do
odreenih limita, s obzirom da ovi ureaji/terminali rade u off-line reimu rada u odnosu na banke.
181
ATM
POS
H o st
CALL
centar
Upravlja~ki
switch centar
Stand-alone terminali
Check
Clearing
House
Javne govornice
Centar
za
autorizaciju
GSM
Kablovska TV
Akceptant
Akceptant
Akceptant
Slika Model alternativnih podsistema mree ATM/POS

6. Mrea javnih telefonskih govornica moe da bude alternativni podsistem mree
bankomata i POS ureaja, s obzirom da se novane kartice mogu koristiti za plaanje telefonskih
razgovora u javnim telefonskim govornicama, kao i za plaanje robe i usluga preko sistema za
elektronsku telefonsku trgovinu (Electronic Phone Commerce). U svim razvijenim zemljama sveta
ovaj podsistem je znaajno doprineo kako razvoju novanih kartica tako i razvoju mree bankomata
i POS ureaja.
7. Mrea mobilne telefonije u novije vreme dobija sve vie na znaaju i stvaraju se modeli
preko kojih se ostvaruje podsistemska konekcija sa ostalim sistemima elektronskog bankarstva.
Kao alternativna novana kartica u mobilnim telefonima moe da poslui SIM kartica koja
obezbeuje potpunu autentifikaciju korisnika dok se autorizacija usluga i plaanja moe obavljati
kroz GSM mreu.
8. Kablovska TV mrea takoe moe da bude podsistem mree bankomata i POS ureaja
s obzirom da se autentifikacija korisnika kablovske televizije moe obavljati preko posebnog ureaja
u kablovskim dekoderima sa novanim karticama. S druge strane, kablovska TV mrea kao
zatvoren i kontrolisan sistem distribucije TV signala moe da poslui za razne vidove plaanja u
okvirima ovog sistema korienjem modela Homebanking sistema.
Zajednika osnova svih pobrojanih alternativnih podsistema mree bankomata i POS
ureaja je Upravljaki centar mree koji vri procesing transakcija za sve podsisteme i preko koga
se obavlja konekcija, kako sa drugim sistemima van lokalne mree, tako i sa raunarskim Host-om
banke, odnosno bazama podataka korisnika bankarskih usluga.
7.11.1.3.
JEDINSTVENA NACIONALNA MREA BANKOMATA I POS-ova
Dosadanja praksa u radu sa ATM/POS terminalima je ukazala da se u uslovima

organizovanja dela poslova od interesa za izdavaoce kartica i vlasnike lokalnih mrea, ostvaruje
najnia cena kotanja transakcija, a time i najnii troak ukupnog sistema, a sa aspekta korisnika
182
usluge kvalitetnija usluga. Tako da se formiranjem jedinstvenog centra za rad sa karticama
ostvaruju sledei ciljevi23:
poveanje broja izdatih kartica i bri razvoj savremenog sistema bezgotovinskog naina
plaanja,
poveanje efikasnosti korienja lokalnih mrea ATM/POS s obzirom da se na ovaj
nain stvaraju uslovi za prijem kartica, izdanja jedne banke, u EFT terminalu druge
banke,
podizanje nivoa kvaliteta usluge korisnicima tako to e im se omoguiti korienje svih
raspoloivih ATM/POS ureaja u zemlji,
smanjenje koliine gotovog novca u opticaju, kao i ekova po tekuim raunima
graana, to za posledicu ima poveanje sredstava na raunima banaka,
standardizacija procesa, podataka, hardvera i softvera u lokalnim mreama ATM/POS,
koje se ukljuuju u jedinstvenu mreu - davanje licenci i dozvola za rad u nacionalnoj
mrei,
jedinstven i usaglaen sistemski, tehniki i marketinki nastup prema okruenju u zemlji i
inostranstvu, to neposredno doprinosi brem razvoju i afirmaciji ovog sistema
bezgotovinskog plaanja,
za banke izdavaoce kartica, kao i za banke vlasnike lokalnih mrea ovi poslovi postaju
rentabilni, odnosno po ovim poslovima se ostvaruje odreeni profit.
Osnovna opredeljenja banaka koja se moraju potovati pri formiranju Jedinstvenog centra
za rad sa novanim karticama u zemlji (u daljem tekstu: JCK) su sledea24:
JCK, kao neprofitnu organizaciju, formiraju finansijske institucije u zemlji, koje se bave
poslovima sa karticama i imaju interes za postojanjem JCK-a,
u JCK-u se mogu obavljati samo oni poslovi koji ispunjavaju sve od nie navedenih
uslova:
za njihovo obavljanje su zainteresovani svi koji uestvuju u finansiranju njegovog rada,
JCK se ne postavlja kao konkurent bankama koje raspolau lokalnim mreama
ATM/POS,
ukljuenjem posla na nivo JCK-a zadovoljen je princip ekonominosti, odnosno postie
se smanjenje cena usluga.
preko JCK-a se omoguava slobodno korienje u mrei na nacionalnom nivou sledeih
kartica:
internacionalnih bankarskih kartica (VISA, MASTERCARD),
ostalih internacionalnih kartica (AMEX, DINERS, ...),
YUBA kartica.
JCK treba da omogui svim domaim bankama, koje su na njega vezane, direktnu vezu
sa autorizacionim centrima inostranih banaka,
JCK obezbeuje standardizovanost pristupa nacionalnom centru, kao i povezivanje i
funkcionisanje lokalnih mrea ATM/POS.
Operativni poslovi SWITCH centra JCK-a su25:
Projektni zadatak za izradu Projekta Jedinstvenog centra za rad sa platnim karticama u zemlji,
grupa autora, UBJ Beograd 1998. godine, str. 1.
24 Ibidem, str. 3.
25 Ibidem, str. 4
23
183
povezivanje lokalnih mrea ATM/POS za rad sa karticama u zemlji i inostranstvu putem
efikasne komunikacione mree, protoka i obrade informacija,
autorizacija transakcija koje se obavljaju u jedinstvenoj nacionalnoj mrei povezanoj sa
bazama podataka meunarodnih platnih sistema. Autorizacija e se vriti prvenstveno
elektronskim upitima uz mogunost uspostavljanja i "voice" tehnologije za sve kartice
koje idu preko JCK-a.
formiranje, odravanje i korienje datoteka prometa, naknada, izuzetaka, crnih lista,
statistike osnove obrauna,
obezbeenje zatite od svih vrsta rizika koji prate ovaj posao, posebno u delu
autorizacije, mogunosti zloupotrebe, oteenja, sporova,
obrada podataka o prometu kao osnov za meusobne obraune ucesnika i plaanja.
Cenar nema formu "clearing house", osim ako se stvore sistemski, zakonski uslovi, ali
mora obezbediti sve preduslove (datoteke zaduenja i odobrenja) za obavljanje kliringa i
prenose sredstava.
servis za tehnike intervencije u mrei putem ekipe mobilnih stunjaka, odnosno mree
ovlaenih i obuenih servisera koji po prijavi interveniu u delu opreme u nadlenosti
JCK-a (do servera banaka koji kontroliu rad njihovih lokalnih mrea ATM/POS),
razvoj softvera za podrku sistemu, uz mogunosti prilagoavanja zahtevima korisnika,
odravanja i intervencija uz to manju zavisnost od eventualnih dobavljaa ija uloga se
mora svesti samo na oblast licenciranog softvera,
formiranje i odravanje "Backup" sistema sposobnog da obezbedi sigurnost posla bez
zastoja, zatitu podataka i osnovu za reavanje reklamacija u strogo propisanoj formi.
U sistemske poslove JCK-a spadaju26:
kreiranje, razvoj, usaglaavanje, uvoenje, primenjivanje i kontrola primene jedinstvenih
standarda koji su neophodni za obavljanje ovih poslova i izdavanje licenci za prikljuenje
lokalnih mrea ATM/POS. Standardi moraju obuhvatiti proizvode i procese uz potpunu
usaglaenost sa meunarodnim okruenjem, odnosno preko JCK-a se mora obezbediti
kompatibilnost sistema.
definisanje, usaglaavanje i kontrola primene politike tarife naknade za usluge JCK-a i
principe obrauna i plaanja meu uesnicima u prometu sa karticama,
voenje zajednike razvojne politike,
voenje jedinstvene politike prema zakonodavcima u cilju stvaranja povoljnog
normativnog okvira i efikasne zakonske regulative,
predstavljanje jugoslovenskog bankarstva u oblasti kartiarstva u zemlji i inostranstvu na
organizovan, struan ireprezentativan nain u cilju afirmacije posla, bankarstva i zemlje,
organizovanje edukacije radnika, seminara, predavanja, studijskih putovanja,
aktivnosti propagande, promocije i reklame proizvoda i usluga u oblasti kartiarstva kao i
doprinos afirmaciji posla, animiranju uesnika i pomo pojedinim bankama u ovom delu.
struna pomo lanovima JCK-a kod izbora opreme,
analiza svih zloupotreba u mrei, formiranje preporuka lanicama za prevazilaenje
ovog problema, definisanje zahtevanog nivoa zatite u mrei.
Na osnovu ovako definisanih poslova JCK-a poslovi koji ostaju u domenu lokalnih mrea
ATM/POS, odnosno pojedinih banaka i drugih finansijskih institucija, ni jednog trenutka ne smeju biti
ugroeni ni narueni tako da je neophodno ostvariti njihovu kompatiblnost i kooperativnost sa
26
Ibidem, str. 5.
184
poslovima JCK-a. Na taj nain moemo definisati i poslove koji ostaju u nadlenosti lokalnih mrea
ATM/POS, odnosno banka i drugih finansijskih institucija koje se bave poslovima izdavanja
novanih kartica i procesingom poslova u lokalnim mreama ATM/POS:
odnose sa korisnicima kartica (definisanje uslova izdavanja i korienja, ugovaranje,
izdavanje, statusi, personalizacija itd.),
odnose sa akceptantima u sopstvenoj mrei (ugovaranje, personalizacija, instaliranje
POS-ova, obuka, plaanja),
poslove sa drugim bankama i izdavaocima (obrauni, plaanja, reklamacije),
poslove vezane za izgradnju, razvoj, opsluivanje i nadzor lokalnih mrea ATM/POS,
obezbeenje veze sa JCK-om (prikljuak i komunikacija).
Sistem funkcionisanja JCK-a moe se sagledati iz sledeeg primera:
''Ukoliko korisnik sa platnom karticom banke A plaa robu i usluge na POS ureaju u
lokalnoj mrei banke B, transakcija autentifikacije i autorizacije plaanja obavlja se preko JCK-a na
Host-u banke izdavaoca konkretne novane kartice. Akceptant novane kartice u ijem prodajnom
mestu se nalazi POS ureaj preko koga je izvrena transakcija za uslugu plaanja robe i usluga
novanom karticom plaa 3 % od ukupnog iznosa plaanja vlasniku POS ureaja, koji je u ovom
sluaju u vlasnitvu mree ATM/POS banke B. Od tih 3 % vlasniku POS ureaja pripada 2 %, dok
izdavaocu novane kartice pripada 1 %. Od ovih iznosa se oduzima i jedan mali iznos na ime
trokova za rutiranje transakcije preko JCK-a, s tim to odnos izmeu prethodna dva iznosa ostaje
isti.''
ATM
POS
DINERS
B
A
0
N
1
VISA
Master
Card
AkceptantI
ATM
POS
ATM
B
A
0
N
2
JCK
A
0
N
4
AkceptantI
POS
AkceptantI
ATM
POS
ATM
B
A
0
N
3
AkceptantI
POS
AkceptantI
Slika Model nacionalne mree ATM/POS
185
Na osnovu ovog primera veoma je lako precizirati osnovne ciljeve komercijalizacije ovih
poslova na globalnom nivou:
to vei broj izdatih novanih kartica obezbedie fiksne prihode koje ima svaki
izdavalac novanih kartica (u naem primeru 1 %).
to vea lokalna mrea kako bi to vei broj korisnika lokalne novane kartice
koristio usluge lokalne mree i kako bi velika i razuena lokalna mrea bila dostupnija i
korisnicima novanih kartica drugih izdavaoca.
7.12. HOMEBANKING SISTEMI

Poslovna filozofija lokacijskog pribliavanja usluga korisnicima nametnula je ubrzani razvoj
elektronskog kunog bankarstva. Razvoj telekomunikacionog servisa u pravcu digitalizacije jo vie
je otvorio vrata homebanking servisima u obliku digitalnih govornih tehnologija i sistema telefonskih
govornih automata. S druge strane, globalizacija telekomunikacija preko postavljanja mree svih
mrea INTERNET-a definitivno je omoguila Internet virtuelno bankarstvo kod kue.
Poetkom osamdesetih godina, pojavili su se prvi CTI sistemi, koji su integrisali raunarsku
tehniku i tehnologiju sa telefonskim servisima. Na ovoj platformi nastali su mnogi korisniki servisi
koji su omoguili komunikaciju korisnika usluga sa davaocima preko telekomunikacionih sredstava i
to u poetku preko telefona, kao najrasprostranjenijim sredstvom komunikacije, da bi sada bili
svedoci razvoja Internet kao najnovijeg vida komunikacije.
Homebanking je sistem za direktno korienje bankarskih i potanskih usluga kod kue,
poto omoguava neposredan transfer sredstava, informacija i naloga putem telefonske mree,
dakle bez pisanja prateih dokumenata.
7.12.1.
CILJ UVOENJA ELEKTRONSKOG KUNOG BANKARSTVA
Filozofija savremenog bankarstva zasniva se na totalnom lokacijskom i funkcionalnom

pribliavanju korisnicima usluga preko samouslunih bankarskih sistema, kao to su bankomati,
POS ureaji i homebanking sistemi.
Razvojem i globalizacijom telekomunikacija, homebanking sistemi dobijaju apsolutni primat
u svetu, s obzirom da obezbeuju korisnicima finansijskih usluga da od kue ili sa radnog mesta
putem telefona ili personalog raunara komuniciraju sa svojom bankom i koriste niz bankarskih
usluga. Cilj banaka je da privuku to vei broj korisnika usluga, a da im cena obrade svake
transakcije bude to nia, dok korisnici ele da imaju to vei konfor u korienju bankarskih usluga i
da ih mogu koristiti sa svakog mesta i u svako vreme (24 sata dnevno).
S toga bi mogli da definiemo sledee ciljeve, potrebe i koristi uvoenja sistema kunog
bankarstva:
privlaenje novih korisnika usluga, pre svega elitnih korisnika mlae starosne dobi i
relativno viih novanih primanja;
obezbeenje nove kvalitetnije ponude usluga prema komitentima (pravnim subjektima);
sniavanje cene kotanja transakcija;
sniavanje cene kotanja same usluge;
obezbeenje dodatnih prihoda preko naplate korienja pojedinih servisa, prodaje
oglasnog prostora i sl.
186
7.12.2.
RAZVOJ GOVORNIH (VOICE) TEHNOLOGIJA
Pod govornim tehnologijama podrazumevaju se tehnika reenja raspoznavanja govora,

vetakog generisanja govora i kodiranja govornog signala. Sve tri vrste govornih tehnologija koriste
se za izgradnju sistema automatizacije telefonskih informacionih usluga tzv. audiotex sistema. U
literaturi, audiotex sistemi se prikazuju kao most izmeu raunarskih sistema i klasine telefonske
mree. Telefonski aparat je preko telefonske mree vezan na specifian hardverski dodatak
raunara, koji pod kontrolom softvera omoguava konverziju alfanumerikih podataka iz datoteka u
govorni signal koji se uje u slualici telefona. Praktino na ovaj nain raunar govori informacije,
jer je to jedini nain da se prenesu informacije od njega do terminala koji nema video displej i da se
zavri petlja komunikacije.
U okviru govornih tehnologija postoje dva sistema za prijem podataka na liniji telefon raunar:
impulsni ili tonski signal - pomou brojanika (impulsni signal) analognog telefona i tipki
(tonfrekventni signal) digitalnog telefona, i
raspoznavanje govornih komandi preko dekodiranja odreenog broja izolovanih rei ili
fraza.
Danas je u masovnoj upotrebi simbioza ova dva sistem, s obzirom da je uznapredovala
sigurnost komunikacije i prepoznavanja dekodiranja poruke. Nedovoljnost stepena pouzdanosti
ogleda se u sistemima masovnog opsluivanja, gde su greke npr. u sistemima novanih
transakcija, pa ak i informacija, nedopustive.
S druge strane, odziv sistema primenom govornih tehnologija moe biti:
sinteza tekstualne informacije (ASCII koda) iz baze podataka u govornu poruku, putem
kreiranja vetakog (sintetizovanog) govora iz neogranienog renika, i
dekodiranje govornog koda dobijenog na osnovu analize i snimanja odreenog
ogranienog skupa govornih fraza, koje su unapred snimljene.
Sinteza govora predstavlja potpunu automatizaciju sistema govornih tehnologija i za sad se
komercijalno primenjuje uglavnom za anglosaksonsko, germansko i pansko govorno podruje s
obzirom na injenicu da vei deo zemalj sveta gravitira ka tom govornom podruju. Ali ipak trazvoj
tehnologije i tehnike ide u pravcu postaljanja novih standard koji e omoguiti simbiozu svih jezika i
dijalekta u ove servise. Drugi sistem predstavlja reenje interaktivnog govornog odziva koji kao
odziv koristi ogranieni broj govornih fraza u obliku digitalnog koda na disku raunara. Sistem rada
ovog sistem je sledei: pod nadzorom upravljakog aplikativnog softvera, program za dekodiranje
putem interfejsa uzima govorni digitalni kod i dekodira govorni signal u prirodni oblik (tonski signal) i
alje ga preko telefonske linije do telefonskog aparata.
Primena tehnologije interaktivnog govornog odziva je veoma rairena u automatizaciji
bankarskog poslovanja u razvijenim zemljama sveta. Ovaj sistem spada u kategoriju homebanking
sistema i u svetskoj literaturi obeleen je kao Phone Banking ili ee kao Telebanking sistem.
Automatizacija se sastoji u tome da klijenti banke posredstvom telefonskog aparata, sa bilo kog
mesta i u bilo koje doba dana, mogu da uspostave vezu sa svojom bankom radi dobijanja
informacija ili ostvarivanja odreenih bankarskih usluga putem jasno definisanog protokola
komunikacije sa raunarom banke. Danas se u svetu sve vie pored informativnog servisa
telebanking sistema forsiraju i servisi transakcionih usluga, kao to su davanje nefinansijskih naloga
i ostvarivanje novanih (bezgotovinskih) transakcija.
187
Danas govorne tehnologije su znaajan segment CTI ponude veine svetskih ponuaa
hardversko-softverskih reenja. Sinteza tekstualnih informacija u govornu poruku, putem kreiranja
vetakog (sintetizovanog) govora, kao i obrnuti proces sinteze govora u tekstualne informatike
forme, postali su svakidanjica na mnogim govornim podrujima. Ovo je upravo tehnikotehnoloka osnova za snaan razvoj ovih servisa baziran na Internet thin-client arhitekturi. Dobar
primer je razvoj IP telefonije na Internetu i njeno snano potiskivanje ostalih oblika tehnologije
upravo zbog kvalitetnog, a viestruko jeftinijeg servisa.
7.12.3.
INTERNET BANKARSTVO
ivimo u svetu masovne eksplozije elektronskih medija, globalizacije trita i poslovanja, iji
je zajedniki imenitelj postao Internet, kao nova filozofija komuniciranja - "filozofija globalnog sela".
Kao znaajan servis Internet-a pojavljuje se homebanking u obliku virtualnog kunog bankarstva.
Razvoj personalnih raunara i njihovo sve vee prisustvo u domovima korisnika finansijskih usluga
predstavlja resurs koji treba iskoristiti kao polaznu osnovu razvoja homebanking sistema.
Internet bankarstvo (Internet banking) predstavlja vid interaktivnog elektronskog bankarstva
koje se zasniva na korienju globalne kompjuterske mree - INTERNET-a. Ovaj vid bankarstva jo
se naziva Cyber banking, Virtual banking ili On-line banking. Internet nudi bankama veoma mnogo
mogunosti, mada se jo uvek ova globalna mrea koristi uglavnom u promotivne svrhe.
Danas su sve banake prisutne na INTERNET-u i nude razliite vrste servisa. 1995. godine
nove standarde u korienju ovog vida bankarstva postavila amerika banka Security First National
Bank, koja je ovu raunarsku mreu iskoristila kao kanal za distribuciju svojih usluga. Ubrzo su ovaj
primer sledile i druge banke, tako da je pored homebanking servisa, komitentima tih banaka
ponuen i wholesale bankarski servis u obliku berzanskih servisa.
Tradicionalno bankarstvo podrazumeva da banka ima alter i radno vreme, a to je upravo
ono isto vreme kada zaposleni graanin takoe radi i nije u mogunosti da ode do altera i obavi
svoje bankarske poslove. Problem kolizije radnog vremena banke i korisnika idealno se moe reiti
uvoenjem elektronskog bankarskog servisa. Internet radi non-stop i to je upravo ono to je
korisniku potrebno jer u tom sluaju nije vezan za doba dana, ve moe da bira i prilagoava vreme
kada e obavljati poslove sa bankom.
Prednosti korienja Internet-a za poslovne aktivnosti su brojne :
trokovi su niski,
trite je veliko (praktino ceo svet),
profit je vei zahvaljujui veem broju korisnika,
krai je ciklus poslovanja,
bri su korisniki odgovori,
poboljan je kvalitet usluga,
prezentiranje je kontinuirano (24 asa dnevno), itd.
Internet sve znaajnije utie na nain savremenog poslovanja i donosi nove izazove pred
dananje banke. Brojni su zahtevi koje treba ispuniti radi postizanja uspenog poslovanja na
Internet-u, kao npr. lakoa korienja aplikacija, sigurnost linih informacija, integracija sa
postojeim sistemima, prihvatanje standarda otvorenih sistema itd.
Internet bakarstvo predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno sa radnog
mesta, javnog mesta, iz porodine kue posredstvom Internet-a (praktino sa bilo kog mesta na
planate gde se moe uspostaviti konekcija sa Internetom).
188
Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu :
nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladiteni na klijentovom hard disku
(vea sigurnos pri obavljanju transakcija),
pristup banci i raunu je mogu sa bilo kog mesta na svetu, pod uslovom da na tom mestu
postoji raunar prikljuen na Internet,
banka brine o odravanju sopstvenog hardverskog, softverskog i sistema zatite,
Glavni ograniavajui faktori koji ograniavaju pristanak potroaa na ovu vrstu tehnologije
su sigurnost i privatnost. Sa tehnike take gledita, neke banke su ovaj problem ve reile, ali
ostaje injenica da je ponaanje potroaa vie voeno potroakom percepcijom nego tehnikim
injenicama. Neprihvatanje da se bankarske transakcije obavljaju preko Internet-a postoji, pre
svega, iz straha da kljune finansijske informacije budu otkrivene, zloupotrebljene i nda mogu da
naprave tetu klijentu.
to se izlaska na Internet tie, banke nisu ba mnogo urile da stave svoje servise na
raspolaganje putem javne mree. itav posao je tekao usporeno i u fazama. Ovo treba razumeti, jer
su po svojoj prirodi banke konzervativne institucije koje pre svega zavise od poverenja svojih
korisnika. Igranje sa poverenjem nije doputeno i banke su u ovaj posao ule fazno i to kroz
nekoliko koraka :
1. Prvi korak je sagledavanje prednosti, problema i nedostataka. Na Internet su prvo izale
banke koje nisu imale mnogo ta da izgube, tj. male banke koje su u novoj tehnologiji videle
ansu da zaposednu deo trita pre nego to se velike banke upuste u ovaj posao. U tom
trenutku se pojavljuju i prve virtuelne banke koje na opte iznenaenje postiu fantastine
uspehe.
2. U drugom koraku postavljaju se samo informacije. Svakako da je oprezan nastup velikih
banaka bio za oekivanje, jer poverenje sticano generacijama ne moe da se prokocka
nekim nekim nesmotrnim potezom. Ipak iskustva su se pokazala odlinim. Trite prihvata
ovakav nain rada, a banke u njemu vide mogunosti kakve niko nije oekivao. Ipak samo
davanje informacija nije dovoljno jer virtuelne banke su poele da nude itavu paletu usluga
i, to je za velike bankarske sisteme postalo opasno, da masovno povlae korisnike. Sada
izlazak na Internet ne predstavlja vie puku novotariju ve uslov za opstanak i banke kreu
da investiraju u razvoj poslova na Internet-u.
3. Trei korak predstavlja dvosmernu komunikaciju,ali ipak strah ini svoje. Banke se
ustruavaju da svoje poslove masovno ponude tritu, ali je pritisak korisnika toliko jak da ni
strah od moguih provala vie nije dovoljan. Posebno je velike pritisak od strane virtuelnih
banaka koje jedino i posluju preko Internet-a. Njihovo poslovanje je toliko jeftino (transakcija
preko Internet-a predstavlja 3% vrednosti transakcije u realnom okruenju) da konkurencija
postaje neizdriva.
4. etvrti korak je omoguavanje bankarskih transakcija. Banke se potpuno otvaraju za
poslovanje na Internet-u.
Osnovni ciljevi primene Interneta kao distribucionog kanala su:
da celokupna usluga moe biti ponuena u odgovarajuem kvalitetu sa manjim trokovima.
da korisnici mogu kontaktirati sa bilo kog mesta na svetu i u bilo koje vreme.
Ovo znai da banke i finansijske institucije mogu poveati marketinku zonu bez gradnje
novog poslovnog prostora za svaki novi region. U odnosu korisnika i banke Internet slui kao most
za poslovno povezivanje. U zavisnosti od stepena poverenja izmeu korisnika i banke mogue je
ostvariti vie nivoa komunikacionog povezivanja. Nivoi komunikacije mogu biti:
189
Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke preko Internet-a

