2010 Ljudi Govore PDF

LJUDI GOVORE...
SISTEM VREDNOSTI I PSIHIJATRIJA

Priredio Branko ori
Beograd, 2010.

Priredio Branko ori
Recenzenti:

Prof. dr Jovan Bukeli

Prof. dr Marko Munjiza
Prof. dr Dobrivoje Radovanovi
Izdava:

Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu

edukaciju i rehabilitaciju, FASPER,
Visokog Stevana 2, Beograd
Dekan:
Prof. dr Jasmina Kovaevi
Glavni i odgovorni
urednik:
Prof. dr sc. med. Branko ori
Lektor i korektor:
Milena ori
Kompjuterski slog:
Biljana Krasi
tampa:
A- DELO, Zemun
Tira:
500 primeraka
ISBN 978-86-6203-001-6
U finansiranju izdanja uestvovalo

Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
CIP -
,
616.89(082)
" " (2010 ; )
[Tema] Sistem vrednosti i psihijatrija /
[Seminar] "Ljudi govore ---", [14. i 15.
decembar 2009. godine] ; priredio Branko
ori. - Beograd : Univerzitet, Fakultet za
specijalnu edukaciju i rehabilitaciju FASPER, 2010 (Zemun : A- delo). - 240 str. ;
24 cm
Tira 500. - Str. 11-12: Predgovor / Branko
ori. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad.
ISBN 978-86-6203-001-6
1. , [] [
]
a) -
COBISS.SR-ID 179820812
Ova knjiga posveena je Tomislavu Sedmaku

povodom pedesetogodinjice njegovog
rada u psihijatriji.
,,Ja nemam problema sa autoritetima... moda oni

imaju sa mnom... Za mene je autoritet onaj koji je
odgovorniji od mene, koji je stalno prisutan, koji
zna da mi odgovori kada ga neto pitam, koji zna
vie od mene i koji moe da mi pomogne u reenju
problema kada mi treba. Tomislav Sedmak
UNIVERZITET U BEOGRADU,
FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I
REHABILITACIJU
SEMINAR LJUDI GOVORE...
TEMA:
14. i 15. decembar 2009. godine
Autori - saradnici
ori Branko, neuropsihijatar, dr sc, naelnik Klinike za bolesti zavisnosti,
Institut za mentalno zdravlje, Beograd i vanredni profesor Fakulteta za specijalnu
edukaciju i rehabilitaciju, Univerziteta u Beogradu
Babi Jovan, dr sc, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
olovi Olga, psihijatar, mr sc, Institut za mentalno zdravlje, Beograd
ori Milena, profesor srpskog jezika, O Vuk Karadi, Beograd
Dimitrijevi Aleksandar, dr sc, docent Filozofskog fakulteta, Odsek psihologije
Univerziteta u Beogradu
Drakuli Bogdan, neuropsihijatar, dr sc, ef Dnevne bolnice za psihotine
poremeaje, Klinika za odrasle Instituta za mentalno zdravlje, Beograd
Jeroti Vladeta, akademik, neuropsihijatar, profesor (po pozivu) Pastirske
(pastoralne) psihologije i medicine, Teoloki fakultet u Beogradu
Jevremovi Petar, dr sc, docent Filozofskog fakulteta, Odsek psihologije
Univerziteta u Beogradu
Jugovi Aleksandar, dr sc, vanredni porfesor Fakulteta za specijalnu edukaciju
i rehabilitaciju, Univerziteta u Beogradu
Kai Tomislav, dr sc, profesor farmakologije, Medicinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu (u penziji)
Lei-Toevski Duica, akademik, neuropsihijatar, dr sc, profesor Medicinskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu, direktor Instituta za mentalno zdravlje, Beograd
Mladenovi Ivica, psihijatar, mr sc, porodini psihoterapeut, ef Dnevne
bolnice Klinike za bolesti zavisnosti, Institut za mentalno zdravlje, Beograd
Pejovi-Milovanevi Milica, psihijatar, dr sc, asistent Medicinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, ef Klinikog odeljenja za decu i omladinu, Institut za
mentalno zdravlje, Beograd
Sedmak Stojan, dr sc, profesor Tehnoloko-metalurkog fakulteta Univerziteta
u Beogradu (u penziji)
Sedmak Tomislav, neuropsihijatar, dr sc, profesor Fakulteta politikih nauka
Univerziteta u Beogradu (u penziji)
SADRAJ
Predgovor
Branko ori11
eleti i hteti
Jovan Babi13
Hrianski pristup sistemu vrednosti u
psihijatriji
Vladeta Jeroti17
SLOBODA OD IDEALA DO APSURDA
Bogdan Drakuli21
MASOVNI MEDIJI PROIZVOAI REALNOSTI I
MORALNI PREDUZIMAI
Aleksandar Jugovi41
EVALUACIJA REZULTATA NAUNIH ISTRAIVANJA
Stojan Sedmak, Aleksandar Sedmak 57
MEDIKALIZACIJA U DRUTVU I PSIHIJATRIJI
Tomislav Kai89
Telo smisao i vrednosti
Branko ori, Milena ori109
Alkoholizam i sistem vrednosti
Ivica Mladenovi125
Prisilna normalizacija
Aleksandar Dimitrijevi137
Budunost psihoterapije i pitanje vrednosti
Petar Jevremovi149
Etika u psihijatriji odgovornost terapeuta

prema pacijentu, drutvu i samom sebi
Olga olovi, Dusica Lei Toevski,
Milica Pejovi Milovanevi155
SOCIJALNO ODREENJE PSIHIJATRIJE I PSIHIJATRA
Tomislav Sedmak169
10
Predgovor
Pratei savremena dogaanja i psihijatrijsku scenu tranzicionog drutva, kakvo je ovo nae, tokom petnaest godina postojanja seminara Ljudi govore...,
nismo smatrali da je psihijatrija, kao medicinska i psihoterapijska (pomaua)
profesija, u prvom redu u obavezi da skrene panju na zbrku vrednosti i na pad
morala. Kada se, meutim, radi o sistemu odnosa u psihijatriji, per se, i u datom
trenutku, neizostavno je pozabaviti se moralnim i vrednosnim sudovima, naroito zbog sloenog znaenja vrednosnog sistema i njegovog razumevanja radi
opteg dobra. Moralno ponaanje jeste usvajanje prihvaenih drutvenih normi,
a vrednosni sud je individualna, samosvojna, procena ivotnih okolnosti.
U situacijama kada se vrednosni sistem sroza do nivoa egzistencijalnih potreba, to nas je, vie ili manje, pratilo tokom poslednje dve decenije, kod socijalno
neprilagoenih, nedovoljno psihotelesno integrisanih i karakterno nezrelih osoba, ozbiljno se namee i problem preivljavanja u vrednosnom haosu. Moralna
ljudska aktivnost (zdravo ponaanje), koja podrazumeva sposobnost odlaganja i
izbora pre donoenja odluke od koje se oekuje povoljan ishod, kompromitovana
je zbog sve prisutnije neprilagoene utilitarnosti u ponaanju nae populacije.
Naravno, objanjenja zahtevaju polivalentni pristup, pa je u radionici naeg
seminara tokom decembra 2009. voena rasprava o volji i moralu (Babi, J.), dimenzijama slobode (Drakuli, B.), hrianskim korenima vrednosnog sistema
(Jeroti, V.), o uticaju masovnih medija na pad moralnosti (Jugovi, A.), smislu
tela unutar ljudske prirode (ori,B.), pa sve do socijalnog odreenja psihijatrije i
psihijatra (Sedmak, T.) i budunosti psihoterapije (Jevremovi, P.).
Psihijatrijske aktivnosti, koje imaju korene u medicini, nalaze se pred problemom sve vee primene lekova, to je, sa pozicija etinosti i sistema vrednosti,
slojevito obraeno, naravno, uz primere neprilagoenih medicinsko-farmacetskih ponuda, koje na prvom mestu vode rauna o brzom reavanju simptoma, a
to se u psihijatriji ne postie lako (Kai, T.). Uopte uzev, izlazak psihijatrije na
11
tranziciono trite u mnogome zavisi od uspeno primenjenih lekova, koji nisu

i svemoni. Njihova rasporostranjenost, pored efikasnosti i povoljnih efekata na
zdravlje bolesniika, zavisi i od marketinke podrke na pijaci zdravlja, a kako
svaka trgovina, pre svega, zavisi od profita, to bi znailo da bi i mentalno zdravlje
bilo deo te kupoprodaje. Da toga ne bi bilo, potrebna je moralna podrka i psihijatrije, i drave koja putem svojih institucija treba, ne samo da obezbeuje, ve i
kontrolie proizvodnju i trgovinu lekovima.
Nedavno je donet zakon da psihijatrijski pacijenti mogu ostvariti pravo samo
na recept koji verifikuje lekar opte medicine, a psihijatar, koji je najkompetentniji, lien je prava da primeni autoritet struke zarad leenja. Ne moe se oekivati
slaganje sa injenicom da bolesnik bude na bilo koji nain oteen ili ugroen
zbog trgovakog profita, ili moda sumnji u potenje struke (!), budui da mu je
uskraeno pravo da lek dobije od terapeuta/psihijatra koji ga lei i u kog ima poverenja. A da li je potrebno naglaavati vanost tog poverenja, posebno kod psihijatrijskih bolesnika? I da li je potrebno naglaavati da je u ovom sluaju sistem
vrednosti ozbiljno naruen?
Interesantna je i rasprava u kojoj se sveobuhvatno, naroito integrisano iz
ugla naunih istraivanja, govori o znaaju vrednovanja i merenja (Sedmak, S.).
Polazi se od takmienja kakve su bile antike i obnovljene Olimpijske igre. Dok
se u sportu, uostalom, kao i u mnogim domenima savremene civilizacije, zbog
nesavrenog naina merenja dovode u sumnju rezultati, u nauci se insistira na
dobro postavljenoj pretpostavci, za koju treba doneti sud na osnovu viestrukih
provera. Vrlo korisni primeri upuuju nas na injenice da je teko biti objektivan
u svim domenima ispitivanih situacija, pa se za nauni diskurs razvija sistem
praenja znaajnih informacija, od koga se oekuje da bude uvar vrednosti za
budunost (SCI liste i rangiranje istraivakih institucija).
Najzad, u dva interesantna teksta: o etinosti (olovi, O. i sar.) i moralu
(Mladenovi, I.) u psihijatrijskim situacijama, saznajemo koliko psihijatrijska vetina vodi rauna o izjednaavanju ljudskih potreba i vrednosti kada je u pitanju
tretman mentalnih poremeaja. U poglavlju o prisilnoj normalizaciji (Dimitrijevi, A.) prikazuje se na koje sve naine rad psihijatara, a posebno psihijatrijskih
institucija, slui tome da ak i kad prisilu ne primenjuju otvoreno, neprekidno
nameu svoje norme i kontroliu ponaanje svih pripadnika drutva.
Nismo sigurni koliko je tivo koje sledi u stanju da zainteresuje poslenike u
naoj i u pomauim profesijama, ali oekujemo da se, itajui o vrednostima
u psihijatriji, mogu roditi nove ideje. Biemo zadovoljni ako uoite vrednosni
sistem koji povezuje mentalno zdravlje sa kvalitetnim ivotom.
12
Branko ori
eleti i hteti
Jovan Babi
Vrednosti su posebna vrsta injenica u svetu. One postoje, kao vrednosti,
samo zato to nam je do neega stalo i samo kao postignue, kao realizacija
postavljenog cilja. Ono to nije realizacija nikakvog postavljenog cilja, postoji,
ako postoji, kao prirodna stvar ili dogaaj koji, strogo govorei, nema vrednost,
ve je vrednosno neutralan. Ali one stvari i oni dogaaji koji su rezultat ostvarenja
nekog postavljenog cilja, ne bi postojali da taj cilj nije postavljen, i one zato imaju
vrednost. I stvari koje postoje nezavisno od iije odluke, mogu imati vrednost,
ali opet samo zato to su neka bia, koja imaju mo odluivanja, odluila tako,
to su bila zainteresovana za te stvari. Zainteresovanost za neto, iako sama ne
predstavlja vrednost, jeste metafizika pretpostavka samog postojanja vrednosti.
Modalitet tog postojanja moemo oznaiti i kao vaenje. Stvari i dogaaji postoje
(nezavisno od nas), dok vrednosti vae (postoje kroz prizmu konstituisane
zainteresovanosti za neki predmet). Poto je zainteresovanost nestalna, to su i
vrednosti u svom vrednosnom kapacitetu relativne taj kapacitet je toliki koliko
je zainteresovanost snana i menjaju se u zavisnosti od toga.
Ovako bi se najjednostavnije mogla opisati poznata dihotomija izmeu
injenica i vrednosti. Prema tezi ove dihotomije injenice su vrednosno
neutralne, one postoje nezavisno u svoja dva osnovna vida kao stvari i kao
dogaaji i njihovo objanjenje se sastoji u navoenju uzroka koji su osnov
13
Sistem vrednosti i psihijatrija
njihovog postojanja. Vrednosti pak zahtevaju razloge na mestu na kome kod

injenica stoje uzroci. Razlozima se neto opravdava, i to tako da se to neto
stavlja ispred svoje alternative u shemi motivacije: razlog kae zato se neto hoe
(ili zato ga treba hteti), umesto da prema njemu budemo ravnoduni. Osnov,
ili nain ispoljavanja, razlike izmeu onoga za ta smo zainteresovani i onoga
za ta nismo zaintresovani se nalazi u kriterijumu koji je pravilo i artikulacije
i konstitucije vrednosti u inae vrednosno neutralnom svetu stvari i dogaaja.
Kriterijum stavlja razloge u funkciju i razvrstava i lui razloge jedne od drugih.
Bez daljeg ulaenja u detalje moe se, pojednostavljeno, rei da postoje dve vrste
razloga: evaluativni (normativni) i motivacioni (pokretaki). Prvi kau zato se
neto eli, drugi zato se neto hoe.
Velika je razlika izmeu ove dve vrste razloga. Moemo eleti sve to se
moe (neprotivreno) zamisliti. Nasuprot tome moemo hteti samo ono to je
mogue ostvariti, to je mnogo manje od onoga to se moe eleti. U tom smislu
se razlika izmeu normativnih i motivacionih razloga moe izraziti tako da se
kae da su normativni razlozi oni koji kau zato je neto poeljno i zato bi ga
trebalo ostvariti (ako bi to bilo mogue), dok motivacioni razlozi kau zato se
neto ini (ili zato je uinjeno). Oigledno je da se pojam odgovornosti, koji je
usko povezan sa pojmom slobode, moe odnositi samo na ovu drugu sferu, sferu
motivacionih razloga (iako su svi razlozi usmereni na to da postanu motivacioni,
ali mnogi od njih to nikada ne postaju, a neki i ne mogu postati).
Iz ovoga sledi da nije mogue hteti ono to je nemogue ostvariti, dok je
to savreno mogue eleti. Jedan od razloga zato je tako je to je mogunost
realizacije locirana u domen sredstava, a ne ciljeva, ime se u potpunosti naglaava
da je sfera vrednosti, slobode i odgovornosti definisana u oblasti delanja, a ne u
oblasti zamiljanja, da je stvar praktike, a ne (samo, ili prvenstveno) teorijske
prirode. Da bi neto bilo sredstvo, ono mora biti deo stvarnosti da bi moglo da
vodi ostvarenje nekog cilja. Sredstva su uzroci neke posledice koju ona proizvode
i koja je odreena kao cilj. Ako sredstva ne mogu da budu uzroci te posledice,
ako ona ne vode ostvarenju cilja, onda to i nisu sredstva. Ali ciljevi ne moraju
ve po svojoj definiciji biti u ovom, prirodnom ili kauzalnom, smislu realni. I to
ne samo zato to oni, budui da je njihova stvarnost u budunosti, i nisu realni u
trenutku kada se kao ciljevi postavljaju, nego tek po svojoj eventualnoj realizaciji,
ve i po tome to cilj, apstraktno gledano, moe u datoj situaciji biti nerealan. Ali
da je cilj nerealan ne spada u njegovu definiciju drugaije nego preko odsustva
sredstava pomou kojih bi se on mogao ostvariti. U prvi mah cilj je predmet elje,
tek kad se postavi on postaje predmet htenja, ali se moe zamisliti cilj koji se
moe samo eleti, a ne moe hteti, samo zato to za njegovu realizaciju ne postoje
(raspoloiva) sredstva. Da je neto cilj, nije nikakvo stvarnosno odreenje, i odnos
izmeu cilja i posledice nije isti kao to je odnos izmeu sredstva i uzroka: cilj ne
14
eleti i hteti
Jovan Babi
mora postati posledica, sredstvo mora, da bi uopte bilo sredstvo, biti stvarni
uzrok one posledice koja odgovara opisu cilja.1
Time je delanje definisano kao deo stvarnosti, a ne stvar zamiljanja (bilo da
je u pitanju teoretisanje ili fantaziranje). Otuda treba malo pojasniti ta je delanje.
Mi u principu moemo zamisliti sve to je mogue, ime je definisan logiki okvir
stvarnosti. Izraeno u logikim terminima to znai da je mogue zamisliti ono
to nije protivreno, a to je ogroman prostor mogunosti. U stvarnosti prostor
mogunosti je zapravo mnogo manji, i on je ogranien, prvo, naim znanjem
o moguim sredstvima (znanje koje nam daje nauka) i, drugo, naom moi
imaginacije. Mi zapravo ne moemo zamisliti neto to je daleko od onoga to
ve znamo, i uopte ne moemo zamisliti ono to prelazi granice nae moi
imaginacije to moemo oznaiti i kao faktiku mo zamiljanja (i to treba
razlikovati od onoga to se uopte moe zamisliti to bi, po pretpostavci, Bog
mogao da zamisli).
Ono to je zamiljeno moe postati predmet elje ako se pojave razlozi koji
e zamiljeno uiniti predmetom stvarne zainteresovanosti. Razlozi se razlikuju
od uzroka po svom finalnom karakteru usmerenom na budunost. Ali razlozi
moraju postati uzroci da bi neka svrha bila stvarna, a ne samo tek zamiljena.
Delatnost postaje stvarnost upravo po tome to se neka samo zamiljena svrha
postavlja kao stvarna, tako to razlog da se neto uini postaje uzrok koji to
neto treba da ispostavi kao svoju posledicu. To je veza razloga sa stvanou. Bez
razloga nema delatnosti, ali nije dovoljno da razlozi budu samo zamiljeni. Tako
dobijamo dve demarkacione linije izmeu delanja i onoga to delanje nije. Prvo,
delanje imamo tamo gde se neto deava na osnovu razloga, a ne na osnovu pukih
uzroka odlukom da se neki cilj postavi kao predmet htenja i pokua realizovati.
Odluka podrazumeva slobodu, mo da se odluka slobodno postavi, ili ne postavi,
i tako realizuje neto ega inae ne bi bilo. To znai da je sloboda kljuni deo
delatnosti, jer bez odluke da se neto postavi kao cilj, nikakve delatnosti uopte
ne bi ni bilo. Tamo gde nema slobode kao moi odluivanja, imamo delovanje
samo uzroka i sve to se deava su samo puki dogaaji koji nastaju, nuno, iz
tih uzroka. Delatnost se sastoji od postupaka koji nisu puki dogaaji, koji nisu
proizvedeni sa nunou iz svojih uzroka, ve su nastali na osnovu razloga
da se neto odlui, a to je moglo i da se ne odlui. Imamo distinkciju izmeu
(pukih) dogaaja i postupaka. Prvi nastaju iz uzroka, a drugi su zasnovani na
razlozima. Nema delanja koje nije zasnovano na razlozima, jer se delanje definie
kao proces postavljanja ciljeva i pokuaj njihove realizacije. Bezrazlono delanje
1 Upor. J. Babi, Srea i moral, Filozofski godinjak 20, 2007, str. 141. Zato je izraz nemogui
cilj sasvim jeziki legitiman (mogu eleti neto to nije mogue ostvariti), dok je, nasuprot tome,
izraz dobro sredstvo ili ak efikasno sredstvo zapravo pleonazam: ako nije dobro, ako stvarno
ne vodi svom cilju, ako nije uzrok te posledice koja predstavlja cilj, sredstvo uopte i nije sredstvo
(ovaj izraz, dobro, ili efikasno, sredstvo, je po pravilu oznaka za bolje, ili najbolje, sredstvo u
poreenju sa nekim drugim, loijim, sredstvom).
15
bi bilo ekvivalentno pukom dogaaju i ne bi podrazumevalo slobodu, a onda ni

odgovornost.
Ali razlozi ne mogu ostati samo zamiljeni, i tu imamo drugu demarkacionu
liniju delanja: samo oni razlozi koji postanu stvarni uzroci, konstituiu delanje.
Zamisli, snovi, pa i elje, nisu slobodni. Moe se rei da oni nisu podvrgnuti
ogranienjima slobode, kao to htenje i delatnost jesu. Oni nisu pod naom
kontrolom, dolaze sami, bez pitanja, i nisu predmet odluivanja. Nema, meutim,
odgovornosti za ono to nismo slobodno odluili, to nismo sami proizveli
svojom moi da postavljamo ciljeve i pokuamo da ih realizujemo. U ovoj sferi
samo zamiljenog, ali ne i primenjenog, realizovanog (ili pokuanog), takoe
nema ni vrednosti. Zamiljene vrednosti nisu stvarne vrednosti. Vrednosti su
deo stvarnosti i zato one spadaju u praktinu, a ne teorijsku sferu. Delatnost je
stvarnost, ona podrazumeva htenje i odgovornost, krivicu i zaslugu, i ne moe
se svesti na teoriju, kao vid zamiljanja, niti na elje bez odluke da se pronau i
upotrebe sredstva za njihovo ostvarenje. Ako takva sredstva u stvarnosti uopte
postoje.
16
Hrianski pristup sistemu vrednosti u

psihijatriji
Vladeta Jeroti
Poto nemam potrebe, a ni znanje, da se uputam u objanjenja razliitih
teorija o sistemima vrednosti, bie sasvim dovoljno da u ovome referatu ostanem
na pojmu vrednosti kojima se bavi filosofija, religija i psihologija (odnosno
psihijatrija).
Poznata su nam tri najea pristupa pojmu vrednosti, i to od vremena stare
grke filosofije do naih dana, zaudo, sve tri teorije vrednosti aktuelne su,
takoe, do naih dana. Prema velikim grkim filosofima (koji su bili istovremeno
i etiari) Sokratu i Platonu, vredno je neto to niti nastaje, niti se menja, niti
prestaje da postoji, neto to je trajno u identitetu. Ljudsko merilo vrednosti jeste
sposobnost da se u objektu procenjivanja otkrije mera apsolutne vrednosti.
Drugo tumaenje vrednosti potie od grkog sofiste Protagore, koji je doao
do svoje poznate teze da je ovek mera svih stvari, onih koje jesu da jesu, a onih
koji nisu da nisu. Sve stvari, dakle, ne postoje apsolutno, ve samo relativno,
tj. u odnosu prema subjektu koji spoznaje. ovek je shvaen kao samostalno
i slobodno bie koje odluuje o sebi i o svetu, ne sluajui ni bogove ni ljudske
autoritete.1
1 Danko Grli, Leksikon filosofije, Naprijed, Zagreb, 1982.
17
Najzad, tree shvatanje potie od novokantovske kole i Niea u XIX veku,

koji trae prevrednovanje svih vrednosti. Ovakav zahtev filosofa trebalo bi
da odogovori na vano pitanje, da li su vrednosti relativne prema istorijskom
vremenu i socijalnom prostoru, ili imaju izvesno apsolutno vaenje.
Uvaavajui sva tri tumaenja pojma vrednosti, hrianski pristup ovim
tumaenjima od poetka postojanja hrianstva, zauzimao je jasan i vrst stav,
bez obzira na kasnije podele koje su poivale na manje vanim pristupima
raznim dogmatskim tumaenjima hrianskog pojma Boga, svetih tajni, crkvene
hijerarhije, odnosa crkve i drave i drugo. Osnovu hrianstva predstavljaju vera,
nada i ljubav (tri sestre majke Sofije-Mudrosti). Upravo preko Sofije hrianstvo
pronalazi prirodnu vezu sa onom filosofskom stranom stare Grke, koja prihvata
postojanje apsolutne vrednosti (apsolutne jer potie od Apsoluta), a koja kazuje i
preporuuje ljudima veno pravilo: Ne ini drugima ono to ne eli da tebi bude
uinjeno, ili, ini drugima ono to eli da i oni tebi uine! Treba li podseati da
ovo naelo, skoro bukvalno, postoji i u svim drugim velikim religijama sveta, kao
i u sve tri veroispovesti hrianske religije.
Pre nego to preemo na razmatranje pojma vrednosti u psihologiji, psihijatriji
i psihoterapiji, osvrnimo se, kratko, na ona druga dva, vekovima duga i uvek
aktuelna, tumaenja znaenja vrednosti (sinonimi ovog pojma su: valjanost,
vanost, vrlina). Strogo filosofski razmiljajui o bogu i bogovima, Protagora bi
mogao i danas, u XXI veku, da nae mnogo pristalica meu misliocima koji se
zanimaju za religiju, kada pie: to se tie bogova, ja o njima ne mogu spoznati
nita: ni da postoje ni da ne postoje, jer ima mnogo stvari koje ometaju tu
spoznaju: kako nejasnoa same stvari, tako i ivot ljudi koji je tako kratak.
Drugo spomenuto tumaenje pojma vrednosti koje potie od znaajnih filosofa
u XIX veku, a koje trai prevrednovanje svih vrednosti, jo nam je blie danas
nego Protagorina misao da je ovek jedino merilo svih vrednosti, jer nas ovakav
njegov stav (naravno, samo u sluaju kada zastupamo hriansko uenje) naui
da razmiljamo o beskrajnoj gordosti oveka kao ovekoboga koji se suprotstavlja
vekovima dugo Bogooveku Hristu (ruski religiozni filosof Dimitrije Merekovski
u XX veku pisao je da e idui vek biti borba ovekoboga sa Bogoovekom). A ko
sve nije traio, oekivao i sprovodio prevrednovanje svih vrednosti u XIX i XX
veku, prvenstveno u zapadnoevropskoj, do skora hrianskoj civilizaciji i kulturi!
Nijedan takav pokuaj, naroito onaj marksistiki koji je preko nasilja i diktature
pokuavao da menja svet (pri tome ne negiram Marksa kao znaajnog utopistikog
mislioca pseudohrianskog porekla)2, a ni dananji i sutranji pokuaji nauke i
tehnologije da menjaju svet, ne moe da promeni oveka, radikalno zastraujue
menjajui njegovu okolinu (prirodu).
Znaajan pravoslavan mislilac, vladika Nikolaj Velimirovi tano primeuje:
Jedina revolucija koja oveka ini plemenitijim je revolucija hrianstva. Svaka
2 Nazvao bih ga amoralnim utopistom, za razliku od Tolstoja, moralnog utopiste.
18
Hrianski pristup sistemu vrednosti u psihijatriji
Vladeta Jeroti
druga revolucija ini oveka brutalnijim nego to je... Odbacite smenu alu da
e jedan ovek sazidati buduu srenu Srbiju. Drite se zbilje, a zbilja je da vi svi
morate u eljenu graevinu uloiti po jednu dobru ciglu. Jer svi ste vi zidari vae
narodne budunosti.
Da je proces doivotnog ovekovog usavravanja prevenstveno unutarnji,
mnogo manje spoljanji, uoio je i naglaavo veliki nemaki filosof Imanuel Kant.
Protivnik svake spoljanje (politike) revolucije, koja moe da promeni samo
spoljanji omota oko ovekovog jezgra, Kant je od oveka zahtevao individualnu,
a ne drutvenu transformaciju. U okvirima takvih zahteva, Kant u oveku vidi
kreativni subjekt.
ta na kraju ovog mog izlaganja rei o sistemu vrednosti u psihijatriji i psihoterapiji, pa i ire o moralu i etici u savremenoj medicini, to ve nije poznato
i to nee liiti na moralisanje (popovati nekome) od koga sam uvek eleo da
budem podalje? Oprostite, ali nisam u stanju da izbegnem nekoliko optih napomena koje se odnose na dananje vreme. Duboka sumnja u dobre namere naih
blinjih, svejedno da li ove namere potiu od politiara, psihijatara, svetenika i
drugih brojnih javnih linosti sumnja kao posledica mnogih izneverenih nada
i oekivanja opasno potkopava ovekovu linost, njegov duhovni, duevni, ali
i telesni ivot i zdravlje (psihosomatska medicina, kada ne preteruje, dovoljno
mi je ubedljiva u svojim stavovima o nastanku telesnih bolesti). Dananji ovek
ne mora da bude religiozan, a da ipak ivi kao odgovoran strunjak u oblastima
kojima se bavi, postupajui moralno i etiki (moralni ateisti su uvek bili predmet
razmiljanja religioznih ljudi).
ta treba, zapravo, psihijatar i psihoterapeut da potuje kod svoga klijenta?
Zar ne njegovu L(l)inost bez obzira kako je ona u njemu slabo razvijena, boleu
izopaena, ak i zla. Zar nismo pozvani (od koga pozvani?) da kao psihijatri i
psihoterapeuti najpre razumemo naeg klijenta, neka je on tee duevno bolestan,
neka je i ubica i samoubica, narkoman i alkoholiar, a trai psihoterapeutsku
pomo. Veliki jevrerjski filosof Baruh Spinoza kae: Ne smejati se, ne jadikovati,
ne proklinjati, ve razumeti! Kada smo donekle razumeli klijenta, da li smo ga
i objasnili?
Treba li podsetiti da u psihoterapiji valja izbegavati svaku vrstu nametanja
psihoterapeuta (svoga pogleda na svet), mada se ipak zalaem, koliko mogu,
da psihijatri i psihoterapeuti izgrade (ili da u toku ivota izgauju) tzv. pogled
na svet, jer e tek tako biti suoeni sa problemom vrednosti, u irem znaenju, sa
smislom ivota, ili sa voljom za smislom (na Franklov nain).3
Ne zaboravimo, pisao je davno i tano Karl Meninger da ono u ta terapeut
veruje, kako ivi, ta voli, ta smatra za zlo, a ta za dobro, neminovno postaje
poznato pacijentu, utiui na njega.
3 Nedavno sam pisao na temu: Kada pesimizam kao pogled na svet postaje opasnost po zdravlje.
19
Neka ovekova potreba za smislom (re je i o psihijatru i psihoterapeutu) zavri

ateizmom, agnosticizmom ili teizmom, dovoljno je ako sauva elju za ivotom.
Potraga za smislom uostalom, i kada mislimo da smo ga nali, traje celog ivota,
jer da se pozovem na Hegelove rei: Vera nije suprotna umu, ali je suprotna
razumu da u nju veruje smisao je u Tajni koju jedva shvatamo, i to onda, kada
smo se upravili nagore, od razuma ka umu.
20
SLOBODA OD IDEALA DO APSURDA

Bogdan Drakuli
I TEMPORALITET SLOBODE
Sloboda na barikadi
Slika1 prikazuje unutranju suprotnost u pojmu slobode, koja moe postojati
samo u odnosu na neslobodu, prepreku, barikadu. Nadalje, sloboda rui
barikade, ali se i sama uruava preko njih. Revolucije su, osim to su sruile
barikade, sa svoje strane, u daljem toku, poele da jedu svoju decu, i uspostavile
1 Delacroix, E. Julska revolucija 1830. (Sloboda na barikadi).
21
su neke nezaboravne efikasne izume kao to je giljotina, ili gulag. Slika, prikazom
slobodne nagosti glavne, ali i leee figure, na perceptivan nain simbolizuje ono
to je nevidljivo, pojam. Ali i slika kao takva, kao umetniko delo, nosi peat
fragilnosti slobode: odnos izmeu formalne slobode, onog estetskog, i sadraja
koji je angaovan i ideoloki, previe se nakrivio na ovu drugu stranu, na uoljivu
tetu prve, i ponavlja poznatu tunu istoriju propadanja slobode u ideologiju.
Credo quia absurdum est

Sublimisano shvatanje [1] jednog rano-srednjovekovnog teologa2. Ali, da li je
isti taj razlog, odnosno apsurdnost, osnova svake vere uopte, pa tako i u slobodu?
Ovo je opte mesto, npr. kod prvog filozofa egzistencije [2]: jedinstvo paradoksa
i razuma sree se u veri. Ideal ne moe biti realan, i time racionalan, ve po
svojoj definiciji. Ako je sloboda ideal, a ne realnost, onda se ona u stvarnosti i
mora pojavljivati kao apsurd.
Vremenski integrisano, slobodno zapoinjanje sukcesivnog,

determinisanog niza
Razlika izmeu slobode i nunosti je sutinski vremenska. Sloboda je u sebi
integrisani vremenski lom, ona je neuslovljena causa sui koja de novo zapoinje
jedan, nadalje uslovljeni determinisani vremenski niz posledica slobodne radnje.
Volja je vrsta kauzaliteta umnih bia, a sloboda je njihova osobina da delaju
nezavisno od prethodeih determiniuih uzroka, shodno svom autonomnom
kategorikom imperativu. Beskonana sukcesivna vremenska regresija u
Kritici istog uma [3] nailazi na neizbene antinomije poetka: ako je ovaj niz
prethodnih trenutaka beskonaan u prolosti, onda on ne moe stii do sadanjeg
trenutka; ako je konaan, nereivo je pitanje ta je bilo pre toga. Na sreu, zaetnik
kritike teorije u filozofiji napisao je i Kritiku praktinog uma [4], u kojoj tri
transcendentne ideje uma, Bog, sloboda i besmrtnost, prevazilaze vremensku
sukcesivnost razuma i beskonanom vremenskom integracijom prelaze u viu
dimenziju: slobodna vera u Boga osigurava besmrtnost, odnosno vremensku
venost. Kasnije je, na vrhuncu nemake klasine filozofije, vreme shvaeno kao
egzistirajui pojam. Pojam je u tom sistemu panlogizma [5] bio inae shvaen kao
prava beskonanost, u kojoj sukcesivni momenti lane beskonanosti iezavaju
u integrisanoj celini vremenskog kruga. Vreme je, dodue, isti princip kao ja=ja
iste samosvesti, ali sa tim ogranienjem to je jo u spoljanjosti, kao pojam
jastva koji je samo opaen.
Nasuprot tome, na drugoj strani, zatvorska kazna liavanjem slobode predstavlja redukciju slobode na sukcesivnost, merenu trajanjem. Vreme (kao sukcesi2 Tertulijan (160-222) iz Kartagine. U njegovim tekstovima ne nalazi se ovakva doslovna formulacija, nego: Prorsus credibile est, quia ineptum est.
22
Sloboda od ideala do apsurda
Bogdan Drakuli
ja) je tako novac (neslobode), ona opta razmenska vrednost, kojom se meri svaki
pojedinani zloin. Zloinac svoju slobodnu radnju plaa kaznom redukovanja
svoje slobode na prosto trajanje, i on ima pravo na tu kaznu [6], da bi ponovo
postao slobodan i neduan. Kao to su u prvoj glavi Kapitala [7] roba i novac
pojavni, otueni oblik prave vrednosti, odnosno ljudskog rada koji je njihova sutina, tako se ovde vremenom (svedenom na trajanje) neslobode kao optim sredstvom razmene, ekvivalentno meri prisutna koliina zloinake, i odgovarajui
nedostatak prave, integrisane slobode.
Dokaz slobode
Jedan predstavnik [8], inae jako omiljene, antimetafizike struje u engleskoj
novijoj filozofiji, nastojao je da dokae postojanje spoljnjeg sveta, to bi rekli
pravnici, konkludentnom radnjom: on je jednostavno podigao svoje ake i gledao
u njih. Naravno da nije nita dokazao. Mnogo bi utemeljeniji bio dokaz slobode
pomeranjem olovke na stolu od strane terapeuta, i na taj nain, plastino, uveravanje
pacijenta da i on ima boansku mo zapoinjanja neuslovljenog niza u svom
ivotu, ije se konsekvence, makar infinitezimalno, moraju prostirati kroz celinu,
ak i fizikog, univerzuma. Sa tog stanovita, nikada se ne moe desiti pacijentu
da izvri samoubistvo, to on inae esto iznosi kao svoje strahovanje. Fenomen
slobodnog akta je u samoposmatranju neporeciv, i sve naknadne intervencije, da
mu se pronae uzrok, pa makar i u traumama u detinjstvu, ne mogu da ospore
izvesnost onog slobodnog intencionalnog akta [9] pomeranja olovke.
Nesvesna sloboda
Tzv. bezvremeni Id (kojeg autor psihoanalize neoprezno ipak odreuje kao
venog, to je vremenska kategorija, samo nije sukcesivna), upravlja neslobodnim
Egom, koji je u vremenu, sprovodei nesvesne tenje Ida. Ego zadovoljava
zahteve Ida [10]. Nadalje, kreativna ivotna ispoljavanja podleu disoluciji,
slepom nagonu za povratak u anorgansko, koji je neprekidno prisutan kao tenja,
i koja na kraju i pobeuje. Iako je psihologiji nesvesnog prethodila filozofija
iracionalnog pesimizma [11], u kojem je slepa, bezvremena volja shvaena kao
pokreta razuma, sa jedinom tenjom ka zadovoljenju, ili zatim kao volja za
mo [12] u imoralizmu, ipak otac psihoanalize tvrdi da je do svojih uvida doao
samostalno (13). Ovo pokazuje da ak i kongenijalnost moe biti potisnuta,
odnosno nesvesna.
Cilj terapije je obrtanje smera manipulacije: Neka bude Ego gde je bio Id [14],
i da se ostvari integrisana vremenska perspektiva Superega koji procenjuje sub
specie eternitatis [15], odnosno moralno. Ali ova, eventualno postignuta, venost
nije vie bezlina venost Ida, nego prava beskonanost integrisanog vremena.
23
Nova etika nakon Auvica

Reeno je [16] da je nakon Auvica potrebna nova etika, jedan novi kategoriki
imperativ: da se Auvic ne ponovi, da se ne dogodi nita slino. Uz sve uvaavanje
potrebe za simbolikom i jezgrovitou, ovakav ustaljeni nain izraavanja ini
nepravdu Treblinki kao i, u slinom kontekstu, Nagasakiju. Ali, slobodni,
demokratski izbori doveli su genocidnog diktatora do vlasti nad Auvicom to
odslikava jedan od paradoksa veite teme slobode: odnos izmeu individue i
celine, preciznije, drave. Dravi se mogu oprostiti razne nepodoptine, ali nikada
to da sistematski ubija svoje graane, jer se tada uruava sam pojam drave.
Kasno-renesansni zastupnik prirodnog, i utemeljiva meunarodnog prava3,
opisao je, pa ak i unapred branio ovakav paradoks. Po njegovom miljenju,
legitimno je pravo pojedinaca, naravno shvaenih kao atomi narastajueg
buroaskog sistema, da se slobodnom odlukom, kroz ugovor o dravi, odreknu
svoje slobode, ak i ako se time uspostavlja diktatura. Tome se, po njegovom
miljenju, slino kasnijim francuskim prosvetiteljima, nema ta prigovoriti, jer
ljudi slobodno raspolau svojom slobodom kao privatnim vlasnitvom, i inae,
kao bilo kojom robom ili vrednou... [17] Logika forma rasistike, i svake druge
maligne agresije, jeste A=A, ja sam ja, ili mi smo mi, ili letat cest moi, formalna
jednakost iji je narcizam toliko nesiguran da ne moe da trpi nita pored sebe,
nego dalje koristi dodatnu formulu formalne logike: A= ne-B, negacija B-a,
konano reenje, delete, clear, ili ono sekantno laku no, prijatno... koje
iskljuuje sagovornika u politikoj emisiji, da bi uspostavio sopstvenu prividnu
vrednost, ak i opstanak. Nasuprot tome, dijalektika formula: A nije ne-A,
predstavlja formu benigne agresije i sigurne ljubavi prema sebi, koja odrava
postojanje onog drugog da bi samopouzdano odredila sebe. Treba voleti i uvati
one razliite, pa i suprotne, da bi se istakla vrednost sopstvene linosti, ukoliko je
ima. Srednjovekovna patristika je kroz svog najdubljeg predstavnika [18] istakla,
u apologiji Boga, da je smisao postojanja zla i runoe u tome, da se istakne ono
dobro i lepo u svetu.
Sredina izmeu determinizma i anarhije

Apsurd je pretnja slobodi, kada se ona dovede do svojih ekstrema na dve
strane: a) kao redukcionizam na sukcesiju determinizma, to je shizofrena bolest
volje abulija; i b) kao neograniena integracija anarhije impulsivnost divlje
volje. Trea mogunost propasti je potpuno izlaenje izvan domena slobode, kada
se ona u ideologiji utilitarizma, zajedno sa idejom dobra, podredi, kao sredstvo,
spoljanjem cilju, odnosno korisnosti. Utilitarno pravo, uz sve razumevanje
korisnosti od nagodbe sa svedocima saradnicima, odnosno zloincima, ostavlja
gorak ukus u ustima.
3 Hugo Grocijus (1583-1645)
24
Bogdan Drakuli
II ENTROPIJA SLOBODE
Propadanje slobode u apsurd je ispoljavanje njene imanentne slabosti,
kvarljivosti pada ono to je padu sklono. Najlake propada ono to je
najuzvienije i najsavrenije. Redukcija je univerzalni princip svoenja jedne
pojave na nie nivoe egzistencije. Dakle, kao u termodinamici, i ovde postoji
svojevrsan princip entropije, koji znai spontanu tenju svoenja na jednostavnije
oblike:
Slobodni let slobodni pad

Jo u mitskom periodu, tenja za individualnim slobodnim uzdizanjem iznad
ogranienja koje vue dole, bilo je opevano kao let oca i sina, ali i kanjeno zbog
preteranog pribliavanja idealu. Sunce je rastopilo vosak na krilima mlaeg
letaa koji nije posluao preporuku svog oca o odravanju mere u slobodi, izmeu
Sunca i mora, previe se uzneo gore, i to platio padom [19].
Sloboda guranja kamena

U predfilozofskom periodu, bogovi upravljaju sa Olimpa, a ljudi su marionete
u pozoritu lutaka. Bogovi su, slino dananjem pravnom sistemu, kaznili
slobodno ljudsko delanje i sveli ga na beskonanu sukcesiju istoga, odnosno
na kaznu ponavljanjem bezlinog guranja kamena uzbrdo, koji zatim pada, do
sledeeg pokuaja [20].
Sloboda i ropstvo
Starogrka sloboda je politiki, a ne univerzalno-ljudski pojam i zato je
stara Atina mogla da sebe ponosno proglasi slobodnom, sa 70.000 slobodnih
graana i 200.000 robova. Ono to je reavalo politike i etike dileme, i davalo
manipulativno moralno smirenje onima koji su uopte postavljali to pitanje, bila
je prosta definicija: robovi nisu ljudi, nego ivo orue [21]. Na zakonit nain, zato
to svaki pojam, pa i pojam slobode, nadvremeno i prevremeno u sebi sadri
nune momente koji ga ine i odreuju, u ovome se pojavljuje predigra druge
formulacije kategorikog imperativa: Postupaj tako da ti ovetvo u svojoj
linosti i u linosti svakog drugog oveka uvek upotrebljava u isto vreme kao
svrhu, a nikada samo kao sredstvo [22]. Definisanjem i upotrebom oveka
kao sredstva, orua (robovi), na negativan nain je, anticipacijom, potvrena
antimakijavelistika postavka o ljudskom moralu.
Moderne demokratije primenjuju slian princip, makar na meudravnom
nivou, i spolja. Unutra su, moda, demokratske i slobodne, a u spoljnoj politici
25
naprotiv preuzimaju ulogu totalitarnog policajca prema onima koje su prethodno

per definitionem odredili kao nedostojne i nedorasle da budu samostalni i
ravnopravni. To se moe nazvati Sindrom Milosrdnog anela. Ako je potrebno,
u cilju ouvanja unutranje idiline slike, i zatvori u kojima se torturom i na druge
naine kre osnovna ljudska prava i slobode, to je nedozvoljeno unutranjim
zakonodavstvom, bie jednostavno kao ekspoziture izmeteni sa teritorije
visoko demokratske drave u one, nedovoljno civilizovane, kojima takvo neto
i prilii. Ovde odgovara naziv Sindrom Gvantanama. Oba sindroma poivaju
na manipulaciji slinoj onoj u antici, sa ciljem umirenja moralne i politike
svesti. Oba bestidno, orvelovskim jezikom, unitavaju idealnu predstavu o onom
aneoskom, ili idealizovano seanje na evergrin Guantanamera. Razumljivo je,
izmeu ostalog i na osnovu prethodno navedenog, zato savremeni totalitarizam,
kao i svaki prethodni, zastupa ideju o kraju istorije: na taj nain sugerie se da
pojave i zakonitosti, koje su nekad vaile u istoriji, i koje su na osnovu istorijske
distance demistifikovane i shvaene, vie ne vae. Na taj nain, izbijanjem iz ruku
ovog predznanja, treba da se otea uenje novog gradiva, odnosno razumevanje i
demistifikacija savremenih ideologija i ljudi.
Slobodna vera neslobodni ovek

Novozavetni prorok je na linom primeru pokazao najotriju suprotnost koju
u sebi nosi slobodna odluka: da se beskonana smrt preobrazi u beskonani ivot
spasenja, ali na odgovorni nain vere. Sloboda tako u sebi nosi odgovornost,
koja se moe zvati i beskonana vremenska kazna, ili beskonana nagrada.
Univerzalnost ovog principa ne moe biti vea jer se odnosi na ono najintimnije
kod oveka, subjektivnost, koja je differentia specifica svakog ljudskog bia, pa
tako i robova, stranaca itd. Hrianska etika reforma tako ponitava prethodnu
mogunost da stari svet sebe smatra slobodnim i demokratskim u smislu
helenskog shvatanja slobode. Hrianska etika bazira se na najdemokratskijem
od svih principa, na onom koji jedini zaista osigurava jednakost meu ljudima, a
to je smrt. Kae se da se ljudi raaju jednaki, to nije tano jer nekoga ve u tom
momentu eka posao i napredovanje; jedino su u smrtnosti svi ljudi ravnopravni.
Srednjovekovna dogmatika je ovu najautonomniju slobodu, prirodnom
unutranjom dijalektikom, preobratila u najheteronomniju prinudu, koja ide
do lomae kao sredstva ubeivanja. Ublaava se otrina zakona o kazni, da
kazna bude milostiva, bez prolevanja krvi [23], bila je sarkastina preporuka
vrhovnog inkvizitorskog suda 1600. godine krvniku koji je trebalo da spali, i tako
izbegne krvoprolie, slobodnog mislioca o bezbrojnim Suncima [24]. Usput su
bile spaljene i njegove knjige, a demonstraciju milosra nije hteo da propusti, uz
brojnu drugu publiku na Cvetnom trgu u Rimu, ni vrh klera na elu sa papom.
26
Bogdan Drakuli
Sloboda, jednakost, bratstvo giljotina i prodrljiva revolucija

Apsolutni idealista [25] je vreme opisao kao Kronos, koji sve raa i sve svoje
tvorevine razara, a njegov najotriji kritiar, i sledbenik, osniva egzistencijalizma
[26], kae slino: Vreme prodire decu vremena. Revolucije, koje zajednikim
inom obeavaju neto novo i slobodno, upadaju nadalje u prosti tok determinacije
koja dolazi od institucija. Revolucija koja traje, predstavlja vremenski contradictio
in adjecto.
Humanistiki marksizam staljinizam

ideja o osloboenju rada i njegovom preobraanju u slobodnu praksu,
prelaskom u istorijsku realnost, ispoljila je svoju kvarljivost koju nisu mogle
da spree ni ledene sibirske zime, za one koji nisu razumeli ovu transformaciju
pojma slobode.
Deep brain stimulation

Istorija, dravni i pravni sistemi, kao i klasifikacija epoha, bitno su odreeni
istorijom dijalektikog odnosa izmeu dva ekstrema: pojedinca sa jedne i celine,
drave, sa druge strane. U savremenom svetu, terazije ovog odnosa opasno su se
nakrivile na jednu stranu, na stranu sistema koji je sada ve naddravni. Mislioci
frankuftske kole isticali su da u savremenom drutvu pojedinci veruju da delaju
slobodno, a u stvari im izmiu osnove sistema.
Kakva je perspektiva slobode danas? Ne treba uopte sumnjati da moderni
terapijski pristup [27], koji se bazira na implantaciji elektroda u diskretne delove
mozga i njihovoj stimulaciji, predstavlja neizbeni put razvoja psihijatrije.
Ve se primeuje da je povoljan terapijski efekat ovakve procedure zapravo
njen nuzefekat, odnosno pojava nespecifinog, bezrazlonog zadovoljstva kod
ispitanika. Subjekt procedure je, za sada samo privremeno, veoma zadovoljan
posmatrajui npr. Kelnsku katedralu, ali uopte ne ume da opie zato. Ima
li zanosnijeg cilja vladalaca, nego postizanje bezrazlone sree kod najirih
masa? Ubrzo e, po svemu sudei, ovaj terapijski postupak biti specifikovan
ubrizgavanjem diferentnih psihofarmaka kroz sline puteve, u mikroskopski
lokalizovane modane strukture. Sve e biti dobro ukoliko se stvar zavri na
leenju, ali istorijska iskustva o (zlo)upotrebi uticaja na ljude ne daju razlog za
optimizam. Stvari idu mnogo bre nego to smo se plaili. Lako zamisliva, budua
slika gomile ljudi koji u svakom trenutku dobrovoljno imaju antene na glavi, preko
kojih primaju ujedinjeni impuls mobilnog telefona, televizije, interneta itd., prema
ovome deluje kao idila individualne slobode, jer se antene, bar teorijski, mogu
skinuti. Za razliku od toga, kao neeljeni efekat DBS-a opisan je oseaj subjekata
da i dalje imaju elektrode u glavi. Ubrzo bi se moglo ispostaviti da su u pravu.
27
III NEGATIVNA SLOBODA (ta sloboda nije)

Neodreenost
Intelektualci ponekad pominju Princip neodreenosti [28] u fizici, da bi sebi
razjasnili slobodu polazei od jedne prirodne nauke, iako je sloboda vrhunac
odreenosti, koji moemo postii. Moe se uti u slobodnim diskusijama, zaudo
u tom kontekstu, i u nastavku prie o neodreenosti, da je kvant slobodan, to
je dvostruka greka, u fizikom smislu jer je kvant samo energija, i to ba striktno
odreen paket energije, i u filozofskom smislu, jer je neodreenost po svom
pojmu upravo suprotna slobodi, koja predstavlja najvii stepen determinizma
mogu za oveka: a) teorijski (subjektivno) jer imamo najvei stepen uverenosti
u mo svoje akcije olovka na stolu, i b) praktino (objektivno) jer je objektivni,
materijalni ishod akcije neto najizvesnije. Osim determinizma slobode, fizikoj
neodreenosti suprotan je i fiziki determinizam, iskazan od strane osnivaa
teorije relativnosti: Bog nije kockar [29].
Verovatnoa
Starogrki osniva atomizma u filozofiji [30] govorio je samo o nunom,
pravolinijskom kretanju atoma, dok je njegov sledbenik, hedonista [31], uveo jo i
otklon, kosi pad atoma, koji je razumeo kao slobodu. Sloboda je ovde shvaena u
smislu sluajnosti, verovatnoe. Ovakvi pokuaji su kasnije privlaili nezasluenu
panju, kod mislilaca [32] koji su bezuspeno pokuavali da pronau osnovu
slobode u materiji.
Kocka je slobodna, ali samo ako bi sama sebe bacala, ili odredila da padne
npr. jedinica. Verovatnoa nije jednaka slobodi, niti suprotna kauzalitetu odnosno
nunosti, jer postoji i verovatnoa 100%, dakle izvesnost. Izbor patrijarha po
principu pola-pola, u prvoj polovini ga biraju vladike, a zatim izmeu trojice to
ini Sveti duh, kockom, podrazumeva slinu redukciju slobode na verovatnou.
Sloboda kao obeleje Svetog trojstva ne bi trebalo da se redukuje na kocku.
Nesaznata nunost
Polualjivo reeno od strane onih koji negiraju postojanje slobode. Meutim,
neznanje ne opravdava, ono teti, kako kau pravnici. Objanjavanje nepoznatog
jo nepoznatijim poznata je logika greka. Neznanje ne moe biti kriterijum, jer
je u okviru granica nae moi saznanja sloboda saznata sloboda, ija je izvesnost
prisutna u fenomenu odgovarajueg intencionalnog akta, a ne u spoljanjem
naknadnom dokazivanju.
28
Bogdan Drakuli
Izbor
Izbor izmeu datih alternativa je nii stepen slobode, koji ne predstavlja ljudski
pojam konkretne slobode, ve pripada i ivotinjama, sa jednolinim ishodom koji
njihovo biranje hrane ima u njihovim ekskretornim funkcijama. Kao apstraktna
sloboda izbora ona se pojavljuje i u dogmatiarskoj glavolomki o magarcu, kod
koga ona dovodi do telesne smrti, kao to bi kod oveka znaila duhovnu smrt.
Suprotno zamiljenom magarcu, koji je u procepu zbog ambivalentne spoljanje
uslovljenosti svoje motivacije (dva jednaka stoga sena izmeu kojih ne moe da se
opredeli i zato umire od gladi4), ljudsko egzistencijalno ili-ili [33] je neodlunost
koja potie iz beskonane odgovornosti apsolutne slobode, iz mogunosti izbora
onog beskonanog, u trenutku, kao transcendentne polazne take istorije. Pravi
pojam slobode podrazumeva da je ona zadata (kao kreativna ljudska praksa),
a ne data (kao injenica, faktinost kojoj se pristupa spolja, a sama stvar ostaje
nepromenjena). Biblijski prvi ovek nije birao izmeu dve voke, da bi sluajno
izabrao jabuku (nebitnost ove faktinosti potvruju i interpretatori Biblije koji
spominju i drugo voe); naprotiv, ona je, kao i kod pronalazaa zakona gravitacije,
u aktu simboliki postala neto drugo, u oba sluaja transformisana u saznanje.
I kada imuni tranzicioni otac bira dobar sportski tim u kome e igrati njegov
netalentovani potomak, mora biti svestan da e taj izbor, im se ostvari, promeniti
ono emu se teilo, i ekipa ovim ishodom vie nee biti toliko kvalitetna.
Anarhija
Prostor ljudske slobode nije beskonana, amorfna vrea u koju se moe
dodavati ili se iz nje vaditi po volji. (Slino je odavno reeno za ljudsku duu
[34].) Svako injenje ili neinjenje, injenje je tuoj slobodi, koja se u aktu onoga
koji deluje odmah ve sama pojavljuje kao odgovornost. Divlja, neobuzdana volja
nema i ne trpi nita naspram sebe, ona je formalno jednaka sebi: ja sam ja, i zato
ubrzo propada.
Politika sloboda
Razdvajanje politike slobode od sutinske, ljudske, moralne, manipulatorno
je, jer ekskulpira ostale sfere ivota od odgovornosti i vodi opravdavanju cilja bez
obzira na vrednost sredstava, kao to je to izraeno u zavodljivoj frazi kome je
do morala neka ide u crkvu. Samo prividno efektna teza, jer u crkvu se zapravo
ide zbog i radi vere.
4 Zamiljeni problem je dobio ime po anu Buridanu (oko 1300 posle 1358), francuskom sholastiaru koji je zastupao tezu o determinizmu volje, a priu su formulisali njegovi sholastiki
protivnici.
29
IV KAZUISTIKA LANE SLOBODE

Bie prikazani neki sluajevi redukovanja slobode, sa visine vrednosnih
principa, na parole i floskule koji lebde drutvenim i psihijatrijskim prostorom i
vremenom.
A) SLOBODA IZBORA
Uzmi ili ostavi
Nude se gotove vrednosti, dovrena faktinost, sa strane jaega, npr. ponuda
da se ue u EU, a slabijem preostaje privid slobode da tome pristupi kao gotovoj
stvari. U terapijskom procesu sve se vie propagiraju terapijski algoritmi koji
poveavaju stepen samozatite lekara, ali smanjuju kreativnost i slobodu u
leenju.
Koka-kola ili Pepsi

Individua, izgubljena u neprozirnom totalitarnom sistemu, navodno moe
da bira izmeu razliitosti koje se reklamiraju i da uiva u prividu da to radi
slobodno. Ali bira se, ne razliito, nego uvek isto: profit i drutveni mir za nekog
drugog. Ovome u medicini odgovara izbor izmeu leka-A i leka-B [35].
Radno mesto
Pravo na rad i sloboda kretanja u svrhu zapoljavanja, nedosanjani je san
onih koji treba da budu eksploatisani na tom radu. Manipulacija ide i dalje,
pa eksploatisani slave Praznik rada, ili pevaju pesmu Da nam ivi, ivi rad.
Ova glorifikacija sopstvenog iskuenja odgovara hrianskom simbolu krsta.
Slavljenje stradanja uvek je predstavljalo, bazirano na mazohizmu i krivici,
osnovu dominacije nad individuom. (Slino, naa drava [ili vlast] je nastala na
krvi naih saboraca. Ko onda sme da dirne u nju, odnosno u one vladaoce koji
sebe sa njom identifikuju?). Prema jevaneljima [36], prvi hrianski muenik
ipak nije sam nosio svoj krst, to se inae smatra nezaobilaznim, simbolikim
i realnim aspektom ivota svih drugih ljudi. Radnici bi, suprotno tome, trebalo
da slave dokolicu, a hriani ljubav, uprkos prividno dijalektikom pokuaju da
se rad shvati kao predigra za osloboeni rad, a raspee kao uvod u spasenje. Ove
ae bi trebalo da nas zaobiu [37], a ako ne, makar bi trebalo izbei manipulaciju
kojom bivamo naterani da ih slavimo. ta je sloboda rada za zavrene studente
medicine? Volontiranje, to u prevodu znai dobrovoljnost, slobodni izbor.
30
Bogdan Drakuli
Second opinion
Ali, ko e da presudi? Bezlini dias, drugost, u sebi nema princip
samoogranienja i po sebi moe da ide u lou beskonanost aritmetikog niza
[38]. Zato samo drugo miljenje? Zato ne i ento? Beskonano aritmetiko
ponavljanje, koje proizvodi dias, ima dva mogua ishoda, dva mogua
zaokruivanja u konanoj odluci: ili da se vrati u monadu pacijenta, i da se izbor
obavi prema pacijentovom ve prethodno postojeem oekivanju i svianju; ili
da pree u monadu (monas) prvog lekara, na osnovi poverenja. Kao to se vidi,
izbor u oba sluaja ne podrazumeva ono to je neohodno za ljudsku slobodu,
odnosno ne bazira se na znanju onoga koji bira, nego na svianju prema svom
ve postojeem stavu, ili na poverenju u drugog oveka, koji je u konkretnoj
situaciji sluajno lekar. (Kau da je ovo poverenje povezano sa nivoom oksitocina
kod dotine individue i da ene sa vie poverenja kolabiraju u prisustvu
mukarca, ili padaju unazad u poznatom eksperimentu kada osoba treba da bude
prihvaena od druge, nego to je to obrnuto sluaj). No, i takav izbor je bolji nego
hipohondrijska loa beskonanost ponavljanih pregleda, ili paranoidna sumnja
u lekare, koja je u naoj svakodnevici podgrevana kao nain ruenja jo jedne
od malobrojnih preostalih tradicionalnih institucija drutva. Lepa je parola o
slobodnom pristupu informacijama, ali, treba ih (u medicini) i razumeti.
S-R sloboda
Stimulus koji proizvodi reakciju ostavlja zaista malo prostora, i vremena,
ljudskoj slobodi. Ovaj se pristup nije, naalost, ograniio na leenje pojedinih
simptoma psihijatrijskih poremeaja, nego predstavlja eljeni obrazac uslovljavanja
ponaanja ljudi u socijalnom, ekonomskom i politikom okruenju. Upravljai
eznu za situacijom u kojoj plasiranje reklamnog stimulusa automatski rezultira
poeljnom reakcijom kupovinom proizvoda, ili glasanjem za favorizovanog
kandidata. U slinom psiholokom miljeu, ljudi gube od ivotinja, i golubovi su
se pokazali kao mnogo bolji od ljudi u navoenju balistikih raketa [39], ali su u
drugom kolu hladnog rata i sami izgubili bitku, od kompjutera.
Imate pravo
Slobodni izbor lekara, ustanove i naina leenja u mnogim sluajevima je,
u drutvima kojima teimo, uslovio znatno poskupljenje leenja, zbog trokova
osiguranja i pravne zatite medicinskih ustanova, i na taj nain u celini osujeuje
slobodu izbora leenja, koje postaje finansijski nedostupno. ta je sa pravima
psihijatara koji, bolje od pravnika, razumeju prirodu albi psihijatrijskih
pacijenata? Ili e se postupati po trgovakom principu: muterija je uvek u
pravu, kao krajnjem izrazu otuenja, pa i neuspeha u terapiji? Ionako je leenje
31
preimenovano u uslugu. Doktori nisu znali da e raditi u uslunoj delatnosti.

Sve vie se zato namee potreba samozatite lekara i moe se dopuniti klasina
maksima leenja: Primum non nocere sibi medici.
Slobodno trite
Trite je slobodno, ali ljudi nisu, jer i sami bivaju prodavani kao roba,
pojedinano po principu ponude i potranje, ili u celini, zajedno sa prodajom
preduzea u kojem rade. I zdravlje se pojavljuje kao jedan od proizvoda sa svojom
cenom. Koliko para, toliko ... zdravlja.
Slobodno samoiscrpljivanje
U situaciji kada je ponuda ljudi (radnika) daleko vea nego potranja, cena im
pada. Kao odgovor na to, ljudi sami slobodno biraju da ostaju due na poslu,
liavaju se vikenda, odmora i regulisanja poreza i doprinosa. Meka ruka liberalne
ekonomije mnogo je efikasnija vladavina nego otvorena dominacija od strane
prvobitnog brutalnog kapitaliste ili diktatora. Eksploatator sada ostaje anoniman,
agresivnost eksploatisanih ne moe da pronae konkretan spoljanji objekat i
vraa se u sebe kao depresija, prirodno stanje duha u bezlinim, atomizovanim
individuama u svetu otuenih sila. Kao posledica, pojavljuje se viak radne snage
lekara koji u domu zdravlja imaju 40 i vie pacijenata dnevno, to postaje poeljno
i u zdravstvenim ustanovama vieg nivoa. Kvantitet broja pregleda ovde nee
prei u kvalitet.
Slobodni izbor seksualne orijentacije

Ponekad se u ovom kontekstu aktivisti, koji ovo propagiraju, pozivaju
na to da oni samo ispoljavaju svoju slobodu. Ali, kako je reeno, to ne moe
da ostavi nepromenjenim slobode drugih i treba da ih uzme u obzir. Izmeu
ostalog, pojam, sadraj i ispoljavanja braka koji je sklopio heteroseksualac,
promenie se automatski, i protiv njegove volje, kada budu legalizovani brakovi
homoseksualaca.
B) SLOBODA KREACIJE
Od vas sve zavisi
Samo ispunite uslove. Lav i zebra. Optimistiki zvui ova naizgled demokratska
i tolerantna ponuda za integrativne procese, ali u daljem toku ispostavlja se da
situacija lii na onu izmeu lava i zebre: konkludentnom radnjom lav pokazuje
32
Bogdan Drakuli
zebri da od nje zaista sve zavisi, i ako se ne spasi brzinom, ona je sama kriva i
nedostojna boljeg ishoda. Uzajamni odnos se esto zanemaruje i u psihijatrijskom
leenju, i pacijent kae, oigledno prethodno edukovan, da on zna da od njega sve
zavisi, brkajui ono sam i ono samostalno.
Potujmo realnost
Naizgled vrlo jednostavno i uverljivo ali, na drugi pogled, vrlo nedovoljno,
jer se odnosi samo na polovinu pojma ljudske delatnosti, i vrlo lii na uzmi
ili ostavi. Ova politikantska parola predstavlja brkanje odnosa jeste-treba [40].
Ljudska sutina se ne nalazi u ostajanju pri sadanjoj faktikoj realnosti, nego
u dijalektikoj formuli realne mogunosti [41], koja integrie u sebe i slobodnu
kreativnost u otvorenosti budueg. esto pacijent pita koja mu je dijagnoza da bi
iz nje saznao, i imao opravdanje, ta (ne)moe.
Samorealizacija
Anglosaksonski model uspeha zasnovan je na vievekovnoj filozofskoj tradiciji.
Pas je najbolji ovekov prijatelj ali, treba dodati, samo ako ovek nema boljeg,
npr. drugog oveka, i ako je homo homini lupus [42]. Tada je bellum omnium contra
omnes prirodno stanje ovekovo i, slino francuskim prosvetiteljima, drava
ograniava ovo prirodno pravo, putem ugovora izmeu ljudi, i pripitomljava
vuka u psa. Samorealizacija jednakih ansi zaista zvui optimistiki, i jedan od
mnogih savremenih autora, koji posebno plediraju za samorealizaciju linosti,
zaista se mnogo bavi optimizmom [43] kao sredstvom koje se moe nauiti,
da bi se postalo uspenijim i efikasnijim rafom u hipersreenom totalnom
mehanizmu. Zaboravlja se da je u kompetitivnom drutvenom sistemu uspeh
jednoga istovremeno ekvivalentan neuspehu drugoga. Ova asimetrija ponitava
mogunost univerzalnog kategorikog imperativa, jer poziv na uspeh ne moe da
se odnosi na sve. Sve lii na veliku besomunu trku, koja poinje kada svi stanu na
crtu, za ta i danas ujemo pozive u politikom slengu, kao to je to bilo ranije
prilikom okoljavanja indijanske zemlje na Divljem Zapadu, ili kao to se to uvek
deava u trci spermatozoida. Ali, u ovoj modernoj spermatozoid civilizaciji
nesrazmerno se ceni samo zlatna medalja, kao to se samo jedan spermatozoid
realizuje ili, Winner takes it all, kao to kae pesma; takoe, i u pokeru. Kao
to se vidi, socijalni darvinizam je pustio duboke korene. Nije sluajno to se,
u ovoj kartakoj igri ansi, na bitnom mestu pojavljuje statistika i verovatnoa
dobitka jedne pokerake ruke moe se izraziti preciznim procentima, ukoliko se
ima uvid u karte. Inae, pri uobiajenim uslovima skrivenih karata, sutina ove
igre je prevara, blef, kao i psiholoka vetina sakrivanja i otkrivanja te prevare.
Samo igra u kojoj je sve javno, i koja se ne zasniva na lanim ansama, ah, mogla
je da usvoji jedno zaista humanistiko i demokratsko geslo: Gens una sumus.
33
Ovde i sada
Jo jedan izum propagatora negativne slobode je sloboda samoograniavanja
na diskretnu taku prostorno-vremenskog kontinuuma, koja je ovde i sada.
Egzistencijalno pitanje: ko, gde i kada, razreava se tako u prostom prezentu, to
i nevoljno, za teoretiare sa zapadne strane gvozdene zavese, jako lii na parolu
utemeljivaa jednog od najmonijih totalitarizama 1917. godine, koji je uzviknuo:
Drugovi, ko ako ne mi, kada, ako ne sada? [44] Ovaj pristup, ovde i sada, usko
je povezan i predstavlja drugu stranu teze o kraju istorije.
Kraj istorije
Parola o kraju istorije i povezana teza o Novom svetskom poretku, bila je
omiljeno vremensko sredstvo svakog, a ne samo sadanjeg, totalitarizma i svoju
utilitarnost zahvaljuje centralnom mestu koje dimenzija vremena zauzima u
ljudskoj svesti. Lukavstvo totalitarnog (a ne istorijskog) uma [45] nam sugerie
da istoriju treba shvatiti kao uiteljicu ivota, koja nikada ne obnavlja gradivo,
niti daje ocene, nego uvek samo predaje nove lekcije. Zastupa se ideoloko
otkrie da istorijske zakonitosti koje su vaile ranije, vie ne vae; ova teza ima
manipulatornu svrhu da otea razumevanje savremenih zbivanja i onemogui
jednostavno uporeivanje sa ve poznatim nepodoptinama iz poznate istorije.
Stvar ide dotle da su se uvek nakon prodora velikih revolucionarnih ideologija
pravili novi kalendari, pa se, osim uvoenja nove prve godine brojanja, koje
naravno poinje od njih, menjao i naziv i broj dana u nedelji i mesecu. Malo je
poznato da se to nije dogaalo samo u dalekoj prolosti, pre 6000 ili 2000 godina,
nego je pokuavano, na sreu bez uspeha, i posle 1789. i 1917. godine [46]. Umesto
integrisane celine individualnog i kolektivnog ovekovog ivota, tezom o kraju
istorije amputira se istorija, ak i kao prosta prolost, afirmie se sada i ovde, a
na pijedestal se postavlja prazna budunost kao osnovni vrednosni kriterijum,
u poziciji konja sa oglavom, za koga postoji samo pogled unapred. Osim toga,
potrebno je i da ne vidi ko ga iba. Sugerie se da je dovoljno rei samo gledajmo
napred, osloboeno obaveze da se poloe rauni o vrednosti onoga emu se
tei. U najboljem sluaju, u aktuelnoj politici, tako shvaena naa budunost ve
je odreena kao neija uveliko prisutna sadanjost, zato to su oni napredniji i
civilizovani i naa sloboda je samo sloboda izbora tog datog (a ne zadatog) po
principu ispunjavanja tzv. kriterijuma, tj. principa uzmi ili ostavi. Namerno
se zaboravlja da su i crni periodi u istoriji nekada, pre samih sebe, predstavljali
neiju budunost i da formalna apologija te vremenske dimenzije sama po sebi
nije dovoljna za njenu vrednosnu procenu i prihvatanje. Ipak, kada vladaocima
zatreba istorija, oni je primene, ali na kaiicu. Tako, iako u aktuelnom pravnom
postupku zastupnici secesije dela Srbije priznaju da sada i ovde nema osnova za
to, jer je na delu demokratska vlast u naoj zemlji, ipak je po njima taj osnov
bio prisutan u politici prema Kosovu pre 10-20 godina, pa deluje i sada, valjda
34
Bogdan Drakuli
kroz neko seanje, anamnezu. Psihijatrijski pacijent, nemoan za integraciju,

moe umesto toga matati o zapoinjanju svog ivota ispoetka i time odustati
od svake realne akcije.
Projekt
Bitan nain unitavanja koherentne integrisane celine ljudskog ivota jeste
njena vremenska fragmentacija, na tzv. projekte, koji se u modernom drutvu
preduzimaju svuda, od folk muzike do visoke nauke. Celina ivotne vremenske
perspektive tako se diskontinuira u lou beskonanost ponavljanja perioda od 2,
3 ili 4 godine, ponekad sa mogunou reizbora. Na taj nain deava se redukcija
egzistencijalistikog projekta [47] kao jedinstvenog, celovitog i odsudnog
ivotnog poduhvata, na kaput od neprecizno priivenih zakrpa, kojem nedostaje
vrednosna celina, odnosno cena. Mogue je, i esto se deava, da se nakon
uestvovanja u jednom projektu, nametne i prihvati rad u okviru drugog, koji
propagira vrednosti suprotne prethodnom, kao to je to sluaj u istraivanjima
slinih lekova, raznih proizvoaa, za iste bolesti, sa razliitim rezultatima.
Prirodna ljudska tenja za moralnim opravdanjem, u krajnjim sluajevima,
dovodi do usvajanja tako radikalno suprotstavljenih projekata, da se bivi
proizvoai dinamita, atomske bombe ili tajnih nedozvoljenih akcija po itavom
svetu, okreu ustanovljavanju humanitarnih fondacija, depresiji i suicidu, ili
pisanju samoopravdavajuih memoara. Pozicija diskontinuiranih projekata lii
na borderline poziciju fragmentisanih objekata, koji izmiu vremenskoj integraciji
[48], i na moralni, odnosno vremenski, splitting kao tipian mehanizam odbrane.
Moralna vrstina i doslednost u nainu ivota i uverenjima, koja se odravala
kroz uzastopne projekte monaha, vladike i patrijarha, negira, u integrisanom
ivotu, opisani diskontinuitet i izaziva, kao retka pojava, potovanje prema
izuzetnoj linosti.
Raditi svoj posao

U nastavku prethodnog, slino, ova parola, ja samo radim (ili sam radio)
svoj posao, postaje univerzalno opravdanje i predstavlja pokuaj izmicanja
moralnom vrednovanju, kao neka mantra koja, samim sukcesivnim hipnotikim
ponavljanjem, treba da uveri da je subjektov postupak u redu. Sam otueni rad,
i jo u smislu dotinog radnog mesta, postaje kriterijum pred kojim svi zaneme,
ne znaju ta da kau. Pravljenje najstranijeg oruja i njegova upotreba u ratu
takoe je posao, kao i berzanske malverzacije koje upropaavaju milione ljudi.
Radni dan je fragmentisan na dva dela, od 9 do 5 ovek moe da pravi oruja
za masovno unitavanje, a nakon toga da ode kui, napravi moralni dnevni
splitting i igra ulogu nenog oca. Ova maksima, preobraena u princip opteg
zakonodavstva izraava se kao zahtev: svako treba da radi svoj posao, dakle
35
ono to treba da vai za sve. Ovaj princip je afirmisan u prvoj antikoj knjizi, koja
se i po naslovu bavi dravom [49], i gde je kao idealno ureenje promovisano ono
u kojem svi delovi slepo obavljaju svoje funkcije, po analogiji sa organizmom,
ne meajui se u rad drugih, a celovitu svrhu obezbeuje samo onaj ko je na
vrhu, naravno, filozof. Navedeni princip kasnije je prihvaen kao osnova svih
totalitarizama, do faizma, koji se usudio da parolu o jedinstvu rada i slobode,
ovoga puta heteronomno nametnutu, postavi iznad vrata smrti: Arbeit macht frei.
Pravo na samoubistvo i eutanazija

Ekstravagantni intelektualci [50] ponekad propagiraju i takva ekstremna
prava kao to je pravo na samoubistvo. Ovde se ne radi samo o prigovorima koji
proistiu iz psihijatrijskog sagledavanja ovakve tenje, koja proistie iz bolesti,
u kojoj i razum i volja, kao dve osnove pravne slobode, bivaju kompromitovani.
Osim toga, suicid je principijelno nemogu kao pravo, jer ukida same osnove
pojmova prava i morala. Ouvanje sopstvene linosti je moralni kategoriki
imperativ, dunost prema sebi, drugima, i onom oveanskom u sebi. S druge
strane, bagatelisanje svog ivota rui same temelje pravnog i civilizacijskog
poretka, kao to se to vidi na primeru bombaa samoubica, koji na spoljanji
nain potvruju psihijatrijski uvid da je svako samoubistvo ustvari ubistvo. U
svakom sluaju, tada nestaje mogunost smisaonog razumevanja odnosa zloina
i kazne, jer se itav postojei pravni poredak zasniva na strahu od kazne, i u
krajnjem, na tenji ka ouvanju svog ivota, to ovde postaje besmisleno. Svako
pravo proistie iz slobode, koja u ovom sluaju prestaje da bude to, i predstavlja
anarhiju, iz koje se ne moe izvesti pravo. Pravo, kao i svaka druga stvar, osim
gluposti, ima svoje granice. Na jednoj strani, ta granica je bezuspeni pokuaj
uspostavljanja ratnog prava, jer ono legalizuje kolektivno ubistvo; na drugoj, to
je pokuaj legalizovanja pojedinanog suicida. Mogui pojam prava nalazi se
izmeu tih ekstrema. Najzad, sa religijskog stanovita, uporedo sa najstroom
vaeom dogmatskom zabranom individualnog samoubistva, hrianstvo na
ovoj temi ulazi u otru unutranju suprotnost, od muenikovog pojedinanog
slobodnog puta ka Golgoti, do velikog srednjevekovnog teologa5, koji je u svojim
ispovestima zastupao mogunost da se celi ljudski rod seksualno uzdrava,
identifikujui spas sa krajem sveta, kroz opti celibat: No, kada bi svi samo to
hteli! Samo da to bude s ljubavlju, ista srca, dobre savesti, iskrene vere: tako
bi se carstvo Boje bre ostvarilo, a kraj sveta doao bre. Hrianska stroga
zabrana samoubistva za individuu, koje je posledica tenji Tanatosa, tako se na
paradoksalan nain uravnoteuje velianjem kolektivnog samoubistva, koje bi
proisteklo iz ponitavanja Erosa [51].
Druga strana ovog problema, koja, za razliku od prethodnog autonomnog
aspekta, heteronomno stie sa strane drutva, jeste eutanazija, koja je nekada bila
5 Aurelije Avgustin (354-430)
36
Bogdan Drakuli
primenjivana i kao nacistiki projekat ienja rase: pri sadanjim tehnolokim

mogunostima odravanje izgubljenog ivota postaje mogue, ali je dugo i skupo,
i to je najuverljiviji razlog to se sa strane slubene doktrine sve vie probijaju
liberalnija shvatanja prema tom postupku. Na drugom, optem i nemedicinskom
nivou, procurelo je da tajna svetska udruenja globalnih upravljaa ionako
smatraju da na Zemlji ima previe ljudi, pa bolesti, zaraze i izgladnjivanje mogu
biti tolerisane kao globalna pasivna eutanazija. Totalitarizam je toliko moan da
ne mora da proizvodi pojave, nego u svoju korist prevodi ak i one koje mu na
prvi pogled izgledaju suprotstavljene.
Sloboda vakcinacije
U procesu ruenja i poslednjih tradicionalnih institucija sa porodicom,
uiteljem i popom, sistematski se unitava i moralna institucija lekara i gubi se
onaj jedini razlog na osnovu kojeg bi ljudi mogli da donesu odluku da se vakciniu,
a to je poverenje u medicinske strunjake. Uplaeni pokuaji pojedinaca, od
laika do medicinara, da sa svoje strane izmudruju pametnu odluku po pitanju
vakcinacije, baziraju se na neznanju, ili nedovoljnom znanju i zato su neslobodni.
Slika
Kako kae utemeljiva apsolutne filozofije, izlaganju ne treba da na kraju
spolja pridoe jo neki zakljuak. Celokupni preeni sadraj ima znaaj u celini.
Moe se samo nadati da e ponovni pogled na onu sliku, u kratkom vremenskom
razmaku, biti praen drugaijim razmiljanjima nego onaj prvi.
REFERENCE
1. Avgustin, A. De carne Christi, C.V. (1986). Prema: openhauer, A. Svet
kao volja i predstava II. Novi Sad: Matica srpska; s. 149.
2. Kjerkegor, S. (1980). Filozofske mrvice. Beograd: Grafos; s. 62-6.
3. Kant, I. (1976). Kritika istoga uma. Beograd: Beogradski izdavakografiki zavod.
4. Kant, I. (1974). Kritika praktikog uma. Zagreb: Naprijed.
5. Hegel, G.W.F. (1987). Enciklopedija filozofijskih znanosti. Sarajevo:
Veselin Maslea Svjetlost.
6. Hegel, G.W.F. (1989). Osnovne crte filozofije prava. Sarajevo: Veselin
Maslea Svjetlost.
7. Marx, K. (1973). Kapital. Kritika politike ekonomije. Beograd: BIGZ
Prosveta.
8. Moore, G.E. (1979). Dokaz o postojanju spoljanjeg sveta. Ideje. (5).
37
9. Husserl, E. (1975). Kartezijanske meditacije, I. Zagreb: Izvori i tokovi.

10. Frojd, S. (1979). Autobiografija Nova predavanja. Odabrana dela VIII.
Novi Sad: Matica srpska. s. 167-71.
11. openhauer, A. (1986). Svet kao volja i predstava II. Novi Sad: Matica
srpska. s. 123-31.
12. Nie, F. (1976). Volja za mo. Beograd: Prosveta.
13. Frojd, S. (1979). Autobiografija Nova predavanja. Odabrana dela, VIII.
Novi Sad: Matica srpska. s. 64-5.
14. Drakuli, B. (1991). Etiki aspekti komunikacije i manipulacije iracionalnim
u grupi. Magistarski rad. Beograd: Biblioteka Instituta za mentalno zdravlje.
s. 16.
15. Spinoza, B. (1983). Etika. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
16. Adorno, T. (1979). Negativna dijalektika. Beograd: Beogradski izdavakografiki zavod. s. 297.
17. Filipovi, V. (1978). Filozofija renesanse. Filozofska hrestomatija, III.
Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske. s. 93.
18. Augustin, A. De ordine, I. (1975). 7. Prema: Asunto, R. Teorija o lepom u
srednjem veku. Beograd: Srpska knjievna zadruga. s. 128.
19. Grevs, R. (1991). Grki mitovi. Beograd: Nolit. s. 271-2.
20. Grevs, R. (1991). Grki mitovi. Beograd: Nolit. s. 67.
21. Aristotel. (1975). Politika. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
s. 7.
22. Kant, I. (1981). Zasnivanje metafizike morala. Beograd: Beogradski
izdavako-grafiki zavod. s. 74.
23. Maksimovi, B. (1979). Pogovor. U: Bruno, . Dve filozofske rasprave.
Sarajevo: Veselin Maslea. s. 303.
24. Bruno, . (1979). Dve filozofske rasprave. Sarajevo: Veselin Maslea.
25. Hegel, G.W.F. (1987). Enciklopedija filozofijskih znanosti. Sarajevo:
Veselin Maslea. s. 216.
26. Kjerkegor, S. (1989). Ili ili. Beograd: Grafos. s. 595.
27. Rabins, P, Appleby, B.S., Brandt, J., Mahlon, R., DeLong, M.R., Dunn, L.B.,
et al. (2009). Scientific and ethical issues related to deep brain stimulation
for disorders of mood, behavior, and thought. Arch Gen Psychiatry; 66(9):
931-7.
28. Heisenberg, W. (1972). The physical principles of the quantum theory.
New York: Dover publications; 1930. p. 3. Prema: Bom, D. Uzronost i
sluajnost u savremenoj fizici. Beograd: Nolit. s. 150-4.
29. Einstein, A. (1971). Letter to Max Born (4th December 1926). In: The Born
Einstein letters. New York: Walker and company.
30. Diels, H. (1983). Predsokratovci. Fragmenti. II svezak. Zagreb: Naprijed.
s. 99-103.
31. Epikur. (1973). Poslanica Herodotu. U: Laertije, D. ivoti i miljenja
istaknutih filozofa. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod. s. 346.
38
Bogdan Drakuli
32. Marx, K. (1963). Razlika izmeu Demokritove i Epikurove filozofije

prirode. Beograd: Kultura.
33. Kjerkegor, S. (1989). Ili ili. Beograd: Grafos.
34. Hegel, G.V.F. (1974). Fenomenologija duha. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod. s. 182.
35. Kecmanovi, D. (2008). Psihijatrija u kritikom ogledalu. Beograd:
Slubeni glasnik.
36. Jevanelje po Mateju 27, 32. Jevanelje po Marku 15, 21. Jevanelje po
Luki 23, 26.
37. Jevanelje po Mateju 26, 39.
38. Aristotel. (1985). Metafizika. Zagreb: Sveuilina naklada Liber. s. 23-4.
39. Skinner, B.F. (1983). Pigeons in a Pelican. American Psychol. 1960. (15):
36. Prema: Hol KS, Lindzi G. Teorije linosti. Beograd: Nolit. s. 622.
40. Searle, J.R. (1964). How to derive ought from is. The Philosophical
Review; (73): 43-58.
41. Bloh, E. (1980). Experimentum mundi. Beograd: Nolit. s. 149.
42. Hobs, T. (1961). Levijatan. Beograd: Kultura.
43. Selidmen, M. (2009). Naueni optimizam. Beograd: Zavod za udbenike
i nastavna sredstva.
44. Lenjin, V.I. (1950). Izabrana dela II, knjiga prva. Beograd: Kultura. s. 140-1.
45. Drakuli, B. (1989). Lukavstvo uma kod Kanta, Hegela i Marksa.
Marksistika misao; (3-4): 294-316.
46. Levine, R. (1997). A geography of time. New York: Basic Books. pp. 78-9.
47. Sartr, -P. (1983). Bie i nitavilo. Izabrana dela, knjiga 9-10. Beograd:
Nolit.
48. Akhtar, S. (1984). The syndrome of identity diffusion. Am J Psychiatry;
(141): 1381-5.
49. Platon. (1976). Drava. Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod.
50. Bron, B. (1986). Etische und juristische aspekte des suizidproblems.
Forschr. Neurol. Psychiat. (54): 232-40.
51. Drakuli, B. (1995). Pravo na samoubistvo. Psihijatrija danas; 27(1-2): 12530.
39
MASOVNI MEDIJI PROIZVOAI REALNOSTI I

MORALNI PREDUZIMAI
Aleksandar Jugovi
Uvod: mediji u savremenom drutvu

Postoji mnogo relevantnih miljenja da ivimo u doba vladavine medija,
medijske kulture, informacija i informatike kulture. Upotreba savremenih komunikacionih tehnologija, poput televizije, radija, kompjutera, interneta, DVD
zapisa, zaista, bitno obeleava ivot savremenog oveka. Televizija kao centralni
medij modernog drutva, ve odavno je postala legitimni lan domainstava.
U razvijenijim drutvima i sredinama televiziji se po znaaju pribliava internet.
Pitanje od koga treba poi je koliko savremene komunikacione tehnologije, a pre
svega televizija, menjaju vrednosti, stilove ivota pojedinaca i porodice. Zatim,
kakve se promene dogaaju u ivotu drutva i identitetu oveka u eri eloktronike/tehno-komunikacione revolucije i umreenog drutva kao dela procesa
globalizacije?
Postavlja se pitanje zato mediji imaju veliki uticaj na ivot ljudi u savremenom drutvu. Da li je taj uticaj posledica same prirode modernog ili postmodernog drutva koje karakteriu: potroenost svih velikih politikih ideologija i do-
41
miniranje ideologija interesa i profita; dominacija hiperpotronje i hodoaa

u megatrnim centrima; disciplinizacija i kontrola ponaanja ljudi koju M. Fuko
simbolino naziva zatvorskim arhipelagom; brzina kao simbol uspenosti, a sporost kao odlika nemodernosti i neprilagoenosti; fluidnost i raspreni identitet
oveka u drutvu; kultura straha i rizika (E. Gidens smatra da je u samoj konstituciji modernog drutva ugraen feler koji stvara nenameravane posledice po
ivot ljudi i da se tog felera ili rizika ne moemo osloboditi), itd.
Da je uticaj medija na drutvo zaista veliki, najbolje se vidi po tome to najvanije
interesne, politike ili finansijske (pa i kriminalne) grupe pokuavaju da stave pod
kontrolu ili delimini uticaj kljune medije poput televizijskih kanala, dnevne i
nedeljne tampe ili interneta. Uticaj razliitih medija na kulturu, drutvo, religiju,
vrednosti, obrazovanje, seksualnost, modu, stil nedvosmislen je.
Mediji imaju drutveno pozitivnu ulogu u osvetljavanju stvarnosti i prikazivanju drutvene realnosti. Oni slue informisanju, zabavi, druenju, uenju, itd.
Mediji sa svojom realnom moi da tipifikuju socijalne odnose, da oblikuju identitete, da modeluju ivotne stilove i vrednosti, da podstiu kognitivne i emocionalne procese, da uestvuju u socijalizaciji i procesu vaspitanja, da stvaraju drutveni konsenzus, ali i da produkuju stereotipe utiu na drutvenu stvarnost i ponaanja ljudi. Takoe, mediji nam govore o emu treba da razmiljamo, a u velikoj
meri i kako da razmiljamo. Oni koji kontroliu znaenje pojmova kontroliu
jezik, a samim tim i utiu i na misli i ponaanja ljudi. Savremeni mediji postaju
konstitutivan deo dananje realnosti pri emu realnost nije dovedena u pitanje
razvojem novih komunikacionih tehnologija, ve sam doivljaj te realnosti.
Uticaj medija na drutvo se ostvaruje preko tri nivoa komunikacije: 1) eksplicitne
ili povrinske komunikacije: kada npr. posmatramo sadraj komunikacije u
informacionim medijima ili medijima zabave; 2) tehnoloke komunikacije: u
tehnolokim komunikacijama stvara se lani svet koji je stvoren tehnologijom:
cilj je ostaviti to jai utisak na gledoca (primer su igrani filmovi); 3) podsvesne
komunikacije: ona se obino primenjuje u reklamama i odnosi se ne na ono to je
reeno, ve na ono to se podsvesno doivljava (Pakard, 1994).
Mediji i porodica
Uoljiv je uticaj medija, a pre svega televizije, na porodini ivot. Televizor kao
glavno komunikaciono sredstvo, danas postaje elektronsko srce porodinog
ivota oko koga se odvijaju mnoge dnevne porodine interakcije (Jugovi, J.,
Jugovi, A. 2008).
Kada se upotreba medija stavi u korelaciju sa socijalnim poloajem
domainstava u drutvu, uoava se nekoliko znaajnih tendencija. Prva, da deca
iz porodica sa niim prihodima ee imaju televizore u svojim sobam nego deca
42
Masovni mediji - proizvoai realnosti i

moralni preduzimai
Aleksandar Jugovi
iz porodica sa viim prihodima. Drugo, prisustvo televizora u deijim sobama

negativno korelira sa obrazovanjem roditelja: to su manje obrazovani roditelji,
to su televizori prisutniji. Tree, deca koja imaju iskustvo medija u svojim
spavaim sobama, manje su nadgledana od svojih roditelja. I konano, etrvrto,
deca koja sama provode vreme gledajui filmove, sluajui muziku ili surfujui
internetom, imaju manje mogunosti da se ukljue u socijalnu interakciju i
porodine aktivnosti.
Mediji su snano povezani sa dinamikom i stimulacijom dnevnih porodinih
dogaaja i komunikacija. Porodina upotreba medija je u bliskoj vezi sa kljunim
pitanjima socijalne pedagogije poput: pitanja karaktera i stilova porodiinog
vaspitanja i komunikacionih modela, konflikata u porodici ili izgradnje porodinih
uloga. lanovi porodice najvie ue o porodinom ivotu iz sopstvenog iskustva,
ali velikim delom to iskustvo potie i iz medija, posebno televizijskog programa
i filmova. Televizijski sadraji su vrste ritualizovane poruke, koje gledaocu, vie
puta ponovljene na isti ili slian nain, konstruiu pogled na stvarnost. Medijski
sadraji mogu stvoriti i negovati ideje o porodinom ivotu i biti jedan od
glavnih izvora izgradnje stavova i vrednosti o porodici. Upeatljiv portret
porodice u savremenim medijskim sadrajima, poput TV serija ili filmova, je
da se ona u pogledu komunikacije prikazuje izmeu dva pola: uzajamnosti i
konflikata.
Televizija moe sluiti razliitim funkcijama u porodici. Upotreba televizije moe
delovati integriue po porodicu kada npr. stimulie komunikaciju izmeu lanova
porodice, kada obogauje neverbalnu komunikaciju ili podstie zajednitvo. Sa
druge strane, upotreba televizije moe doprinositi i unutarporodinoj separaciji,
looj komunikaciji, smanjivanju verbalne komunikacije, stvaranju konflikata
oko izbora sadraja za gledanje, itd. U porodici esto postoji i borba za mo u
pogledu kontrole i regulacije upotrebe medija, pre svega televizije, naroito kada je
u domainstvu prisutan samo jedan TV prijemnik (Jugovi, J., Jugovi, A., 2008).
U odnosu prema upotrebi medija/televizije postoje dve tipine vrednosnokomunikacione orijentacije u porodici. Prvi obrazac se zove socio-orijentacija, a
drugi pojmovno-konceptualna orijentacija.
Socio-orijentisane porodice vie gledaju televiziju, ali su manje zainteresovane
za informativne sadraje (poput TV vesti), ali ih zato vie privlae zabavne i TVou emisije. Motivi ove grupe porodica za upotrebu medija su preteno socijalne
prirode: porodina solidarnost, drugarstvo, podsticanje razgovora. Televizijski
sadraji se doivljavaju vie realistino i dihotomno (nrp. stvarnost se deli na
zlo ili dobro). Adolescenti iz ovako medijski orijentisanih porodica dele obrasce
gledanja televizije sa odraslim lanovima porodice i, za razliku od vrnjaka iz
druge grupe porodica, oseaju veu depriviranost kada nisu u prilici da gledaju
televizijske programe.
43
Pojmovno-konceptualno orijentisane porodice televiziju doivljavaju kao

nain da deci usade odreene vrednosti: televizija se vie koristi zbog ideja koje
prua, nego zbog ljudi koji se predstavljaju. Ove porodice vie zanimaju politika,
informativni program, nauno-istorijski program nego zabavni sadraji. Zato
su adolescenti iz ovako orijentisanih porodica zainteresovaniji za politiku i
drutvena pitanja. Roditelji iz ove grupe sa svojom decom vie diskutuju o
medijskim porukama i kritiki ukazuju na nerealistike aspekte TV sadraja
nego roditelji iz prve grupe.
Prema specifinostima vaspitnih stilova u pogledu upotrebe medija ili
tzv. TV porodine medijacije, istraivai se slau da postoje tri glavna stila:
instruktivni, restriktivni i ko-posmatraki. Instruktivna medijacija znai
diskusiju koju roditelji ili odrasli imaju sa decom o televiziji. Tipian cilj ove vrste
medijacije jeste da se objasni medijski sadraj ili da se on evaluira na odreen
nain. Restriktivna medijacija znai da postoji skup pravila kojima roditelji
definiu koliko esto, kada i ta deca mogu da gledaju na televiziji (ili koriste
od medija). Ko-posmatraka je, za definisanje, najkompleksnija forma medijacije.
U najosnovnijem shvatanju, ona znai da postoji jasan povod ili razlog kada
roditelji gledaju televiziju sa svojom decom. Za vreme zajednikog gledanja
moe se deavati i konverzacija, ali, takoe, ko-posmatraka medijacija moe se
dogaati i bez razgovora i instruktivne medijacije, koja moe da se ostvari i van
zajednikog gledanja televizije.
Neka istraivanja pokazuju da roditelji vie koriste medijaciju i superviziju
u vezi upotrebe televizije nego video-igara ili korienja interneta. Takoe,
poznato je da neki roditelji dosta obraaju panju na ovaj problem, dok drugi
roditelji veoma malo interveniu u deije medijske navike. Nekoliko faktora se
konzistentno pokazuju kao pretpostavke porodine medijacije to ukazuju brojna
istraivanja (videti: Lemi, 2008). Prvo, to je starost deteta. Veina istraivanja
pokazuje da je roditeljska kontrola gledanja televizije vie usmerena na mlau
decu. U tom pogledu, postoji dosta empirijskih nalaza koji govore da televizija
vie ima tetne efekte na mlau decu. Izgleda da je starost deteta povezana i
sa prisutnim tipom porodine medijacije. Ko-posmatraka medijacija je vie
usmerena na stariju decu. Druga pretpostavka medijacije jesu roditeljski stavovi
prema televiziji. Studije ukazuju da roditelji koji televiziju doivljavaju kroz njene
tetne efekte, posebno kroz nasilne i zastraujue sadraje, vie upotrebljavaju
restriktivnu nego isntruktivnu medijaciju. Roditelji koji manje veruju TV
propagandi, ee diskustuju sa svojom decom o nerealnoj prirodi televizije. Na
drugoj strani, roditelji koji veruju da televizija moe dati pozitivne lekcije o svetu,
vie su ko-posmatrai.
Tree, demografske varijable nisu dovoljno jasne za utvrivanje ovog pitanja
i one su jo uvek istraivaka nepoznanica. Neke studije govore da majke vie
koriste restriktivnu i instruktivnu medijaciju od oeva, dok druge studije tvrde
da pol nije u vezi sa medijacijom. Ipak, neka istraivanja sugeriu da visoko
44

moralni preduzimai
Aleksandar Jugovi
obrazovani roditelji ee uspostavljaju pravila za upotrebu televizije i da

takvi roditelji vie razgovaraju sa svojom decom o TV programu. etvrto, sa
medijacijom je u visokoj korelaciji nivo roditeljske ukljuenosti u opte ivotne,
obrazovane ili vaspitne aktivnosti dece. Roditelji koji su vie ukljueni u sve
aktivnosti dece, vie i koriste sve tri forme medijacije. I peto, prisutnost medijske
tehnologije u kuama je u znaajnoj vezi sa porodinom medijacijom. Na primer,
to je vei broj televizijskih aparata, manja je i roditeljska kontrola onoga ta, kad
i koliko deca gledaju na TV-u (Lemi, 2008).
Na kraju, vano je primetiti da su porodine komunikacije na direktan ili
indirektan nain oblikovane upotrebom medijskih sadraja, a naroito televizije.
Zajedniko gledanje roditelja i dece, npr. TV programa, moe doprineti procesu
uenja. Konverzacija roditelja sa decom o programu televizije moe uticati, kod
dece, na bolje razumevanje nerealistine prirode televizije, razvijanje kritikih
sudova u vezi sa sadrajem programa, bolje razlikovanje realnosti od nerealistikih
poruka koje nude pojedini medijski sadraji, kao i na umanjivanje potenecijalno
tetnih efekata (poput razvoja agresivnog ponaanja). Porodica treba da bude
nosilac medijske pismenosti kao procesa razvoja kognitivnih, etikih, estetskih i
filozofskih vetina i znanja upotrebom medija.
Savremeni mediji i drutvene vrednosti

Globalni medijski vrednosni kontekst, ili fenomenologija savremenih
medija, ima nekoliko prepoznatljivih odlika. Iz pozicije kritikog itanja
medijskih sadraja mogle bi se primetiti sledee vrednosne odlike medija u (post)
modernom drutvu:

deintimizacija meuljudskih odnosa;

hiperemocionalizacija koja se kree izmeu pojednostavljene patetike i
hiperrealnosti u prikazivanju ljudske tuge, bola i bolesti;
tenji ka tzv. tri s: senzacija, sport, seks;
dramatizacija dogaaja (kultura spektakla);
simplifikacija, banalizacija i brutalizacija stvarnosti (Jugovi, 2007);
bavljenje rizicima svakodnevice modernog drutva (npr. nasilnog
kriminala i terorizma);
stereotipizacija;
tehnoloki razvoj nadzora i kontrole upotrebom medija;
tenja ka profitu baziranom na prodaju ljudskog bola;
pojednostavljena slika dece: ili kao ranjive ili kao zle populacije (Jewkes,
2004);
naroiti interes za bavljenje ivotom tzv. slavnih (estradnih) linosti
(Jewkes, 2004);
45
pretvaranje ratnih dogaaja u medijske ili TV spektakle (gubljenje razlike

izmeu TV-war i realty war): da li su holivudski ratno-propagandistiki
filmovi (poput filma Rambo, gde glavni junak simboliki vraa SAD
u Vijetnam), koji promoviu konzervativizam, manihejstvo, mitski heroizam, bili u slubi legitimacije amerike spoljne politike? Pa onda kada
gledate direktan prenos stvarne vojne invazije, niste sigurni da li je to
stvarnost ili filmska fikcija.
Mediji, ivotni stilovi i polni identiteti

Pojedina istraivanja u Srbiji pokazuju da meu populacijom dece i mladih, u
strukturi slobodnog vremena, ubedljivo dominira gledanje TV programa. Deca
u proseku provode oko 3 sata u gledanju televizijskog programa to ini 50%
njihovih vankolskih obaveza, a odrasli oko 5 sati. Ovde se moe konstatovati
i jedna pravilnost da se TV program vie gleda u porodicama koje su socijalno
deprimiranije, siromanije i izolovanije.
Jedna studija, koja je sprovedena u Evropi, pokazala je da smo stanovnitvo
koje u toku dana najvie vremena provodi ispred TV-a. Razlozi su svakao kompleksni: materijalno i duhovno siromatvo, nezaposlenost, anomija, drutvena
dezorijentacija, smanjenje ivotne anse i mogunosti, posebno mladih, dominiranje materijalnih i hedonistikih vrednosti, drutveno nametnuta filozofija
preivljavanja, ki-estrada kao poeljni model ivota... Televizija i njeni laki
sadraji su najjeftinija zabava za iroke mase. To je i vid povlaenja od stvarnosti,
ali i deo opte rasprostranjene kulture siromatva. Jedan od njenih pokazatelja
jeste i prevelika upotreba TV-a. Istraivanja u svetu nedvosmisleno pokazuju da
manje obrazovani, siromaniji i oni koji ive u haotinim porodicama znaajno
vie gledaju televizijske programe. Medijski sadraji, kao lakmus papir savremenog drutva, utiu na modele ponaanja i sistem vrednosti ljudi, pogotovo
u sferi telesnog, seksualnog, partnerskog i naroito formiranja hedonistikomaterijalistike ivotno-vrednosne orijentacije, to slui odravanju ideologije
potronje i kljunog pokretaa ekonomije izraenog u stavu koji je prepoznao
Erih Froma, a glasi: samo novo je lepo!
Dejstvo i uticaj medija je uoljiv u pogledu modela polnih ponaanja.
Prema istraivanju (A. Pavievi) o ivotu seoske omladine u selu Dubona kod
Mladenovca, pokazalo se da kod mladia i devojaka postoji velika stereotipizacija
modela polnih uloga i nesklad izmeu vienja realnog i idealnog partnera
(Pavievi, 2007). Mladii iz Dubone kao ideal savremene enske lepote izdvajaju
ameriku glumicu Pamelu Anderson: tipian medijski proizvod holivudske
koncepcije enske seksualnosti, koji je imao veliki uticaj na savremeni doivljaj
savrenosti enskog tela. Prema ovom istraivanju, medijski uticaj u pogledu
polnih uloga i relacija ogleda se u zapaanju da je kod, naroito, devojaka, veoma
46

moralni preduzimai
Aleksandar Jugovi
prisutan model tzv. nesrene ljubavi. Ovaj model je zasnovan na konstataciji da

se ljudi uvek zaljubljuju u pogreene osobe, koje nisu u stanju da im ljubav uzvrate
istom merom, ili da je est motiv za sklapanje veza zaborav prethodnih nesrenih
ljubavi (Pavievi, 2007: 29). Poruke o nesrenim ljubavima preplavljuju medije
naroito kroz popularne junoamerike telenovele i tekstove novokomponovane
srpske folk muzike i to ve vie decenija. Seksualnost i polnost, kao bioloke
kategorije, postaju sve manje uoljive, a primat preuzima drutvena konstrukcija
rodnih identiteta kao i njihovo medijsko predstavljanje. Rod danas predstavlja
socijalnu konstrukciju, u stalnom procesu nastajanja i trasnformacije tokom
ivota savremenog oveka.
Uticaj medija na stilove ivota moe se lako uoiti u sferi mode, naroito u
populaciji mladih, i u trenucima njihove zabave i veernjih izlazaka. Po mnogo
emu pevaice turbo-folk muzike predstavljaju jednu vrstu Serbian dreams
za mnoge mlade devojke danas u Srbiji. Razlog ovoj injenici treba traiti u
promociji stila ivota ovih muzikih zvezda, koje napadno podupiru mnogi
televizijski kanali i tabloidna dnevna i nedeljna tampa. O kulturolokim i
socijalnim negativnostima ovih uticaja treba posebno govoriti, to prevazilazi i
predmetno-ciljne i prostorne mogunosti ovog rada.
Reality tv rasprodaja intimnosti

Reality ou programi su tipian izdanak neega to bismo mogli nazvati
tehnokapitalizmom. Nastanak i popularnost ovakvih TV emisija ima
nekoliko istorijsko-ideolokih i simbolikih znaenja. One predstvaljaju ukus
totalitarizma, ali u malim koliinima i nekodljivim za poredak. Simbolika
poruka je da se ivot obinih ljudi moe kontrolisati i da smo svi pod budnim
okom drave ili nekih slubi. Poplava ovih emisija izgleda kao simptom
drutvenih anksioznosti zapadnih drutva zbog bezbedonosnih rizika sa kojima
se suoavaju. Zatim, gledanost podstie i efekat novog, potroenost standardnih
tv-formi, oseaj kod gledalaca da se rue mnogi tabui. One su i deo globalnog
medijskog trenda da se brie granica izmeu stvarnog i medijskog ivota. Ove
emisije promoviu i unitavanje ljudske intimnosti i deintimizaciju ljudskog
ivota. Mladima su privlane zbog avanturizma, ali i mogunosti da se zaradi
veliki novac i to u vremenu kada mediji propagiraju da je ivot estrada. A kada
je tako, onda i intima jeste na prodaju. Reality emisije alju poruku da i mali
ovek moe postati medijska zvezda islavna linost. Danas se namee princip
da ako vas nema u medijima, onda niste nita. To je posebno privlano mladim
ljudima.
Neki smatraju da reality-TV emisije imaju i pozitivne drutvene funkcije: npr.
popularizaciju braka (primeri: emisije 24 sata svadba, Menjam enu, Gledaj
majku biraj erku). One i igraju na kartu koja u naem kulturnom prostoru
47
ima veliki znaaj. Svadbe i ispraaji u vojsku su, u sistemu vrednosti velikog dela
naeg stanovnitva, centralni ivotni dogaaji. To se pokazuje ne samo u tome
kako su organizovane i koliko se na svadbama mnoge porodice neprimereno
finansijski iscrpljuju, ve i koliko ih simbolikih obiaja prati. Kroz te emisije
ljudi se lako poistoveuju i uporeuju ih sa svojim iskustvima. One dozvoljavaju
slatki ukus zabranjenog u uobiajenoj socijalnoj komunikaciji, nude laku
zabavu, nekritiko razmiljanje, mogunost poistoveivanja. Paparaco tabloidi
koji se bave traevima vezanim za estradni ivot obinim ljudima pokazuju
da i medijske zvezde imaju slabosti i mane. Da su i one od krvi i mesa. Kroz
njih se promovie nerealistini sistem vrednosti vezan za lepotu, partnerstvo i
uspenost.
Ipak, odakle izvire popularnost reality-ja koja je primetna u svim drutvenim
slojevima? Postoji vie razloga. Kroz te emisije ljudi se lako poistoveuju i uporeuju tua sa svojim iskustvima. Ove emisije zadovoljavaju i potrebe mnogih ljudi
za traom, za zavirivanjem u tuu sobu, itd. One dozvoljavaju slatki ukus
zabranjenog u uobiajenoj socijalnoj komunikaciji, nude laku zabavu, nekritiko
razmiljanje, mogunost poistoveivanja. Onima koji vode isprazne i dosadne
ivote, stvaraju oseaj socijalnog aktivizma mogunost da ive tue ivote. U
njima ima puno seksualnih i pornografskih aluzija, koje su uvek masovno privlane. Telo emocije seks to je, pojednostavljeno reeno, medijska dobitna
kombinacija. Vrlo je upadljivo da su organizatori i voditelji Velikog brata u
Srbiji vrlo otvoreno podsticali ukuane na upadljivo seksualno ponaanje. Meutim, problem je to se telesno, seksualno i emotivno u njima pokazuje banalno
i vulgarno.
Novi serijal Velikog brata u Srbiji promovisan je i najavljivan kroz poruku
ima hleba bez motike. Da li nam to govori neto o aktuelnom drutvu Srbije i
njegovim vrednosnim orijentirima?
No, naravno, javnost je vrlo podeljana u pogledu prihvatanja ove emisije, kao
to je to bilo i svuda u svetu. Sve zavisi kako vrednosno, simboliki ili ideoloki
itamo takve emisije. Oni koji redovno gledaju ove emisije, govore da ih to zabavlja
(teorija da mediji slue zabavi), drugi ih gledaju kao socijalni eksperiment (da
vidimo kako se snalaze u neprirodnoj situaciji), trei uivaju sa idejom da
utiu na to ko ostaje u igri, a ko se izbacuje, etvrti u njima pronalaze slinosti sa
sobom i svojim ivotom (efekat identifikacije), peti su u iekivanju ruenja tabua
(skandali: svae, konflikit, seks) to podstiu i mnoge dnevne novine koje prate
dogaaje u kui, itd.
Poruke iz tih emisija, koje su vezane za podsticanje nekih poeljnih vrednosti
poput socijalne komunikativnosti, aktivizma, druenja, drutvene otvorenosti ili
razbijanja stereotipa, jesu ipak u drugom planu. Jer u toj komunikaciji izmeu
uesnika reality ou-a ipak je, u kranjem, osnovni cilj da samo jedan uesnik
pobedi i zaradi veliki novac. A do toga e doi tako to e se njegovo ponaanje
48

moralni preduzimai
Aleksandar Jugovi
svideti TV gledaocima. To znai da je svaki od uesnik spreman i na manipulacije

u interakciji sa drugima. Svoje pravo lice ne moraju da otkriju ukoliko imaju
takve sposobnosti. Sa strane publike, ugoaj je u drutveno legitimisanom
nainu da se ive tui ivoti. Ali taj ugoaj je samo posledica nesuoavanja
sa svojom ivotnom dosadom. Ipak, paradoks je to ove emsije i jesu, po mom,
sudu promocija besmisla, neukusa, primitivizma, ljudske nepristojnosti i
vulgarnosti. U medijsko-tehnolokom smislu, ova emisija je indikator tamne
strane modernizma: upotreba savremene tehnologije u banalne svrhe, gde dobit
nije drutveni nego je to samo profit organizatora, pa i po cenu promocije i
rasprodaje ljudske intimnosti, ali i ljudske gluposti.
Mediji i senzacionalizam
Puno je bilo i teorijskih i ideolokih rasprava na temu: zato je senzacionalizam
atraktivna i profitna medijska roba? Izgleda da je istina negde na sredini
da i mediji i publika ude za senzacijama. Postoje miljenja da mediji imaju
narkodejstvo na publiku i da su konzumenti medija kao suner upijai. Mnogi
zastupaju tezu da mediji lako manipuliu ljudskim oseanjima i stavovima. Prema
teoriji vakcine mediji imaju sposobnost da otupljuju ula i da se vremenom
ljudi naviknu npr. na nasilje tako da ono ne izaziva vie emocionalne reakcije.
Drugi opet osporavaju ovakva tvrenja stavom da javnost ima sposobnost da
sama stvara znaenja medijskih sadraja i poruka. Da javnost ne mora neto da
prihvati kao popularno iako joj se to namee, ili da sadraj shvati na drugaiji
nain od onoga kakav je bio cilj medijske poruke.
Opet, postoje i shvatanja da su elje publike za senzacijama posledica tenje
javnosti za zabavom, socijalnom komunikacijom, informacijama, itd. Medijske
senzacije i jesu najjeftnijija zabava za iroke mase. Prisutna su i miljenja da
prljavi ili ulini jezik i senzacionalistiki i populistiki pristup dogaajima,
kojim se slue posebno tabloidi, predstavlja otpor pritiscima ka konformizmu
koji nameu vladajue grupe. Zato u svim drutvima tabloide vie itaju manje
obrazovani i marginalniji slojevi kojima je takav jezik i pojednostavljivanje
dogaaja blie ivotnom iskustvu, te da kroz njih oseaju odreeno zadovoljstvo
u naruavanju pravila koja se definiu i kroz pristojan jezik. Tenja publike za
senzacijama posledica je i ispraznosti i dosade u ivotima mnogih ljudi. Senzacije
podstiu socijalni aktivizam, koji je ukorenjen u ljudskoj prirodi, onda kada ga
u stvarnosti nema. Naalost, medijske senzacije ipak predstavljaju samo, kako bi
to rekao an Bodrijar, simulaciju ivota.
U vezi sa ovim pitanjem treba primetiti da je vrlo uoljiva prisutnost astrologa
i sudbinologa na nekim TV kanalima. Znaajno interesovanje za ove sadraje
govori da deo graana gubi oseaj da mogu da ozbiljnije utiu na svoje ivote.
Uestovovanje u ovim emisijama iz pozicije gledalaca ima i unutranjo-psiholoke
49
razloge, ali sa socioloke pozicije to govori neto drugo: da se razvija filozofija

lenjosti jer je poruka ovih sadraja da je naa sudbina u rukama zvezda i
nevidljvih sila. Masovne iracionalnosti u drutvu treba ozbiljno da zabrinu
politiare koji vode zemlju.
Medijski uticaji na devijantna ponaanja

Vza devijantna ponaanja mediji, ima istorijski background kroz tzv.
istoriju strepnji o negativnom uticaju razliitih medijskih sadraja na ponaanja
ljudi (Jugovi, 2008). Sublimisano reeno, moemo istraivanja iz ove oblasti i
njene rezultate podeliti u dve velike i opte grupe metodolokih pristupa i saznanja,
koja iz njih proistiu. ta ta istraivanja govore?
Prva velika grupa istraivanja polazi od toga da se medijska konstrukcija devijantnih ponaanja moe tumaiti po efektima koji se mogu prepoznati na makrosocijalnom planu. Ovde su u pitanju istraivanja iz sociologije kulture, kulturologije, politikologije, sajber sociologije i psihologije, religije i interdisciplinarnih
prouavanja fenomena medija (mediologija). Ova istraivanja ukazuju da se na
makro-drutvenom planu efekti medijske konstrukcije drutvenih devijacija i
kriminala ispoljavaju kroz: pasiviziranje i apatiju javnosti; mo medija za legitimizaciju nasilja; drutvenu anksioznost; legitimizaciju poretka; ideoloku hegemoniju; kulturu straha; oblikovanje identiteta; proizvodnju kulturnih modela,
suoavanje javnosti sa nasilnikom ili kriminalnom pozadinom nekih drutvenih dogaaja, itd.
Iz pozicije odreenih hrianskih religijskih stanovita, smatra se da
pojedini medijski sadraji predstavljaju atak na hrianske vrednosti jer stvaraju
antihrianske predrasude, razvijaju neopaganizam (magijski i okultni sadraji,
koketiranje rok-muzike sa satanizmom) i ekstremni egoizam. Istraivai
interneta upozoravaju i na njegove mnogobrojne negativne konsekvence: od
psihike zavisnosti, socijalnog izoptavanja i prelaska u svet sajber realnosti
do npr. mogunosti stvaranja i odravanja devijantnih subkultura (upeatljive su
subkulture sekti, rasistikih i teroristikih grupa, itd.).
Druga velika grupa istraivanja fokusira se u metodolokom pogledu na mikro-socijalni aspekt i tu se radi o psiholokim i socijalno-psiholokim istraivanjima.
Ova istraivanja se uglavnom bave ispitivanjem uticaja nasilja kroz razliite
medije (televizija, video-igre, DVD-filmovi, internet) na razvoj agresivnosti
kod dece. U metodolokom pogledu glavni fokus je na merenju i kvantifikaciji
tetnosti uticaja pojednih medijskih sadraja (pre svega nasilja) na razvoj dece,
pri emu je ideja vodilja da su deca nesavreavgni odrasli, pa su zato podloni
negativnim uticajima (Lemi, 2008). Manje je kvalitativnih istraivanja koje
uzimaju u obzir i istorijski, ideoloki, kulturni i simboliki ili znaenjski kontekst
odnosa: deca medijski sadraj.
50

moralni preduzimai
Aleksandar Jugovi
Problem izloenosti dece ranog uzrasta sadrajima nasilja jeste u tome to deca
od tri godine ne prave razliku izmeu stvarnosti i mate, dok deca od 6-10 godina
veruju da je veina stvari koje vide u TV programima istinita. Prema amerikom
istraivanju na jednom univerzitetu, 1 od 4 studenta je imao dugotrajne strahove
zbog filma ili TV emisije koje je gledao u detinjstvu, dok se njih 26% i dalje osea
uznemireno zbog takvog medijskog iskustva (Douglas, A. G. i sar. 2004).
Sa mikro socijalnog aspekta posmatrano istraivaki nalazi ukazuju da pojedini
medijski sadraji (a pre svega agresivnost i nasilje) imaju dugorono negativan
uticaj na ponaanja odraslih ljudi i posebno dece, zato to mogu podstai efekte
poput: imitacije; podsticanja agresivnosti; negativne identifikacije; pojaavanja
nerealistinog straha od kriminala; desenzitizacije i disinhibicije; modelovanja
ponaanja i stvaranja negativnih uzora.
Ameriki istraivai Anderson, Dill i Bushman razvili su teoretski model
kako bi pokazali vezu izmeu medijske izloenosti nasilju i agresivnih stavova
i ponaanja kod dece (Anderson&Dill, 2000; Anderson&Bushman, 2002). Taj
model su nazvali Opti model agresivnosti (ili GAM General Aggression Model).
Ovaj teorijski model opisuje relaciju izloenost medijskim sadrajima nasilja i
razvoj agresivnog ponaanja kao kompleksan proces interakcije personalnih
faktora (npr. agresivna linost) i situacionih faktora (upotreba npr. video igara
sa sadrajem nasilja). GAM pravi razliku izmeu kratkoronih (short-term) i
dugoronih (long-term) efekata izloenosti medijskom nasilju.
Kraktoroni efekti izloenosti medijskom nasilju kod dece pokazuje se kroz
ispoljavanje agresivnih misli, oseanja i ponaanja. Dugoroni efekti izloenosti
nasilnim sadrajima mogu rezultirati stvaranjem struktura znanja i uverenja
kod linosti, koje ukljuuju sledee karakteristike: stalna opreznost prema
potencijalnim neprijateljima, agresivne akcije prema drugima, oekivanja da
e svi drugi biti agresivni, pozitivne stavove prema upotrebi nasilja, uverenja
o efektivnosti i uspenosti upotrebe nasilja u mnogim ivotnim situacijama,
smanjena saoseajnost za druge ljude, itd.
Nekoliko longitudinalnih studija i istraivanja, poput rada Douglasa i saradnika (2004) pokazuje nam vrlo ubedljivo postojanju snane veze izmeu
izloenosti nasilnim sadrajima na televiziji u ranom uzrastu i kasnijim
ispoljavanjima agresivnih ponaanja kod dece. Vie amerikih longitudinalnih
istraivanja o aktuelnim medijskim sadrajima i njihovim konzumentima
pokazuje sledee rezultate:

proseno ameriko dete uzrasta od 2-11 godina gleda TV 28 sati nedeljno,

a tinejder 23 sata nedeljno;
do sredine tinejderskih godina deca odgledaju 15.000 sati TV programa
to je vie vremena nego to ukupno provode sa roditeljima, uiteljima i
prijateljima;
51
deca e do 18-te godine na televiziji videti oko 16.000 simuliranih ubistava

i oko 200.000 nasilnih inova;
zloin se na televiziji pojavljuje 10 puta ee nego u stvarnom ivotu;
u toku jednog sata udarnog vremena na TV-u proseno se prikae 12
ubistava;
seksualna aluzija ili seksualni in se dogaaju svaka 4 minuta u udarnom
TV terminu;
do 17-te godine deca na televiziji vide oko 400.000 seksualnih inova, dok
je vie od 90% dece ispod 18 godina videlo eksplicitne pornografske scene.
U ovom istraivanju kao kljuni rezulat je dobijeno saznanje da deca koja su u

ranom uzrastu vie konzumirala sadraje nasilja u medijima, imaju izraeniju
verbalnu i fiziku agresivnost, kao i da su ukupno agresivniji u socijalnoj
interakciji od dece koja su bila manje izloena medijskom nasilju.
Takoe, deca izloenija medijskom nasilju pokazivala su izraenije neprijateljske
predrasude prema sredini i drugim ljudima, kao i manje razvijena prosocijalna
ponaanja. Medijska izloenost nasilju se opisuje kao faktor rizika za nastanak
agresivnih stavova i ponaanja. Istraivanja negativnih efekata upotrebe video
igara kod dece naglaavaju da ovaj medij moe da izazove i psihofizike smetnje
poput: epileptinih simptoma, suenja svesti i orijentacije, prisilne greve i
gubljenje oseaja realnosti.
Ipak, mnogi istraivai zakljuuju da izloenost medijskom nasilju u sadejstvu
sa drugim faktorima rizika moe produkovati vee efekte od svakog pojedinanog
faktora koji utie na nastanak agresivnosti i drugih nasilniko-devijantnih
ponaanja. To znai da izloenost nasilju kroz medije nije samo po sebi dovoljno
kao faktor uzronosti, ali jeste jedan od kljunih faktora, koji u kombinaciji sa
drugim, znaajno poveava verovatnou ispoljavanja devijantnih ponaanja.
Zato su, sa druge strane, mnogi istraivai ovog naunog problema ukazivali
na relativnost medijskih uticaja, a naroito u sklopu pitanja koliko su mediji
faktor devijantnih ponaanja u sadejstvu sa drugim indikatorima uzronosti.
Naravno, postavlja se i metodoloko pitanje utvrivanja veliine, inteziteta i
trajnosti uticaja medija na ispoljavanje devijantnih ponaanja u sklopu drugih
faktora. Treba jo istai i da je jedan deo istraivanja, naroito psihonalitike
orijentacije, dokazivao da medijski sadraji sa nasiljem i kriminalom mogu imati
i ulogu katarze ili pranjenja agresivnih instinkata kod gledalaca.
Mediji kao moralni preduzimai: moralna panika

Analiza savremenih medija posebno zahteva uoavanje sociolokog i
socijalno-psiholokog fenomena, koji se zove moralna panika. Pojam moralne
panike u sociologiji je prvi pomenuo britanski sociolog D. Jang, 1971. godine,
52

moralni preduzimai
Aleksandar Jugovi
razmatrajui problem zabrinutosti javnosti zbog statistikih podataka koji su

ukazivali na alarmantan porast upotrebe droga (Tompson, 2003). Meutim,
zaslugu za sistematsko uvoenje ovog pojma u sociologiju pripada Stenliju Koenu
(u knjizi Narodni demoni i moralne panike: Kreiranje modsa i rokera, iz 1972.
godine). Prema Koenu moralna panika ima pet kljunih elemenata (Cohen,
1980): 1) neto ili neko definie se kao pretnja vrednostima ili interesima; 2) ovu
pretnju mediji prikazuju u lako prepoznatljivoj formi; 3) naglo raste zabrinitost
javnosti; 4) javlja se reakcija vlasti ili onih koji utiu na stvranja javnog mnjenja;
5) panika se povlai ili rezultira drutvenim promenama.
Koen kae da razlog zato se neto naziva moralnom panikom proistie iz
potrebe da se istakne pretnja samom drutvenom poretku. Na tu pretnju i njene
uzronike gleda se kao na zle narodne demone. Moralna panika predstavlja
drutveni konstrukt koji nastaje kao posledica opaanja da su neke drutvene
pojave ili odreeni devijantni inovi posebno ugrozili i oslabili moralni poredak drutva. U zapadnim drutvima (SAD i Velika Britanija) itav se protekli
vek javljaju i smenjuju moralne panike zbog: kriminala, naina ivota mladih
(od dez-kulture pedesetih, preko rok-kulture ezdesetih, hipi-pokreta sedamdesetih do rejv-kulture osamdesetih i devedesetih godina), seksualnih sloboda,
homoseksualizma, feminizma, razliitih socijalniih slojeva i njihovih ponaanja
(siromani crnci, samohrane majke sa vanbranom decom), itd.
Moralna panika nije medijski uzrokovana pojava, ali mediji, kao drutveni
lakmus papir, bitno uestvuju u procesu tzv. proizvodnje spirale moralne panike.
Ona se javlja u situacijama drutvenih transformacija, previranja, moralnih kriza
i potreba za novim oblicima regulacije drutvenog ivota: onih kada raste svest
o drutvenim rizicima i kada se javljaju pretnje nekim temeljnim drutvenim
vrednostima. Ono to je znaajno, nju prati porast aktivnosti i broja grupa tzv.
moralnih preduzimaa koji obezbeuju dokaze o moralnoj i drutvenoj krizi.
Meu tim grupama prednjae neke medijske grupe postajui tako profiteri na
moralnoj krizi.
I nae moralne panike obino imaju slian tok. Kad se desi neki devijantni
in, dogaa se medijsko popisivanje dogaaja u kome ima puno elemenata
preuveliavanja, iskrivljavanja, laikog predvianja, optuivanja i osuivanja, pa
i neukusnog zadiranja u privatnost i rtava i poinilaca. I ne samo to, problem
je to u tom popisivanju dogaaja ima i simbolizacije, etiketiranja i odravanja
stereotipa. Jedan dogaaj, vezan za zlostavljanje bebe tekao je tako da je odmah
za seksualno nasilje u medijima optuen maloletni Rom, lan te porodice. ak su
neke televizije i ule u kuu ove porodice i slikale deaka! Posle samo nekolko dana
MUP je dao saoptenje da je zlostavljanje uinila mentalno retardirana majka.
Ali pria o krivcu je ve otila: to je pripadnik socijalne manjine. Generalizacija
i etiktiranje se ve dogodilo. Nasilje je tako poistoveeno sa socijalnim statusom
i etnikom grupom.
53
U drugoj fazi spirale moralne panike mediji prozivaju zvanine institucije i

strunjake, koji se bave pojedinim vrstama devijacija. To raa zabrinutost javnosti i pojaava moralnu krizu. Javnost stie utisak da je dolo do prave epidemije
odreenog oblika devijantnosti. Kao da ga nije bilo pre. I, na kraju, ta se deava?
Ili se potvrde sterotipi, ili se panika kao talas bure povlai i nikom nita. Ponekad, istina, mediji i podstaknu institucije na neku temeljniju reakciju ili promene
u radu: to se sada moe delimino prepoznati u reagovanju drave prema huliganstvu, ali i to samo kada su se desile drastine posledice (smrt stranog dravljanina u centru Beograda) i kada je naruen meunarodni kredibilitet i drave i
politiara, koji vode dravu.
Kakav iri drutveni simptom predstavljaju dogaaji koje nazivamo moralnom panikom? Postoji vie razloga od kojih su najvaaniji: porast svesti o drutvenim rizicima; zasienost javnosti i medija politikom i politiarima; promena
u karakteru medija i njihova sklonost ka dramatinosti i senzacionalizmu (pritisak trita); porast aktivnosti i broja grupa za pritisak ili moralnih aktivista koji
obezbeuju dokaze o krizi; gubitak politikih kohezujuuh autoriteta; dileme u
nacionalnom identitetu; potreba za novim oblicima regulacije drutvenog ivota
(naroito u oblasti porodinog ivota); tenzije oko pitanja karaktera promena u
kulturnom i moralnom poretku. Zbog svega toga na javni moralni ivot se kree
izmeu ekstrema: neokonzervativne nostalgije i neoliberalnog nesputanog individualizma. Ako je za utehu, moralna panika je fenomen i najrazvijenih drutava
dananjice, ali kod nas ona ima drugo znaenje i drugi kontekst.
Umesto zakljuka: ideoloko dekodiranje medija

Mediji su znaajan odraz stanja drutva. Nema demokratskog i slobodnog
drutva bez slobodnih medija. Zatvoreno drutvo stvara medijski mrak kao svoje
prirodno stanje. Srpsko drutvo u proteklom veku uglavnom zna za medijsku
kulturu koja je bila u slubi ideolokih paraliza i interesa represivnih, autoritarnih i povremeno autistinih vlastodraca. Na ulazak u pluralizam, poetkom
devedesetih, bio je za vlast samo nuno zlo. Maska sa demokratskim licem, ispod
koje je bio zatvoreni um. Zato se i na pluralizam pretvarao u parodiju. Pa i
medijsku parodiju. Naalost, obino politike parodije imaju tragian i nasilan
kraj i za reisera i za publiku.
Danas, sa takvim nasleem, kljuno je pitanje: Da li mediji mogu postati
promoteri nunih drutvenih promena? Da li imaju kapacitete da budu drutveni
korektiv? Pretpostavka da oni to budu, jesu medijska autonomija, profesionalizam
i odgovornost, a ne medijska zavisnost, novinarski ekstremizam i neodgovornost.
Problem je za drutvo kada mediji slue promociji socijalno-sputavajueg
konformizma, straha od promena i vrednosti samo uih grupnih interesa. Ili, kada
banalizuju ivot i drutvene odnose.
54

moralni preduzimai
Aleksandar Jugovi
Danas u Srbiji deo medija, primetno, tei profesionalizmu i istinitoj i kritikoj

intonaciji stvarnosti. Naalost, i u takvim medijima gde se primeuje napredak,
ipak se, povremeno, oseti uticaj finansijske ili politike zavisnosti. Drugi deo medijskih kua, koje bismo mogli zvati kameleonskim, oito je sposoban da se
prilagodi svakom poretku. ini mi se da su neki ljudi shvatili da su se potroile
sve ideologije osim ideologije novca. Neki mediji su u otvorenoj slubi pojedinih finansijsko-politikih monika ili pretendenata na vei udeo u raspodeli
politike moi. Deo medija koristi trite i njegovu relativnu slobodu sluei se
senzacionalizmom, ugaanjem najniim ukusima, demagoko-populistikim
parolama, montiranim konstrukcijama stvarnosti i dogaaja, renikom straha
i brutalnim jezikom. Zato se za njih i moe rei da su sredstvo javnog dezinformisanja i rekonstrukcije stvarnosti, u stvarnost sopstvenih interesa i vrednosti.
REFERENCE
1. Anderson, C. A. & Dill, K. E. (2000). Video games and aggressive thoughts,
feelings, and behavior in the laboratory and in life. Journal of Personality
& Social Psychology, 78, str. 772-791.
2. Anderson, C. A. & Bushman, B. J. (2002). The general aggression model:
An integrated social-cognitive model of human aggression. Annual
Review of Psychology, str. 53.
3. Cohen, S. (1980). Folk Devils and Moral Panics: The Creation of the Mods
and Rockers, Oxford. Martin Robertson.
4. Douglas, A. G., David, A. W., Paul, R. E., Michelle, F., Jennifer, C.,(2004).
Media violence as a risk factor for children: A longitudinal study,
Media Violence and Peer Relations 1, Paper presented at the American
Psychological Society 16th Annual Convention, Chicago, Illinois.
5. Good, E., Ben, Y. (1994). Moral Panics: The Social Construction of Deviance.
Oxford and Cambridge: Blackwell.
6. Jewkes, Y. (2004). Media and Crime. London, New Delhi: Sage.
7. Jugovi, A. (1997). Dnevna tampa i nasilje, Porodica, nasilje i savremeno
drutvo zbornik radova. Beograd: Gradski centar za socijalni rad, str.
115-130.
8. Jugovi, A. (2008). Kriminal i mediji: izmeu realnosti smrti i smrti
realnosti, Razvoj i standardizacija u psihologiji. Kopaonik, 4-7. juna, str.
56-58.
9. Jugovi, J., Jugovi, A. (2008). Upotreba medija i porodina komunikacija,
Razvoj i standardizacija u psihologiji. Kopaonik, 4-7. juna, str. 64-65.
10. Lemi, D. (2008). Deca i televizija. Beograd: CLIO.
11. Pakard, V. (1994). Skriveni ubeivai psihologija reklame. Beograd:
Dosije, PS Grme AD Privredni pregled.
12. Tompson, K. (2003). Moralna panika. Beograd: CLIO.
55
13. Pavievi, A. (2007). ivot savremene seoske omladine na primeru sela

Dubona kod Mladenovca, Kultura u transformaciji. Beograd: Zbornik
Etnografskog instituta SANU 23, str. 21-34.
56
EVALUACIJA REZULTATA NAUNIH ISTRAIVANJA

Stojan Sedmak, Aleksandar Sedmak
1. Uvod
Sistem vrednosti je osnova za uspostavjanje hijerarhije u drutvenoj zajednici
i u svim oblastima aktivnosti, kao uslov potreban za razvoj. Pri tom se u
materijalnoj proizvodnji ostvaruje kroz trite, dok je u nematerjalnoj proizvodnji
tee utvrditi osnove sistema vrednosti. Ako se rezultat moe meriti, kao u
sportu, sistem vrednosti je jednostavno odraz ostvarenih rezultata. U duhovnoj
sferi (nauka, kultura, umetnost, obrazovanje) tee je postaviti kriterijume za
vrednovanje, jer je teko ostvareni rezultat izraziti brojem. Ipak se u likovnoj
umetnosti (slikarstvo, vajarstvo) stvara neka vrsta trita, koja novano iskazuje
vrednost ostvarenog rezultata, a u knjievnosti su tira i ponovljena izdanja
mogui brojani pokazatelji. Treba napomenuti da je ocenjivanje u obrazovanju
zasnovano na broju (oceni). U nauci je postavljanje sistema vrednosti brojanim
pokazateljom sloen zadatak, pa e evaluacija rezultata naunih istraivanja biti
ovde razmatrana korienjem najjednostavnieg sistema vrednosti, onog koji je
primenjen u sportu. Tome govore u prilog i podaci o sportu i nauci dostupni jo
od antikog doba.
57
1.1. Broj i novac kao mera vrednosti