samo predstavljaju svojim postojeim ili novim potencijalnim korisnicima. Uglavnom su sve
banke zastupljene sa svojim prezentacijama i to ima manje-vie reklamni karakter.
Informacije i prezentacije uz dvostranu komunikaciju korisnika i banke. Najjednostavniji
metod dvostrane komunikacije je preko e-mail poruka. Ovo je i najee korien metod.
Pored ovoga postoji mogunost da se neki servisi stave na raspolaganje korisnicima, tako
da se njima moe pristupiti interaktivno a oni imaju karakter slobodnih podataka ili podataka
marketinkog karaktera. Ovaj nain razmene informacija omoguava brzu i efikasnu
distribuciju podataka. U koliko se korisnik identifikuje i autentifikuje moe mu se staviti na
raspolaganje odreeni set informacija koje banka proceni da treba da budu dostupni
spoljnjim korisnicima. Praktino ovako se mogu dobiti sve informacije opteg karaktera koje
se mogu dobiti na alteru banke, a nisu poverljive prirode.
Programska interakcija banke i korisnika je vii nivo komunikacije banke i korisnika. Ovde se
ve zahteva identifikacija i autentifikacija korisnika i banke. To ve znai da se koristi neki od
metoda zatite uz korienje kartice kao sredstva za identifikaciju. Pri ovim transakcijama se
dobijaju podaci privatnog i poverljivog karaktera.
Bankarske transakcije. Ovo je najvii nivo komunikacije banke i komitenta.
Kada se govori o Internet bankarstvu, podrazumevaju se dva oblika rada :

takozvani on-line bankarski servisi. Zahteva instalaciju softvera na klijentu, odnosno na
PC-ju korisnika, pa se naziva i softverski baziran . Bez tog softvera korisnik ne moe da
radi. Samim tim on je ogranien na rad samo sa jednog personalnog raunara
Internet bazirano bankarstvo. Podrazumeva pristup bankarskom servisu sa bili kog
raunara koji se konektuje na Internet, od kue, sa posla ili sa putovanja, bez posebnog
190
softvera. Postoje banke koje su 100% na Internet-u, odnosno nemaju fiziku prezentaciju
kancelarije, altera. Bankarstvo koje one nude je, takoe, Internet bazirano bankarstvo.
U literature, kao i u bankarskom poslovanju esto se pravi greka pri izjednaavanju
pojmova Internet bankarstvo i on-line bankarstvo. Oba pojma oznaavaju obavljanje bankarskih
transakcija iz kue. Asorptiman bankarskih usluga im je gotovo identian, kao i sistemi zatite. I tu je
kraj slinostima. Razlike meu njima znatno su vee.
Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje
bankarskog poslovanja direktno iz kue, posredstvom Internet-a. Pri obavljanju bankarskih
transakcija u Internet bankarstvu :
nije potreban specifian softver i ne postoje podaci uskladiteni na klijentovom hard disku
pristup banci i raunu je mogu sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom da na tom mestu
postoji raunar prikljuen na Internet),
banka brine o odravanju sopstvenog hardverskog, softverskog i zatitnog sistema,
Banke koje koriste Internet bankarstvo u svom poslovanju su: SFNB, Wells Fargo, Bank of
America, Hansa Bank
On-line bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenta i

banke uz pomo specijalizovanog softvera. Dakle, potreban je poseban softver instaliran na
klijentovom raunaru sa koga se jedino i mogu obavljati transakcije i na kome se e nalaziti podaci o
izvrenim promenama. Pri obavljanju bankarskih transakcija u on-line bankarstvu :
potreban je specijalan softver (Microsoft Money, Manage Your Money, Quicken softver, )
koji se ugrauju u raunar klijenta,
klijent je ogranien na obavljanje transakcija sa sopstvenog raunara,
191
klijent posluje sa dve strane : sa bankom i softverskom kompanijom (kompanije instaliraju i

odravaju softverske programe),
klijentovi podaci o bankarskim transakcijama ostaju na hard disku i nisu otporni na
eventualne napade iz okruenja ( mogunost pljake, ubacivanje kompjuterskih virusa,),
potreban je novac za kupovinu softverskih programa,
potrebno je vreme za instaliranje softverskih programa, kao i vreme za ovladavanje
softverskim programima.
Jedna od banaka koja nudi usluge on-line bankarstva fizikim licima je britanska NetWest
banka, kao i banke Citi Bank, Chase Manhattan
Banke su na vreme shvatile, da nije dovoljno da njihove Internet prezentacije samo dobro
izgledaju. Danas, Internet prezentacije moraju pruati i neto vie. One moraju biti interaktivne,
multimedijalne i omoguavati kompletno poslovanje direktno na Internet-u. Iz pomenutih razloga,
banke su u svom Internet poslovanju uvele niz inovacija (virtuelne poslovnice, specijalno finansijskosoftverske programe koji brinu o budetu klijenata, ulaganjima). Ipak, i pored pomenutih inovacija,
banke su gotovo uniformne u ponudi bankarskih usluga i proizvoda. Primera radi, banke sa
podruja SAD, posluju iskljuivo sa rezidentima SAD, u amerikim dolarima i ne obavljaju menjake
poslove. Za razliku od amerikih banaka, evropske banke imaju liberalnije uslove poslovanja.U
svom Internet poslovanju one mogu obavljati i poslove menjakog karaktera, kao i poslove sa
rezidentima drugih drava.
Bankarski proizvodi i usluge koje nudi veina svetskih banaka u svom Internet poslovanju
su:
otvaranje i korienje ekovnih rauna,
plaanje rauna elektronskim putem,
korienje sistema kreditnih kartica (Visa, Master Card i ostali sistemi platnih kartica),
trgovina hartijama od vrednosti,
obustave plaanja (Stop Payment),
otvaranje i korienje tekuih rauna,
menjaki poslovi (samo u evropskim bankama),
otvaranje i korienje zajmovnog rauna (Loan account),
provera stanja na raunima klijenata,
provera transakcija iz prethodnog perioda na svim raunima klijenata,
elektronski transferi izmeu rauna,
E-mail korespodencija (dostavljanje svih najvanijih informacija za klijentovo poslovanje:
informacije sa svetskih berzi, informacije o aktivnostima banka, informacije o stanju
klijentovih ulaganja),
otvaranje i korienje depozitnih rauna,
obavljanje brokerskih usluga za klijente banke,
odobravanje hipotekarnih i ostalih kredita,
savetodavna funkcija.
Bankarsko poslovanje na Internet-u je brzo, efikasno i ekonomino. Otvaranje rauna u
Internet bankama je potpuno besplatno. Provizije za plaanje rauna elektronskim putem su
minimalne ili u veini Internet banaka potpuno besplatne. Ostale provizije za Internet bankarske
proizvode i usluge su identine ili manje od provizija u takozvanom tradicionalnom (filijalnom)
bankarstvu.
192
7.12.3.1.
PREDNOSTI I NEDOSTATCI INTERNET BANKARSTVA
Internet bankarstvo ima brojne prednosti u odnosu na takozvano tradicionalno (filijalno)

poslovanje banaka. Prednosti se, uglavnom, ogledaju u vremenskoj i prostornoj neogranienosti,
brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i irokom asorptimanu bankarskih proizvoda i usluga.
Osnovne prednosti su:
Neogranieno radno vreme Internet banke: Osnovna prednost Internet banke jeste
njihovo neogranieno radno vreme (24 sat dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godinje). U
tradicionalnom bankarstvu za obavljanje bankarskih usluga non-stop bilo bi potrebno angaovati tri
smene ljudi da svakodnevno rade 365 dana u godini i to u iroko razgranatoj bankarskoj mrei.
Potreban broj ljudi za obavljanje non-stop poslovanja bio bi izuzetno velik, kao i trokovi ovakvog
naina poslovanja.
Prostorna neogranienost Internet bankarstva: Veina ljudi bira najbliu banku. Danas
ljudi mogu da imaju banku unutar svoga doma, bez obzira gde god ive. Internet bankarstvo je
mogue obavljati sa bilo kog mesta na svetu. Potrebno je da korisnik ima otvoren raun u nekoj
banci koja prua usluge Internet bankarstva, da na mestu iz kog obavlja poslovanje postoji raun sa
pristupom Internat-u i da korisnik zna sve ifre koje su mu potrebne za ulazak u Internet banku i
njegov raun.
U klasinom bankarstvu korisnik je vezan za mesto i zemlju gde postoji filijala banke u kojoj
ima otvorene raune.
Brzo obavljanje transakcija: U tradicionalnom bankarstvu potrebno je utroiti vreme za
dolazak i odlazak u filijalu banke, zatim vreme za ekanje u filijalama, vreme za popunjavanje
obrazaca, ekova i ostalih dokumenata, kao i vreme za obavljanje samih transakcija. Internet
bankarstvo je daleko bri nain za obavljanje bankarskih poslovanja. Za poslovanje u Internet banci
potrebno je samo vreme za prijavljivanje u Internet banku i vreme za obavljanje bankarske
transakcije.
Niska cena obavljanja bankarskih transakcija:
Internet bankarstvo je najjeftiniji oblik
obavljanja bankarskih transakcija. Provizije koje se plaaju za obavljanje bankarskih usluga u
Internet bankarstvu su iste ili nie od onih u tradicionalnom bankarstvu.
Za obavljanje kvalitetnog bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu je potrebno
daleko vie ljudi, poslovnog prostora i opreme, nego u Internet bankarstvu. Samim tim i trokovi
obavljanja bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu su daleko vei od onih u Internet
bankarstvu.
Nedostaci Internet bankarstva najvie su izraeni u odsustvu sigurnosti pri obavljanju
poslovanja,nepostojanju zakonske regulative, nedostatku privatnosti, otuenosti i odbojnosti prema
inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe.Sigurnost, odnosno
nedostatak sigurnosti i sistemi zatite ne Internet-u su krucijalni faktori rasta i razvoja Internet-a. Ti
faktori su veoma vani i za funkcionisanje i razvoj Internet bankarstva.
Sa rastuim publicitetom otvorenih mrea kao to je Internet i elektronskom razmenom
informacija i novca izmeu geografski udaljenih lokacija, obezbeenje transakcija postaje od kljune
vanosti. Banke koje koriste elektronsku razmenu podataka u zatvorenim mreama (Internet)
osiguravaju se utvrivanjem identiteta i autorizacijom ljudi koji pristupaju mrei. U otvorenim
mreama, postojei mehanizmi tehnike i pravne zatite nisu dovoljni da spree neautorizovan
pristup i hakerske upade. Odreenim kriptografskim tehnologijama koje ukljuuju digitalni potpis,
definie se nova infrastruktura ija je osnovna prednost vii nivo integriteta poruke i verifikacija
pristupa.
193
7.13. MONITORING SAMOUSLUNIH SISTEMA

U cilju ostvarenja kvalitetnih usluga u samuslunim sistemima neophodan je monitoring
samouslunih ureaja koji podrazumeva: monitoring transakcija, monitoring mrea, video nadzor na
bankomatima, alarmni ureaj, ostali oblici zatite od zloupotrebe, kontrola ispravnosti bankomata i
POS terminala, uvid u trenutno stanje, zapis o dogaajima na bankomatu.
Osnovne funkcije monitoringa mree ATM/POS su :
Tehniko-funkcionalni prikaz mree i statusa ATM/POS-ova (trenutan uvid u finansijsko i
tehniko stanje ATM/POS-ova).
urnalizacija (data log) svih transakcija i dogaaja na ATM-u (lako pronalaenje spornih
transakcija i dogaaja).
Nadzor utroka gotovine i ostalih potronih materijala na ATM-u (pomo slubi punjenja i
opsluivanja ATM-ova).
Kontrola od zloupotrebe (direktan uvid u zloupotrebe na ATM/POS-u).
Mreni upravljaki centar (NMC - Network Management Centar) obezbeuju da se ne
jednom mestu vodi kompletan monitoring rada mree. Ovaj centar ima privilegovan pristup svim
voritima, ime mu je omogueno da zahteva prekidanje ili ponovno uspostavljanje
telekomunikacione linije i saobraaja na njoj. Centar moe da trai izvetaje i informacije o
kvarovima u voritima tako da se na taj nain ostvaruje detaljan pregled situacije na celokupnoj
mrei. Centar nije neophodan za rad mree, ali je znaajno sredstvo za dugorono funkcionisanje
sistema. Mogue je postojane i vie centara na mrei to zavisi od topologije i veliine mree.
privatne mree po pravilu imaju samo jedan upravljaki centar.
Mreni upravljaki centar je mreni resurs koji obezbeuje :
Operativno upravljanje mrenim resursima radi zadovoljavanja dinamikih zahteva.
Udaljeno konfigurisanje mrenih vorova.
Izolaciju neispravnih elemenata mree i odravanje funkcija mree.
Statistiko sakupljanje podataka, procesiranje i izvetavanje, u cilju daljeg planiranja
upravljanja mreom.
Podrka centralizovanom odravanju tesnih i kontrolnih aktivnosti.
Analiza performansi mree i iskorienosti resursa.
Analiza kvaliteta usluga u samouslunih sistema se moe vriti pomou sistema za

monitoring mrenog saobraaja. Monitoring saobraaja podrezumeva snimanje inteziteta
mrenog saobraaja na svim radnim stanicama, voritima i ulazno-izlaznim takama.
Monitoring parametara serverskih sistema podrazumeva snimanje glavnih parametara koji
pojedinano ili u celini mogu prikazati nihov rad. Za monitoring se koriste TCP/IP protokoli
iz kojih se vri ekstrakcija pomenutih parametara.
Parametri sistema koji se mogu dobiti preko datog modela a monitoring analizu
kvaliteta usluga za internet i mobilno bankarstvo veoma su vani u procesu analize
internog sistema i donoenje pravih odluka i sticanja prednosti na tritu koje ima otre
zahteve.
Prikupljanje informacija o radu jednog mrenog sistema se, u ovom modelu, zasniva
na pripremi standarda za SNMP (Simple Network Managemant Protocol) RMON ( Remote
Monitor), Syslog servisa, kao i Round Robin alata. Osnovni razlog za izbor ovih servisa je
njihova podranost od strane najveeg broja aktuelnih proizvoaa hardvera i softever.
194
SNMP je protokol aplikativnog nivoa koji slui za razmenu upravljakih informacija izmeu
mrenih ureaja. Pogodan je za upotrebu zahvaljujuci konceptu organizacije koja se
zasniva na etiri osnovna elementa : stanica (NMS-Network Managment Station), agent
(NMA-Network Management Agent), baza (MIB- Management Information Base) i protokol
(NMP- Network Management Protocol). Razmena podataka se vri izmeu agenta i
stanice koja povezana sa bazom. Agent moe biti gost bilo kog mrenog ureaja (ruter,
svi, hab, server, operativni sistem...) koja podrava SNMP. SNMP je pogodan za snimanje
inteziteta saobraaja, brojnih ulaznih ili izlaznih paketa, broja broadcast poruka itd.
Slika - Monitoring mree

RMON je ekstanzija standardizovanih MIB-ova ija je najvanija osobina mogunost
kreiranja statistike analiziranjem svakog frejma na mrenom segmentu. Ovim se moe postii
proaktivan monitoring u sluaju distribuiranih LAN mrea. Bitna osobina RMON-a je mogunost
lokalnog uvanja prikupljenih podataka.
Syslog je servis kojim je mogue pratiti aktivnost elemenata u kome je aktivan. Pogodan je
za upotrebu, bez obzira da li se radi o mrenom ureaju, serverskom procesoru ili posebnoj
aplikaciji. Podatci o aktivnostima se sortiraju lokalno i mogu se preuzimati od strane stanica za
monitoring u definisanim vremenskim intervalima ili po aktiviranu odreenog dogaaja, poput
trenutka u kome buffer Syslog-a na mrenom elementu popunjen.
195
Slika - Princip rada SNMP protokola

Round Robin alati slui za standardnu statistiku analizu dogaaja koji su zabeleeni u
logovima servera ili stanica za monitoring. Njihov princip rada je "prebrojavanje" definisanih
dogaaja koji su snimljeni u log-ovima. Statistika se nee "osveavati" ukoliko se ne pojavi nova
beleka o pojavi dogaaji za koje je definisano "prebrojavanje". Ova klasa alata je interesantna za
primenu u monitoringu, upravo zbog svoje osobine direktne "zavisnosti" od realizacije odreenih
dogaaja.
Kvalitet usluga u Internet i mobilnom bankarstvu u velikoj meri zavisi od performansi
mrenog saobraaja. Zbog toga je bitno da analiza kvaliteta ukljui parametre koji se obino
primenjuju u analizi mrenog sistema u poslovima administracije mree, a to su :
Intenzitet ukupnog saobraaja na mrei,
Intenzitet mrenog saobraaja klasifikovan po servisima koji slue za pruanje usluga prema
klijentima,
Intenzitet mrenog saobraaja klasifikovan po servisima koji se obavljaju u pozadinskim
poslovima, tj. poslovima koji se obavljaju u okviru samog sistema banke.
Poveanje broja transakcija po odreenom tipu servisa uslovljava vei nivo iskorienja
mrenih resursa, kao to je ukupan nivo saobraaja na odreenima ulaznim linijama, broj ulaznih
konekcija na serverima, procesorsko optereenje servera, nivo iskorienja bafera na ruteru,
svievima i drugim komponentama. Ovi nivoi mogu uticati na stepen zauzetosti sistema, to se
odrava na mogunost da, u sluaju veeg optereenja, klijenti koji su postavili zahteve za uslugom,
budu odbijeni, odnosno da se nau u stanju otkaza, posmatrano sa aspekta teorije masovnog
opsluivanja. Intuitivno se moe zakljuiti da je monitoring mrenog saobraaja u jakoj vezi sa
bezbednosnim aspektom rada mree.
Shodno predhodno navedenim injenicima, moemo definisati tri stanja sistem, odnosno
njegovih komponenti, posmatrano sa stanovita zahteva za uslugom normalno, stanje intezivnih
zahteva, stanje preoptereenosti.
196
Slika model monitoringa samuslunih sistem

Model za monitoring i analizu usluga samuslunih sistema podrazumeva realizaciju sledeih
pripremnih koraka :
Formiranje tima za monitoring, koja je u bliskoj saradnji sa administrativnim osobljem
mrenog sistema,
Definisanje nivoa ovlaenja za pristup mrenom sistemu,
Blokadu portova za sve servise van upotrebe i izvan nivoa ovlaenja za pristup po
grupama korisnika, kao i u pristupnim takama sistema,
Definisanje taka koncentracija u kojima je potrebno vriti monitoring. Preporuuje se da se
monitoring vri u svim takama koncentracija, zbog bliskosti zadataka sa bezbednosnim
merama.
Model podrazumeva instalacija jednog host-a sa ulogom NMS-a (Network Managment
Station) koja moe prikupljati podatke od agenata.
197
8. ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE DOKUMENTACIJE