Jednostavno je uspostaviti sistem vrednosti kada se za isti proizvod rezultat
moe neposredno izraziti brojem (jedinicom mere, na primer brojem komada ili
teinom). Na osnovu dodatnih kriterijuma (kvalitet, izgled) moe se proizvodu
pripisati znaaj i rang, a na osnovu toga i vrednost iskazana novcem. Kada to nije
mogue, uspostavljaju se dodatni kriterijumi znaaja i prihvaenim kriterijumima
se pripisuju procenjene i saglasno prihvaene brojane vrednosti, kao osnova za
eventualno konano iskazivanje novcem.
Dve vrednosti, A i B, izraene brojevima, se mogu uporediti na osnovu
matematikih relacija
A < B (A manje od B)
A = B (A jednako B)
A > B (A vee od B)
Takvim poreenjem se u svakodnevnom ivotu ocenjuju iste koliine predmeta
ili materije, da se oformi tabela vrednosti, bitna pri kupovini.
Kada se koriste dodatni kriterijumi znaaja, poreenje je prikladno iskazati
kao A bolje od B i A loije od B, ak i kada je vrednost izraena brojem.
Jo od uvoenja novca, kao sredstva za razmenu materijalnih dobara i rada,
omogueno je uspostavljanje jedinstvene mere vrednosti za razliite proizvode,
prvo materijalne, a onda i duhovne prirode. Otvorena je mogunost da se u
razliitim sferama na drutveno prihvatljiv nain odreuje ne samo pojedinana
vrednost, ve i doprinos drutvu u vidu rangiranja. Ni savremeno drutvo se
toga nije odreklo. Svake godine se objavljuju liste najbogatijih linosti na osnovu
posedovanja kapitala kao mere vrednosti i liste finansijski najmonijih drava i
kompanija. Time je podstaknuto takmienje radi postizanja to boljih rezultata,
kao znaajan faktor razvoja drutva, lokalno i globalno, a nastala je i potreba da
se porede ne samo rezultati u srodnim podrujima, ve i u apsolutnom smislu.
U skladu sa svojim potrebama i osobenostima drutva kome pripada, svaki
pojedinac moe da uspostavi i primeni sopstveni sistem vrednosti.
1.2. Osobenosti nauke u sistemu vrednosti

U vrlo uskom znaenju, nauka je sveukupni sistem prikupljanja i proiri
vanja znanja naunim metodama istraivanja. Ovakva jednostavna definicija
ukazuje da nauka, slino vasioni, nema dostinih granica, a da znanje predstavlja
samo dostignuti opseg nauke. Iako se nauka (znanje) iskazuje kao teorijska,
eksperimentalna i primenjena, rezultate naunih istraivanja je nemogue
precizno razdvojiti na ova tri vida, to oteava ocenu znaaja i utvrivanje
vrednosti. Zbog toga je pojam nauka izuzetno sloen, kao i njegova definicija.
58
Evaluacija rezultata naunih istraivanja
Za ocenu rezultata naunih israivanja primenljivim sistemom vrednosti,

neophodna su brojna uproenja, koja su po prirodi stvari proizvoljna. Kako
se ovde prevashodno razmatra praktini aspekt primene sistema vrednosti,
prihvaena je podele nauke na tri osnovne grupe. To su:
----
prirodno-medicinske nauke;
tehniko-tehnoloke nauke;
drutveno-humanistike nauke.
Svaka grupe ima veliki broj disciplina razliitih osnovnih osobenosti, zavisno
od toga da li pripadaju fundamentalnim ili primenjenim naukama.
Nauka, shvaena kao neprekidna tenja za novim otkriima i proirenjem
ukupnog znanja oveanstva, glavni je pokreta razvoja, delatnost koja stvara
uslove za zadovoljenje drutvenih potreba. Zato je drutvo znanja opte
prihvaeni trend razvoja, jer su nauka i znanje najznaajnija mera razvoja. To
uslovljava takmienje na svetskom tritu. Odatle potie i potreba poreenja
rezultata naunih istraivanja i nivoa znanja, a za to su najpogodniji brojani
pokazatelji. Meutim, kada je u pitanju nauka formiranje ovakvih pokazatelja je
sloeno, a u mnogim primerima je njihova pouzdanost nedovoljna.
Primenom postupaka koji se mogu pratiti i kontrolisati, naunici i istraivai
kroz brojne discipline sakupljaju oigledne dokaze o prirodnim i drutvenim
pojavama, belee uoene merljive podatke i analiziraju rezultate da bi doli do
teorijskog objanjenja uoenih zakonitosti. Pojednostavljena shema naunog
istraivanja ukljuuje polaznu hipotezu i eksperimente da se ona proveri pod
kontrolisanim uslovima. Oekuje se da naunici objave dobijene rezultate i
drugim naunicima omogue da ih na slinim problemima verifikuju. Ovakav
pristup doprinosi da se bolje razumeju pojave u prolosti i da se predvide sline
pojave u budunosti. Pri tome svaka nauna disciplina u okviru tri gore navedene
velike grupe ima sebi svojstvene predmete interesovanja i osobenosti.
Danas se nauna istraivanja ne mogu zamisliti bez timskog rada, jer su
granice znanja ve premaile sva predvianja i sve su manje ostvarljive radom
samo jednog naunika. Opremu i merne ureaje, razvijene primenom visoke
tehnologije, mogu koristiti samo naunici i specijalisti. Stvorila se svojevrsna
zaarana spirala u nauci: steena znanja se koriste za razvoj tehnologija, svaka
nova tehnologija omoguava nova znanja. Treba navesti mikroskop, koji i
bukvalno vie ne moe da nosi prefiks mikro, jer se koristi i za veliine znatno
manje od mikrometra. Izraen je vidan napredak u oblasti visokih tehnologija
utemeljenih na znanju, iji je udeo udvostruen poslednjih godina. Tome je
doprinela trgovinska razmena na svetskom nivou, u kojoj je sedamdesetih godina
prolog veka oblast visokih tehnologija uestvovala sa 25%, devedesetih godina sa
vie od 50%, a tendencija poveanja njihovog udela se nastavlja (1). Oigledno je
da znanje postaje sve znaajnije i time sve skuplje, pa je ocena njegove drutvene
vrednosti postala presudna. Treba istai tendenciju da se vrednost znanja iskae
59
brojem i novcem, to sa druge strane namerno daje novcu najvanije mesto kao
univerzalnoj meri u jednom delu savremenog drutva.
2. JEDNOSTAVNI BROJANI PRIKAZ SPORTSKIH

REZULTATA
Ovde je za prikaz izabran pristup sistemu vrednosti u sportu, jer na elementarnom nivou sadri glavne osobenosti, koje su primenjene i u sistemu ocene
vrednosti rezultata naunih istraivanja, teme ovog rada. Izneti primeri pokazuju da je teko biti dosledan u sprovoenju prihvaenog sistema vrednosti.
Treba imati u vidu da se osnovni rezultati u sportu iskazuju limitiranim brojanim vrednostima, odnosno maksimalnim dostignuem takmiara, jer je domet oveka u sportu fizioloki ogranien. Sline vrednosti je teko uvesti u sistem
vrednosti za rezultate naunih istraivanja, jer se zbog prirodne beskonanosti
nauke ovi rezultati ne mogu ograniiti ni brojem ni vremenom.
Takmienje, celovit vremenski ogranien proces, sutina je sporta, iji je
bitan sastavni deo sistem vrednosti postignutih rezultata. U veini sportova se
ostvareni rezultat moe iskazati brojem i za iste uslove takmienja uporediti.
Jo u antikoj Grkoj je sport bio cenjen, tako da su organizovana takmienja
da bi sportisti pokazali ko moe bre, vie i jae. Najpoznatije su Olimpijske igre
(OI), uz uee predstavnika mnogih malih grkih drava, koje su, prema zapisu,
posle organizovanih takmienja na lokalnom nivou, prvi put zajedniki odrane
776. godine pre Hrista u Olimpiji, u Grkoj (2). Olimpijske igre su odravane u
slavu vrhovnog boga Zevsa kome je podignuta statua u Olimpiji. Prema legendi,
ratovi i neprijateljstva su za vreme trajanja OI prekidani. Od poetne jedne
discipline trke na 1 stadij (oko 185 m), broj sportova je poveavan sve do 20
(rvanje, disk, petoboj i drugi), pa su igre trajale vie dana. Olimpijski pobednici
su bili potovani, opevani u pesmama i veliani spomenicima. Za uspehe su i
materijalno nagraivani. Ritam odravanja igara se ustalio na etiri godine, a
olimpijada je bilo vreme izmeu njih. Vrhunac OI je bio u 5. i 6. veku pre Hrista.
ene su imale odvojeno takmienje na Herajama, u ast boginje Here, takoe
u Olimpiji svake etvrte godine, ali nisu imale pristup ni kao uesnici, ni kao
posmatrai na OI. Olimpijske igre su odravane sve do 393. godine, kada ih je
rimski car Teodosije ukinuo, jer je ocenjeno da slave paganska boanstva, to nije
bilo spojivo sa uvedenim hrianstvom u Rimu.
Cenei efekte antikih Olimpijskih igara i njihov drutveni znaaj, na predlog
Pjer de Kubertena u Parizu je, 23. juna 1894. osnovan Meunarodni olimpijski
komitet (MOK) sa idejom da se takmienja po ugledu na OI obnove, ali otvorena
za itav svet (2). Danas MOK okuplja 205 lanova, ukljuujui sve lanove
Ujedinjenih nacija. Prve OI modernog doba su odrane u Atini 1896. i od tada se
60
odravaju svake etvrte godine, sem za vreme Prvog i Drugog svetskog rata. Prve
Zimske olimpijske igre odrane su1924 u amoniju, Francuska.
U Kubertenovoj viziji uesnici treba da se na OI takmie iz sportskih ideala,
amaterski. Moderne OI, uz osnovni princip olimpijskog pokreta vano je uestvovati, su svetski masovni sportski dogaaj, naelno van uticaja novca. Meutim, taj princip nije dovoljno saglasan sa takmiarskim olimpijskim geslom
MOK-a bre, vie, jae, koje je moto OI i sporta uopte. Novac je neizbeno potreban i za ostvarenje ovog olimpijskog gesla, to je doprinelo deliminom odstupanju od amaterskih principa OI. Doputeno je uee profesionalnih sportista, a
trenutno nije doputeno uee samo profesionalnih boksera i fudbalera starijih
od 23 godine, iako su boks i fudbal znaajni sportovi OI.
Zbog krutog pravila amaterizma pobednik u petoboju i desetoboju na OI u
tokholmu 1912, Dim Torp, je diskvalifikovan kad je otkriveno da je ranije poluprofesionalno igrao bejzbol i zlatne medalje su mu oduzete, a MOK ga je posmrtno rehabilitovao 1983. vajcarski i austrijski skijai su 1936. bojkotovali ZOI jer je
profesionalnim instruktorima skijanja bio zabranjen nastup. Devetostruki olimpijski pobjednik u plivanju pic je bio skoro diskvalifikovan u Minhenu, 1972, jer
je na pijedestalu podigao patiku sa oznakom jedne firme.
Statistiki podaci pokazuju da su moderne OI postale svetski znaajne. Na
Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine (3) takmiilo se ukupno 10708 najboljih sportista sveta, izabranih obimnim predtakmienjima. Sportska nadmetanja irom sveta posmatralo oko 4,4 milijarde gledalaca, prodato je oko sedam
miliona karata, sportiste i posetioce obezbeivalo je ukupno 100.000 vojnika i
policajaca. Medalje na Igrama u Pekingu osvojili su sportisti iz 87 zemalja. Oboreno je vie od 40 svetskih i 120 olimpijskih rekorda. I pored bezmalo milion
angaovanih volontera, utroeno je 40 milijardi dolara u raznim fazama organizacije. Treba napomenuti da OI 2008. nisu imale finansijskih gubitaka, to znai da je ukupno uloen novac bio pokriven, neposredno ili posredno. Podaci o
eventualno ostvarenom profitu nisu dostupni. Nepobitno je da je novac, zajedno
sa profitom, uspeo da prodre u olimpijski pokret kroz organizaciju igara, proizvodnju opreme, ulaznice, naknade za televizijske prenose, donacije. Rezultat
je da danas sport, posebno OI, dobija finansijsku podrku navijaa, finansijski
monih sponzora i drava, a postao je i atraktivna oblast investiranja. Organizacija OI postala je privlane za sve, a posebno za velike i mone drave, pa je velika
konkurencija za dobijanje prava za organizaciju OI.
Pravila MOK o reklamiranju su i dalje stroga. Reklama ne sme biti na borilitima, a slubeni sponzori pomau iskljuivo Olimpijske igre u celini, ali ne i
takmiare pojedinano. Imajui u vidu presti koji donose rezultati na OI, danas
drave preko Olimpijskih komiteta finansiraju svoje takmiare.
61
2.1. Sistem vrednosti u sportu i kriterijumi vrednovanja

U pojedinanim sportovima, kao to su atletika, skijanje i plivanje,
ocena vrednosti je odgovarajui broj u skladu sa geslom: bre, vie, jae. U
disciplinama skakanja to je duina skoka, u bacanju ostvaren domet, a u tranju
vreme utroeno za stazu odreene duine. Standardizovani i unificirani uslovi
doputaju da se uporede rezultati takmienja odranih na razliitim mestima
pod lokalnim uslovima, tako da moe da se proglasi najbolji rezultat (rekord) i
vodi statistika, posebno dravnih i svetskih rekorda. Ipak, u nekim primerima
ak i standardni uslovi takmienja pruaju posebne pogodnosti. Tako je svetski
rekord Bimona u skoku u dalj (8,90 m), ostvaren 1968. na OI u Meksiko Sitiju, u
uslovima razreenog vazduha, dugi niz godina bio nenadmaen (4).
Za sistem vrednosti su interesantni rezultati u atletskom desetoboju za
mukarce (5). Takmienje traje dva dana: prvog dana trka na 100 m, skok u
dalj, bacanje kugle, skok u vis i trka na 400 m, a drugog dana trka na 110 m sa
preponama, bacanje diska, skok sa motkom, bacanje koplja i trka na 1500 m.
Pobednik je atletiar s najveim zbirom bodova iz svih disciplina, dobijenih
prema tab. 1. i 2. Meunarodne atletske federacije (IAAF), primenom formula,
(koje slede):
Bodovi = INT(A*(B-P)C) za trkake discipline (1)
Bodovi = INT(A*(P-B)C) za skakake i bacake discipline (2).
Ovde je P rezultat u sekundama za trkake, u metrima ili centimetrima za
bacake i skakake discipline, A i B su koeficijenti, a C je eksponent.
Tabela 1. Koeficijenti za preraunavanje bodova disciplina desetoboja
Disciplina
A
B
C
Trka
100 m
25,4374
18
1,81
Skok u
dalj
0,14354
220
1,4
Bacanje
kugle
51,39
1,5
1,05
Skok u
vis
0,8465
75
1,42
Trka
400 m
1,53775
82
1,81
Trka 110 m
prepone
5,74352
28,5
1,92
Bacanje
diska
12,91
4
1,1
Skok s
motkom
0,2797
100
1,35
Bacanje
koplja
10,14
7
1,08
Trka
1500 m
0,03768
480
1,85
Vaei svetski rekord od 9026 bodova je postavio ebrle 2001. godine. Prema
svetskim rekordima disciplina desetoboja moe skupiti 12545 bodova.
U borilakim sportovima sudije uporeuju vrednost dva takmiara, ali
se pobeda ne moe i rezultatski neposredno iskazati brojem. Radi poreenja i
rangiranja uzima se esto broj pobeda u specificiranim uslovima.
62
Tabela 2. Potrebni rezultati za broj bodova

BoTrka
dova
100 m
Trka
110 m
prepone
sekunda metara metara metara sekunda sekunda
1000 10,395 7,76
18,4
2,20
46,17
13,8
900 10,827 7,36
16,79 2,10
48,19
14,59
800 11,278 6,94 15,16
1,99
50,32
15,419
700 11,756 6,51
13,53 1,88
52,58
16,29
ebrle 10,64
8,11
15,33 2,12
47,79
13,92
Skok u Bacanje Skok u Trka
dalj
kugle vis
400 m
Bacanje Skok s Bacanje Trka

diska motkom koplja 1500 m
metara
56,17
51,4
46,59
41,72
47,92
metara
5,28
4,96
4,63
4,29
4,80
metara
77,19
70,67
64,09
57,45
70,16
sekunda
233,79
247,42
261,77
276,96
261,98
Doprinos nauke, u kriterijumima vrednovanja rezultata razliitih disciplina

izvoenjem formula i podataka u tab. 1. i 2., ne treba posebno isticati.
Mnogo je sloenija situacija kada su u pitanju sportske timske igre, kao fudbal,
koarka, rukomet, odbojka, vaterpolo. Uslovi igre zahtevaju posebna pravila,
koja tokom utakmice kontrolie jedan ili vie sudija, to je u sportu znaajan
problem vrednovanja. Naelno je prihvaeno da je odluka sudije na terenu, u
toku mea, konana, bez obzira na posledice. Izuzetno su retki sluajevi da se
sudijska odluka naknadno poniti.
Sistem vrednosti u sportu i neke reperkusije u primeni e biti prikazani na
primeru fudbala, da bi se ukazalo na probleme, jer se oni neizbeno pojavljuju,
verovatno najmanje u sistemu vrednosti u sportu, ali mnogo vie u nauci.
Gol je cilj u fudbalskoj igri, pobednik je tim koji postigne vie golova. Najee
se takmienje odvija u okviru lige, koju ini vei broj timova. Pobednik jedne
utakmice u ligakom takmienju dobije tri boda, a pobeeni nijedan. Ako je
rezultat nereen svaki tim dobija po jedan bod. Da bi nivo tima i lige bio to vii,
dozvoljeno je kupovati igrae i iz drugih klubova i drava, ime novac direktno
ispoljava veliki uticaj.
Postoje brojne lige razliitog nivoa i znaaja u gotovo svim dravama i
regionima, kontinentalna i svetska prvenstva, kao i zavrni turniri na OI. Oni
privlae svetsku panju, pa je broj timova na zavrnim takmienjima ogranien i
dobija se predtakmienjem.
Sistem vrednosti u fudbalu je znaajan za veliki broj takmiara (timove i
njihove fudbalere) i za ogroman broj navijaa u svetu, pa veliki broj gledalaca
redovno prati fudbalske utakmice na terenu, a naroito na televiziji, na kojoj
je sve vei broj sportskih kanala. Posebnu panju miliona gledalaca televizije
privlae velika takmienja kao to su OI i kontinentalna i svetska prvenstva, pa
je opet uloga novca znaajna. Posebno je znaajan psiholoki i socijalni uticaj
televizijskih prenosa na gledaoce. Neprikladno usmeren i nedovoljno drutveno
63
kontrolisan, moe da dovede do negativnih efekata, kao to je problem huligana,

izraen ne samo u nas. Sistem vrednosti moe biti veoma znaajan u toj pojavi.
Kako sistem vrednosti u fudbalu funkcionie bie prikazano na primeru
kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. To je vaan sportski dogaaj, ali zbog
velikog broja navijaa i zainteresovanih izuzetno znaajan za drutvena, pa
i za politika zbivanja, sa prateim drutvenim i materijalnim prednostima
u fudbalskom okruenju, uz opti presti drave. Da bi se za zavrni deo
Svetskog prvenstva 2010. kvalifikovala 32 najbolja dravna tima organizovano
je predtakmienje irom sveta, a u Evropi je bilo 9 grupa. Ovde je kao primer
navedena grupa 7 (tab. 3) i grupa 8 u Evropi.
Zahvaljujui najveem broju bodova u grupi, pobednici Srbija (22 boda,
tab. 3) i Italija (24 boda) su se direktno kvalifikovali za zavrni deo takmienja
2010. u Junoj Africi, a drugoplasirani, timovi Francuske i Irske su stekli ansu
da se u barau, dodatnim utakmicama, bore za treeg predstavnika. Francuski
tim je nezaslueno izaao kao pobednik, ali su okolnosti pokazale televizijskim
gledaocima irom sveta jednu od bitnih manjkavosti ovog sistema vrednosti.
Tabela 3. Tabela grupe 7. kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u fudbalu
Utakmice
Mesto Tim
Igrao Pobedio
1
Srbija
10
7
2
Francuska
10
6
3
Austrija
10
4
4
Litvanija
10
4
5
Rumunija
10
3
6
Farska Ostrva 10
1
Ukupni golovi
Nereeno Izgubio Dao Primio Razlika
1
2
22 8
+14
3
1
18 9
+9
2
4
14 15
-1
0
6
10 11
-1
3
4
12 18
-6
1
8
5
20
- 15
Bodovi
22
21
14
12
12
4
Po fudbalskim pravilima igranje rukom se kanjava, posle znaka sudije loptu

dobija protivnik i izvodi kazneni udarac. Na sl.1. sa televizijskog prenosa utakmice
Francuska Irska milioni gledalaca su, ali ne i sudije, videli da je francuski igra
12 igrao rukom. Iz te akcije je francuski tim postigao gol, koji je sudija priznao.
Time se Francuska kvalifikovala za zavrni deo Svetskog prvenstva, jer u okviru
vaeih pravila nije bilo mogue oiglednu greku ispraviti. Ovde se samo navodi
podatak da je svaka reprezentacija koja se kvalifikovala za zavrni turnir dobila
po 6 miliona evra, pa i Francuska.
64
Slika 1. Francuski igra broj 12 je nekanjeno igrao rukom i omoguio pobedu.

Vidi se da je uloga sudije znaajna i da je mogua njihova greka, ak i
zloupotreba. Da bi se subjektivnost sudije izbegla, za merenje rezultata sportskih
takmienja uvode se savremeni precizni ureaji visoke tehnologije. Tako se u
plivanju vreme trke meri elektronski, sistemom Omega. Meutim, i takav sistem
moe da zataji. U finalnoj trci na 100 m delfin na OI u Pekingu 16. avgusta 2008.
avi je vei deo trke bio ubedljivo prvi, ali je izgubio od Felpsa za jedan stoti
deo sekunde. Prema televizijskom snimku (sl. 2) (6), avi je prvi stigao na cilj,
u stvari pobedio Felpsa, ali merni ureaj Omega nije tako pokazao. Naime,
objanjenje proizvoaa glasi: Video je jasan, avi je dotakao taster pre Felpsa,
ali je klizao kroz vodu, dok je Felps jurio prema tasteru i impulsno udario svoj
taster i aktivirao ga pre nego avi svoj taster. Kod ovog ureaja je znaajna
vremenska razlika u aktiviranju tastera dodirom i udarom. Sve je to pokazano
organizatoru, ali i avievom treneru, koji je pregledao video zapis i posle minut
rekao: OK, nema problema, imajui u vidu da se zabeleeni rezultat ne moe
izmeniti. I, to je rezultat.
Slika 2. avi je pre Felpsa rukom dodirnuo liniju cilja
65
2.2. Uloga novca u sistemu vrednosti u sportu

Kako je uticaj novca u profesionalnom sportu postao dominantan, njegov
uticaj na sistem vrednosti se ne moe izbei. Pri tom se sistem vrednosti, sem
za vrednovanja sportskih rezultata, koristi i za usmeravanje i kontrolu novanih
tokova u sportu, iako nije tome namenjen. Kupovina sportista u profesionalnim
sportovima (fudbal, koarka, odbojka) legalizovana je, pa klubovi kupuju najbolje
igrae da bi ojaali svoje timove. Jai timovi osvajaju vie novca u takmienju
i time stvaraju dobit klubu. Na slian nain, davanjem dravljanstva, drave
privlae najbolje sportiste da bi postigle to bolji presti i rejting, a to moe da
ima odraza i na politiku. Navedimo samo primere naih sportista. Tako je Vlade
Divac 1989. igrao u SAD, prvo u timu Lejkersa, Los Aneles, i u drugim timovima,
i sve je do 2005. zadrao dravljanstvo Srbije. Teniserka Monika Sele, najbolja
na svetu 1991. i 1992., 1994. je postala dravljanka SAD, a sada je dravljanka
Madarske. Meutim, srpski pliva Milorad avi je roen 1984. u SAD, a lan
je plivakog kluba Partizan, Beograd, i student univerziteta Berkli, SAD. Treba
navesti da se veliki broj igraa, naih dravnih reprezentacija (fudbal, koarka,
odbojka, rukomet), profesionalno bavi sportom u inostranim klubovima. Svi oni
imaju visoku cenu na tritu.
Posebno negativni problem sistema vrednosti u sportu je podsticanje
dopinga, upotrebe droga, hemijskih i medicinskih preparata radi postizanja to
bolje pozicije. Doping nije dozvoljen i zbog tetnog uticaja na zdravlje, ali je u
krajnjoj liniji povezan i sa linou sportiste, kao i sa neposrednim okruenjem
i sredinom. Doping je na OI tolerisan do kraja 1960-ih godina, a MOK ga je
zabranio 1967. i uveo rigoroznu kontrolu. Uprkos upozorenjima i pretnjama,
23 takmiara su diskvalifikovana zbog dopinga na Letnjim olimpijskim igrama
2004. Problem dopinga je i danas izuzetno aktuelan.
2.3. Znaaj sistema vrednosti za razvoj sporta

Uveden sistem vrednosti u sportu, koji sam po sebi nije upadljiv, jedan
je od glavnih razloga to sport zaokuplja veliku panju u svetu i to ne samo u
takmiarskom pogledu ve i zbog novca. Njegova funkcija je da oceni rezultate
takmienja u sportu radi rangiranja, ime podstie sportiste i gledaoce da se
to vie angauju. Time e utakmice biti kvalitetne, a uee gledalaca veliko.
Tome znaajno doprinosi televizija, koja pomae da se atraktivna takmienja
organizuju, ulae u to velika sredstva, jer je izuzetno teko da prui celodnevni
program drugog sadraja, koji bi bio i kvalitetan i privlaan. Prisustvo najmanje 7
stalnih sportskih programa u ponudi kablovskih televizija u Srbiji najbolje govori
o tome. Ono to gledalac na televiziji moe da vidi (sl. 1. i 2) esto nije vidljivo na
samoj utakmici. To doprinosi da je broj pristalica sporta sve vei i vei.
66
Veliko angaovanje naroda kao uesnika i gledalaca u sportu je dovoljan

razlog da sport dobije podrku drave na gotovo svim nivoima, ak i da se
politiari ukljuuju u razliite aktivnosti u sportu, svuda u svetu, pa i kod nas.
Pre svega i moda najvanije u kolama, kako bi se to vei deo omladine aktivno
angaovao u sportu, polazei od antikog gesla u zdravom telu zdrav je i duh.
U sportskim grupama se razvija oseaj za kolektiv i dopunjuje obrazovanje
mladih. Ulau se velika finansijska sredstva za izgradnju sportskih objekata, to
omoguava omladini da na najbolji nain iskoristi slobodno vreme, naravno uz
pomo profesionalnog trenera ili uitelja. Iz ranije navedenih razloga naa drava
podupire i kvalitetan sport, posebno gde je udeo profesionalizma ogranien.
Svaki uspeh na svetskom nivou doprinosi prestiu drave i nacije, navedimo
samo sportske igre (vaterpolo, koarka, odbojka), gde je Srbija u samom vrhu,
i pored toga to je mala zemlja. Pojava naih tenisera na listi najboljih na svetu,
ukljuujui i prva mesta (Jelena Jankovi, Ana Ivanovi), i drugo mesto (Novak
okovi), kao i drugih vrhunskih sportista, bitno je promenila i negativnu sliku o
Srbiji i Srbima stvorenu poslednjih dvadeset godina (istina uz obimnu i usmerenu
zloupotrebu sredstava informisanja u svetu).
Iako se profesionalni sport uglavnom finansira iz sopstvenih izvora, ukljuujui
sponzore i donatore, uticaj drave je i tu prisutan, jer su mnoge aktivnosti
vezane za njeno ime. Kao primer se moe uzeti uee u MOK-u, naelno na
amaterskim principima, praktino profesionalno zbog beneficija najboljim. Kad
je profesionalni pristup u sportu prisutan, mora se uzeti u obzir da je karijera
takvih sportista po pravilu kratkotrajna i da ima posledice na formiranje linosti.
Opisana situacija u sportu nije potpuna ako se ne istaknu i negativne pojave
kao huliganstvo, doping, kriminal (posebno nametanje rezultata, mito i
potkupljivanje), pa ak i pokuaji politike da sport iskoristi za svoje ciljeve.
Dobro koncipiran i dosledno sproveden sistem vrednosti pomae razvoj
sporta i donosi nemerljive efekte drutvu i dravi.
3. iskazivanje rezultata naunih istraivanja

Sistem vrednosti ima puno smisla kada se kriterijumi za vrednovanje mogu
korektno uspostaviti i njihova ocena dosledno sprovesti, a vrednost se moe
neposredno, ili bar posredno, iskazati ili oceniti. Kada je u pitanju nauka i
kada se rezultati naunih istraivanja ocenjuju, mogu se utvrditi najmanje tri
kategorije ocene vrednosti. Prva kategorija obuhvata kapitalna otkria, koja ne
donose materijalnu korist i za koja nije mogue odmah oceniti nivo znaaja ili
vrednost, kao na pr. Kopernikovo otkrie heliocentrinog sistema (7). Druga
kategorija se odnosi na istraivanje razvoja oveanstva i drutva, odnosno
drutveno-humanistike nauke. Kod njih takoe nije mogue odrediti jasne
kriterijume vrednovanja i neposredno nai meru vrednosti i znaaja. Treu
67
kategoriju predstavljaju pronalasci iji su rezultat materijalna dobra izloena

trinoj utakmici, na kojoj dobijaju novanu vrednost, kao i one discipline nauke,
odnosno znanja, koji ine njihovu podlogu. Takav je sluaj sa automobilima ili
kompjuterima. Meutim, razvoj naunih istraivanja u sve tri kategorije je bitan,
jer bez prve dve kategorije ni trea ne moe da napreduje. U tom smislu je nauka
nedeljiva. Zbog toga je potreba stvaranja drutva nauke jasna i podupiru ga
drave i njene institucije (1), kao i kapital finansijski monih kompanija, kojima
je krajnji cilj trite i dobit. Pri tom je selekcija prioritetnih naunih disciplina
vrlo delikatna, tako da discipline koje ne donose materijalnu korist i profit, bitno
zavise od drave ili od donatora. Zbog toga su ove tri kategorije, bitni oblici
naunog istraivanja, u odnosu na postupak vrednovanja i ocenu vrednosti i
znaaja u sutinskoj nesaglasnosti, iako je nauka nedeljiva.
Prikazani sistem vrednosti u sportu, u sutini jednostavan, nije bez problema
u vrednovanju rezultata, kao u ve navedenim primerima. Pri korienju sistema
vrednosti i odgovarajueg postupka za vrednovanje rezultata u sportu, ali i
naelno, u sluaju naunih istraivanja treba uzeti u obzir i dodatne uticaje.
1. Rezultati sportskih takmienja su ograniene brojne vrednosti, koje se
relativno lako i prirodno uspostavljaju neposrednim merenjem ili formiranjem
tabela vrednosti. Za takmienje pojedinaca gde se rezutati neposredno mere, oni
mogu biti u vidu liste sa najboljim rezultatom na vrhu. Takve liste se sastavljaju i
za vie istorodnih takmienja, ukljuujui listu najboljih rezultata, sa rekordom
na vrhu. Rang liste pojedinaca mogu da se sastavljaju i na osnovu bodova, na
pogodan nain izvedenih iz postignutih rezultata, kao u atletskom vieboju
ili u tenisu. Drugi oblik iskazivanja rezultata su tabele (npr. tab. 3), prikladne
za timske sportove. Vrednost se moe iskazati i u novcu, npr. za profesionalne
sportiste se formira ponudom i potranjom na slobodnom tritu, i zbog toga
rang liste i tabele nisu od neposredne koristi. Meutim, u svim sluajevima je
prisutna posebna kategorija uesnika u sportu, u vidu sudija ili menadera, a
njihov subjektivni uticaj se pri tom ne moe izbei. To dovodi do neretkih
odstupanja i mahinacija u primeni sistema vrednosti u sportu.
2. Rezultati naunih istraivanja se ne mogu neposredno meriiti, pa ni
direktno iskazati brojem. Slino sportu, mogu se uspostaviti rang liste i tabele,
koje omoguavaju brojane pokazatelje. One se uvode gde god je to mogue
zbog konkurencije i sve veih zahteva za takmienje u nauci kroz ostvarenje
sve sloenijih zadataka. Pri tom je potreban niz uproenja i pretpostavki, kao
i posebni kriterijumi pri rangiranju, slino postupku prikazanom za desetoboj,
posebno onih naunih disciplina iji rezultati nisu u vidu proizvoda, pa se ne
mogu izloiti trinoj utakmici. Uticaj pojedinaca, ak i ako ne uestvuju u
naunim istraivanjima, moe se oceniti kao mnogo znaajniji nego u sportu.
3. Na osnovu rezultata sportskih takmienja nije mogue postii reprodukciju
uloenih finansijskih sredstava, ak se u tzv. istom amaterizmu OI, ulaganje
68
sredstava iskljuuje. Sredstva uloena za nauna istraivanja, iji rezultati mogu da

se izloe tritu preko konanih proizvoda, mogu da se reprodukuju tehnolokim
razvojem, ponekad u izuzetno velikoj meri zahvaljujui na nauci baziranim
visokim tehnologijama. Time se stvaraju nova sredstva za razvoj drutva i nauke,
ali se poveava dominacija velikih i finansijski monih i smanjuje znaaj malih i
siromanih, to je danas skriveno pod terminom globalizacija.
4. Usavravanju sistema merenja, koji je osnova sistema vrednosti, najvie
doprinosi nauka primenjena za razvoj proizvoda visoke tehnologije.
3.1. Sloenost ocene rezultata naunih istraivanja

U antiko doba sport i nauka su se razvijali paralelno, ali je sistem vrednosti
mogao biti primenjen samo u sportu. Rezultati naunih istraivanja antike su
se, ipak, ouvali do dananjih dana, mnogi i dalje ine temelje nauke. Navedimo
samo opte poznata imena antikih istraivaa: Euklida, Aristarhosa, Arhimeda,
Aristotela, Pitagore, Platona, Sokrata.
Poeljno je da ocenjiva bude dovoljno upuen u materiju ponuenih rezultata
da bi mogao dobro da ih oceni, to u nauci esto nije sluaj, jer je istraiva koji je
doao do novih saznanja najdublje spoznao i razmatrao materiju. Ovo moe biti
takoe potkrepljeno sa vie primera.
Prvi primer je Kopernikov heliocentrini sistem (7), revolucionarni korak u
razvoju nauke. Dokazom da je Sunce centar kosmosa, a ne Zemlja, on je 1543.
otvorio put daljeg razvoja nauke i razumevanja sistema u kome se Zemlja nalazi
i u kome ivimo. Mnogi naunici tog vremena nisu razumeli postavku i veliinu
ideje, pa i njena vrednost nije u to vreme mogla biti ocenjena. Kopernikov
sistem je 1616. proglaen tetnim za veru, pa ni podrka ve priznatog naunika
i pronalazaa Galileja (1632) nije bila dovoljna, naprotiv Galilej je sankcionisan
od strane crkve. Crkva je svoj stav definitivno izmenila tek 1992, kada je znaaj
heliocentrinog sistema priznat u potpunosti.
Ima vie primera kada je rezultat naunog istraivanja dobio vrednost mnogo
godina posle njegovog objavljivanja. Takav je sluaj sa egzaktnim matematikim
objanjenjem periodizacije nastanka, razvoja i povlaenja glacijalnih faza tokom
proteklih 600.000 godina, koje je razvio Milutin Milankovi (8). Sledei radove
Ademara, Krola i Leverijea, on je dokazao da su precezija, promena nagiba
ose rotacije i ekscentrina putanja Zemlje oko Sunca, dominantni faktori za
promenu klime u dugim periodima geoloke prolosti. Milankovieva knjiga
Kanon osunavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba
predstavlja najznaajnije delo srpske nauke u 20-om veku, jer su se njegovi
prorauni koliine osunavanja i srednje godinje temperature povrine Marsa
i donjeg sloja njegove atmosfere, kasnijim istraivanjima vasione, 1982, pokazali
potpuno tanim, to je privuklo panju i takvih institucija kao to je NATO. Posle
69
toga je u sistemu vrednosti naunog istraivanja putem citiranja (navoenja) on

postao najznaajniji srpski naunik u svetu, jer se sve vie citira, ne samo zbog
ovog rada. Ovde treba dodati da je Milankovi 1924. na Kongresu pravoslavne
crkve predstavio rad Kraj Julijanskog kalendara i nov kalendar pravoslavne
Crkve, precizniji od gregorijanskog kalendara, ali i taj rezultat jo eka da bude
prihvaen umesto julijanskog kalendara, koji u svetu jo potuju samo Ruska,
Jerusalimska i Srpska crkva.
Vremenski pomak u prihvatanju rezultata naunih istraivanja nije retka
pojava, jer se dometi ne mogu oceniti bez dodatnih istraivanja. Tako je Grifit
dvadesetih godina prolog veka pokazao da postojanje greaka i prslina u
kristalnom materijalu moe da smanji njegovu teorijsku vrstou i za dva reda
veliine, to vrlo grubo reeno kae da u konstrukciju umesto 10 kg treba ugraditi
1000 kg elika, tj. jednu tonu (9). Sa druge strane postojanje prsline u materijalu
predstavlja poetak loma, to ugroava integritet i sigurnost konstrukcije (10, 11).
Intenzivno prouavanje ponaanja prsline u mnogim naunim timovima, dalo je
podatke Irvinu da razvije novu naunu disciplinu, mehaniku prslina, ije je ime
on kasnije promenio u mehaniku loma. Matematikom analizom je razvijena
posebna teorijska osnova mehanike loma, u skladu sa Kantovim shvatanjem da
svaki nauni rezultat treba u konanom obliku izraziti matematiki. Potreba
praktine primene je uslovila razvoj eksperimentalne i raunske mehanike loma,
tako da danas postoje pouzdani postupci za praenje integriteta konstrukcija
(aviona, brodova, mostova, posuda pod pritiskom, nuklearnih reaktora) (12).
Da bi se bolje shvatio proces prihvatanja rezultata naunih istraivanja,
ilustrativan je jedan primer u okviru razvoja mehanike loma. ezdesetih godina
prolog veka je Paris predloio empirijski zakon zavisnosti rasta prsline od
parametra mehanike loma (faktora intenziteta napona) za sluaj promenljivog
optereenja u vrlo prostom eksponencijalnom obliku. Ponueni rad su recenzenti
jednog asopisa odbili kao potpuno neosnovan i neprihvatljiv, jer nema teorijsku
podlogu. Meutim, u drugom asopisu je kasnije prihvaen i danas predstavlja
osnovu postupka za ocenu brzine irenja prsline i loma, jer boljeg reenja za sada
nema. Materijalna vrednost, koja je rezultat ovog naunog istraivanja, izuzetno
je velika, imajui u vidu broj objekata kod kojih je preventivno spreen lom i
kojima je produen radni vek. U sistemu vrednosti sam Parisov zakon ne zauzima
odgovarajue znaajno mesto, jer njegova teorijska podloga i dalje nije potpuno
definisana, tako da su tokom upotrebe predloene i uvedene brojne modifikacije
osnovne formule (13).
Materijalne vrednosti naunih istraivanja ilustruju naredni primeri.
Rezultati naunih istraivanja Nikole Tesle (14) i materijalizacija njegovih
priznatih patenata, iako su iz perioda od pre 70 i vie godina (Tesla je umro 1943) i
u sadanjem sistemu vrednosti se mogu iskazati bar sa nekoliko desetina milijardi
dolara, to bi i u aktuelnim listama finansijski monih institucija predstavljalo
70
zavidno mesto. Veliko je pitanje kako bi oveanstvo danas izgledalo bez

najvanijeg doprinosa Tesle, naizmenine struje. Vestinghaus je otkupio Tesline
patente za viefaznu naizmeninu struju i angaovao Teslu kao konsultanta.
Danas se naizmenina struja koristi u itavom svetu, u nezamislivim koliinama.
Ugovor je Tesli donosio 2,5 dolara za svaku konjsku snagu prodate opreme. Pre
jednog veka bi Tesla bio najbogatiji ovek na svetu. Kada je Vestinghaus zapao u
finansijske tekoe, Tesla se odrekao svog udela cenei poverenje u ideju i koncept i
znaajnu potporu koju mu je Vestinghaus pruio u istraivanjima. Drugo Teslino
iskustvo je sa Edisonom, koji je odbio da pomogne istraivanja naizmenine
struje jer je vie verovao u jednosmernu struju. Ipak je angaovao Teslu za dalje
istraivanje i usavravanje generatora jednosmerne struje, uz dogovor da plati
50.000 dolara za uspeno reenje. Kada je to Tesla zavrio i obratio se za novac,
Edison je odbio da plati sa motivacijom da Tesla nema smisla za ameriki humor,
iako je prihvatio Tesline rezultate.
Osamdesetih godina prolog veka je, zahvaljujui uspenim naunim istraivanjima tima sa PMF, i briljantnom patentu, razvijena tehnologija proizvodnje
zeolita u fabrici Bira, koja je iznosila 49% evropske proizvodnje (1). Zeolit je
materija znaajna u proizvodnji deterdenta. Samo u 1990. godini izvoz zeolita
iz Biraa je vredeo 300 miliona dolara. Fabrika u Birau je unitena tokom
poslednjih 20 godina (raspad Jugoslavije i agresija NATO), pa se vie ni rezultati
tog naunog istraivanja kod nas ne koriste.
Prostor za iskazivanje rezultata naunih istraivanja putem brojeva i za njihovo
poreenje je ogranien, naroito kada se ocenjuje udeo pojedinaca. Tome u prilog
govori i injenica da je danas gotovo neizbean timski rad u nauci, naroito kada
se radi o oekivanoj materijalnoj dobiti, odnosno o naunim istraivanjima koja
finansira industrija.
Sloenost problema, sa jedne strane, i ogranieni prostor za prikaz materije,
sa druge strane, doputaju da se obrade dva najznaajnija aspekta evaluacije
rezultata naunih istraivanja, koji se mogu iskazati brojevima. Prvi je indeks
citiranosti, drugi je tabela univerziteta u svetu rangiranih po njihovom znaaju.
3.2. Citiranost kao brojana mera rezultata naunih istraivanja

Ocena rezultata naunih istraivanja dobija sve vei znaaj i u svetu se mnogo
radi na razvoju prikladnog sistema. S obzirom na namenu rada, ovde e biti
prikazano stanje u Srbiji, uz neka poreenja i pratee komentare.
Nauno-istraivaki i istraivako-razvojni rad (NIIRR) je temelj savremenih
ekonomija i drutava zasnovanih na znanju, a istovremeno je i kljuni pokreta
ekonomije drave. U mnogim ekonomijama je drava zadrala kontrolu nad
razvojem nauke, najee kada privreda nije u stanju da u dovoljnoj meri podstie
NIIRR. I u Srbiji presudnu ulogu u obezbeivanju materijalnih i finansijskih
71
uslova za NIIRR ima drava, upravo zbog nejake ekonomije, razorene tokom
proteklih 30 godina. Drava je tu ulogu preuzela u formi obaveza, preko usvojenih
zakona i stratekih opredeljenja, najvie iz dokumenata za pristupanja EU, ali
su dostupna sredstva za nauku manja od potrebnih za odrivi razvoj. Posledica
je odliv najuspenijih naunika, preteno na Zapad, kako zbog boljih ivotnih
uslova i zbog vee materijalne podloge za kreativni rad, to je uslov za uspene
rezultati istraivanja, vane za naunika zbog line ambicije i prestia. Za ocenu
rezultata naunih istraivanja je prihvaena citiranost, odnosno uestalost
navoenja naunika kao autora objavljenih radova.
Sistem vrednosti rezultata naunih istraivanja na osnovu citiranja je razvijen
kada je primena kompjutera omoguila formiranje baza podataka objavljenih
radova i publikacija u svim naunim disciplinama. U tom pogledu najdalje je
odmakao Institut za naune informacije (Institute for Scientific Information
ISI) iz Filadelfije, SAD, i njegov je pristup praktino prihvaen u celom svetu (15).
U bazama podataka ISI se referie vie hiljada najpoznatijih svetskih asopisa.
Sistematski se prati citiranost asopisa, takozvani impakt, a time i citiranost
autora pojedinih lanaka. Na osnovu impakta referisanih asopisa, autori
odluuju kome da ponude svoje lanke za objavljivanje, biblioteke o pretplati
asopisa, a urednitva o ceni pretplate. Treba napomenuti da su baze asopisa
u izvesnoj meri zatvorene, to je uslovljeno govornim podrujem i jezikom, ali i
primatom zemlje u kojoj je baza razvijena. Eventualno pridruivanje bazama ISI
je uslovljeno obimom citiranosti nereferisanih asopisa, to ih stavlja u podreen
poloaj ve na poetku i smanjuje im mogunost za razvoj, jer autori radije nude
radove referisanom asopisu.
Sa druge strane, citiranost autora, broj navoda njegovih radova u citiranim
asopisima se neizbeno koristi kao merilo ranga prilikom napredovanja u zvanju,
svuda u svetu, pa i kod nas (16). Najvaniji instrument drave u toj ulozi je sistem
vrednosti koji utie na razvoj i primenu rezultata NIIRR, to kriterijumima
postupka vrednovanja naunih rezultata daje poseban znaaj. U donoenju
sistema vrednosti treba da uestvuju naune zajednice, dravne institucije i
drutvo u celini, ali i pojedinci koji su se opredelili za nauni rad i u njemu stekli
odgovarajui poloaj. Pri tome se uveliko koriste dostignua razvijenih drava,
ali za podsticanje rada i uspeha u nauci, kao i za smanjenje odliva naunika
neophodne su modifikacije sistema vrednosti, jer ono to je najbolje za vrlo
razvijenu zemlju nije uvek najbolje i za Srbiju. Zbog toga se javljaju metodoloki
i praktini problemi, neprikladna reenja i odstupanja od dobre prakse, to je
uostalom karakteristika i najprikladnije postavljenih sistema vrednosti u nauci.
Najvaniji domet je ostvaren uvoenjem Srpskog citatnog indeksa SCIndeksa,
u emu je znaajan doprinos Centra za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON)
(17) i Narodne biblioteke Srbije (NBS) (18).
Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON) je nezavisna nauno-tehnoloka opservatorija, a deluje kao nevladina i neprofitna organizacija. Okuplja
72
istraivae i strunjake iz vie domaih istraivako-razvojnih organi-zacija. To

je virtualni institut s malim brojem stalno zaposlenih i brojnim spolj-nim saradnicima. CEON je lan meunarodnih organizacija i udruenja, kao euroCRIS:
Current Research Information Systems i International Society for Scientometrics and Informetrics (ISSI). Uloga CEON-a je u razvijanju i propagiranju postupaka savremene evaluacije i odgovarajuih informacionih sistema u domaim
akademskim krugovima radi praktine primene u evaluaciji i meunarodnoj
promociji naunih rezultata naunika iz Srbije. Slobodan protok naunih informacija, bez ogranienja, bitan je u pristupu CEON-u. Politika CEON-a se zalae
za javnu, stalnu, nearbitrarnu, neinvazivnu, na uinak usmerenu, podsticajnu za
kvalitet, disciplinarno prilagoenu, potenu, autoritativnu i jeftinu evaluaciju, sa
krajnjim ciljem da se u Srbiji uvede stalna evaluacija naunih entiteta, otvorena
i na podacima zasnovana, kao to je u efikasnim dravama, posebno u Evropskoj Uniji. To je preduslov naunog napretka Srbije i punog ukljuivanja domae
nauke u evropski nauni prostor (ERA). Bitni inioci rada CEON-a opredeljuju
kvalitet, korisnost i (etiki) integritet naunog istraivanja, to proizlazi iz prihvatljivog sistema podsticanja, zasnovanog na valjanoj evaluaciji. Jedino to je
po miljenju autora ovog rada diskutabilno je da li ovako znaajan program za
razvoj drave i nauke moe da se prepusti nevladinoj i neprofitnoj organizaciji,
ili ga treba jae podrati radi iznalaenja modaliteta podsticanja samostalnosti
domae nauke, kao dopunu ve ostvarenoj meunarodnoj saradnji i ukljuivanje
u globalni razvoj.
SCIndeks je srpski nacionalni citatni indeks (17), razvijen da slui kao dopuna
meunarodnim (Thompson-ISI) citatnim indeksima. Referie domae asopise
kategorizovane kao periodine publikacije naunog karaktera. Svi asopisi
indeksiraju se sistematski, od korica do korica. Pored osnovnih opisa lanaka,
baza sadri saetke radova i sve citirane reference (metapodaci). lanci objavljeni
u asopisima, koji su postigli odreeni nivo kvaliteta i prihvatili otvoreni pristup
kao reim publikovanja dodatno su predstavljeni u vidu punog teksta. Metapodaci
u SCIndeksu su dati u formatu za razmenu u Inicijativi otvorene arhive (The Open
Archives Initiative Protocol for Metadata Harvesting OAI PMH, Dublin Core),
kako bi bili dostupni za dopunsko predstavljanje u meunarodnim servisima koji
koriste isti standard. Time se uveava meunarodna vidljivost lanaka sadranih
u bazi i omoguava da se referisani domai asopisi ukljue u meunarodni
sistem naunih informacija. asopisi referisani u SCIndeksu podvrgavaju se
stalnom vrednovanju znaaja i uticaja (monitoring impakta) u samoj bazi i,
dopunski, u meunarodnim (Thompson-ISI) citatnim indeksima. Istovremeno
se prate pokazatelji tzv. bibliometrijskog kvaliteta asopisa, uglavnom izvedeni
iz zahteva za njihovo ukljuivanje u Thompson-ISI citatne indekse. asopisi
odabrani na taj nain preporuuju se za referisanje izdavaima meunarodnih
citatnih baza podataka, a Ministarstvu za nauku i tehnoloki razvoj Srbije za
dopunsku podrku. Pre objavljivanja u SCIndeksu sve citirane reference detaljno
73
se ralanjuju na sastavne delove, kako bi se omoguilo njihovo formatiranje pod

razliitim izdavakim standardima, olakalo online povezivanje (linkovanje) s
primarnim izvorima, ako postoje u elektronskom obliku, i obezbedilo njihovo
normiranje. Normiranje referenci je neophodno, jer se baza koristi kao osnova
za vrednovanje uinka razliitih naunih entiteta: pojedinaca, institucija,
projekata, asopisa, izdavaa, naunih skupova. Modeliran prema ISI citatnim
indeksima, SCIndeks je u posrednom smislu lokalni nastavak (Thompson-ISI)
citatnih indeksa, ali prilagoen potrebama relativno male nacionalne akademske
zajednice u tranziciji. Tradicionalne funkcije citatnih baza podataka u SCIndeksu
su proirene, a po potrebi su dodatno uvedene i nove funkcije. Treba istai znaaj
oslanjanja SCIndeksa na ISI, ali pri tom ne zanemariti specifinosti razvoja
nauke u Srbiji i podsticaj sposobnim i zainteresovanim istraivaima izborom
prikladnih disciplina.
Puno korienje SCIndeksa je mogue zahvaljujui repozitorijumu NBS
(18). To je arhiva za trajno i bezbedno uvanje asopisa u elektronskoj formi
po posebnim pravilima, to ne znai ustupanje izdavakih autorskih prava.
Samo asopisi koji dostavljaju materijal ovim putem obavezno se analiziraju i
kategorizuju, a time dobijaju sve pogodnosti ukljuivanja u sistem vrednosti.
Korisnici SCIndeksa, naroito oni koji mu pristupaju iz tehnoloki naprednih
okruenja, naviknuti su na odreeni nivo komfora i kvaliteta usluga. To
zahteva stalno unapreivanje korisnike susretljivosti SCIndeksa, mogue
samo uz primenu visoke tehnologije kroz tekue odravanje baze, odravanje i
unapreivanje WEB aplikacije, usavravanje programskih alatki za upravljanje
sadrajem baze, integracija baze s drugim bazama i katalozima radi njihove
upotrebe u procesu normiranja podataka, povezivanje s drugim bibliografskim
bazama radi unapreenja navigacione funkcionalnosti, prilagoavanje modela
podataka promenama u naunom izdavatvu i unapreivanje korisnikog
interfejsa.
SCIndeks se menja jednom nedeljno i nedavno je ve dosegao obim od 1.182.139
referenci iz 104.869 lanaka od kojih 34.876 u vidu punog teksta, objavljenih u 357
razliitih domaih asopisa. Podaci se vode od 2000, a u drutvenim naukama,
zahvaljujui angaovanju P. ipke (19) i uvoenju SocioFakt-a, prve domae
bibliografske citatne baze podataka za oblast drutvenih nauka, ve od 1991.
Aktivan pristup citiranosti je omoguio da se uspostavi Bibliometrijski izvetaj
o asopisima (20), koji je visoko ocenjen od ISI (SAD), ali i drugih institucija,
a uao je i u slubenu upotrebu odlukama Ministarstva za nauku i tehnoloki
razvoj (MNTR). Vredan je pomena i Elektronski izvetaj o naunom uinku u
Srbiji (EINUS) u oblasti drutvenih nauka (21), u koji su prenete mnoge rutine i
pokazatelji, uz napomenu da on nije javna baza.
Ovde navedeni podaci upuuju da je neophodno da se potencijalni korisnici
detaljno upoznaju kako u Srbiji funkcionie sistem vrednost za rezultate naunih
74
istraivanja, a u globalnom smislu i u svetu. Prikladan seminar bi bio od koristi

za veliki broj istraivaa, naroito onih koji tek ulaze u nauku.
Citiranost je u svetu prihvaena kao najprikladniji pokazatelj rezultata naunih
istraivanja, kao mera produktivnosti, informativnosti, relevantnosti, vidljivosti,
dostupnosti, provokativnosti, pa i aktuelnosti radova i njihovih autora. Neke od
tih komponenata, meutim, nisu izraz kvaliteta rezultata naunog rada. Uticaj
tih manjkavosti se d statistiki umanjiti, to je i uinjeno u EINUS-u. Za naune
subjekte je uvedeno vie pokazatelja, ne samo za obim, ve i za znaaj uinka.
Tako se, npr. za autore, izmeu ostalog, rauna i frakciona heterocitiranost
izvan kruga koautora, to znai da se sabiraju samo delovi citata koji odgovaraju
procentualnom udelu autora u autorskom timu i to citata koje su im dodelile
kolege izvan kruga saradnika. Uloga ovakvih pokazatelja je slina ulozi sudija u
sportu, pa je zbog neizbenih uproenja podlona proizvoljnosti i subjektivnosti.
Problemu recenziranja radova i izbora recenzenata treba posvetiti posebnu panju,
jer recenzentski postupak, koji filtrira kvalitet, ne obavlja u dovoljnoj meri svoju
ulogu pri objavljivanju radova. To je sluaj kod nas, jer urednici prihvataju i lanke
koji nisu vredni objavljivanja, meutim, tom se problemu posveuje velika panja
i u svetu (22). Razlog je, izgleda, u tome to nema pokazatelja kvaliteta rezultata
naunih istraivanja, a istraivai ine sve da bi se domogli to vieg ranga. Ugledni
asopisi Sajens, Nejer i PNAS, koje izdaje Ameriko drutvo za razvoj nauke
(The American Association for the Advancement of Science AAAS), su izneli i
dva kljuna zahteva u sistemu vrednosti u SAD: da se izbegne poasno autorstvo i
da vodei autori lanka jame za tanost podataka (22). Istovremeno time se pledira
da naunici sa ostvarenim rezultatima i renomeom ostanu to due u nauci kako
bi pruili podrku i usmerenje mladim istraivaima. Sve to ukazuje da ocenjivai
radova moraju biti izuzetno savesni vrhunski strunjaci u oblasti, jer je to preduslov
da se nivo kvaliteta radova odri i pravilno rangira.
Meutim, broj objavljenih radova je i dalje potreban kao mera uinka, naroito pri vrednovanju radova mlaih istraivaa, jer od prvih radova do prvih
citata protekne i vie godina, kao u primeru dela Milankovia. Pored toga, produktivnost se koristi za raunanje sloenijih pokazatelja uinka institucija. Za
to je pogodna mera odnos broja citata i broja objavljenih radova (RCI). Pomou
RCI je utvreno da su i male zemlje poput vajcarske ili Danske prema kvalitetu
radova u samom vrhu svetske nauke, ali je, prirodno, udeo takvih radova mali.
Statistiki preiena produktivnost ostaje potreban, ali ne i dovoljan pokazatelj.
Taj stav je prihvaen i u MNTRS, pa je domaa citiranost usvojena kao merilo
pri izboru u nauna zvanja, izuzetno podsticajna mera uz pravilnu primenu. Ipak
je i to podlono proizvoljnosti bez dobro uraene citatne baze.
Poseban je znaaj zastupljenosti domaih asopisa u ISI listi, jer se objavljeni
lanci znatno vie citiraju. Na taj nain, objavljujui u nacionalnim asopisima,
autori direktno doprinose meunarodnoj nauci i uinku sopstvene zemlje. Za
male zemlje to je najbolji i najjeftiniji postupak ukljuivanja u meunarodnu
75
nauku, ali u postupku postoje velike prepreke da se male zemlje ukljue u

listu. Zbog toga je neizbeno slediti iskustva velikih zemalja i, u krajnjoj liniji,
podvrgnuti se njihovom diktatu. Ve izraen uticaj novca u oceni vrednosti ovde
se jo vie istie, imajui u vidu da je u savremenom svetu znanje najvredniji,
pa i najskuplji proizvod. To je uslovilo da i Srbija zapone proces stvaranja
evaluativne drave, u kojoj se doktrinirano upravlja kako javnim, tako i
naunim sektorom, a indirektno i privrednim. U tom pristupu prednjae SAD,
to se jasno pokazalo u svetskoj ekonomskoj krizi 2009. Primenjena doktrina
je postavi ciljeve i meri progres. Ovde treba ukazati na izvesnu slinost sa
planskom dravom i planiranom privredom u socijalistikim dravama, iako
je sistem tih drava doiveo ekonomski krah zbog nedoslednosti u sprovoenju
principa, nehumanosti i uvedene autokratije i birokratije.
3.3. Rangiranje univerziteta u svetu

Univerziteti sa svojim institutima i laboratorijama su institucije obrazovanja,
nauke i znanja. U skladu sa ve prihvaenom vrednosti znanja, uloga i mesto
univerziteta su presudni za razvoj drutva, to namee potrebu za ocenom i rangom
na lokalnom, nacionalnom nivou, a jo vie na svetskom nivou. Formulisanje
kriterijuma za ocenu uspeha univerziteta izuzetno je sloen zadatak. Navode se
samo neki znaajniji razlozi:
1. Jo uvek su veoma razliiti pristupi nauci u razliitim regionima sveta pod
uticajem razliitog istorijskog razvoja i razliitih kultura, a kao poseban primer
se moe navesti savremena i tradicionalna medicina.
2. Veoma su razliite nauke, koje se izuavaju na univerzitetima: prirodne
nauke, medicina, drutvene nauke, tehnike nauke, umetnost. U svakoj grupi je
veliki broj naunih disciplina, esto bitno razliitih. Neprekidno se uvode i nove
discipline, kao to su nanostrukture, ija istraivanja u mnogim aspektima ne
daju rezultate saglasne sa do sada steenim znanjem.
3. Za svaku od naunih disciplina treba oceniti koji su kriterijumi prikladni,
kako ih definisati i kako im odrediti znaaj.
4. Da bi sistem vrednosti bio uspostavljen, neophodno je svakom od usvojenih
kriterijuma pripisati odgovarajuu uporednu brojanu vrednost. Te vrednosti
se mogu eventualno porediti u okviru pojedinane naune discipline, ali ostaje
problem kako porediti kriterijume i kakav im znaaj dati kada se porede sa
drugim disciplinama i naukama.
5. Iz saoptenih rezultata nekih naunih istraivanja mogu se razviti materijalni
proizvodi za neposrednu primenu, pa je lake oceniti njihovu vrednosti. Veinom
to nije sluaj, pa se rezultati ne mogu generalno rangirati.
76
6. ak i kada su kriterijumi dovoljno jasni, postavlja se pitanje da li ih

ocenjivai (sudije) tumae na isti nain.
7. Ni u jednoj od navedenih taaka se ne moe iskljuiti subjektivni uticaj
angaovanih, ve zbog njihovog pripadanja odreenoj sredini, specijalizovanog
profesionalnog obrazovanja i karaktera linosti.
Sa idejom da uporede kineske univerzitete sa poznatim univerzitetima u
svetu, Liu i eng (23) sa Jiao Tong Univerziteta u angaju su 2003. godine razvili
postupak i kriterijume za poreenje akademskog ranga univerziteta u svetu
(Academic Ranking of World Universities ARWU). Postupak, poznat kao
angajska lista je prihvaen u celom svetu i stekao je veliku popularnost. Jedan
od argumenata je da je postupak u naelu zdrav i transparentan. Kriterijumi
ukljuuju vie pokazatelja naunog istraivanja i time doputaju korektno
poreenje. Kao otvoren za saradnju, pristup Jiao Tong je akademski dosledan
i sveobuhvatan i zbog toga najuticajniji. Ocenjuje se vie od 3000 univerziteta,
a najboljih 500 se objavljuje na WEB strani. Meutim, problem je u tome sto
je u asopisu Scientometrics (24) objavljen neosporen rad, koji je pokazao da se
rezultati dobijeni u angajskoj listi ne mogu reprodukovati, pa zbog toga nisu
generalno prihvatljivi kao objektivni.
U tab. 4. je, radi ilustracije, dat rang prvih 10 od 503 rangirana univerziteta
angajske liste u svetu 2008. Odmah pada u oi dominacija univerziteta iz SAD,
neznatno poremeena univerzitetima iz Engleske. Na osnovu toga se moe
oceniti da, iako opte prihvaena, lista proizvodi vrlo usmerene rezultate, pre
svega u skladu sa osnovnim ciljem da se rangira nivo univerziteta u Kini prema
trendu u svetu, kao i sa postavljenim kriterijumima i njihovim vrednovanjem.
Interesantno je napomenuti da meu prvih 500 rangiranih univerziteta prema
angajskoj listi nema ni jednog univerziteta iz Srbije. Taj rezultat je podsticaj svim
faktorima u Srbiji od kojih zavisi razvoj nauke, pa i drutva, da poveaju napore
da se stanje izmeni. U velikoj meri to zavisi od institucija, organizacije naunoistraivakog rada, ali ipak u najveoj meri od samih istraivaa i njihovog
angaovanja i sposobnosti.
77
Tabela 4. Akademski rang univerziteta u svetu (ARWU)

Rang
1
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Univerzitet
2
Harvard
Stanford
Berkeley
Cambridge
MIT
Cal Tech
Columbia
Princeton
Chicago
Oxford
Zemlja
3
SAD
SAD
SAD
Engleska
SAD
SAD
SAD
SAD
SAD
Engleska
Alumni
4
100
40
69
90,3
71
52,8
72,4
59,3
67,4
59
Award
5
100
78,7
77,1
91,5
80,6
69,1
65,7
80,4
81,9
57,9
HiCi
6
100
86,6
68,8
53,6
65,6
57,4
56,5
61,9
50,5
48,4
N&S
7
100
68,9
70,6
56
68,7
66,1
52,3
40,5
39,5
52
SCI
8
100
71,6
70
64,1
61,6
49,7
70,5
44,8
51,9
66
PCP
9
74,1
66,9
53
65
53,9
100
46,6
59,3
41,3
45,7
Zbir
10
100
73,7
71,4
70,4
69,6
65,4
62,5
58,9
57,1
56,8
Objanjenje oznaka 4 do 9 u zaglavlju