Papirna dokumentacija koja je ju uvek veoma prisutna u stvaranju, obradi i razmeni
informacija. Zbog svog velikog obima postaje sve teze pristupacna a zauzima veliki i skup prostor. I
ako je uvodjenje elektonskih informacionih sistema smanjila papirnu dokumentaciju, daljom
automatizacijom neophodno je papirnu dokumentaciju svesti na nepohodni minimum.
Da bi se izradila adekvatna organizacija arhiviranja i koriscenja dokumenzacije u poslovnom
sistemu, potrebno je ispitati radne procese i sistem odlaganja razlicitih dokumenata. Takodje se
mora steci utisak o postojecoj dokumentaciji, o njenom kretanju i mestima gde je sve potrebno
koristiti te informacije.
Dobro organizovana arhiva je jedna od vanih karika uspenog poslovanja.
Naime,arhiviranje je proces pohrane dokumentacije u trajnu ili privremenu arhivu koja e biti dobro
organizovana i pregledna, te omoguiti zaposlenima vrlo brz i efikasan pristup.
U arhivi se vode pasivni dokumenti koji se mogu dobiti na uvid i kopirati - auriranje arhive
podrazumijeva ukljuivanje novog dokumenta u nju,a pretraivanje arhive pak znai traenje
dokumenta po odreenim kriterijima. Bazu podataka sainjavaju razliiti podaci potrebni za
svakodnevni rad firmi koje se bave elektronskim arhiviranjem (grupirani srodni podaci ine bazu
podataka) takoe se moe pretraivati i aurirati, kao celina ili pojedinane datoteke. Bazu
dokumenata sainjavaju dokumenti koji su u svakodnevnom opticaju (aktivni) korisnik ih poziva,
menja, alje i generira nove dokumente. Ove firme koristi veliki broj razliitih korisnika koji koriste
razliite podatke, kreiraju dokumente, auriraju ih i razmjenjuju . U bazi korisnika su sadrani podaci
o korisnicima auriranje i pretraivanje se odnosi na dodavanje novih korisnika, brisanje ili menjanje
statusa pojedinihkorisnika.
Dokument ima logiku i fiziku strukturu:
logika (apstraktna, interna) struktura - kaemo da je sadraj dokumenta povezan
hijerarhijom objekata (naslovi, odlomci, slike, tabele, );
fizika (prelom, eksterna) struktura -sadraj dokumenta povezan je hijerarhijom preloma
(stranica, stupac, polje, ).
8.1. RAZLOZI ZA SKLADITENJE U ELEKTRONSKOJ FORMI ILI U

SAVREMENIM MEDIJIMA
Prolost nam je ostavila evidenciju razliitih sadraja na razliitim medijima
(drvo,kamen,papir). Danas u poslovnom svetu dominira evidencija elektronskih podataka, koja
poveaju
produktivnost
i
komunikaciju
sa
klijentima
i
smanjenje ukupnih trokova poslovanja. Dodatni razlozi za ouvanje dokumentarnog
materijala na savremenim medijima:
-dostupnost dokumenata: to mislimo vreme i mesto nezavisnost, kao i dokumenti su lako
dostupne putem Interneta kada i gde treba dostupnost dokumenata:
-mogunost daljinskog pristupa elektronskim dokumenti arhivirani na centralnoj lokaciji, bez
dodatnih trokova intervencije,reprodukciju i distribuciju dokumenata
-smanjenje
trokova
povezanih
sa
arhivom:
cene
poslovnog
prostora,
dokumenata na papiru, trokovi tampanja i fotokopiranja dokumenata i vreme provedeno u potrazi
za dokumentima u arhivi, oni su znaajan udeo u poslovanju svake kompanije, iako se retko mere i
198
stoga su manje uoljivi;
-zatita od gubitka i oteenja dokumenata: originalna dokumenata se obino nalaze u
datotekama i postoji mogunost nekontrolisanog posuivanja dokumenata iz arhive i mogunost da
se nikada na vrate na svoje mesto,
-olakana kontrola nad upotrebom dokumenata: elektronski dokumentarni sistemi koji
upravljaju dokumentima obezbeuju preciznu kontrolu nad upotrebom dokumenta i
belee svaki pristup, izmenu ili prikaz dokumenta koji predvia reviziju i sledljivost tokom perioda
uvanja,
-odredba integritet i aktuelnost dokumenata:preko sistema za elektronsko arhiviranje i
upravljanje dokumentima mogue je stalno dodavanje novih priloga osnovnim dokumentima tako da
uvek imamo pristup najnovije verzije dokumenata ili datoteka i sveobuhvatne informacije,
- bolje upravljanje radnih procesa: elektronskom arhiviranju dokumenata
se moe pristupiti iz aplikacije za obavljanje specifinih poslovnih procesa.
Uprkos mnogim navedenih prednosti, moramo biti svesni nedostataka koje
prua elektronsko arhiviranje u odreenom formatu.
8.2. OSNOVE SNIMANJA DOKUMENATA

Kompanije imaju sve vie papirnih dokumenata prilikom arhiviranja dokumenta pretvaraju
u elektronski oblik i tako ih dobro uvaju. Njihova svrha je da olaka i ubrza pristup za pretragu. To
je od kljune vanosti da se pronae opisni elementi dokumenata (tj. indeksa, meta-podataka i
pretraivanje atribute), putem raunara prikazuju se dokumenti i svaki dokument je jedinstveno
opisan.
Pre vie godina ljudi su morali da runo unose atribute za pretragu, to predstavlja veliki
proces. Istraivai u ovoj oblasti trae da optimizujete automatsko prepoznavanje sadraja
dokumenata. Mnoge oblasti iz ove perspektive su poboljane zbog razliitih algoritama i metoda koji
omoguuju ovu uslugu. Ipak smo svesni injenice da hardver i softver tehnologija nikada u
potpunosti ne moe da zameni ljudski rad.
Generalno razlikujemo najmanje tri naina za arhiviranje dokumenata o tome kako,bez
obzira na nain na koji elite da pristupite dokumentima u elektronskoj arhivi:
-snimanje paketa dokumenata,
-snimanje datoteka,
-snimanje pojedinanih dokumenata.
Paketni reim rada.Skeniranje dokumenata koji se nalaze uvezani u paketu. U paketu su
odloeni,jer je omogueno da se kasnije pogledaju u arhivi (na primer, primljenih u datom trenutku).
Paketna prerada se najee koristi kada se korisnici odluuju za prenos velike koliine
dokumenata sa papira u elektronski arhiv.Frekvencija u uvid u ovih dokumenata je relativno mala,
tako da procedure i procesi potrebni za identifikacija svakog pojedinanog dokumenta, u veini
sluajeva ne bi bila ekonomski odriva.
Snimanje datoteka. Sva dokumenta koja pripadaju odreenom dogaaju poslovanja, ine celinu dosije. Dokumenta koja pripadaju dosijeu, proizvedena u razliitim periodima esto su povezani i
meusobno spakovana. Cilj je istovremen pristup svim dokumentima u dosijeu.Najtipiniji primeri
dosijejskog arhiviranja, na primer, razliite vrste ugovora dokumenata, kadrovske evidencije,
dokumentacije, zakonskih procedura i sl. Ako se odluimo za dosjejsku obradu dokumenata u
elektronskom arhivu, uvek imamo mogunost da vidimo samo punu datoteku. Ako hocemo da
199
selektivno pristupimo pojedinanim dokumenatima u dosijeu, moramo izdvojiti odreeni fajl i
pojedinani dokumenat koji je relevantno opisan ili ima slinosti sa unetim parametrima. Na taj
nain, uputstvo za unos atributa verovatno oduzima previe vremena i da je razumno da se uvedu i
elementi sistema za automatsko identifikovanje sadraja dokumenata.
Snimanje pojedinane dokumentacije.Koristi se za najzahtevnije procese za snimanje i
obradu dokumenata, koji obezbeuju najefikasnije pretrage. Svaki dokument je kompletna jedinica.
Za Svaki amandman ili promenu stvara se novi dokument ili dok originalna ostaje nepromenjena.
Jedan dokument je opremljen sa toliko podataka da moe se nai veoma lako.
Usluge firmi koje se bave elektronskim arhiviranjem daju odgovore na sledea pitanja:
- kako urediti i isprazniti zatrpan arhivski prostor;
- kako izbjei trokove kopiranja i faksiranja dokumenata;
- kako uspostaviti elektronski arhiv poslovne dokumentacije;
- kako jednostavno i trokovno uinkovito upravljati elektronskim arhivom;
- kako izbjei dodatne investicije za strojnu i programsku opremu;
- kako osigurati sredinji sustav arhiviranja kod poslovanja na vie lokacija.
Usluge ovih firmi su svim preduzeima i organizacijama koje ele jednostavno i ekonomski
isplativo upravljati elektronskim arhivom vlastitih dokumenata. Sigurno pohranjeno, uvek dostupno.
U njihovim sistemima se sigurno i pouzdano uvaju sve vrste poslovnih dokumenata u
elektronskom obliku. Potrebni dokumenti su uvek brzo i jednostavno dostupni. Bitne prednosti
mrenog elektronskog arhiva nad klasinim oblicima arhiviranja su:
- Brz pristup dokumentima u arhivu. Dokumentima pristupamo na sajtu firmi. Nakon
obavljene prijave u njihov sistem, odmah moemo zapoeti s pretraivanjem dokumenata koji su
nam potrebni.
- Jednostavno pretraivanje dokumenata u arhivu. Dokumenti u mrenom elektronikom
arhivu ureeni su i razvrstani na osnovi jasnih poslovnih pravila. Dokumente pretraujemo po
dodijeljenim atributima na temelju kojih smo ih razvrstali u arhivu. Postupak pretraivanja ne traje
due od nekoliko sekundi i ve imamo pristup traenim dokumentima.
- Laka i bra distribucija dokumenata. Dokumenta koja se uvaju u elektronskom arhivu
mogu se jednostavno i brzo distribuirati. lanovima radne grupe ili osobama koje trae uvid u
dokumenta,jednostavno se i brzo alju putem e-pote. Na taj nain se izbegava stvaranje dodatnih
papirnih kopija poslatih potom ili faksom.
- Manji arhivski prostor. Pretvaranjem papirnih dokumenata u elektronski oblik bitno
smanjujemo prostor koji je potreban za uvanje papirnatih dokumenata. Uvoenjem elektronskog
arhiva osloboen prostor moemo upotrebiti u druge svrhe. Na taj nain izbegavamo i dodatne
trokove rada koji su povezani s ureivanjem i upravljanjem papirnom arhivskom graom.
- Sigurnost dokumenata u arhivu. Elektronskim arhivom izbegavamo opasnost unitenja
dokumenata zbog nepravilnog naina uvanja. uvan je papirnog ili mikrofilmovanog arhiva u
neadekvatnim uslovima poveava mogunost gubitka informacija i unitenja originala. Mreni
elektronski arhiv titi nas od gubitka podataka i u sluaju veih nepogoda poput poplava, poara i
potresa.
200
8.3. REVIZIONA SIGURNOST DIGITALNE ARHIVSKE

DOKUMENTACIJE
Kroz fazu odluivanja o uvoenju ICT tehnologija postoji mnotvo pitanja koja zahtevaju
pojanjenje pre nego to se i stupi u konkretno planiranje projekta. Informacioni sistemi za
digitalizovanje, arhiviranje i rad sa elektronskom dokumentacijom su kompleksni sistemi i njihova
najbitnija osobina, kako za same korisnike tako i za slube koje vre kontrolu poslovanja, je
reviziona sigurnost arhivske grae.
Pod tim se podrazumeva nemogunost manipulacije i promene dokumenta od trenutka njegovog
importovanja ( digitalizovanja ) u sistem do momenta arhiviranja i naravno nemogunost
manipulacije ve arhiviranim dokumentom. Reviziona sigurnost arhivske grae je mogua samo
kroz obezbeivanje revizione sigurnosti kompletnog procesa, aplikativnog softvera, hardverskih
komponenti i medija za
skladitenje. Pored zakonskih regulativa koje postoje ili ve ne postoje na nivou drave, struni
savezi koji se bave ovom problematikom definisali su deset globalnih normativa koji moraju biti
ispunjeni da bi arhiva bila reviziono sigurna i imala svoju pravnu snagu.
-Svaki dokument mora da se u nepromenjenom obliku arhivira.
- Nijedan dokument ne sme da se izgubi na putu u arhivu ili u samoj arhivi.
-Svaki dokument mora da bude mogue pronai i prikazati odgovarajuim tehnikama.
-Tano onaj dokument koji je traen mora da bude i pronaen.
-Dokument ne sme da bude uniten dok ne istekne njegov predvieni rok uvanja.
-Dokument mora u istovetnom izgledu i formi kako je arhiviran da bude prikazan i
odtampan.
-Dokument mora u prihvatljivom vremenskom roku da bude pronaen i prikazan.
-Sve akcije u arhivi, koje prouzrukuju promene u organizaciji i strukturi iste, moraju da se
protokoliraju, jer ponovno vraanje u staro stanje mora da bude mogue.
-Elektronske arhive moraju tako da se urede, da bi se obezbedila migracija na nove
platforme, medije, aplikativne softverske verzije i druge komponente bez gubitaka informacija.
-Sistem mora da omogui korisniku da primeni sve vaee zakonske regulative kao i sve
interne odredbe preduzea o uvanju, sigurnosti i zatiti arhivske grae u predvienom roku
uvanja.
8.4. SOFTVER ZA ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE

Osnovne funkcije softvera za elektronsko arhiviranje su:
-uitavanje dokumenata (tekstualnih, grafikih, hipertekstualnih i multimedijalnih);
-prepoznavanje putem razliitih tehnologija kao to su: OCR (Optical
Character
Recognition), OMR (Optical Mark Recognition), ICR (Intelligent Caracter Recognition), VR
(Voice Recognition), prevoenje skeniranih dokumenata u formu pogodnu za dalju digitalnu
obradu;
-markiranje - dodeljivanje markera svakom dokumentu u odabranom sistemu oznaka, na
osnovu kojeg moe biti jednoznano identifikovan;
-pretraivanje - pronalaenje dokumenta ili grupe dokumenata koji odgovaraju postavljenim
zahtevima izraenim kroz upite po odreenom kriterijumu.
201
Ove osnovne funkcije mogu biti proirivane u zavisnosti od tokova informacija u samoj
ustanovi, ili u zavisnosti od potreba distribuiranja dokumenata unutar/van ustanove ka svojim
bivim, sadanjim ili potencijalnim korisnicima (npr. potvrde o poloenim ispitima i sl.), revizije ili
arhiviranja.
8.5. UITAVANJE DOKUMENATA SAMOOPISUJUI DOKUMENT

Elektronski dokument je polazna osnova u razumevanju rada sistema elektronskog upravljanja
dokumentima i elektronskih arhiva. Standard koji je uveden u svetu je elektronski dokument
visokog kvaliteta. Elektronski dokument visokog kvaliteta predstavlja samoopisujui dokument objekt koji pored stvarnog dokumenta u sebi sadri kompletne informacije o dokumentu. Kompletan
proces nastajanja, memorisanja, skup opisnih kriterijuma i referenci vezanih za dokument, kao i
odreeni algoritmi koji preko ek suma ispituju nepromenjenost dokumenta smeteni su u header
komponenti dokumenta. Ove informacije vezane za dokument garantuju visoki stepen sigurnosti
samog dokumenta i iskljuuju mogunost manipulacije na samom dokumentu. Samoopisujui
dokumenti se sastoje iz proizvoljne sadrajne komponente (pojedinanog objekta, container-a, liste
itd.) i jedne header komponente povezane
sa sadrajnom komponentom popunjenu
samoopisujuim atributima. Samoopisujui dokument nosi sa sobom sve vane opisujue podatke i
mogue ga je proveriti na promenu. Header komponenta poinje po pravilu sa neutralnim opisom
osobina i atributa koji mogu da se oekuju u njegovom sadraju. Na ovom opisu se bazira samo
objanjavajui karakter dokumenata.
Podaci koji bi trebalo da se smeste u header dokumenta su:
-Broj i redosled atributa, njihovih imena i formata,
-Jedinstven broj dokumenta (Unique Identifier), koji sigurno obezbeuje jedinstvenost i
jednoznanost dokumenta,
-Datum i vreme nastanka dokumenta,
-Autor dokumenta,
-Pripadajui elektronski arhiv,
-Dokument tip sa svojim opisujuim kriterijumima, kome dokument pripada,
-Nain izrade i reprodukcije dokumenta,
-Indeksni kriterijumi, koji identifikuju i opisuju dokument,
-Checksum, koji obezbeuje kontrolu promene dokumenta.
Samoopisujui dokumenti mogu i u off-line situaciji da se obrade korektno. Korienjem
samoopisujuih dokumenata moe da se osigura kreiranje i jedna dugorona i reviziona sigurnost
arhiviranih dokumenata. Samoopisujui dokumenti dozvoljavaju ponovno kreiranje sistema za
upravljanje u sluaju problema sa istim. Za samoopisujue dokument objekte i arhitekture postoje
razliiti standardi kao DFR (Document Filing and Reatrieval - ISO 10166), SGML (ISO 8879), ODA
(Open Document Architecture - ISO 8613), CORBA - objektni model i DMA dokument model.
Pojedini arhiv sistemi memoriu kompletno okruenje zajedno sa dokumentima i na taj nain
obezbeuju samoopisujuu funkcionalnost.
202
8.6. PREPOZNAVANJE DOKUMENATA

OCR - Optical caracter recognition
Optiko prepoznavanje karaktera je postupak koji skeneru omoguava da prepozna tekst
pisan specijalnim oblikom slova. Pomou optikog prepoznavanja znakova, skenirani tekst se
moe izmeniti, formatirati i sauvati u obliku teksta, a ne slike. Iako program za optiko
prepoznavanje ne moe da prepozna sve znakove, on ipak prepoznaje veinu, a ostatak markira,
kako bi korisnik mogao da ih proveri.
HCR (Handprint Caracter Recongnution)
Ova vrste tehnologije vri prepoznavanje i oitavanje rukom pisanog teksta
OMR (Optical Mark Recognition)
Optiko prepoznavanje oznaka se koristi za prepoznavanje oznaka na standardizovanim
testovima koji su bar jednom popunjavani. (Obrasci koji se koriste za ove testove se obino nazivaju
"mehurasti" zato to korisnici popunjavaju kruie.) Slini obrasci se koriste i za popunjavanje
drugih upitnika i testova, recimo zdravstvenih kartona kod lekara ili korisnikih anketa. Kod OMR
tehnologije sistem kod npr. skeniranja ita vrednost ili simbole ili oznake na za to unapred
pripremljenom standardizovanom obliku dokumenata (prijave na fakultetama, ankete...). Kod OMR
tehnologije prepoznavanje ima samo dve izlazne vrednosti a to su: ili je izabrano ili nije. Unutar
konfiguracije radnih modela sistem se moe prilagoditi na nain, koji omoguava dodatnu analizu
podataka (statistika) i ne samo indeksnu vrednost. Uglavnom se OMR upotrebljava za konzistentnu
obradu podataka na osnovu standarda ili oblika, koje su usvojene unutar specifine organizacije.
Kao primer OMR tehnologije moe posluiti bar kd koji je najraireniji oblik prepoznavanja
identifikacionih podataka danas u upotrebi.
203
Slika 1. ema nakojoj se zasniva elektronsko arhiviranje dokumenata

MICR (Magnetic Ink Character Recognition)
Koriste se u posebne svrhe kod povratnih dokumenata (dokumenata koji se vraaju
poiljaocu popunjeni dodatnim informacijama) kakvi su na primer ekovi. Prilikom tampanja
ekova, za tampanje broja eka, broja banke, broja rauna i iznosa eka koristi se specijalno
magnetno mastilo. Prilikom obrade ekova, ovi podaci se,
pomou specijalnih MICR skenera unose u raunar, to uveliko ubrzava i olakava obradu
finansijskih dokumenata.
ICR (Intelligent Caracter Recognition)
ICR tehnologija je jo u razvoju ali nudi, uz standardno oitavanje simbola, i oitavanje rukom
pisanih tekstova.
Obrada slike
Kod obrade slike je u veini primera zamiljena digitalizacija klasinog arhiva, kao transformacija iz
digitalno-tekstualnog oblika ili zahvate podataka skeniranjem. Razlika je u tome, da je konverzija
kod digitalnih podataka racionalnija jer kod zahvata ulaznih podataka u oblik skeniranja dolazi do
mnotva prostorsko optereujuih faktora (senke, nepotrebni podaci, rezolucija). Obrada slike jedan
je od najrairenijih i najprihvatljivijih formata digitalizacije klasinog arhiva, ali je zbog sve veih
zahteva za boljim kvalitetom i prostorno optereujua.
204
Slika 2. Proces elektronskog arhiviranja dokumenata
VR (Voice Recognition)
Proteklih nekoliko godina poela se razvijati tehnologija za prepoznavanje govora i time
automatizam konverzije iz audio formata u tekstualni oblik. Ovakva reenja vie spadaju u delokrug
optimizacije poslovanja ali ne treba zanemariti uinak konverzije iz audio u tekstualni oblik, gde je
vidna razlika u iskorienju prostora.
8.7. MIKROFILMOVANJE
Osnovni zadatak savremenih informacionih sistema je da omogue metode informisanja,
odnosno da se informacije prikupljaju u skladu sa potrebama korisnika. Izmeu ostalog, to znai da
dobar informacioni sistem treba da omogui brz pristup traenoj informaciji i lako rukovanje
medijumom na kome se informacija nalazi. Znaajan korak u usavravanju i poboljanju efikasnosti
poslovanja i operativnog rada predstavlja uvoenje mikrofilma.Mikrofilm predstavlja u razmeri
umanjenu reprodukciju originala na filmu kao medijumu i kao takav uspeno reava neke od
problema vezanih za druge nosioce informacija kao to su papir i magnetni medijum. Za korienje
ovako memorisanih informacija potrebni su optiki ureaji koji mikrosnimke uveavaju radi itanja ili
izdavanja na papiru.
Zahvaljujui svojim osnovnim osobinama, mikrofilm ima niz prednosti u odnosu na druge
medijume:
-omoguava veu gustinu memorisanja informacija,
-informacije se memoriu u svom izvornom, analognom obliku,
-pronalaenje informacije je brzo i jednostavno,
205
-uvanje informacija na mikrofilmu je
pouzdanije (pod relativno jednostavnim
uslovima, vek trajanja je preko 500 godina),
-informacije na mikrofilmu zauzimaju pri
odlaganju i uvanju mnogo manje prostora
(postie se uteda u prostoru od 98%),
-mikrofilm je znatno jeftiniji od drugih nosilaca
informacija,
-postiu se velike utede u trokovima
materijala, transporta, opreme za odlaganje i
vremenu nalaenja informacija.
Jedno od najpogodnijih sredstava za
arhiviranje i prenoenje informacija svakako je
mikrofilm. U uslovima savremene tehnike i
tehnologije, mikrofilm tehnika predstavlja ne samo
jednu od racionalnih tehnika ve prua mogunost,
na prvom mestu, organizacionih i tehnolokih
unapreenja i reenja. Zbog toga, uvoenje mikrofilm tehnike treba tretirati ne samo kao
tehniki nego, pre svega, organizacioni problem.
Organizacija mikrofilmskog sistema zavisi od organizacione strukture i povezanosti
organizacija koje treba da obuhvate sistem. U veini sluajeva pojavljuje se vei broj
organizacija koje su istovremeno i izvor i korisnik informacija, u vidu raznih dokumenata (crtea,
akata, dosijea, i dr.).Navedeni primeri potvruju efikasnost primene mikrofilmske tehnike, pa se
moe zakljuiti da se ovde radi o jednom od sredstava racionalizacije, ali ije ostvaranje ne
zavisi samo od trokova investicija ve, moda, vie od shvatanja i angaovanja da se ona
dosledno sprovede.
8.7.1. Mikrofilm u radnom procesu

Pod ovim podrazumevamo snimanje dokumentacije odmah posle prve obrade.
Takva dokumentacija se mora arhivirati, odnosno odlagati, jer se dalja obrada predmeta vri na
osnovu mikrofilmskog snimka. Na taj nain se izbegava obimno odlaganje na radnom mestu i u
arhivi. Zagarantovana je potpunost dokumentacije, a pomou odreenih sistema mogue je
sreivanje po oblastima rada. Manipulacija za korienje mikrofilma je daleko jednostavnije
nego pri traenju originalnog dokumenta. Podaci i tekstovi nagomilani u memorijama raunara
mogu se pre dobiti na mikrofilmu nego to bi ih odtampali brzi tampai raunara.
8.7.2. Mikrofilm umesto starih arhiva.