Alumni (4) bivi studenti univerziteta
Ukupan broj nosilaca Nobelove ili Fildsove nagrade, uz znaaj za vrednovanje
stepenovan prema godini kada su diplomirali, magistrirali ili doktorirali na univerzitetu.
Nosi 10% u zbirnom uspehu.
Award (5) priznanja saradnika univeziteta
Ukupan broj saradnika koji su osvojili Nobelovu nagrade za fiziku, hemiju, medicinu
i ekonomiju i Fildsovu medalju u matematici u vreme kada su radili na univerzitetu, uz
znaaj stepenovan prema godini priznanja, sa udelom koji odgovara broju institucija gde
su tada bili angaovani i brojem nosilaca istog priznanja. Nosi 20% u zbirnom uspehu.
HiCi (6) visoko citirani istraivai
Broj najvie citiranih istraivaa u 21 kategoriji disciplina. To su najvie citirani
radovi u svakoj kategoriji. Kategorije i postupak su na sajtu ISI. Nosi 20% u zbirnom
uspehu.
N&S (7) objavljeni radovi u tematskim asopisima podruja Priroda i Nauka
Broj radova objavljenih u asopisima Priroda i Nauka (Nature and Science)
izmeu 2004. i 2008. Univerzitet se rangira prema autoru navedenom za korespondenciju
i koautorima radova u rubrikama lanci i Zbornici. Nosi 20% u zbirnom uspehu.
SCI (8) citirani radovi
Ukupno citiran broj radova u proirenom Indeksu naunih citata (Science Citation
Index-Expanded SCI) i Indeksu citata drutvenih nauka (Social Science Citation Index
SSCI) u 2008, samo u rubrikama lanci i Zbornici. Za Indeks citata drutvenih
nauka (SSCI) koristi se faktor 2 za ukupan broj radova univerziteta. Nosi 20% u zbirnom
uspehu.
PCP (9) - svedeni rezultat po glavi istraivaa (per kapita) - znaaj karakterisan
verovatnoom: rangirani rezultati kolona 4-8, svedeni na ekvivalentan broj stalnog
akademskog osoblja (Per Capita Performance - PCP). Nosi 10% u zbirnom uspehu.
Potpuno drugaija slika se dobija ako se namena i ciljevi rangiranja drugaije

postave, kao to se vidi iz programa Vebometrijsko rangiranje univerziteta u
svetu (Webometrics Ranking of World Universities WR). Ovaj program je
razvila Kibernetska laboratorija Saveta za nauna istraivanja (Consejo Superior
78
de Investigaciones Cientficas CSIC) iz panije (25). CSIC pripada Ministarstvu

prosvete i bavi se razvojem nauke i tehnologije. Rangiranje je sprovedeno
da podri WEB publikacije, uz elektronski pristup naunim i akademskom
dokumentima. WEB pokazatelji su korisni i za rangiranje, jer su zasnovani na
optim karakteristikama i prepoznatljivosti univerziteta.
Takvo rangiranje daje potpuniju sliku, jer su profesori i istraivai zastupljeni
prisustvom u WEB sistemu, a ovaj je sistem takoe dostupan entitetima
ekonomije, industrije, politike i kulture. Vebometrijsko rangiranje je usmereno
na rezultate naunih istraivanja, ali i na pokazatelje koji bolje opisuju ukupni
kvalitet institucije koja se ocenjuje. Ocenjuje se 15000 univerziteta i rangira 5000.
Odabrana su etiri kriterijuma za vrednovanje:
----
--
Veliina (S), sa 20% udela. Broj strana u WEB sistemu, naenih u Guglu,
Jahuu, Lajv seru i Egzalidu (Google, Yahoo, Live Search and Exalead).
Dostupnost (V), sa 50% udela. Ukupni broj pojedinanih spoljnjih veza
(external links) sa sajta, to je pouzdano oitano samo sa Yahoo Search.
Znaajni formati (R), sa 15% udela. Posle ocene znaaja za aktivnosti u
akademskoj sferi i publikovanju, a prema obimu i udelu izabrani su Adobe
Acrobat (.pdf), Adobe PostScript (.ps), Microsoft Word (.doc), Microsoft
Powerpoint (.ppt) i preuzeti preko programa Google, Yahoo Search, Live
Search i Exalead.
Program Skolar (Sc), sa 15% udela. Program Google Scholar daje broj
radova i navoda (citata) za svako akademsko podruje. U ove rezultate se
ubrajaju radovi, izvetaji i drugi dokument akademskog tipa.
Tabela 5. Poreenje ranga univerziteta prema ARWU i WR
Univerzitet
Harvard
Stanford
Berkeley
Cambridge
MIT
Caltech
Columbia
Princeton
Chicago
Oxford
Cornell
Wisconsin Madison
Minnesota
Illinois Urbana
Michigen
Zemlja
SAD
SAD
SAD
Engleska
SAD
SAD
SAD
SAD
SAD
Engleska
SAD
SAD
SAD
SAD
SAD
ARWU
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
12
17
28
25
22
WR
2
3
4
23
1
8
17
40
14
43
5
6
7
9
10
Beograd
Srbija
nije u prvih 500
299
79
Povrna analiza pokazuje da bodove u ARWU programu donose kvalitet

obrazovanja (10% Nobel Fields alumni) i prestia (20% Nobel Fields staff), koji
se samo posredno koriste u WR programu. Uticaj Nobelove i Fildsove nagrade je
veliki, iako njihovo dodeljivanje esto zavisi od subjektivnosti lanova komisije i
aktuelne politike i drutvene situacije u svetu (26). U programu WR je osnovna
WEB dostupnost. Moe se uoiti uticaj usvojenih merodavnih disciplina, vie
usmerenih ka tehnikim i prirodnim naukama. I pored razlika u pristupu ARWU
i WR najbolji univerziteti SAD se pojavljuju u obe liste, tab. 5.
Na prvi pogled je neobjanjivo da u tab. 4. nema univerziteta iz biveg SSSR,
zemlje ija je nauka omoguila prvi iskorak u vasionu u bukvalnom smislu.
Zatvorenost sovjetskog sistema, posebno u politikom pogledu i obrazovanju
tokom postojanja SSSR (1917-1991) je osnovni razlog.
Beogradski univerzitet (BU) se na najnovijoj WR listi nalazi na 299. mestu,
dok je na prethodnoj WR listi bio na 426. mestu. Meutim, BU nije meu prvih
500 na ARWU listi.
4. diskusijA
Sport i nauna istraivanja su drutvene aktivnosti koje se paralelno razvijaju jo od antikog doba. Privrenost i entuzijazam su osnove za bavljenje ovim
aktivnostima, a za postizanje to boljih uspeha neophopdne su predispozicije linosti. Naime, bez talenta i fizike spremnosti u sportu nema dobrih rezultata, bez
intelekta i inventivnosti, nema uspeha u naunom istraivanju, a podrazumeva
se intenzivan rad i veliki napor. Takmienje je osnovni pristup u obe aktivnosti.
U sportu se, posle upornih i osmiljenih treninga, takmienje ostvaruje na utakmicama timova, borbom pojedinaca u linom okraju ili njihovim paralelnim
nastupom na mitingu, zatim u ligama timova, na dravnim, regionalnim, kontinentalnom i svetskim prvenstvima i na olimpijadama. Uestvuje na hiljade takmiara, esto i stotine hiljada gledalaca, kao i milioni gledalaca kraj televizora.
Uspeh u naunim istraivanjima takoe zahteva predan i mukotrpan rad da se
doe do rezultata, koji se objavljuju u vidu dokumenata i radova u asopisima,
ali i na skupovima, simpozijumima, velikim konferencijama i kongresima, esto sa vie hiljada radova, u prisustvu velikog broja naunih radnika. U takvim
uslovima je i u sportu i u naunom istraivanju od velikog znaaja evaluacija postignutih rezultata radi poreenja i rangiranja kroz pogodno uspostavljen sistem
vrednosti. Lako je uoiti navedene dodirne take, pa je prirodno da se postignuti
rezultati u obe aktivnosti prikazuju putem brojanih vrednosti, gde god to moe,
uspostavljenih merenjem ili modeliranjem. To omoguava da se uspostave liste i
tabele podataka za rangiranje. Pri tom prvi u rangu zasluuje posebnu panju i
odgovarajue nagrade, na primer jo od antikog doba sve do danas zlatne medalje na Olimpijskim igrama kao najvei domet u sportu.
80
Do ove take postoji slinost sporta i naunih istraivanja. Meutim, bitna

razlika se javlja kada se rezultati mere, a naroito kada ih treba iskazati brojano
u sistemu vrednosti. Kada se radi o duini (i prostoru), u sportu su gotovo sve
izmerene veliine (tab. 2) obuhvaene metrom (m), koji je osnovna jedinica
za merenje duine u meunarodnom sistemu mera (SI sistemu). Praktino su
u sportu dovoljno tane vrednosti izmerene u kilometrima (103 m, tj. hiljadu
metara), pa do milimetara (10-3 m, tj. hiljaditi deo metra). Prefiksi kilo (k, 103),
hekto (h, 102) i deka (da, 101), kao deci (d, 10-1), centi (c, 10-2) i mili (m, 10-3)
su uvedeni 1975. godine, kada je usvojen SI sistem mera. Nauka je neograniena,
pa je SI sistem mera za njene potrebe proiren 1991. do 1024 m (Y, jota) sve do
10-24 m (y, jokto), ali je gotovo izvesno da to nije kraj. Neki, u meuvremenu
uvedeni, novi prefiksi se u nauci koriste i vie od prvih 6 prefiksa, kao G (giga) i
M (mega) u kompjuterima, odnosno mikro (m) i nano (n), na pr. nano materijali
i nano strukture. to se vremena tie, u sportu je dovoljna sekunda (s), minuta
i as, kao stotinka i desetinka sekunde, ve prema dostinim rezultatima. Treba
napomenuti da se ureaji za merenje u sportu neprekidno usavravaju sa razvojem
visokih tehnologija (fotofini, televizija, sl. 2). Za potrebe nauke se neverovatnom
brzinom razvijaju novi merni instrumenti. Tako je nedavno prikazana nova
generacija satova neverovatne tanosti (1 sekunda greke za 7 milijardi godina) i
ostalih veliina kako je navedeno ranije. I ponovo bez granica.
Iako jednostavna, evaluacija sportskih rezultata je praena mnogim problemima, od kojih su neki navedeni. Mnogi od njih su vezani za tzv. ljudski faktor.
Karakter problema u evaluaciji rezultata naunih istraivanja je mnogo sloeniji
i broj problema je znatno vei. Meutim, za razvoj drutva, politikog sistema i
organizaciju drave je evaluacija rezultata naunih istraivanja znaajna, jer su
danas vrhunska nauka i znanje najmanje dostupni i najskuplji proizvodi, ba zato
to se obim znanja proiruje nepredvidljivom brzinom. Vrednost se uspostavlja
na svetskom tritu, pre svega dirigovanom profitom, ali je trite jo uvek samo
delimino dostupno znanju i nauci. Obim koji doputaju vlasnici znanja da se
stavi na trite, zavisi od procene ukupnih efekata (korist od razmene znanja, politiki motivi, a moda najvaniji novac, odnosno materijalni efekti, u bitnoj meri
zavisni od raspoloivih sirovina). Uproeno gledano, nauka ne donosi profit
neposredno (fundamentalna matematika i fizika, prirodne i medicinske nauke,
drutvene i socijalne nauke), ali su mnoge nauke (primenjene, vojne i tehnoloke)
izuzetno profitabilne preko proizvoda izloenih tritu. Pri tom ipak treba imati
u vidu da je nauka nedeljiva, to se lako zakljuuje sistemom obrazovanja (dakle
socijalnom kategorijom), koji je zasnovan preteno na primeni neprofitabilnih
nauka.
Zbog toga generalna klasifikacija uesnika u naunom istraivanju ukazuje na
dva bitno razliita motiva istraivanja. Prvi je isto istraivanje za otkrivanje novih
pojava, uslovno uporedljivo sa amaterizmom u sportu. Drugo je istraivanje koje
donosi materijalnu korist, i u krajnjoj liniji moe da se izrazi novcem i profitom,
81
na slian nain kao profesionalizam u sportu. Izmeu ove dve krajnosti se nalazi
ogroman broj istraivanja, u kojima su u razliitim udelima zastupljena oba
motiva. Cilj ove diskusije je da se, bar okvirno, odredi mesto ukupno ostvarenih
rezultata svih naunih istraivanja u sistemu vrednosti.
etiri opte poznata i sluajno odabrana otkria, razliita po karakteru,
ostvarena u etiri razliite civilizacije, u etiri razliita vremenska perioda, od
kojih svako ima nepobitnu i znaajnu vrednost, treba da poslue kao primer
pristupa problemu.
Prvo je otkrie papirusa u egipatskoj civilizaciji. Oigledno je da razvoj
papirusa nije delo pojedinca, ve rezultat sistematskog timskog istraivanja i
razvoja. Korist od papirusa je u tome to su podaci dragoceni za razvoj civilizacije
zapisani i ostali dostupni za dalja istraivanja i pokoljenja.
Drugo otkrie potie iz antike civilizacije, ali jo danas ima sutinsko
znaenje. Tako je reju eureka, Arhimed, najugledniji matematiar i fiziar
Starog veka, iskazao linu satisfakciju i objavio da je doao do zakona potiska,
bitnog za razvoj sveukupnih prirodnih i tehnikih nauka. Tom jedinom rei
on je iskazao da je eksperimentom, koji to u dananjem smislu rei i nije bio,
genijalno shvatio pojavu koja je osnova mehanike u celini i time sebe rasteretio
dugog razmiljanja i diskusija sa savremenicima. Treba podsetiti da se danas
jedan svetski obiman kontinualni istraivaki projekt, finansiran od industrije,
ali i od drava, naziva Eureka.
Barut, pronaen u 13 veku u civilizaciji Kine, opet kao rezultat timskog rada,
koji je doneo materijalnu korist, ali ukazao i na otkria sa moguim razarajuim,
tetnim dejstvom, tree je znaajno otkrie.
Nepobitno je i da bez etvrtog otkria, Njutnovih zakona iz 17. veka,
dalji napredak nije bio mogu, a njihovo rano otkrie je bitno ubrzalo razvoj
civilizacije. I u ovom primeru je vaan slobodan pad jabuke, eksperiment koji to
nije bio, a odraz ovog otkria je Njutnu doneo linu satisfakciju, ugled i presti,
ali ne i direktnu materijalnu korist.
Ovde se postavljaju dva sutinska pitanja. Prvo je kome od etiri navedena
otkria dati primat i najvei znaaj, odnosno da li postoji otkrie koje je i
znaajnije od njih. Drugo je pitanje kako uopte odrediti najznaajnije nauno
otkrie, rezultat naunog istraivanja, i da li je mogue to odrediti brojem.
Umesto odgovora razmotrie se neki pristupi i neka ostvarenja.
Kako je teko odrediti kvalitet rezultata naunog istraivanja, koji bi bio
primenljiv na razliite discipline, to se ne moe odrediti ni rang dostignua.
Veliki znaaj su dobile nagrade Nobela, ali i Fildsa, koje utiu na rangiranje, kao
to je prikazano u tab. 4.
82
Veliki je presti dobiti meunarodnu Nobelovu nagradu. U laueratima danas

veina ljudi prepoznaje univerzalne genijalce i briljantne pojedince, sa posebnim
znaajem u svetu. To je i prirodno, jer je samo 802 lauerata dobilo diplome, medalje
i novac, danas na nivou milion evra (nekoliko njih je dobilo ovo priznanje dva
puta). Nagrada se od 1901. dodeljuje svake godine za medicinu sa psihologijom,
fiziku, hemiju, knjievnost i mir, od 1969. i za ekonomiju (27).
Smatra se da je pristup dodeli nagrade Nobela uglavnom dobro odmeren i nepristrasan, naroito za fiziku, hemiju i medicinu. Ipak postoje primedbe na sutinu, a mnogo vie na primenu i praktian izbor lauerata. Prva sutinska primedba
je da se Nobelova nagrada dodeljuje od sredstava koja potiu iz istraivanja sa
rezultatima razaranja i unitavanja, dakle tetna po oveanstvo, uz obilje prolivene krvi i ubijenih ljudi. Druga primedba je da se kroz komitete i postupak izbora unosi mnogo subjektivnog uticaja, pre svega zbog porekla i pripadnosti lanova komiteta, ali i pod uticajem politikih pritisaka, javnog mnjenja formiranog
uticajem medija, lobiranja, pa i ak i mita. Taj uticaj naroito dolazi do izraaja
kod nagrada za mir i knjievnost, ali je dosta takvih primera i u nauci. Rezultati
mnogih naunih istraivanja od posebnog znaaja za razvoj oveanstva, mnogo
veeg u poreenju sa rezultatima koje je komitet prihvatio i nominovao lauerata,
su ostali nenagraeni. To se u izvesnoj meri moe pripisati ve ukazanom naunom nivou ocenjivaa, ponekad niem od ocenjivanog rezultata, kao i poreklu i
govornom podruju. Bilo kako bilo, Nobelova nagrada je najprestinija nagrada,
koju moe dobiti jedan naunik, i zbog toga treba da ima posebno mesto u evauluaciji rezultata naunih istraivanja.
Savremena nauna istraivanja, meu kojima kao primer treba istai i
rezultate Teslinih istraivanja, ovde su navedena samo pojedinano, a italac
se upuuje na korienje Interneta za detalje. Obim naunih istraivanja je
gotovo nezamisliv pojedincu. Za to ima vie razloga. Prvi je veliki broj aktivnih
naunika, zahvaljujui linom interesovanju i velikom podsticaju od strane
industrije i drave za tu aktivnost. Drugi razlog je bitno proiren prostor, preko
Mm, a naroito ispod nm, zahvaljujui razvoju novih mernih instrumenata
i monih kompjutera, sposobnih da memoriu sve to se zna i da obrauju
materiju koju pojedinac ne moe. U pogledu teme ovog rada, a posebno pitanja
da li se kvalitet i u nauci moe iskazati brojem, logino se namee razvoj nove
istraivake discipline, sajentrometrije (scientrometrics), kojoj treba nai ime u
srpskom jeziku, ako je to mogue.
Istorijski gledano nauka se razvijala doprinosom pojedinaca, pa sva vana
otkria nose ime naunika koji ih je definisao. To nikako ne znai da su svi
nauni zakoni, hipoteze i aksiomi nastali samo radom pojedinaca, naprotiv
ak i u staro vreme su postojale kole, na elu sa uiteljem. Nema sumnje da su
takve kole imale potporu drave. Princip organizacije naunog rada se ni do
danas uglavnom nije promenio, s tim to zbog velikog broja naunih radnika
uticaj drave sve vie dominira. Jo jednom problemu treba posvetiti panju.
83
Bez obzira na danas neizbeni timski rad u nauci, brojni profesori i naunici na
univerzitetima su individualci i njihov uinak i rezultati se ocenjuju ne samo
u okviru rezultata tima, ve i pojedinano. Zbog toga se prilikom ocenjivanja
rada pojedinca ne moe prenebrei socijalni poloaj i mesto, koje oni imaju u
okruenju, kao to je potkrepljeno primerima (26, 21).
U naunom sektoru evaluativna drava je u cilju bolje efikasnosti, a pod
uticajem sve vee konkurencije u svetu, usredsreena na otklanjanje dve
najvanije slabosti savremene nauke: naruen (etiki) integritet i nedovoljno
cenjenu drutvenu korisnost. Osnivaju su nezavisna tela radi spreavanja
zloupotreba u nauci, kod nas naroito potovanja konkursa. Da bi efekti nauke
bili vei uvedene su prelazne institucije, koje nauku povezuju s privredom (nauni
parkovi, inovacioni centri). Doktrinu su preuzeli i u EU, ali i Svetska banka i
MMF, to ukazuje na veliku ulogu novca u nauci. Nauni sektor se kroz ovu
tranziciju na Zapadu temeljno preureuje, to i nae drutvo sledi, ali je nama jo
uvek preostala i tranzicija iz socijalistike nauke i privrede u kapitalistiku,
radi poveanja efikasnosti.
Vie kritinih problema ipak treba istai.
Prvi je fleksibilnost kapitala da se usmeri u podruje gde se najlake
oplouje, zanemarujui sve dodatne efekte. Danas je jasno da je znanje (i nauka)
najdragocenija vrednost i kapital tei da tu zauzme dominantnu poziciju. Treba
se podsetiti vremena monopola, a zatim vremena kartela, kada je kapital izborio
dominantni znaaj u svetu. Iako je zajednikim merama pojedinih drava i
itavog sveta znaaj kapitala tada bio u izvesnoj meri i tokom izvesnog vremena
potisnut, njegova snaga i fleksibilnost se ponovo javljaju u vidu globalizacije,
iji je konani efekt ipak dominacija velikih nad malim i finansijski monih
nad siromanim. Konani bilans se uslovno moe smatrati prelivanjem u korist
bogatih, preostalog, jo neiskorienog bogatstva prirode, koje je vlasnitvo
siromanih. Ve opisana kupovina sportista se jo u otrijem obliku javlja i u
nauci, tako da kapital u sve veoj meri preuzima kontrolu najefikasnijih naunika
i rezultata njihovih istraivanja.
Drugi problem, interesantan kao tema skupa Ljudi govore je odraz uvoenja
sistema vrednosti, posebno u nauci, na socijalne tekovine, obrazovanje, kulturu
i umetnost, uopte, i u evaluativnoj dravi, kao i na linost i emocije oveka.
Kategorije kao prijateljstvo, ljubav, dobrota, milosre, pa i porodica i porodini
odnosi gotovo da u sistemu vrednosti nemaju mesta. I onda se prirodno
postavlja pitanje da li je ivot oveka zaista postao bogatiji time to je stekao vea
materijalna dobra. ak se i u obrazovanju i vaspitanju sve vie istie dominacija
sistema vrednosti nad sistemom humanosti.
Preduzimljivost u naunim istraivanjima je zasnovana kako na linoj
zainteresovanosti i sposobnosti, tako i na poverenju. Preduslov je da se stvori
ambijent u naunom istraivanju, koji e, svojim visokim etikim standardima
84
i kreativnim stvaralatvom, privui i zadrati pojedince visokog intelekta i

karaktera. Svaki autor u radu treba da identifikuje svoj autorski doprinos, koji ne
moe da bude usluga u laboratoriji ili izrada epruveta. Sem toga, od vodeeg autora
treba traiti sve podloge da se prezentirani nauni rezultati mogu reprodukovati
ili bar verifikovati (24). Pri tom u radu moe da bude prisutno i vie vodeih
autora. Poseban problem predstavlja mentorska praksa iskusnih naunika, to
treba bitno da doprinese etikoj i strunoj strani rada. Efikasno mentorstvo je
kritino za razvoj nauke i prenoenje iskustva i znanja. Ipak treba uzeti u obzir
da ostaje jo puno problema koje pri tom treba reiti.
Kako je reeno, za profitabilne nauke mogu da se uspostave, bar priblino,
vrednosti iskazane kroz udeo neizbenog naunog istraivanja u ceni gotovog
proizvoda visoke tehnologije (automobil, avion, kompjuter, televizor, merni
sistemi, medicinski ureaji, laboratrijska opema), koje je podstaknuto,
specificirano i finansirano po pravilu od strane proizvoaa, sa krajnjim ciljem
ostvarenja dobiti, a u nekim sferama uz dirigovanje i sveukupnu pomo drave.
Da bi se taj sektor podsticao i kontrolisao neophodne su liste vrednosti. Zbog toga
nije udno to su na listama najbogatijih kompanija i pojedinaca upravo oni koji
najvie ulau u nauku za razvoj novih proizvoda. Tehnoloki visoko razvijene
zemlje Zapada (SAD, Evropska Unija) su predvodnici tog pristupa. Treba samo
napomenuti da je nagli razvoj Japana i June Koreje upravo utemeljen na tom
pristupu. To je sluaj i sa zemljama gde nauka doivljava procvat, danas posebno
izraen sa Indijom, Brazilom i Kinom, pa je jasno zato je u njoj i napravljena
angajska lista univerziteta.
to se tie istraivaa pojedinca, njegov se doprinos jo uvek preteno ocenjuje
produktivnou, a ona se najlake vidi iz liste citiranja. I to je pristup koji je razvijen na Zapadu. To ne znai da istaknuti ekspert nee biti i posebno vrednovan
i nagraen od strane kompanije. Ali, u takvom sistemu individualni istraivai
teko mogu da opstanu.
Mnogo je tei problem naizgled neprofitabilnih nauka. Jo uvek nije jasno
kako se rezultati iz duhovne sfere (kultura, umetnost) mogu izraziti brojem, iako
je to potpuno uspelo u jednoj disciplini obrazovanju. Pristup koji je prihvaen
u Srbiji (15 do 21) nudi mogunost zdravog reenja u naem drutvu i dovoljan
podstrek razvoju nauke u celini.
Na jedno vano pitanje odgovora jo nema, a to je kako sklonost ka naunom
istraivanju mladih talenata usmeriti pomou sistema vrednosti do formiranja
jedne zdrave linosti u opisanim sloenim uslovima. Tematska oblast Ljudi
govore je moda najbolje mesto za prouavanje tog problema i iznalaenje pravog
odgovora, a to se sa uspehom moe primeniti na rezultate naunih istraivanja:
oveku je najvanije da bude vaan.
Autori su ovom radu pristupili nepristrasno, sa eljom da budu objektivni.
Unosei svoje znanje i iskustvo, a time svoje stavove i gledanja, oni su u rad uneli
85
lina shvatanja, pa se u tom smislu subjektivnost ne moe u potpunosti iskljuiti.

Ali je to svojstveno svakom koji sa bavi ovom temom.
5. ZAKLJUAK
1. Primena sistema vrednosti u oceni rezultata naunih istraivanja i
rangiranje, postalo je neizbeno s obzirom na znaaj i visoku cenu nauke i znanja
u savremenom svetu.
2. Tenja da se rezultati naunih istraivanja iskau brojano za sada su
ogranieni na citiranost i rangiranje. To mogu biti korisni podaci, ali ne daju
neposrednu sliku kvaliteta izvedenih istraivanja i znaaj steenog znanja. Dalje
istraivanje u tom pogledu je neophodno, a s obzirom na vrhunske tehnologije, u
stvari, otvara novu naunu disciplinu, sajentrometriju.
3. Novac, kao motivacija u nauci, moda nije primaran za naunika, ali je, sa
druge strane, neizbean za postizanje znaajnijih naunih rezultata.
4. Od posebnog je znaaja odrediti mesto oveka i njegove linosti u sistemu
vrednosti i evaluaciji rezultata naunih istraivanja, zbog neizbene interakcije,
uslovljene karakterom i sloenou nauke.
Reference
1. Sabo, .J., Grubin, J. (2010): Nauka u Srbiji i okruenju 20002010.
Nauno-struni skup SNTPI 09, 19-20.6.2009, Beograd,
http://www.ekapija.com/website/sr/page/242023
2. Olimpijske igre http://sh.wikipedia.org/wiki/Olimpijske_igre
3. OI 2008 http://en.beijing2008.cn/
4. http://en.wikipedia.org/wiki/Bob_Beamon
5. Desetoboj - http://hr.wikipedia.org/wiki/Desetoboj
6. http://www.google.com/search?hl=en&source=hp&q=milorad+cavic+mi
chael+phelps&aq=1m&aqi=g1g-m1&oq=Cavic+Mi
7. Kopernik http://en.wikipedia.org/wiki/Nicolaus_Copernicus
8. Milankovi, M. (1941): Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung
auf das Eiszeitenproblem, Kniglich Serbische Akademie, Belgrad, /
Prevod na srpski Milankovi, M. (1998): Kanon osunavanja zemlje i
njegova primena na ledena doba, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd). http://en.wikipedia.org/wiki/Milankovitch_cycles#References
9. Sedmak, S. (2009): Crack analysis at nano level, monograph IFMASS 10,
Fundamentals of fracture mechanics and structural integrity assessment
methods, Ed. Sedmak, S., MF-TMF-DIVK-IMS, Belgrade.
86
10. Wanhill, R. (2009): Istraivanje u Nacionalnoj vazduhoplovnoj laboratoriji

(NLR) znaajnih eksploatacijskih otkaza vazduhoplova (Some notable
aircraft service failures investigated by the national aerospace laboratory
(NLR)), IVK, 2-2009, 71-88.
11. Sedmak, S., Grabulov, V., Momilovi, D. (2009): Chronology of lost
structural integrity initiated from defects in welded structures, IVK,
1-2009, 39-50.
12. Gubeljak, N. (2009): Primena stereometrijskog merenja na integritet
konstrukcija, IVK, 2-2006, 65-74.
13. Toth, L. (2000): Zamorni lom: prolost, sadanjost i buduost, monografija
IFMASS 7, Eksperimentalne i numerike metode u oceni integriteta
konstrukcija, ur. Sedmak, S., Sedmak A., TMF, JSZ, GOA, 93-118.
14. Tesla http://en.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla
15. http://en.wikipedia.org/wiki/ISI_Web_of_Knowledge
http://thomsonreuters.com/about/
16. ipka, P. (2001) Nauka u Srbiji u susret evaluativnoj dravi. Beograd:
Centar za evaluaciju u obrazovanju u nauci, ERD 01/01, jun, 2004
17. CEON http://ceon.rs/
18. Repozitorijum NBS http://scindeks-repozitorijum.nb.rs/
http://www.alexa.com/siteinfo/kobson.wordpress.com
19. ipka, P., Sociofakt http://psih.org/? p=327
20. Bibliometrija http://ceon.rs/index.php?option=com_content&task=blogc
ategory&id=69&Itemid=896
21. Elektronski izvetaj o naunom uunku u Srbiji EINUS (INTERNET)
22. Albertis, B. (2010): Vrhunski mentori kao nauni iranti, Politika,
23.1.2010, (Kultura, Umetnost, Nauka, str. 8).
23. Academic Ranking of World Scientrometrics Universities
http://en.wikipedia.org/wiki/Academic_Ranking_of_World_Universities
24. http://www.springerlink.com/content/101080/
25. Aguillo, I.F., Ortega, J.L. & Fernndez, M. (2008): Webometric Ranking of
World Universities: Introduction, Methodology, and Future Developments.
Higher Education in Europe, 33(2/3): 234-244.
26. Pavlovi, B., (2009): Nobelovske kontroverze, Politika, 9-23. decembar
2009.
87
MEDIKALIZACIJA U DRUTVU I PSIHIJATRIJI

Tomislav Kai
Moralo bi se zaista jako zamuriti na teatar apsurda u kojem ivimo, da
bi se moglo ozbiljno raspravljati o savremenom sistemu vrednosti u naem
okruenju.
Na globalnom nivou blista Nobelova nagrada za mir u rukama jedinog
imperatora, koji alje nove armije u rat i ima svoj rat od jue, danas i sutra. Ali se
ne zaboravlja ni da je 19 drava najveeg pakta u istoriji zdrueno i sistematski
nedeljama bombardovalo iz nebeskih visina ovu nau sirotinju i to sve sa
cininim, arogantnim humanitarnim ciljevima i da nas sada ti isti opominju na
ljudska prava i pozivaju da se pridruimo evropskim vrednostima. Ne zaboravlja
se ni da je koju godinu pre toga, cela vlada Evrope bila prisiljena da demisionira
ogrezla u korupciji. Ukratko, sve prave vrednosti za koje se vredi boriti: sloboda,
mir, ljubav, obrazovanje, nauka, humanizam, rad i blagostanje i druge, potiskuju
nesloboda, nepravda, totalitarizam, cinizam, korupcija, rat i novac koji
diriguje tim orkestrom.
Na lokalnom nivou, svi smo stisnuti u malo i sve manje pozorite lutaka i
ivimo Vreme uda u dravi koja to i jeste i nije: ne zna svoje granice, jeste kao
Republika, ali nema Dan Republike, koja je zapravo monarhistika republika,
a nema monarha, koja ima prestonicu i prestolonaslednika, a nema prestola,
89
ima dvorove u kojima borave strani dravljani, a nema dvorjane, ima najveu
vladu na svetu u kojoj pored 27 ministara ima i 240 dravnih sekretara i njhovih
pomonika, ima ekonomski sunovrat, koji se hladno i bez grie savesti pripisuje
tranziciji, ima najposlunije medije koji sve to belee sa odobravanjem , a sve te
konce vuku poznate ruke sa poznatih, ali inostranih adresa.
E, kad se sva ta muka saznanja zatvori u podrume donje i dobro zamandale
vrata, onda bi se eventualno moglo pristupiti raspravi o tome gde su hic et nunc
u naem socijalnom miljeu naa medicina i psihijatrija, i ko je kome sluga, a ko
gospodar. Bez toga bi rasprava o medicini, psihijatriji, lekovima i medikalizaciji
bila preoptereena licemerjem.
U modernom drutvu, sekularnom i kapitalistikom, lekovi dobijaju sve
vaniju ulogu u odravanju prosperiteta i potvrde koncepta uspenosti. A uspean
ovek je pre svega apsolutno zdrav, a sve ostalo moe biti relativno. Oekivanja
od lekova su sve vea, a interesi pojedinih delova drutva, odnosno interesnih
grupa, vrlo razliiti, nekad istovetni, nekad malo razliiti, a nekad i sasvim
suprotni. Svejedno, svi hrle u apoteke da u leku nau ispunjenja svojih oekivanja
u irokom rasponu od ublaavanja fizikih tegoba, do oslobaanja od psiholokih
frustracija u mladosti, pa i u starosti.
Nesporna je injenica da je medicina nerazmrsivo upletena u ekonomske,
politike i socijalne procese i da lekovi u tome imaju aktivnu ulogu. Ovo nije
prilika da se raspravlja o psiholokim i metafizikim vezama oveka, odnosno
Drutva i Leka, ali se one ne mogu sasvim prenebregnuti. Lekovi su vremenom
postali bitan deo moderne civilizacije, prolazei evoluciju od dara Boijeg, dela
Prirode do izuma oveka. Bilo kako bilo, savremeno Drutvo ne moe bez lekova
ni fiziki ni psiholoki.
Za pojedinca, lekovi su garant zdravlja, a zdravlje najvee bogatstvo; zato je on
spreman i da dobro plati za lek, i da uva bele pare za crne dane.
Za porodicu, lekovi su garant mira, stabilnosti razvoja, prosperiteta i sree, i
ona je takoe spremna da dobar deo imetka odvoji za leenje, naalost, najee
kad je ve kasno.
Za vee kolektive: preduzea, policiju, vojsku i sl., lekovi su garant stabilnog
zdravlja, kratkog bolovanja, efikasnosti poslovanja i uveanja profita.
Za medije, lekovi su vrlo zahvalna tema, atraktivna za najiri krug gledalaca
ili italaca i, takoe, tema ija je obrada pogodna za uveavanje profita.
Za farmaceutstku industriju lekovi su direktni izvor profita, te ona preko
marketinga radi sve da se potronja lekova sve vie poveava i cene budu to
vee.
90
Medikalizacija u drutvu i psihijatriji
Tomislav Kai
Za medicinsku profesiju lekovi su izuzetno vana sredstva za potvrivanje

integrisanog znanja i efikasnosti, te odravanja svog inae visokog ugleda u
drutvu, za zadravanje mnogih privilegija koje se uz taj ugled podrazumevaju.
Za Vlade i Fondove socijalnog osiguranja, lekovi su veliki troak i preko
svojih Komisija na raznim nivoima rade sve to se moe da se potronja smanji,
racionalno ili restriktivno, preko raznih instrumenata pozitivnih ili negativnih
lista odnosno raznih vidova participacije (1).
Generalno, formira se novi koncept preventivnog delovanja u zdravstvu, koji
bi trebalo da zameni stari koncept reaktivnog delovanja u smislu leenja bolesti
odnosno bavljenja posledicama.
Obeleja moderne medicine

Moderna medicina ima nekoliko specifinih karakteristika, koje daju osnovni
peat dogaajima u savremenoj praksi.
Koncept EBM (engl. Evidence Based Medicine Medicina zasnovana na
dokazima) je nauno-tehniki pristup zasnovan na eksperimentalnim dokazima
iz randomiziranih klinikih studija i na Preporukama koje izdaju nacionalna i
supranacionalna profesionalna udruenja. One (jo) nemaju snagu zakonskih
propisa, ali do toga nije daleko.
Specijalizacije i subspecijalizacije koje jesu potrebne, ali razbijaju celinu
oveka.
Biologizacija je trend da se ovek tretira kao skup fiziolokih i pato fiziolokih
procesa, lien psiholokih sadraja i drutvene, socijalne komponente.
Medikalizacija trend koji se najkrae moe opisati kao pomeranje granica sa
zdravlja na bolest; to je glavna tema ovog teksta.
Tehnologizacija se ogleda u rastuoj dominaciji novih high tech aparata i
njihova agresivna primena ne samo u klinikim centrima, ve i u malim privatnim
ordinacijama. Kao da bolesnik lekaru i nije potreban da bi postavio dijagnozu i
odredio terapiju toliko dominiraju slike i brojevi, koji izlaze iz aparata.
Kriza inventivnosti u nauci i industriji, nemo reavanja najteih problema
medicine: mentalne bolesti, demencija, rak, ateroskleroza, astma, reumatizam
Alternativna medicina koja naglo raste zbog slabosti naune, iako to nije
jedini razlog.
91
Farmaceutska industrija i Medikalizacija ivota

Zlatno doba prosperiteta farmaceutske industrije trajalo je od kraja II svetskog
rata, do 80-ih godina 20-og veka. Ono nam je podarilo epohalna otkria u skoro
svim oblastima medicine. U to vreme, Industrija je postala jedna od najmonijih
i najprofitabilnijih privrednih grana, sa najbrim obrtom kapitala. Tako je ona
prerasla svoju idealizovanu namenu snabdevaa Drutva neophodnim lekovima,
koji brine o ublaavanja ljudske patnje, i transformisala se u Big Business koji
vode ljudi tvrda srca.
Meutim, talidomidska katastrofa je od 1960. do 1970. pokrenula uspostavljanje
dotle nepostojee zakonske regulative za ispitivanje lekova, uz uvoenje vrlo
strogih kriterijuma efikasnosti bezbednosti. Danas deluje bizarno da su u Parizu
50-ih godina prolog veka Delay i Deniker poeli da lee svoje shizofrene bolesnike
samo nekoliko meseci posle sinteze hlorpromazina. Na slian nain je antidepresiv
imipramin, dobijen kao derivat hlorpomazina, primenjen kod bolesnika samo
nekoliko nedelja posle hemijske sinteze bez ikakvih prethodnih toksikolokih,
farmakodinamskih ili formalnih klinikih ispitivanja.
Strogi propisi, koje je Drutvo postavilo pred Industriju, toliko su usporili
uvoenje lekova da je danas za to potrebno oko 10 godina ispitivanja. To
enormno poveava trokove i znatno skrauje vreme eksploatacije patentnih
prava i mogunosti za ostvarivanje profita. Broj novih lekova koji se uvede tokom
godine dana se smanjio sa oko 70 u 60-im, na oko 30 u 70-im godinama prolog
veka i na oko 10 u nedavnim decenijama (2). Novi propisi nisu ba ubili gusku
koja nosi zlatna jaja, ali je njihov broj drastino smanjen.
Na vrhuncu svoje moi, Industrija preduzima opsene mere za smanjivanje
trokova ukrupnjavanjem kapitala spajanjem poznatih evropskih firmi kao
Ciba, Hoechst, Sandoz, Rhone Poulenc, Wellcome i druge, sa kojima je Medicina
saraivala u zlatnom dobu posleratne farmaceutske revolucije. Njihova ugledna
imena su se zagubila u bezlinim konglomeratima kao Aventis, Novartis, GSK i
slino.
Shvatajui sebe kao pokretaku snagu Progresa, Industrija nove izvore profita
trai na drugoj strani, u otvaranju novih trita, to je dovelo do stanja koje se
danas opisuje kao medikalizacija ivota. Frustrirana neuspelim pokuajima da se
nau efikasni lekovi za ozbiljne masovne bolesti kao rak i demencija, Industrija
se okrenula proirivanju granica bolesti nalazei sebi jake saveznike u Medicini
i Medijima.
U nemoi da nae lek za svaku bolest Pill for every ill, obratila se za pomo
Medicini koja neumorno proizvodi nove dijagnoze, nove faktore rizika i sniava
granine vrednosti za postojee, kako bi farmaceutska industrija oliena u
92
Tomislav Kai
sintagmi Big Pharma mogla da ima bolest za svaki lek koji proizvede Ill for
every pill.
Tako se Trojna alijansa: Industrija, Medicina, Mediji okrenula zdravim
ljudima kao potroaima, eksploatiui njihove blage i prolazne tegobe ili
neumitne fizioloke promene u mladosti ili u starosti, njihove strahove i elje.
Medikalizacija je dobro zahvatila sve periode ljudskog veka:

u detinjstvu treba leiti nestanu decu (ADHD, tzv. hiperaktivna deca,

a poremeaj je proiren i na odrasle, te ga neki smatraju za najei
nedijagnostikovani psihijatrijski poremeaj kod odraslih;
u adolescenciji i mladosti stidljive (socijalna fobija);
u svim uzrastima punake, gojazne ili elave;
sve osobe oba pola nezadovoljne sobom i neraspoloene proglasiti za
depresivne;
sve ene u postmenopauzi i
sve mukarce koji smatraju da su nespretni u seksu;
medikalizaciji nisu mogli izmai ni rekreacija i sport.
Parafrazirajui jedan poznati stih, moe se rei: Od kolevke pa do groba

bolesno je svako doba.
Kompletna procedura je usavrena. Mediji najpre objavljuju seriju pria
usmerenih da razviju strah od stanja ili tegobe i da skrenu panju na nove
terapijske mogunosti. Onda dolaze nezavisni medicinski eksperti prethodno
motivisani i stumulisani od strane Industrije, da objanjavaju sutinu i teinu
problema ako se ne lei i dobrobiti od leenja. Grupe potroaa ili novinariistraivai dovode pred kamere rtve, a onda dolazi marketing Industrije da
prikae asortiman (3).
Primarna prevencija
Novi aspekti medikalizacije nastaju na poetku 21-og veka sa sniavanjem
graninih normalnih vrednosti pojedinih laboratorijskih nalaza, koji se smatraju
za faktore rizika sa ciljem delovanja u tzv. primarnoj prevenciji bolesti. Ako bi
se dosledno sledile Preporuke raznih profesionalnih udruenja, to bi znailo
ukljuivanje zdravih osoba u redovne konzumente nekoliko grupa lekova, a
njihov broj se samo u SAD-u izraava milionima. Vrlo su ilustrativni primeri
sniavanja graninih vrednosti za hipertenziju, hiperlipidemiju i gojaznost zato
se ovde pojedinano navode (4):

Hipertenzija snienjem sa 160/100 mm Hg na 140/90 broj bolesnika je

povean za 35%, a snienjem na 120/80 prema JNC 7 za novih 50% (5).
93
Holesterol snienje sa 240 mg/dl na 200 mg/dl, tj. sa 6.3 na 5.2 mmol/l
povealo je broj bolesnika za 86% ili sa 50 na 97 miliona u SAD (6).
Gojaznost snienje BMI sa > 28 za mukarce i > 27 za ene na BMI > 25,
povealo je broj gojaznih za 30%, tako da se sada procenjuje da ima > 100
miliona gojaznih u SAD.
U Evropi se rade sline analize, iji rezultati ukazuju na apsurdnost situacija

do kojih bi dovela primena evropskih preporuka za smanjivanje KV rizika iz
2003. Tako jedna populaciona studija iz Norveke pokazuje da bi svi stanovnici
stariji od 24 godine trebalo da uzimaju statine bar sledeih 55 godina ili due, jer
je oekivani ivotni vek kod njih 79 godina, dok bi svi stariji od 50 godina trebalo
da uzimaju lekove za hipertenziju (6).
Moderna medicina kao opasnost za zdravlje

Medikalizacija ivota je prepoznata i kritikovana u medicinskoj i laikoj
javnosti, i dobila vie pogrdnih etiketa kao irenje granica bolesti, meetarenje
bolestima, prodaja bolesti zdravim hipohondrima, sponzorisanje bolesti, a
ne zdravlja, ili se postavljaju brine dileme prioriteta tipa: javno zdravstvo ili
privatni profit? (7).
Svi se analitiari i kritiari manje ili vie pozivaju na Ivana Illicha, svetenika
iz Edinburga i sociologa medicine, koji je svojim knjigama Medical Nemesis i
Limits of Medicine stekao svetsklu slavu 70-ih godina prolog veka. U njima je
radikalno i polemiki kritikovao industrijsko drutvo i medikalizaciju ivota koja
je tada bila tek u zaetku. Njegove rei: Moderna medicina je najvea opasnost
za zdravlje zvone opominjue i paradoksalno, ali iza njih stoje argumenti. On
smatra da je moderna medicina otila predaleko i preuzela ingerencije Boga
proklamovanjem bitke koja se ne moe dobiti, bitke za eradikaciju smrti, bola i
bolesti (8).
Iz dananje perspektive, moe se rei da je to delovalo i proroki jer je tek
nekoliko decenija kasnije dolo:

stotine hiljada nepotrebnih bajpas operacija;

stotine hiljada nepotrebno ugraenih stentova (stentomanija);
stotine hiljada akutnih infarkta miokarda i naprasnih smrti usled
upotrebe selektivnih COX-2 inhibitora i drugih NAIL, i mnogo drugih,
manje impresivnih, primera.
tete koje iz toga proistiu se manifestuju u tri vida jatrogenizacije (8):

94
kliniki koji se ispoljava tetnim posledicama koje bolesnici imaju zbog

neefikasne, toksine ili nebezbedne terapije i produavanja niza jatrogenih
bolesti;
Tomislav Kai
socijalni koji je posledica medikalizacije ivota, uz poveavanje ivotnih

situacija koje treba reavati lekovima;
kulturni za koji smatra da je najtei jer se unitavaju tradicionalni
naini osmiljavanja i postupanja sa bolovima, bolestima i smrti.
Neki su spremni da aboliraju Industriju i da razloge za medikalizaciju potrae

u psiholokoj sferi oveka, koji ivi u potroakom drutvu i korene vide u
romantinom unutranjem traganju za sreom. Lekovi koji poboljavaju kvalitet
ivota (engl. Lifestyle medicines), izmeu ostalog, hrane ovu introspekciju,
nudei imaginarna izleenja esto fiktivnih bolesti i prazna obeanja unutranje
harmonije i linog blagostanja. To je bolest Drutva koje ivi u samoposluzi,
koja se manifestuje sve vie kao bolest u lekarskoj ambulanti. Oni daju za pravo
demonstrantima antiglobalistima kad optuuju multinacionalne kompanije,
ali misle da koreni marketinkog potencijala nisu u moi Industrije, ve u
dui pojedinaca, nedunog naroda, koji vie voli da bude zaveden prolaznim
zadovoljstvima, nego osuen na trajno dobro. Mada nije rob hedonistikih
poriva, veina je spremna da se odrekne stvarne slobode zarad izbora koje nudi
potroako drutvo. Upiranje prstom u multinacionalne kompanije slui samo za
prikrivanje prave bolesti unutranje praznine modernog oveka.
MEDIKALIZACIJA U PSIHIJATRIJI
Psihijatrija je velika oblast za medicinske i farmakoterapijske intervencije, te
je sasvim razumljivo da je obilato iskoriena za razne vidove medikalizacije.
Posebnu pogodnost za to pruaju male i nejasno definisane granice izmeu
zdravlja i mentalne bolesti. Ovde e se ukazati na nekoliko nezaobilaznih primera.
Novi dijagnostiki entiteti U psihijatriji se broj dijagnostikih kategorija
u DSM-u (Diagnostic and Statistical Manual) Amerikog udruenja psihijatara
(po kojem se svi ravnaju) poveao sa 16 do 1941, na 106 u DSM-u I 1952. i na 357
u DSM-u IV 1994(9). Sve je to trebalo prikazati naravno uz podrku statistike
kao opasna stanja koja svakako treba leiti, kratkorono, dugorono ili doivotno.
To je neizbeno stvorilo nove milione bolesnika od shizofrenije i depresivnih
sindroma i recepata za nove atipine antipsihotike i SSRI antidepresive. A kako i
ne bi, kad se prema jednoj analizi iz SAD samo u periodu od 1972. do 1988.
njihov broj poveao za 3, odnosno 4 puta (10).
Nove populacije bolesnika Pod jakim pritiskom Industrije, registruju se
nagle promene u prevalenci bolesti u neuropsihijatriji:

poremeaji panje kod dece (ADHD) su u porastu, dostiu 20% u nekim

regionima;
poremeaji panje kod odraslih u SAD je narastao do tree psihijatrijske
dijagnoze, posle depresije i alkoholizma;
95
depresija kod dece postaje esto neprepoznat problem, koji treba leiti;
premenstrualni sindrom (PMS) se registruje kod ak 75% mladih ena;
premenstrualni disforiki sindrom (PMDD) se izdvaja u posebni entitet
da bi se propisivali antidepresivi;
prerana ejakulacija, od koje navodno pati 33% seksualno aktivnih
mukaraca, zahteva specifinu terapiju;
erektilna disfunkcija, navodno prisutna kod skoro 50% mukaraca, dobila
je nove efikasne lekove;
sindrom nemirnih nogu, koji se konstatuje kod 5-10% odraslih osoba,
postaje sve aktuelnija tema za lanke i simpozijume.
Nove indikacije za SSRI antidepresive Pojava fluoksetina (prozac),

prvog selektivnog inhibitora preuzimanja serotonina (engl. Selective Serotonin
Reuptake Inhibitor SSRI) i njegova jaka promocija u amerikim medijima,
doneli su ogromne profite i mnogo izmenili predstave o mentalnom zdravlju
i bolesti. Na talasima medijske promocije, prozac i drugi SSRI su od monog
udruenja APA (American Psychiatric Association) favorizovani kao lekovi
za zabrinute, uplaene, tune, opsednute, stidljive i na drugi nain potitene i
uznemirene Amerikanke i Amerikance. Da li su ih usreili kao to se pria, to
nije izvesno, ali da su usreili Industriju kojoj kao blockbusters donose milijarde
dolara to je sasvim sigurno.
Propisivanje SSRI poelo je 90-ih godina prolog veka kod depresije, a 2009. se
oni propisuju ak kod 12 depresivnih i anksioznih entiteta: depresija, depresija sa
anksioznou, depresija za prevenciju recidiva, opsesivno-kompulzivni poremeaj,
opsesivno-kompulzivni poremeaj za prevenciju recidiva, panini poremeaj,
panini poremeaj za prevenciju recidiva, socijalna fobija, generalizovana
anksioznost, bulimija i PMDD.
Stidljivost promocija bolesti Na primeru bezazlenog poremeaja, ili
samo varijeteta normalnog ponaanja, jasno se demonstrira metodologija
medikalizacije (11):

1980. stidljivost debituje kao retka bolest social phobia (socijalna fobija),
1994. postaje izuzetno esta bolest kao social anxiety disorder, a
1999. social anxiety disorder postaje teko stanje u medicini, tj. a severe
medical condition; i sve to samo da bi se poveala prodaja preparata paxil
(GSK).
Udar na psihu dece i omladine Deca i omladina ine znatan deo populacije,
ali kao prirodno zdravi nisu dovoljno iskorieni kao potroai lekova. Druge
industrije su davno pretekle Big Pharmu u eksploataciji njihovog potroakog
potencijala. Da se to nekako popravi, i u oblasti psihijatrije su nedavno definisane
dve nove dijagnoze, indikacije.
96
Tomislav Kai
Pedijatrijska anksioznost se opisuje kao kompleksni poremeaj: generalizovana

+ anksioznost zbog razdvajanja + socijalna fobija (sa prevalencom od 6-20%), koji
treba leiti kombinacijom sertralina i kognitivnom terapijom.
Bipolarna depresija se dijagnostikuje kod dece od 2 godine, ali i starije, i te
male bolesnike je ef psihofarmakologije na Harvardu poeo leiti koktelom
lekova od kojih nijedan nije bio odobren za decu do 10 godina. Inae, u toku je
velika epidemija bipolarne bolesti kod dece, a u periodu od 1994. do 2003. broj
bolesnih sa tom dijagnozom poveao se 4 puta (12).
Kako e na sve to reagovati socijalna psihijatrija, udruenja roditelja i drutvo
u celini, ostaje da se prati.
Udar na stare i nemone Uznemirenost kod osoba sa demencijom jeste
realno veliki problem, za koji postoje definisani protokoli, koji ukljuuju i
imobilizaciju, i primenu nekih psihofarmaka. Meutim, nain na koji je, pod
pritiskom Industrije, reavan u Velikoj Britaniji, imao je katastrofalne posledice.
Izgleda apsurdno da se i u zemlji inae racionalnih Engleza moralo ekati da
one postanu katastrofalne da bi dospele u javnost, ali kapital ne zna za nacije i
granice.
Zbog propisivanja velikih doza novih atipinih antipsihotika kod 150.000
bolesnika sa Alzheimerovom boleu i drugim oblicima demencije
protivno preporukama NICE (engl. National Institite of Clinical Exelence)
prouzrokovano je preko 2.000 smrtnih ishoda i 1.620 nefatalnih logova. Ministar
zdravlja se odmah (novembra 2009.) obratio javnosti i na televiziji izjavio da je to
neprihvatljivo, da se terapija mora smanjiti, mada do promene nee doi preko
noi.
Propisivanje lekova za neodobrene indikacije U ovoj oblasti je eklatantan
primer lek gabapentin, tj. preparat neurontin; naglasak je na neurontin, jer u
SAD postoje propisi koji dozvoljavaju reklamiranje u medijima i lekova koji se
propisuju na recept.
Primarna indikacija za ovaj lek je bila: parcijalni napadi epilepsije rezistentni
na konvencionalnu terapiju. Meutim, kako je vreme odmicalo dodavane su nove
indikacije i sve ire: neurontin kao monoterapija, neurontin za bipolarnu
depresiju, neurontin za neuralgije, neurontin za dijabetesnu polineuropatiju,
neurontin za bolove, neurontin za sve! Tako je neurontin postao blockbuster,
tj. zaradio 2.7 milijarde dolara u 2003. Sledee godine je Pfizer platio 430 miliona
za obustavu krivinog postupka zbog nezakonskog marketinga, ali to je cena
uspenog biznisa najveeg meu najveima, a neurontin se i dalje propisuje kao
tonik za svaku priliku i donosi veliki profit (12,13).
97
A ta se vidi sa Avalskog tornja

Na prethodnim stranama su opisani neki dogaaji i odnosi u velikom svetu
u kojem medicina, psihijatrija i farmakoterapija mue muku izobilja stvorenog
na sistemu vrednosti, na koji se moe staviti mnogo primedbi i tekih rei. Ono
to zaista tamo jeste dobro, to je neka, makar i mala, mogunost da se kae i
uje drugaije miljenje, miljenje neslaganja i kritike sve to ne dozvoljava
palanaki duh u naem okruenju.
Ne moe se rei da je Srbija svet u malom, jer se vrline i blagostanje ne
mogu kopirati ni kad bi se htelo, a mane i nedostaci se lako lepe kad su stranog
porekla i teko iskorenjuju kad su autohtoni. Ograniavaju se na neke socijalno
problematine sisteme vrednosti, koji proimaju obrazovanje i zdravstvo i koji
dugorono nepovoljno utiu na zdravlje naroda.
O korupciji nee biti rei, jer su se najvia predstavnika tela izjasnila o tome,
prihvatila da to jeste veliko zlo, da je u svim porama drutva konica prosperiteta,
formirani su komiteti i agencije, te se moe smatrati da e to biti brzo reeno; prvi
rezultati se ve belee presudama profesorima koji su bili korumpirani sa 80-100
evra zbog nekih ispita. Na vee ribe se, inae, dugo eka.
Sistem vrednosti u drutvu

Klerikalizacija u obrazovanju i zdravstvu je prisutna intenzitetom koji ne
samo to ne odgovara sekularnoj dravi, ve donosi nesagledive tete narodu, a
sitne politike poene vlasti koja je sprovodi.
Podiu se stotine novih crkava, a uruavaju se kole i Domovi kulture;
zaboravlja se Dositej i njegove dragocene poruke.
Mantije ulaze u kole i ue decu postanju sveta i Bogooveka, a Ministri
prosvete negiraju Darvina i evoluciju.
Mantije ulaze i u klinike centre i zajedno sa Ministrima vrte slavske kolae.
TV propoveda religiozni misticizam na raznim nivoima uz uee uglednih
psihijatara.
Narkomani se lee batinama u manastirima, o emu se javnost informie tek
kad se u tome pretera.
Vladikama se sudi zbog pedofilije, presude se ne donose, a oni su i dalje
prisutni u javnosti i uivaju sve privilegije.
A socijalna psihijatrija se ne uje, a trebalo bi da se oglasi ako nije sputana
politikim obavezama.
98
Tomislav Kai
Sistem vrednosti u medicini

Drutvo, tj. Ministarstvo zdravlja uporno forsira Medicinu velikih trokova,
a male vajde: stento-manija, transplantacija, vantelesna oplodnja promovie
pojedince i pojedine centre, koji kao rade na svetskom nivou, a zapostavlja se
primarna prevencija i oteava se rad lekara u primarnoj zdravstvenoj zatiti.
U farmaceutici, ALIMS (Agencija za lekove i medicinska sredstva) odobrava
upotrebu lekova neselektivno, kako onih vrlo zastarelih, kojima je bila obustavljena
dozvola jo pre 20-30 godina, tako i novih lekova koji jo nisu prihvaeni u
dravama sa razvijenom klinikom farmakologijom, a za najprofitnije lekove
odobrava sitnim preprodavcima po desetinu paralelnih preparata.
Alternativna medicina nastupa kao peti jaha apokalipse, podravana od
nekih, u drutvu vrlo uticajnih, foruma i pojedinaca, ukljuujui Ministarstvo
zdravlja to zasluuje poseban komentar.
A Akademija, inclusive psihijatrija, se ne uje.
Alternativna medicina
Zbog najireg drutvenog znaaja, posebnu panju zasluuje ofanziva
alternativne medicine. Koliko je odmakla ta akcija, vrlo dobro ukazuje tekst u listu
Politika od 08. novembra 2009, pod naslovom Leenje dodirom i iglicama u
dravnim ustanovama, koji se ovde citira u irim izvodima, sitnijim slovima i uz
minimalne intervencije.
Dozvole Ministarstva zdravlja za obavljanje tradicionalnih metoda leenja, dobilo
est dravnih ustanova.
Polaganjem ruku na pacijenta kanalie se energija iz okoline dlanovima na delove
tela koji su energetski oslabljeni (podvukao T.K).
Leenje iglicama, energijom, biljkama, mirisima vie nije rezervisano iskljuivo za
privatne ordinacije sve vie dravnih kua trai dozvolu da uz konvencionalnu medicinu
primenjuje i alternativne naine leenja. Domovi zdravlja Stari grad i Zemun, Specijalna
bolnica Sveti Sava, Institut za reumatologiju, Klinika za rehabilitaciju Dr Miroslav
Zotovi i Zavod za zdravstvenu zatitu elezniara prve su ustanove u prestonici koje
su dobile dozvole Ministarstva zdravlja za obavljanje tradicionalnih metoda leenja i
to u okviru dopunskog rada. Zainteresovani mogu da se podvrgnu tretmanima iz
alternativne medicine za one metode koje je drava priznala kao ravnopravne.
Priznate metode
Ministarstvo zdravlja priznalo je kao ravnopravne brojne alternativne naine leenja: ajurveda, akupunkturu, tradicionalnu kinesku terapiju, homeopatiju, fitoterapiju,
99
kvantnu medicinu, hiropraktiku i primenjenu kineziologiju, makrobiotiku, tradicionalnu domau medicinu, refleksologiju, segmentnu terapiju, suok, tuina i ijacu. Dozvoljene su i metode rehabilitacije za unapreivanje zdravlja: apiterapija, aromaterapija,
iong vebe, duhovna energetska medicina, reiki, detekcija tetnih zraenja, joga vebe,
porodini raspored i taii uan vebe.
Izvoai radova
Alternativnom medicinom u naim domovima zdravlja i bolnicama mogu da se bave
iskljuivo zdravstveni radnici koji su proli odgovarajuu obuku. Medicinari ne smeju
da budu osuivani i moraju da imaju zdravstveno uverenje. Osim iskustva, rukovodstvo
ustanove duno je da izdvoji poseban prostor za alternativne naine leenja.
Posle 08.11.2009. nove dozvole za praktikovanje alternativne medicine dobilo

je preko 100 aplikanata i tome se ne vidi kraj. Socijalna psihijatrija e u Srbiji
zaista imati pune ruke posla da ustanovi ko je lud a ko zbunjen.
Tako je znai, Ministarstvo, koje se kune u Medicinu zasnovanu na dokazima
(EBM) dobijenim u kontrolisanim, randomiziranim klinikim studijama
i u Preporuke za dijagnostiku i terapiju, koje piu Radne grupe eksperata i to
sprovode lekari koji su desetak godina proveli na studijama i specijalizacijama,
jednim dekretom sve to izjednailo s opsenarima okienim tradicijom, znanjem
sa kurseva i uverenjem da nisu niti su bili osuivani.
Oj, Srbijo meu ljivama, ko e ovo opevati?!
Lekovi kao uzroci morbiditeta i mortaliteta

Praenje neeljenih dejstava lekova potvruje proroke rei I. Illicha da je
medicina ozbiljna pretnja zdavlju, jer rezultati pojedinih velikih studija ili metaanalize ukazuju da upotreba lekova nosi znatan rizik na svim nivoima:

100
u ambulantnoj praksi, godinja incidenca se procenjuje na 5-35%;

pojedine studije nalaze da je 13% neeljenih dejstava teko, da se 50%
moe popraviti, da je u dve treine greka lekara, a u jednoj treini greka
bolesnika, da ih najee izazivaju antidepresivi iz grupe SSRI, beta
blokatori, ACE inhibitori i NAIL lekovi koji se inae najee koriste
u ambulantnoj praksi i da na incidencu utie broj lekova koji se uzima
istovremeno (14);
hospitalizacija usled neeljenih dejstava (kao mera morbiditeta) bila je
registrovana kod vie od milion Amerikanaca, to je bilo 4.7% od svih
prijema u bolnicu (15);
u bolnicama, incidenca tekih i najteih neeljenih dejstava nije naroito
velika, belei se raspon od 6.5 - 11%, ali ono to uzbuuje i Medicinu i
Drutvo jeste to to predstavlja realnu stavku u mortalitetu (16).
Tomislav Kai
Burne reakcije su pokrenuli rezultati iz SAD 1998, koji su ukazali da je samo u

toku 1994. u bolnicama SAD umrlo oko 106.000 bolesnika zbog neeljenih dejstava
lekova, od kojih su se mnoga mogla spreiti. Kanaani su se brzo preraunali da
kod njih svake godine lekovi odnesu po 10.000 ivota. Nekoliko godina kasnije,
Englezi su konstatovali da se broj smrtnih sluajeva usled pogrene primene i
neeljenih dejstava lekova poveao za pet puta u periodu 1990-2000 i da vie ljudi
umre od lekova nego od posledica saobraajnih nesrea.
Kako je reagovalo Drutvo? U Americi je najpre The New York Times upozorio
da postoje propusti u Programu praenja neeljenih dejstava, onda je Sen. E.M.
Keneddy sazvao Komitet i pozvao nadlene u Kongres na propitivanje. Drugi
su pokuali da smanje brojku od 100.000, ali su je eksperti branili reima da se
sa rastuim brojem lekova na policama i ubrzanom registracijom novih lekova
realno poveava opasnost za bolesnike. Izlaz iz neprijatne situacije pred Javnou
se traio na tradicionalno ameriki nain, pomou tapa i argarepe. Bolnicama
je nareeno da obavezno prijavljuju Vladi neeljena dejstva (a ne dobrovoljno kao
do 1999), ali su im obeani dodatni milioni dolara da se to ostvari (17).
U Engleskoj su profesori najpre sramno optuili mlade doktore da su oni
ti koji gree, pa pokuali da im nau olakavajue okolnosti da je nastava iz
farmakoterapije nedovoljna, i obratili se Drutvu za pomo, usput ga optuujui
za sauesnitvo (18). Naime, zamera se Nadzornoj komisiji da ne primeuje kako
se smanjuje broj klinika za terapiju, na medicinskim fakultetima se terapiji ne
posveuje dovoljno vremena, a mortalitet zbog neeljenih dejstava raste i da su
ti faktori meusobno povezani.
Prava katastrofa je dola desetak godina kasnije sa koksibima selektivnim
inhibitorima ciklooksigenaze 2 (COX-2), lekovima koji su promovisani kao
bezbedni nesteroidni antireumatici (NAIL), jer bi trebalo da manje drae eludac
i izazivaju krvarenja. Ta oekivanja su se zasnivala na konceptu da inhibicija
konstitutivne COX-1 izaziva neeljena dejstva, a inhibicija inducibilne COX2 (koja se stvara u tkivu zahvaenom inflamacijom) izaziva terapijska dejstva.
Veina tradicionalnih NAIL su neselektivni, inhibiraju oba izoenzima. Meutim,
kao grom iz vedra neba, svet je potresla vest da firma Merck povlai svoj preparat
vioxx sa svih trita u svetu zbog neprihvatljivo estih KV neeljenih dejstava. U
nekoliko velikih studija je incidenca infarkta miokarda bila 2-5 puta vea nego u
grupama koje su dobijale placebo ili naproksen kao kontrolu. U javnosti je Merck
bio okrivljen za prikrivanje podataka o KV riziku, koji su bili poznati 4 godine
ranije, FDA (administracija nadlena za registraciju lekova u SAD) je optuena za
sauesnitvo u tome, finansijeri sa Wall Streeta otkazivali su podrku firmi koja
ne vodi interesa o zdravlju miliona ljudi koji uzimaju njihove lekove, a oteeni
bolesnici spremali tube i odtetne zahteve (19,20).
U pitanje je dovedena i sudbina ostalih koksiba, pogotovo posle objavljivanja
nalaza da Pfizerovi lekovi valdekoksib (bextra) i celekoksib (celebrex), takoe
101
poveavaju KV rizik, iako je izgledalo da su oni bezbedniji od rofekoksiba.

Pretpostavlja se da je infarkt miokarda posledica ba selektivnosti inhibicije
vazodilatatornog i antiagregacijskog prostaciklina PGI2 iju sintezu kontrolie
COX-2, dok je izostala inhibicija proagregacionog i vazokonstriktornog
tromboksana A2 koja je pod kontrolom izoenzima COX-1 (21,22).
Kako je bilo mogue da se kao kula od karata raspe cela grupa lekova posle
objavljivanja KV rizika kojem se izlau korisnici ovih lekova? Koksibi su masovno i agresivno reklamirani direktno korisnicima sa nerealnim obeanjem o
ublaavanju bolova, zatiti eluca i bezbednosti u odnosu na tradicionalne NAIL
(npr. diklofenak i naproksen). Novi lekovi su primenjivani i kod grupa bolesnika
nedovoljno zastupljenih u klinikim studijama, bolesnici sa velikim rizikom nisu
bili ukljueni, a metodoloki se nije posvetila panja KV riziku. Sve to je svelo na
minimum mogunost za otkrivanje realnog KV rizika (23).
Treba dalje pratiti razvoj ove velike afere, jer se sa sudbinom ove ekstremno
profitabilne grupe lekova ukrta sudbina hiljada ili miliona bolesnika irom sveta.
Drutvo se brani
Veliki pritisak farmaceutske industrije da to bre ostvaruje profit na novim
lekovima, Drutvo pokuava da amortizuje zakonskom regulativom preko svojih
specijalizovanih agencija kao to su FDA u SAD, EMEA u Evropskoj Uniji ili
ALIMS u Srbiji i preko iroko organizovane mree za praenje neeljenih dejstava
lekova poznate kao Farmakovigilanca.
Pomenute agencije se reorganizuju i pootravaju propise za praenje klinikih
studija i evaluaciju lekova (24,25), ali ni najbogatiji kao FDA ne mogu da
funkcioniu bez priloga Industrije, pa se zato najvei eksperti u najprestinijim
asopisima pitaju ko tu koga kontrolie i ko je iji klijent (26).
Farmakovigilanca jeste bila zasluna za eliminaciju vie lekova toksinih
i potencijalno fatalnih, ali je to slamka meu vihorove ako proputa velike
katastrofe: kao to je 106.000 bolesnika umrlih u bolnicama SAD od neeljenih
dejstava od kojih su se mnoga mogla spreiti, ili da se pored Farmakovigilance u
Britaniji broj smrtnih ishoda terapije povea za pet puta. Krah Farmakovigilance
predstavlja postupak u aferi Vioxx. Ni preko 100.000 akutnih infarkta miokarda
nije bilo dovoljno da se jedan lek zabrani, ve se proizvoa savetovao da ga
dobrovoljno povue 2004. A onda se neko setio da Sistem nije dobar i da se
ne moe oekivati da sama Industrija kontrolie vlastite lekove opet konflikt
interesa! To je u Medicini izazvalo revolt grupe autora izraen u prestinom
asopisu JAMA tekstom koji u naslovu tvrdi da tu vie nema ni Vigilance ni
Poverenja (27).
102
Tomislav Kai
Konflikt interesa i kriza poverenja

Usporavanje tempa razvoja novih i efikasnih lekova i medikalizacija, odnosno
komercijalizacija ivota, uinili su da se pritisak Industrije na Medicinu pojaava i
preko granica prihvatljivih za otvoreno, kritino drutvo. Medicinski akademski
krugovi su prejako ukljueni u marketing novih lekova i terapijskih procedura u
perpetuiranju mitova o lekovima kao maginim mecima, koji ciljaju na bolest.
Kao veliki uspesi promoviu se marginalne i nategnute razlike u efikasnosti u
odnosu na efikasnost lekova koji su decenijama u upotrebi, pa se posle izraava
uenje zato lekari opte prakse ne prihvataju rezultate klinikih studija.
Nedovoljna efikasnost psihofarmaka je poseban problem u psihijatriji i
paradigma manipulacije lekovima u drutvu u celini; problem koji nije dobio
publicitet koji zasluuje. Prostor se olako preputa tradicionalnom gleditu da
mentalne bolesti jesu neizleive, i farmaceutskim firmama da njihovi preparati
izuzetno dobro ublaavaju, ako ne ba sve tegobe kod svih bolesnika, onda veinu
tegoba kod dve treine bolesnika. Postojei nedostaci u efikasnosti se pokrivaju
maglovitim modulacijama mehanizama neurotransmisije u pojedinim delovima
mozga, koji su ve 50 godina u domenu hipoteza.
Mona Big Pharma je u SAD obezbedila sebi monopol na istinu kad je re o
efikasnosti lekova uopte, a posebno psihofarmaka i drala ga decenijama. Tek
od nedavno posle velikih terapijskih katastrofa u ispitivanju nekoliko lekova
promenjeni su propisi tako da se svako ispitivanje mora unapred prijaviti
kontrolnoj agenciji i rezultati saoptavati, u toku i po zavretku, pod istim kodom.
Do skoro je bilo mogue da se lek registruje na osnovu samo dve uspene studije sa
pozitivnim rezultatima, a da se ne zna koliko je prethodnih studija bilo negativno.
U tom kontekstu, jedna analiza 74 studije antidepresiva iz 2008. je pokazala da je
od pozitivnih 38 bilo publikovano 37, a od 36 negativnih samo tri. (28)
Neefikasnost antidepresiva je bila razotkrivena u jednoj analizi svih placebokontrolisanih studija podnesenih FDA, a uraenih u periodu od 1987. do 1999. sa
est najpoznatijih lekova: prozac (fluoksetin), paxil (paroksetin), zoloft (sertralin),
celexa (citalopram), serzone (nefazodon) i effector (venlafaksin). Ona je pokazala
da je u proseku placebo aktivan kao 80% aktivnosti lekova, te je razlika u
efikasnosti lekova u odnosu na placebo bez klinikog znaaja, a lekovi su bili
podjednako neefikasni (29). Meutim, s obzirom da su samo pozitivni rezultati
bili publikovani, a negativni ostali prikriveni godinama u fijokama FDA, javnost i
medicinska profesija su bili dovedeni u zabludu da veruju da su ovi lekovi snani,
spasonosni antidepresivi. U tome kontekstu, propisivanju lekova u psihijatriji
treba prilaziti vrlo oprezno, imajui u vidu sve delikatnosti i nedovoljnosti, bez
nekritinog kopiranja prakse u Americi jer ona nije primer za ugled; naprotiv,
ona je u fazi duboke analize i preispitivanja.
103
A kako onda da lekari prihvataju Preporuke kad bode oi neprikriveni konflikt

interesa na vie nivoa, od istraivaa, asopisa do najviih instuticija (30,31,32)?
Velike klinike studije, od kojih treba da zavise globalni terapijski stavovi finansira Industrija direktno ili indirektno. Direktno, kada to ini eksplicitno, a
indirektno kada jedna velika firma voenje studije, u kojoj se ispituje njen lek,
formalno poveri nekoj uglednoj instituciji, a ona odredi vei deo tima eksperata koji rukovode ispitivanjem. Po zavrenom ispitivanju, kada dobijene rezultate treba ugraditi u Preporuke (Guidelines), industrija arogantno ispoljava svoju
snagu nalazei naina da njeni tienici budu najuticajnije linosti u timovima za
pisanje Preporuka. Za predsednika Komiteta WHO za Preporuke za hipertenziju
je bio postavljen direktor jedne privatne bolnice, koja ispituje lekove za 4 velike
svetske firme, koji je sam izabrao 17 lanova od kojih su svi osim jednog vrlo
bliski sa Industrijom (33). Onda je normalno da se takvi Komiteti zalau za sve
nie normalne vrednosti krvnog pritiska, to se i desilo 2003. kad su vrednosti
od 120 do 139 mm Hg oznaene kao prehipertenzija. Princip je isti kod Komiteta
u drugim forumima i za druge dijagnoze, mada nije uvek jasno kako se stie taj
status, ko ih postavlja, niti koliki je njihov realni uticaj na medicinsku praksu.
Prava senzacija je dola sa vrha britanske medicine: krajem 2004. u BMJ
(British Medical Journal) objavljeno je da vie od 50% lanaka o efikasnosti
lekova koje publikuju Lancet, NEJM i BMJ piu autori-duhovi iz Industrije, a
samo potpisuju najugledniji profesori sa najprestinijih univerziteta (34,35). Pa
kako se posle toga moe verovati Dokazima i Preporukama nastalim pod takvim
okolnostima?
Lekari u praksi takoe nisu aneli, niti su manje otporni od drugih profesija
na poklone i druge pogodnosti koje im prua Industrija i direktno ili indirektno
utie na njihove propisivake navike. To je bilo otilo predaleko, da su morali
da interveniu pravnici i za svako profesionalno udruenje: lekara, farmaceuta
pa ak i studenata, formuliu posebne Moralne kodekse, koji do detalja opisuju
kvalitete i kvantitete poklona od Industrije koji su drutveno prihvatljivi, i koji
nee menjati propisivaku praksu lekara tako da bi se neka uspena terapija
zamenila neuspenom ili sumnjivom (36,37).
Za bolesnike, takva situacija u eri medikalizacije ivota u kojoj se skupi lekovi
nude za ostvarenje malih koristi, ostavlja previe prostora da pomo za svoje
tegobe potrae u raznim vidovima alternativne terapije: fitoterapije, homeopatije,
akupunkture ili se okreu ostalim modernim vidovnjacima i izbaviteljima.
Medicina je poela molitvama za spas od bolesti, a izgleda da se puni krug zatvara.
104
Tomislav Kai
Postmoderna medicina
Plima medikalizacije kvasi i proima sve periode ivota i postmodernom
oveku oduzima autonomiju da se sam suoava sa izazovima i reava probleme
koje nose vreme, godine, bolovi, bolesti, starost i smrt. Drava blagostanja i
mona Industrija nude mu tabletu za svaku priliku, a na trokove za zdravstvo i
lekove odlazi sve vei deo nacionalnog dohotka. Nastavi li se tako, jedan duhoviti
ekonomista sagledava celu Ameriku kao ogromnu bolnicu u kojoj svi ili rade u
zdravstvu ili su bolesni, ili su i jedno i drugo (38).
U Americi je medikalizacija ula u sve pore ivota, jer je Industrija izborila
pravo da direktno reklamira lekove; argumenti ljudskih prva su bili jai od svake
druge logike (4,33). Bolesnik ima pravo da zna, da bude informisan o svemu
novom to dolazi na trite lekova, a zdravi, tj. prividno zdravi, treba da budu
upozoreni kakve sve faktore rizika nose u sebi i koje lekove treba da uzimaju
redovno, a kojim testovima da se podvrgnu povremeno, ako misle da se sauvaju
od infarkta ili raka. Zato svakoga dana prosean Amerikanac vidi na TV reklame
za bar deset lekova koji se propisuju na recept. A u najbogatijoj Kaliforniji, pojavila
se pred Dan zaljubljenih jedna bizarna reklama koja u prevodu glasi: Zaboravite
srcolike bombonjere, cvee, svileno rublje, parfeme i Mocartove kvartete, kupite
svojoj dragoj skener za celo telo! (39).
U Evropi, medikalizacija ivota nije toliko odmakla, te konzervativni i racionalni eksperti medicine i ekonomije jo odolevaju pritiscima sa druge strane
Okeana i tako uvaju budete svojih drava. Odoleva i Evropski parlament od
kojeg se trai da i on odobri direktno reklamiranje u medijima lekova koji se propisuju na recept. Meutim, kako stvari stoje, samo je pitanje dana kada e se nai
dovoljan broj ubeenih ili ucenjenih insajdera da se i ta ustava probije i Evropa
preplavi novim, skupim i amerikim lekovima.
Mi u Srbiji, nemamo takvih problema. Mi smo jo mlado i neorganizovano
Drutvo, a naa drava mui muke tranzicije i sve je pre nego Drava blagostanja.
Naa Industrija proizvodi jeftinu generiku i uglavnom se prodaje na dobo ili se
povlai po sudovima, a Medicina u velikoj krizi, razdirana je neskladom elja i
mogunosti. Ipak, optimizam neke ne naputa. Mediji nas uveravaju da svakoga
dana sve vie napredujemo, te da emo za desetak godina dostii nivo razvijenosti
i blagostanja iz 1989!(?) Onda i nije udo to nas Evropa dri tako daleko od sebe,
u karantinu na neodreeno vreme.
Zakljuak
Bez lekova se ne moe a sa njima nije lako: lekovi postaju ozbiljan faktor
morbiditeta i mortaliteta. ovek u leku trai reenje za svoje bolesti, tegobe i
probleme ili samo produi ivot, takav kakav je. Iza njegovih tenji su Industrija,
105
Medicina i Mediji koji kroz medikalizaciju uveliavaju opasnosti od bolesti

i spas koji nude lekovi, a minimiziraju rizike, tako da i danas na poetku 21.
veka imamo lekove koji lee i ubijaju. Drutvo mora da uvede efikasnije mere
regulative i samozatite, jer su postojee nedovoljne i/ili diskreditovane.
REFERENCE
1. Kai, T. (2004). Lekovi i drutvo. U: ori, B. (urednik), ovek i lek,
Beograd; 53-65.
2. Le Fanu, J. (1999). The Rise and Fall of Modern Medicine, Abacus, London.
3. Moynihan, R., Heath, I., Henry, D. (2002). Selling sickness: the
pharmaceutical industry and disease mongering. BMJ; 324:886-91.
4. Sturman, M.F. (2005a). The medicalising of America, part I: The numbers
game. Easy Diagnosis; 2(8): August 2, online.
5. Chobanian, A.V. et al. (2003). The JNC 7 report. JAMA; 289:3560-72.
6. Westin, S., Heath, I. (2005). Tresholds od normal blood pressure and
serum cholesterol. BMJ; 330: 1461-2.
7. Smith, R. (2002a). Limits to Medicine, Medical Nemesis: The expropriation
of health. BMJ; 324:932.
8. Illich, I. (1976). Limits of Medicine, London, Marion Bojars.
9. Double, D. (2002). The limits of psychatry. BMJ; 324:900-4.
10. Cohen, D. (1994). Neuroleptic drug treatment in schizophrenia: The state
of confusion. In D Cohem (editor), Challenging the Therapeutic State,
part two: Further Disquisitions on the Mental Health System. J Mind
Behav, special issue;15:139-56.
11. Lane, C. (2008). Shyness: How normal behaviour became a sickness. Yale
University Press.
12. Angell, A. (2009). Drug companies & doctors: A story of corruption. NY
Review of Books, No 1, January 15.
13. Landefeld, C.S., Steinman, M.A. (2009). Neurontin Marketing through
Misinformation and manipulation. NEJM; 360:103-6.
14. Gandhi, T.K., Weingart, S.N., Borus, J. et al. (2003). Adverse drug events
in ambulatory care. NEJM; 348:1556-64.
15. Lazarou, J., Pomeranz, B.H., Corey, P.N. (1998). Incidence of adverse
reactions in hospitalized patients i: a meta-analysis of prospective trials.
JAMA; 279:1200-3.
16. Eaton, L. (2002). Adverse reactions to drugs increase. BMJ; 324-8.
17. Stolberg, S.G. (1999). Study finds fault in tracing drug reactions. The New
York Times, December 15.
18. Kendall, M.J. (2002). Therapeutic needs to better taught. BMJ; 324:792.
19. Lenzer, J. (2004). FDA is incapable of protecting US against another
Vioxx. BMJ; 329:1253.
106
Tomislav Kai
20. Oberholzer-Gee, F., Inadmar, S.N. (2004). Mercks recall of rofecoxib A

strategic perspective. NEJM; 351:2147-9.
21. FizGerald, G.A. (2004). Coxibs and cardiovascular disease. NEJM; 351:
1709-11.
22. Topol, E.J. (2005). Arthritis medicines and cardiovascular events House
of coxibs. JAMA; 293:366-8.
23. Psaty, B.M., Burke, S.P. Protecting the health of the public Institute of
Medicine recommendations on drug safety. NEJM; 355:1753-5.
24. Psaty, B.M., Furberg, C.D. (2005). COX-2 inhibitors Lessons in drug
safety. NEJM; 352:1133-5.
25. Coombs, R. (2007). FDA tightens its grip on drug regulation. BMJ; 334:290-1.
26. Avorn, J. (2007). Paying for drug approvals Whos using whom? NEJM;
356:1697-700.
27. Fontarosa, P.B., Rennie, D., DeAngelis, C.D. (2004). Postmarketing
Surveillance Lack of vigilance, lack of trust. JAMA; 292:2647-50.
28. Moncrieff, J., Kirsch, I. (2005). Efficacy of antidepressants in adults. BMJ;
331:155-7.
29. Kirsch, J., Moore, T.J., Scoboria, A. et al. (2002). The Emperors new drugs:
an analysis of antidepressant medication data submitted to the US FDA.
Prevention & Treatment; 5: article 23.
30. Agres, T. (2004). NIH seeks consulting ban. The Scientist; 5(1):0927-03.
31. James, A., Horton, R. (2003). The Lancets policy of conflicts of interest.
Lancet; 361:8-9.
32. Sivakumaran, M. (2003). Conflict of interest: honours or honoraria.
Lancet; 362.9387.
33. Sturman, M.F. (2005b). The Medicalizing of America, part II: Background
voices. Easy Diagnosis; 2: August 19, online.
34. Abbassi, K. (2004). Transparency and trust. BMJ;329.
35. Kmietowicz, Z. (2004). Consumer organizations criticise influence of
drug companies. BMJ; 329:937.
36. Blumenthal, D. (2004). Doctors and drug companies. NEJM; 351:1885-90.
37. Studdert, D.M., Mello, M., Brennan, T.A. (2004). Financial conflict of
interest in physicians relationships with pharmaceutical industry
Selfregulation in the shadow of federal prosecution. NEJM; 351:1891-900.
38. Editorial. (2002). Postmodern medicine BMJ; 324 (7342):0.
39. Smith, R. (2002b). Why not buy your lover a total body scan? BMJ; 324.
Rapid response for Postmodern Medicine.
107

Branko ori, Milena ori
Zdravlje je ivot proveden uz utanje organa1
Da vam neko ponudi da zamenite svoje ostarelo
omekalo telo za mlado i izuzetno poeljno ta
biste uradili?2
Tijelo: teina dri me za zemlju
i odvui e me u nju svega, bez ostatka.3
Ulazei u raspravu o telu, njegovom smislu i vrednostima, prirodno je da
poemo od poetaka savremene civilizacije, antike Grke, koja govori o somi
(beivotnom telu), a ubrzo i o psihi (dui, ivotu, umu, leptiru4), uporeujui je
sa lepravim leptirovim letom kao metaforom raznovrsnosti ispoljavanja duevnih stanja. Iz tog vremena je i svima znana poruka: u zdravom telu je i zdrav
1 Rene Leriche, cit. u Canguilhem, G. (1966). The Normal and the Pathological, prev. Fawcet, C.R.
New York: Zone Books, (1989), 91; opaska koja istie savreno funkcionisanje tela.
2 Sloena pitalica koja opominje da je reenje sukoba tela i kulture (sistema vrednosti) mogue sve
dok trajemo, vidi u: Kureji, H. (2003). Telo (zadnja korica). Beograd: Plato.
3 vidi u: imi, A.B. (1964). Pesme i eseji. Zagreb: Matica Hrvatska.
4 jedno od znaenja grke rei psiha.
109
duh. Analizirajui arhetipove i kolektivno nesvesno kod ljudi, Jung nas naroito
opominje na sveobuhvatnost duhovnog ispoljavanja kada zakljuuje da dua nije
nita vie unutar nas nego to je more unutar ribe.5
Ali, u razvoju civilizacije ni znaaj tela ne zaostaje za znaajem due. O tome
svedoe verske dogme i rituali, modni kaprici, vajarska i slikarska dela, kao i
pisana re o zanositoj i fatalnoj lepoti, o tronosti, kratkovenosti i raspadljivosti
tela, to postaje ila kucavica filozofije i temelj religija.
Dodamo li ovome ulogu razuma u sticanju i dokazivanju znanja, pa jo ako
naglasimo prvenstvo razuma nad ulnim iskustvom kao izvorom znanja, onda ne
treba zanemariti ideju da um prethodi iskustvu kao vrsta koda, ifre (u bazalnoj
mrei mozga) za strukturu naeg jezika i naina miljenja.6
Nije da se odnos tela, due i razuma zanemarivao, ali je trebalo da proe
nekoliko vekova do okonanja potrage za odreivanjem ljudske prirode kroz
dualistiki pristup, koji se ogleda u poznatoj Dekartovoj (17 vek) maksimi: cogito
ergo sum (mislim, dakle postojim).
Kasnije, optim razvojem nauke i konsolidovanjem drutvenih sistema, u
kojima se istiu humanost i socijalna pravda, sve vie je ljudsko telo, zajedno sa
idejama, stavljano u okvir sloenih odnosa u okruenju. I vie od toga, tenja
da se vrednosti, same po sebi, posmatraju kao proizvod specifinih ljudskih
aktivnosti, zamenjena je pristupom u kome se za svet oko nas smatra da, to nije
samo svet stvari i predmeta, ve svet fenomena, koji su ljudima oigledni kroz
akciju njihovih telesnih (ulnih) prijemnika (osetljivosti senzibiliteta) i razuma
(ratia). Egzistencijalisti bi rekli: ovek je bie-u-svetu (Sartr) i svet je polje, koje je
ovekova briga i interes (Heidegger).7
Vreme moderne i tenji ka preciznosti u odreivanju pojmova i pojava,
naroito kod sloenih bio-psiho-socijalnih osobina ljudi, ipak je ostavilo traga o
tome da se stvarnost, po Jaspersu, razmatra kroz injenice o meuodnosu: telo
dua razum, ili kako je Poper istakao da se tu radi o tri aspekta stvarnosti:
fizikom svetu, psiholokom svetu i svetu kulture.
Najzad, moglo bi se rei da je krajem 20. veka, zahvaljujui razvoju medicine
(lekovi, hirurgija) i sve veim zahtevima za zdravljem, a s druge strane, zbog
obezvreivanja klasinih sistema vrednosti i, prvo opteg pada, a zatim nastanka
novog morala, dolo do ekstremne upotrebe tela, koja, sem to je raznovrsna,
obezbeuje i preivljavanje. U tzv. postmoderno doba sve vie vlada uverenje da
bolest, uostalom, kao i zdravlje, nisu vie iskljuivo bioloka stanja vie nisu
5 vidi u: Jung, C.G. (1974). The Psychoanalytic Years,Princeton University press,Princeton, New
Yersey.
6 omski, N. vidi u: Blekbern, S. (1999). Oksfordski filozofski renik, ur. Brdar, M. Svetovi/Novi
Sad, 92.
7 Chakraborty, A. (1976). Moral Values and Mental Health, in: Indian J. Psychiat. 18, 72.
110
sirove injenice prirode ve neto to delom stvara kultura ili u ta kultura prodire.8 Postmoderna bolest i zdravlje sutinski su biokulturni uvek su bioloki i
uvek pripadaju kulturi smeteni na raskru biologije i kulture.9
Telo ekspanzija u stvarnost (uoavanje i

utelovljenje onoga to postoji) sa postojeim
sistemom vrednosti (poredak moral ljudskost)
U sistemu vrednosti (provera u stvarnosti) telo se dopunjava, mea, skoro da
se proima sa razumom, iako tokom razvoja linosti, ono prednjai. Sainjavaju
ga organi koji svojom povezanou predstavljaju celinu biolokog, psiholokog i u
odnosu na okolinu bio-psiho-socijalnog selfa (temperament sebe mene tebe
Ja). Sedite saznajnog dela ovog pulzirajueg spoja nalazi se preteno u mozgu.
Mozak je organ, deo tela koji mu kontrolie rad i iji odnos prema telesnim
procesima poiva na podeavanju i dopuni unutar (izmeu) njihovih sistema i
podsistema. Razum kontrolie ponaanje koje meusobno itamo kroz telo. Po
pristizanju informacija iz okruenja kroz ula, ili iz mudrog tela, na saznajni
prijemnik (opaanje, miljenje, svest, pamenje, inteligencija) u sadejstvu sa emocijama i nagonima, i uenjem uz kontrolu, preko reprezentacionih neuronskih sistema, odraava se u naim odgovorima (rei), odnosno prilagoenim obrascima
ponaanja (pokreti govor tela). Doavi do ove metafizike take, postavlja se
pitanje: je li i razum deo tela i postoji li razmiljanje kroz telo? Poimo od pretpostavke da i telo znaajno doprinosi formiranju sistema vrednosti pojedinca. Na
to nas podsea Jung kada kae: Ako neko moe uspeno delovati kroz tananu
telesnu strukturu, onda esto postoji prilika da se promeni, ne samo psihika,
ve i telesna struktura.10 U tradicionalnim istonjakim verovanjima govori se o
telesnim energetskim centrima i putevima, koji materijalizuju oseanja, pa tako
ima ljudi koji mogu vebanjem da ublae neprijatne telesne senzacije. To su vrste misticizma (ekstremnih metafizikih stanja ili put ka praznini), u kojima se
ostvaruje razdvoj od neposrednog doivljaja vegetativnih procesa. Jo jednostavniji primer jeste navika na istou tela i okoline, koju uspostavljamo u ranom
detinjstvu vebajui kontrolu sfinktera, to predstavlja dokaz kako odlaganje bezuslovne telesne akcije omoguava izbor i prilagoavanje situaciji. Najzad, Rajhijanska terapija zahteva oslukivanje i direktan rad na svom telu zbog ublaavanja
agresivnosti, prilagoavanja seksualnosti i sazrevanja ego struktura.11 Psiha o8 vidi u: Moris, D.B. (2008). Bolest i kultura u postmodernom dobu, Clio, Beograd, 93.
9 vidi u: orevi, J. (2009). Postkultura uvod u studije culture, Clio, Beograd, 160.
10 vidi u: Jung, C.G. (1973). On the Nature of the Psyche, Princeton University press, Princeton,
New Yersey.
11 vidi u: Klisi, Lj. (2007). Seks izmeu ljubavi i mrnje, u ori, B., ur., Ljubav i psihijatrija, Ljudi
govore..., FASPER, Beograd, str.105.
111
vekova je, dakle, nerazdvojiva od drutvenih sila i sistema simbola, koji konstituiu ljudsku kulturu, tako da je self, kao i bolest, biokulturna konstrukcija.12
Svest, kao deo naeg saznajnog prijemnika, uvek ima i znaajnu iskustvenu
telesnu osnovu s obzirom da, fenomenoloki posmatrano, telo ima ulogu u vezi
sa analizom kognicije i racionalnog prepoznavanja (utelovljenja), pre svega, opaenog sadraja i pripovedanja (narativni self). Objekat koji posmatramo, sebe prikazuje iz odreenog ugla gledanja (ne u totalitetu getaltu) i sa odreene udaljenosti od nas, to ukazuje na njegovu parcijalnu datost (vremenski i prostorno).
Dakle, ono to posmatramo, nikad ne opaamo u svom totalitetu, ve iz odreene
perspektive. A ono to se pojavljuje iz odreenog ugla gledanja, iako je prostorno
opredeljeno, menja se tokom nastajanja utisaka. Kako ne postoji ista taka posmatranja, jer ne postoji samo pogled ovde i sada, i kako mi kao subjekti imamo
predstavu o svome mestu u prostoru formiranu posmatranjem, uporeivanjem
i upamivanjem drugih objekata koji, ako su ljudi iz okruenja, takoe imaju
subjektivno miljenje, onda se meusobno uoavamo, upoznajemo i komuniciramo pomou otelotvorenih subjekata. Drugim reima, ono to smo tokom razvoja
stekli utelovljenjem (nikad zavreni proces), osnova je za empatsko doivljavanje,
koje poiva na velikom broju otelotvorenih taaka gledanja. Odnos izmeu sebe
(selfa) i drugih ne utvruje se prostom analogijom. Zahvaljujui procesu utelovljenja, u meusobnim odnosima, mi vie-manje doivimo razliita oseanja (u
rasponu simpatija antipatija, a u zavisnosti od nivoa doivljene prijatnosti i neprijatnosti). To je proces koji podrazumeva stanje prilagoavanja emocionalne i
kognitivne usklaenosti sa drugima, neka vrsta maturacije emocija, sve do empatije koja nam dozvoljava da relativno direktno doivimo oseanja drugih osoba.
Ona, naroito u psihoterapijskom odnosu, predstavlja vrstu namere (intentionalitty) ili viak sebe selfa (to omoguava terapeutovu posveenost pacijentovim
potrebama)13, pa bi sa opaanjem, matanjem i priseanjem inila celinu u saznajno-telesnom poimanju odnosa meu ljudima. Potvrda za ovu pretpostavku
o utelovljenju obrazaca po sistemu: svest razum iskustvo, donekle se moe
razumeti koristei terminologiju Arijetija, kada objanjava da samospoznaja poinje od endocepta14 , amorfne kognicije, koja se odigrava bez reprezentovanja, ali
je primarna organizacija prethodnih iskustava, bez predstave, bez rei, misli ili
akcije. On, nadalje, smatra da se doivljaj, iako je neverbalan, moe delimino
oblikovati kroz rei. Pojam endocepta moe se svrstati u istu vrstu doivljaja kao
to su praznina, napetost, bezrazloni strah itd. Onda je empatija tip komunikacije, koji se zasniva na primitivnom razumevanju tuih endocepta.
12 Hsu, F.L.K. (1989). The Self in Cross-Cultural Perspective, in Culture and Self: Asian and Western Perspectives, Marsella, A.J., DeVos, G. & Hsu, F.L.K. (ed.) New York, Tavistock Publications,
24-55.
13 vidi u: ori, B. (2007): Umesto predgovora ili o ljubavi i praznini, u ori, B. ur., Ljubav i
psihijatrija, FASPER, Beograd, 3.
14 vidi u: Arieti, S. (1976): Creativity, Basic Books, New York.
112
Meutim, telo ne funkcionie samo kao stabilni centar za snalaenje u prostoru i vremenu. Treba rei da pokretljivost (akcija) uvek prethodi opaanju, a kontinuitet njihovog jedinstva, pokretljivosti i opaanja, poiva na telesnim aktivacijama (uzbuenjima i osmiljavanjima), koje su u osnovi prepoznavanja sadraja
situacija da li neto miruje, ili se kree (na pr. jabuka na stolu, ptica u letu, gesta
i mimika sagovornika i sl.). Na taj nain, svako od nas kao subjekat (otelotvoreni
posmatra) sebi je polazna (nulta taka), pa ono to je oko nas (predmeti) prepoznajemo polazei od sebe, isto kao i drugi subjekti, koji se prostorno-vremenski
prepoznaju u odnosu na sebe i nas. Tako nastaje i vremenom se obogauje naa
telesna shema ili aktivna telesna dimenzija nae subjektivnosti.
Treba svakako dodati i neto o intersubjektivnosti (objektivnost = stvarnost)
ili odnosu: ja i drugi razumi. Kada se radi o razumu i njegovoj upotrebi, podsetimo se da, jedina pamet, kojoj imam pristup, jeste ova moja. Pristup drugim
pametima, pored govora (ili pisane rei) posredovan je naim telesnim predispozicijama i iskustvima. Polazei od sebe i datosti sopstvenog tela (genetika),
i zahvaljujui otelotvorenim takama gledanja (empatsko poimanje nastalo iz
kontakata sa drugim osobama), uzajamno prelazimo jedni u druge procenjujui
usaglaavanjem (consensual validation Sullivan, H.,S.,) meusobne slinosti i
razlike. Stoga, slobodno moemo rei da telo nije samo posrednik izmeu mene
i sveta, ve prethodnik naeg bia-u-svetu.
Nae samoiskustvo (proces samospoznaje) u poetku, po prirodi, jeste samo
nezrelo telesno trajanje (promenljivi zapis izmeu konstantnosti i ponovljivosti)
ogranieno nivoom odnosa prijatno-neprijatno dok je za mentalno iskustvo (vezano za sazrevanje razuma), potreban doivljaj koji formira svest o sebi. Poimanje
sebe poiva na emocionalnom skladu ili uravnoteenom zadovoljstvu nastalom
od sebe (okeanska svemo), ka realnosti iz okruenja (u poetku majka, a kasnije
drugi objekti vezivanja). Onda doivljaji (iskustvo) nisu samo unutranji, iako su
prikriveni u glavi, ve se pojavljuju kroz pokrete tela (govor tela kao posledica
uenja pojedinca kroz uzajamno razumevanje otelotvorenih oseanja sa predominacijom prijatnosti). Prilikom susreta licem u lice, niti se suoavamo sa telom,
niti sa skrivenim razumom, ve sa jedinstvenim psihotelesnim ponaanjem. Dakle, telesno ponaanje ima znaenje i, kao takvo, nije ni unutranje (razum) ni
spoljanje (telo), ve pre sprega ove vetake dihotomije.
Ilustrativan je primer pacijenta starog 36 godina (oenjen, otac sina od 5 godina, ef drvare), koji je primljen u psihijatrijsku bolnicu radi leenja katatonog
stanja iznenada nastalog poto je optuen za proneveru na poslu. Njegovo,skoro
nemogue dranje tela (uvijenost sa osloncem, praktino na jednoj nozi, uz
veoma povien tonus miia po ekstrapiramidnom tipu) odudaralo je od blaenog izraza lica sve do bell indiferrence pri emu je sve vreme utao (dominacija govora tela). Ni pojava supruge i efa nisu doveli do razreenja. Tek po
suoavanju sa tekim katatonim i shizofrenim bolesnicima na odeljenju, saoptio
je da e biti sigurno kanjen i ubijen zbog krae novca i zauzeo obian poloaj
113
tela. Objanjenje katatonog stanja (prisila telesnog govora) imalo je korene u

doivljenoj grii savesti (krivici) i strahu od kanjavanja za proneveru, a prekid
takvog ponaanja nastao je novom opasnou, veim strahom (strah vratio mogunost izbora), koji je doiveo meu tekim duevnim bolesnicima. Psiholoki profil njegove linosti bio je po tipu histrioninog sindroma, koji se odlikuje
ponaanjem nastalim, namah, kao posledica disocijativnog razdvoja, kao da se
ukljui odgovarajua disketa, koja pacijentu omoguava izbegavanje optereujuih i neprijatnih misaonih sadraja.
Reklo bi se da smo neprekidno u komunikaciji uglavljeni u jedan intersubjektivni okvir, to govori da je objektivnost sveta (objektivna stvarnost) nastala intersubjektivnim odnosima. Drugim reima, moj doivljaj sveta (pare organizovanog
haosa), kao objektivnog (posledica interakcija mog sistema vrednosti sa sistemom
vrednosti iz okruenja), formira se i odrava zahvaljujui utelovljenim iskustvima
(endocepti) i vremenom nastalih doivljaja. Doivljaj sopstvenog tela, meutim,
jeste proces koji se odvija u suprotnom pravcu od refleksivne procedure, koja meusobno razdvaja subjekat i objekat. Tu se mea i samospoznaja koja je stvaralaki
proces, jer se oslanja na bioloke i kognitivne potencijale. Ona je i retrospekcija, i
osavremenjavanje doivljaja iz prolosti; da nejasno postane jasno, da prisvesno i
nesvesno postanu svesni, da postanu osnova za usmerenje u sadanji trenutak, pa
i za sledei korak izbora, koji se oekuje, ili koji se namee. To vraanje unazad i
osavremenjavanje, pojaavaju jedinstvenost i samopouzdanje kroz privid konstantnosti i ponovljivosti, uz prihvatanje nezavrenosti i nesavrenosti.15
U prilog do sada iznetog, interesantni su i mogu se primeniti poznati zakljuci filozofa strukturalista, koji, kada govore o naem telesnom iskustvu naspram
okruenja, polaze od pretpostavke da svaka fenomenologija zavisi od meuodnosa, a da sutinski, sve potie iz osnove jezika (lingvistike). S jedne strane, kau
oni, da su telo i ivo telo (mislee), poistoveeni ili umetnuti u subjekat i fiziko,
prostorno, objektivno telo (Husserl, E.,), a s druge, neprekidne oscilacije i meuigre izmeu razuma i telesne osnove, dakle, kretanja, proizvode fluid (nepostojane, labilne procese) kao tee razumljivu osnovu bilo kojeg doivljavanja,
odnosno isksutva (Merleau-Ponty, M.).
Savremena upotreba tela u potvrivanju zdravlja

i lepote
Interesantan je odnos oveka prema telesnom razvoju, bolje rei prema psihotelesnoj maturaciji. Jer, jedno je telo na roenju, a druga su tela u razliitim
periodima odrastanja, dakle, tokom ivota i najzad, pred smrt. Adolescentno telo
je jedna od najveih intriga u ljudskom rodu. Ono je posledica opteg bujanja i
15 vidi u: Sedmak, T. (2007). Psihoterapeut samospoznaja i voljenje sebe, u: ori, B. ur. Ljubav
i psihijatrija, Ljudi govore..., FASPER, Beograd, 193.
114
biolokih procesa, ali i raznovrsnog ponaanja, koje se granii sa nivoima prilagoenosti okolnom svetu, naroito u odnosu sa veim ili manjim zadovljstvom
svojim izgledom, svojom personom.16
Vie ili manje zadovoljstva/nezadovoljstva sopstvenim telom ili izgledom u
direktnoj je vezi sa onim Kriksovim: ko sam, ta sam i kako bi drugi trebalo
da misle o meni. Odnosno, deo nedovrenog odrastanja ili bolje reeno nezrelog identiteta. Naroito u adolescenciji, telesne karakteristike (visina, penis, nos,
ui, grudi, kukovi i sl.) postaju fokus neuravnoteenog poimanja sopstvenog tela,
lika, odnosno persone. Na tom uzrastu esto se radi na uveanju miine mase,
tzv. body building, danas skoro podjednako i kod mladia i kod devojaka. Tada
se raaju i ideje o korekcijama pojedinih delova tela, to je tzv. estetska hirurgija
(spoj nauke o lepom sa medicinskom granom), u poetku nerado, ali kasnije,
verovatno poneta materijalnom dobiti i velikom potranjom, ipak, prihvatila i
razvila naunu i praktinu metodologiju.
Nije sluajno da se u periodu adolescentne bure, ee ispoljava i jedna od
najteih bolesti kod devojaka anoreksija, koja je povezana sa kompletnom telesnom i psihikom disfunkcijom, i koja podstie gladovanje do nestajanja tela i
odumiranja.17
Kod odraslih se, pre svega, kroz operativne hirurke zahvate i zamenu dotrajalih delova tela (izmenjenih starenjem, boleu ili traumama), tei produenju ivota. Zdravstvene korekcije telesnih osobina putem raznovrsnih korisnih
hirurkih intervencija, koje olakavaju ili produavaju ivot, dakle, medicinske
intervencije, prethodile su, ali i podstakle brojne korekcije tela zarad boljeg izgleda, lepote, dopadljivosti i potvrde rodnih razlika. Pored reavanja razliitih nedovoljno jasno definisanih polnih karakteristika osoba sa hermafroditizmom,
danas se ulepavaju, dograuju delovi tela ili otklanjaju telesni nedostaci, koje,
kako ene tako i mukarci, doivljavaju kao nezadovoljstvo kvalitetom ivota,
kao nepremostive mane svojih linosti, svog kompletnog izgleda i ponaanja, odnosno, svojih rodnih karakteristika. Hirurzi razrauju tehnike uveanja klitorisa
i penisa, proirenja ili suavanja (ulepavanja) vagina i dr., pa su motivi verovatno
u sferi odravanja i podsticanja mukosti i enskosti.
Jedna od neprirodnih sociokulturolokih pojava kada se radi o telu iz ugla
seksualne orijentacije i produenju vrste, a koja dobija zamah, jeste okupljanje
marginalnih homoseksualnih grupa u tzv. parade ponosa sa tenjom ka afirmaciji njihove specifine seksualnosti, to se izjednaava sa socijalnim slobodama, a zdravlje se podrazumeva. Pozitivno je u njihovim nastupima to to nisu
skloni incidentima i sukobima. Sve je praeno pesmom i igrom, dodue, izmeu
16 maska rimskog glumca.
17 vidi u: Dev Omar Dev, R. Parmal,V. Omar Fauzee, M.S. (2009). Rural Urban Differences in
Body Image Perception, Body Mass Index and Dieting Behaviour Among Malay Adolescents,
European Journ. of Scientific Research, vol.34 No 1, 69-82.
115
ostalog, i sa dosta piva. Ono to jeste problem lei u moguem odgovoru drugih marginalaca koji nastupaju sa patrijarhalnih pozicija i pretnjama ili nasiljem
skreu panju na znaaj oba problema. Prvi, obezvreuju prirodnost sa bioloke
strane, a drugi opravdavaju svoje nasilje, polazei od sociokulturolokih i religioznih tabua. I jednom, i drugom stavu manjka kompromis, pre svega, kroz spremnost na toleranciju (trpljenje) i uvaavanje drugaijeg mljenja.
Napredak savremene medicine ogleda se i u razvoju, skoro do savrenstva,
razliitih pomagala za telesne invalide i hendikepirane osobe, koja im omoguavaju, i pored nedostataka, znaajno uee u ivotnoj svakodnevici. Sve do zapanjujuih ekstrema sluaj poznatog naunika Stivena Hokina, koji briljantnim
umom pokree sloeni sistem telesnih pomagala, ak i onih za govor, koja mu
zauzvrat omoguavaju racionalno i stvaralako funkcionisanje.
***
Treba neto rei i o idejama besmrtnosti (kako izbei povratak na somu
beivotno telo), koje i dalje tinjaju, vie ili manje, u zavisnosti od kulturolokog
odnosa prema venosti i koje su u istoriji poele mumificiranjem tela (uvanje
mumija le oveka oien od svih mekanih delova, ispunjen smolom i namirisan posebnim balsamom stari Egipat, 9. -7.v. pre Hrista i srednjevekovna Firenca, 14. v. posle Hrista) i posmrtnim maskama, a da bi se u savremenom svetu
zadrali nadgrobni spomenici i urne sa pepelom zemnih ostataka. Dakle, nimalo
nije sluajno da su pomenute civilizacije uvale balsamovane telesne ostatke to
govori da je ljudski rod radoznao i sklon traganju za smislom ivota, mada ima i
suprotnih miljenja o tome, tj. da je takvo traganje, znak mentalnog poremeaja.
Poto smrt predstavlja okonanje ivota, ona se ne moe doiveti, niti moe biti
tetna sama po sebi. S druge strane, smrt izaziva strah i o njoj se razmilja kao
o neem veoma nekorisnom i tetnom, jer nam odnosi svest o postojanju, dakle,
ivot, a od telesnih osobina ostavlja samo bezperspektivno beivotno telo. Ipak,
kao to je kraj deo prie, tako je i smrt deo ivota, da parafraziram Frankla, koji
dalje razrauje tezu koja se suprotstavlja tome da smrt ponitava smisao naeg ivota. Jer, mi nastavljamo da ivimo kroz ivote generacija, kroz svoju decu, mada
bi nam, u sluaju da smo bez dece, smisao bio samo u bilo kojoj narednoj generaciji. Ukoliko ivot svake generacije ljudi nema smisla, zar nije isto tako besmisleno stalno produavati neto to nema smisla. Onda je smisao ivota u kvalitetu
prisile da izdrimo sami sebe, da izdrimo prazno vreme, sve dok istrajavamo u
nastojanju da prevaziemo strah za ivot i strah od smrti. Samo tako, svaki ivot,
u svakoj situaciji i do poslednjeg daha, ima i zadrava smisao.18 Nasuprot ovoga,
besmrtnost moe da zvui mnogo bolje.
18 vidi u: Frankl, V. (2009). Psihoterapija i egzistencijalizam - smisao i duevno zdravlje, IP,,arko
Albulj, Beograd, 146.
116
Meutim, kako nemam nameru da irim temu na bioetike postulate, podsetiu samo na, iz literature, poznati sluaj Makropulos.19 Radi se o prii Karela
apeka, koju je Janaek prilagodio za opersko izvoenje. Dama sa tri imena (Elina Makropulos, alias Emilia Marti, alias Elen Makgregor) popila je eliksir ivota.
U vreme izvoenja komada bila je tokom tri stolea stara etrdeset i dve godine,
a ivot je za nju postao potpuno besmislen. Ledi Makropulos je besmrtnica koja
inae ivi uobiajeni ivot (psihotelesni) meu smrtnicima i istovremeno zna, da
je tek na nebu nemogue nastaviti sa ivotom, jer ona nije sklona mistikoj kontemplaciji o bezvremenosti. Dok u realnom svetu, nae sada, kao da protie i
pri tom stvara vreme i neprestanost, dotle metafiziko sada, ne kreui se, stoji
mirno, i stvara venost. Takva bezvremenost je s one strane realnosti i uklapa se
u poimanje mistikog razmiljanja.
Paradoksalno je da moemo razmiljati i o besmrtnosti smrti kao A.B. imi,
u stihovima svoje pesme: Smrt i ja:
Smrt nije izvan mene. Ona je u meni
od najprvog poetka: sa mnom raste
u svakom asu

Jednog dana
ja zastanem

A ona raste dalje
u meni dok me cijelog ne proraste
i stigne na rub mene. Moj svretak
njen pravi je poetak:

kad kraljuje dalje sama20
***
Rekli smo da se jo od antikog perioda provlai imperativ zdravlja, zdrav duh
u zdravom telu, a u savremenom postmodernom dobu svemu je pridodat diskurs kulture. Neke od glavnih institucija i obiaja za oblikovanje naeg shvatanja
sebe i svoga tela jesu novac, film, TV, internet, policija, brza hrana, izbori za mis,
modna pista, zatvori, enciklopedije i udbenici..., a tome moramo dodati, naravno, i razvoj tehnike i pronalazatva, koji snano utiu na savremenu kulturu i
postmoderno formiranje oveka.21 Motiv samopotvrivanja kao podsticaj zdravlju, ne samo da se istorijski protee tokom razvoja civilizacije, ve predstavlja
19 vidi u: Blekburn, S.ibidem, knjiga pod br.4, 396 (engleski filozof Bernard Vilijams koristi primer kako bi pokazao da veni ivot nije uopte poeljan i da imamo sree to smo u prilici da
umremo.)
20 ibidem, imi, A.B. str. 120.
21 ibidem, Moris, D.B. 98
117
genetski zasnovanu osobinu ljudskog roda u dokazivanju zdravlja. Zdrav ljudski

ivot drutveno je konstruisan, a pojedinci, sa svojim karakteristikama, postoje
samo u kontekstu kulturnih sistema, unutar kojih se prilagoavamo da mislimo,
oseamo i razumemo svet.
Ljudi su telo oduvek pazili, negovali i ulepavali da bi se meusobno razlikovali, uklapali, poistoveivali sa istomiljenicima ili bunili protiv postojeih
pravila... I vie od toga, neija telesna lepota (putenost) znaajna je ljudska vrednost, ali se ne odreuje bez povratnog doivljaja posmatraa. Vekovima su ljudi
procenjivali lepotu, onu zasnovanu na obliku, proporciji i telesnom skladu, koju
je nalagao ukus epohe. Lice je ogledalo due, a njegova lepota ili nesavrenstvo,
odraz su due, poruka je iz 16. veka (Tagliacozzi), kada je putenost smatrana
opasnom, a o pravoj lepoti govorilo se samo kao unutranjoj lepoti. Reklo bi se da
je lepota u oku posmatraa, a njen doivljaj podstie optu uzbuenost. (,,Lepota
ulazi kroz oi u srce.)22
U skladu sa potrebom za negovanjem tela, u prolosti je obaveza razliitog
odevanja nosila obeleje statusa drutvenih grupa (i rodnih razlika) i bila jedno
od vanih merila staleke pripadnosti u drutvu. Nacionalna i religiozna pripadnost je, kako ranije, tako i danas, izraavana posebnim odevanjem: dugakim
kosama, bradama, brijanjem glava... kod mukaraca, a kod ena, posebno na Istoku, pokrivanjem delova ili ak itavog tela: zarovima, maramama i dugakim
haljinama. Poslednjih nekoliko decenija, to sakrivanje ena zadobilo je izrazito
politiko obeleje. S druge strane, na Zapadu, razgoliavanjem i prikazivanjem
nagog, naroito enskog tela, i organizovanjem tzv. parada homoseksualaca, insistira se na slobodi ponaanja, istiu se nove rodne uloge i podvlai dominacija
otvorene seksualnosti nad moralom, nad patrijarhalnim (vie ili manje uvreenim) obiajima i navikama. U sve se kulturoloki meaju ideje za i protiv upotrebe tela, naroito kroz feministike pretpostavke. tavie, teorijski feministiki
radikalizam, koji polazi od sasvim prihvatljivih vrednosti: zajednitva, deljenja,
emocionalnosti, poverenja, znaaja tela, odsutnosti hijerarhije, prirodnosti, imanencije, radosti, mira i ivota kao osnove boljeg sveta23, ipak tei da utvrdi superiornost ena i da ukae na njihovu moralnu, emocionalnu nadmo. Prilino
samouvereno se oslanjaju na Lakanove, i ideje njegovih sledbenika, o tome da su
linost, dakle, svest i podsvest, koncipirani prema zahtevima kulture (jezika), a
ne i na osnovu prirodnih zakona. to nije tako jednostavno prihvatiti(!)24 Kada su
u pitanju Lakan i njegovi sledbenici, dolo je do preplitanja antipsihijatrijskih ideja sa strukturalistima, egzistencijalistima, marksistima i njegovom, francuskom
verzijom psihoanalize, na osnovu ega je on insistirao na formalnoj edukaciji,
22 naziv video performansa, Nue i Sree Dragan, salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd,
(oko 1985. godine).
23 ibidem, orevi, J. 135.
24 vidi ire u: Sedmak,T. ori, B. (2000). Postmoderna i psihijatrija, u ori, B. ur. Zablude u
psihijatriji, Ljudi govore..., Institut za mentalno zdravlje, Beograd,159-249.
118
ablonizovanom metodu i posebno na usmerenju i prihvatanju ego psihologije

i autonomnog ja to se sasvim uklapalo kao podrka feministikim hipotezama.
Stav da je telesna lepota autonomna, jeste savremeno shvatanje od 60-tih godina prolog veka. To je jedna od postmodernih ideja, koja istie tok svesti u kome
nae misli, oseanja i selfovi nisu iskljuivo nai. Otuda zbrka u odnosu na izgled,
zadovoljstvo i realne potrebe. Takav koncept prevazilazi neiji telesni izgled, pa
pored njega ukljuuje: vetinu prikazivanja, nastup, samu linost, sposobnosti
za komunikaciju i ostvarivanje prijateljstava. Poimanje lepote proirenim konceptom, nije unutranja datost, ve stvaranje, kreacija svakog pojedinca. Tu se
lepota dostie kulturolokim sredstvima, a pokazuje neiji lini izbor i namere.
Savremena moda, sve do pomodarstva, u kojima se dozvoljava sve, dakle, ukrtanja raznih folklornih obeleja sa savremenim konvencionalnim stilovima odevanja, ukazuje na konstantnu prisutnost bunta, naroito kod mladih ljudi i nosi
kulturoloko obeleje sve je dozvoljeno25, to znaajno utie i menja sisteme
vrednosti sve do promene morala. Ono to nas, psihijatre, brine, to su podaci da
se iz kruga adolescenata sklonih pomodarstvu, regrutuje veliki broj neurotskih,
psihopatskih i psihotinih poremeaja.26
***
Telo nije u stanju da sopstvenim ulima uoi svoj totalitet. Pronalaskom ogledala pojavila se mogunost da posmatranjem sopstvenog lika shvatimo kako nas,
preteno, vide druge osobe. Stoga je vremenom ogledalo oblikovano do veliine
ljudske figure, pa je proces ogledanja jo vie dobio na znaaju. ak su takva
ogledala nazivana psihom, kao aluzija na posmatraev duhovni doivljaj vlastitog lika i mogue irenje zadovoljstva/nezadovoljstva sopstvenim telom. Danas
reality show nastavlja sa irom upotrebom voajerskih ogledanja i ugledanja i,
naroito, procesa ogledanja sebe i drugih u vetaki stvorenim uslovima.
Prikazivanje nagog ili obuenog tela poslednjih decenija nalazi izraza u fotografiji i filmu, i brojnim performansima pred publikom od koje se oekuje aktivno uee u predstavama i podvlai proces meusobnog ogledanja izmeu
umetnika i gledalaca, i gledalaca meu sobom. Time se, tvrde autori predstave,
aktivno, kroz dogaanja i doivljaje uesnika, realno podraava svet oko nas.
Nalaze se i motivi za takvu vrstu umetnikog saoptavanja, koja je nazvana body
art (,,telesna umetnost).27 Tu se upravo koristi ljudsko telo kao osnovni medij ili
materijal umetnikog izraavanja. Ovaj specijalitet postmoderne daleko preva25 ibidem., orevi, J. 167.
26 vidi u: ori, B. (2004). Adolescentna kriza prodrom psihoza, u: Traganje za smislom, ur:
uri, V. IP,,arko Albulj, Beograd, 99-117.
27 vidi u: Kalaji, D. (1979). Body art, u knjzi:Smak sveta, Nakladni zavod matice Hrvatske,
Zagreb, 72-76.
119
zilazi okvire znaaja koji u modernoj umetnosti ima problem irenja ili isprobavanja izraajnih sredstava. O samim predstavama i njihovim znaenjima najbolje
govore primeri poznatih dela ove umetnosti. Tako je jedan od umetnika, u svom
delu Telesne akcije, fotografijama i slajdovima istakao svoje telo unakaeno krvavim crteima, izvuenim iletima i bodeima. Drugi je udarao glavom o zid
sve dok je potpuno ne raskrvari, a trea je tokom est sati trajanja predstave izloila svoje golo, depersonalizovano telo, telo objekt slobodnoj volji publike.
Preuzevi svu odgovornost, ona je gledaocima dala sredstva izraavanja: ilet,
krejon, revolver, lanac... etvrta je stezala oko svog golog trbuha venac bodljikavih stabljika rue. Ako bodlje nisu dovoljno otre da bi izazvale obilno krvoliptanje, onda je vadila ilet iz depa i nastavljala akciju, uz jecaje: Mislim na moju
mamu, mislim na moju mamu.... Vrhunac nasilja nad sopstvenim telom, tavie
u psihotelesnom smislu i smislu borbe na ivot i smrt, bio je performans izveden
1969. godine u Beu u kome je umetnik prikazao proces odsecanja sopstvenog
penisa. Poto je dovrio iletom i poslednji ostatak penisa, okomio se bodeom i
na svoje oi. Izdahnuo je od iskrvavljenja.28
Ne uputajui se u diskusiju o moguim vrednostima ovih umetnikih dela
i artistikim znaenjima sado-mazohistikih, nasilnih unitavanja psihotelesnog
sklopa, moramo konstatovati da su iskustva autentina, bolna i svirepa. Ona predstavljaju psihopatoloke simptome, koji se kreu od psihopatsko-histrioninih do
psihotinih (disocijativni razdvoj, depresija do melanholije, konfuzni delirijum).
Pored jake mazohistike komponente ona predstavljaju riskantan fenomen, ne
samo u psihikom smislu, ve i fiziko ugroavanje do smrti.Takvi umetniki
performansi imaju jedino veze sa istorijski registrovanim borbama gladijatora u
antikim arenama. Danas, meutim, kada se zabranjuju i koride u kojima stradaju bikovi, ovakav nain izraavanja kulturnih potreba i oseanja, ipak, izlazi
iz sistema oekivanih ljudskih vrednosti, ak i onda, kada se opravdanja za razumevanje sopstvene smrti nalaze u vrednostima umetnikog ina, za koji se kae
da je to dvostruki simptom degenerativnih ili involutivnih procesa zapadnog
drutva..., koji posredno svedoi o sumraku patrijarhalne tradicije, a neposredno
o, izopaenjima revanistikih tenzija matrijarhalne i htonske kulture.29
***
Iako, telesno i kulturoloki neto blae, takoe su u ekspanziji situacije u kojima
govorimo o savremenim korekcijama delova tela putem estetske hirurgije, zatim,
tetovai i piercingu (ukraavanje), koji su meu najeim intervencijama na telu
zarad boljeg izgleda i ulepavanja. Dobrim delom ukraavanje ili modifikacija tela
jeste deo sloenog procesa stvaranja linih i socijalnih identiteta. Podaci za posled28 ibidem, Kalaji, D.,73.
29 vidi u: Kalaji, D. i sar. (1975). Telesna umetnost & ginekokratija, Umetnost, br. 42-43.
120
njih desetak godina govore o dodatnoj uestalosti svih estetsko-kozmetikih korekcija, tako da broj tetoviranih irom sveta, prelazi nekoliko stotina miliona ljudi.
Skoro da se kroz tetovau ostvaruje ideja o ljudskom telu kao slikarskom platnu
na kome se moe realizovati umetnika imaginacija. Smatra se da se, kao i u sluaju piercinga, kod klijenata radi o motivima samopotvrivanja poto su te osobe
izrazito niskog samopotovanja, mada niz primera potvruje i suprotno. Nema
znaajnih podataka o tetnim dejstvima tetovae, a to se tie brojnih ugraenih
minua, alki i lania najee postavljanih u delove tela oko pupka, nosa, uiju,
kapaka, klitorisa, korena penisa, pa ak i jezika, oni dovode do mehanikih povreda, koje mogu biti veoma bolne. to se tie odnosa meu polovima, vie je tetovaa
kod mukaraca, a piercinga kod ena.
Podaci o operacijama estetske hirurgije govore da na enski rod otpada 80
procenata intervencija. Naroito dominiraju poveanja enskih grudi. Prema saoptenjima iz literature, od 2001. god., pa nadalje, godinje ima preko dva miliona ena, koje nose implante u dojkama, a na primer, samo u Holandiji ih ima
preko trideset hiljada. Kada se govori o motivima za ugradnju silikona, smatra
se da se u prvom redu radi o nezadovoljstvu veliinom i izgledom dojki, pa klijentkinje saoptavaju patnju zbog isuvie malih ili previe velikih grudi. Potom
sledi pomodarstvo koje je u neposrednoj vezi sa pritiscima iz okoline, za ta se
dodatno okrivljuju i mediji. Ako se ovome dodaju podaci o neeljenim efektima i
posledicama operacija, slika o vrednostima korekcija dojki relativno je zabrinjavajua. Meu operisanim enama, sa neeljenim posledicama ima njih, izmeu
30 i 50%. Najee, se tu radi o gubitku osetljivosti bradavica, bolnim otvrdnuima, kongestiji, prskanju silikona i asimetriji. Postoje ozbiljne diskusije da su,
kada se radi o poveanoj ugradnji silikona, zakazali pravo, medicina i mediji svih
vrsta. Interesantno je da se godinje, povodom esteskih intervencija na dojkamma, u svetu vodi preko stotinu hiljada sudskih procesa.30
Iste godine, zbog Adonisovog sindroma (,,neostvareni lepotan) oko sto pedeset hiljada mukaraca preoblikovalo je noseve, njih oko pedeset hiljada imalo
je liposukcije, a isto toliko zatezanje kapaka. Tridesetak hiljada pokualo je da
presadi kosu, a kod preko sto hiljada mukaraca ubrizgan je botoks u elo da bi
se spreilo nastajanje bora. Tokom poslednje decenije naroito se poveao broj
intervencija zarad produenja penisa. Kao najei motiv za uveanje mukog
polnog organa navodi se ojaanje simbola mukosti i muke snage. Odmah zatim, trebalo bi da sledi stabilnost kroz poveano samopotovanje(!) Kao i u sluaju korekcija dojki i ovde su problem neeljene posledice. Za sada, saoptavaju
se u prvom redu problemi morfoloke prirode i dodue, kao retki, problemi sa
erekcijom. ta rei o etikim postulatima kada se radi o ovim intervencijama
kojih je sve vie? Ako je poveanje penisa sigurna intervencija, a obeani rezultati
tehniki mogui i stabilni, onda se stvarno pitamo koji nas sve vrednosni proble30 vidi u: Holmich, L.R. (2007). Breast implant rupture and connective tissue disease: A review of
the literature, Plastic and Reconstructive Surgery, 120:62.
121
mi ekaju(!) No, ne treba uriti, jer je takvih intervencija u odnosu na korektivne

operacije dojki bilo znaajno manje.31
Interesantni su podaci iz istraivanja obavljenog sa ispitanicima studentima u
vezi sa njihovim stavovima prema novim biotehnolokim metodama, pre svega
o etikom odnosu prema metodi duboke stimulacije mozga. (Deep Brain Stimulation /DBS/ pomou elektronskih implantata ugraenih u mozak mogu
se ublaiti, na lekove otporne, epilepsije, distonije i depresije. DBS moe, kao i
neki lekovi da pobolja ve dobro raspoloenje.) Ove intervencije imaju slinosti
sa kozmetikim korektivnim operacijama dojki i usana, i ulepavanjem vagina i
poslednja su re, kao i kod metodologije estetske hirurgije, napredovanja biotehnolokog procesa u neurohirurgiji i neurofarmakologiji. Ispitivanje je vreno na
eitiri grupe studenata (15-20 u grupi). Rezime stavova dobijenih ispitivanjima
je bio sledei: 1. Ono to je rasprostranjeno u Srbiji (silikonski implanti za korekciju dojki) doivljava se ne samo kao normalno, ve i kao etiki nesporno; 2.
Ono to je uglavnom ili sasvim nepoznato, tj. hirurko ulepavanje vagine i DBS,
doivljava se kao etiki problem. Pri tom se prvo smatra moralno prihvatiljivijim
od drugog; 3. Neurofarmakoloka kozmetika i DBS smatraju se krajnje spornim
sa etike take gledita. Iz svega sledi da bi rang lista pomenutih intervencija, u
opadajuem redosledu moralne prihvatljivosti, izgledala ovako: rasprostranjena
estetska hirurgija (silikonski implanti u dojkama i usnama), vaginalna kozmetika, kozmetika neurofarmakologija i DBS. U procenama studente su rukovodili
sledei kriterijumi: 1. ono to je manje poznato moralno je sumnjivije; 2. intervencije na telu su moralno prihvatljivije od intervencija na dui; 3. drugi
kriterijum je vaniji od prvog. Iz svega se moe zakljuiti da najsnaniju morlanu osudu dobijaju neurohirurke i neurofarmakoloke kozmetike intervencije.
S druge strane, estetske intervencije na telu, ak i kada se smatraju egzotinim,
doivljavaju se kao manje blasfemine. Izgleda da je u Srbiji, uprkos kultu telesnog, dua i dalje na visokoj ceni ako ne po tome kako sa njom postupamo, ono
makar po tome kako verujemo da bi sa njom trebalo postupati.32
Drastini, moemo rei surovi primeri telesne umetnosti, koji su se svodili
na izlaganje bolnog tela sve do potencijalne smrti, kao i nivoi bola, koji trpe oni
koji su se podvrgli tetovai, piercingu ili razliitim korektivnim telesnim operacijama, ukazuju da je spremnost, na sado-mazohistiko trpljenje zarad moguih povoljnih korekcija na, ionako zdravom telu, znatna; ako je potrebno, sve do
rtvovanja u odnosu na telo. Hod na tiklama od 11 cm, i tako danima, ili pak,
odea koja stee, oteava kretanje i poveava telesni napor, kao da nas podstiu
na rtvu: lepota do bola. Izgleda da je duevna spremnost za bol promenljiva i
zavisi od motivacije linosti, koja se kree u rasponu: lepo telo do bola i zdravo
do smrti. Jer, znamo da su ljudi danas, retko spremni da trpe telesni bol. Medicina telo priprema jo u prenatalnoj fazi kada se, zbog skladnog razvoja i poveanja
31 vidi u: Walsh, M.F. (expert opinion). Mayo Clinic, Rochester, Minn. Aug.13, 2009.
32 vidi: Raki, V. (2010). Srpska dua i nove biotehnologije, POLITIKA, 27/09/2010.
122
fetalne sposobnosti, majkama daje folna kiselina. Danas se ak i poroaj (najprirodniji ivotni akt), bez medicinske opravdanosti, obavlja spinalnom ili optom
anestezijom, dakle, pod dejstvom medikamenata radi ublaavanja majinog telesnog bola, a zaboravlja se na potrebu novoroeneta za pravovremenim naputanjem materice. S druge strane, ni telo umirueg ne sme da boli. To bi znailo da je
odsustvo bola etiki i oekivano, te ga savremena medicina lekovima mora obezbediti. Konano, ve smo rekli da je savremeno poimanje zdravlja usko povezano sa leenjem, a ne izleenjem, poto je i postmoderni koncept bolesti, i pored
brojnih saznanja, vezan za deavanja na raskru biologija/psihologija (priroda)
socijalno kulturoloko bie, dakle, celoivotno leenje i smanjivanje patnje,
sve do krajnjeg ishodita smrti, koja, valjda, napokon prirodno, eliminie bol.
***
Telo se pojavljuje kao materijalno i kao simbolino, kao objekat regulacije i
kontrole, ali i mesto osporavanja ili politike borbe. Ono opstoji na razmei viestrukih bio-psiho-socio-kulturolokih rasprava vezanih za posao, produenje
vrste, tehnoloko-naune novosti, feministike zahteve i oekivanja, kroz dokolicu ili slobodno vreme, sport, estetske doivljaje, moral i seksualnost. Sve ee,
kao posledica primene novih biomedicinskih i tehnolokih metoda telesnih korekcija, sreemo se sa predvianjima o potencijalnim telima kao isfabrikovanim
hibridima maine i organizma33, pa sve do mita o kiborgu, koji bi predstavljao
organizaciju postrodnog sveta (bez otrih granica i prijateljske koordinacije
izmeui prirode i kulture) u budunosti.
Ali, ostavimo predvianja i pratee spekulacije nekim novim psihijatrijskim
poslenicima, a vratimo se postmodernistikoj osnovi konstrukcionistike terapije, koja se zasniva na zajednitvu terapeuta i klijenta i sadraju odnosa (jedinstvo
psihotelesnog), na kome se mogu graditi konture budunosti. Jer, ideja je da pojmovi ugraeni u na obini (svakodnevni jezik) nain kako ljudi govore o sebi i
svetu mnogo otkriva o prirodi neke osobe. Tome svakako, pored prie (narativni self), treba dodati i telesne osobine, koje prednjae u poimanju sebe kao celine:
subjekat/objekat, a to nam zajedno, dakle, kroz rei i govor tela, obezbeuje da
kontroliemo posed koji naseljavamo u svom telu i sopstvenoj koi i irimo ga
du linih granica prostorno-vremenskog seanja.34
Ljudsko telo je i predstava i stvarnost. Ono je persona, kao objekat u neposrednoj i iroj okolini, u realitetu. To je ono to jesmo i neto to imamo. Telo je nae
ispoljavanje ivota u prostoru i vremenu. Ono je ivot sam po sebi ono kroz
ega mi ivimo i u kome ivimo. Telo ima jezik kojim govori, kojim odgovara na
ivot, koji govori kroz nas i konano, izgovara nas.
33 ibidem, orevi, J. 176.
34 vidi u: ori, B. (2003). Ja terapeuta (unutranji dijalog - spoljanji monolog), u ori, B. ur.:
Rei..., Ljudi govore..., Institut za mentalno zdravlje, Beograd, 155.
123
Alkoholizam i sistem vrednosti