Kada je re o snimanju originalne arhivske dokumentacije, snimanja pasivne arhive se
preporuuje kao potreba oslobaanja, uglavnom, velikog arhivskog prostora koji se ne moe
osloboditi na drugi nain. Sistem sreenosti arhive se bez ikakve izmene moe preneti na
mikrofilm. Treba samo snimati one materijale ije uvanje propisuje zakon to pak nalau
interesi radne organizacije.
206
Slika 3. Mikrofilm I Mikrofilmovanje
8.7.3. Mikrofilm kao sredstvo sigurnosti.

Smisao sigurnosnog snimanja je da se vani dokumenti obezbede od gubljenja.
Mikrofilmovi ili duplikati mikrofilmova ovih i ovakvih dokumenata se mogu uvati na
odgovarajuim mestima. Trokovi prostora su zanemarljivi.
Primeri sigurnosnog snimanja:
1. Obezbeenje pravnog zahteva.
2. Osiguranje dokumenata od istorijske vrednosti.
3. Osiguranje poslovnih podataka.
Pored najvee gustine pakovanja mikrofilm kao medij ima niz drugih prednosti, kao to
su memorisanje podataka u njihovom prirodnom obliku, samo umanjene i svedene na istu
veliinu, pogodne za pronalaenje, za arhiviranje i korienje. Uteda u arhivskom prostoru su
najlake merljive (iznose 98% u odnosu na papir) i u vreme stalnog porasta cene poslovnog
prostora nikako nisu zanemarljive.Meutim, ostale pogodnosti koje prua korienje mikrofilma
je humaniziranje radnog procesa u arhivama i dokumentaciji, bre i tanije informisanje, lake
distribuiranje informacija, njihovo obezbeivanje i zatita od elementarnih nepogoda ili prosto
gubljenja i oteenja. U sluaju radnih organizacija od vitalnog znaaja za zajednicu, sigurnost i
zatita projekata trasa i ostale dokumentacije je od neprocenjivog znaaja.
207
9. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U TRANSPORTU

Elektronsko poslovanje se pojavilo jo poetkom 80-ih godina prolog veka ali je ubrzani
razvoj doivelo u poslednjih pet godina. Masovni razvoj i primena Interneta uticali su na motivaciju
sve veeg broja korisnika da, u potrazi za ekonominijim i efikasnijim radom, koriste i mogunosti
koje prua elektronsko poslovanje.
Elektronsko poslovanje (e-poslovanje) je razmena standardizovanih elektronskih poruka
izmeu fizikih i pravnih lica u pregovaranju, ugovaranju, kupovini, prodaji, plaanju, komuniciranju
sa upravom i sudovima i u svim drugim poslovnim transakcijama, a za koje je zakonom dozvoljena
njegova primena.
Za razvoj elektronskog poslovanja potrebni su neki osnovni preduslovi, kao to su: primena
Interneta za postavljanje veb sajtova sa katalozima ponuda, cenovnicima i aplikacijama za
komuniciranje sa klijentima, poznavanje alata za razvoj aplikacija za elektronsko poslovanje,
razvijena telekomunikaciona infrastruktura, usvajanje propisa za elektronsko poslovanje i motivacija
menadera.
Javlja se efekat lavine i e-poslovanje postaje norma ivota u savremenom drutvu.
Skoro sve razvijene zemlje su usvojile propise o elektronskom poslovanju i elektronskom
potpisu, pristupile obrazovanju sertifikacionih tela i organa za akreditaciju sertifikacionih tela, poele
sa izdavanjem graanima inteligentnih kartica za bezbedno ukljuivanje u e-upravu i sl.
E-poslovanje ima veliki znaaj i vrlo iroko podruje uticaja. Na osnovu prvih iskustava u
razvoju e-trgovine, e-uprave i e-bankarstva, moe se zakljuiti da oni otvaraju velike mogunosti i
poinju da donose kvalitetne promene u poslovanje i u svakodnevni ivot i rad ljudi.
One se ogledaju u:
stvaranju novih delatnosti i usluga i proirivanju trita,
brzom vraanju sredstava uloenih u e-poslovanje,
poveavanju efikasnosti i i ekonominosti rada i rastu konkurentnosti,
smanjivanju svih trokova, jer su elektronske transakcije neuporedivo jeftinije. Na primer, eplaanje je 100 puta jeftinije od klasinog,
racionalizaciji organizacije rada, polazei od zahteva koje postavlja e-poslovanje, kao novi i
racionalniji model poslovanja,
pribliavanje funkcija uprave graanima i bitno unapreivanje odnosa graanin i uprava.
To omoguuju elektronski servisi za postavljanje pitanja, podnoenje prijava, dobijanje
potvrda ili uverenja, plaanje taksi, poreza i kazni, auriranje sopstvenih podataka i sl.
proizvodi i usluge namenjeni prodaji se izlau, biraju, naruuju, plaaju i pripremaju za
isporuku preko Interneta u okviru e-trgovine,
obavljanje pojedinih poslova vie nije vezano za lokaciju na kojoj se nalazi sedite firme,
banke ili organa uprave i razni servisi postaju dostupniji graanima preko raunara, info
kioska, telefona i sl.,
radno vreme vie nije fiksno i transakcije se mogu obaviti tokom 24 asa i svih 365 dana u
godini,
poveava se zadovoljstvo korisnika usluga i kupaca,
ostvaruju se ogromne utede u troenju vremena graana i otvaraju mogunosti da graani
vie svog vremena koriste za produktivan rad, kvalitetnu dokolicu i sl.,
plaanje se obavlja elektronskim novcem, platnim karticama i sl. i kupac, iz bezbednosnih
razloga, ne mora da dri kod sebe gotov novac,
208
sigurnost poslovanja se obezbeuje i primenom elektronskog potpisa.

Svi ovi, kao i niz drugih korisnih efekata, utiu na sve intenzivnije i dinaminije uvoenje
elektronskog poslovanja.
E-poslovanje je nesumnjivo vodei trend i karakteristika savremenog ivota i rada. Ono je u
naoj sredini manje prisutno u odnosu na postojea znanja i potrebe. Struni potencijali postoje, ali
inercija u politikim i poslovodnim strukturama usporava razvoj e-poslovanja. Nae drutvo je
proteklih
decenija
zaostajalo
u
praenju savremenih tehnolokih trendova i zato e-poslovanje treba iskoristiti kao jednu od ansi za
ubrzani razvoj.
Elektronsko poslovanje, e-business, je skup poslovnih aktivnosti koje su elektronski
bazirane, koje se odvijaju online, i posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija ( a
posebno Interneta ) i koje podrazumevaju:
optimizaciju poslovnih procesa (proizvodnje, marketinga, veleprodaje, distribucije, prodaje,
naplate, isporuke, dopune zaliha i td);
unapreenje odnosa sa ciljnim grupama (klijentima, zaposlenima, dobavljaima,
distributerima) i
unapreenje ostalih poslovnih servisa podrke (banke, advokatske agencije,
raunovodstvene agencije, zakonodavstvo i vladine agencije).
Elektronsko poslovanje se zasniva na: online informacijama i bazama podataka, softverskim
proizvodima ( koji su uglavnom usmereni ka Web-u ), resursima telefonije, resursima raunarskih
mrea ( Internet, Web, intranet, ekstranet ).
9.1. GLOBAL LOCATING SYSTEM

Pri realizaciji elektronskog poslovanja posebnim kanalima i protokom informacija postoje
izvesne modifikacije izloenih elementa tradicionalnog poslovanja i to u skladu sa samim
elektronskim konceptom: sam proizvod; mesto prodaje proizvoda je esto web prezentacija i ona
predstavlja lokaciju na kojoj se posetilac upoznaje sa proizvodom ili uslugom; nain prihvatanja
porudbine i novca, provera kredibiliteta su takoe online bazirani; postoje i adekvatni korisniki
servisi, online podrka, podrka e-mailom, FAQ itd. Prilikom realizacije elektoronskog poslovanja
veoma je bitno postii kompatibilnost sa tradicionalnim poslovanjem i time upotpuniti celokupno
poslovanje. Elektronsko poslovanje integrie digitalnu komunikaciju, e-commerce/ trgovinu, on line
istraivanja i primenu svake vrste poslovanja i aktivnost putem mree.
Jedno reenje praenja robe na globalnijem i geografski mnogo irem nivou je RTLS Real
Time Location System. Firma SkyBitz pod sloganom ''Pratite vae objekte bre , jeftinije i lake''
predstavlja svoj integrisan sistem koji se sastoji od mobilnog terminala interfejsa prema tagovima i
drugim senzorima, satelitske veze do komunikacionih satelita i od satelita ka zemaljskim stanicama
( Gateway ). Zemaljske stanice su povezane sa centrom za obradu podataka koji ima izlaz na
Internet preko koga se podaci dostavljaju autorizovanim korisnicima putem web-a, email-a ili na
drugi nain.
209
9.1.1. DISPEERSKI CENTRI OSNOVA ELEKTRONSKOG PRAENJA

VOZILA U TRANSPORTU
Praenje poiljaka u realnom vremenu, odnosno vozila koja vre njihov transport, plus
prenos kljunih podataka dovodi do unapreenja transparentnosti globalnog transportnog lanca i do
smanjenja logistikih trokova. Praenje poiljaka koje ljudi alju je jedna od stvari na koju se
kurirske kompanije strogo fokusiraju, jer korisnici esto govore o injenici koja pokazuje da je
praenje poiljaka jedna od stvari koju oni najvie trae od kurirskih kompanija.
Kljuni je razlog racionalnog poslovanja voznog parka razumevanje uzroka svih trokova
koje uzrokuje korienje vozila. Mnogo je faktora koji utiu na iskorienost vozila te je pravilna i
pravovremena analiza trokova nuni razlog ozbiljnog i uspenog poslovanja.
Slika 1. Dispeerski centar opremljen vrlo skromnom tehnikom opremom neophodnom za njegov
uspean rad
Stalni nadzor i dinamiko upravljanje voznim parkom u realnom vremenu, ostvaruje znatnu
utedu zbog vee produktivnosti, a time i poveava konkurentnost na sve dinaminijem tritu.
Ma kako ovo zvualo atraktivno, mogunosti primene podataka o tanom poloaju se ovde
ne zavravaju. Naime, razvijeni su sistemi za praenje vozila koji podatak o svojoj lokaciji putem
mree mobilne telefonije alju u poseban nadzorni centar. Jednostavnim internet logovanjem u ovaj
centar, dobiete informaciju o trenutnom poloaju, a slube nadzora su povezane i sa nadlenim
institucijama.
Pomou sistema satelitskog nadzora mogue je dobiti informacije o trenutnom poloaju, ali i o
kretanju i zadravanju vozila u proteklom periodu jednostavnim pritiskom na dugme. Ovi podaci
pruaju osnovu za analizu putanja i racionalizaciju utroka goriva kroz koje je lako ostvariti utede u
trokovima prevoza. Pored toga, u sluaju kvara vozila pomo se moe uputiti na tanu lokaciju i
time znaajno utedeti na vremenu.
210
9.1.2. Sistem za automatsko praenje vozila APV

Ukratko, pod Praenjem vozila se podrazumeva usluga, kod koje se pomou GPS / GSM /
GPRS tehnologije obezbeuje korisniku uvid preko interneta u podatke svog vozila ili voznog parka.
Usluga omoguuje dobijanje informacija o vozilu u bilo kojem trenutku, kao to su trenutni poloaj,
brzina, istorijat putanja, preena kilometraa i druge.
Sistem za automatsko praenje vozila APV predstavlja savremeni sofisticirani sistem koji u
sebi integrie efikasni alarmni sisem vozila i sistem za precizno odreivanje lokacije vozila. Sistem
koristi najsavremeniji sistem za odreivanje pozicije vozila GPS (Global Positioning System) i
razliite radio komunikacione sisteme za prenos podataka.
Sisetm za Automatsko praenje vozila se sastoji od tri celine (Slika 2)27:
1. Oprema ugraena u vozilo koja slui:
kao efikasan alarmni sistem,
za prijem GPS signala i odreivanje lokacije vozila,
za prijem i prenoenje signala od Kontrolnog centra ka vozilu i obratno.
2. Komunikacioni sistem za prenos informacija izmeu vozila i Kontrolnog centra. Prenos
podataka se vri korienjem GSM mobilne telefonske mree i to servisa kratkih poruka
(SMS servis), kao i data kanalom.
3. Oprema i softver ugraeni u Kontrolni centar koji omoguavaju prikladno prikazivanje
dobijenih podataka i upravljanje celim sistemom.
Oprema ugraena u svako vozilo stalno prima GPS signale sa satelita i na osnovu njih
precizno odreuje lokaciju vozila. Oprema instalirana u vozilo prenosi 'alarmne' signale i preciznu
poziciju vozila u Kontrolni centar preko komunikacione mree. Instalirana oprema ima mogunost
imobilizacije ukoliko to situacija i procedura nalau.
9.1.2.1. GPS
GPS je skraenica od "Global Positioning System" - Sistem za globalno pozicioniranje. Slui
za tano odreivanje poloaja neke take (ili poloaja u odnosu na neku taku) na Zemljinoj kugli.
Osnovu sistema ini mrea GPS satelita iji je vlasnik Pentagon. Slubeno ime sistema je
NAVSTAR i originalno je bio namenjen za vojne svrhe, ali je 1980. stavljen na raspolaganje i za
civilne potrebe. Razvoj sistema je poeo 1973. godine, prvi satelit lansiran je 1978, sadanji broj od
24 aktivna satelita dostignut je 1994, a sistem proglaen potpuno operativnim 1995. godine.
Prosean vek jednog satelita je desetak godina a odravaju se i zamenjuju sredstvima iz budeta
Ministarstva odbrane.
Osim svemirskog segmenta, sistem ine i kontrolni segment (mrea zemaljskih kontrolnih
stanica sa glavnim centrom u Colorado Springsu, Kalifornija) i korisniki segment GPS prijemnici
korisnika irom sveta. GPS satelliti obiu jedan krug oko Zemlje za 12 sati, orbitirajui na visini od
20.200km i kreui se brzinom malo iznad 11.200km/h. Koriste solarnu energiju a imaju i baterije
koje im obezbeuju rad u periodima kada su na tamnoj strani Zemlje. Korekcije orbite obavljaju se
D. Markovi, Lj. Mrenovi, B. Stanivukovi.: Sistemi i grupe za bezbednost u potanskom i

telekomunikacionom saobraaju, Zbornik radova XXII nauno struni simpozijum o novim
tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom saobraaju, Saobraajni fakultet, Beograd,
2004.
27
211
pomou malih raketnih bustera. Teina jednog satelita je oko 900kg a sa rairenim solarnim
panelima prenik mu iznosi oko 5m. Snaga predajnika je samo 50 vati ili i manje od toga. Sateliti
emituju radio signale sa oznakama L1 i L2. Civilni GPS sistem koristi frekvenciju L1 - 1575.42Mhz,
UHF opseg. Signali mogu da prou kroz oblake, staklo ili plastiku ali ne i kroz zgrade i veinu vrstih
objekata. (Slika 3)
Svi GPS sateliti imaju satove podeene na isto vreme, za preciznost se brinu po dva
atomska asovnika na svakom od njih. Svaki od satelita neprestano emituje signale u kojima su
smetene tri osnovne vrste informacije: pseudorandom kod, efemeris podaci i tzv. almanah.
Kada GPS prijemnik dobije signal, on uporeuje razliku izmeu momenta slanja i trenutnog
vremena. Na osnovu te razlike, koja predstavlja vreme putovanja signala od satelita do prijemnika,
odreuje se udaljenost satelita. Obradom signala sa najmanje tri satelita metodom triangulacije
mogue je precizno utvrditi poziciju prijemnika na Zemljinoj kugli. A ako se potrudimo da budemo uz
prijemnik, onda e to biti i naa pozicija. Tri satelita su ustvari dovoljna za odreivanje 2D
koordinata, odnosno geografske irine i duine. Za odreivanje tree dimenzije - nadmorske visine potrebni su signali sa najmanje etiri satelita. (Slika 3)
Obilazak oko Zemlje za 12h
Slika 3. Nain rada satelita

Kad se ovi podaci kombinuju sa vremenom moe se izraunati brzina kretanja, preeni put,
brzina penjanja ili sputanja, vreme potrebno da se stigne do cilja, itd. GPS prijemnik to i radi:
neprestano vredno prima signale, pamti, uporeuje, proraunava...i daje nam potrebne rezultate.
Dananji ureaji su izuzetno tani, zahvaljujui paralelnom multikanalnom dizajnu svojih
risivera. Dvanaestokanalni paralelni risiver moe istovremeno da prati 12 satelita, to je i
maksimalan broj GPS satelita iznad jedne Zemljine hemisfere. to je vei broj satelita koji se prate,
to je vea tanost izraunate pozicije. Oni su po prvom ukljuenju u stanju da brzo lociraju satelite i
da potom odravaju zadovoljavajui prijem i u nepovoljnim uslovima, u gustom rastinju ili meu
visokim graevinama.
212
Ipak, odreeni atmosferski uslovi i razni izvori greaka mogu da utiu na tanost odreivanja
pozicije. Garmin-ovi prijemnici imaju prosenu tanost u granicama od 15m, 95% vremena.
Prednosti GPS praenja vozila:
usluge dostupne sa bilo koje lokacije preko Interneta,
voenje voznog parka ini pregledno, lako za planiranje i kontrolu,
jedinstven fond mapa,
smanjenje trokova funkcionisanja motornih vozila,
minimalizacija prazno preenih kilometara,
spreavanje ilegalnih puteva,
smanjenje administracionih trokova,
jednostavna i brza kontrola vozaa motornih vozila.
9.1.2.1.1.Mogunosti GPS sistema