Ivica Mladenovi
Alkoholizam je po svojoj kompleksnosti i masovnosti prototip socijalno-medicinskog (psihijatrijskog) poremeaja (1). Drugim reima, alkoholizam je i
socijalni i medicinski problem, koji istovremeno zahvata i pojedinca i drutvo, i
koji je umreen u odnos pojedinca i okoline (porodica, radna organizacija, ira
zajednica).
Stotinama godina negovano je shvatanje da je alkohol porok. Krajem
XVIII i poetkom XIX veka dominira moralistiki pristup, kada se na
alkoholizam gledalo kao na moralnu slabost, odnosno porok koji je drutvo
kanjavalo. Po savremenom, socijalno-psihijatrijskom modelu, alkoholizam
je bolest ponaanja, a ponaanje alkoholiara uvek ima i izvesna nemoralna
obeleja, s obzirom da je za socijalnu sredinu od veeg znaaja moralni aspekt
ponaanja bolesnika od dijagnoze i naina leenja. injenica je da u javnosti, pa
i onoj strunoj, i dalje egzistiraju dva dijametralno suprotna stava u odnosu na
moralni aspekt alkoholizma (2). Po jednima, alkoholiari su izrazito nemoralne
osobe, koje svoje ponaanje pravdaju boleu, a u stvari alkoholiar ostvaruje
dvostruki cilj svojim opijanjem, jer on uspeva da se istovremeno oslobodi
krivice samokanjavanjem i samounitenjem, i da ostvari zadovoljstvo i novu
podrku lanom samopotovanju (Sedmak, 1995, str.58) (3). Sa druge strane
su zagovornici injenice da je alkoholizam bolest, ime se sa alkoholiara skida
125
obeleje nemoralnog i delinkventnog ponaanja, a samim tim dolaze do zakljuka

da alkoholiara treba leiti, a ne optuivati i kanjavati.
Vrednosni sistem (sadraj moralnog rasuivanja) oznaava da se jedinka
opredeljuje za jednu ili drugu moralnu vrednost u odreenoj moralnoj situaciji.
Sadraj moralnog suda je uvek neka vrednost ili vrednosti kojima ovek tei, a
u konanom izvoenju to je tzv. vrhovno dobro kojem ovek tei i zbog kojeg
postavlja pravila kojih se tako vrsto dri. U normativnoj etici, kao najvie
moralne vrednosti, najee se pominju ljudska pravda, zajednika dobrobit,
sloboda, jednakost, dobroinstvo, tolerancija, itd. Sud vrednosti je nuno
subjektivni sud i ne moe se nauno dokazivati (4). Sadraji moralnog suenja,
odnosno vrednosni sistem, ostaje relativan, promenljiv od drutva do drutva, jer
je on zapravo funkcija drutva (Mari, 1984, str. 27) (5).
Ne postoji jedinstveni sistem vrednosti, ve samo najmanji zajedniki imenilac vrednosnog sistema svakog alkoholiara alkohol. Pojavni oblik sistema
vrednosti alkoholiara zavisi od niza faktora: inteligencije, obrazovanja, zrelosti,
kulturalnog miljea, itd. Alkohol je na vrhu piramide u sistemu vrednosti alkoholiara, a sve ostale vrednosti izvedene su iz alkoholizma ili su u slubi alkoholizma. Koje su to karakteristike kojima je alkohol izborio ovu poziciju? Alkohol
je psihoaktivna supstanca koja svojim dejstvom modifikuje realnost i ini je
podnoljivijom i poeljnijom. Ukida inhibicije i omoguava pranjenje nagonskih pulzija. Odlian je anksiolitik, poboljava raspoloenje i daje samopouzdanje. S obzirom da sistem vrednosti odslikava linost osobe, i na izvestan nain
je u slubi linosti, teko je definisati vrednosni sistem alkoholiara bez analize
linosti zavisnika od alkohola.
Prema Fenichelu, toksikomani su osobe koje imaju dispoziciju da reaguju na
dejstvo alkohola ili drugih droga na specifian nain, tj. na nain kojim tee da
iskoriste ta dejstva radi zadovoljavanja jake arhaine oralne elje u isto vreme i
seksualne potrebe za sigurnou i elje za odranjem samopotovanja (6). Na taj
nain, postanak i priroda toksikomanije nisu determinisani hemijskim dejstvom
PAS, ve psihikom strukturom zavisnika. Premorbidna linost je dakle odluujuci
faktor. Za zavisnike, PAS znai nadu u ispunjenje jedne duboke primitivne elje,
koju oni oseaju na urgentniji nain nego to normalne osobe oseaju seksualne
ili instinktivne elje. S erogene take gledita, glavne zone su usta i koa, dok su
objekti za njih samo davaoci hrane, te samopotovanje i sama egzistencija zavise od
postizanja hrane i toplote. PAS zamenjuje hranu i toplotu. Zavisnici, alkoholiari,
su intolerantni prema tenzijama, tj. oni ne mogu podnositi patnju, frustracije i
slutnje. Fiksacija i regresija libida na oralnu fazu psihoseksualnog razvoja prua
takvoj linosti posebno zadovoljstvo u ritualnom obredu pijenja alkohola, pa se za
njega grevito vezuje i postaje zavisna. Svaku neprijatnu, frustrirajuu situaciju,
alkoholiari tee da prevaziu konzumacijom alkohola ije dejstvo doivljavaju
kao neto prijatnije od prvobitne situacije. Kad opijenost proe, bol i frustracija
su jo nepodnoljiviji, to dovodi do ponovnog uzimanja alkohola. Uveavanje
126
Alkoholozam i sistem vrednosti
Ivica Mladenovi
samopotovanja ima mnogo vie vanosti u toksinoj opijenosti od svakog

drugog erogenog zadovoljstva. Takoe, za vreme opijenosti, narcistike i erotike
satisfakcije koincidiraju, to je, u stvari, odluujua taka u razvoju alkoholizma.
S druge strane, po psihodinamskoj teoriji alkoholiari imaju preterano strog
i kanjavajui superego. Superego je definisan kao deo razuma koji je rastvorljiv
u alkoholu (6). Zato je alkohol oduvek bio slavljen zbog svoje moi da eliminie
brige; za izvesne osobe prepreke izgledaju manje, a ispunjenje elja blie, usled
smanjenja inhibicije; drugima omoguuje povlaenje iz realnosti u prijatno
sanjarenje. Prema tome, razlog povratka alkoholu je postojanje spoljanjih
frustracija, tj.stanja tegobe koja bi se elela zaboraviti i zameniti prijatnim
fantazmima, ili prisustvo unutranjih inhibicija, naroito inhibicija koje dolaze od
superega, a koje se ne mogu odstraniti bez takve pomoi; meu tim inhibicijama
sklonost depresiji je od najveeg znaaja. Knight posebno istie momenat teke
porodine konstelacije i posledine oralne frustracije u detinjstvu. Kod deaka
te frustracije izazivaju udaljavanje od majke koja frustrira i pribliavaju ih ocu,
stvarajui, vie ili manje, potisnute homoseksualne tendencije. Tipini nesvesni
impulsi alkoholiara nisu samo oralni, ve i homoseksualni. Za potvrdu te
injenice dovoljno je podsetiti se na mnogobrojne obiaje nazdravljanja aom,
kao i uobiajeno pijenje u drutvu (mukom). Prema Freudu, razoaranje enama
(supruga, majka, ljubavnica) navodi mukarca da pije (7).
Razvoj superega blisko je povezan sa razvojem ega; pregenitalni razvoj utie na
formiranje strukture superega. Kod nekih alkoholiara fuzija parcijalnih objekata
izostaje, neutralizacija ne uspeva da omogui egu da agresiju konstruktivno
koristi, a ne razvija se ni potencijal za samoposmatranje, koji utie na funkciju
testiranja realnosti. Ego psihologija smatra da je indiferentnost prema oseanjima
drugih odraz praznine, nedostatka u strukturi superega, dok Winnicott ovu
neosetljivost za druge ljude tumai fiksacijom na najranije stadijume apsolutne
zavisnosti od objekta, gde objekti jo uvek nisu doivljeni celovito i od selfa
odvojeno, pa ambivalentna oseanja prema objektima nisu ni doivljena, samim
tim nema ni oseanja krivice kod izliva agresije prema drugima (8). Klein M.
smatra da strogost superega, karakteristinu za infantilni superego, odreuje
prevaga loih internalizovanih objekata (9). Teorijsko tumaenje za korienje
alkohola i razvoj alkoholizma moe se usmeriti prema kanjavanju pod uticajem
surovog superega, unutranjeg progonitelja, koji podstie samounitavajue
tendencije. Tako se alkoholizam preobraa u neuspeh odbrane splittingom i
hronino samoubistvo (Menninger).
Ambivalencija je jedna od najpostojanijih crta linosti alkoholiara, a to se na
neki nain ogleda i kroz njihov sistem vrednosti. Naime, alkoholiari se nalaze
u procepu izmeu poeljnih karakteristika alkohola, i nepoeljnih posledica
pijenja alkohola. Racionalnom analizom lako je utvrditi da su, bez obzira na
kratkorone poeljne efekte alkohola, dugorone destruktivne posledice mnogo
znaajnije. Meutim, s obzirom na strukturu zavisnika od alkohola (koju smo
127
napred detaljno elaborisali), oni ne ele da sa pijedestala sistema vrednosti sklone

alkohol koji im zavrava mnogobrojne znaajne poslove u ivotu. Neugodnu,
ambivalentnu, situaciju razreavaju time to ceo sistem vrednosti stavljaju u
slubu alkohola, koristei itav spektar mehanizama odbrane.
Mehanizmi odbrane pripadaju nesvesnom delu Ega, nalazei se na njegovoj
granici, u slubi su Ega, a njihov je zadatak da obezbede specifinu organizaciju
i adekvatno funkcionisanje linosti, titei ga od nagona, intenzivnih afekata i
spoljnih drai (10). Oni poriu ili falsifikuju stvarnost u veoj ili manjoj meri,
a postaju patoloki ako je: dolo do fiksacije na jedan mehanizam odbrane ili
se stalno primenjuju primitivni mehanizmi odbrane. Kod zavisnika od alkohola
mehanizmi odbrane su u funkciji zatite od: gubitka samopotovanja, oseanja
krivice, samokanjavanja i posebno od kanjavanja odbacivanjem iz socijalne
grupe kojoj pripada, i istovremeno olakavaju odravanje njegovog alkoholizma
(11). S obzirom da su alkoholiari heterogena populacija (rasporeeni od granine
ka neurotskoj organizaciji), irok je spektar mehanizama odbrane koje koriste:
splitting, projektivna identifikacija, negacija, minimizacija, projekcija, socijalna
komparacija, racionalizacija, itd. (12).
Jedan od najzanimljivijih, ali i najee korienih mehanizama odbrane
alkoholiara je splitting, koji se zasniva na injenici da je kod njih izostala fuzija
parcijalnih objekata. Splitting je u osnovi vremenskog diskontinuiteta osobe kao
linosti, zbog postojanja raznovrsnih stanja selfa meu kojima nema ni vremenskog
ni sadrajnog kontinuiteta. To omoguava alkoholiaru da se identifikuje sa
onima koji mu u tom trenutku odgovaraju, a da ignorie nepoeljne koji bi mogli
da dovedu u pitanje njegov princip zadovoljstva, koji je u stvari vodei princip
zavisnika od alkohola. Zbog vremenskog diskontinuiteta nemogue je uiti i
korigovati se na osnovu sopstvenih greaka, niti otkloniti nepoeljne postupke,
te alkoholiar upada u zaarani krug iz koga nije u stanju da izae ak i da
hoe. Meutim, zavisnici od alkohola vrlo esto voeni principom zadovoljstva
koriste i razne manipulativne taktike, koje se sutinski razlikuju od mehanizama
odbrane po nivou svesnosti. Alkoholiar ima iroki repertoar ponaanja, tj. uloga
koje gradi uporednim odnosom izmeu empatije, ponaanja druge osobe i cilja.
Glavni ciljevi alkoholiara, koji se ostvaruju ovako modeliranim ponaanjem
prema drugoj osobi, jesu: traenje oprotaja, rastereenje od krivice, prenos
krivice na drugoga, izazivanje tuge ili agresije drugoga i, takoe, preobraanja
situacije u podsticaj za novo pijenje.
Znai, sistem vrednosti alkoholiara je zasnovan na principu zadovoljstva,
podreen alkoholu kao izvoru zadovoljstva i podran izvanredno strukturisanim
sistemom mehanizama odbrane i manipulativnih taktika. S obzirom da je
vrednosni sistem sastavni deo moralnosti, postavlja se pitanje kakva je moralnost
alkoholiara.
128
Ivica Mladenovi
Moralnost kao psihika funkcija je sposobnost oveka da sam sebi izrie norme
kojih se i pridrava i da sam sebe kanjava za nepridravanje tih normi (13).
Moralnost se sastoji iz moralnog rasuivanja (miljenja) i moralnog ponaanja.
Moralno rasuivanje (moralno miljenje, moralno suenje) podrazumeva misaoni
proces pomou koga se donose odreeni moralni sudovi, moralne odluke ili
moralni zakljuci. Moralno rasuivanje i moralno ponaanje su u pozitivnoj
korelaciji, tj. na podlozi odreenih moralnih ubeenja realizuje se moralno delanje
jedne osobe. Moralno rasuivanje se dalje moe razloiti na sadraj i formu. Sadraj
moralnog rasuivanja predstavlja vrednosni sistem. Forma moralnog rasuivanja
(miljenja) podrazumeva nain na koji se donosi neki moralni sud, motive koje
jedinka ukljuuje prilikom analize odreene moralne situacije i pomou kojih se
opredeljuje za odreeni moralni sud (stav).
Kod svih zavisnika od alkohola prisutan je neki od oblika maltretiranja lanova
porodice (fizika agresija, verbalna agresija, zanemarivanje, nepotovanje...), to
u svakom sluaju odstupa od ponaanja prema drugima bez oteenja osnovnih
ljudskih vrednosti i nanoenja trpnje i patnje, to se definie kao moralno
ponaanje (Sedmak, 1995) (3). Shodno ovome, sa aspekta moralnosti, znaajno je
odgovoriti na pitanje na kome se stadijumu moralnog razvoja nalaze alkoholiari
i da li je napred navedena injenica dovoljno jak argument za tvrdnju da su
alkoholiari na niem stupnju moralnog razvoja u odnosu na optu populaciju.
Lorens Kolberg, jedan od najistaknutijih predstavnika kognitivno-razvojnog
pristupa, zapoeo je prouavanje moralnog rasuivanja sredinom 50-ih godina
XX veka i suvereno je vladao ovim podrujem pune tri decenije, sve do svoje
smrti 1987. godine. Po njegovom miljenju, u procesu moralizacije, osnova
je kognitivna, a moralna struktura je rezultat interakcije izvesnih prirodnih
strukturiuih tendencija organizma i struktura spoljanjeg sveta. Ova interakcija
dovodi do razvojnih stadijuma koji predstavljaju transformacije jednostavnijih
ranijih struktura tokom njihove primene (asimilacije) na spoljanji svet kada one
istovremeno bivaju akomodirane, ili strukturisane od strane spoljanjeg sveta, na
koji se primenjuju (Kohlberg, 1969, str.352) (14). Razvoj moralnog miljenja se
odvija kroz stupnjeve, i Kolberg je utvrdio skalu koja se sastoji od est stupnjeva,
ali tako to dva stupnja sainjavaju jedan razvojni nivo. Tako, po njegovom
miljenju postoje: prekonvencionalni, konvencionalni i postkonvencionalni nivo.
Prekonvencionalni nivo se karakterie injenicom da moralne vrednosti
poivaju u spoljanjim, fizikim dogaajima, ravim postupcima ili u toboe
fizikim potrebama, a ne u osobama ili standardima. Stadijum 1 (heteronomna
moralnost) odlikuje se slepim pokoravanjem spoljanjem autoritetu i pravilima,
koje osoba ne razume, ali ih uvaava zbog fizike moi osoba koje ih nameu i
da bi izbegla kaznu. Preovladava egocentrino stanovite, pri emu se niti vodi
rauna o tuim interesima, niti se uvia da se oni razlikuju od sopstvenih.
Stadijum 2 (instrumentalna moralnost) ispravna radnja sastoji se od svega to
kao instrument zadovoljava osnovne potrebe i povremeno potrebe drugih osoba.
129
Konfliktni individualni interesi povezuju se pomou instrumentalne razmene

usluga, tako da je ispravno ono to je fer, jednaka razmena ili pogodba.
Konvencionalni nivo se karakterie injenicom da moralne vrednosti poivaju
na izvravanju dobrih ili ispravnih dela, na podravanju konvencionalnog reda
i ispunjavanju oekivanja drugih osoba, bez obzira na oigledne ili neposredne
posledice. Stadijum 3 (normativna moralnost) ispravno je ponaati se u skladu
sa onim to bliski ljudi i drutvena sredina uopte oekuju ili odobravaju od osobe
u odreenoj ulozi. Moralnost se definie individualnim vezama i odnosima pri
emu je pohvala od najveeg znaaja. Kolberg smatra da veina enskih osoba u
svom razvoju ostaje na ovom stadijumu (Popovi, B., Mioinovi, LJ. 1977, str.61)
(15). Stadijum 4 (drutveni sistem i savest) podrazumeva se da je ispravno vriti
sopstvenu dunost u drutvu, podravati drutveni red i poredak i doprinositi
dobrobiti drutva, grupe ili institucije. Veina mukih osoba, smatra Kolberg,
zadrava se na ovom nivou (14).
Postkonvencionalni nivo odluke nastaju iz prava, vrednosti ili naela oko
kojih su (ili bi mogli biti) saglasni svi lanovi jednog drutva i ija bi primena
bila pravina i blagotvorna. Po Kolbergu, tek na ovom nivou razvija se prava
autonomna moralnost. Stadijum 5 (ljudska prava i drutvena dobrobit) na
kome se ispravnost objanjava pomou optih prava i normi, koje su kritiki
preispitane i prihvatilo ih je celo drutvo. Stadijum 6 (univerzalna etika naela)
na kome se ispravnost odreuje odlukom sopstvene savesti i u skladu sa linim
izborom etikih naela, koja se temelje na logikoj obuhvatnosti, univerzalnosti,
doslednosti i skladnosti. Na ovom stadijumu, moralno naelo je ire od pravila
delanja ono je i razlog delanja (zlatno pravilo, kategoriki imperativ).
Stadijum 7 je hipotetiki stadijum, religijske prirode, koji je Kolberg opisao 1984.
godine. Sutinu ovog stadijuma ini usvajanje kosmike, za razliku od ljudske
perspektive; na ovom stadijumu je omogueno opravdanje univerzalnih etikih
naela, koja nisu mogla biti u potpunosti opravdana pomou realnosti ljudskog
drutvenog poretka (Popovi, 1990. prema Pejovi-Milovanevi, 1998, str.35)
(16).
Pre nego to, koristei Kolbergovu tipologiju, pokuamo da jasnije definiemo
moralni stadijum dostignut kod alkoholiara, neophodno je da se u osnovnim
crtama pojasni i Cloningerova tipologija linosti alkoholiara.
Cloninger definie dva tipa alkoholiara (Cloninger, 1995) (17). Tip 2, sa
poetkom bolesti pre 20-te godine ivota, sa antisocijalnim karakteristikama
linosti, izraenim oblicima destruktivnog i autodestruktivnog ponaanja, uz
prateu depresiju. Alkoholiari ovog tipa su po strukturi linosti slini zavisnicima
od droge i nalaze se u spektru izmeu granine i neurotske organizacije linosti
(12). Ovaj tip alkoholiara je biohemijski okarakterisan hiposerotonergijom i
hipodopaminergijom. Tip 1 alkoholiara se javlja kod oba pola (za razliku od tipa
2 koji je znatno ei kod mukaraca), s relativno kasnim poetkom, sa znaajnim
130
Ivica Mladenovi
uticajem sredine na pojavu bolesti i karakteristinim pasivno-zavisnim

crtama linosti. U ovoj grupi je agresija manje vidljiva ili se pone ispoljavati
tek oslobaanjem u pijanom stanju. Cloninger smatra da je kod ovog tipa
alkoholiara izraena hiperserotonergija i hiponoradrenergija (17). Linost ovih
alkoholiara je sa elementima neurotske organizacije i dosegnutou genitalne
zrelosti, to se pre svega ogleda u definisanijoj instanci super-ega, izraenijem
oseanju krivice i depresivnosti zbog kanjavajueg super-ega. Treba pomenuti
i Tip 3 alkoholiara, koji se odnosi na matrilinearni (po majinoj liniji) razvoj
alkoholizma u enskoj subpopulaciji, sa trostrukom poveanom zloupotrebom
alkohola kod usvojenih erki, ije su bioloke majke alkoholiarke. Kod njih nije
utvren uticaj alkoholizma biolokih oeva ni roditelja usvojitelja. Ipak, i u tipu 3
uestvuju i varijable sredine u vidu nie socijalne klase oca usvojitelja u ruralnoj
sredini.
Prekonvencionalni nivo u moralnom razvoju je karakteristian pre svega za
Tip 2 alkoholiara. Zbog preovladavajueg nieg nivoa strukturacije linosti, kao
i karakteristinog biohemijskog sklopa, ove osobe se odlikuju niskom frustracionom tolerancijom i izrazitim funkcionisanjem po principu zadovoljstva. esto
su prisutne i antisocijalne crte linosti, a iz ovog stratusa se regrutuju i najtei
poremeaji u moralnom razvoju, tzv. moralna idiotija. Ponaanje je esto manipulativno, uz nepotovanje drugih, a u sistemu vrednosti preovladava egocentrini princip. Alkohol u njihovom sistemu vrednosti ima veoma znaajnu ulogu,
s obzirom da im slui za ubijanje dosade (ispunjava psiholoku prazninu), i
olakava pranjenje nagonskih pulzija. Ove osobe dostiu stadijum heteronomne
instrumentalne moralnosti.
Konvencionalni nivo u moralnom razvoju, po naem miljenju, karakteristian
je pre svega za Tip 1 alkoholiara. Psiholoki posmatrano, moemo govoriti o
neurotskoj organizaciji, koja se pre svega manifestuje kroz zrelije mehanizme
odbrane u odnosu na prethodnu grupu, kao i vii nivo organizacije linosti.
Ove osobe u stresogenim uslovima prelaze na nie strukturisane nivoe, te u
tom kontekstu alkohol moe predstavljati potapalicu (psiholoka zavisnost).
Meutim, za ove osobe je karakteristino da socijalna sredina ima znaajnu
ulogu u pojavi alkoholizma, pa moemo rei da je on na neki nain kulturalno
uslovljen. Strukturalno posmatrano, moemo govoriti o rigidnom i strogom
arhainom superegu. S obzirom da superego predstavlja reprezent socijalnih
pravila u linosti, ovakve osobe nekritiki prihvataju ta pravila, kako ne bi
dolazili u koliziju sa preovladavajuim miljenjem u dritvu. U sredinama
gde je visoka tolerancija prema alkoholizmu, tj. gde alkohol ima vanu ulogu
u socijalnim ritualima, normalno je da ovakve osobe postaju alkoholiari. S
druge strane, ovakav rigidan superego predstavlja veliku psihiloku presiju, pa
ove osobe postaju zavisne od alkohola, jer on smanjuje pritisak superega, tj.
to bi rekao Fenichel: Superego je deo linosti rastvorljiv u alkoholu. Znai,
alkohol kod ovih osoba ima visok poloaj u njihovom sistemu vrednosti zbog
131
svog anksiolitikog dejstva, ali i kao socijalno nametnut model ponaanja,

zbog svog znaaja u socijalnim ritualima u hipertolerantnim sredinama prema
alkoholu (a takve su mnoge sredine u Srbiji). Ove osobe dostiu nivo heteronomne
normativne moralnosti.
Postkonvencionalni nivo se odlikuje autonomnom moralnou. Da li
alkoholiari dostiu ovaj nivo? U naem ranije sprovedenom istraivanju,
utvrdili smo da alkoholiari sa istom uestalou dostiu zrele forme u
moralnom rasuivanju, kao i ispitanici iz opte populacije, tj. ne postoji direktna
povezanost izmeu alkoholizma osobe i preovladavajue orijentacije u moralnom
rasuivanju (18, 19). injenica je da su meu laicima, ali i meu profesionalcima
prisutne mnoge predrasude vezane za alkoholiare, a jedna od njih je da su
alkoholiari, po definiciji, nemoralni. U ovom kontekstu, ja bih se osvrnuo na
termin socijalno nevidljivi alkoholiari. Socijalno nevidljivi alkoholiari
svojim ponaanjem ne odudaraju od opte populacije u kojoj ive i rade, a ine
ak 60 80% svih alkoholiara (Sedmak, 1993) (11). Odravanje fasade socijalne
i psiholoke stabilnosti ukazuje na uspenost mehanizama odbrane kod ovih
alkoholiara. Mislimo da bi ovde mogli da svrstamo i neke alkoholiare Delta tipa
prema Jellineku, koji su u stvari mirni pijanci i piju po principu dolivanja, ali
sa jako izraenom fizikom zavisnou (20). Sutina alkoholiara sa ovim nivoom
moralnog rasuivanja je pijenje alkohola kao lini izbor, pri emu su svesni svih
posledica pijenja alkohola (sa najizraenijim zdravstvenim posledicama). U
ovom sluaju najtanije moe da se primeni Meningerova misao o alkoholizmu
kao svesnom samounitenju. Smatramo da je kod ovih osoba sutinski problem
egzistencijalno nezadovoljstvo, dok psiholoki moemo govoriti o hroninom
subdepresivnom poremeaju (distimija).
Sa sistemske take gledita, kada govorimo o alkoholizmu, nemogue je zaobii alkoholiarsku porodicu, tj. porodicu sa lanom alkoholiarem (ispravnije
u kontekstu destigmatizacije). O mestu alkohola u sistemu vrednosti porodice sa
lanom alkoholiarem najbolje govori sledea definicija: Alkoholiarska porodica je sistem u kome su alkoholizam i ponaanja vezana za pijenje alkohola postali
centralni organizacioni principi porodinog ivota (Steinglass, 1987) (21).
U alkoholiarskom porodinom sistemu, alkohol ima veoma znaajnu funkciju. On je element koji odreuje meusobne odnose, kako alkoholiara sa ostalim
lanovima porodice, tako i ostalih lanova meu sobom. Alkohol je centralna
taka oko koje se sve vrti. Kamuflirajui efekat alkohola je tako blagotvoran za
poremeenu porodicu, da paradoksalno, ima funkciju ouvanja takve porodice,
a ne rasturanja, kako se obino misli. Alkohol se okrivljuje za sve probleme koji
postoje u toj porodici i onemoguava brane partnere da sagledaju svoju branoporodinu disfunkcionalnost, koja dolazi do izraaja u kriznim periodima porodice, tj. kada se patoloka homeostaza destabilizuje. irok je dijapazon poslova
koje alkohol u alkoholiarskoj porodici moe da obavlja, a neki od najeih su:
da obezbede panju i ljubav drugih, da odloe odrastanje i separaciju, da izbegnu
132
Ivica Mladenovi
suoavanje sa brojnim problemima u braku, da izbegnu preuzimanje odgovornosti za sopstveni ivot, da pokriju svoje nesposobnosti i sve drugo to moe stvoriti
patnju (22).
Dete preko superega inkorporie sistem vrednosti roditelja. S obzirom na
napred pojanjen znaaj alkohola u sistemu vrednosti porodice sa lanom
alkoholiarem, ne udi podatak da do 50% alkoholiara potie iz alkoholiarske
porodice. Porodini rituali u kojima alkohol ima centralnu ulogu, predstavljaju
mehanizam prenosa dominantne pozicije alkohola i na sledeu generaciju.
Dete iz alkoholiarske porodice u stvari nesvesno prihvata alkoholiarski
model ponaanja roditelja, i to prenosi u svoju buduu porodicu, to predstavlja
transgeneracijsku transmisiju alkoholizma.
Sredina, tj. socijalno okruenje, na posredan ili neposredan nain, u velikoj
meri odreuje ponaanje svake individue, a drutveno poeljnim stavovima
modelira (izgrauje) i vrednosni sistem. U naoj kulturi alkohol je sastavni deo
skoro svih znaajnijih socijalnih rituala, od roenja, pa do smrti, te se samim
tim kotira vrlo visoko. Naa sredina je hipertolerantna prema pijenju alkohola,
ak se u nekim sredinama trezvenost smatra znakom slabosti, dok je pijenje
ekvivalent mukosti. Ovo je pogotovo opasno za adolescente koji ude za
svetom odraslih i vrlo esto rituale sa pijenjem i opijanjem doivljavaju kao
ulaznicu u taj svet. S obzirom da je adolescencija period intenzivne izgradnje
linosti, tj. identiteta, jasno je da se ovim putem alkohol trajno inkorporira u
sistem vrednosti ovih ljudi, ak i ako ne doe do razvoja zavisnosti.
Meutim, osim snanog kulturolokog uticaja u naoj sredini, smatramo da
i proces globalizacije" u znaajnoj meri doprinosi aktuelnom poloaju alkohola
(ali i ostalih PAS-a) u sistemu vrednosti dananjeg oveka. Smatramo da globalizacija, koja s jedne strane povezuje ljude s raznih kontinenata i svet pretvara u
jedno globalno selo, s druge strane dovodi do otuenja meu ljudima. Komunikacija meu ljudima postaje sve vie posredna i odvija se putem visokorazvijenih tehnologija, stres je odavno postao deo svakodnevnice uz stalni doivljaj
presije i nedostatka vremena. U takvoj situaciji da bi posao napredovao kako
treba, esto trpe porodica i socijalni ivot, a vreme predvieno za slobodne aktivnosti i hobije polako postaje misaona imenica. U situaciji permanentnog
stresa i nepostojanja bliskosti meu ljudima, alkohol dobija novo znaenje, koje
je nametnuto nainom ivota. Osim za smanjenje stresa ivljenja, koristi se i za
prevazilaenje usamljenosti i uveanje niskog samopotovanja. Promene u
svetu poslednjih godina i decenija, dovele su i do moralnog vakuuma, te alkohol kao psihoaktivna supstanca slui i za beg od surove realnosti i osmiljavanje
ivotne filozofije. Na kraju ne treba zanemariti i, po miljenju nekih, diskutabilnu injenicu o pijenju alkohola kao izrazu slobode odluivanja, tj. ljudskom pravu. Smatramo da put kojim se kree oveanstvo nedvosmisleno vodi ka porastu
bolesti zavisnosti, koje e, u zavisnosti od aktuelnog drutvenog trenutka, samo
133
menjati pojavni oblik, uz porast tzv. nehemijskih zavisnosti, koje predstavljaju

beg iz surove realnosti u virtuelni svet.
Na kraju, osvrnuo bih se i na sam terapijski proces u kontekstu alkoholizma.
Osnovno pitanje je da li u terapiji smemo menjati sistem vrednosti, u kojoj meri i
na koji nain. Na prvi pogled ovo pitanje se moda ini neloginim, pa i suvinim,
imajui u vidu da svaki psihoterapijski proces vodi individuaciji, tj. sazrevanju, sa
drugaijim pogledom na svet, a samim tim i korigovanim sistemom vrednosti.
Po emu je onda alkoholizam specifian? Za razliku od mnogih drugih
pacijenata, koji su zahvalni za pruenu pomo, zavisnici od alkohola u najveem
broju sluajeva ne misle da imaju problem, pa samim tim najee dolaze pod
prisilom, tj. u otporu prema terapijskom procesu. Najei inicijator leenja je
socium (porodica, firma, drava...) zbog posledica koje alkoholiar ostavlja na
socijalno okruenje. U tom kontekstu, psihijatri u najmanju ruku predstavljaju
poslenike drave koja oekuje da propagiraju drutveno prihvatljiv sistem
vrednosti. Postavlja se pitanje da li je aktuelno proklamovani sistem vrednosti
u dravi ispravan sistem vrednosti, tj. ta je ispravan sistem vrednosti. Da li
psihijatar treba da titi interese pacijenta ili drutva? Drugo veoma bitno pitanje
je odnos sistema vrednosti pacijenta i terapeuta, tj. u kojoj meri terapeut namee
lini sistem vrednosti pacijentu. Naravno, kroz edukaciju i linu analizu terapeut
ui da prevazie takve probleme, meutim pozicija terapeuta je i pozicija moi
koja je po definiciji prijatna, te je neophodno stalno preispitivanje svojih stavova
u terapijskom procesu. Tema je posebno osetljiva zbog predrasuda u vezi sa
alkoholiarima, ali i visoke tolerancije prema pijenju alkohola u naoj sredini. U
terapijskom procesu neophodno je pacijentu pribliiti sistem vrednosti socijalno
kompatibilan, i to pre svega kroz uvid u probleme zbog inkompatibilnosti
njegovog i drutveno prihvatljivog sistema vrednosti, kao i kroz prednosti
prihvatanja novog sistema vrednosti. Odluka svakako ostaje na pacijentu,
meutim, od koristi je dodatni pritisak (motivacija) preko lanova porodice,
pogotovo u intenzivnoj fazi. S obzirom na naznaen otpor u ovoj fazi leenja,
pacijent novi sistem vrednosti smatra nametnutim (to on ustvari i jeste), te do
sutinske promene moe (ali ne mora) doi tek u fazi produnog leenja. Znai,
smatramo da je rad na uvidu sutinski deo terapije alkoholizma, dok priu o
drutveno prihvatljivom sistemu vrednosti treba oprezno plasirati i to jedino sa
aspekta pragmatinosti.
U zakljuku se moe istai da ne postoji jedinstveni sistem vrednosti alkoholiara, ali da se kod svih zavisnika alkohol u sistemu vrednosti kotira vrlo visoko,
kao i kod ostalih lanova alkoholiarske porodice. Moralistiki pristup u terapiji alkoholizma je prevazien (neprofesionalan), a s obzirom na kompleksnost
alkoholizma, neophodan je interdisciplinarni pristup u terapiji.
134
Ivica Mladenovi
Reference
1. Gai, B. (1988). Alkoholizam bolest pojedinca, porodice i drutva. Filip
Vinji, Beograd.
2. Stofle, S.G. (1985). The Morality of Alcoholism. Perspectives; 4 (2): 114.
3. Sedmak, T. (1995). Moral, krivica i alkoholizam. Alkoholizam; 29 (12):
5570.
4. Luki, R.D. (1974). Sociologija morala. Srpska akademija nauka i umetnosti,
Beograd.
5. Mari, J. (2001). Medicinska etika. Megrad, Beograd.
6. Fenichel, O. (1961). Psihoanalitika teorija neuroza. Medicinska knjiga
Beograd Zagreb, Beograd.
7. Freud, S. (1969). Nova predavanja za uvoenje u psihoanalizu. Matica
srpska, Novi Sad.
8. Hartman, H. (1996). Psihologija Ja i prilagoavanje. U: Psihologija Ja.
Kondi, K. (Ed). 105-150. Skripta internacional-Plato, Beograd.
9. Klein, M. (1983). Zavist i zahvalnost. Naprijed, Zagreb.
10. Popovi, M. (1989). Mehanizmi odbrane i otpori. U: Psihodinamika i
psihoterapija neuroza (Popovi, M., Jeroti, V.) 83-113. Zavod za udbenike
i nastavna sredstva, Beograd.
11. Sedmak, T. (1993). Dinamska osnova mehanizama odbrane alkoholiara.
Alkoholizam, 27 (34): 1325.
12. Kovaevi, M. (2003). Linost alkoholiara i narkomana komparativna
analiza. Srpska kolska knjiga, Beograd.
13. Mari, J. (1984). Kritiki pristup moralu u psihijatriji. Doktorska
disertacija, Medicinski fakultet, Beograd.
14. Kohlberg, L. (1969). Stage and seqvence: the cognitive developmental
approach to socialization. In: Handbook of socialization theory and
research. Goslin D.Ed. 347-480. Rend Mc Nally, Chicago.
15. Popovi, B., Mioinovi, LJ. (1977). Moralne vrednosti dece i mladih, i
njihov razvoj. Institut za pedagoka istraivanja / Prosveta, Beograd.
16. Pejovi-Milovanevi, M. (1998). Kognitivni aspekt moralnog miljenja
kod dece sa poremeajem ponaanja. Doktorska disertacija, Medicinski
fakultet, Beograd.
17. Cloninger, C.R., Sigvardsson, S., Przybeck, T.R. (1995). Personality
antecedents of alcoholism in a national area probability sample. Eur Arch
Psychiatry Clin Neurosci, 245 (4-5): 239 - 44.
18. Mladenovi, I. (2006). Moralno rasuivanje u alkoholiarskoj porodici
komparativna analiza adolescenata i njihovih roditelja. Magistarska teza.
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
19. Mladenovi, I. (2009). Moralnost u alkoholiarskoj porodici. Zadubina
Andrejevi, Beograd.
135
20. Jellinek, E.M. (1960). The Disease Concept of Alcoholism. Hillhouse

Press, New Haven.
21. Steinglass, P., Bennett, L.A., Wolin, S.J. (1987). The Alcoholic Family.
Basic Books, New York.
22. Miovi, R., Stankovi, Z., Nastasi, P. (1992). Funkcija simptoma u
alkoholiarskom braku. Psihijatrija danas, XXIV (1-2): 67-71.
136
Prisilna normalizacija1
Aleksandar Dimitrijevi
Pitanje odnosa psihijatrije i sistema vrednosti predstavlja moda i najvaniju
temu skupova Ljudi govore dosad. Na najtemeljnijem nivou, sve varijacije
ovog pitanja sutinski su povezane s pokuajima definisanja pojma mentalnog
poremeaja, tako da su sve definicije iznete bez osvrtanja na problem vrednosti
nuno pogrene ili nepotpune. Istorijski gledano, neki pristupi mentalnom
poremeaju (kao i psihologiji linosti ili teoriji motivacije) smatraju da je
pitanje vrednosti najvanije od svih psiholokih pitanja najizrazitiji primer
je humanistika psihologija, ili, pojedinano gledano Erih From i Abraham
Maslov (videti Dimitrijevi, 2001) suprotstavljajui se tako pokuajima da se
psihologija pretvori u prirodnu nauku, odnosno da biomedicinski model odnese
potpunu prevagu u psihijatriji. Praktino, pitanje vrednosti relevantno je za svaki
konkretni tretman, poto je neminovno ukljueno u procenu kakvom bi ishodu
trebalo teiti i kada je neka osoba ostvarila cilj i nema dalje potrebe za bilo kojim
oblikom profesionalne pomoi.
1 Tekst predstavlja rezultat rada na projektu Psiholoki problemi u kontekstu drutvenih promena, br. 149018 D, iju realizaciju finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike
Srbije.
137
Naslovom Prisilna normalizacija eleo sam da razmotrim temu odnosa

psihijatrije i, ire gledano, svih oblika zatite mentalnog zdravlja i sistema
vrednosti imajui u vidu poslednju od maloas opisanih mogunosti. Pokuau
da izloim dve kontrastne, u izvesnoj meri moda i suprotstavljene, uloge naih
profesija u savremenom drutvu. S jedne strane, kratko u prikazati na koje sve
naine na rad, a posebno nae institucije, slue tome da, ak i kad prisilu ne
primenjuju otvoreno, neprekidno nameu svoje norme i kontroliu ponaanje
svih pripadnika drutva. S druge strane, izneu pregled nekih savremenih istraivanja koja pokazuju da se efikasnost psihoterapije, posebno dugotrajne, psihoanalitike, zasniva na razvoju kapaciteta za uvid u sopstvena mentalna stanja, na
sposobnosti za samoanalizu.
Prisila u psihijatrijskim institucijama

Prisilni tretman u psihijatriji vaan je iz vie razloga i pravo je udo to ne
dobija vie panje u objavljenim radovima i svakodnevnoj klinikoj delatnosti.
Kao da se previa da je ovo i dalje esta pojava u svim tipovima institucija za
zatitu mentalnog zdravlja: broj prisilno hospitalizovanih osoba zavisi od
kulture, epohe i tipa institucije, ali, uprkos tome to taj broj opada, prisili je i
sada podvrgnuto barem 10% psihijatrijskih pacijenata (Kokerhem, 2003). Bez
obzira na to, istraivanja ovog fenomena su retka i metodoloki problematina
(Szmukler & Appelbaum, 2001). Mada je naeno da najee vezuju i prisilno
daju lekove sestre i tehniari u nonim smenama (Opali, 2008, str. 229), to
je oigledno povezano s njihovom nesigurnou i strahom, jo nema dovoljno
edukativnih programa koji bi pomogli da oni nalaze primerenija reenja za
problematine situacije. Mada bi osnovna indikacija za korienje prisile trebalo
da budu opasnost po sebe i druge, zvanina evidencija i kriterijumi procene su
zbunjujue arbitrarni, pa je Tomas ef, u jednom istraivanju iz ezdesetih godina
prolog veka, utvrdio da 63% osoba koje su bile prisilno hospitalizovane, nije bilo
opasno ni po sebe ni po druge, to nam pokazuje da su razlozi za primenu prisile
esto socijalne prirode: u SAD, njegove rtve po pravilu pripadaju gradskom
stanovnitvu, niim drutvenim slojevima, to su razvedene osobe i samci,
pripadnici marginalnih i manjinskih grupa (Opali, 2008, str. 231).
Vanost pitanja prisile, meutim, nije toliko u preciznom odreenju medicinskih indikacija, pravnim aspektima kada se moe odrediti, ko je za to ovlaen,
kako se reguliu procedure primene, itd. ili pitanju ljudskih prava. Njegov najvei znaaj lei u oblasti vrednosti i moe se jasno videti ako razmotrimo nekoliko pitanja.
Prvo: koja je uloga obolele osobe u tretmanu? I u psihijatriji i u mnogim oblicima psihoterapije uloga onog ko je doao, ili je doveden, po pomo jeste da prihvati ono to mu se nudi. Kao to nam sam termin pacijent kae, njegovo je da
138
bude pasivan, strpljiv, te da se odrekne mnogih socijalnih uloga koje je ranije

imao (o Parsonsovoj klasifikaciji oekivanja vezanih za socijalnu ulogu bolesnika
videti, na primer, Kecmanovi, 1978, str. 29-31). Ako prihvatimo takav opti stav,
po kome je obolela osoba samo objekt naeg delovanja, a ne i ravnopravni subjekt
kome je potrebna pomo u jednom aspektu njegove egzistencije, onda je prisila
u tretmanu mogua, a esto sigurno i neophodna. Mnogo toga bi moglo da se
promeni s prihvatanjem da je obolela osoba, pa ak i akutno psihotina osoba, i
dalje osoba, sagovornik koji zasluuje da ga sasluamo,2 da mu objasnimo u emu
se s njim ne slaemo i da mu predloimo i objasnimo drugaija reenja. Ovakav
pristup ini prisilu ak ako u nju ubrojimo i ubeivanje i pretnje3 neprihvatljivom i, osim u iznimnim sluajevima, nepotrebnom.
Drugo: koja je priroda odnosa uesnika u tretmanu? Prisila je mogua samo
u odnosima koji su organizovani po rigidnoj hijerarhiji, tako da njene odreene
oblike sreemo u svim institucijama totalitarnog tipa a da je psihijatrijskim
azilima mesto meu njima jasno je barem od radova Ervinga Gofmana
(1961; 2009). Ne treba, meutim, imati iluzija: neki oblici prisile (a mogue i
zlostavljanja) postoje i u drugim oblicima psihijatrijskih institucija, ukljuujui
zatitu mentalnog zdravlja u zajednici4 i psihoterapiju.5 Nije, dakle, presudno gde
se psihijatrijski proces odvija u institucijama ili u zajednici ve kako on utie
na status korisnika i sliku koju oni formiraju o sebi (videti Bracken & Thomas,
2005, str. 60). Ako je sistem uspostavljen tako da je sva mo koncentrisana u jednoj
taki i takva se raspodela nikad ne dovodi u pitanje, dok druga strana ponekad
nema nimalo autonomije u odluivanju, nije nikakvo udo to se pojavljuje otpor,
bio on svestan ili nesvestan, i to je potrebno koristiti prisilu. I jo: jedino je u
sistemu koji je utemeljen na rigidnoj hijerarhiji mogue da neko zahteva od svojih
podreenih da prisile nekoga ko je jo nie na lestvici i od njih samih.
Tree: koji je cilj tretmana? Povezanost pitanja vrednost i prisilnog tretmana
moda je najoiglednija kad se zapitamo kako odreujemo cilj tretmana. Na
jednom, neto apstraktnijem, nivou ovo nas vodi do pitanja definisanja mentalnog
zdravlja, poto bi ono trebalo da bude neki, moda i nedostini, cilj posle koga bismo
mogli da kaemo da neka osoba nema probleme zbog kojih joj je potrebna naa
2 O Grodekovim idejama da je svaka psihoterapija tretman i za terapueta na emu bi on trebalo da
bude zahvalan svojim klijentima videti Dimitrijevic, 2008.
3 U oblasti zatite mentalnog zdravlja u zajednici vie se govori o pritisku nego o prisili, a u oblike
pritiska spadaju: ubeivanje, uticaji, podsticanje, pretnje (i ponude) i, tek na kraju, prisilni tretman.
4 Primena manje prepoznatljivih oblika prisile u komunalnoj psihijatriji ve je primeena i u
domaoj literaturi (Opali, 2008, str. 227-228). U Zapadnoj Evropi razvija se i sistem koji je nazvan
out-patient commitment (neka vrsta vanbolnikog prisilnog tretmana za nehospitalizovane pacijente, koji se najee odnosi na prisilno davanje ampularne terapije). Smatra se da on moe da
donese sledee koristi: 1. zamenjuje prijem u bolnicu; 2. olakava raniji otpust iz bolnice; 3. spreava pogoranje psihikog stanja (Szmukler & Appelbaum, 2001).
5 Detaljna istraivanja seksualne zloupotrebe psihoterapijskih klijenata opisana su u Celenza,
2007; Gabbard & Lester, 2003; Nugent, 1994.
139
pomo. Ako mentalno zdravlje odredimo jednostavno kao odsustvo simptoma

mentalnog poremeaja, kako se to najee ini u okviru biomedicinskog modela,
onda je odluka o tome ta je cilj tretmana jednostavna: uiniti da simptomi
nestanu, ta osoba se, koliko je to mogue, vrati na prvobitni nain funkcionisanja.
U skladu s tim ciljem su i sredstva koja je mogue, pa i poeljno, primenjivati:
najkrae reeno, sve ono to ini da se simptomi povuku i nestanu (ponekad, bez
obzira na neeljene efekte ili dugoronu tetu). Ako bi, pak, sistem vrednosti nae
discipline bio usmeren ne na uklanjanje simptoma ve na razvoj svake osobe koja
se obraa za pomo razvoj njenog uvida, dobrobiti, kreativnosti, sposobnosti
da podnese svoja ogranienja i gubitke, da prui i prihvati bliskost, prijateljstvo,
saradnju onda bi i nai cijevi morali da se definiu potpuno drugaije, a sredstva
bi mogla da ukljuuju samo ono to taj razvoj podstie. Mada ovo, naravno, ne
znai da takav tretman ne bi ukljuivao nikakva pravila, ogranienja i zabrane, u
njemu svakako ne bi moglo da bude prisile.
Ostaje nam etvrto pitanje: Gde je reenje? Sve ee se, sreom, uju miljenja
da neko reenje za problem prisilnog tretmana u psihijatriji mora da se nae.
Istraivanja pokazuju da pacijenti koji su preiveli visok nivo prisile imaju
negativne stavove prema tretmanu, kao i nia oekivanja i loije ishode (Szmukler
& Appelbaum, 2001, str. 535). Sasvim je opravdano rei da zbog upotrebe prisile
hospitalizacija postaje kazna, a ne pokuaj da se pomogne (Bracken & Thomas,
2005, str. 59). Mislim da se samim tim mentalni poremeaj pretvara u prekraj.
Moda je ak opravdano rei zloin. Paradoksalno, kad mislimo da smo
psihijatriju najvie pribliili medicini, mi joj svojim delovanjem izvlaimo tlo
ispod nogu i uvodimo je u sferu moralnih i aksiolokih problema. Osoba koja je
hospitalizovana protiv svoje volje, doivljava sebe kao moralno izopaenu, kao
da je zatvorena zato to je zla i opasna, a pripadnike pomagakih profesija kao
straare, izvritelje kazni, instrumente sistema kome se treba povinovati. Zbog
svih ovih razloga jedna od mrea antipsihijatrijskih organizacija postavila
je, jo 1984. godine, jasan cilj: Raditi na ukidanju prisilne psihijatrije u svim
zemljama (Roteli prema Opali, 2008, str. 227). Razlozima zbog kojih oni
jo nisu u potpunosti uspeli da ostvare svoje tenje (ili makar nisu uspeli da ih
ostvare u svim zajednicama), kao i savremenim pokuajima da se specifikuju
reenja problema, posvetiu itav ostatak teksta.
Strategije normalizacije
Svi ovi konkretni mehanizmi i postupci zapravo su deo jedne neuporedivo
ire i temeljnije strategije. Najkrae reeno, da bi normalizacija delovala, nikakva
prisila nije nuna; prisila normalizaciju tek povremeno uvruje.
Kao to je sada ve dobro poznato, filozofska diskusija pojma normalizacije potie od Miela Fukoa (mada su sve Fukoove diskusije, naravno, izuzetno
140
vane i za psihologiju, psihijatriju, istoriju, sociologiju, teoriju knjievnosti ...).

Normalizacijom se Fuko bavio u nekoliko svojih knjiga (na primer: 1997, 2003),
razmatrajui je svaki put u direktnoj vezi s pitanjem moi. Fuko je video veliku
razliku izmeu savremenog drutva i ranijih, ak i premodernih, oblika zajednica. Jedno od najvanijih obeleja naeg drutva predstavlja, po njegovom miljenju, disciplinska mo. Ovaj specifini oblik moi Fuko smatra kapilarnom
formom moi, kojom se dopire do pojedinanih tela i pod ijim dejstvom ona
bivaju osvojena. Za razliku od starijih oblika dravne moi, savremena disciplinska mo podrazumeva neprestanu kontrolu i potinjenost, a ne samo povremene
prinude da se ispuni vladareva volja ili zakonska obaveza. Savremeni ovek, otud,
ima stalni doivljaj sputanosti i ogranienosti, neprekidni oseaj da bi mogla da
mu zapreti kazna. Osim toga, lukavstvo disciplinske moi je u tome da se ona
uvek poziva na zavrno, optimalno stanje, a ne na proces ili realno aktuelno stanje stvari: kontrola se postie time to vojsci uvek nedostaje uvebanosti da bi bila
nepobediva, acima uenja da bi bili genijalni, vernicima podviga da bi postali
sveci, enama dijete da bi bile fatalne ... Uslov da bi ovo moglo da deluje, jeste
svojstvo disciplinske moi da ona postaje navika i to vrlo rano, a jednom pounutrena, vie ne prestaje da deluje.
Uloga profesija koje se bave mentalnim poremeajima (Fuko bi jednostavno
rekao psihijatara) nije samo u tome da obezbede da se ovaj oblik moi iri ili,
kako su antipsihijatri esto isticali, da zastrai pojedince sklone preispitivanju
drutvenog poretka i predoi im kako bi mogle da se zavre njihove pobune. Verujem da bi se Fuko i s tim sloio, ali da bi to smatrao manje vanim. Naa uloga
je naprosto u tome da odravamo kretanje jednog bezlinog sistema i njegovih
unutranjih zakonitosti. Disciplinujua mo funkcionie tako da uvek mora da
postoji neto to joj se opire: ostatak, nesvodivo, neklasifikovano, neprilagoeno. Uvek ima osoba, pokreta i pojava koji se, iz razliitih razloga, ne povinuju
maloas iznetim svojstvima disciplinujue moi. U tim trenucima se vidi dvostruka priroda disciplinujue moi. S jedne strane, ona uvodi anomiju, iskljuujui odreeni broj pojedinaca i podstiui bezakonje kojeg ne bi moglo da bude
bez njenih zakona. S druge strane, ona nastoji da normalizuje, da uvek smilja
nove sisteme za povraaj, da uvek ponovo uspostavlja pravilo. Posredstvom tog
procesa, normalizacija postaje opte pravilo za sve one osobe koje su konstituisane u ovakvom poretku: budu li pokuali da izbegnu drutveno uspostavljene
norme, eka ih sledei sloj normi, njima dobro poznatih, da ih vrate pod okrilje
prvih.
Fuko pie o tome kako upravo ovaj proces definie same fenomene na koje
ga treba primeniti. Na primer, da nije bilo mentalne zaostalosti dok nije nastao
obavezni kolski sistem u kome neka deca nisu mogla da ispune norme za koje
se verovalo da bi trebalo da budu opte.6 A to se tie duevnog bolesnika, Fuko
6 U okvirima savremenih pokreta korisnika smatra se da ne samo da je koncept norme pogrean
i artificijelan, ve i da on potkrepljuje stavove bliske eugenici.
141
smatra da nema sumnje da je on ostatak svih ostataka, ostatak svih disciplina,

onaj koji je neprihvatljiv svim kolskim, vojnikim, policijskim, itd. disciplinama,
koje se mogu nai u nekom drutvu.
Lenard Dejvis, savremeni ameriki teoretiar onesposobljenosti, ide i korak
dalje. Polazei od toga da prouavanje normalnosti pokazuje da onesposobljenost
nije diskretni objekt, ve niz drutvenih odnosa (Davis, 1995, str. 11). Dejvis
smatra da pojam normalnosti stvara patologiju. Ne upadajui, dakle, u zamke
biomedicinskog pristupa koji smatra da je mentalni poremeaj bolest mozga
bez obzira na njegovo mogue socijalno znaenje i lini znaaj, Dejvis vidi
poremeaj kao proizvod drutvenog normiranja: pre nego to su uspostavljeni
modeli normalnosti (odnosno mentalnog zdravlja) nije bilo mogue govoriti o
poremeajima i odrediti ko je poremeen. Ne samo da se ovim ponovo istie
da je medicina, uz sva neophodna oslanjanja na prirodne nauke, pod direktnim
uticajem irih socijalnih orijentacija. Jo je vanije to da se, makar u psihijatriji,
sva najosnovnija odreenja zasnivaju na idealu koji nije jasno definisan, a moda
i nije podloan definisanju. Ako poremeaj jeste odreen kao odstupanje od
norme kao to je sluaj i s bezakonjem, nemoralom, nepismenou onda je
na kljuni problem u tome to su definicije te norme neodreene, neobavezujue
ili besmisleno idealistike, kao kad Svetska zdravstvena organizacija definie
zdravlje kao stanje potpune fizike, mentalne i socijalne dobrobiti, a ne samo
kao odsustvo bolesti ili slabosti.
Jo jedan korak dalje, dvoje Dejvisovih saradnika smatraju da onesposobljenost
a oni se najvie bave slepim i nepokretnim osobama pokazuje kako se telo
opire kulturi (Mitchell & Snyder, 2001, str. 48). Na ovom mestu, u bolesti kao
taki sukoba biologije i kulture, krije se moda i najvei potencijal za razreenje
svih dosad pomenutih problema koji dovode u pitanje smisao i opstanak nae
struke, bili mi toga svesni ili ne.
Moe li se rei ta bi naa struka trebalo da radi

U prethodna dva dela teksta pokuao sam da pokaem kako, prvo, primena
prisile predstavlja jedno od najsloenijih pitanja i najnepoeljnijih praksi u savremenoj psihijatriji, te da, drugo, drutvene prakse disciplinovanja i normalizacije
predstavljaju neizbene procese kojima su podvrgnuti svi pojedinci i koje zapravo
stvaraju kategorije devijacije i poremeaja, tako da prisilni tretman u psihijatriji
moe da se posmatra kao sitan taktiki detalja u irokom stratekom zahvatu. ta
bi, meutim, moglo da bude reenje za ovakve probleme?
Autori koji se zalau za pristup zatite mentalnog zdravlja u zajednici, istiu
dva oblika unapreenja sistema koji bi mogli da uine upotrebu prisile reom i
manje potrebnom (videti, na primer, Szmukler & Appelbaum, 2001). Prvi meu
njima je uiniti slube to dostupnijim i privlanijim za korisnike. Uistinu, kad bi
142
pacijenti lake mogli da dobiju pomo koja im je potrebna i kad bi se lake i radije
odluivali za to da je potrae, vanredno problematinih situacija i potrebe za
prisilnim merama bilo bi neuporedivo manje nego to ih sada ima. To i jeste jedan
od osnovnih razloga zbog kojih je reforma sistema zatite mentalnog zdravlja u
Srbiji apsolutno neophodna. Mnoge krize, dekompenzacija, pa i tragedije, deavaju
se samo zato to je najblii izvor pomoi desetinama ili stotinama kilometara
daleko i zato to se obraanje za ovu vrstu pomoi posmatra kao razlog za najvei
mogui stid. Kad bi, nasuprot tome, slube za mentalno zdravlje postojale u
svakoj lokalnoj zajednici i kad bi bila sprovedena sistematska destigmatizacija,
koja ipak moe da promeni situaciju do izvesne mere, veliki broj ljudi ne bi
dobijao pomo kad je ve prekasno i kad ona mora da se primeni uz upotrebu
sile. Drugi oblik unapreenja sistema, ako je neko razdvajanje uopte mogue,
ogleda se u poveanju ukljuenosti pacijenata u planiranje tretmana. Gotovo sva
istraivanja ovih fenomena pokazuju da je kljuni faktor rehabilitacije, odnosno
kljuna promena koju treba napraviti u sistemu, vea autonomija korisnika, vie
moi u odluivanju (empowerment). A u svim takvim situacijama pokazuje
se da korisnici najvie cene iste one karakteristike odnosa, koje bi i svako drugi
poeleo u svakom odnosu koji mu je vaan: lini kontakt, komunikacija i briga;
potovanje, dostojanstvo i mogunost izbora; pripadanje doivljaj da s nekim
dele uverenja i zajednika iskustva (za detaljniju diskusiju videti Dimitrijevi,
2009, str. 102). Kada bi sistem bio ovako zasnovan, teko je zamisliti potrebu za
prisilnim tretmanom osim u sasvim izolovanim sluajevima.
Mislim da bi ovim predlozima, ipak, trebalo dodati jo jedno temeljno naelo
koje moe da povee pitanja vrednosti, prisile i uea nae profesije u procesu
normalizacije. Tokom poslednjih nekoliko godina objavljeni su rezultati nekoliko
studija posveenih problemu efikasnosti psihoterapije. Horst Kehele je u Nemakoj
ispitivao da li osiguravajua drutva treba da pokrivaju trokove dugotrajne
psihoterapije (Strauss & Kaechele, 1998), a Piter Fonagi je u Engleskoj tragao za
specifinim mehanizmima koji uzrokuju odreene poremeaje i koje bi onda trebalo
otklanjati u psihoterapijskom radu (Fonagy 2010; Jurist, 2010; Roth & Fonagy,
2004). Jedna metaanalitika studija objavljena u uglednom asopisu American
Psychologist (Shedler, 2010) utvrdila je da metodoloki vrlo dobro zasnovane studije
nedvosmisleno pokazuju da dugotrajna psihoterapija jeste efikasan oblik tretmana,
kao i da je psihoanaliza efikasnija od drugih oblika psihoterapije.
Kako se, meutim, do toga dolazi, kako psihoterapija pomae? Odgovor na
ovo pitanje poveo bi nas i do odgovora na pitanje kako bi trebalo organizovati i
druge oblike tretmana tako da u njima izbegnemo potrebu za prisilom. U seriji
istraivanja izvedenih u vedskoj (Falkenstrom i sar., 2007; Sandel, 2009) pokazalo
se da su individualne razlike ogromne. Kao to moe da se vidi iz priloenog
grafikona, gotovo bi se moglo rei da je svaki tretman potpuno idiosinkratian,
da svaki ispitanik (odnosno psihoterapijski klijent koji je pristao da uestvuje u
istraivanju) tretman koristi na sopstveni nain.
143
Grafikon 1. Promena u stepenu iscrpljenosti osoba s dijagnozom

sindrom hronine zamorenosti
Situacija je sasvim slina i ako poredimo razliite oblike psihoterapije, ukljuujui grupnu psihoterapiju: znaajno velikom broju ljudi dugotrajna psihoterapija pomae, ali izgleda da svakom pomae na ba za njega specifian nain.
Svi istraivaki napori vedskog tima izvdojili su samo jedan faktor, koji je bio
sistematski povezan s napretkom (i to onim koji se opaao nakon zavretka tretmana), a to je bila samoanaliza (Sandel, 2009). Razvoj kapaciteta za samoanalizu
predstavlja osnovnu garanciju da e se nai klijenti dalje razvijati, da e biti mentalno zdravi i da im naa pomo vie nee biti potrebna.
Ako prihvatimo da su ovi istraivaki rezultati tani, onda bi i itava strategija
nae discipline trebalo da se promeni. Na osnovni cilj trebalo bi da bude kako
pomoi klijentima da postanu sve bolji u samoanalizi. Ljudima je, izgleda, od
najvee pomoi kad uspeju da bolje razumeju sebe i da podnesu to to u sebi otkrivaju. Otud bi nae institucije trebalo da se okrenu od borbe protiv simptoma,
ka obezbeivanju sredine za samospoznaju i mentalizaciju unutranjih sadraja.
Osim toga, izgleda da moramo da se pomirimo s tim da nema gotovih reenja,
da svaki tretman mora da bude potpuno jedinstven, da je put oporavka i razvoja
jedne osobe potpuno besmislen ili ak nepoeljan za nekog drugog. Mi postajemo terapeuti u susretu sa svojim klijentima, onoliko koliko smo spremni da sa
svakim od njih gradimo iznova. Ne moemo biti analitiari in abstracto. Tek ako
se odreknemo iluzije o tome da nam nae edukacije daju besprekoran alat i svemonu teoriju, a koja moe da podrazumeva i potinjavanje klijenta naunim i/
ili strunim principima, poeemo da pomaemo i da ne prisiljavamo drugog da
se uklopi u nau sliku o onome to je za njega najbolje.
144
Umesto zakljuka: medicina mora da bude deo

psihijatrije, ali psihijatrija ne bi smela da bude deo
medicine
Nema nikakve sumnje da su u oblasti zatite mentalnog zdravlja neka medicinska znanja neophodna i da ih nikad ne treba gubiti iz vida. Postoje mentalna
stanja koja privremeno ili trajno onemoguavaju samostalno donoenje odluka
i/ili kontrolu nad sopstvenim ponaanjem, pa dovode do toga da je ponekad potrebno zatiti one koji od njih pate upotrebom mera prisile. Postoje osobe koje su
dovoljno problematine strukture linosti da je u njima gotovo nemogue probuditi elju za promenom i napretkom ili osobe toliko zle da ih je nemogue
rehabilitovati tako da je ponekad upotreba mera prisile potrebna da bismo zatitili njihove rtve. Ove situacije treba precizno pravno regulisati, a profesionalce pripremati za sve izazove koje one donose, ali ne treba iveti u iluziji da je
mogu sistem u kome one nee biti neophodne. (Kao to bez procesa normiranja
i normalizacije nije mogue zasnovati drutvo: mada neke osobe nikad nee nauiti da piu, ljudska civilizacija se ne moe odrei pismenosti i tenje da opismeni
svakoga ko je za to sposoban.)
U isto vreme, zatita mentalnog zdravlja mora da izae iz okrilja biomedicinskog
modela, poto psihijatrija ukljuuje mnogo vie faktora nego razliite grane
somatske medicine. Da bi uistinu mogla da pomogne onima koji joj se obraaju,
briga za mentalno zdravlje mora iz medicinskog pristupa da izbaci hijerarhijsko
i bezlino ustrojstvo, koje podrazumeva da jedna strana zna reenje, a druga
mora da ga prihvati ili e joj ono biti nasilno nametnuto. Zauzvrat, ona bi mogla
da unese neka druga naela, mnogo blagotvornija i za pomagae i za one koji
dobrovoljno trae pomo znajui da e biti potovani i da im nita nee biti
nametnuto: solidarnost, potovanje, usmerenost na razvoj. Prisila i normalizacija
mogli bi da postanu suvini samo kad bismo uspeli da se usmerimo na kreativne
potencijale bolesti i obolelih, koje sada guimo zato to se ne uklapaju u nae
norme i sisteme, a ti bi potencijali, u najboljem od svih raspleta, mogli itava
drutvena ustrojstva da uine humanijim. Jer ne samo da je psihika kriza
potencijalno i ansa za dalji razvoj, ve, kako pie filozof koji je iveo u tri veka,
samo bol moe da stvori unutranjost (Gadamer, 1996).
REFERENCE
1. Bracken, P. & P. Thomas (2005). Postpsychiatry. Mental Health in a
Postmodern World. Oxford University Press.
2. Celenza, A. (2007). Sexual Boundary Violations. Therapeutic, Supervisory
and Academic Contexts. Jason Aronson.
145
3. Cockerham, W. C. (2003). Sociology of Mental Disorder, esto izdanje.

Prentice Hall.
4. Davis, L. (1995). Enforcing Normalcy. Disability, Deafness, and the Body.
New York: Verso.
5. Dimitrijevi, A. (2001). Predgovor. U: A. Maslov O ivotnim vrednostima.
Odabrani eseji iz psihologije vrednosti, str. 7-14. Beograd: Izdavako
preduzee arko Albulj.
6. Dimitrijevic, A. (2008). Definition, Foundation and Meaning of Illness:
Locating Georg Groddeck in the History of Medicine. American Journal
of Psychoanalysis, 68, 2, str. 139-147.
7. Dimitrijevi, A. (2009). Doprinos profesionalaca obeleenosti psihotinih
osoba u socijalnoj sredini. U: B. ori (ur.) Psihoze od haosa do sreenosti,
str. 91-105.
8. Falkenstrom, F., J. Grant, J. Broberg & R. Sandel (2007). Self-Analysis and
Post-Termination Improvement After Psychoanalysis and Long-Term
Psychotherapy. Journal of the American Psychoanalytic Association, 55, 2,
str. 629-674.
9. Fonagy, P. (2010). Psychotherapy Research: Do We Know What Works for
Whom? The British Journal of Psychiatry, 197, str. 83-85.
10. Fuko, M. (1997). Nadzirati i kanjavati roenje zatvora. Beograd:
Prosveta. Prevela Ana Jovanovi.
11. Fuko, M. (2003). Psihijatrijska mo. Predavanja na Kole de Fransu 19731974. Novi Sad: Svetovi. Prevela Milica Kozi.
12. Gabbard, G. O. & E. P. Lester (2002). Boundaries and Boundary Violations
in Psychoanalysis. American Psychiatric Publishing.
13. Gadamer, H.G. (1996). The Enigma of Health. Stanford, CA: Stanford
University Press. Originalno delo objavljeno 1993. Preveli J. Gaiger & N.
Walker.
14. Goffman, E. (1961). Asylums: Essays on the Social Situation of Mental
Patients and Other Inmates. New York, NY: Free Press.
15. Gofman, E. (2009). Stigma zabeleke o ophoenju sa naruenim identitetom.
Mediterran Publishing. Prevela Minja Jankovi.
16. Jurist, E. (2010). Elliot Jurist Interviews Peter Fonagy. Psychoanalytic
Psychology, 27, str. 2-7.
17. Kecmanovi, D. (1978). Drutveni korijeni psihijatrije. Beograd: Nolit.
18. Mitchell, D. T. & Snyder, S. L. (2000). Narrative Prosthesis. Disability and
the Depenencies of Discourse. Ann Arbor: The University of Michigan
Press.
19. Nugent, C. (1994). Blaming the Victims: Silencing Women Sexually
Exploited by Psychotherapists. U: D. Cohen (ur.) Challenging the Terapeutic
State, Part Two: Further Disquisitions on the Mental Health System. The
Journal of Mind and Bahavior, Special Issue, Vol. 15, No. 1-2, str. 113-138.
146
20. Opali, P. (2008). Psihijatrijska sociologija, str. 231. Beograd: Zavod za

udbenike.
21. Roth, A. & Fonagy, P. (2004). What Works for Whom? Second Edition: A
Critical Review of Psychotherapy Research. The Guilford Press.
22. Sandell, R. (2009). An individual differences perspective on treatment
outcome. Predavanje odrano tokom Research Training in Psychoanalysis,
na University College London.
23. Scheff, T. J. (1999). Being Mentally Ill. A Sociological Theory, tree izdanje.
New York: Aldine de Gruyter.
24. Shedler, J. (2010). The Efficacy of Psychodynamic Psychotherapy. American
Psychologist, 65, 2, str. 98-109.
25. Strauss, B. & Kaechele, H. (1998). The Writing on the Wall Comments
on the Current Discussion about Empirically Validated Treatments in
Germany. Psychotherapy Research, 8, 2, str. 158-170.
26. Szmukler, G. & Appelbaum, P. (2001). Treatment pressures, coercion and
compulsion. U: G. Thornicroft & G. Szmukler (ur.) Textbook of Community
Psychiatry, str. 529-543. Oxford University Press.
147

Petar Jevremovi
n Kornqwi te kateskeuasmnoj okhm ti par tn
gorn prograyen, ti dnai toj lupoumnouj di
lgwn, qerapeein. /U Korintu je sagradio kuu blizu
agore, oglasivi da reima moe leiti patnju./
Plutarh o Antifonu iz Atine
U Huserlovoj sintagmi regionalna ontologija zapravo, kao to znamo, makar
kada je u pitanju Huserl, u pitanju je uvek plural, otud regionalne ontologije moemo parirati neim analognim. Analognom sintagmom. Dakle, regionalna,
tj. regionalne kosmologije. Ontologija je stvar bia. Kosmologija je stvar sveta.
Kosmosa. Onog ksmoj. Bukvalno kosmologija je logos o svetu. Mnotvo
ovako shvaenih kosmologija podrazumeva (potencijalno) mnotvo svetova. Gde
je mnotvo svetova tu je mnotvo ideologija. Naravno, regionalnih ideologija.
Regionalizacija logosa o biu ima za svog parnjaka (analognu) regionalizaciju
logosa o svetu. O svetu u kojem se ivi. Zapravo, o svetovima u kojim je mogue
iveti. Upotrebiu jo jednu Huserlovu re Lebenswelt. Svet u kojem se ivi svet
uzajamnosti ljudskog bivstvovanja, ne svet fizike svarnosti to je Lebenswelt.
149
Svet simbolike razmene. Svet (potencijalno uvek konfliktnih) elja. Strasti. Svet
ideologija.
Lebenswelt ovde svatam kao kosmos. Kosmos kao neko diakosmisij. Neko
diakosmisij samog (poretka) ivljenja. ivljenja u grupi. U drutvu. U svetu
simbolike razmene. Ideologija. Samim tim, u svetu vrednosti.
Vrednost je dimenzija sveta. Svet je ontoloka baza vrednosti. On je neka
u-reenost. Neka dovedenost u red, odnosno u poredak drutva, ili grupe.
Ideologije. Jezika. Esnafa. U ovom sluaju esnafa psihoterapeuta. Tako shaven
svet ne spada u okvire fizike stvarnosti. Priroda sveta je narativna, simboliki
oposredovana. Ono na emu poiva svet svet shvaen kao Lebenswelt, dakle svet
(uvek uzajamnog) ivljenja jesu prie i fantazmi. Neka ideologija. Neki (implicitno
ili eksplicitno dati) sistem vrednosti. Nemojmo zaboraviti uprkos onome ime
se bave i onome to (makar se pretpostavlja) znaju, psihoterapeutski esnafi jesu
grupe. I tu su, izmeu ostalih, u igri isti oni procesi to ih je svojevremeno opisao
Bion.1 to je vea erozija simboliki uspostavljenih vrednosti unutar takve grupe,
to je upadljivije prisustvo primitivnih mehanizama mentalnog funkcionisanja.
Izmakne li stvar kontroli, svet tako shvaene grupe poprimie status pozornice
na kojoj e se dogaati beskrajna meuigra istog ludila i niskih strasti.
Psihoterpeutski esnaf (esnaf svakog zamislivog talking cure) podrazumeva
neki svet. Svet u kojem on biva mogu. Mimo sveta je besmisleno govoriti o
uspostavljanju takvog jednog esnafa. Organizovane grupe. Upravo tom svetu
psihoterapija se dogaa kao pria. Tanije, kao diskurzivna praksa. Diskurzivnost
prakse ini moguim govor o vrednostima imanentnim samom njenom poretku
stvari. Po tome se (valjda) psihoterapija razlikuje od pukog bacanja praine u oi.
Potrebna je doktrina. Potrebno je miljenje koje e, svojim pojmom, akt prakse
uiniti smislenim. Otud vanost teorije za terapijsku praksu. Odnosno, za svaku
priu. Teorija ini moguim podizanje konkretnog iskustva prakse do nivoa
refleksivnosti. Praksa kojoj nedostaje refleksivnost je puki zanat, delanje bez
miljenja. Manje ili vie (toboe) prosveeno arlatanstvo. Takva praksa nema
priu. Tanije, takva praksa nema ozbiljnu priu. Ne moe je ni imati. Pria
takve prakse je banalno zavoenje korisnika. Pacijenata. Danas se sve ee kae
klijenata. Jedina vrednost tako uspostavljene prakse svodi se na trenutnu cenu
koju ona moe dobiti na pijaci.
Odnos izmeu pria nije harmonian. Prie se sukobljavaju. Bore se za
prevlast. Prie nisu veite. Prie se raaju. Prie umiru. Tada, njihovi svetovi
bivaju isprazni. Opustoeni. Mrtva pria je isto, naravno, vai i za praksu koja je
mrtva liena vrednosti. Mrtva pria nema budunost. Nema je ni mrtva praksa.
Esnaf. Ve u sadanjosti, ona je izgubljena. U vremenu dezorjentisana. Otud lienost teleologije. Pria je onoliko iva (ubedljiva, prisutna) koliko je plodna.
Niko ne eli besplodne prie. Plodnost prie kao simbolike tvorevine, upravo
1 Up. Bion, W. R. (1961).Expeiences in Groups. London: Tavistok Publications.
150
Petar Jevremovi
na osnovu njene ubedljivosti i prisutnosti, ini moguim njeno trajanje. Trajanje

koje se, blagodarei svim menama i moguim transformacijama, uvek dogaa u
vremenu. U istoriji.
Diskurzivnost sveta kao simbolike tvorevine predstavlja ontoloki zalog
svake zamislive talking cure. Nemogue je zamisliti neku talking cure (tj. neku
psihoterapiju) bez sveta (a samim tim i bez prie) koja je ini moguom, odnosno
smislenom. Nasuprot tome, sasvim je mogue zamisliti svet ponavljam, svet
kao simboliku tvorevinu diskursa bez uporita za samo talking cure. Postoje
svetovi u kojima su psihoterapeuti suvini. Istorija, etnologija i sociologija su
puni primera za to. Funkciju analognu njihovoj, tamo obavlja neko drugi (vra,
svetenik). Tim svetovima vladaju neke druge prie. Te druge prie povezuju neke
druge dijahronije sa nekim drugim teleologijama. Tu vladaju neke sasvim druge
vrednosti. Druge tradicije.
Na svet nije univerzalan. Nae vrednosti nisu univerzalne. Isto vai i za
ideologiju naeg esnafa. Za na argon. argon ini moguim da se sa nekim
razumete, a pri tom jedan drugom nemate ta da kaete. U sluaju prevlasti
argona, ne govore ljudi. Ono jedino to tu govori je jezik. to je prevlast argona
upadljivija, to je manja mogunost subjekta (u ovom sluaju profesionalca
psihoterapeuta) da se u odnosu na isti decentrira. argon brani grupu od ivota.
Od neizvesnosti. U ovom sluaju argon moemo posmatrati kao jednu od formi
kontratransfera. Upravo se na njemu temelji opsesivna potreba analitiara da
interpretiraju. Interpretira se bukvalno sve. Interpretira se ono to se dogaa u
analitikoj situaciji. Interpretira se ono to se dogaa izvan analitike situacije.
Interpretiraju se profesionalni odnosi i situacije. Kao to rekoh, interpretira se
sve. Interpetira se ono to se dogaa u privatnom ivotu.
Interpretirati bi ovde znailo reciklirati uhodane algoritme sopstvenom
esnafu svojstvenog argona. To je pria koja govori zato to ne eli da uje. To
je pria koja ne eli da misli. Njena jedina vrednost je po svaku cenu odrati
stabilnost sopstvene (na, u osnovi, hostilnom narcizmu utemeljene) zaslepljenosti
sobom.
***
Primarno, vrednost nije merilo. U tome je cela stvar. Vrednost je ideal. Ideal
shvaen kao ista predstava onoga ka emu se tei.
Tek na osnovu ideala odnosno, tek na osnovu pomenute iste predstave
moemo uspostaviti neko (za praktiki ivot inae neophodno) aksioloki
odrivo merilo. argon tei vrednovanju. Vrednost izmie argonu. Nemogue
je (bez ozbiljnih devijacija same stvari) aksiologiju prakse (psihoterapijske
prakse) svesti na pragmatiku ekonomiku ponude i potranje. Postupimo li tako,
151
svetom psihoterapijskog diskursa e ovladati prostota, povrnost i pohlepa. Bojim

se da je upravo to karakteristika aktualnog trenutka u kojem ivimo.2 Ideja je
izgubila smisao. Da bi ideja uopte mogla imati smisao smisao koji transcendira
trenutak, koji traje u vremenu, koji odoleva istoriji neko o njoj mora misliti.
Hegel je bio u pravu. U biti pojma pojma koji ima status konstitutivne odrednice
svake zamislive (samim tim i psihoterapijske) doktrine nalazi se delanje.
ivot doktrine to je rad pojma. Pojam je delatan kada je miljen. Pojam je
mrtav kada je naprosto recikliran. Reciklirati znai ne misliti. Po tome se razlikuje
doktrina (kao neto stvaralako, u isto vreme i praktiko i misaono), od konfekcije
(ona bi podrazumevala neprikosnovenu dominaciju merkantilnog). I jo neto.
Postoji jo jedna vana dimenzija ove prie. Pritisnuta globalnom ekspanzijom
farmakoloke industrije, uz nju naravno ide i odgovarajua ideologija, sama
praksa psihoterapije (zapravo, ono to je od nje ostalo) svakim danom gubi na
ceni. Pilula je uvek jeftinija. Pilulu moemo kupiti. Pilulu moemo posedovati.3
Ve sam pominjao crni trijas povrnosti, prostote i pohlepe. Ovo bi bila jo jedna
mogua njegova inkarnacija. Teko je osporiti postojanje farmakolokom umu
imanentne iracionalnosti. ak ludila.4 Teko je oteti se utisku da postoji izvestan
izomorfizam izmeu ludila unutar grupe (tj. esnafa) psihoterapeuta i ludila sveta
(sveta kao ire shvaene pozornice dogaanja ekonomskog i politikog u istoriji)
u kojem se ta grupa bori za opstanak. Jedna od vanih (ako ne i najvanija)
posledica takve opte smutnje vrednosti bilo bi radikalno raskidanje sa izvornim
(jo kod Platona proroki zacrtanim) znaenjem onog yucj qerapa.5 Govoriti
o ceni (tj. o novcu), kao poslednjem merilu vrednosti neega (u ovom sluaju
esnafa psihoterapeuta, njegove teorije i njegove prakse), znai krajnje obezvrediti
samu ideju vrednosti. Daleko od toga da sve u ivotu podlee sudu trgovakog
uma. Naprotiv.
2 Uprkos nekada toliko eljenim zvaninim akreditacijama i licencama, pojedina strukovna
udruenja potresaju sukobi koji svojom formom, intenzitetom i svojim sadrajem daleko prevazilaze okvire grotesknog. Uputno je zapitati se da li je iko ikada (u celom tom zameateljstvu
uzajamne razmene besmisla i beaa) makar pokuao sa nekim da se spori oko nekog naelnog
(dakle strunog) pitanja. Pitanja vanog za teoriju, za praksu. Ili je u igri bila (i jo uvek jeste)
samo puka pohlepa, lini resantiman i nekritinost.
3 Uz sve prie o integrativnim modelima i eklektikim pristupima, ono to danas odreuje profil
aktualne prakse institucionalizovanog bavljenja mentalnim zdravljem, u osnovi je krajnje sveden
(birokratski) model farmakoterapijskog pristupa. Iskreno se zapitajmo kakvi su izgledi jednog
sasvim obinog malog oveka, dakle jednog tipinog korisnika usluga, da u ove nae dane, obrevi
se, silom muke koja ga je tamo odvela, u nekoj od institucija specijalizovanih za (ta god to znailo) bavljenje tzv. mentalnim zdravljem, dobije ono to mu je doista potrebno. Recimo (i) psihoterapiju. Odgovor je, bojim se, poraavajui.
4 O svemu tome, up. moj tekst Dua i supstancija (...kokoiji izmet i prah od jelenskog roga..),
Ljudi govore, ovek i lek, priredio ori, B., Institut za mentalno zdravlje, Beograd, 2004, str. 9-21.
5 O tome sam detaljnije pisao u tekstu Dua i smrt, Psihoanaliza i ontologija, Zavod za udbenike
i nastavna sredstva, Beograd 1998, str. 13-35.
152
Petar Jevremovi
Nalazimo se na raskrsnici. Pitanje je kako emo shvatiti psihoterapiju. Pitanje

je kojim emo se vrednostima prikloniti. Konkretno, nije svejedno hoemo
li psihoterapiju (kao teoriju i kao praksu) shvatiti kao vokaciju, ili kao puko
umee. Tehniku. ini mi se da je ovo kljuno pitanje. Od odgovora koji na njega
budemo dali, sve zavisi. Pod tim sve podrazumevam kako konkretan istorijski
aktualitet struke, tako i njenu (eventualnu) budunost. Ako je vokacija, Platonu
bi se to dopalo, posredi je neto bitno. Neto etiki i ontoloki obavezujue. Neto
intelektualno obavezujue. Ako je puko umee, tj. tehnika, posredi su sasvim
druge vrednosti. Vrednosti trita. Vrednosti ideologije koja ne vidi dalje od
onog helping profession. Ili, social wellfare. Dakle ponuda i potranja. Projekti.
Isplativost, odnosno neisplativost. Sve e ovo, sloiemo se, dalje bitno profilisati
kako samu ideju obuke (tj. formiranja) buduih profesionalaca, tako i (mogue,
legitimne) tipove njihovih profesionalnih ambicija i delatnosti.
Vokacija trai celog oveka, tehnika (tj. umee) nudi zainteresovanom jedno moi snai se. Moi uklopiti se. Po logici stvari, autentina vokacija je subverzivna za svaku demagogiju. Za svaku la. Drutvena patologija merkantilnog
tehnicizma poiva na hibrisu odve velike adaptiranosti. Vokacija podrazumeva
napor, ak linu rtvu, umee potencijalno dobru investiciju. Ideja je da stvar
(dakle, psihoterapiju) kupite to jeftinije, da je potom to bolje prodate. Neopravdane mistifikacije i obina ljudska pohlepa su, blagodarei neodgovornosti onih
koji su imali status (uslovno reeno) uitelja, od tzv. ozbiljnih psihoterapijskih
usmerenja (primer psihoanalize je verovatno najdrastiniji i najtuniji) napravile
praznu priu lienu svake vrednosti. I ta se desilo? Ljudi su se poneli sasvim logino. Pohrlili su ka onom to je jeftinije. to se bre dobija. Upravo zato verujem
da pitanje struke (struke psihoterapeuta) nije iskljuivo tehniko pitanje. Pitanje
struke nije ni ekonomsko pitanje. Pitanje struke je prvenstveno pitanje morala.
esto ujemo da je svet u kojem ivimo lien svake metafizike. U razliitim
kontekstima pominju se nauka, opta prevlast empirizma, postmoderna... Da li
je ba tako? Ekonomija je metafizika sveta u kojem ivimo. Ekonomija je, hajdegerijanski reeno, zalog savremenog nihilizma. Nihilizma koji voli da kalkulie.
Za savremenu racionalnost potpuno je isto misliti i kalkulisati. Kraljevski status
statistike u domenu humaniorija, injenica koja je iz godine u godinu sve uoljivija, upravo o tome svedoi. Kalkulisati to je isto to i ekonomisati. Vrednost je
neto sa im se ekonomie. U ovom sluaju, ekonomisati znai izbei da se misli.
Um koji kalkulie ne misli. tavie, on zato i kalkulie, da ne bi mislio. Vrednost
(unutar poretka tako shvaenog nihilizma) ne podlee refleksiji. Naprotiv. Ona
podlee kalkulaciji. Vrednost je neto sa im se trguje. Po logici stvari, poslednju
re uvek ima neki (i neiji) zavrni raun.
Ekonomija o kojoj govorim je ekonomija demagoga. Ekonomija bednika.
Podseam mi ivimo daleko od (pretpostavljenog) epicentra zbivanja u svetu koji
(osnovano ili ne) smatramo svojim ontolokim kuitem. Mi ivimo u provinciji.
Centar planira, provincija kalkulie. Nikada obrnuto. Provincija (periferija, ili,
153
ako hoete, kolonija) nikada ne planira. To, naprosto, nije u njenoj prirodi. Za
centar provincija je mesto prezira, ogledalo njene nadmenosti. U najboljem
sluaju stanite egzotike. Istovremeno, subjekt provincije tei ogledalnom
stapanju sa narcistiki investiranim fantazmom o centru. On se bukvalno ogleda
i ugleda. inei to, on vazda kalkulie meru sopstvene udaljenosti (odosno
blizine) narcisikom objektu elje. Dakle centru. Metropoli. I to je najvanije,
sve ovo nema nikake veze sa konkretnim poloajima subjekata u (simbolikom)
prostoru. Provincija je stanje duha. Provincija nije stvar geografskog odreenja
neijeg stanita. Ona nije stvar neije konkretne adrese. Moete iveti u samom
centru svih centara, ako ste provincijalac vi ete kalkulisati. I to na sitno.
***
Ideja psihoterapije kod nas je u dubokoj krizi. Svedoci smo opte dezorjentisanosti
onoga to bi trebalo biti struka. Istovremeno nas preplavljuje inflatorni talas onog
zvanino ponuenog. U mnotvu najrazliitijeg-svega bojim se da je jako malo
sadraja. Samim tim, jako je malo neega (ta god to neto bilo) to moemo
smatrati autentinim uporitem vrednosti, to bi samim sobom (sopstvenim
sadrajem, ali jo vie teleologijom) moglo prevazii trenutnost merkantilnog sada
i ispraznost narcistikog Ja anonimnih birokrata struke (tj. esnafa).
Ostane li tako, smisao onog Platonovog yucj qerapa biva nepovratno
obezvreen. Konano, nije li sam Antifon (Demokritov savremenik, zagonetni
ovek iz zaglavlja ovog teksta) ironijski reeno, prvi merkantilni psihoterapeut
(praotac onog talking cure) u ovom naem svetu ubrzo poto je na agori oglasio
svoje umee, od cele stvari odustao. Zato? Shvatio je da moe vie. Okrenuo se
unosnijem. Posvetio se retorici. U izvesnom smislu politici.
154
Etika u psihijatriji odgovornost terapeuta

Olga olovi, Dusica Lei-Toevski,
Milica Pejovi-Milovanevi
Uvod
ta god ljudi ine, za razliku od onoga to im se deava, odigrava se u kontekstu
vrednosti (1), tako da nijedna ljudska aktivnost nije liena moralnih implikacija.
Da bismo procenili da li je neto moralno ili ne, moramo uspostaviti kriterijum
kojeg emo se drati u tom procenjivanju i odrediti jednu apsolutnu vrednost koje
se drimo ili hijer arhijski ih rasporediti ako ih ima vie. Postavlja se pitanje
koje su to vrednosti na vrhu hijerarhije u psihijatriji? Cilj normativne aktivnosti u
psihijatriji je duevno zdravlje, jer je bitno za samog pojedinca, njegovu porodicu
i blinje, kao i za drutvenu zajednicu, ali je hijerarhija vrednosti drugaija za
svaku od ove tri kategorije. Osim toga, psihijatar je taj koji donosi sudove o
moralnosti i pitanje je koju vrednosnu skalu on zastupa vanu za pacijenta,
porodicu, drutvo, i da li je ta skala univerzalna ili se menja od sluaja do sluaja.
Moe li neko zaista poverovati da ideje psihijatra u odnosu na religiju, politiku i
slina podruja ne igraju nikakvu ulogu u njegovom radu?
155
Etika i psihijatrija
Re etika potie od grkih rei ethos (Eo) to znai obiaj i ethikos
(EqhkoV) to znai moralan. Etika je nauka o moralu. Pod pojmom moral najee se podrazumeva skup obiaja, navika, normi ili pravila ponaanja kojima
se ljudi rukovode u svojim postupcima. Etika je filozofska disciplina koja prouava moral, odnosno moralni fenomen u najirem smislu prouava njegovo
poreklo, ciljeve i smisao moralnog delovanja (2). Moral je nastao veoma davno,
jo u prvobitnoj zajednici, pa njegov razvoj treba posmatrati i istorijski, uz saznanje da se cilj menjao, pa samim tim i moral. Moralni zakoni su relativni,
uslovljeni su geografskim poloajem, kulturom, drutvenim ureenjem i istorijskom epohom. Oevidno je, meutim, da su neke etike vrednosti bile i ostale
za oveka univerzalne.
Najstarija etika poruka ne nakoditi (primum non nocere) i danas je okvir
svih etikih pravila u medicinskom leenju. Za terapeuta profesionalna etika
predstavlja tri bazina zadatka. Oni ukljuuju (3):
1) punu svesnost realnosti i vanosti osobe na iji ivot utiemo;
2) razumevanje prirode profesionalnih odnosa i intervencija;
3) odgovornost za sopstveno ponaanje.
Odgovornost terapeuta prema pacijentu

Medicina se, u nastojanju da bolest stavi pod kontrolu, esto neumereno fokusirala na kontrolu simptoma, a zanemarivala pacijenta kao linost. Kao rezultat
dobili smo da su pacijentu dodate godine ivota koje on inae ne bi doiveo, ali
paradoksalno, pacijent osea da te dodatne godine nisu zaista bile vredne ivljenja. Ve sedamdesetih godina prolog veka postalo je jasno da se simptomi
mentalnih poremeaja ne podudaraju direktno sa nivoom funkcionalnosti pacijenta pacijenti i njihove porodice esto su se alili da ih lekari ne sluaju, da
se vie fokusiraju na redukciju simptoma nego to sluaju njihove potrebe i elje.
Samo merenje redukcije simptoma i dugovenosti, neadekvatno je za celokupnu
procenu pacijenta, bolesti ili ishoda terapeutske intervencije (4).
Cilj terapije i kvalitet ivota

Kvalitet ivota je multidimenzionalni fenomen i konstrukt, koji se upravlja
holistikim ili globalnim perspektivama individue i njene biopsihosocijalne
prirode. Postoji konsenzus u pogledu minimalnih zahteva za operacionalnom
definicijom kvaliteta ivota za upotrebu u proceni zdravstvenog statusa i istraivanja, kao i konsenzus o tome da polje kvaliteta ivota treba centrirati na individualnu subjektivnu percepciju kvaliteta njegovog linog ivota. Ovaj konsenzus
156
Etika u psihijatriji - odgovornost terapeuta

Olga olovi, Duica Lei-Toevski,

je proizaao iz vie sociolokih studija, koje su pokazale da su objektivni uslovi

ivota, kao to su edukacija, finansije itd. marginalno povezani sa visokim kvalitetom ivota (5). Treba istai sledee tri komponente kvaliteta ivota u mentalnom zdravlju:
1) subjektivno blagostanje/zadovoljstvo prema Lemanovom modelu kvalitet ivota je subjektivna stvar, reflektovana u doivljaju globalnog blagostanja.
Iskustvo opteg blagostanja rezultat je tri varijable: karakteristika linosti, objektivnog kvaliteta ivota u razliitim ivotnim domenima i subjektivnog kvaliteta
u istim domenima;
2) funkcionisanje u socijalnim ulogama i
3) spoljni ivotni uslovi (materijalni i socijalni) (6).
Psihijatrija orijentisana na osobu

Svetska psihijatrijska asocijacija (WPA) razvila je inicijativu za psihijatriju
orijentisanu na osobu, koja je postavljena u kontekst i centar naega rada. Ova
inicijativa pokuava da promovie:

psychiatry of the person (totalitet zdravlja osobe, bolesti i pozitivnih

aspekata);
psychiatry for the person (asistiranje u ispunjenju individualnog
ivotnog projekta osobe);
psychiatry by the person (kliniari proiruju sebe kao puna humana
bia sa visokim etikim aspiracijama);
psychiatry with the person (potovanje saradnje sa osobom koja trai
pomo).
Psihijatrija orijentisana na osobu zastupa, pre svega, integrativni, holistiki

pristup (7).
Osnovni postulati odgovornosti terapeuta prema pacijentu

Osnovni postulati odgovornosti terapeuta prema pacijentu obuhvataju
sledee:
1. potovanje autonomije (potovanje prava pacijenta na samoodluivanje);
2. rad na dobrobiti (rad u cilju najboljeg ineteresa pacijenta zasnovan na
profesionalnoj proceni, zavet za unapreenjem pacijentovog blagostanja);
3. ne povrediti (zavet da se izbegne povreivanje pacijenta);
4. pravednost (poten i nepristrasan, pravedan tretman i obezbeenje
adekvatne slube) (8,9).
157
Poverljivost
Jedno od najznaajnijih pravila, koje se neizostavno navodi kada govorimo
o odgovornosti terapeuta prema pacijentu, jeste poverljivost koja se definie
kao etika odgovornost i profesionalna obaveza koja zahteva da informacije
dobijene u privatnoj interakciji sa pacijentom nee biti otkrivene drugima. Da
li e jo neko saznati za ovo to Vam govorim?, pitanje je koje esto postavljaju
pacijenti na prvoj seansi uvodei time jednu od najvanijih, najprovokativnijih i
najkontroveznijih tema. Sposobnost terapeuta da pomogne svojim pacijentima u
potpunosti zavisi od njihove spremnosti i sposobnosti da slobodno govore. Da bi
se pomoglo, potrebno je priati, a da bi se moglo priati, potrebno je poverenje.
S obzirom na znaaj poverljivosti ne iznenauje injenica da etiki kodeksi svih
profesija vezanih za mentalno zdravlje naglaavaju znaaj poverljivosti pacijentove
komunikacije sa terapeutima. Informacija koju pacijent otkriva jo uvek pripada
njemu, a ne terapeutu, i terapeut stoga nema slobodu da odlui ta e raditi sa
njom [10, 11]. Polje poverljivosti, meutim, prepuno je zamki za terapeute.
Amerika nacionalna studija ukazuje da je oko 62% terapeuta prijavilo da im
se desilo da usled nedostatka aktivne panje dovedu do povrede poverljivosti
(3). Najee greke usled nepanje su: referisanje onima koji upuuju pacijente,
javne konsultacije (konsultacije sa kolegama, ne u sklopu supervizije), traarenje,
zabeleke i fajlovi sa podacima o pacijentu, nepanja, pria sa partnerom.
Poverljivost ne znai i apsolutnu poverljivost. Kada, dakle, terapeuti mogu,
a kada moraju da otkriju neke informacije? Tokom svog profesionalnog ivota
svaki terapeut je sasvim sigurno suoen sa nizom razloga koji motiviu otkrivanje
razliitih aspekata pacijentove istorije i ponaanja u tretmanu. Poimo od onih
najeih i najbezazlenijih kao to su saoptenja na seminarima i kongresima,
objavljivanje lanaka i knjiga, i traenje konsultacije i supervizije. Kako se
usklauju ovi razliiti interesi, tj. kako poverljivost biva zatiena, a interes
terapeuta da neke informacije otkrije, takoe bude zadovoljen? Mnogi etiki
standardi propisuju odreeniji stav npr. u standardima Amerike psiholoke
asocijacije zahteva se da svi psiholozi koji ele da diskutuju sa kolegom o klijentu
moraju najpre dobiti klijentovo odobrenje. Dobijanje pristanka za bilo kakvu
formu naruavanja poverljivosti moe biti intruzivno u procesu terapije; i ovo
je posebno pitanje kada priamo o istraivanjima. Ovde je etika dilema da li
terapeuti mogu koristiti materijal pacijenta bez pristanka u ime edukacija i
istraivanja. Tradicionalno, ovo nije bilo pitanje za terapeute koji su pretpostavljali
neku vrstu vlasnitva nad svojim iskustvom u terapeutskom prostoru i koji su,
takoe, pretpostavljali da je povreda poverljivosti opravdana u ime javnog dobra
koje se dobija predavanjima i istraivanjem. Jer, kao to znamo kliniki materijal
je esencijalan za poduavanje studenata i za istraivanja. Ono to se promenilo u
poslednjih 20 godina je poveano socijalno podvlaenje potovanja individualne
pacijentove autonomije u formi kontrole i vlasnitva nad svim linim, to znai da
je neetiki koristiti pacijentov materijal za predavanja i istraivanja bez pristanka,
158


ak i kada je on preruen (10). Drugo pitanje je kada terapeut ima obavezu

da iznese potrebne informacije zdravstvenim i drugim institucijama. Odgovor
je - kada postane jasno da pacijent moe uiniti ozbiljnu povredu bilo sebi bilo
drugima. To se deava kada postoji ozbiljna pretnja suicidom, homicidom ili
zlostavljanja deteta.
Profesionalni testament
Jedna od zapostavljenih tema u sklopu odgovornosti terapeuta prema pacijentu je pitanje profesionalnog testamenta. Terapeut je, kao to znamo, ljudsko bie a
sastavni deo ljudskog roda je smrt. Neprijatno je misliti o tome i svi smo vulnerabilni na neoekivano. Svakog trenutka pijani voza, infarkt, avionska nesrea ili
neto slino mogu dovesti na ivot do iznenadnog i neoekivanog kraja. Etiki
je, i u sklopu line i profesionalne odgovornosti, da nau moguu iznenadnu smrt
ukljuimo u planiranje. Profesionalni testament je plan ta se deava ukoliko
iznenada umremo ili postanemo nesposobni bez upozorenja. On pomae onome
kome smo ga prosledili da efikasno i brzo reaguje na potrebe naih pacijenata i za
nezavrene poslove. Preporuka je da terapeuti pripreme profesionalni testament
to je mogue pre u svojim karijerama (3).
Odgovornost terapeuta prema drutvu

Stigma
Jedno od moda najznaajnih pitanja vezano za koncept kvaliteta ivota u
mentalnom zdravlju je pitanje stigme. Pokazalo se da je kvalitet ivota pacijenata sa mentalnim poremeajem pod nepovoljnim uticajem ne jedino zbog samog
poremeaja i onesposobljenosti koju dati poremeaj izaziva, ve i zbog reakcije
okoline kroz socijalne predrasude, odbacivanja, klevete i okrivljavanja. Brojna
su svedoenja samih pacijenata i njihovih porodica o uticaju stigmatizacije na
kvalitet njihovog ivota (12, 13, 14). Destigmatizacija psihijatrijskih pacijenata je
profesionalni i etiki imperativ, koji se na preporuku Svetske zdravstvene organizacije i Svetskog udruenja psihijatara sprovodi u sve veem broju zemalja sveta.
Stigma koja neizbeno prati mentalni poremeaj, pacijente kao i profesionalce
iz ove oblasti, jedna je od glavnih prepreka za blagovremeno obraanje osobe sa
nekim problemom odgovarajuem strunjaku, uspeno leenje i njegovu bolju
ili potpunu resocijalizaciju, radno i porodino funkcionisanje. Anti-stigma program kao strategija u destigmatizaciji i prevazilaenju ove konice u poboljanju
mentalnog zdravlja populacije, koje preporuuje Svetska zdravstvena organizacija, sadri sledee:
159
1.
2.
3.
4.
rad sa medijima (odnosi sa javnou);

promene u sistemu zdravstvene zatite u psihijatriji;
podrka pacijentima i njihovim porodicama;
edukacija i trening (u naoj sredini antistigma kampanja je deo plana
Nacionalne komisije za mentalno zdravlje, koja je zapoela akcijom
Ujedinjene boje due) (15).
Psihijatrija i politika
Kada govorimo o odnosu lekara prema drutvu, nikome sigurno ne pada na
pamet odnos izmeu bilo koje grane klinike medicinske discipline i politike. Sa
odnosom izmeu politike i psihijatrije ve je sasavim drugi sluaj. Odnos izmeu
politike i psihijatrije odvajkada privlai panju koliko javnosti toliko i politiara.
To je zato to se psihijatri bave koliko materijalnim, biolokim pojavama i zbivanjima, toliko i vrednostima i znaenjima, zato to je psihijatrija koliko bioloka
toliko i psiholoka i socijalna. Zato to je dunost psihijatara da se brinu i za pojedinca i za drutvo, da tite i jedno i drugo. Zbog tolike povezanosti, pa ak i isprepletanosti politike i psihijatrije, drutvo u celini, a posebno nosioci politike moi
u drutvu, ne moe biti nezainteresovano za ono to se zbiva u psihijatriji i sa
psihijatrijom. Psihijatri moraju da vode rauna o aktuelno drutveno-politikim
interesima. Izmeu ostalog zato to je odstupanje od idejno-ponaajnog standarda vladajueg u datoj sredini jedan od osnovnih elemenata definicije mentalnog
poremeaja (DSM- IV ometena porodina, radna, socijalna funkcionalnost).
Psihijatri, meutim, nisu omnipotentni i ne mogu dati odgovore na sva pitanja
to se ponekad od njih oekuje. Zloupotreba psihijatrije i politike moe se ogledati i u zloupotrebi psihijatara u politike svrhe. Psihijatri imaju drutvenu, pa i
politiku mo znatno veu nego strunjaci bilo koje druge medicinske discipline.
Sa druge strane, onima koji imaju drutvenu i politiku mo treba i psihijatrija da
bi pokazali koliko su moni, da bi se preko psihijatrije njihova mo realizovala,
sebe opravdala i osmislila. Psihijatri su manje imuni na politiku mo od ostalih lekara. Odnos izmeu politike i psihijatrije je neravnopravan, politika je jaa
strana u tom odnosu (16).
Konflikt interesa terapeut/pacijent/ trea osoba

Za subspecijalizaciju iz sudske psihijatrije obino se kae da je grana psihijatrije koja interferira izmeu psihijatrije i prava. Glavna kontroverza vezana za
sudsku psihijatriju je tzv. dupla uloga, koja moe dovesti do etikih dilema usled
konflikta interesa izmeu terapeuta, pacijenta i drutva (17). Ali kada govorimo o
konfliktu interesa izmeu terapeuta, pacijenta i tree osobe (ili drutva), mislimo
pre svega na zlostavljanje dece (za koje postoji posebni protokol pri Ministarstvu
zdravlja Republike Srbije) i mogunost homicida.
160


Mogunost homicida
Princip pacijentove autonomije je centralan u donoenju medicinskih odluka,
ali e se prekriti ukoliko doe do konflikta sa obavezom kao to je prevencija ozbiljne povrede treeg lica. U tom sluaju dolazi do konflikta izmeu poverljivosti i
obaveza prema treem licu. Prediktori destruktivnog ponaanja su malo poznati
jedina varijabla na osnovu koje se moe predviati, tie se prethodnih nasilnih
akata. Izvesna neizvesnost ostaje i nema definitivnog ili veoma usaglaenog miljenja. Kada se radi o neurotinim osobama, terapeuti esto mogu raunati da
e usled inhibicija i anksioznosti njihovo ponaanje biti kontrolisano. To ne vai
za osobe sa ozbiljnim poremeajima linosti ili one sa loom kontrolom impulsa (10). Iako je u svim nejasnim situacijama bolje pogreiti u pravcu preteranog
opreza nego obrnuto, potrebno je da svakom pitanju, u vezi sa kojim nameravamo da odstupimo iz poverljivosti, posvetimo punu panju i detaljno ga promislimo. U svakoj od ovih situacija potrebno je razmotriti opti model reavanja
etikih dilema. U razmatranjima neophodno je uzeti u obzir i sledee principe:
1. princip univerzalnosti da li bih to to sam izabrao preporuio i
drugima? Da li bih ovo reenje i sam prihvatio ako bi predlog doao od
nekog drugog?
2. princip javnosti da li bih svoj izbor mogao da objasnim kolegama,
saoptim na kongresu, objavim u strunom asopisu ili medijima?
3. princip pravednosti da li bi isti izbor vaio i za druge klijente u slinim
situacijama? Da li bih isto uinio za klijenta koji nije poznat ili uticajan?
Postojei etiki kodeksi nisu u stanju da ponude univerzalna reenja. Svesnost
o etikim standardima i kodeksima neophodan je preduslov za etiko postupanje. Ali, svaki novi pacijent je jedinstven, kolike god da su njegove slinosti sa
prethodnim. I svaka situacija je jedinstvena i menja se tokom vremena. Ako pacijent otkrije da planira da povredi drugu osobu, terapeutova profesionalna obaveza da ne otkrije pacijentovu informaciju bez njegove saglasnosti, moe se sudariti
sa njegovom drutvenom i zakonskom obavezom da doprinosi javnoj sigurnosti.
Tradicionalno, terapeuti su imali privelegiju terapeutske dunosti iznad njihove
dunosti kao graanina. U svakom sluaju, kulturne promene u poslednjih 30
godina promenile su ovu poziciju. Ove kulturne promene ogledaju se u zakonskim odredbama po kojima terapeuti moraju da potuju svoju dunost prema
drutvu isto kao i njihovi pacijenti. Dvadeset i sedam amerikih drava ima zakon otkrivanja poverljivosti ukoliko pacijent iznese eksplicitnu pretnju da fiziki
povredi treu osobu ili upozoravanjem potencijalne rtve, njene porodice ili
policije, devet drava ostavlja terapeutu da odlui, trinaest se ne izjanjava po
tom pitanju. Potrebu za zakonskom regulacijom pravila poverljivosti nametnuo
je uveni sluaj Tarasof protiv Univerziteta Kalifornija iz 1976. godine. U ovom
sluaju terapeut je obavestio kolegu, koji mu je u Savetovalitu bio nadreen, i policiju o pretnjama njegovog pacijenta da e ubiti Tatjanu Tarasof koja ga je odbila
161
u njegovom pokuaju uspostavljanja partnerskog odnosa. Policija je razgovarala

sa pacijentom i prihvatila njegovo obeanje da nee nita preduzeti. Nadreeni
kolega u Savetovalitu je nakon toga povukao zahtev upuen policiji. Pacijent je
napustio tretman i ubrzo posle toga ubio devojku. Malo kasnije roditelji ubijene
devojke podneli su tubu protiv Univerziteta i dobili presudu (18).
Teraputi su duni da sarauju sa treim licima bilo da ih na to obavezuje zakon zemlje u kojoj rade ili strukovni etiki kodeksi. Zakonske odredbe,
meutim,znaajno poveavaju pritisak na terapeute da u svim nejasnim situacijama izaberu da reaguju u pravcu koji nalae oprez ime se smanjuje verovatnoa traginih ishoda. Sa druge strane, po zakonskim odredbama nekih zemalja
terapeut moe biti optuen ne samo stoga to nije uspeo da upozori potencijalno
ugroenu stranu, ve i zbog remeenja privatnosti i kaljanja linosti ako se potencijalna opasnost ne materijalizuje. Istovremeno i lojalnost procesu tretmana
je pod rizikom terapeut moe izgubiti pacijenta koji se osea izdanim onda
kada mu je terapija najpotrebnija. U svakom sluaju, pitanje zakonskog regulisanja terapeutove obaveze u vezi sa destruktivnim inom izuzetno je kompleksno.
Iako smo duni da uinimo sve to moemo i preuzmemo odgovornost za svoje
postupke, to istovremeno ne znai da smo svemoni ili da preuzimamo odgovornost za klijentove.
Mogue pogrene pretpostavke vezane za obavezu prema drutvu

Za vreme nacistike ere Nemaka je imala jedan od najnaprednijih i najsofisticiranih kodeksa medicinske etike, koji je uveden 1931. godine. Govori se da je
u nekim aspektima bio striktniji i od Nirnberkog kodeksa ili Helsinkog sporazuma. Prvi put u istoriji, meutim, psihijatri su unitavali svoje pacijente. U
to su bili ukljueni i profesori, naelnici kao i internacionalno poznati nemaki
psihijatri. Nemaki psihijatri odigrali su centralnu ulogu u dve kategorije zloina
protiv ovenosti sterilizaciji i eutanaziji. Iako se oekuje da bi ovi dogaaji trebalo da budu dobro poznati, to nije sluaj, jer postoji malo strunih publikacija o
ovom mranom periodu. Na osnovu toga, mnogi mogu bez dubljeg razmiljanja
o tom pitanju samo da okarakteriu nemake psihijatre sa: oni su bili zli. Ali
takav pristup pojaava mogunost da se slini dogaaji ponove. Treba naglasiti
da tadanji lekari i psihijatri, koji su bili ukljueni u zloine, nisu bili moralno
slepi. Oni su, najverovatnije, podlegli nekoj od sledeih pogrenih pretpostavki u
pogledu svoje obaveze kao lekara i psihijatra prema drutvu:
1) medicinska etika je etniki, kulturno i vremenski osetljiva ono to je etiko
sada, ne mora da znaiti da je bilo neetiko onda. Neki aspekti medicinske etike
prevazilaze vreme i kulturu, ali lekari uvek treba da potuju autonomiju, dobrobit
i poverljivost pacijenta (osim kada postoji rizik po druge) i dostojanstvo;
2) filozofski konstrukti i ideje mogu definisati kliniku praksu;
3) preventivna medicina je znaajnija od kurativne medicine;
162


4) psihijatri imaju posebnu ulogu u kanalisanju socijalnih pitanja i javnih

diskusija prava jedinke ne mogu biti potpuno ignorisana zbog interesa drutva;
5) politiki i ekonomski pritisak mogu uticati na kliniku praksu;
6) psihijatri/naunici imaju odgovornost da podignu oveanstvo na vii nivo;
7) interes nauke ima prioritet nad interesom individualnog pacijenta;
8) visoko kvalitetna nauka i visoko kvalitetna etika koegzistiraju uvek (19).
Unapreenje mentalnog zdravlja drutva u celini

Koje su jo obaveze i odgovornosti psihijatrije/psihijatra prema drutvu? Dosadanji napori, istraivanja i rad, koji se fokusiraju na mentalne poremeaje i
prevenciju mentalnih poremeaja, kao da su zaboravili ostali, znatno vei deo
populacije, koji nema mentalni poremeaj. Postoje mnoge indikacije da odsustvo
bolesti ne odreuje sreu, niti rezultira sreom. To znai da malo znamo o tome
kako da poboljamo ivote ljudi iji su dani preteno bez oiglednih mentalnih
disfunkcionalnosti, ali oskudni u uivanju, zadovoljstvu i smislu. Da li je bolje ispuniti kriterijume definicije eksperta za mentalno zdravlje ili je bolje subjektivno
se oseati ispunjenim? Odgovor bi bio oboje. Jer, mnogo pre nego to je oveanstvo poelo da razmatra definiciju pozitivnog mentalnog zdravlja, definisalo
je kriterijum za subjektivnu sreu. Nijedan ovek nije srean dok sam ne misli
tako o sebi(20).
Koncept sree
Pokazano je da je srea jedan od glavnih faktora subjektivnog doivljaja blagostanja i globalnog zadovoljstva ivotom. Nauka teko moe da pretpostavi odgovor na pitanje ta je srea?, vie od odgovora na druga klasina filozofska pitanja kao to je ta je smisao ivota?, ali moe da rasvetli komponenete sree,
kao i ta ih izgrauje. Pregled literature vodi nas do identifikacije tri sastavna dela
sree: uivanja (ili pozitivnih emocija), zadovoljstva i smisla u ivotu (21):
1) prva komponenta sree, ili put ka ostvarenju sree, je uivanje. To je hedonistika komponenta, pod kojom se podrazumevaju pozitivne emocije. Kada
ljudi u svakodnevnoj konverzaciji priaju o srei, oni esto priaju o njima. Pozitivne emocije su genetiki odreene i mi ih moemo poveati tokom ivota, ali
samo do odreene granice. U okviru tih granica, moemo poveati nae pozitivne emocije o prolosti (suoavanjem sa obeshrabrujuim verovanjima o prolosti, poveavanjem doivljaja zahvalnosti i opratanjem), pozitivnim emocijama o
sadanjosti (uivanjem) i o budunosti (graenjem nade i optimizma).
2) drugi deo sree (put ka srei), ukljuuje tenju za zadovoljstvom. Glavna
karakteristika zadovoljstva je da nas ono potpuno ukljuuje, apsorbuje. Osobe
mogu pronai zadovoljstvo ueem u dobrom razgovoru, popravljanju bicikla,
itanju dobre knjige, uei dete korisnim stvarima, svirajui klavir ili savladava-
163
njem tekog zadatka na poslu. Za razliku od uivanja koje moemo iskusiti preicama (jedenje sladoleda, masaa, korienje droga itd.) za dostizanje zadovoljstva
ne postoje preice. Moramo potpuno ukljuiti sebe, a tenja za zadovoljstvom
zahteva od nas da se oslonimo na vlastite snage linosti kao to su: kreativnost,
socijalna inteligencija, humor, istrajnost. Iako aktivnosti u sklopu zadovoljstva
mogu biti prijatne, one nisu uvek povezane sa pozitivnim emocijama (npr. zadovoljstvo od treniranja za maraton). Nalaenje u zadovoljstvu ne ukljuuje nita
drugo osim sebe.
3) trea komponenta sree (put ka srei), zavisi od korienja naih snaga
za pripadanjem i slubu neem veem od nas samih, neto kao to je znanje,
porodica, zajednica, politika, opte dobro. Trei put daje ivotu znaenje, smisao.
Dosadanja istraivanja pokazala su da se ljudi razlikuju po tendenciji oslanjanja na jedan od ovih puteva, i da za osobu koja koristi sva tri, moemo rei da
vodi pun ivot. A novija istraivanja pokazuju da oni koji vode pun ivot imaju
mnogo vee ivotno zadovoljstvo. Rani rezultati ukazuju da relativno jednostavne intervencije imaju snagu da indukuju poveanje nivoa sree, iako se efekti
ne vide odmah nakon intervencija. Na primer, jedna od intervencija za poveanje pozitivnih emocija o prolosti podrazumeva sledee: veba zahteva da osoba
zapisuje svaki dan nedelju dana, tri dobre stvari koje su joj se dogodile svakog
dana, kao i zato su joj se dogodile. Tromesena studija pokazala je da je to veoma
efikasna intervencija i da su osobe koje su to radile poveale lini doivljaj sree.
Skoranji radovi ukazuju na pomo ljudima da se preorijentiu na pozitivne
aspekte ivota, sa kojih e biti u mogunosti da poveaju stalni nivo sree. Novi
konceptualni modeli sree ukazuju da je trajni nivo sree determinisan od strane
tri klase faktora (22): genetski determinisano postavljenog nivoa za sreu, faktora
koji zavise od okolnosti (npr. ivot u sigurnom okruenju) i namernih aktivnosti.
Za razliku od genetske klase za koju se pretpostavlja da je stabilna tokom vremena, faktori koji zavise od okoline osetljivi su na promenu, ali vre mali efekat. Nasuprot njima, namerne aktivnosti su promenljive, kognitivne, ponaajne i voljne
aktivnosti koje mogu imati merljiv i hronian uticaj na subjektivnu sreu. Uspeh
ove poslednje promenljive klase lei u predanosti i konzistenciji i fundamentalnom usklaivanju sa linim vrednostima i ciljevima. Skoranji empirijski rad pokazao je da intervencije koje su bazirane na jednostavnim i popularnim konceptima, kao to su predanost dobrim delima, vizualizaciji boljeg sebe u budunosti, iskazivanju zahvalnosti (23), opratanju i razumnom samoogledanju, imaju
snagu da indukuju trajna poveanja nivoa sree. Istraivanja altruizma pokazuju
fizike i mentalne zdravstvene dobiti za te osobe, kao i smanjeni mortalitet.
164


Odgovornost terapeuta prema sebi

Profesija lekara pripada pomauim profesijama i usmerena je na rad sa ljudima
u reavanju njihovih vitalnih i egzistencijalnih ivotnih problema. Pomaua
zanimanja su visoko stresogena zbog neposredne komunikacije sa osobama kojima
je potrebna pomo, kao i stepena hitnosti da se traena pomo prui. Brojna su
istraivanja koja ukazuju da su lekari u riziku od stresa, iscrpljenosti i sindroma
sagorevanja na poslu. Sindrom sagorevanja na poslu jedna je od najnepovoljnijih
posledica dugotrajne izloenosti profesionalnom stresu i znaajno utie na
smanjenje kvaliteta ivota lekara (24, 25). Profesionalni stres moe da se posmatra
sa aspekta linog nivoa, radno-organizacionog nivoa i nivoa sistema zdravstvene
zatite. Za svaki od tih nivoa razvijaju se sledee strategije prevladavanja (26):
1) inioci stresa posmatrani sa linog nivoa prepoznati su kao individualne crte
linosti. Tu, izmeu ostalog, spadaju: jak doivljaj obaveze, nerealna oekivanja
od posla i samoga sebe, preterana upornost, rigidnost i tvrdoglavost u postizanju
odreenog cilja po bilo koju cenu, potreba za stalnom i potpunom kontrolom
spoljne situacije;
2) inioci stresa koji zavise od radne sredine ukljuuju zaposlene, kolege i
pacijente. Tu spadaju: teki pacijenti, visoka radna norma, tekoe u radu sa
prevelikom dokumentacijom, nejasno definisane uloge, zatvorenost organizacije
prema spoljanjim informacijama i iskustvima, smanjenje autonomije i nedostatak uticaja na odluivanja, nedostatak informacija o pravilima napredovanja itd.
Istraivanja ukazuju da je najjai prediktor za dobar ishod doivljaja linog blagostanja sposobnost lekara da utie na radno okruenje. Ovo ukljuuje mogunost
uestvovanja u donoenju odluka, autonomni rad i rad po radnom rasporedu;
3) u inioce stresa koji nastaju od strane sistema zdravstvene zatite spadaju:
dugake liste ekanja za dijagnostike testove, oteano upuivanje pacijenata na
dodatne preglede, nametnuta pravila i zakoni, doivljaj nevrednovanja i zabrinutost oko vlastitih finansija.
Strategije na nivou linosti za prevladavanje stresa mogu se podeliti u: psiholoke (prihvatanje ogranienja u radu i postavljanje granica oko njega, upotreba
zdravog mehanizma odbrane kao to je humor), bioloke (redovna fizika aktivnost, dobar san, zdrava i uravnoteena ishrana), socijalne (provoenje vremena
sa prijateljima i porodicom, hobiji) i duhovne (ukljuuju vrednosne prioritete,
samoogledanje i razvoj samosvesnosti, religioznu ili duhovnu aktivnost) (27).
Strategije za prevladavanje stresa u radnoj sredini bile bi sledee: efikasna
samoorganizacija (postavljanje prioriteta, neodlaganje obaveza, pravljenje planera i upravljanje po napravljenom rasporedu, rad po principu dobro umesto
savreno), popravljanje odnosa lekar-pacijent (preformulacija tekog pacijenta
u zanimljivog, izazovnog pacijenta), socijalna podrka (profesionalna i kolegijal-
165
na, korienje timskog pristupa, prijatelji, partner, razliite druge vrste grupne
podrke) (28).
Jedna od strategija za prevladavanje stresa na nivou sistema zdravstvene zatite je uestvovanje u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji. Lekari mogu imati
doivljaj da su oni ti koji konstantno daju, a da dobijaju veoma malo za uzvrat,
tako da je ovaj disbalans jedan od osnova rastueg nezadovoljstva. Meutim,
pri aktivnom uestvovanju u edukaciji i posledinom poveanju doivljaja line
kompetencije i profesionalnom sazrevanju, poinje se oseati da se dobija koliko
se i daje.
Intelektualna i emocionalna kompetencija

Pored neophodnog stalnog strunog usavravanja u smislu uenja i proirenja
profesionalnog znanja, intelektualna kompetencija podrazumeva i prepoznavanje
onoga ta ne znamo. Moemo dobro vladati znanjem o depresiji kod odraslih,
ali ne i depresiji kod dece. Moemo biti upoznati sa kulturom istonjakih
populacija, ali ne i sa drugim kulturama. Znanje o onome to ne znamo vaan je
inilac odgovornosti prema sebi u profesionalnom smislu.
Terapeuti koji se fokusiraju na prefinjene, brze i duboke promene u ivotu
svojih pacijenata, mogu nekada da previde promene u sopstvenim ivotima, kao
i kako te promene utiu na njihove line potrebe i strategije. Efikasna briga o
sebi ukljuuje praenje naina na koji se nae line potrebe mogu menjati tokom
vremena, traei od nas da kreiramo nove strategije (3).
Linost terapeuta i etika

Etika je aktivan proces koji podrazumeva podizanje svesnosti pacijenata i
konstantno preispitivanje i terapeuta i pacijenta. Uvek se moe postaviti pitanje
ko moe tvrditi ta je etiki, a ta nije? Veina nas prihvata oigledno: svi imamo
slabosti koje moemo da pojaamo. Jedna od dobrih poetnih stvari je kako
razmiljamo o etici. to vie primeujemo kako mislimo o etici to vie moemo
kritiki da razmiljamo o naem sopstvenom etikom rasuivanju. Kada nauimo
da prepoznajemo glavne modele i zamke u ovim oblastima, moemo poboljati
na pristup i izbei zamke (ili bar prepoznati kada upadamo u njih). Postizanje
profesionalne zrelosti i internalizovanje profesionalnih vrlina preduslovi su za
kompetentnu primenu etikih principa. Ove vrline ukljuuju integritet, stabilan
koherentan vrednosni sistem i ponaanje usklaeno sa njim, potovanje osoba i
drutva, ovekoljubivost i elju da se ini dobro. Hrabrost, snaga i lino potenje
verovatno su najznaajnije odlike koje svaki terapeut treba da razvija kod sebe da
bi se ponaao i radio etiki [29].
166


Reference
1. Peters, R.S. (1958). The concept of Motivation. London: Routledge &
Kegan Paul, 12-15.
2. Mari, J. (1995). Medicinska etika. VII dopunjeno i preraeno izdanje.
Beograd: Silmir- Beograd.
3. Pope, K.S., Vasquez, M.J.T. (2007). Ethics in Psychotherapy and Counseling
a practical guide. 3rd ed. San Francisco: Wiley & Sons Inc.
4. Kahn, R.L., Juster, F.T. (2002). Well-being: concepts and measures. Journal
of Social Issues; 58(4):627-644.
5. Palmore, E., Luikart, C. (1972). Health and social factors related to life
satisfaction. J Health Soc Behav; 13:68-80.
6. Katschnig, H. (1997). How useful is the concept of quality of life in
psychiatry? In: Katschnig, H., Freeman, H., Sartorius, N. (eds). Quality of
Life in Mental Disorders. Chichester, England: John Wiley & Sons; p. 3-17.
7. Mezzich, J.E. (2007). Psychiatry for the person: Articulating science and
humanism. Psychiatry for the Person: articulating medicines science and
humanism. World Psychiatry, 6:2:1-3.
8. Bloch, S., Green, S.A. (2006). An ethical framework for psychiatry. Br J
Psychiatry; 188:7-12.
9. Adshead, G. (2005). Ethics and psychotherapy. In: Gabbard G.O., Beck
J.S, Holmes J. (eds): Oxford Textbook of Psychotherapy. Oxford, New
York: Oxford University Press; pp. 477-487.
10. Vukosavljevi-Gvozden, T. (2004). Poverljivost u psihoterapiji: neke od
aktuelnih dilema. Psihologija, 37, 1, 33-50.
11. Palmer Barnes, F. (1998). Complaints and grievances in psychotherapy. A
Handbook of Ethical Practice. Routlege: London and New York.
12. Angermeyer, M.C., Holzinger, A., Matschinger, H. (2009). Mental
health literacy and attitude towards people with mental illness a trend
analysis based on population surveys in the eastern part of Germany. Eur
Psychiatry; 24(4):225-232.
13. Kelly, C.M., Jorm, A.F. (2007). Stigma and mood disorders. Curr Opin
Psychiatry; 20(1):13-16.
14. Larson, J.E., Corrigan, P. (2008). The stigma of families with mental
illness. Academic Psychiatry; 32:2, 87-91.
15. Svetska zdravstvena organizacija: Izvetaj o svetskom zdravlju 2001.
Mentalno zdravlje: novo razumevanje, nova nada. Beograd: Institut za
mentalno zdravlje; (2003).
16. Kecmanovi, D. (2008). Psihijatrija u kritikom ogledalu. Beograd;
Slubeni glasnik.
17. Arboleda-Florez, J. (2005). Forensic psychiatry: two masters, one ethics.
Die Psychiatrie; 2:153-7.
167
18. Harris, M. (1999). The dangerous patient - exception to the psychotherapistpatient privilege: The Tarasoff duty and the Jaffee footnote. Wash L Rev;
74:33-67.
19. Strous, R.D. (2007). Psychiatry during the Nazi era: ethical lessons for the
modern professional. Analls of General Psychiatry, 6:8.
20. Vaillant, G.E. (2003). Mental Health. Am J Psychiatry; 160: 1373-1384.
21. Seligman, M.E., Parks, A.C., Steen, T. (2004). A balanced psychology and
a full life. Phil Trans R Soc Lond; 359:1379-1381.
22. Sprangers, M.A.G., Schwartz, C. (2008). Reflections on changeability
versus stability of health-related quality of life: distinguishing between
its environmental and genetic components. Health and Quality of Life
Outcomes; 6(1):89.
23. Otake, K., Shimai, A., Tanaka-Matsumi, J., Fredrickson, B.L. (2006).
Happy people become happier through kindness: a counting kindnesses
intervention. J Happiness Stud; 7(3):361-375.
24. Lecic Tosevski, D., Pejovic Milovancevic, M., Pejuskovic, B., Deusic
Popovic, S., Hoftvedt, B.O., Tanovic Mikulec, E. (2006). Burnout syndrome
of general practitioners in postwar period. Epidemiologia e Psychiatria
Sociale 15, 4, 307-310.
25. Pejuskovic, B., Lecic Tosevski, D. (2010). Burnout syndrome in physicians
of different specialties general practitioners, psychiatrists and surgeons.
World Psychiatry (in press).
26. Lee, F.J., Brown, J.B., Stewart, M. (2009). Exploring family physician
stress. Can Fam Physician; 55: 288-289.
27. Jensen, P.M., Trollope-Kumar, K., Waters, H., Everson, J. (2008). Building
physician resilience. Can Fam Physician; 54(5):722-729.
28. Voltmer, E., Spahn, C. (2009). Social support and physicians health. Z
Psychosom Med Psychother; 55(1):51-69.
29. Jeroti, V. (1999). Etika i psihoanaliza. U: B.ori (ured) Ljudi govore...,
Moral i psihijatrija Savremeni ovek i savremena psihijatrija. Institut za
mentalno zdravlje, Beograd; 19-27.
168
SOCIJALNO ODREENJE PSIHIJATRIJE I PSIHIJATRA