Nakon pristupa na internet stranicu za praanje vozila pomou korisnikog imena i
lozinke korisnik ima uvid u podatke koji su pristigli na server raunare sa GPS ureaja koji su
ugraeni u vozila korisnika. Na osnovu primljenih podataka u okviru oba paketa omoguene su
sledee funkcije (Slika 5):
Osnovne funkcije:
praenje vozila u realnom vremenu,
pregled istorije kretanja,
prikaz brzine kretanja,
prikaz mesta zaustavaljanja,
praenje potronje goriva, nivo goriva u rezervoaru, praenje broja obrtaja i

temperature motora (samo kod kamiona i u okviru Pro paketa),
Izvetaji:
elektronski putni nalog - za odreeno vozilo i eljeni interval formira se

tabela: adresa i vreme polaska i dolaska, trajanje vonje,
trajanje vonji i pauza - sumira se dnevna upotreba vozila, dobija se koliko je

vozilo ukupno korieno u toku dana, nedelje, meseca ili godine,
preena kilometraa - suma preenih kilometara za bilo koji period,
prekoraenja brzine - podesi se eljena vrednost maksimalne brzine i kreira

se izvetaj, gde i kada je dolo do prekoraenja, kolika je bila maksimalna vrednost i
koliko je trajalo prekoraenje,
izvetaj nedozvoljenih zona - podeavaju se zone koje vozila ne smeju

napustiti ili gde ne smeju ulaziti, ukoliko vozai ne potuju ove zone, ovim izvetajom
se dobiju informacije, kada je dolo do prelaska u nedozvoljenu zonu, koliko je tamo
vremena provedeno i koliko kilometara je preeno van zone,
detaljan izvetaj - adresa i vreme polaska i dolaska, trajanje vonje, duina

pauze, preeni broj kilometara, maksimalna i prosena brzina.
Dijagrami
dijagram brzine,
dijagram preenog puta,
dijagram dnevnog korienja vozila.
213
9.1.2.1.2.WAP
Omogueno je praenje vozila pomou mobilnog telefona. Nakon logovanja sa korisnikim
imenom i lozinkom dobijaju se najbitniji podaci o vozilima. Omoguen je pregled trenutne pozicije
vozila (adresa), prikaz pozicije na mapi kao i kratak izvetaj o dnevnoj upotrebi vozila (mesta
zaustavljanja, preeni put, vreme vonji...). Izvrena je potpuna optimizacija wap stranice, u cilju to
manje upotrebe GPRS komunikacije.
Kada su kurirska vozila opremljena GPS tehnologijom, oprema u kancelariji moe da koristi
da odmah pronae gde je to vozilo tano u svakom trenutku.
Nekada, poiljke su se pratile na drugi nain. Sam kurir koji je prevozio odreene poiljke
se javljao na tano odreenim lokacijama, i tako se znao sam tok kretanja poiljaka. Danas, sa
razvojem same tehnologije, i primenom GPS ureaja na vozila kurirskih organizacija, koje je postalo
dosta jeftinije, poiljke se prate na drugi, mnogo jednostavniji, i bri nain. Kao i ranije, i danas se
poiljke skupljaju u zakljuke, koji su kodovani prema mestu gde se transportuju. Ti zakljuci se
zatim smetaju u vozila, koja su za razliku od pre, pracena putem GPS-a, a kako same kompanije
znaju koje vozilo transportuje koje zakljuke, one mogu da ih prate preko svojih ureaja. Korisnici
koji ele informaciju o tome gde se njihova poiljka nalazi, kontaktiraju kurirsku kompaniju preko
koje su poslali svoju poiljku, i mogu u svakom trenutku da saznaju, na vie naina, gde se nalazi
njihova poiljka: putem internet sajta, putem SMS poruke, elektronskom potom...
Moderna GPS tehnologija je napravljena tako da je softver kurirske kompanije integrisan sa
tim ureajima. Zatim, sve to treba da uradite je da korisnik pristupi internetu i proveri status svoje
poiljke. Jednostavno, korisnik unese referentni broj koji je dobio s obzirom na vreme predaje svoje
poiljke u polje GPS praenje na sajtu svoje kurirske kompanije, i poiljalac dobija informaciju gde
se trenutno nalazi poiljka.
Slika 5. Satelitsko praenje vozila
214
9.1.2.1.3.Veza GPS-a i kurirskih organizacija, evolucija naina praenja

Razlog zbog kojeg sve vie i vie kurirskih kompanija sada nude opciju praenje poiljaka
je da su se trokovi GPS praenja dosta snizili u poslednje vreme. Sada, individualna GPS jedinica,
pametni telefoni sa GPS mogunostima, kao i same kurirske jedinice su mnogo pristupanije nego
sto su bile u prolosti. Kurirske kompanije sada uglavnom vide da dobijaju na zadovoljstvu svojih
klijenata i da je vredelo trokova za realizaciju ovog sistema.
GPS praenje poiljaka postaje standard na kome se odrava cela industrija. Ako korisnik
naie na kurirsku kompaniju koji ne nudi GPS praenje stavlja se na razmiljanje da li je ili ne ta
kompanija ona sa kojom sam korisnik eli da posluje. Danas, veliki broj kurirskih kompanija nudi
besplatno praenje poiljaka svojm klijentima.
9.1.2.1.4.Praenje poiljaka kompanije - Track and Trace

Sistem za elektronsko praenje potanskih poiljaka ("Track and Trace") omoguava
korisniku potanskih usluga da u svakom trenutku sazna gde mu se poiljka nalazi, odnosno njen
status (uruena, vraena, preusmerena). Trenutno se mogu pratiti sledee poiljke: vrednosno
pismo (oznaka poiljke VV); paket (oznaka poiljke CC); post-ekspres poiljke (oznaka poiljke PE);
poiljke kompanije Neckermann (oznaka poiljake NP-neckermann paket; oznaka poiljke NVneckermann pismo); preporuena poiljka za inostranstvo (oznaka poiljke RR). Trenutno se radi na
omoguavanju praenja EMS poiljaka (oznaka poiljke EE).
Uslugu elektronskog praenja potanskih poiljaka korisnik ostvaruje predajom poiljke, koja
je predviena da se prati, radniku pote. Informaciju o statusu poiljke, korisnik trenutno moe
saznati pretragom sajta ili pozivom Informativnog servisa Pote.
Ukoliko postoji digitalizovan potpis u bazi, korisnik moe videti isti.
U sadanjoj situaciji elektronsko praenje poiljaka u polazu za inostranstvo mogue je do
Izmenine pote. Kompletno praenje poiljaka za/iz inostranstva bie mogue uskoro, nakon to
se poveu sistemi "Track and Trace" I "IPS (International Postal System)".
Slika 4. prijemni (identifikacioni) broj
215
Svaka poiljka u sistemu ima svoj prijemni (identifikacioni) broj. Unoenjem prijemnog broja i
pritiskom na dugme "Pronai" pokreete postupak pretrage. Rezultat pretrage je prikaz promena
statusa za traenu poiljku:
1)datum
2) vreme
3) mesto
4) faza
5) status.
9.1.2.1.5.Pasivno GPS praenje vozila
Pasivan princip praenja vozila bazira se na pamenju odreenih taaka kojima je vozilo
prolazilo, a ne celokupnog puta. Sve informacije skladite se u GPS ureaj, te se kao takve mogu
na kompjuteru obraditi. Informacija dobijena ovom metodom je statistike prirode, jer njime se mogu
pratiti kretanja vozila, ali snimljeni podaci nisu u stvarnom vremenu, vec se gleda uestalost
preenih mesta i sl.
9.1.2.1.6. Aktivno GPS praenje vozila

Ova metoda se koristi kada se ukazuje potreba za informacijom o poloaju koja je funkcija
vremena. Znai imamo periodino osveavanje informacija (npr. svake sekunde), te na taj nain
moemo detaljno pratiti kretanje vozila. Osim poloaja vozila, informacije koje se alju mogu biti i
brzina, smer i sl.
9.1.2.1.6.1 Osnovne komponente sastava za aktivno praenje vozila

Da bi sastav u celini bio funkcionalan potrebne su sledee stvari:
1. prenosni GPS ureaj,
2. komunikaciski sastav (prijemnik/odailjac),
3. geografske karte u digitalnom obliku.
Sastavi kao takvi su jednostavni za primenu, jer pri nabaci sastava za GPS praenje
dobija se ureaj sa ve uitanim kartama i sve to je potrebno je prikljuiti ureaj na napajanje u
vozilu, a kao komunikaciski sastav mu moe posluiti i mobilni telefon.
9.1.2.1.7.Koordinirano praenje
Takoe spada u GPS praenje vozila, osim to u ovom sluaju postoji mogucnost da se
informacije o poloaju dele meusobno izmeu vozila. Ova opcija je takoe uspeno koritena u
sprezi sa GPS fishfinder-om koji pomae ribarima u potrazi, praenju i ulovu riba. Sastav kao
ovakav je sofisticiraniji nego ostali zato jer nudi opcije kao to su dubina mora, vremena plima i
oseke itd. No, uprkos svemu osnovna funkcija GPS sastava je ista za svaku kombinaciju.
216
Informacije se mogu kretati samo meu krajnjim korisnicima ili prema centralnoj stanici koja te
podatke obrauje te mapira dobivene podatke cele situacije na karti, te je time omogueno
voenje akcijom i jednog centra. Primena se takoe nalazi i u vojsci gde jedinice mogu
meusobno komunicirati meusobno razmenjujuci informacije o poloaju iako se ne nalaze vie
u vidokrugu. To je mogue danas zato jer, tanost odreivanja poloaja se gleda u santimetar.
9.1.2.2. AVL sistem Fox za satelitsko praenje i kontrolu vozila

AVL (Automatic Vehicle Location) sistem Fox (Slika 7.) omoguava daljinsko lociranje i
praenje vozila u zemlji i inostranstvu pomou sistema globalnog pozicioniranja (GPS), mree
mobilne telefonije (GPRS servis) i Interneta. Sistem takoe obezbeuje i automatsku kontrolu
ureaja u vozilu, navigaciju, glasovnu komunikaciju i centralizovano upravljanje voznim parkom.
Lokacija vozila se odreuje pomou GPS prijemnika instaliranog u vozilu koji daje podatke o poziciji,
brzini i smeru kretanja to omoguava praenje i izvetavanje u realnom vremenu. (Slika 2.)
Podaci o vozilu se alju ka dispeerskom centru preko GSM mree i Interneta gde
korisnik preko kompjutera moe nadgledati zaposlene i vozila i analizirati izvetaje o poziciji i
stanju vozila. (Slika 8) Voza u toku vonje, moe da identifikuje trenutnu poziciju svog vozila na
ekranu navigacionog ureaja, prenosnog raunara ili PDA ureaja. Sistem je tako projektovan
da automatski alje upozorenja o skretanju vozila sa naznaene putanje, prekoraenju brzine, o
startu motora, nivou goriva, broju obrtaja, naponu akumulatora, aktiviranju ugraenog alarma,
otvaranju vrata i o drugim dogaajima koje definie sam korisnik.
U svakom terminalnom ureaju nalazi se po jedna SIM kartica, koja omoguava prenos
podataka. Intenzitet i koliina ostvarenog GSM/GPRS saobraaja kontroliu se podeavanjem
parametara slanja ureaja. Ureaji imaju mogunost automatskog prilagoenja parametara
slanja u skladu sa kretanjem vozila. U sluaju detektovanja alarmnog stanja ureaji mogu
poslati alarmnu SMS poruku Korisniku. U ureaje se za sluaj prekida glavnog napajanja
postavljaju rezervne baterije koje obezbeuju do 4 sata anatomije u radu ureaja.
Slika 7. GPS/GPRS ureaj Fox
Glavne funkcije su:

Pozicioniranje vozila preko satelita i praenje kretanja na mapi u realnom vremenu,
Automatska kontrola putanje i ureaja u vozilu,
Alarmiranje u sluaju neregularnih i kritinih stanja vozila,
217
Daljinsko upravljanje radom ureaja, daljinska provera stanja vozila,
Centralizovano upravljanje voznim parkom
CAN (FMS) bus interfejs (opcija).
Osnovne karakteristike ovih sistema su:
Stalna veza dispeerskog centra sa svim vozilima bez obzira na njihov bro,j
Periodini ili trenutni prenos podataka o vozilu na zahtev korisnika preko GPRS servisa ili
SMS poruke,
Mogunost efikasnog planiranja putanje vozila i znaajnog smanjenja trokova,
Jednostavna i brza instalacija i jednostavno korienje,
Navigacija pomou navigacionog ureaja (opcija),
Glasovna komunikacija i razmena slubenih tekstualnih poruka (opcija),
Merenje temperature u tovarnom prostoru (opcija),
Minimizovanje cene slanja podataka u domaoj GSM mrei i mrei u romingu.
Funkcionalne karakteristike GPS/GPRS sistema su:
Prenos podataka preko GPRS i SMS tehnologije
- GPS podaci
- podaci o stanju vozila i dogaajima na vozilu
- periodino (automatsko) slanje GPS podataka na osnovu:
- vremenskog intervala [s]
- preene razdaljine [m]
- promene pravca kretanja []
-promene stanja vozila (poetak kretanja, zaustavljanje vozila)
- trenutni GPRS i SMS transfer na zahtev korisnika
- mogunost logovanja podataka dok je vozilo u romingu
- slanje podataka u realnom vremenu ili odloeno:
- periodino po isteku podeenog vremena
- jednom dnevno u podeeno vreme
- automatsko alarmiranje putem SMS-a
Glasovna komunikacija putem GSM mree
Merenje i detekcija statusa vozila
- start motora
- nivo goriva u rezervoaru
- broj obrtaja motora
- prekoraenje brzine
- detekcija stanja ugraenog alarma vozila
- detekcija stanja senzora (upozorenje i alarm)
- otvaranje/zatvaranje vrata
- nivo napona akumulatora
Sleep mod (prelazak u puni reim rada u sluaju starta motora, aktiviranje alarma, Shock
sensora, promene digitalnog ulaza, pada ili gubitka napona, prijema SMS poruke ili Voice
poziva)
Jednostavna promena sistemskih parametara preko serijskog porta, GPRS-a i SMS-a
Daljinska promena firmvera

Ovaj sistem je prvenstveno namenjen preduzeima sa sopstvenim voznim parkom kao to
su autoprevoznici i pediteri, ali ga moe koristiti svako ko eli da pobolja kontrolu nad voznim
parkom, povea kvalitet usluga i unapredi sigurnost vozila. Pomou Fox sistema korisnik moe
218
locirati najblie raspoloivo vozilo i preusmeriti ga prema tenutnim potrebama prevoza i na taj
nain poveati iskorienje prevoznih kapaciteta. Fox sistem pomae prevoznicima da unaprede
blagovremenu realizaciju prevozne usluge, da reaguju na potencijalna zakanjenja i bre ispune
zahteve klijenata. Sem toga, njegovom primenom unapreuje se efikasnost prevoza zbog
mogunosti brzog reagovanja u neoekivanim situacijama kao to su zastoj saobraaja, kvar
vozila ili saobraajna nezgoda. Na osnovu izvetaja o vremenu provedenom na svakoj lokaciji,
prevoznik moe profesionalno da rei prigovore u pogledu usluge i da osigura tanu naplatu.
Zahvaljujui analizi podataka o kretanju vozila i istoriji dogaaja, prevoznici mogu optimizovati
marrute i red vonje.
9.1.2.3. Kontrolni centar kao deo APV-a, njegova uloga, i karakteristike

samog APV sistema
Prenos podataka izmeu vozila sa jedne strane i Kontrolnog centra gde se vri obrada i
prezentacija podataka je ostvaren korienjem GSM mobilne telefonske mree
Poruke od Kontrolnog centra i/ili od vozila se prenose preko GSM mree do SMS Servera.
Nakon toga, SMS Server alje primljene poruke na oznaenu adresu odreeno vozilo ili
Kontrolni centar. Kontrolni centar ima ulogu integratora celog sistema, koja se ogleda u sledeem:
Prati kretanje vozila, prima podatke o njegovom tehnikom stanju, brzini i putanji
kretanja,
Prijem i slanje informacija ka korisnicima sistema putem GSM mobilne telefonske
mree,
Prikupljanje i obrada svih informacija iz objekata u Sistemu,
Obavetavanje nadlene slube o nastanku alarmnog dogaaja.
Organizovan u vidu LAN mree u Ethernet topologiji sa TCP/IP protokolom uz
mogunost proirivanja u WAN mreu ili povezivanja sa Internet provajderom.
-Zatita vozila se ogleda u sledeem: satelitska zatita vozila je usluga kod koje se GPS /
GSM / GPRS tehnologija iskoriava sa glavnim ciljem da se vozilo u koji je ugraen sistem zatiti
od krae, odnosno da se korisnik vozila zatiti od napada ili od drugih nepredvienih okolnosti.
-Prednosti GPS alarma : Najvea prednost satelitske zatite vozila je ta, to je u bilo kojem
trenutku omogueno pozicioniranje vozila od strane dispeerskog centra, na alarme koje GPS
ureaj alje dispeeri reaguju u najkraem roku, po potrebi se daljinski blokra motor vozila i alju
se deurni organi SUP-a na lice mesta. Ovi mogunosti pruaju jedinstveno visok nivo sigurnosti
koji se ne moe uporediti sa bilo kojom drugom mehanikom, elekronskom tehnikom zatitom
(klasian alarm, brava volana...)
Osnovni razlozi za implementaciju Sistema APV su:
Sigurnost, adekvatna zatita i eksploatacija vozila i tovara koji se transportuje,
Pravovremena reakcija i obavetavanje odgovarajuih slubi prilikom incidentnih situacija.

Sistem za Automatsko praenje vozila (APV) je namenjen za:
Precizno odreivanje lokacije u prostoru,
Alarmiranje vlasnika/vozaa u sluaju pokuaja obijanja ili krae vozila,
Obavetavanje Kontrolnog centra o pokuaju krae vozila i lokaciji vozila u tom i kasnijim
trenucima,
Imobilizacija ukradenog vozila automatski ili na zahtev iz Kontrolnog centra,
219
Organizovanje efikasne slube za pronalaenje vozila i njegovo vraanje vlasniku.
Ovako koncepiran sistem omoguava:
otkrivanje pokuaja krae vozila u realnom vremenu. Nakon krae precizno se prati
kretanje vozila i vri nadzor njegovih vitalnih elemenata (motora, konica, vrata, poklopac
motora i dr.)
registrovanje u realnom vremenu incidentnih dogaaja kao to su prekoraenje brzine

kretanja, statusi motora itd.
trenutno obavetavanje centra o nastanku alarmne situacije u vozilu kao to su napad na

vozaa, medicinski problemi i dr.
Uvoenjem sistema ostvaruje se:
smanjenje tete prouzrokovane kraom vozila,
poboljanje sigurnosti vozila i bezbednosti putnika,
poboljanje sigurnosti tovara koji se transportuje,
praenje radnih aktivnosti vozaa.

Podaci o lokaciji vozila prikazuju se na digitalnoj mapi podruja koje je od interesa za APV
sistem. Osim ovoga softver omoguava praenje i drugih statusnih podataka za posmatrano
vozilo. Ovi podaci su preko WAN mree ili Internet-a dostupni svim zainteresovanim i ovlaenim
licima u kompaniji. U cilju kompletne sigurnosti prilikom praenja odreenih materijala (novca,
vrednosnih stvari i sl.) moe se obezbediti da svi podaci budu skriveni i dostupni samo za to
ovlaenim licima. (Slika 8)
Slika 8. Neki od softvera koji se koristi u kontrolnom centru u cilju praenja vozila
Kontrolni centar je nadlean za:
praenje kretanja i statusa vozila koja su od interesa na posmatranoj teritoriji,
220
prijem signala iz svih vozila u sistemu i njihovo stavljanje preko LAN\WAN mree na
raspolaganje svim zainteresovanim i ovlaenim licima,
slanje komandnih signala i poruka vozilu koje je u alarmnoj situaciji u cilju njegovog
imobilisanja,
obavetavanje Interventne slube o nastalom alarmnom dogaju i koordinaciji rada u vezi
spreavanja krae, nalaenja ukradenog vozila i sl. izmeu Interventne slube, policije i
drugog potrebnog osoblja,
obavetavanje svih nadreenih slubi o nastalom dogaaju,
memorisanje svih relevantnih podataka za svako vozilo koje je u njegovoj nadlenosti,
pripremu i izradu odgovarajuih izvetaja, analiza i potvrda,
programiranje osnovnih parametara opreme u vozilima, telekomunikacione opreme i
njihovo reprogramiranje tokom vremena.
9.2. PRIMENA RFID TEHNOLOGIJE U SISTEMU ZA AUTOMATSKU

IDENTIFIKACIJU I REGISTROVANJE VOZILA
Sistem za automatsku identifikaciju i registrovanje vozila Falcon EVR (engl. Electronic
Vehicle Registration) omoguava automatsku kontrolu ulaza, daljinsko praenje vozila i
centralizovano upravljanje voznim parkom, primenom RFID tehnologije. Ovaj sistem je prvenstveno
namenjen kontroli ulaza u vozni park, garau ili autobusku stanicu i drumskom transportu, odnosno
gradskom i meugradskom saobraaju i daljinskom nadzoru kretanja vozila po unapred definisanoj
putanji. Pored toga, ovaj sistem se moe primeniti za kontrolu i praenje proizvodnog procesa i robe
u magacinu, praenje kontejnera i zatitu od krae. Falcon sistem se sastoji od: RFID taga sa
jedinstvenim ID brojem koji se postavlja na vozilo, RFID itaa sa antenom, koji je instaliran na
kontrolni punkt, i identifikuje RFID tag prilikom prolaska vozila na udaljenosti od nekoliko metara,
GPRS terminala i centralnog servera. Sistem je zasnovan na UHF RFID tehnologiji ime je
omoguena brza i pouzdana identifikacija RFID taga na velikom rastojanju od itaa. RFID ita
prepoznaje i prihvata podatke sa taga u okviru jedne milisekunde. GPRS terminal alje registrovane
podatke sa RFID taga centralnom serveru. Svaku identifikaciju taga, sistem povezuje sa podacima
o vozilu smetenim u centralnoj bazi podataka i belei ih zbog dalje obrade.
Ovaj sistem proverava identitet vozila i u zavisnosti od konfiguracije, otvara rampu ili registruje
prolaz vozila i alje podatke centralnom raunaru u realnom vremenu. Podaci se mogu slati kablom
ili beinim putem preko integrisanog GPRS terminala, korienjem mree mobilne telefonije i
Interneta. Prikupljeni podaci dozvoljavaju analizu kretanja vozila frekvencije saobraaja i kontrolu
reda vonje. Oni su i preduslov za planiranje marruta i reda vonje i efikasno upravljanje voznim
parkom. Primenom EVR sistema Falcon poveava se efikasnost rada i prevoza zbog automatizacije
kontrolnih procedura i mogunosti brzog reagovanja u neoekivanim situacijama kao to su: zastoj
saobraaja i kvar vozila. Sistem je veoma ekonomian za korienje na velikom broju vozila
zahvaljujui niskoj ceni pasivnih RFID tagova, jednostavnoj ugradnji, jeftinom prenosu podataka i
mogunosti korienja postojee uline infrastrukture za postavljanje Falcon itaa i antena. RFID
tagovi i itai su nainjeni tako da podnesu ekstremne temperature, dnevnu svetlost, vlanost i
vibracije. RFID tag ima jedinstveni kod za svako vozilo, pa ga je praktino nemogue kopirati i
zloupotrebiti.
221
M-RFID servis je servis gde se preko javne mobilne telekomunikacione mree omoguava
oitavanje informacija sa proizvoda koji sadre RFID tag. ita je instaliran u mobilni telefon ili PDA
ureaj. Ovo je sasvim novi pristup jer za razliku od dosadanjih realizacija RFID tehnologije, RFID
tagovi su sada fiksirani dok je RFID ita pokretan.
U budunosti, kada RFID tagovi postanu dovoljno jevtini i kada se budu nalazili na svim
proizvodima koji nas okruuju, korisnik e jednostavnim prinoenjem mobilnog telefona objektu sa
RFID tagom moi brzo i jednostavno da oita mnoge korisne informacije. Ovim servisom je
mogue, pored ostalog, dobijanje informacije o redu vonje skeniranjem oznaenog RFID
autobuskog taga.
RFID ita pristupa podacima preko GSM, CDMA ili WCDMA telekomunikacione mree.
EPC podatak predstavlja identifikaciju svakog proivoda, odnosno vozila.
Osnovne komponente mobilne RFID mree su:
RFID tag ugraen u proizvod, na vozilo,
RFID ita ugraen u mobilni telefon,
Lokalni ONS server (engl. Object Naming Service je globalni server iz koga se na osnovu
EPC podatka dobija adresa na kojoj se nalaze eljeni podaci na EPC-IS serveru),
Nacionalni ONS server,
EPC-IS server (engl. EPC-Information Services) je baza podatka koju formira proizvoa,
EPC-DS server (engl. EPC-Discovery Services je baza podataka u kojoj se nalazi
celokupna istorija EPC taga, tj. uvaju se podaci o svakoj izvrenoj promeni).
9.3. SISTEM ZA AUTOMATSKO PRAENJE VOZILA

Sistem za automatsko praenje vozila APV predstavlja savremeni sistem koji u sebi
objedinjuje alarmni sistem vozila i sistem za odreivanje lokacije vozila. Sistem koristi savremeni
sistem za odreivanje pozicije GPS (Global Positioning System), kao i komunikacione sisteme za
prenos podataka.
Sistem se sastoji iz tri dela, a to su: oprema ugraena u vozilo, komunikacioni sistem za
prenos informacija izmeu vozila i Kontrolnog centra (prenos podataka se vri korienjem GSM
mobilne telefonske mree i to servisa kratkih poruka) i oprema i softver ugraeni u Kontrolni centar,
koji omoguavaju prikazivanje podataka. Oprema ugraena u svako vozilo prima GPS signale sa
satelita i na osnovu njih se odreuje pozicija vozila.
Prenos podataka izmeu vozila sa jedne strane i kontrolnog centra gde se vri obrada i
prezentacija podataka je ostvaren korienjem GSM mobilne telefonske mree.
Podaci o lokaciji vozila prikazuju se na digitalnoj mapi podruja, koje je od interesa za APV
sistem.
9.4. TELEMATSKI SISTEMI U TRANSPORTU

Osnovni zadatak svakog transportnog preduzea je pruanje transportnih usluga.
Transportnu uslugu potrebno je obaviti sa to niom cenom kotanja transporta, koja nastaje kada
je obezbeena maksimalna proizvodnost transportnih sredstava. Nivo proizvodnosti rada
transportnih sredstava zavisi u velikoj meri od organizacije transportnog procesa, stepena
222
zaposlenosti voznog parka, kao i od nivoa tehnike ispravnosti vozila, odnosno sposobnosti voznog
parka za rad. Dobra organizacija transporta podrazumeva precizno planiranje i dobru organizaciju
eksploatacije transportnih sredstava. Za analizu ostvarenih rezultata rada voznog parka koristi se
sistem izmeritelja i pokazatelja rada transportnih sredstava koji definiu sve elemente u procesu
rada voznog parka. Za dobijanje tih pokazatelja koriste se podaci o radu transportnih sredstava
ijom se obradom dobijaju informacije koje predstavljaju jedan od bitnih elemenata u procesu
upravljanja. Informacije su strateki resurs u savremenom preduzeu. Kvalitet donetih odluka zavisi
od kvaliteta raspoloivih informacija.
Primenom raunara svi podaci koji su neophodni za dobijanje infrmacija, na osnovu kojih se
donose upravljake odluke, se daleko lake i preciznije obrauju. Mogunost pojave greke postoji
samo u procesu unoenja tih podataka u raunar. Pored toga u raunaru se formira elektronska
baza podataka koja omoguava znatno lake i bre pronalaenje eljenog podatka, a takoe se vri
i auriranje postojeih podataka. Sve slube transportnog preduzea povezane su preko
raunarske mree ime se stvara mogunost dobijanja svih informacija neophodnih za uspean rad.
Sa razvojem savremene raunarske tehnike pojavila se mogunost ugradnje mini raunara
u sama vozila koji slue za sakupljanje podataka vezanih za rad vozila i vozaa (ovi raunari su
danas deo standardne opreme kod veine vozila). Za obradu podataka koriste se odgovarajui
softveri.
Telematski sistemi predstavljaju trenutno najvee dostignue u primeni raunarske i
telekomunikacione tehnologije. Ovi sistemi pruaju mogunost povezivanja sa tahografima, itaima
broja obrtaja, meraima potronje goriva i razliitim senzorima koji se postavljaju na vozilo u cilju
dobijanja svih potrebnih podataka. Svi ti podaci se, uz primenu ovih sistema, mogu beinim putem
prenositi do baze. Time se omoguava nadgledanje tehnikog stanja vozila za vreme obavljanja
transportnog zadatka i preduzimanje odreenih mera u sluaju pojave nepredvienih situacija.
Pored toga, ovi sistemi omoguavaju elktronsko unoenje podataka o transportnom procesu koje se
ispisuje vozau na ekranu postavljenom u vozilu na poetku ili tokom radnog dana. Time se
omoguava unoenje odreenih izmena vezanih za transportni proces koje mogu nastati tokom
obavljanja transporta, kao i dobijanje povratnih informacija od strane vozaa koje se odnose na
obavljene isporuke robe ili neto drugo. Ovi sistemi imaju sposobnost odreivanja najbolje varijnte
prevoznog puta na osnovu trenutnih uslova u saobraaju sa aspekta potronje goriva, vremena
putovanja i trokova. Telematski sistemi pruaju sve potrebne informacije sa velikom pouzdanou
na osnovu ije analize se mogu doneti odgovarajue upravljake odluke u cilju poveanja
proizvodnosti voznog parka a samim tim i minimiziranja cene kotanja transporta to je i osnovni cilj
pri obavljanju transportnih usluga.
Inteligentni transportni sistemi, iji je podsistem telematika, imaju za cilj da potpomognu
upravljanje distrabucionim i prevoznim procesima. Ovi sistemi obezbeuju potrebne alate i
mehanizme kojima se ostvaruje bolje upravljanje na transportnoj mrei, vea bezbednost vozila,
pomae vozaima pre i za vreme trajanja prevoza i ini putovanje mnogo prijatnijim. Telematika
objedinjuje moderne informacione i telekomunikacione tehnologije u cilju ostvarivanja velikih
mogunosti koje nudi savremeno drutvo. Primena transportnih telematskih sistema ima veoma
vanu ulogu u obezbeivanju opte mobilnosti i tako omoguava savremenom poslovanju da
zadovolji zahteve konkurentnog trita. Najrazvijeniji i najmoniji telematski sistemi doprinose
razvoju transportnih procesa pruajui mogunost za efikasnije upravljanje istim. Pravilna upotreba
ovih sistema moe dovesti do znaajnih poboljanja u proizvodnosti i efikasnosti rada voznih
parkova, smanjenja transportnih trokova, trokova rada vozila i potronje goriva. Time se takoe
smanjuje uticaj vozila na okolinu i poveava njihova bezbednost. Temeljno upravljanje prevoznim
223
procesima, bilo uz pomo telematskih sistema ili neki drugi nain, je klju za dobru produktivnost i
proizvodnost. Znaajne finansijske koristi i koristi koje imaju korisnici usluga se mogu ostvariti
pravilnim korienjem ovih telematskih sistema.
Savremeni informacioni sistemi podrazumevaju postojanje odreene opreme raunara,
monitora, tampaa, itd. (hardver), niza postupaka i procedura koji pokreu maine, vre
memorisanje i razne obrade podataka programa (sistemski i aplikativni softver), ljude raznih struka
(sistem analitiara, operatera, programera) koji rade u tom sistemu (lifeware), i organizaciju
(organware).
Telematski sistemi predstavljaju sastavni deo savremenih informacionih sistema. Uz pomo
telematskih sistema vri se prikupljanje odreenih podataka sa vozila, njihovo memorisanje, obrada
i prenos do korisnika. Analizom ovih podataka dobijaju se informacije znaajne za donoenje
odgovarajuih upravljakih odluka u cilju poboljanja efikasnosti sistema i iskorienja raspoloivih
resursa.
Veina telematskih sistema koji se pojavljuju na tritu koriste se u
podprocesu realizacije i funkcionisanja transportnog procesa. Na osnovu podataka koji se dobijaju
od ovih sistema mogu se odrediti transportni uinci (transportovana koliina robe, izvreni
transportni rad, iskorienje resursa), kvalitet usluge, trokovi i prihod. Time se stvara mogunost
poreenja izlaznih rezultata na tritu u pogledu ponuenih kapaciteta, kvaliteta usluga i sl.
Primena telematskih sistema doprinosi bezbednijem, pouzdanijem i efikasnijem transportu
tako to:
Pomae prevoznicima u izbegavanju kanjenja, zaguenja u saobraaju i nepotrebnih
prevoza,
Preusmerava saobraaj sa preoptereenih puteva na alternativne vidove saobraaja kao to
su eleznica i vodni saobraaj,
Smanjuje broj saobraajnih nezgoda,
Poveava produktivnost,
Smanjuje se vreme transportnog procesa,
Bolje iskoriava kapacitet raspoloive infrastrukture,
Potpomae integraciji transporta,
Smanjuje potronju energije,
Smanjuje zagaenje ivotne sredine.
9.4.1. Osnovne komponente telematskih sistema

U osnovne komponente telematskih sistema spadaju: hardver ureaji koji su fiziki
postavljeni na vozilu i u slubi u kojoj se vri prikupljanje podataka, prenos podataka nain na koji
se svaki podatak koji je prikupljen prenosi na vozila do slube za prikupljanje podataka, upravljaki
softver nain na koji se ovi prikupljeni podaci pretvaraju u niz korisnih informacija neophodnih za
uspeno poslovanje samog preduzea. Postoji veliki broj razliitih telematskih sistema. Svaki od tih
sistema predstavlja razliite kombinacije navedene tri osnovne komponenete.
9.4.2. On-board kompjuter

On-board kompjuter predstavlja najbitniji deo telematskog sistema u vozilu. Pojavljuje se u
razliitim oblicima u zavisnosti od proizvoaa, ali nije potrebno poznavati sve u vezi tog sistema da
224
bi se on mogao uspeno koristiti. U osnovi predstavlja elektronsku jedinicu koja sadri u sebi softver
za itanje i memorisanje podataka sa vozila i/ili za itanje podataka sa GPS prijemnika, a takoe
vri i kontrolu prenoenja podataka. Ovaj deo sistema moe takoe da prima podatke od ostalih
izvora, kao to je terminal za vozaa, i moe se posmatrati kao jedan personalni raunar u vozilu.
Neki od ovih on-board kompjutera obezbeuju funkciju praenja toka putovanja preko
raunara uz istovremeno praenje rada vozaa na razliite naine. Ostali on-board kompjuteri
predstavljaju jednostavne elektronske kontrolne jedinice postavljene ispod istrument table na vozilu.
Satelitsko praenje (GPS) i funkcija mobilne komunikacije (GSM) mogu biti objedinjeni u
okviru savremenijih ureaja. Ti ureaji su ponekad fiziki povezani tako da omoguuju itanje
podataka o vozilu i vozau, kao to su potronja goriva, brzina kretanja i ubrzanja. Pristup ovim
ureajima omoguen je ubacivanjem smart kartice (kartica za identifikaciju vozaa ili kartice za
beleenje podataka se nazivaju Smart karticama iako one jedino omoguavaju memorisanje
podataka i nemaju ugraene nikakve inteligentne funkcije) od strane svakog vozaa i samo uz
pomo ove kartice je mogue vriti upravljanje sistemom. Ovakva vrsta kompjutera pomae da se
ostvari bolja efikasnost potronje goriva korienjem posebnih sistema uz pomo vozaima u toku
vonje. Na ekranu se ispisuju podaci vezani za putovanje i trenutnu potronju goriva. Skidanje
podataka se obavlja potpuno automatski po povratku vozila u bazu, mada postoji i mogunost
skidanja podataka preko GSM mree za ona vozila koja obavljaju transport bez povratka u bazu.
Takoe, po potrebi, prua mogunost ugradnje i GPS prijemnika u cilju dobijanja podataka o lokaciji
vozila u odabranom trenutku vremena ili za kasniju analizu istih.
9.4.3. GPS prijmnik

GPS prijemnik obino predstavlja pasivni ureaj koji ponekad lii na radio prijemnik.
Omoguava itanje signala sa do 12 satelita i moe i moe utvrditi poloaj vozila bilo gde na Zemlji
u podruju od 10 do 20 metara ili od 1 do 5 metara ukoliko se koriste diferencirani GPS. GPS
prijemnik treba locirati tako da ima otvoreni pogled ka satelitima i zato je najbolje postaviti ga na
krovu kabine vozila ili odmah iza vetrobranskog stakla (dobavljai sistema daju preporuke u vezi sa
mestom postavljanja ovog prijemnika).
Ukoliko je prijemnik u mogunosti da primi signal sa 3 satelita, onda je to sasvim dovoljno da
obezbedi podatke potrebne kompjuteru za odreivanje lokacije vozila. Pojedini mobilni telefoni i
terminali za vozae imaju ugraene GPS prijemnike. Neki od ureaja imaju mogunost povratnog
prenosa podataka do baze preko satelita. GPS ne moe da funkcionie u zatvorenim prostorijama ili
ispod zemlje. Neki od razvijenih sistema za sigurniju upotrebu, prenose poslednju poziciju koja je
sauvana u memoriji ukoliko vozilo nije u mogunosti da prima signal.
GPS prijemnik mora znati gde su sateliti (njihov poloaj) i koliko su daleko (udaljenost).
Prijemnik od satelita prikuplja dve vrste kodiranih informacija. Jedan tip informacija, podaci iz
almanaha, sadre priblini poloaj satelite. Ti se podaci kontinuirano prenose i spremaju u memoriju
prijemnika tako da on zna orbite satelita gde bi koji satelit trebao biti.
Zbog kretanja satelita, podaci iz almanaha se moraju periodiki aurirati novim
informacijama. Kad GPS prijemnik nije due vreme ukljuen, podaci iz almanaha su zastareli, te e
mu trebati malo due vreme da pronae satelite.
225
9.4.3.1. Terminal za vozaa/tastatura
Postoje veliki broj razliitih mogunosti vezanih za ovu vrstu hardverskih ureaja. Vei
dobavljai telemaskih sistema su razvili mnogo razliitih terminala, pri emu se neki od njih danas
uspeno koriste u vozilima. Sa druge strane, manji dobavljai su razvili terminale posebno
prilagoene prevoznim procesima. Veliki broj PDA (Personal Digit Assistant lini digitalni
pomonik) ureaja je nalo upotrebu u vozilima jer njihova primena dovodi do smanjenja trokova.
Potrebno je oprezno razmisliti o tome gde postoji mogunost njihove primene u zavisnosti od
prevoznih potreba.
Terminali za vozae su obino sastavljeni od ekrana i tastature, ili manje table sa brojevima i
drugim specifinim simbolima. Oni daju sledee mogunosti:
Ispisivnje tekstualnih poruka na dva naina,
Elektronski prikaz podataka na ekranu, prilagoavanje potrebama, prikazivanje greaka,
nedostataka, mehanikih neispravnosti i stvarnog vremena isporuke,
Saveti koji prevozni put da se koristi (u sluaju da ne postoji navigacioni ureaji u vozilu),
Pregled bar kodova,
Ulazni podaci o radu vozaa poetak rada, vreme utovara, kanjenja, vreme ekanja,
vreme istovara,
Elektronsko beleenje podataka o vremenu rada.
9.4.3.2. Navigacioni ureaj

Navigacioni ureaj se odnosi na ekran unutar kabine vozaa ili na elektronski modul koji
daje instrukcije vozaima u vezi sa odreditem bilo grafiki, verbalno ili korienjem oba naina.
Ova usluga moe biti obezbeena i preko mobilnih telefona koji poseduju GPS.
Postoji i ureaj za praenje prikljunih vozila. Ovaj ureaj predstavlja zasebnu jedinicu namenjenu
prikljunim vozilima. Obino su postavljene unutar vodootporne i posebno izdvojene i obezbeene
kutije. Ove kutije su nezavisne i u sebi sadre GPS prijemnik, komunikacioni modul, kontrolnu
elektroniku i baterije. Baterije se pune za vreme dok je prikljuno vozilo spojeno sa vunim. Njihov
kapacitet bi trebao biti dovoljan za rad od nekoliko nedelja, obzirom na to da se prikljuna vozila
mogu nalaziti u stanju mirovanja toliko dugo.
9.4.4. Prenos podataka

Prenos podatka predstavlja nain na koji se vri prenos podataka do i od vozila. Najbolji
nain za prenos podataka za pojedine prevozne procese zavisi od toga koliko se trenutno podataka
zahteva, od zahteva pokrivenosti podacima, i od toga koliko je prevoznik spreman da izdvoji
finansijskih sredstava za ovu svrhu. Najee primenjivani nain prenosa podataka je preko mree
mobilnih telefona (GSM) ili preko SMS (Short Message Service beini nain prenosa tekstualnih
poruka. SMS je sastavni deo GSM tehnologije. Predstavlja dvosmerni servis za sakupljanje i
prosleivnje poruka sa maksimalnom veliinom poruke od 160 karaktera. SMS je iroko
rasprostanjen u komercijalnim telematskim sistemima u vozilima za slanje i prijem podataka o
poloaju vozila i tekstualnih poruka). Neki od sistema su zasnovani na satelitskom prenosu
226
podataka. Ukoliko se podaci ne zahtevaju trenutno, onda se oni mogu skidati sa vozila po njegovom
povratku u bazu prenosom podataka kablovskom ili beinim putem.
9.4.5. Upravljaki softver

Ova komponenta telematskih sistema vri pretvaranje prikupljenih podataka u niz
informacija pomou kojih se operativno upravlja prevoznim procesom ili radom vozila i vozaa
mnogo efikasnije nego ranije. To moe biti jednostavan paket koji daje izvetaj o radu, oprema za
grafiko i tekstualno prikazivanje, ili moe biti sistem za praenje porudbina. Moe se upravljati uz
pomo jednog PC raunara preko raunarske mree ili preko web sajta. Ipak ono to je najvanije je
da ovaj softver mora da omogui direktno prikazivanje preciznih podataka koji su neophodni bez
dodatne analize pojedinih delova. Takoe je potrebno da bude jednostavan za upotrebu, pouzdan i
ne previe tehniki zahtevan.
Dobar softver treba da poseduje sledee karakteristike:
Da bude jednostavan za korienje,
Da poseduje veoma kvalitetnu dokumentaciju ili dobar sistem za pomo u njegovom
korienju,
Da ima veliku brzinu rada,
Da daje raznovrsne izvetaje.
Jedan od ovih upravljakih softvera je Fleet Manager Professional 8 koji je napravljen sa
ciljem da se to je mogue bolje iskoriste savremeni on-board kompjuteri koji su ugraeni u vozila u
cilju kvalitetnijeg upravljanja transportnim procesom. Ovaj proces predstavlja tzv. klijent-server koji
se moe koristiti pomou jednog PC raunara ili preko odgovarajue lokalne mree ili preko
Interneta. Primena ovog softvera prua mogunost praenja i upravljanja karakteristikama rada
vozila i vozaa, kontrolu komunikacionih trokova, pruanja izvetaja o trokovima rada voznog
parka, aktivno i pasivno (u odreenim trenucima vremena) praenje vozila i vozaa, davanja
izvetaja o komuniciranju i slanju poruka, planiranje prevoznih puteva, davanja izvetaja o
odravanju vozila, ukazivanja na potrebe obavljanja odreenog servisa na vozilu i dr. Fleet Manager
Professional 8 softver ima mogunost davanja sledeih izvetaja:
Ivetaj o aktivnostima vozila i vozaa u vremenskom periodu prikazuje sve informacije
vezane za prevozne procese koje se odnose na vozilo i vozaa u grafikoj formi na
vremenskoj osi, ove informacije mogu da se odnose na 24 sata ili se one mogu prikazati na
asovnom nivou,
Ivetaj o realizaciji po putnom nalogu prikazuju za svaku realizaciju putnog naloga: ime
vozaa, tip vozila, vreme poetka/kraja vonje, vreme vonje, vreme dangube, vreme trajnja
parkiranja, maksimalna brzina, prosena brzina, rastojanje prevoenja, oitavanje kilometarsata,
Dnevni izvetaj o realizaciji po putnom nalogu prikazuje na dnevnom nivou: vreme
poetka/kraja svake vonje, trajanje vonje, vreme vonje, vreme dangube, vreme trajanja
parkiranja, vreme stajanja vozila, rastojanje prevoenja, prevozne puteve, asovi rada
motora,
Izvetaji o prevoznim putevima prikazuju tip prevoznog puta, trajanje vonje i vrednosti
prekoraenja planiranog trajanja,
Potronja goriva prikazuje datum, koliinu, potronju,
Bodovanje vozaa vri se na osnovu definisane grupe parametara.
227
Postoji irok opseg raspoloivih mogunosti za kombinovanje razliitih gledita na osnovne
komponente sistema. Podela ovih mogunosti na sledee specifine primene:
Prikupljanje podataka o vozilu i vozau,
Praenje vozila,
Praenje prikljunih vozila,
Tekstualne poruke,
Informacije o realizaciji transportnog procesa i isporuci robe,
Informacije o uslovima u saobraaju,
Navigacija pomou on-board kompjutera.
9.4.6. Telematski sistemi za praenje vozila

Kao i sistem za prikupljanje informacija o vozilu, i sistem za praenje vozila se pojavio jo
pre mnogo godina. U poetku ovi proizvodi (poznati kao Automatic Vehicle Location - AVL) su
korieni za praenje visoko obezbeivanih tereta usled ralativno visokih vrednosti. Usled
smanjenja trokova komuniciranja i hardvera, kao i usled poveanja konkurencije, ova tehnologija
se poela sve vie koristiti u cilju upravljanja voznim parkovima od strane velikog broja prevoznih
preduzea. Ovaj sistem razvijen je poslednjih godina u interesu poveanja bezbednosti i efikasnosti
kontrole. Cilj je zatita vozaa, tereta i vozila od provala i krae, praenje i registrovanje putnog
pravca zbog osiguranja i statistike, kao i hitna intervencija u sluaju neispravnosti na motornom
vozilu, nekog tehnikog problema ili pogoravanja zdravstvenog stanja vozaa. Ova tehnologija
omoguava da se vozilo lokalizuje dosad nezamislivom tanou. Ukoliko se GPS koristi sa
diferenciranjem tanost moe biti i do 5 m.
Usled irokog opsega ovih proizvoda koji su raspoloivi bilo je veoma teko dobavljaima da
se izdvoje od svojih konkurenata, pa su zato ulagani veliki napori kako tehiki tako i oni vezani za
marketing. Poznavanje trenutne lokacije vozaa ili u odreenom trenutku vremena i komuniciranje
sa njima, radije preko tekstualnih poruka nego glasovnim putem, obezbeuju koristi koje mogu
doprineti ukupnom poslovanju preduzea.
9.4.7. Primena sistema za potrebe bezbednosti vozila, vozaa i tereta

Sistemi za praenje vozila mogu biti korieni za spreavanje i otkrivanje vozila i tereta koji
su ukradeni, kao i za poveanje bezbednosti vozila. Tipine zatite koje nudi sistem su:
Dugme alarma koje daje mogunost vozau da signalizira svojoj autobazi odmah i diskretno
u sluaju ozbiljnog problema vezanog za linu bezbednost i bezbednost robe. U tom sluaju
se policija moe obavestiti i moe se pratiti lokacija vozila u svakom trenutku. Ovo se
pokazalo kao efikasan alat i za zatitu vozaa i zatitu tereta. Skriveni mikrofon se takoe
ponekad koristi u pojedinim sluajevima prevoza, kao to je prevoz novca,
Svako zaustavljanje vozila se daljinski moe utvrditi na osnovu promene uslova rada vozila,
npr. brzine, prevoznog puta, vremena putovanja. Ovo zaustavljanje moe biti propraeno
zakljuavanjem vrata, zvunim signalom i obino se koriste onda kada je potreban visok
nivo zatite vozaa i vozila,
Svako ovaranje vrata moe biti zabeleeno i praeno informacijom o vremenu i lokaciji na
kojoj je do toga dolo. Neovlaeno otvaranje vrata na prikljunom vozilu tokom transporta
228
moe biti otkriveno, naroito ukoliko je podrano posebnim izvetajem. Postavljanje
pouzdanih i zatienih prekidaa na vratima prikljunog vozila i njihovim povezivanjem sa
on-board kompjuterom koji se nalazi u kabini vozaa, zahteva ekspertsko znanje inenjera,
Nekoliko velikih dobavljaa telematskih sistema u okviru njih omoguava praenje
ukradenog vozila. Ovi sistemi mogu detektovati da se vuno ili prikljuno vozilo kreu izvan
odreenog geografskog podruja za vreme obavljanja prevoznog procesa. Takoe, prua
mogunost praenja ukradenog vozila. Preko odgovarajueg ureaja ova se informacija
prosleuje do policije kako bi ona bila u mogunosti da locira ukradeno vozilo korienjem
odgovarajue opreme vozila,
Kraa vozila izvan granice vozila je problematina. Vozai u stranoj zemlji se mogu suoiti
sa velikim brojem logistikih problema. Jedan ureaj prua mogunost vozau da u sluaju
incidenata alarmira slubu Eurowatch-a preko jednog broja telefona. Eurowatch uspostavlja
vezu sa policijom na lokalnom nivou i prati vozilo korienjem podataka sa opreme za
praenje koja je postavljna na vozilu,
Ureaji za identifikaciju vozaa, kao ovi to se esto koriste u sistemima za praenje vozaa
i vozila, mogu imati i ulogu ureaja za spreavanje pokretanja vozila koji je povezan sa
sistemom za zaustavljanje vozila.
Ovi ureaji ne obezbeuju potpunu zatitu vozila ali oteavaju njihovu krau.
Primer jednog sistema za praenje vozila je Nav-Sky Nova GPS sistem. Sistem Nav-Sky Nova GPS
je inteligentan sistem nadzora motornih vozila, koji je razvijen koristei tehnologiju GPS + GSM
sistema, i najsavremenijih mikrokontrolera. Sistem Nav-Sky Nova GPS se sastoji od mobilne
jedinice, bazine stanice i softvera sa digitalnom kartom koji slui kao pogon bazinoj stanici.
9.4.8. Telematika i transportni proces

Osnovna uloga telematike u transportnim sistemima je obezbeivanje odreenih podataka
vezanih za transportni proces ili za rad vozila i vozaa, memorisanje, obrada i prenos tih podataka
do korisnika. Time se stvara mogunost dobijanja informacija na osnvu kojih se donose
odgovarajue upravljake odluke znaajne za poboljanje kvaliteta funkcionisanja transportnog
sistema.
Telematski sistemi predstavljaju sastavni deo informaconih sistema u transportnim
preduzeima. Kao takvi omoguavaju dobijanje odreenih podataka za izraunavanje izmeritelja
rada u prostoru i vremenu na osnovu kojih se ocenjuje rezultati rada grupe vozila ili ukupnog voznog
parka u cilju donoenja odgovarajuih odluka koje e dovesti do poveanja kvaliteta transportnih
usluga.
Za dobijanje tih podataka mogu se koristiti razliiti izvori. Pre svega misli se na ureaje koji
predstavljaju sastavni deo standardne opreme vozila kao to su tahografi i itai broja obrtaja.
Pored ovih ureaja, na vozilu mogu biti ugraeni i mera potronje goriva, CAN-BUS mrea za
dobijanje razliitih podataka vezanih za rad vozila ili razni drugi elektronski davai ulaznih signala sa
kabine ili asije vozila (npr. senzori). Povezivanjem ovih ureaja sa on-board kompjuterom
postavljenim u vozilu omoguava se precizno sakupljanje i prikazivanje svih podataka koji su sa njih
raspoloivi. Prebacivanjem ovako dobijenih podataka u slubi za njihovu obradu, najee preko
GSM mree, i korienjem odgovarajuih upravljakih softvera formira se itav jedan niz izvetaja
znaajnih za donoenje odgovarajuih odluka vezanih za upravljanje voznim parkom. Na taj nain
se ostvaruje kompletan uvid u rad pojedinih vozila i voznog parka u celini i utvruju se pojedini
229
delovi prevoznog procesa koje je potrebno posebno razmatrati u cilju otklanjanja odreenih
nedostataka ili se identifikuju vozai kojima je potrebna dodatna obuka kako bi se smanjili odreeni
trokovi pre svega oni vezni za potronju goriva.
Tahografi, kao jedan od moguih izvora podataka, imaju mogunost prikazivanja sledeih
veliina:
Trenutna brzina kretanja vozila,
Trenutan broj obrtaja motora,
Brojanik odometram
Vrsta radnog vremena vozaa i suvozaa.
Sa analognog zapisa tahografa, po prekidu ili zavretku vonje, mogu se dobiti sledei
podaci:
Promene brzine tokom vonje,
Promene broja obrtaja motora tokom vonje,
Vreme kada su registrovane vrednosti posmatrane veliine,
Broj preenih kilometara,
Vremena vonje i vremena drugih aktivnosti.
Uz pomo ovih podataka i podatak o koliini prevezenog tereta koji se dobijaju preko
senzora ili iz dokumenata vezanih za transport, moe se izraunati ostvareni trasnportni rad koji
predstavlja izlaz iz transportnog procesa na osnovu koga se utvruje efikasnost sistema a samim
tim i njegov kvalitet.
Na osnovu ovih podataka kao i ostalih podataka dobijenih sa CAN-BUS mree (potronja
goriva, nagla ubrzavanja i koenja, rad motora u praznom hodu, promena stepena prenosa i sl.)
mogu se izvui odgovarajui zakljuci vezani za stil vonje vozaa, vremena rada, brzine vozila i
prekoraenja dozvoljene brzine, nepotovnja propisa u vezi sa dozvoljenim vremenima rada posade
vozila a takoe se moe vriti i kontrola vozaa sa aspekta potronje goriva.
Veina ovih podataka moe biti dostupna u realnom vremenu preko sistema koji koriste
GSM mreu za prenos podataka. Meutim, to je vea koliina podataka koja se prenosi preko
ovog sistema vei su trokovi komuniciranja pa je za prenos podataka u realnom vremenu potrebno
izabrati one podatke koji su zaista trenutno potrebni, dok se ostali podaci mogu preuzeti sa vozila po
povratku u bazu. Na taj nain se znatno smanjuju trokovi prenosa podataka.
Znaajan broj podataka moe se dobiti ugraivanjem senzora na vozilo koji se postavljaju
na zahtev korisnika kao dodatna oprema na vozilu. Podaci se sa ovih senzora prenose na on-board
kompjuter gde se memoriu za potrebe dalje analize.
Senzori se mogu postaviti na tovarni prostor vozila u cilju odreivanja teine ili zapremine
tereta koji se prevozi, mada se zbog velikih trokova korienja senzora kao izvori ovih podataka
ee koriste dokumenta vezana za transport. Postavljanje senzora na vratima prikljunog vozila
moe se koristiti za utvrivanje neovlaenog otvaranja tovarnog prostora koje moe biti
signalizorano preko on-board kompjutera i sistema za praenje vozila. Pomou senzora mogu se
dobiti informacije o svakom otvaranju vrata koje su praene informacijama o vremenu i lokaciji na
kojoj je do toga dolo koje se dobijaju preko GPS sistema. Za zatitu vozila i vozaa mogu se
koristiti i druge vrste zatitinih ureaja (alarm) pomou kojih se signalizira problem (ovo se obino
koristi kod robe visoke vrednosti). Uz pomo kartice za identifikaciju vozaa moe se spreiti
pokretanje vozila ime se onemoguava njegova kraa. Postavljanje senzora je posebno znaajno
za odreivanje temperature na kojoj se prevozi roba i za signalizaciju u sluaju pada temperature
ispod dozvoljene vrednosti kako bi se blagovremenim reagovanjem spreilo oteenje robe. Time
230
se takoe tite i interesi preduzea u sluaju da klijent ima primedbe na kvalitet isporuene robe
(davanjem dokaza da je roba isporuena na ispravan nain).
Telematski sistemi mogu se takoe koristiti i za dobijanje podataka o vremenu dolaska ili
odlaska sa mesta utovara ili istovara i za utvrivanje uzroka pojave odstupanja od plana rada pri
emu je potrebno izvriti integraciju sa softverom za dispeiranje i rutiranje. Klijenti dobijaju
informacije o vremenu dolaska vozila i na taj nain se poveava kvalitet usluge ime se utie na
kvalitet celokupnog transportnog sistema. Utvrivanjem lokacije vozila uz pomo ovih sistema
stvara se mogunost sakupljanja robe u povratku u sluaju pojave naknadnog posla za vreme
obavljanja transportnog zadatka. Vozai dobijaju informaciju u vidu tekstualnih poruka od strane
rukovodioca koja se odnosi na lokaciju gde treba da svrate u povratku radi preuzimanja robe koja
nije bila planirana prilikom polaska vozaa na obavljanje transportnog zadatka, ime se ostvaruje
bolje iskorienje vozila. Informacije ovog tipa mogu se dobiti i preko sistema za informisanje o
realizaciji transportnog procesa gde postoji mogunost sukcesivnog slanja informacija vozaima
vezanih za obavljanje transportnog zadatka.
Sve ovo dovodi do smanjenja ukupnih trokova, poveanje kvaliteta usluge i boljeg
iskorienja raspoloivih resursa ime se poveava kvalitet transportnog sistema a samim tim se
ostvaruje i vei profit to predstavlja krajnji cilj svakog poslovnog sistema.
9.4.8.1. Fleet Board sistem

Primer sistema koji se koristi u vozilima Mercedes Benz je Fleet Board sistem, koji u sutini
predstavlja telematski Internet servis razvijen u svrhu kvalitetnijeg upravljanja voznim parkom. Ovaj
sistem prua razliite vrste usluga svojim korisnicima. U zavisnosti od odluke klijenata o uslugama
koje e koristiti odreuju se potrebni hardverski ureaji koje je potrebno postaviti na vozilo.
Fleet Board sistem prua sledee mogunosti i usluge svojim korisnicima:
1. Praenje vozila:
Ovabetenje o redovnim servisima,
Upravljanje sistemom u sluaju pojave otkaza,
Operativne analize (analize stanja),
Tekstualno komuniciranje,
Beleenje podataka vezanih za putovanje,
Utvrivanje lokacije vozila.
2. Obavljane transporta:
Plan rada za pojedine prevozne puteve,
Upravljanje poiljkama i obavetenje klijenata,
Praenje odvijanja transportnog zadatka,
Analizu obavljenog transporta.
Osnovne komponente Fleet Board sistema su:
Telefonski aparat,
Komunikacioni modul,
Prekidai za promenu funkcije Fleet Board sistema,
GPS antena,
Fleet Board GSM antena,
GSM primopredajni ureaj,
Fleet board kontrolna jedinica,
231
Kompjuter povezan sa terminalom za vozae,

Terminal za vozae: ekran/tastatura.
Fleet Board kompjuter je sa jedne strane povezan sa GPS antenom koja se postavlja na
retrovizor suvozaevog mesta i koja se koristi za odreivanje trenutne lokacije vozila. Podaci koji se
smetaju na ovaj kompjuter mogu biti raspoloivi vlasniku vozila. Prijem i slanje podataka se vri
putem GSM mree.
Za prenos podataka moe se koristiti i GPRS koji predstavlja poseban sistem u okviru GSM
mree. Umesto protoka podataka preko stalne veze, ovaj paket koristi mreu jedino onda kada se
pojave podaci koje treba preneti. Podaci se prenose do mree pomou Internet Protocol tehnologije
koja omoguava prenos podataka bez direktnog povezivanja na prijemnik. Podaci se tako
sakupljaju u pravilnom redosledu za prenos na prijemnik. Zahvaljujui ovoj tehnologiji omogueno je
istovremeno korienje kanala za prenos podataka od strane vie korisnika ime se bolje
iskoriava kapacitet GSM mre. Takoe ovakav nain prenosa podataka je jeftiniji obzirom na
koliinu informacija koje se prenose.
232
10. RIZICI I BEZBEDNOST U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU

BANKARSKIH I POTANSKIH SISTEMA
Internet je javna mrea dostupna svima. Zbog toga se u cilju njegovog korienja u
savremenom poslovanju moraju pronai mehanizmi koji e obezbediti:
zatitu tajnosti informacija,
integritet informacija i
autentinost informacija.
Banke i njihovi komitenti se pri korienju elektronskih sistema susreu sa problemom
obezbeenja potpune sigurnosti, tajnosti i postojanosti podataka. Veza korisnika i banke putem
Internet-a prikazana je na Slici 8.1.
Slika 8.1. Veza korisnika i banke putem Internet-a

Sistemi zatite su delo ljudi, a dobro je poznato da sve to ljudski rod napravi, ljudski rod
moe i da pokvari.Nita drugaije nije i sa sistemima zatite na Internet-u. Opasnosti koje
nastaju u korienju Internet-a mogle bi se klasifikovati u sledee kategorije:
neautorizovan ulazak u sistem neautorizovane aktivnosti pristupanja sistemu,
neovlaen pristup resursima sistema neovlaene aktivnosti pri pristupanju resursima
sistema od strane legitimnog ili nelegitimnog korisnika,
razotkrivanje podataka pristupanje ili itanje informacija na neautorizovan nain,
233
neautorizovana modifikacija podataka modifikacija, brisanje ili unitavanje podataka na

sluajan ili neautorizovan, nameran nain,
poricanje realizovanih aktivnosti svesno odbijanje priznanja realizovane aktivnosti,
lairanje aktivnosti falsifikovanje neke aktivnosti kao aktivnosti legitimnog uesnika.
10.1. IDENTIFIKACIJA I ANALIZA RIZIKA

Pod rizicima (opasnostima) podrazumevaju se vanredni dogaaji usled ijeg ostvarenja
moe doi do ekonomski tetnih posledica za pojedine osobe, odnosno banke.
Identifikacija, analiza i upravljanje rizicima,usmereni su na elektronsku maloprodaju
bankarskih proizvoda i usluga, kao to su ve pominjani ATM, POS sistemi, samousluno
bankarstvo, i dr., zbog vee izloenosti riziku u odnosu na zatvorene meubankarske sisteme
plaanja.
Brze promene u informacionim tehnologijama koje utiu na prilagoavanje bankarske
tehnologije u sferi Internet bankarstva, u znaajnoj meri utiu da lista rizika nikad ne moe biti
potpuna. U ovakvim okolnostima potrebno je identifikovati postojee rizike u cilju upravljanja
rizicima, kao i praenje pojavnih oblika novih rizika.
Specifini rizici sa kojima se banke suoavaju u poslovanju sa elektronskim novcem,
mogu se grupisati prema kategorijama rizika :
operacioni rizik,
reputacioni rizik,
pravni rizik,
tradicionalni bankarski rizici i
rizici internacionalnog elektronskog poslovanja.
10.1.1.
Operacioni rizici
Mogui su razliiti oblici operacionih rizika, kao to su rizici sigurnosti (pouzdanost i

integritet sistema); rizici dizajniranja, implementacije i odravanja sistema; rizici zloupotrebe
proizvoda i usluga od strane korisnika.
1. Rizici sigurnosti: Operacioni rizici sigurnosti pojavljuju se u vezi sa kontrolom
sistema raunovodstva, informacija pomou kojih banka komunicira sa okruenjem, transfera
elektronskog novca, kao i spreavanja pronevera falsifikata. Za banku postaje sve
kompleksnija kontrola pristupa sistemu usled proirenja kompjuterskih kapaciteta, geografske
disperzije pristupnih taaka sistemu, korienja razliitih komunikacionih puteva, korienja
javne mree Internet-a i dr. Naruavanje sistema sigurnosti moe dovesti do pogrenog
prikazivanja obaveza banke, ili neautorizovani pristup sistemu banke moe rezultirati direktnim
gubicima i sl. Usled neadekvatne sigurnosti, hakeri preko Internet-a mogu pristupati, pretraivati
i koristiti pouzdane informacije, ili pak mogu unititi podatke ubacivanjem virusa. Od strane
zaposlenih takoe su mogue zloupotrebe ili ne namerne greke, koje se spreavaju
uvoenjem posebnih sistema kontrole i autorizovanog pristupa podacima. Takoe je prisutan
rizik falsifikovanja elektronskog novca,koji se moe preventivno spreiti raznim vrstama
kontrola, tehnikim i tehnolokim zatitama.
2. Rizici dizajniranja, implementacije i odravanja sistema:Dizajniranje i
implementacija sistema predstavlja kljunu fazu u razvoju sistema Internet bankarstva i
elektronskog novca. Zbog toga se rizici koji mogu nastati neadekvatnom primenom ove faze,
234
mogu manifestovati u prekidu ili usporavanju sistema, to se veoma nepovoljno moe odraziti
na korisnike usluga.
Banke se esto opredeljuju za spoljne provajdere i eksterne eksperte za implementaciju,
funkcionisanje i podrku poslovanja sa elektronskim novcem. Ovakva orjentacija banke je po
pravilu ekonomski opravdana, imajui u vidu iskustva spoljnih saradnika. Meutim, i pored niza
prednosti ovo opredeljenje banke nosi sa sobom mnoge rizike. Mogue je da provajderi nisu
dovoljno struni da obezbede usluge koje se od njih oekuju, ili nisu u mogunosti da
modernizuju svoju tehniko-tehnoloku osnovu u skladu sa zahtevima koji se pred njih
postavljaju.
Zbog intezivnog razvoja informacionih tehnologija, treba raunati na rizike koji se mogu
javiti u naruavanju operativne aurnosti sistema, zbog zamene zastarele tehnologije. Takoe je
mogue da osoblje banke nije dovoljno pripremljeno za promenu tehnologije i naina rada, to
se moe odraziti na funkcionisanje sistema.
3. Zloupotrebe proizvoda i usluga od strane korisnika: Poslovanje sa elektronskim
novcem nije imuno na zloupotrebe od strane korisnika usluga, bilo da se radi o nameri ili
nehatu. Rizik ove vrste se poveava kada banka neadekvatno edukuje korisnike svojih usluga u
pogledu mera sigurnosti prilikom verifikacije transfera elektronskog novca. Osporavanje
autorizacije transakcija se moe javiti kao posledica nedovoljne edukacije. Personalne
informacije korisnika usluga (broj kreditne kartice, brojevi rauna u banci i sl.) moraju biti
posebno zatiene prilikom transakcija elektronskog novca.
10.1.2.
Reputacioni rizik
Reputacioni rizik se odnosi na negativne posledice javnog mnjenja za banku, koji

rezultira u gubitku obezbeivanja sredstava za finansiranje ili gubljenju korisnika usluga. Ova
vrsta rizika moe da kreira trajni negativni javni imid ukupnih bankarskih operacija, to slabi
sposobnost banke da uspostavlja i odrava veze sa korisnicima usluga. Reputacioni rizik moe
nastati kao posledici preduzimanja akcija banke koje imaju za posledicu gubitak javnog
poverenja u sposobnost banke da obavlja svoje funkcije, a time i gubitak poverenja u
mogunost uspene realizacije preduzetih akcija. Ukoliko postoje problemi sa komunikacionim
mreama, to oteava pristup korisnika usluga njihovim sredstvima ili izvetajnim informacijama
o stanju njihovih rauna, moe doi do znaajnog naruavanja imida banke. Reputacioni rizik
moe biti direktna posledica poveanoj izloenosti ostalim kategorijama rizika, posebno
operacionom riziku.
Reputacioni rizik moe nastati kada bankarski sistemi ili proizvodi ne zadovoljavaju
oekivanja i prouzrokuju iroko rasprostranjene negativne javne reakcije. Reputacioni rizik moe
nastati i u sluaju kada korisnici usluga nisu upoznati sa potrebnim informacijama o korienju
usluga, odnosno proizvoda banaka. Banka moe biti izloena ovoj vrsti rizika i zbog prestupa,
malverzacija i obmana tree strane, koje se odraavaju na nesigurnost finansijskog sektora.
10.1.3.
Pravni rizik
Pravni rizik najee nastaje u sluaju kada prava i obaveze strana koje uestvuju u
finansijskim transakcijama nisu do kraja pravno regulisane. Meutim, do pravnog rizika moe
doi pri naruavanju pravila, propisa ili uobiajene prakse, odnosno ne potovanjem zakona.
235
Putevi transakcija elektronskog plaanja mogu biti atraktivni za pranje novca, ukoliko pravila za
spreavanje pranja novca nisu razraena.
Banke ukljuene u poslovanje sa elektronskim novcem, moraju posvetiti posebnu panju
identifikaciji korisnika usluga i njihovoj pravnoj zatiti. Garantovanje pravne zatite od strane
banke treba da obuhvata, ne samo postojee oblike transakcija i usluga, ve i sve druge vidove
koje e banka razvijati u budunosti.
Banke povezuju svoj Internet sajt sa sajtovima klijenata, to moe biti izazov za hakere
za razne vrste zloupotreba prema korisnicima bankarskih usluga, koje se mogu spreavati
korienjem digitalnog sertifikata.
10.1.4.
Tradicionalni bankarski rizici
U ovu grupu rizika spadaju:

Kreditni rizik se odnosi na korisnika kredita i mogunost da se ne izvri obaveza u pogledu
iznosa otplate kredita ili roka otplate.
Rizik likvidnosti nastaje u sluaju kada banka nije u mogunosti da izvrava dospele
obaveze koje nastaju u uslovima elektronskog poslovanja. Kao posledica ovakvog stanja,
poverioci mogu pokretati pravne radnje protiv banke.
Rizik kamatne stope odnosi se na smanjenje kamatnih stopa do stepena u kome negativna
kretanja kamatnih stopa smanjuju vrednost imovine u zavisnosti od ne ispunjenih obaveza u
elektronskom novcu.
Trini rizik je rizik gubitka, posebno u delu vanbilansnih pozicija, koji proistie iz kretanja
cena. On je karakteristian i za devizni kurs, a imajui u vidu njegove oscilacije, banke koje
vre plaanje u formi elektronskog novca u stranoj valuti, izloene su riziku.
10.1.5.
Rizici internacionalnog elektronskog poslovanja
Internet bankarstvo i elektronski novac ne poznaju geografske barijere, tako da se

trina ekspanzija iri izvan nacionalnih granica. Rizici koji su karakteristini za nacionalno
bankarstvo, takoe su relevantni za voenje internacionalnog Internet bankarstva, s tim to ovi
rizici mogu biti jo naglaeniji.
Primera radi, banke se mogu suoiti sa razliitim zakonskim i regulativnim zahtevima,
kada posluju sa korisnicima usluga izvan nacionalnih granica. U sluaju Internet bankarstva
mogui su posebni pravni zahtevi koji vae za pojedine zemlje. Ne saglasnost sa razliitim
nacionalnim zakonodavstvima kao na primer: zatita potroaa, zakoni o spreavanju pranja
novca i sl., mogu izloiti banku pravnim rizicima.
Najei postojei rizici, koji se javaljaju korienjem Internet-a u poslovne svrhe su
mogue povrede integriteta i poverljivosti podataka, kao i dostupnosti sajta. Na narednim
slikama su prikazani mogui uzroci i posledice, koje se u odreenoj meri mogu preneti na
osiguranje.
236
Slika 8.2. Povreda integriteta

Povrede integriteta: Pod pojmom integriteta se podrazumeva da podaci, informacije i
razne usluge smeju da budu izmenjeni iskljuivo od strane ovlaene osobe ili institucije. ta se
sve moe dogoditi u sluaju brisnja ili menjanja podataka od strane neovlaenih lica prikazano
je na Slici 8.2.
Slika 8.3. Povreda poverljivosti podataka

Povrede poverljivosti podataka: Poverljivost podataka podrazumeva da podaci,
informacije i razne usluge smeju da budu dostupni iskljuivo ovlaenim osobama ili
institucijama. To je jako osetljivo pitanje koje ukoliko mu se ne pristupi krajnje ozbiljno moe
dovesti do poptunog gubitka poverenja kupaca i ruenja ugleda jedne kompanije (Slika 8.3.).
237
Dostupnost sajta: Dostupnost podrazumeva da podaci, informacije i razne usluge moraju
biti dostupni u eljenom vremenskom trenutku. Izuzetno opasni Denial-of-Service (DoS) napadi
mogu u trenutku da dovedu do velikog pada vrednosti akcija jedne kompanije (Slika 8.4.).
Slika 8.4. Dostupnost sajta

10.2. KRIPTOGRAFIJA U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU
Tokom stolea, kriptografija se razvijala i koristila kao alat u zatiti informacija, naroito u
vojnim, diplomatskim i dravnim komunikacijama uopte. Imala je dugu i fascinantnu istoriju
uspona i padova doseui ak i do odluujuih uloga u ishodima ratova. Najbolji primer za to je
deifrovanje Nemake Enigma maine u Drugom svetskom ratu. Javni interes za kriptografiju
dramatino je porastao uvodjenjem tzv. kriptografije javnih kljueva u 1976. god., tj. asimetinih
algoritama za ouvanje bezbednosti informacija, ime se dobila mogunost postizanja tajnosti
informacija bez prethodne razmene tajnog kljua putem sigurnog komunikacionog kanala.
S druge strane, u modernoj informatikoj eri kada se informacije obrauju, prenose i
uvaju u elektronskoj formi u velikim komunikacionim i kompjuterskim mreama, one postaju
izloene itanju, kopiranju i neautorizovanoj promeni. Kriptografske tehnike obezbeuju
sredstva koja osiguravaju tajnost i inegritet, kao i druga srodna svojstva vezana za ouvanje
sigurnosti informacija. Vremenom, komercijalne i civilne kriptografske aplikacije su napredovale
od aplikacija klasinih komunikacionih sistema kao to su kablovska telefonija, telegrafija,
televizija i beine komunikacije do aplikacija vezanih za mobilnu beinu telefoniju i razliitie
servise na integrisanim komunikacionim mreama, kao to je Internet, kao i aplikacija vezanih
za elektronske medicinske datoteke, elektronsku razmenu podataka, elektronsko bankarstvo i
trgovinu, ukljuujui tzv. smart (pametne) kartice i elektronski novac. To zaista nepregledno
podruje, odnosno skoro kompletna aktivnost najznaajnijih svetskih tokova, nuno zahteva
bezbednost informacija.
Osnovni elementi kriptografije su: ifrovanje, deifrovanje i klju.
ifrovanje je transformacija originalne poruke pomou odgovarajueg postupka u
neitljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za deifriranje. U postupku
238
ifrovanja, u mehanizam ifrovanja ulazi originalna poruka i specifian sadraj koji se zove klju.
Deifrovanje je inverzna transformacija kojom se od ifrovane poruke uz pomo kljua i
mehanizma za ifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke(Slika 8.5.).
Slika 8.5. ematski prikaz ifrovanja i deifrovanja

Postoje dve vrste ifrovanja :
1. Simetrino ifrovanje (ifrovanje tajnim kljuem) Podrazumeva da su klju za
ifrovanje i klju za deifrovanje isti, to znai da i poiljalac i primalac poruke koriste isti tajni
klju. (Slika 8.6.).
Slika 8.6. ematski prikaz simetrine kriptografije

2. Asimetrino ifrovanje (ifrovanja javnim kljuem) Podrazumeva dva kljua:
javni, moe se slobodno distribuirati i alje se kroz mreu, i tajni koji je dostupan samo
njegovom vlasniku. Iako su razliiti, kljuevi su meusobno povezani odreenim
transformacijama. Poznavanje jednog kljua i algoritma transformacije ne omoguava dobijanje
drugog kljua. Najbitnije je da se tajni klju u celom postupku komunikacije nigde ne alje jer ne
postoji potreba da bilo ko sem njegovog vlasnika bude upoznat s njim. to znai da moete bilo
239
kome da poaljete ifrovanu poruku ako znate javni klju osobe kojoj aljete, a samo primalac
svojim tajnim kljuem moe da deifruje poruku (Slika 8.7.).
Slika 8.7. ematski prikaz asimetrine kriptografije

Ovaj sistem predstavlja reenje za prva dva uslova koja smo na poetku ovog teksta
postavili - zatitu tajnosti informacija i ouvanje njihovog integriteta. Obezbeenje autentinosti
informacija tj. definisanje i provera identiteta poiljaoca postie se upotrebom digitalnih potpisa i
digitalnih sertifikata.
Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentinost sadraja poruke (dokaz da poruka
nije promenjena na putu od poiljaoca do primaoca), kao i da obezbedi garantovanje identiteta
poiljaoca poruke.Osnovu digitalnog potpisa ini sadraj same poruke. Poiljalac primenom
odreenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne duine stvara zapis
fiksne duine (pr. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadraj poruke.To praktino znai
da svaka promena u sadraju poruke dovodi do promene potpisa. Ovako dobijen zapis on dalje
ifruje svojim tajnim kljuem i tako formira digitalni potpis koji se alje zajedno sa porukom.
Potpis ili drugi oblik autentikacije obino se zahteva kako bi se utvrdila autentinost
potpisnika i njegove namere da se obavee sadrinom dokumenta koji potpisuje. Najei oblik
potpisa je svojeruni. Meunarodne konvencije i jednobrazna pravila su poslednjih nekoliko
decenija prihvatile pravilo po kome se smatra da se potpis moe dati i u drugoj formi pod uslovom
da je ista saglasna sa pravom zemlje u kojoj je konkretni dokument izdat. Ovakva formulacija, na
primer, moe da se nae u konvencijama o prevozu robe morem (Hamburka pravila 1978.god.) i
Konvenciji UN o odgovornosti preduzetnika transportnih terminala (1991.god). U oba ova
dokumenta se navodi da se potpis moe dati svojeruno, u obliku faksimila ili druge odgovarajue
verodostojne isprave koja se daje na bilo koji drugi nain.
Pristup funkcionalne ekvivalentnosti prvi put je jasno odreen UNCITRAL-ovim Modelom
zakona o elektronskoj trgovini, a osnovna mu je svrha da se elektronskom dokumentu i
elektronskom potpisu priznaje pravna snaga u onoj meri u kojoj su funkcije pisane isprave sa
svojerunim potpisom. U skladu sa tim, novim zakonskim reformama nije svrha da proglase
elektronski zapis pisanom ispravom , ve da se izjednai njihova pravna snaga pod uslovom da
elektronski dokument moe da ispuni funkcije koje se oekuju od onoga u pisanom obliku.
Osnovna funkcija elektronskog potpisa je da obezbedi:
autentinost (Authentication) utvrivanje identiteta osobe koja je potpisala dokument;
integritet (Integrity) utvrivanje da nije isprava menjana nakon potpisivanja;
240
neporicivost (Non-repudation) onemoguavanje naknadnog povlaenja ili poricanja

potpisa.
Elektronski potpis je generiki pojam koji podrazumeva itav niz razliitih vrsta digitalno
prikazanih podataka poput ispisanog imena na kraju e-maila, skenirane slike runog potpisa, tajnog
PIN koda, kompjuterski skladitenog otiska prsta ili digitalnog potpisa. Polazei od funkcionalnog
pristupa, elektronski potpis se moe definisati kao niz bitova koji oznaavaju neiji identitet i nameru,
a da bi imao pravnu snagu mora da na zadovoljavajui nain obavlja odreene finkcije. Osim ve
spomenutih osnovnih funkcija, od elektronskih potpisa esto se trai i da ispunjava dodatne
zahteve:
mora da bude jedinstven za osobu koja ga koristi tehnologija izrade ne sme da dopusti
pojavljivanje vie istih potpisa za razliite osobe
mora da bude pod iskljuivom kontrolom osobe koja ga koristi treba spreiti
mogunost zloupotrebe kraom sredstva i/ili podataka za izradu potpisa
treba da omogui proveru identiteta korisnika s obzirom na to da elektronski potpisi ne
moraju jasno da upuuju na neko ime ili prezime, neophodno je osigurati drugu
mogunost provere identiteta(npr.pomou sertifikata)
treba da postoji veza izmeu potpisa i potpisane isprave runi je potpis fiziki smeten
na dokumentu, dok je kod elektronskih potpisa tu vezu potrebno posebno uspostaviti
(npr.hash funkcijom u sluaju digitalnih potpisa).
S obzirom na tehnologiju izrade razlikujemo tri osnovne vrste elektronskih potpisa:
skenirani runi potpis - kao to to sam naziv kae, skenirani runi potpis je slika
runog potpisa i predstavlja najjednostavniji oblik elektronskog potpisivanja. Takav
potpis ne zadovoljava ni osnovne funkcije da bi mogao da ima pravnu snagu jednaku
svojerunom potpisu i zato nema vanije mesto u savremenom elektronskom
poslovanju.
biometrijski potpis - podrazumeva skladitenje biolokih karakteristika pojedinca u
elektronskom obliku i njihovo korienje za identifikaciju (npr. otisci prstiju, mrenjaa
oka, prepoznavanje glasa, DNK provera). S obzirom na visok nivo sigurnosti i zatite, te
na efikasnost, brzinu i praktinost tih tehnologija, u budunosti se oekuje raireno
korienje biometrijskih elektronskih potpisa.
digitalni potpis - niz znakova u digitalnoj formi (obino duine 1024 bita) dobijen
primenom asimetrine kriptografije.
Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentinost sadraja poruke (dokaz da poruka nije
promenjena na putu od poiljaoca do primaoca), kao i da obezbedi garantovanje identiteta
poiljaoca poruke. Upotreba digitalnog potpisa podrazumeva sprovoenje postupka izrade i
postupka provere (verifikacije) potpisa.
Nakon to smo oznaili tekst koji elimo potpisati, posebnim software-om iz njega je
potrebno proizvesti hash, odnosno, saetak poruke. Ne radi se o logikom, ve o matematikom
saetku poruke koji, nezavisno od duine poruke, uvek mora biti iste veliine. Hash algoritam spada
u jednosmerne funkcije, to znai da iz njega nije mogue rekonstruisati izvornu poruku. Digitalni
potpis nastaje kada privatnim kljuem potpisnika (poiljaoca) ifrujemo hash te se on pridodaje
izvornoj poruci i alje primaocu.
241
Slika 8.8. Kreiranje digitalnog potpisa

Primalac koji raspolae porukom i pridruenim digitalnim potpisom treba jo da nabavi
javni klju potpisnika poruke. Hash funkcija primenjena na odreeni tekst uvek proizvodi identian
krajnji rezultat i provera digitalnog potpisa se temelji na toj karakteristici. Javnim kljuem potpisnika
primalac e deifrovati digitalni potpis i tako dobiti hash koji e uporediti s hashom dobijenim
neposredno iz primljene poruke. Ako su ta dva hash-a jednaka znai da je poruku potpisao vlasnik
privatnog kljua i da poruka u komunikacijskom procesu nije menjana.
Slika 8.9 Provera digitalnog potpisa
242
Primer digitalnog potpisa dat je nastavku:
--- BEGIN PGP SIGNATURE --Version:2.6.2

owHtjukioedSftkuk+38Gtuzer+BeZgui79L03flopertUNj@UuhX2soUspaufVsfop
u8tby1kUXTGsFhAgsEYa
0/eed9+59917j3nsS17746789Retyiop47987Hgiuoptrvgui0456/ajW/7rlIBrj/Zbf
WrtopHGz467/opthikkuekopBV562Rmj2ndFrt
1d8dNmyvvq12K7tj89opLxf
--- END PGP SIGNATURE--Glavni problem asimetrine kriptografije je identifikacija poiljaoca poruke, pa se najvei
rizik u primeni tehnologije digitalnog potpisa ogleda u nesigurnosti primaoca poruke obzirom na to
pripada li neki javni klju osobi koja je naznaena kao potpisnik. Infrastruktura javnog kljua reava
ovaj problem i omoguava razmenu podataka (i novca) posredstvom, u osnovi vrlo nesigurne
mree, kao to je Internet. Sutina je u posredovanju autoriteta od poverenja, koji izdaje potvrdu
(sertifikat) o identitetu uesnika elektronske razmene podataka (potpisnika), te u postojanju aurne
javne evidencije svih sertifikata. Infrastruktura javnog kljua (Public Key Infrastructure PKI) je skup
izdavanja, provere i upravljanja sertifikatima koji slue za identifikaciju uesnika u elektronskoj
komunikaciji. Osnovni elementi PKI skupa su:
sertifikator (Certification Authority - CA)
registrator (Registration Authority - RA)
popis sertifikata (Certificate Repository CR)
Okosnicu PKI skupa ini sertifikator, kao nezavisna trea strana, koja ima za cilj
osigurati poverenje pruajui garanciju da odreeni javni klju pripada upravo odreenoj osobi.
Nakon podnoenja zahteva izdavalac sertifikata proverava identitet potpisnika, izrauje njegov
privatni i javni klju, te mu dostavlja sertifikat i privatni klju, a potpisnik e pri prvoj komunikaciji
primaocima svojih poruka kao dokaz identiteta poslati sertifikat. Sertifikat je u formi
elektronskog dokumenta, a najee se smeta zajedno sa privatnim kljuem na smart kartici.
Izdavalac sertifikata duan je staviti javni klju vlasnika sertifikata na raspolaganje svim
zainteresovanim osobama. Registrator je subjekt koji izdaje sertifikate sertifikatorima i vri
nadzor nad njihovim radom, a u nekim sluajevima moe biti zaduen i za proveru zahteva za
izdavanje sertifikata. Popis sertifikata mora pruati auran pregled svih izdatih i nevaeih
sertifikata. U praksi najee funkcionie po principu umreenog skupa evidencija svih
izdavalaca sertifikata , to omoguuje jednostavan pristup korisnicima koji ele proveriti identitet
potpisnika i njegov javni klju. Smisao PKI infrastrukture je uspostavljanje poverenja, a to je
usko vezano uz pitanje odgovornosti za tete koje mogu nastati npr. zbog neovlaene
upotrebe privatnog kljua ili ne aurnog potpisa sertifikata.
Ako koristite sistem ifrovanja javnim kljuem i elite da nekom poaljete poruku, morate
prvo dobiti njegov javni klju. Meutim, kako moete biti sigurni da je to zaista njegov klju?
Reenje ovog problema postie se upotrebom digitalnih sertifikata. Moemo ih nazvati i
243
digitalnom linom kartom, jer oni zaista to i jesu - digitalna lina karta u cyber prostoru, sredstvo
kojim e te vi ili osoba sa kojom komunicirate dokazati identitet na Internet-u. Osnovni format
digitalnog sertifikata prikazan je na Slici 11.10.
Poto na Internet-u nema policije koja bi proverila vae podatke i izdala vam linu kartu,
pojavile su se kompanije koje imaju ulogu tree strane, CA (Certificate Authority) ija je uloga
da provere i utvrde neiji identitet i nakon toga mu izdaju digitalni sertifikat.
244

Elektronsko Poslovanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Elektronsko Poslovanje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektronsko Poslovanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

UMREAVANJE OSNOVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA............................................ 8

CLOUD COMPUTING ................................................................................................................ 25

KARAKTERISTIKE CLOUD COMPUTING- A .....................................................................30

Cloud Computing aplikacije.................................................................................................36

UTICAJ CLOUD COMPUTING-A NA PRIVATNE KORISNIKE ..........................................45

OPTIMIZACIJA INFORMACIONIH SISTEMA KORIENJEM CLOUD COMPUTING- A

4.11. PREDNOSTI I NEDOSTACI CLOUD COMPUTING-A.........................................................48

MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA............................................................................ 52

Klasifikacija modela prema osnovnom cilju ......................................................................52

Klasifikacija e-business modela prema nainu ostvarenja zarade.................................53

MOGUNOSTI POTE U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU ............................................... 81

Povezanost razvoja pote i Interneta .................................................................................81

Stanje na tritu potanskih usluga u svetu .....................................................................82

B2C model poslovanja u poti ............................................................................................84

Model e-trgovine sa potansko-kurirskom logistikom.....................................................85

Realizacija logistike podrke pote ..................................................................................99

7. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U BANKARSKIM INSTITUCIJAMA I SITEMIMA

Usluge Internet banaka.......................................................................................................103

Prednosti i nedostaci Internet bankarstva .......................................................................104

PLATNE KARTICE ...............................................................................................................115

TEHNIKE KARAKTERISTIKE PLATNIH KARTICA........................................................118

PLATNE KARTICE SA MAGNETNOM TRAKOM .............................................................119

MONITORING SAMOUSLUNIH SISTEMA ......................................................................194

Razlozi za skladitenje u elektronskoj formi ili u savremenim medijima.....................198

Osnove snimanja dokumenata..........................................................................................199

Reviziona sigurnost digitalne arhivske dokumentacije .................................................201

SOFTVER ZA ELEKTRONSKO ARHIVIRANJE ................................................................201

Uitavanje dokumenata samoopisujui dokument .....................................................202

Prepoznavanje dokumenata ..............................................................................................203

ELEKTRONSKO POSLOVANJE U TRANSPORTU ..............................................................208

Mogunosti GPS sistema ..................................................................................................... 213

AVL sistem Fox za satelitsko praenje i kontrolu vozila ..........................................217

Sistem za automatsko praenje vozila .............................................................................222

Kriptografija u elektronskom poslovanju ........................................................................238

2. UMREAVANJE OSNOVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Slika 2.1. Samostalne konfiguracije personalnih raunara

Slika 2.2. Zajedniko korienje hardvera u mrenom okruenju

Slika 2.3. Lokalna raunarska mrea (LAN) sa vezom ka Internetu

3.1. RAZVOJ I POJAM INTERNETA

Slika 3.1. Internet, ekstranet i intranet

R. Staki, Poslovana informatika, Ekonomski fakultet, 1997

3.1.1. Komunikacioni protokoli na Internet-u

R. Oppliger - Internet and Internet sacurity, London, 1998. godina.

3.1.2. Platforma savremenog poslovanja na Internet-u

Slika 3.2. Internet i golobalizacija poslovnih procesa

3.1.3. Osnovni Internet servisi

D. Vraar, Strategija trinog komuniciranja, Europablic, 1997

3.1.3.8. Internet pretraivai

Nema potrebe za upravljanjem licencama aplikacija.

4.1. KONCEPT CLOUD COMPUTING- A

4.2. OSNOVE CLOUD COMPUTING KONCEPTA

Slika2. Koncept Cloud Computing- a

4.3. KARAKTERISTIKE CLOUD COMPUTING- A

4.4. MODELI CLOUD COMPUTING- A

4.4.1. Servisni modeli

4.4.2. Modeli prema klasifikaciji ( modeli realizacije)

4.5. ARHITEKTURA CLOUD COMPUTING- A