Tomislav Sedmak
Profesije, to su identiteti koje treba graditi,
statusi koje treba braniti, teritorije koje treba tititi,
klijentela koju treba ohrabriti.
(Parades)(1)
Zato bi psihijatrija, kao profesija i organizovana grupa ljudi, uz ukljuenost
velikog broja pojedinaca slinog sistema vrednosti, postignutog znanja i delovanja, teila da bude asocijalna, ili antisocijalna, marginalizovana i liena znaaja,
preputena drutvenim tokovima koje mogu odraditi druge profesije?(2) Drutvo
i drava, kao obuhvatniji sistemi, odreuju opta pravila ponaanja za sve profesije, grupe i pojedince(3-12). Meutim, psihijatrija ostvaruje i potvruje sebe ne
samo odravanjem i poveavanjem znaajnosti za drutvo, ve i za sebe, i za sve
to je ukljueno u delovanje profesije psihijatrije, kao podsistema drutva i drave(13-14). Drava odreuje granice psihijatrije zakonima i pravilima ukljuenja
u profesiju. I sama profesija odreuje sebe gradei sopstveni sistem, uz saradnju
i odreivanje drave i drutva. Drava ograniava psihijatriju dobrim delom i
materijalnim mogunostima, u okviru zdravstvene zatite u dravnim ustanovama. Manje materijalne podrke psihijatriji, manje mogunosti za optimalno i
uspeno delovanje unutar drutva.
169
Drutvo je sloeniji sistem zbog pisanih i nepisanih pravila, zbog dijalektikog

odnosa prema svome paralelnom, ali hijerarhijski nadreenom sistemu, dravi.
Dravno dirigovanje i usmeravanje niti moe da ostvari puni efekat na sve
pojedince, niti moe da oekuje punu kontrolu, posebno zato to je ideja o totalitarnom reimu veoma nepoeljna. Naprotiv, i drava i drutvo usmeravaju sebe
prema slobodi pojedinaca, a time i prema slobodi grupa, iako su tehnike kontrole i praenja slobodnih pojedinaca sve uspenije.(15-19) Ostvarenje ljudskih
prava podstiu demokratski reim da obezbedi ne samo sopstveno postojanje,
odravanjem kontrole nad pojedincima, ve da uspostavljenu kontrolu preobrati
u korist za drutvo i za svakog pojedinca, koga treba zatititi. A to istovremeno
znai odravanje postojeeg reima i vladajue garniture. Ostvarivanjem prava
na slobodu i sigurnost pojedinca, uz pomo slobodnog trita i gladi pojedinaca da iz svoje privatnosti vladaju tuom privatnou, prodaju svoje pravo na
potovanje privatnog ivota. Proizilazi da su na slobodnom tritu i ljudska prava na prodaju i trite je spremno da ih kupi i proda kao medijsku robu, koja
obezbeuje dobit. Neposredna posledica ovih trinih mogunosti su TV emisije
iz serije Veliki brat, Farma, Trenutak istine, sve zajedno pod nazivom rijaliti ou (predstava stvarnosti) (20-24). Proizlazi da prikazani pojedinci nisu oni,
ve samo predstavljaju sebe drugima koje i ne vide, igraju ulogu sebe, proizvodei stvarnost za druge. Tako nastaje postmodernistiko ostvarenje negacije
identiteta pojedinca, konana zabluda svih uesnika, ubedljiva simulacija neke
nepoznate stvarnosti(26-27).
Prenaglaenost prava na slobodu postepeno ukazuje na vidljivo prelaenje granice koju je obiajno odredilo drutvo, pa i granica koje odreuje zakon i drava.
Do zakonom postavljenih granica, drutvo, preko filozofije, ideologije i boraca za
slobode, postaje trite na kome svako dobija ili uzima svoju ansu da potvrdi
svoju sposobnost i znaajnost odravanja, pa i irenja. irenje je potvrda vitalnosti i prava na postojanje. Odravanje znaajnosti i irenje delatnosti u osnovi
predstavljaju proces socijalizacije i socijalnog prilagoavanja psihijatrije(28). Ako
hoe da postoji, mora da se potvruje, ako hoe da dokae svoju znaajnost, mora
da iri svoje granice, da dokazuje da je potrebna i da je sve potrebnija drutvu i
sve veem broju pojedinaca u tom drutvu.
Zato je neophodno govoriti o socijalizaciji psihijatrije, o njenoj otvorenosti
prema drutvu, propustljivosti granica i obogaenju sopstvenih delatnosti. Ni
od psihijatrije u celini, ni od pojedinanog psihijatra ne sme se ni oekivati, ni
dozvoliti statinost, nepromenljivost, ablonizacija. To podrazumeva cvetanje
svih cvetova unutar postavljenih odreenja same profesije i potovanja drave
i zakona, ali i slobode ostvarivanja sopstvenih sposobnosti pojedinaca unutar
profesije i savremenog trita.
Razvojno posmatrano, psihijatrija je prihvatala svoj dravni poloaj ukljuujui i napade da je preuzela ulogu policajca, da liava pojedince osnovnih ljudskih
170
Socijalno odreenje psihijatrije i psihijatra
Tomislav Sedmak
prava, posebno slobode. Budui u podreenom poloaju, u odnosu na vlast i dravu, protivnici reima i borci za individualne sloboda su svoju agresiju usmeravali na psihijatriju, koja je bivala rtveno jare i deurni krivac. Istovremeno i
psihijatrijski pacijenti su bili smetnja za uspostavljanje drutvene harmonije svojom neprilagoenou i stalnim podravanjem strahova u socijalnoj sredini, to
se preobraalo u agresiju prema njima(29-32).
Postepeno, u okviru razvoja drutva proglaenje slobode je podstaklo i psihijatriju da stekne izvesna prava da se bori za svoju slobodu unutar drutva i drave. Tako je dolo do socijalne psihijatrije, koja je irila svoj prostor, obogaivala
svoje delatnosti, u stvari, otklanjala granicu ne samo za svoje delatnosti, ve i za
psihijatrijske pacijente(12). Savremena drava, u okviru liberalnog kapitalizma,
podrke graanskim pravima i individualnim slobodama, suprotstavljajui se
stigmatizaciji manjina, otklanja granice izmeu psihijatrije i psihijatrijskih pacijenata, sa jedne strane, i drutva i razliitih drutvenih grupa, s druge strane.
Otklanjanje granica izmeu razliitih drutvenih grupa i, posebno irenje
prostora psihijatrijskog drutvenog i trinog delovanja, uslovili su sukobe
interesa. U takvoj situaciji neizbeno dolazi do pojaavanja napada i odbrana,
ili, ublaeno, do trinog irenja, koje dobija obeleje mogueg rivalstva. Pogodne
oblasti za irenje postojeih granica delovanja su mentalno zdravlje i zdravlje kao
uopteno vienje savremenog oveka. Udbenik za izuavanje mentalnog zdravlja
ima 49 autora, ali samo jedan autor je lekar, i to asistent profesor, Institute of
Occupational and Environmental Health. Ne ukljuiti nijednog psihijatra kao
saradnika za ovako veliki i obuhvatni prirunik na oko 600 stranica, u kome
se pominju i mentalne bolesti, dobija obeleje smanjivanja znaaja i psihijatara,
i psihijatrije kao profesije. Ba zbog svoje znaajnosti psihijatrija je pogodna da
bude napadana, jer ne ostvaruje idealno postavljene pretpostavke, koje se nameu
kao oekivani, pa i zahtevani ciljevi. Iako profesiju treba i braniti, psihijatrija se
ostvaruje kroz neposredno delovanje u socijalnoj stvarnosti i kroz neophodnost
da deluje ne samo za dobrobit pojedinca, ve i da titi i pacijenta i socijalnu
sredinu, da obezbeuje poboljani kvalitet ivota, ali i da doprinosi produenju
ivota suprotstavljanjem suicidalnosti. Zbog uvida u neostvarljivost idealno
postavljanih ciljeva, psihijatrija izbegava neposredne konfrontacije. Psihijatrija
samo povremeno, i veoma umereno, stavlja primedbe na ekstremno ponaanje
drutva i na nedovoljnu pomo drave.
U kratkom periodu bunog delovanja kvalitetnih glasnogovornika antipsihijatrije, dolo je do napada ne samo na psihijatriju, ve su porodica i drutvo bili
napadnuti jer svi zajedno stvaraju psihijatrijske bolesti. Postepenim prelaskom
na uspostavljanje principa socijalne psihijatrije drava, drutvo i psihijatrija postavljaju jednake ciljeve da se to vie pomogne psihijatrijskom pacijentu da povea deo zdrave linosti, da pobolja socijalizaciju i da bude prihvaen u socijalnoj sredini, kroz podrku njegovim pravima.
171
Iako se svojom delatnou neizbeno ukljuuje u slobodno trite XXI veka,

psihijatrija se manje takmii, a vie potvruje irenjem svoga delovanja i poveanjem svoga znaaja. U nas se ne odigrava proces nametanja psihijatrije preko deklaracija, protesta, ve preko potvrivanja u stvarnosti, u praksi. Vie je traena,
nego to se namee. A na tritu XXI veka oigledno ima jo vie prostora za delovanje, uslovljeno velikim drutvenim promenama poslednjih dvadeset godina i
opteg dravnog i drutvenog usmerenja koje se zove tranzicija.
A na tritu postoje mogunosti za dalje irenje delovanja.
Savremena psihijatrija Sjedinjenih Drava, primenjujui esto borbu na njihovom slobodnom tritu drutva u celini, moe biti napadana i za proizvoenje
potreba ljudi i drutva za psihijatrijskim tretmanom, neposrednim reklamiranjem novih bolesti poremeaja(33). I u uslovima postojee razvijenosti psihijatrije, tvrdi se da je samo 20% pojedinaca sa problemima mentalnog zdravlja na
tretmanu(34). Pa kad postoji toliki broj pojedinaca kojima je potrebna psihijatrijska pomo, oigledno je da i drava i drutvo i psihijatrija olakaju pristup ovim
ljudima da dobiju potrebnu pomo.
Potrebno je proceniti postojei status psihijatrije u naem drutvu i u naoj
dravi, kako potvrditi profesionalnost i doprineti daljoj socijalizaciji, prilagoavajui se postojeim drutvenim i dravnim uslovima. Socijalizacija psihijatrije
u nas se moe ostvariti izlaenjem u susret potrebama na tritu, ostvarenjem
svoje konkurentnosti, i, uz toleranciju drugih struka, poveanjem znaajnosti.
Naravno, osnovna usmerenja psihijatrije jesu istovremeno i kritine take napada
na psihijatriju, a to su psihijatrizacija i medikalizacija.
Usmerenost psihijatrije prema slobodnom tritu je proizala iz promene
drutvenih odnosa i smanjenja uea drave u obezbeenju zdravstvene zatite.
Bez podrke drave, i uz usmerenje drutva prema individualnim slobodama,
psihijatrija se sutinski oslobodila moi, zbog koje je bila izloena tekim kritikama. Neki kritiari tvrde da su psihijatri uivali u toj delegiranoj moi. Sutinski,
psihijatar je smanjio sopstvenu odgovornost za najopasnije i najtee pacijente.
Zajedno sa istomiljenicima Fuko je bio veoma uspean napada psihijatrije sve
do 1972. godine. Tada on kae: Danas pisati nastavak za istoriju ludila, koji bi se
bavio i savremenom epohom, za mene je lieno znaaja(35-36).
U to vreme se dogodilo da je Ameriko psihijatrijsko udruenje izbacilo homoseksualnost iz spiska bolesti. Navode se delovanje socijalno veoma uticajnog
homoseksualnog lobija i politiki razlozi, koji nisu definisani. Mogue da je Fuko
time razreio svoju linu poziciju u odnosu prema psihijatrijskim poremeajima,
pa je svoju kreativno-agresivnu snagu usmerio na druge oblasti. Jung bi rekao da
se radi o sinhronicitetu.
Sam postupak skidanja homoseksualnosti sa liste poremeaja, izazvao je i
neoekivane i kontradiktorne efekte. Kritiari amerike psihijatrije napadaju i
172
Tomislav Sedmak
kada psihijatri izmiljaju poremeaje i poveavaju listu poremeaja, ali i kada

izbacuju sa liste poremeaja.
Ekonomista Veljkovi je godinama prouavao homoseksualizam i ukazao da
nastaje uvek kao rezultat tragine unutarporodine vaspitne greke, kojom se
detetu ranopubertetnog uzrasta namee anksiozno oseanje seksualne krivice,
po pravilu incestnog tipa, tj. u odnosu na nesvesni infantilni prototip erotskog
objekta.(37-39)
Tako je homoseksualnost dobila veoma iroko znaenje ne samo u raspravama o tome ta je psihijatrijski poremeaj, ve i vidljivim socijalnim dogaanjima. Osloboeni obeleenosti poremeajem, homoseksualci su javno i napadno
krenuli u borbu za oslobaanje od marginalnosti, za izjednaenje u drutvu sa
drugima, ukljuujui i pravo na homoseksualni brak, pa i usvajanje dece. Sada
je moda organizovati parade ponosa da uz pomo demokratije i zahtevanje
tolerancije drutva nametnu svoju znaajnost. Meutim, nije jednostavno nametnuti socijalnu znaajnost homoseksualnosti(40). Pojavljuje se velika opasnost
u sluaju da do parade doe. Vodei ljudi u dravi i drutvu pruaju podrku
Paradi ponosa, ali postoji vidljivi deo opte populacije, koja se tome protivi i
preti nasiljem. I tako je savremeno drutvo, pa i drava u okviru borbe za toleranciju, negativno ocrnilo protivnike homoseksualnosti kao homofobiare,
koji postaju drutveno nepoeljni. Mogue je da e dinamina drutvena demokratska kretanja usloviti da homofobiari budu stigmatizovani.
Tolerancija je podnoenje i pitanje je da li se moe uskladiti sa nametanjem.
Ali, u zakljuku, homoseksualci se nisu javljali na psihijatrijsko leenje ni kada su
bili na listi poremeaja, a ni leenje nije bilo ba mnogo efikasno. U praktinom
radu sam imao znatan broj adolescenata, koji su se brinuli, bojali se i sumnjali da
su ili da mogu biti homoseksualci. Uz to je uvek iao i sindrom malog penisa,
to je za njih bila logika osnova tog straha. Mikenik nudi razumno definisanje:
nije nerazumno da se homoseksualnost konceptualizuje kao odstupanje od
onog kako ljudski organizam uobiajeno funkcionie.
Uz veoma nedoreenu motivaciju za psihoterapiju, doao je do mene profesor
muzike, etrdesetih godina. Karijeru psihoterapijskog pacijenta je zapoeo pre
vie od dve decenije zbog straha da je homoseksualac, i preispitivanja, uz pomo
psihoterapeuta, da li je homoseksualac. Naveo je imena nekoliko veoma poznatih
psihoterapeuta, kojima je bio klijent. Prelomni period, da se javi radi psihoterapije
je bio tokom sluenja vojnog roka. Pre toga je povremeno oseao da ga privlae lepi
vrnjaci i doivljavao je erekciju. Izgleda da je tokom sluenja vojnog roka dolo
do homoseksualne panike, uslovljeno neposrednom bliskou sa mukarcima.
Ja se nisam uputao u rasprave o homoseksualnosti, niti sam se uputao u
tumaenje njegove napomene da je u mladosti stavljao izvesne predmete u mar.
On sam je ukazivao da su neki psihoterapeuti podsticali njegovu doivljenu
homoseksualnost radi razreenja stalno prisutne dileme i preispitivanja da li
173
jeste ili nije homoseksualac. Istovremeno je dao podatak da nikada nije imao
ostvareni, neposredni homoseksualni odnos. Tokom prethodnih decenija je
ostvarivao heteroseksualne odnose, ukljuujui i vidljivu masturbaciju na
prozoru na oigled nekih ena koje su bile na susednim prozorima. Matao je o
zanosnoj plavui, iako je u vreme dolaska kod mene iveo u stanu sa devojkom
tridesetih godina i imao seksualne odnose. Visoko obrazovana devojka nije
ispunjavala njegova estetska, erotina oekivanja. Zbog elje da bude majka, ona
je podsticala stupanje u brak. On joj je govorio: ali ti nisi moj tip ene, kad
imamo odnos ja zamiljam drugu enu. Ona je odgovarala: ja te volim za nas
oboje...vano je da je meni lepo.. Stupili su u brak i dobili su kerku. Uz strepnju
da ne povredi kerku, da ne bude nepovoljan po razvoj svoje kerke, govori o
postepenom buenju prijatnih oseanja prema eni i kerki i uz oputanje. Tokom
psihoterapije sam mu saoptavao da mene njegova homoseksualna preispitivanja
ne interesuju, ali da sam ja pristalica braka i porodice, i da je to put povoljnog
odreenja psihosocijalne zrelosti. Psihoterapija se odvijala bez psihofarmaka.
Pre nekoliko godina javila se, radi psihijatrijskog tretmana, ena tridesetih
godina, sa ubedljivim znacima krize identiteta, paninog nivoa straha i osujeenosti psihosocijalnog delovanja. Kriza je bila izazvana njenim javljanjem jungijanskom psihoterapeutu jer je oseala napetost, nemir, nesanicu, nejasno uzbuenje. U prvom razgovoru sa psihoterapeutom saoptila je da sledeeg dana treba
da napusti samaki stan i da stanuje zajedno sa jednom prijateljicom u istom
stanu, radi smanjenja trokova. Terapeutkinja je intervenisala napomenom: to
je neto homoseksualno. Pacijentkinja je neposredno posle takve napomene uletela u strah, takorei pobegla u rodni grad i zapoela leenje. Uz psihoterapijsku
podrku i manje doze psihostabilizatora, anksiolitika i smirujuih antidepresiva,
postepeno se oporavljala. Oporavak je trajao 2-3 meseca, a zatim je jo neko vreme ispoljavala socijalnu i linu nesigurnost. Sledeih godina je nastavila svoju
profesionalnu karijeru sa novim uspesima, uspostavila povoljnu heteroseksualnu
vezu, ula u brak i sada ima dva sina. Zanimljivo je da je pacijentkinja do odlaska
kod psihoterapeutkinje imala prirodan heteroseksualni razvoj sa nekoliko potpunih veza razliitog trajanja.
Poslednjih godina su stigla do mene dva pacijenta, deklarisana homoseksualca
sa ostvarivanjem odnosa u praksi. Jedan je doao zbog povrnog oseanja krivice,
jer je navukao svoga drugara na homoseksualni odnos. Dogovorili su se da
pozovu devojke iz agencije, ali ih nisu dobili. Onda, nekako, da ne bi menjali
usmerenje, obavili su homoseksualni odnos. Terapijski je bilo jednostavno
rasteretiti ga krivice, jer je sve bilo dogovorno i da onaj drugi nije hteo, ne bi
ga mogao nagovoriti. Drugi je doao zbog tekoa da prekine homoseksualnu
vezu. Oseao se zavisnim u toj vezi, prekidao je, ali se i vraao. Sebi je postavio
cilj za psihoterapiju, da bude slobodan, prihvaen. Ukazao sam mu na uzajamnu
iskljuivost ovakvog oekivanja. Nije ponovo doao.
174
Tomislav Sedmak
Najburnija reakcija na injenicu mukog homoseksualizma, ispoljila je pacijentkinja koja je tokom svoje psihoterapije otkrila da joj je mu homoseksualac
i da redovno odrava vezu sa partnerom,sa kojim se nalazi na poslovnim putovanjima u raznim gradovima. U braku je ve vie od deset godina i ima jednu
kerku. Do ovog saznanja je bila zadovoljna brakom. Na psihoterapiju je dolazila
zbog veoma ispoljene nesigurnosti, straha od neuspeha i mogue krivice, ali je
bila veoma uspena i snalaljiva u nalaenju poslova i zaraivanju novca. Posle uznemirenosti zbog ovog otkria, prihvatila je injenice, poela razumno da
razmilja. Prekid terapije je usledio i zato to je ona i do sada uvek sama reavala
svoje tekoe i to nisam vie dolazio u grad u kome stanuje.
***
Psihijatrizacija je sloeni proces kojim se ostvaruje sadrajna ekspanzija psihijatrije kao profesije, poveavajui broj psihijatrijskih pacijenata, a time i svoju socijalnu znaajnost. Tome doprinosi i zvanino poveanje broja prividno
jasno definisanih, novoutvrenih psihijatrijskih poremeaja. Vie postavljenih
dijagnoza, uz vei broj pacijenata, u skladu sa postojeim simptomima, slue kao
osnova za davanje lekova, to prerasta u proces medikalizacije drutva. Psihijatrizacija i medikalizacija su u uzajamno zavisnom odnosu sa socijalizacijom psihijatrije kao profesije. Socijalizacija psihijatrije se podstie drutvenim delovanjem
psihijatara i van granica profesije, u vidu neposrednog javnog prikazivanja, pa i
posrednog reklamiranja sebe i psihijatrije.
Rasprava o psihijatrijskim poremeajima poinje od tvrenja da su oni mit,
da ne postoje, zatim se govori o tone da su poremeaji linosti u nadlenosti psihijatrije, dobijajui status jasno odreenih poremeaja. Sada je rasprava pomerena prema problemima ivljenja. Problemi ivljenja, oekivane reakcije na stresove, gubitke, traume, koji su razvojno neizbeni, teko podnoenje neizvesnosti
i sloenosti savremenog naina ivota, nisu psihijatrijski poremeaj, ali, ljudi sa
ovakvim problemima ivljenja javljaju se psihijatru za pomo(42, 43). Dolazak
ljudi sa problemima ivljenja psihijatru radi tretmana, potvruje socijalizaciju
psihijatrije, ali je i pokazatelj psihijatrizacije. Reklo bi se da se psihijatrima javlja
sve vie ljudi, kojima nije ni jednostavno, ni neophodno davati dijagnozu, pa ni
davati lekove. To postaje granina psiholoki i socijalno prebojena oblast psihijatrijskog delovanja, posebno u okviru privatne prakse.
Odvijanje tranzicije, vie ili manje postupnog menjanja drutvenog sistema, sa
meavinom evolucionih i revolucionih postupaka, obeleava i socijalnu poziciju
psihijatrije u nas. Neizvesno je do kog stepena e drava odravati postojei sistem
zdravstvenog osiguranja i preuzimanja profesionalne i materijalne odgovornosti
za leenje psihijatrijski poremeenih ljudi. Takoe je neizvesno da li e i kako e
dravna ustanova tretirati ljude sa problemima ivljenja, ili e se i na taj nain
175
podsticati medikalizacija: davanje dijagnoze i davanje lekova da bi se ostvarila

administrativna opravdanost. I konano, kako e se dravno regulisati odnos
prema psihoterapiji, bez lekova.
Psihoterapija je dvostruko skuplja od psihijatrije, naime za psihijatrijski pregled
je dovoljno odreenih 20 minuta u dispanzerskom radu. Za jedan dispanzerski
pregled hroninog psihijatrijskog pacijenta uz kontrolu stanja i davanje lekova
potrebno je jo manje od 20 minuta, mada administrativno popunjavanje
recepata zahteva prilino vremena i dobru koncentraciju. Za psihoterapiju, po
pravilu treba 50 minuta (fifty minutes hour) nedeljno, nekoliko godina.
Samo stabilno, organizovano, bogato drutvo, obeleeno socijalistikim tendencijama, moe dostii optimalni stepen socijalno-psihijatrijskog leenja, uz
promenu organizacije medicinskih slubi i poveano ukljuivanje psihijatrijskih
sestara i socijalnih radnika. Mobilni psihijatrijski tim za leenje prvog psihotinog uba u vedskoj, deluje prema est principa:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Rana intervencija poinje u kui.

Pristup je krizni i psihoterapijski, uz ukljuenje lanova porodice.
Orijentacija na porodicu.
Kontinuitet i laka dostupnost tima.
Optimalne, najnie doze neuroleptika uz benzodijazepine.
Staranje prilagoeno stanju pacijenta. Pacijent ostaje u kui, sem u sluaju
neophodnosti bolnikog leenje. Na ovakav pristup akutnoj fazi psihoze
dograuje se trajni sociopsihijatrijski tretman(44).
U nas se jo mnogo pre zapoete tranzicije govorilo o neophodnosti smanjenja

broja zaposlenih u psihijatrijskim ustanovama. Danas mediji odslikavaju oajno
stanje u psihijatrijskim bolnicama i vidljivi manjak osoblja(45-46). Uz podatke
o humanitarnoj pomoi psihijatrijskim ustanovama provlai se i poruka o
korumpiranosti direktora, koje postavlja ministar(47).
U cilju preraspodele strunog nadzora i kontrole osnovana je Lekarska komora, koja daje licence i koja e nastaviti da proverava struno usavravanje svih
lekara pomou skupljenih bodova na raznim strunim sastancima. Za Komoru
se plaa lanarina, a za prisustvo na strunim sastancima se plaa kotizacija, koja
nekada i nije tako pristupana. Tradicionalno Srpsko lekarsko drutvo je ostala
samo struna organizacija sa svojim brojnim sekcijama, bez ikakvog uea u
dravnoj administraciji. Psihijatrijske bolnice su poznate po raznovrsnim protestima lekara protiv direktora. Tranzicija je uslovila raznovrsne oblike smene
direktora(48-50). U specijalnoj psihijatrijskoj bolnici Gornja Toponica prethodnih godina se pominjao trajk glau jednog psihijatra. Tadanji direktor je smenjen. Februara 2010. ponovo protest protiv direktora(50). Direktor objanjava da
je protest nastao zbog ukidanja nekih rukovodeih mesta, to je zahtevala neka
inspekcija. Pisac univerzitetskog udbenika Petar Opali takoe se bavi delovanjem i smenom direktora psihijatrijskih ustanova, ukazujui na pozitivnu atmos-
176
Tomislav Sedmak
feru u ustanovi u vreme kada je on bio direktor, bez navoenja imena. Psihijatar,
saradnik nevladine organizacije, naglaava da se neprekidno i sistematski kre
ljudska prava hroninih psihijatrijskih pacijenata(51-52). Diskutuje se o nacrtima
zakona i o reformi postojeeg sistema, ali zakona i reenja nema.
Psihijatri u domovima zdravlja rade zavisno od broja pacijenata i linog interesovanja. Neki od njih ostvaruju mogunosti za individualnu i grupnu psihoterapiju. etiri ustanove u Beogradu imaju dispanzerske slube, dnevnu bolnicu i
klinika odeljenja. Prijem na odeljenja je uslovljen timskom procenom. Neusklaenost timskog rada i pacijentovog naglog pogoranja dovodi do hospitalizacije
u psihijatrijsku bolnicu. Ta ustanova ostvaruje znaajni nivo prihvatanja, obrade
i smetaja pacijenata u svako doba dana i vikendom(53-55). Poto se uglavnom
suoavaju sa pacijentima koji odbijaju bolniko leenje, jedan relativno smireni
psihotini pacijent, pod pritiskom unutranjeg pogoranja, sam je traio prijem.
Ve je bio leen u toj bolnici. Tri puta je morao psihijatrima da ponavlja da je u
pogoranju i da mu je potrebno leenje u bolnici: na prijemu, na prolaznom odeljenju i na odeljenju na kome se ranije leio. Prethodno leenje pacijenta bilo je u
stanju tekog pogoranja, sa dugim boravkom i teko ostvarenom stabilizacijom.
Ovo leenja je proteklo bez ikakve dramatinosti uz malu korekciju lekova.
***
Mimo ovih vidljivih zvaninih psihijatrijskih struktura odvija se delovanje
psihijatara, koje bi se moglo nazvati siva psihijatrija. Ona opstoji zato to neki
ljudi ele da izbegnu kontakt sa zvaninim ustanovama da bi obezbedili vie tajnosti i zato to postojee slube ne mogu razreiti sve psihijatrijske situacije(56).
Verovatno je poznat broj privatnih psihijatrijskih ordinacija sa licencom i firmom
na vratima. Jednostavnije je otvoriti savetovalite, uz potvrdu o psihoterapijskoj
edukaciji. Ali ne moe da bude poznat broj psihijatara, koji su zaposleni u zvaninoj ustanovi, a rade i privatno, kao ni broj nezaposlenih i penzionisanih, koji
ostvaruju svoju privatnu praksu. Usmerenjem prema psihoterapiji bez psihofarmaka, psihijatar prividno odustaje od medicinskog modela, ali je neophodno da
odri medicinsku odgovornost za pacijenta. Ne moe se unapred odrediti da li
e biti potrebno ukljuiti psihofarmake. Iako su ovi pacijenti uglavnom telesno
zdravi, uvek postoji suicidalni potencijal, te se potvruje odgovornost psihijatralekara i za ivot u biolokom smislu.
U postojeim uslovima nedovoljne kontrole mogue je dobiti lek u privatnim apotekama, pa i onih lekova koji nisu na pozitivnoj listi. Sutinu recepta
ini ime pacijenta, prikladno napisan lek i nain uzimanja i potpis lekara, pa
da privatni apotekar izda lek. Najtee je dobiti najbezopasnije lekove, benzodijazepine. Ministarstvo pojaanom kontrolom pokuava da smanji znaajnu potronju anksiolititika, iako se ta velika potronja moe povezati sa veoma tekim
177
psihosocijalnim stanjem ljudi i poveanom egzistencijalnom strepnjom. Izvesni

pacijenti odravaju leenje i javljanje kod svoga lekara opte medicine, te time
dobijaju prikladne recepte, pa i otvaranje bolovanja na osnovu pisane preporuke
psihijatra.
Ovakvo leenje biraju pojedinci sa dobrom platenom moi, ali i da nisu akutno i hronino dekompenzovani. I u sluaju psihotinosti, neophodna je socijalna
prilagodljivost i neupadljivost.
Dobijaju se i neobini, teko proverljivi podaci o sivoj psihijatriji. Tim sastavljen od psihijatra i tehniara lei u kuama i akutno psihotine pacijente. U
dva, meni poznata, sluaja terapija nije bila uspena. Jednom pacijentu je preporuen nastavak leenja u ustanovi u kojoj psihijatar radi. U drugom sluaju,
leenje je trajalo godinu i vie dana. Psihijatar je nametao bliskost, socijalizaciju
pacijenta, pa su zajedno izlazili u kafane radi obroka. Majka pacijenta kae da je
psihijatar menjao terapiju im bi pacijent bio bolje. Registrovana primena psihofarmako-terapije ukazuje na nedostatak jasne postavke. Trei sluaj je smetaj psihotine pacijentkinje u bolnicu uz dolazak naruene ekipe bolniara u
mantilima, sa bolnikim kolima. Pacijentkinja je bila jasno sumanuta, sa tekim
poremeajem odnosa sa realnou, sa zahtevima da joj se vade zdravi zubi i telefonom je uznemiravala ljude koje nije ni poznavala. Roditelji su smatrali da je
ovaj nain za sve njih lagodniji. Pacijentkinja je posle toga bila jo jednom u bolnici, ali sa sopstvenim pristankom. U oba sluaja efekat bolnikog leenje je bio
veoma povoljan. Sada je profesionalno aktivna i povremeno dolazi na razgovore,
uz neznatnu antipsihotinu terapiju. Zanimljivo je da su majke ova tri pacijenta
medicinske sestre, to ukazuje na njihovu socijalnu snalaljivost.
Postavlja se pitanje pripremljenosti psihijatra za psihoterapijsko trite u okviru sive psihijatrije. Veoma je korisno sagledati ko se sve danas bavi pruanjem
pomoi i leenjem ljudi koji pate, kao i onih koji ulau svoje napore i koriste razliite metode da provere i da pokau da su normalni.
Poeu od vidovnjaka. Antropolog Lidija Radulovi navodi da je vidovnjatvo latentna sposobnost vanulnog gledanja, koje ukida prostorno-vremenska
ogranienja i omoguava komunikaciju sa onostranim. Dobijene informacije
mogu biti korisne za ovostrani ivot(57). Korisnici usluga vidovnjaka su skloni
iracionalnosti. Moni vidovnjak implicira nemonog klijenta Vidovnjak vlada situacijom. Oslanjajui se na dograujue razumevanje znaajnosti vidovnjaka, mogue je strukturisati do teorijske istinitosti snagu vidovnjaka da izae
iz ulnog sveta, da skoi u provaliju bez dna, bez straha. Srdanov se oslanja na
pravoslavlje i time razreava prazninu, i to je osnova za razlikovanje od istonjakih mudraca, koji su kvantitativni skok vanulne percepcije doivljavali
kao apsolutnu prazninu, pa se pokajniki vrate i pridikuju kako je svet praznina i kako je sve nita.(58). Kolikogod delovalo kao lingvistika gimnastika rei
prema praznini, samospoznaja terapeuta i psihoterapijski pristup pacijentima sa
178
Tomislav Sedmak
doivljajem i strahom od praznine, kao i psihotinim, zasniva se na slinom ili

istom sledu na putu prema praznini i ispunjenosti sobom(59, 60).
Ako i prevaziemo predrasude svojstvene naem okruenju, da odlazak kod
psihijatra znai da vas sredina apriori proglaava ludim, ili odlazak kod socijalnog radnika, socijalnim sluajem, ostaje utisak da dravne institucije nisu u
stanju da nam prue adekvatnu pomo. Vidovnjak tako postaje na implicitnom
nivou legitimni funkcionalni ekvivalent, koji e odigrati ulogu psihijatra, psihologa, lekara, socijalnog radnika. To to im vlasti i javno mnjenje omoguavaju legalizaciju delatnosti i nesmetano pojavljivanje u medijima, govori da njihov
tolerantni stav (pored ne tako este javne osude) implicitno znai da ga smatraju
marginalnim fenomenom, koji moe biti i funkcionalan(57).
Mainski inenjer, edukovani trener za kliring (emocionalno i mentalno
proiavanje) nudi individualni i grupni pristup kao nalaenje odgovora na pitanje: da li sam ja normalan?(61) Cilj je ostvarenje sopstvene autentinosti i potencijala koje prirodno posedujemo. Kliring je psihoterapijski metod, baziran na
komunikaciji i meusobnom dijalogu, koji se odvija izmeu edukovanog klirera i
zainteresovanog klijenta. Praksa kliringa dovodi do emocionalnog rastereenja,
kognitivnih procesa i porasta svesnosti, podizanja motivacije, nove organizacije
iskustva i ponaanja, kao i konstruktivnijeg i odgovornijeg delovanja. Diploma
klirera se dobija posle tri godine kolovanja. Ponuenih deset vebi ukljuuju
prihvatanje sopstvene ogranienosti. U mlaim godinama borba je normalna,
u starijim godinama predaja je normalna. Veba ja se predajem radi se samo
posle 40-te godine /?/ I sve to je prikazano na predavanju medicinskom osoblju
Doma zdravlja u Beogradu.
Preko Slavice Skvajer, osnivaa prvog instituta za neurolingvistiko programiranje u Srbiji, saznaje se da je dovoljna promena linog stava i vladanja tehnikama komunikacije za uspean i ispunjen ivot(62). Vetina komuniciranja se u
neurolingvistikom programiranju oslanja na prouavanje kako vrhunski profesionalci iz najrazliitijih oblasti postiu svoje izvanredne rezultate(63). Kroz proces modelovanja, podraavanja ponaanja i komunikacionih obrazaca uspenih
ljudi ostvaruje se savrenstvo.
Korisno je prikazati kako se raa budui terapeut, iscelitelj. Pre nekoliko
godina je poela da se lei pacijentkinja sa obelejima iz grupe dramatinih
poremeaja linosti. Razdraljiva, svadljiva, bez mogunosti prave kontrole.
Reagovala je na male doze psihostabilizatora, uz relativno este razgovore u
poetku tretmana. Zavrila Poljoprivredni fakultet na savremeni nain.
Uspeno se zapoljava u raznim firmama kao finansijski strunjak ili menader.
Ima oko 40 godina i u braku je. Poela je da ima ginekoloke probleme, miome
materice. Govorila mi je da moe smanjivati miom koncentrisanjem na taj deo
tela. Ipak je dolo do operacije, posle koje ne moe da uspostavi trudnou. Hirurg
joj je rekao: potpuno ste iskasapljeni. Sa ocem celog ivota u sukobu. Podravala
179
je gojaznu majku do smrti. Posle smrti majke na nekoliko razgovora dolazila je

sestra, koja je zvanino homeopata. Posle due pauze u terapiji saoptava da je
konano odluila da se posveti leenju drugih. Postepeno u njoj sazreva svest da
je sposobna da prodre u duu i telo drugih, da se uivi, do DNK. Ranijih godina
je ila na razliite metode leenja, (ak i na kliring) i samospoznaje. Sada je na
novoj vrsti edukacije, pa i leenja, koje se zove Theta Healing. Steeno znanje
je ve poela da primenjuje u odnosima sa muem, koji joj prua otpor. Ona mu
saoptava smisao njegovog ponaanja i on se promeni nabolje. Zatim se odluila
da pomogne porodici u kojoj je otac paranoja, a sin je izvesna autistina psihoza.
(Jednom su otac i sin doli na razgovor sa mnom, ali otac je obustavio tretman.
Zatim je dolazila majka da naui kako da razgovara sa sinom, a jednom je bila i
sestra koju su optereivali da se bavi bolesnim bratom, iako je u braku i ima dete.)
Smatra da im moe pomoi, jer je shvatila da je roditeljima potreban bolesni
sin, to treba razreiti. Zatim daje dokaze o sebi samoj. Na radionici u Zagrebu
osetila je lupanje srca, pa je edukator preuzeo ulogu terapeuta. Koncentrisao se
na njeno psihiko doivljavanje i poelo je da joj bude jasno da je lupanje srca
njen nerazreen odnos sa ocem. Zatim je dolazila sposobnost samoleenja sebe i
drugih. Opekla je lice vrelom parom kad je eksplodirao lonac sa komprimovanom
vruom parom. Stavila je led i zvala sestru. Sestra joj je rekla da se koncentrie
na sebe, intenzivno misli na svoje lice, da se smiruje i iznutra i spolja prema koi.
Crvenilo i opekotina su se potpuno izgubile. Posle 55 minuta govora bez zastoja,
usporila je i rekla da je priala s brda s dola, ali i da je nala terapijski metod koji
pomae njoj, ali e ga ona koristiti u pomaganju drugima. Da li je ovo samo jo
jedna pria o ranjenom iscelitelju, koji kroz sopstveno iskustvo ostvaruje svoje
budue terapijske uspehe?(64) Zar se potreba za sopstvenim leenjem ne javlja
i kod edukovanih, ak veoma uspenih terapeuta? Gde postaviti sebe u skali:
arlatan, vidovnjak, guru, terapeut, psihijatar? Ili na tritu ima mesta za sve,
a izbor terapeuta zavisi od preporuke prethodno leenih, ili sluajno, ili preko
oglasa i reklame, ili primarnim linim usmerenjem? A neprekidno se ponavlja
i podatak, da mnogi klijenti koriste raznovrsne terapije, naizmenino, ili ak
istovremeno.
Povremeno na terapijske razgovore dolazi kod mene neuropsihijatar, veoma
edukovan psihoterapeut, koji je istovremeno i cenjeni edukator. Posle mnogo
bolesti i smrti u primarnoj porodici, uz nemogunost da bude majka i nedovoljno
uravnoteeni odnos u braku, dolazi radi psihoterapije. Konano oseanje
ugroenosti je dolo usled dueg bavljenja graninim pacijentima, do sopstvene
reaktivne dezintegracije sa ouvanim uvidom. Pre oko 35 godina, na poetku
specijalizacije, takoe je zatraila pomo od mene zbog strahova od slobodnog
prostora. Dok su jedni preporuili prekid specijalizacije, ja sam je podrao da
nastavi. Jo pre ovog dolaska kod mene, odlazila je kod homeopate u drugi grad,
redovno je uzimala terapiju i tvrdila je da se bolje osea. Zatim je naizmenino
odlazila kod bioenergetiara i akupunkturiste. Tako je leila i migrenine
180
Tomislav Sedmak
glavobolje, mimo postojeeg psihikog pogoranja. Jedino je odbijala bilo kakav

psihijatrijski lek (a i pitanje je koji lek bi uopte delovao?) Na kraju je otila kod
vidovnjaka u drugi grad, koji joj je rekao da ode u neki udaljeni manastir da
uzme vodu sa esme i da ona i njen mu piju tu vodu, jer u muevljevoj porodici
postoji kletva od pre nekoliko generacija, pa da se pijenjem vode iz manastira
oslobode kletve. U meuvremenu joj se stabilizovalo stanje, povratilo joj se
samopouzdanje i nastavila je da radi.
***
Povezano sa postmodernistikim tezama da su sve velike prie ispriane i da
nisu dale rezultate, da nauka nije dola do istine, da se preko dekonstrukcije prevazilazi statinost svake teorije, znanja, prakse, koleba se i medicina kao nauka,
a tim vie psihijatrija. Na svim nivoima telesnog i duevnog nastavlja se igra izmeu celine i dela, upoznavanje odnosa izmeu delova, celovitost doivljaja sebe
i fragmentisanosti sebe, samoodreenosti i podreenosti drugima(65). Tenja
idealnom zdravlju i produenje ivota dopunjuje se suprotnou; strahovi od neuspeha, bolesti i smrti(66-68). Kontradikcija sveukupnog verbalnog iskazivanja
postmodernizma u celini je u tome to i sam postmodernizam tei da postane
velika pria, ak i nametnuta istina. Javljaju se i umerene izjave o nedovoljnosti
tih novih ideja. Porodini terapeut Flaskas ukazuje na ogranienost postmodernizma i socijalno konstrukcionistikih i narativnih ideja u porodinoj terapiji
Jednostavno ostati unutar granice tih ideja ne opravdava moj ivot koji ja ivim.
ak, to ne opravdava moje iskustvo kao terapeuta u svakodnevnoj stvarnosti terapijske prakse i bogatstva moje ukljuenosti u terapijski odnos(69). Ne odbacujui talas tih novih ideja, jasno je da ih pojedinac, koji tei odreenju sebe i sopstvene celovitosti, moe ugraditi u nain miljenja, to je obogaenje sopstvene
psiholoke realnosti kroz dograujue napore za rekonstrukciju(70).
Izlazei u susret raznovrsnim potrebama i verovanjima pojedinaca, i koristei principe slobodnog trita, dolo je do poplave raznovrsnih, manje ili vie
organizovanih, manje ili vie institucionalizovanih, metoda leenja. Medicina,
kao nauka, kao profesija, zvanino je prihvatila i sopstvene granice delovanja i
uspenosti, te dolazi i do zvaninog priznanja alternativnih medicina. Stambolovi daje sutinu svih alternativnih metoda leenja(71, 72). To su: celovitost i
jedinstvenost pojedinca i podrka terapeuta koji veruje u samoisceljujue snage
organizma. Zbog osnovne mozainosti svake strukture linosti, ja uverljivo podstiem pacijenta da nastavi ili ak pone, ako se raspituje, bilo koji prihvatljiv
oblik alternativnog leenja. ak se ne smejem, ne udim, ne ljutim, ne napadam,
i ako je neki pacijent zaista pokuao da se lei odinim zapisom. To shvatam
kao nain verovanja, kao klijentov pokuaj da bude bolje. Obezvreenje prethodnog iscelitelja je jeftin trini obrazac, kojim novoizabrani iscelitelj smatra
da tako poveava sopstvenu vrednost i strunost. Smatram da ovakvim stavom i
181
podrkom podstiem klijentovo poverenje u mene i u moju spremnost da njemu

bude bolje, bez obzira kako to postigao. Uostalom traei odgovor na pitanje ta
je lekovito u psihoterapiji, pokazalo se da 40% promene proizlazi iz delovanja
klijenta i njegove sredine. Ipak, nije zanemarljiv ni efekat samog terapeuta, koji
doprinosi poboljanju 30%.(73-74) Primenjena tehnika i placebo efekat uestvuju
po 15%. Onih 30% terapeutovog doprinosa zahteva njegovo lino autentino angaovanje i ukljuenost u odnos bez obzira na primenjeni metod. To su takozvani
Nespecifini faktori u psihoterapiji, ukazujui da je radna alijansa izvor terepeutove moi(75). ak se i placebo efekat ispoljava i u svakom istraivanju efikasnosti lekova, to delimino ugroava naunost i lekove kao objektivno potvrena
sredstva leenja(76). Tu se ukljuuje i linost pacijenta, i njegova verovanja, kao i
neposredna osmiljena ili nesvesna ukljuenost pacijenta prema bilo kom obliku
leenja, i posebno prihofarmacima odraava se i nepovoljno kroz nocebo efekat(77). Nocebo efekat je prenaglaeno ispoljavanje svih oblika neeljenih efekata
lekova, ali se moe shvatiti kao otpor ne samo lekovima, ve i bilo kojoj vrsti terapije. To su pacijenti koji se boje i pogoranja svoga stanja, i koji nemaju osnovno
poverenje ni u terapeuta.
***
Psihijatrizacija, koja je podrana psihoterapijskim pristupom klijentu, zasniva se na linoj spremnosti psihijatra, koji, uz radnu alijansu, koristi i transfer i
kontratransfer, i celovitu spremnost sebe da mu pomogne, pristupajui mu kao
mozainoj celini. Ali, ne zaboravlja se da klijenti, koji dolaze psihijatru radi tretmana, znaju da je on i lekar i da klijentovu opredeljenost usmerava i verovanje u
njegovu isceliteljsku mo(78-79).
Na tritu ima sve vie pacijenata kojima nije potrebno davati lekove. I pored
nedovoljne pripremljenosti za psihoterapiju tokom edukacije, znatan broj psihijatara ostvaruje dopunska znanja. Dovodei do besmisla postmodernistiku poruku o ne-znanju, i psihijatri se mogu baviti psihoterapijom, posebno ukljuujui
etike principe medicine i psihoterapije(80-81). Meutim, ni ta savremena verzija psihoterapije ne svodi se samo na pasivno sluanje i ne-znanje. I u narativnoj terapiji se sve vie ukazuje na aktivnost terapeuta i na vetinu postavljanja
pitanja(82-85). U klasinoj edukaciji lekari ue da pitaju, da bi dobijanjem korisnih podataka obezbedili dovoljnu opravdanost za ukljuenje u leenje. Dobrim
pitanjima psihijatar usmerava i pacijenta i sebe. Preuzimanjem aktivnog uea u
razgovoru i narativna terapija postaje direktivna.
Naravno, niko ne moe unapred da zna zato neki klijent dolazi, ta e kazati
ili ta e pitati, a jo manje kako e se odvijati razgovor. Razgovor uvek predstavlja
dogradnju na prethodno reeno i uvek se odigrava prvi put, nikad ranije i nikad
po drugi put, sa svim elementima subjektivnosti oba uesnika, koji kroz razgovor
182
Tomislav Sedmak
stvaraju eventualnu stvarnost. Ako se razgovor nikad ne ponavlja, onda se

ne moe znati kako e se on zavriti i kakve e plodove doneti, to znai da se
moe oekivati da ovek susree ivot svaki put iznova, svakog asa kao prvi
put.(82) Terapeut mora vie da rauna na sebe da e postii radnu alijansu,
ili psihijatrijsku realnost. Spremnost za uspostavljanje odnosa, otvorenost za
preuzimanje dobijenog sadraja, neizvesnost, iekivanje i radoznalost, tj. neznanje, komponente su motivisanosti i uivanja u sopstvenom funkcionisanju,
odravajui svesnost sebe i postojee realnosti.
***
Psihijatri koji lee pacijente ne dajui im lekove, uestvuju u psihijatrizaciji
drutva. Time se psihijatrija udaljava od konkretnog medicinskog modela, ali
poveava svoju trinu znaajnost, a time i socijalnu prilagoenost. Ranijih decenija kritiari psihijatrije su govorili da psihijatri ive van stvarnosti, u kulama
od slonovae, a danas da se suvie uplie u drutvenu svakidanjicu. Za dalju
psihijatrizaciju od znaaja su dve injenice:
1. Lekar, po edukaciji i po etikim obrascima, po usmerenju da prua pomo,
po socijalnoj naajnosti lekarske profesije, poseduje i psiholoko i socijalno znaenje, koje podstie ljude da se javljaju za pomo u uslovima trpljenja i patnje.
2. Kad se pogleda ko se sve nudi i reklamira, na koji nain ukazuje pomo, jo
pre nego to klijent doe, opravdava, pa i podstie psihijatra da prihvati i pacijente kojima nee dati lek, ali tek na osnovu uzete anamneze, uspostavljanja radne
alijanse, sa svim nevidljivo prisutnim elementima terapijskog odnosa.
Sopstvenu trinu znaajnost psihijatar u privatnoj praksi, sam, ili u zajednikoj ordinaciji, stvara kvalitetnim radom od samog poetka karijere, pa i prikladnim preporuivanjem, nuenjem i traenjem podrke i od samih klijenata,
dok se posao ne razradi, dok se ne prikupi prikladna klijentela. U jednoj privatnoj frizerskoj radnji bilo je napisano na zidu: ako ste zadovoljni, kaite svima,
ako ste nezadovoljni, kaite samo meni. Mogue je da se u tim poetnim fazama
rada prihvate i nedovoljno pogodni pacijenti, kao i da se dogodi da psihijatar
odugovlai tretman(86). Posle 2-3 decenije izgleda da se gubi problem klijentele.
ak nastaje problem kako odbiti pacijenta zbog pretrpanosti. A i sam pacijent
koga sam prosledio drugome, moe se vratiti. Pre nekoliko godina sam pacijentkinju uputio drugome psihijatru. Posle 2-3 godine je kod mene na tretman doao mu, pa su onda doli oboje na branu terapiju, po dogovoru sa prethodnim
psihijatrom.
Ova vrsta posla, kada se dobro radi, tei irenju. Postepeno se strukturie grupa hroninih, trajnih, preteno sa psihofarmakoterapijom, koji dolaze na 7-1015-21-28 dana ili povremeno, grupa pacijenata koji relativno dugo dolaze radi
183
psihoterapije, pa prestanu, grupa pacijenata koji trae sebe, a nita posebno im ne

nedostaje. Neki dou samo na nekoliko razgovora, a neki samo jednom.
Zanimljiva je spontana selekcija, u kojoj psihijatar ne uestvuje. Prvo je
dola devojka, koja je zavrila fakultet, prestala da se bavi sportom, ugasila obesmiljenu dugogodinju vezu, nala se na prekretnici. Njen otac dve-tri decenije
odrava komunikaciju sa mnom, konsultuje se u kritinim periodima, ali sam
odluuje. Za ovo vreme se razveo, stupio u drugi brak, radei zavrio fakultet,
magistrirao, doktorirao i napredovao u slubi. Zatim je doao njen brat, depresivan, sa ubeenjem da ima sidu zbog seksualnog odnosa bez zatite, depresivan,
bezvoljan, radi, zastao sa studijama. Bio nekoliko puta i prestao da dolazi. Onda
je dola majka, razvedena, pogodna da se rtvuje, usamljena, posveena deci,
uspena u profesiji. Prilino brzo smanjuje svoje poturanje i ubrzo posle prekida
terapije, nala partnera sa kojim je sve vie zajedno. Pred zavretak terapije pitala
me je ta da radi sa 1,5 mgr, bromazepama, to uzima oko 25 godina, svakog jutra
kad krene na posao. Ostavio sam da sama odlui.
Tokom dolaenja na terapiju, pacijentkinja se zaposlila, zatim je dobila stipendiju i nalazi se na doktorskim studijama u inostranstvu. Obavezno doe na
razgovor kada je u Beogradu.
Po njenoj preporuci je dola drugarica, takoe na prekretnici, reava da prekine da se bavi sportom i da radi u klubu, hoe da se posveti daljem studiranju. Od.
detinjstva se osea zapostavljenom. Trea kerka, roditelji veoma uspeni, direktori i vlasnici, bez ikakve bliskosti u porodici. Brzo gubi oseanje tuge (uvek se
oraspoloim kad doem na razgovor), postaje zadovoljna, aktivna, ukljuena u
studije. Izgleda da prekida dolaenje.
Onda je doao mladi, trener, zaustavljeni student DIF-a, prazno nezadovoljan,
upravo prekinuo vezu koja mu nije odgovarala, a porodica vri pritisak da je
nastavi. Nezadovoljan u porodici, od adolescencije majka mu je poturila brigu
za odravanje njenog braka. Topao i blago tuan. Vraa se studijama, pasivno se
opire mojoj ponudi da vie ne dolazi. Onda se on i prva pacijentkinja smuvaju, a
on se brine kako e se odvijati veza. Postaje ivlji i zadovoljniji. Podravam vezu,
procenjujui da postoji poklapanje temperamenata.
U meuvremenu dolazi njegova prethodna devojka. Student matematike, daje
podatke o sopstvenom talentu i rezultatima na studijama. Izgleda da je dola
pokuavajui da obnovi prekinutu vezu. Veoma ivahna, skoro hipomanina,
dobro raspoloena, ali verbalno i kognitivno koncentrisana. Nezadovoljna, ali
bez plana i reenja. Skoro da bi joj koristili psihostabilizatori u malim dozama.
Dolazi samo dvaput i javlja da vie nee doi.
Po istoj vezi dolazi jo jedan trener odbojke, drugar iz iste grupe. Sa svojom
devojkom je vlasnik hostela, pa se dvoumi da li da nastavlja bavljenje hostelom,
ili da se vrati trenerskom pozivu, ili da otvori kafi. U grupi je povremeno
184
Tomislav Sedmak
neusklaen, i njegova devojka ga odvaja od njih. Otac mu je alkoholiar, koji ga

je neprekidno omalovaavao, a majka je tipino pasivno-zavisna, vie naklonjena
muu. Kad god hoe da navede neki primer, kae lupam. Skrenuo sam mu
panju da je to obezvreenje bilo ega to bi posle toga rekao i da tim obezvreuje
sebe. Dobro je prihvatio poruku. Za sledei razgovor o njegovom radu u sportu,
pokuau da on razjasni svoj stav da je ispravno varati da bi se pobedilo, to
on prenosi na svoju ekipu koju trenira, devojke od oko 15 godina. Saglasan je i
sa Bojom rukom Maradone i sa Anrijevom rukom. U terapijskom odnosu
preovlauje potovanje i razmiljanje o datim porukama.
Niko iz ove grupe ne dobija lekove. Iz istog izvora, ali drugim kanalom je
stigla cela jedna porodica. Stariji sin uspenog branog para je dobio broj moga
telefona od posinka prve devojke. Taj posinak je sin druge ene tog oca.
Ranijih godina su dolazili kod mene i sin i kerka njegove druge ene iz njenog
prvog braka. Njihov otac je ubijen, sin je bio besprekoran, savestan i efikasan u
kolovanju u privatnoj gimnaziji, a kerka je krala pare iz kue, pa sam je uputio
na porodinu terapiju, to je bilo uspeno. Taj sin je dao moj telefon svome drugu,
koji je vrio pritisak da roditelji dou kod psihijatra, sa ime se slagao i njegov
mlai brat. U stvari, sinovi su traili da se roditelji ili razvedu, ili da se jave
psihijatru, jer su, i pored vidljive socijalne uspenosti, u stalnoj svai.
Otac dolazi na razgovor. Sredoveni profesor fakulteta, doktor nauka, voli
svoj posao, ali supruga, koja je vlasnica veoma uspene firme, zahteva da on pree
da radi u njenoj firmi, to on odbija. I supruga je dola na razgovor, ali sa vie
pregovaranja, jer je veoma zauzeta. Vozi najvei dip, u kome dostojanstveno
sedi, ali se ali da ne moe ni da parkira u mirnoj ulici u kojoj radim. U stvari,
umeao se trogeneracijski sistem. Oba sina su dobila demokratsko pravo da se
meaju u brak roditelja, koji su im obezbedili kolovanje u inostranstvu. I supruga
i sin smatraju da je otac suvie podreen interesima svoje primarne porodice, i
smatraju da je neophodno da postavi granicu. Terapijski cilj je bio olakan jer je
i stariji sin doao na tri razgovora. Postignuto je da se smanji pritisak na oca, da
roditelji postave granicu prema sinovima i otac prema primarnoj porodici, da sinu
postave i granine uslove za dalji boravak u inostranstvu. On zavrava studije, ali
hoe da ostane jo godinu dana da bi nauio jezik, to roditelji prihvataju, ali
trae diplome i rok. Roditelji su ugasili svoje dolaenje nedolaskom na zakazani
razgovor.
Smatram da je korisno prikazati grupu pacijenata bez farmakoterapije da bi se
stekao i uvid u psihijatrizaciju klijenata.
1. Razvedena ena pedesetih godina, u invalidskoj penziji (preko veze),
poela da dolazi zbog fizike agresije prema kerki, pre desetak godina. Redovno
dolazi 2-3 puta meseno, radi podrke i razumevanja sopstvenih postupaka i
odnosa sa drugima. Sada su odnosi sa kerkom usklaeni. Kerka sada studira
psihologiju i dolazi sama takoe 2-3 puta meseno. Majka je poveala toleranciju
185
na njenu sporost i nesigurnost koja prelazi u strahove. Kerka se postepeno

osamostaljuje, prihvatljivo je uspena u studijama, ima nedovoljno jasne smetnje
u druenju i sa devojkama i sa mladiima, ali je prikladnija u odnosu sa ocem.
2. Profesor univerziteta pedesetih godina, koji se odluuje za razvod od ene.
Svih 25 godina braka se trudio, unosio u kuu, starao se za enu koja je penzionisana preko njegove veze i ne radi nita. Osetio je da gubi samog sebe. Osnovna
struktura mu je uslovljena zahtevnom majkom, sa odgovornou koja je ubedljiva odbrana od krivice. Za razvod se odluio i zato to nema drugih veza, preao
u svoj stan. Uspeo je i da se odvoji od majke, ali nastavlja staranje za sina kojeg je
zaposlio na fakultetu na kome i studira. Kerka ve ispoljava izvesne poremeaje
ponaanja, a on pomae koliko moe. Uspostavio je neobavezni heteroodnos.
3. Penzionisana psiholokinja ezdesetih godina, stanuje sa majkom sa kojom
je celog ivota u sukobu, neudata. Pominje dobrog oca, koga je majka eksploatisala. Majka je neprekidno obezvreuje, odbacuje, ali i stalno zahteva, a kerka se
stalno trudi da se dokae, da poniti majina obezvreenja. Ljuti je to kod sebe
opaa osobine sline majci. Pokuavam da smanjim njenu agresiju, da uspostavi
granicu prema majci. Daje mi svoje pesme na itanje i oekuje pohvalu.
4. Uspeni pravnik, tridesetih godina, doao zbog oseanja krivice prema devojci sa kojom je prekinuo pre dve godine i sada je u vezi sa neto starijom sudinicom. Smanjenjem oseanja krivice, dolazi do znaajnog sukoba sa sudinicom,
tako da ona iz straha zove policiju. Pripremaju se za brak, onda se svaaju, onda
se mire, a onda se opet pripremaju za brak, a on odlae. Ispitivao i svoju plodnost, koja je nedovoljna, ali ni libido nije dovoljan. Smetaju mu ene koje mu se
nameu, a kad uspostavi vezu, odmah se gasi seksualno interesovanje. Teko verbalizuje, nema seanja, niti svesnost trauma, roditelji odavno razvedeni, majka,
sudija nervira ga. Trai razgovor, ali teko daje. Utisak praznina iza fasade.
Kako doi do uvida u strukturu linosti?
5. Profesorka fakulteta, etrdesetih godina. Prethodno bila godinama kod
enskog terapeuta, a zatim vie godina kod mene. Zapostavljena jedinica u braku, majka narcistina, a otac je mnogo voli. Nedovoljno veta da uspostavi i odri
vezu. Celokupna terapija je podrka ka osamostaljenju. Odluuje se za medicinsku oplodnju i uspeva. Otac je prethodni partner. Roditelji su saglasni, zadovoljni. Ona je veoma zadovoljna, mirna, u sedmom mesecu trudnoe. Ova pacijentkinja je uputila na mene tri prijateljice i supruga jedne od njih.
6. Profesorka tridesetih godina zapoela terapiju braka zbog supruga koji
je autodestruktivno vozio motocikl sa tekim telesnim povreivanjem. Veza i
brak su trajali vie od deset godina. Bila pasivno-zavisna, submisivna. On odbija
tretman, ona odluuje da se razvede. Nastavlja da dolazi izvesno vreme, uspostavlja
novu vezu sa partnerom slinog temperamenta. Planira brak, zavrava terapiju.
Posle izvesnog vremena dovodi oca, penzionera zbog psihosomatski uslovljene
anksioznosti i superpozicije. Njegova supruga je praktino nepokretna, te se on
186
Tomislav Sedmak
stara o njoj i neguje je. Umerene doze anksiolotika nisu dovoljne i potrebuje i
dalje razgovore.
7. Studentkinja ekonomije i prodavaica u butiku. Brza, skoro agresivna, iskljuiva, a nesigurna, preispituje svoje postupke. Odvojena od roditelja koji su na
selu. Otac veoma agresivan i opsesivan, zelena. Majka odlazila zbog dobijenih
batina i vraala se zbog dece. Isprepletenost majke i oca u ostvarenju identiteta.
Ugroavaju je ispoljene oeve osobine. Bira stabilnog, smirenog mukarca, ali
njena agresija ugroava vezu. Na poslu suvie savesna i iskljuiva, te se sukobljava
sa koleginicama. Oseanje krivice to zapostavlja studije. Mnogi dinamizmi su
na nivou svesti, pa izgleda da su lako popravljivi. Raunam na povoljnu radnu
alijansu i na nezadovoljstvo postojeim doivljavanjem sebe i odnosima. Autentino ubacuje psovaki argon ukazujui na imitativno ponaanje.
8. O psihijatrizaciji se moe govoriti ak i kada brani par, roditelji, dolaze
zbog sina. Prvi par su veoma uspeni, poslovni ljudi, visoko obrazovani, iji je
sin dugogodinji psihijatrijski pacijent na redovnom psihijatrijskom tretmanu,
uz primenu psihofarmaka. Sin se, posle bolnikih leenja odluio za drugog
psihijatra, koga smatra manje agresivnim. Dolaze ve godinama, uglavnom
jednom meseno. Razgovori imaju terapijsko obeleje. Iako roditelji odravaju
saradnju i sa psihijatrom sina, u naim razgovorima govorimo i o sinu, ali
posebno o porodinim odnosima, oekivanjima, do korekcije ponaanja i bolje
usklaenosti. Razmatra se i muevljev odnos prema sestri i njenoj porodici.
9. Drugi par su mu i ena, koja me zna od pre 15-20 godina, kada se ona
leila od alkoholizma, sa muem u Institutu. Oni su u mirnom braku bez bliskosti. Problem je sin. Posle desetak razgovora proizlazi da je sin nedovoljno socijalizovan, povuen, jo od rane ado1escencije. Ali poslednje dve godine se u
potpunosti povukao, ne drui se ni sa kim, iskljuuje telefon, nema komunikacije
sa devojkama. Bio je u SAD tokom srednje kole, godinu dana, bio u Nemakoj
radi studija. Roditelji kau da je poelo naopako, kada je on negde zaturio svoj
zavrni diplomski rad u kompjuteru. Od tada vide da on nita organizovano ne
radi, ne ide na fakultet, kada izlazi iz kue stavi kaket na glavu, povije se kao da
ne bi bio primeen. Pored tog diplomskog, takoe pominju da je pre dve godine
neko na vratima njegovog stana, preko puta roditeljskog, napisao gej. Dolaze
da pitaju ta da rade, kako da se ponaaju. On nee da ide ni kod koga. Roditelji
smanjuju zahteve za diplomiranje, ali pitaju se da li je zdrav, ako nije kako mu pomoi. Ranije su razgovori uvek prelazili u svau i njegov odlazak u svoj stan. Sada
ipak razgovaraju o obinim temama. Desetak dana je bio sam sa ocem, kupovao
je za kuu, jeli su zajedno, to ukazuje na smanjivanje sukoba i neusklaenosti.
Diplomskog rada izgleda nema, ali ostaje pitanje naina ivota sina, socijalnog
ponaanja, pa i zaposlenje. Ali nita od svega toga se ne nazire.
187
***
Iako psihijatrizacija ostvaruje raznovrsne oblike uplitanja u socijalno tkivo,
vredi pomenuti jo dve oblasti. Jedna oblast je sudsko vetaenje. U ovoj oblasti
psihijatri su veoma ukljueni u pravni sistem, kroz procenu uraunljivosti. Deava se da optueni bude ocenjen da je sposoban da shvati znaaj svojih postupaka
i predvidi posledice, te se tada moe govoriti i o odsustvu psihijatrijskog poremeaja, tj. o psihikom zdravlju.
Druga oblast je mnogo sloenija i neophodno je osnovno odreenje psihijatrije. Radi se o ueu psihijatrije u procesu odreivanja pogodnosti za roditeljstvo,
kako prilikom razvoda roditelja, tako i utvrenog zlostavljanja dece u porodici(87-90). Postaje neizvesno da li je to socijalni pritisak za uplitanje psihijatrije
u takorei nereive socijalne situacije, ili je to potreba psihijatra za poveanjem
sopstvene znaajnosti kroz psihijatrizaciju. Da li je to spremnost psihijatrije za
uenje kroz sticanje iskustva ili iskazivanje moi bez prethodnog posedovanja
znanja?
***
Medikalizacija je drugi vid irenja znaajnosti psihijatrije za sopstveno postojanje u tekuim socijalnim zbivanjima(91-95). Podstaknuta je savremenim idealizovanjem zdravlja, oslanjajui se na odravanje i poboljanje telesnog izgleda,
a pretpostavljajui uspenije socijalno delovanje. U to su ukljuene dve varijable
koje dobijaju i politiko znaenje, jer se koriste u svim izbornim proglasima i dokazima za uspenost postojee vladajue garniture. To su kvalitet ivota i duina
ivota. Kvalitet ivota je osnova procene uspenosti leenja i ivotnih mogunosti
bolesnika. Ali, kvalitet ivota je i opta socijalna kategorija, koja je ukljuena u
ljudska prava. U socijalnim razmerama, kvalitet ivota se poboljava obezbeenjem materijalne osnove ivljenja usmeravajui se prema lagodnosti, bezbrinosti, zabavi, pa i srei(96-97). Pod kvalitetom ivota moe se smatrati i zapaanje
pojedinaca ili grupa da su im potrebe zadovoljene i da nisu uskraeni u mogunosti da ostvare sreu. Za odravanje politike znaajnosti nudi se hleba i igara
(panem et circenses Juvenal). Danas se tom izrekom oznaava pokuaj vlasti
da jeftinim hlebom i jeftinim zabavama odvrati panju obinih ljudi od bede i
socijalnih nepravdi u drutvu. (Klajn)
Ova dramatina borba za zdrav ivot i ostvarenje kvaliteta ivota, odraava
injenicu da savremeni ivot ugroava zdravlje. Moe se poeti od zdrave hrane,
s jedne strane i brze hrane, s druge strane. Za zdravu hranu i za zdrav ivot treba
uiniti izvesne napore, a brza hrana i lagodan ivot proizlaze iz oputenosti i
bezbrinosti. Postaje oigledno da kvalitet ivota moe ugroziti zdrav ivot.
188
Tomislav Sedmak
Uspostavljanjem zdravog ivota ostvaruju se uslovi za produenje ivota. Poinje se od dijetetskih proizvoda i vitamina da bi se prelo na lekove, koji deluju
preventivno tokom sledeih 3-5 decenija. Tako nastaje porast broja starih ljudi(99). Nemanji kae: Starenje uspeh oveanstva(100-101). U nas raste broj
starakih domainstava, a starost neumitno nosi vee siromatvo i naputenost.
Poto ene due ive, onda se i u starosti nastavlja inferiorniji poloaj ena(102).
Slede podaci o starakom mentalitetu: pad radoznalosti, smanjenje kruga interesovanja. Trae se reenja za probleme populacije starih. U Nemakoj je nega
starih i nemonih postala jedna od najveih privrednih grana. Sledi politiki zakljuak, stvara se pravni okvir, koji bi omoguio da se u nezi starih lake i bre
zapoljava radna snaga iz istono-evropskih drava(103). Uz sve ovo, treba uzeti
u obzir i potrebu za medicinskim i psihijatrijskim staranjem.
Oslanjajui se na neprekidno upotrebljivu postavku o jedinstvu suprotnosti, sve ovo ulaganje napora za ostvarenje idealnog telesnog zdravlja i produenog postojanja je podstaknuto strahom od neuspeha, nemoi, bolesti, pa i smrti(104-105). Na jednom kraju radost ivljenja, na drugom kraju strah od smrti.
Prisutnost dimenzija ukljuuje i mogunost: strah od ivota i radost usmrenja.
Ali, bilo koji od ovih ekstrema je veoma retko prisutan u optoj populaciji. I ne
samo da je strah od smrti toliko podsticajan za odravanje zdravlja i dugog ivota, nego je mogue da lei u osnovi umetnikog stvaranja(106). Markovi odbacuje tu pesimistiku prebojenost, pa kae: ivot je esto isuvie lep i uzbudljiv da
bismo ga kvarili stalnim lamentiranjem nad alosnom injenicom da e njegovo
upotrebno vreme jednog trenutka istei. Smatrajui da u sutini dramskog stvaralatva lei vreme, sledi: Snimiti film, ili napisati pozorini komad u sutini
predstavlja pokuaj da se tok vremena, ako ne zaustavi, bar na trenutak uspori,
ali u tom pokuaju mi ne cvokoemo. Nismo kukavice, nego svedoci. Strahom
od smrti mi se igramo, i to nam priinjava veliko, ogromno zadovoljstvo(107).
Drutveno usmerenje prema zdravom i dugom ivotu ostvaruje uzajamnu
pozitivnu povratnu spregu sa industrijom i medicinom. Razliite grane industrije
nameu svoje proizvode i ostvaruju profite. Medicina poveava svoju znaajnost.
Jelena orevi ukazuje da Svaka drutvena grupa tei da nametne i opravda,
dokae i pokae vlastiti sistem klasifikacije kao najbolji i opte poeljan, to u
drutvenu arenu uvodi neprekidnu borbu u ijem se sreditu nalazi kultura (tj.
nain ivota i sistem vrednosti). Ubedljivo deluje reklama na kojoj lekar u belom
mantilu sa slualicama oko vrata tvrdi da je odreeni proizvod garant dobrog
zdravlja.
I ne samo da je obavezno biti injenino zdrav, ve je medikalizacija u savremenoj tehnolokoj civilizaciji proirila svoju delatnost na vetako prikazivanje
mladog i lepog tela silnim repertoarom estetskih operacija. Uz pomo plastinih
hirurga danas svako moe da odlui kako e da izgleda, iako se nameu brojne
etike i moralne dileme(108). Estetski hirurg Panfilov definie prototip povoljnog
kandidata za estetski zahvat: To je ekstrovertirana, socijalno aktivna, emotivno
189
osetljiva, vrlo kritina i samokritina linost, koja tei perfekcionizmu. Takvih

kandidata u celokupnoj populaciji ima oko pet odsto. Ako kod njih postoji neki
deformitet zbog kojeg pate, ako je indikacija ispravno postavljena, a operacija
tehniki korektno izvedena, oni posle zahvata prosto procvetaju.(109). Oigledno je da se mnogi hirurzi ne pridravaju ovih indikacija, kao to je oigledno da
i novane mogunosti obezbeuju ispunjenje elja pojedinaca.
***
Na ovako strukturisano sadanje socijalno znaenje medicine nadovezuje se
i medikalizacija u psihijatriji(110). U tome uestvuju bar etiri konvergirajua
faktora:
1. postojei nain ivota i sistem vrednosti;
2. medicinski orijentisani psihijatri;
3. neverovatno brzi razvoj industrije psihofarmaka, to zahteva nametljivo
reklamiranje, ali podrazumeva znaajnu zaradu;
4. terapijska uspenost.
Psihike potrebe savremenog oveka preobraaju se u odluke i on hoe da bude
zadovoljan i uspean, hoe da bude drutven, hoe da bude i sutra zdrav, hoe
odmah da zaspi, a da se ujutru probudi oran za rad i dokazivanje sposobnosti,
hoe da se ne boji i da ne brine, hoe da ne trpi i ne pati, da ne gubi kontrolu.
Ueem u medikalizaciji psihijatrija hoe da odri i povea svoju znaajnost,
da povea i broj ljudi kojima je potrebna, da proizvede njihova eljena psihika
stanja i da ostvaruje mo dirigovanja tuim ivotima.
Medikalizacijom psihijatar u potpunosti potvruje svoje bioloko obrazovanje
i potpuno prihvatanje medicinskog modela odnosa i leenja. Psihijatar uestvuje
u medikalizaciji psihijatrije:
1. davanjem sve veih doza lekova, to se zasniva na ubeenju da je lek
efikasan, samo je potrebno postii terapijsku dozu (izuzetak je rispolept
preporuuje se optimalna doza, jer dodatno poveanje samo poveava
neeljene efekte);
2. davanjem lekova to due;
3. davanjem lekova novim dijagnostikim kategorijama, jer dijagnoza je
osnova medicinskog modela, kojim se takorei zahteva davanje lekova;
4. davanjem odreenog leka veem broju dijagnostikih kategorija;
5. davanjem vie vrsta lekova odreenoj dijagnostikoj kategoriji;
6. davanjem lekova radi korekcije strukture linosti;
7. preventivnim davanjem lekova radi osujeenja pretpostavljenog nastanka
poremeaja ili bolesti;
8. davanjem lekova u sve ranijem uzrastu.
190
Tomislav Sedmak
Iskljuivi oslonac na efikasnost psihofarmaka podstie profesionalnu neutralnost, ali i otklanjanje bilo kakvog psihoterapijskog pokuaja ili pristupa.
Postaje uobiajeno da psihofarmakoterapeut daje lekove, a da neko drugi primenjuje psihoterapiju, uprkos svih preporuka za holistiki pristup pacijentu kao
celovitom biu.
Prvi nepovoljni efekat medikalizacije je precenjena znaajnost lekova ne samo
u okviru primene u praksi, ve i u teorijskom tumaenju etiologije psihijatrijskih
bolesti, uglavnom shizofrenije i bipolarnog afektivnog poremeaja. Etioloko
tumaenje ovih bolesti je poelo da se oslanja na nalaze koji su dobijani ispitivanjem
lekova, tj. hemijskih supstancija koje su menjale psihiko stanje i ponaanje poev
od primene na ivotinjama. Kada bi se utvrdilo da ta hemijska supstancija deluje,
onda su te podatke koristili da objasne i biohemijsku osnovu bolesti. Tako je
medikalizacija zasnovana na delovanju tih supstancija, a efekat i primena lekova
u leenju odreenih dijagnostikovanih bolesti zasnovan na dokazima (evidence
based medicine)(60, 111-112). Ali, ak i u ovako uspostavljenom naunom
pristupu, koriste se i iskustva pojedinih vodeih strunjaka za tu oblast.
U poetku psihofarmakoterapijske ere u psihijatriji vladala je dopamiska teorija shizofrenije jer su prvi primenjeni lekovi ostvarivali svoje efekte delovanjem
na dopamin. Zato su oni, po sistemu povratne sprege, nazvani tipini, jer potvruju postavljenu teoriju. Ali pokazalo se da je njihovo terapijsko delovanje nedovoljno za obuhvatniji oporavak od shizofrenije, pa je istraivanje nastavljeno,
i otkrivene su supstancije koje su mnogo povoljnije delovale na same simptome
shizofrenije, a nisu izazivale neeljene efekte tipinih antipsihotika, koji su inae potvrivali delovanje na dopamin. Zato su ti uspeniji lekovi, paradoksalno,
nazvani atipini, jer nisu usklaeni sa postojeom teorijom, a efikasniji su(113).
Njihovo povoljno delovanje je, po naunim dokazima, uslovljeno delovanjem na
serotonin, koji je korien za teorijsko tumaenje bipolarnog afektivnog poremeaja, posebno depresije. Tek posle ovih dokaza, poelo se slobodnije govoriti o
postojanju depresije u shizofreniji(114). Oslanjajui se na medicinski model tumaenja i leenja ovih bolesti, staranje za ove pacijente, a time i leenje poremeenog ponaanja i intrapsihiko strukturisanje, preneto je na druge profesije:
psihologe, socijalne radnike, defektologe.
Drugi nepovoljni efekat medikalizacije je preterana saradnja psihijatrije kao
profesionalne i socijalne institucije, do gubitka autonomnosti. To se odraava
znaajnim novanim davanjima psihijatrima koji uestvuju u ispitivanju i oekivanom potvrivanju efikasnosti proizvedenih lekova, novanim pomaganjem
udruenja i organizovanja naunih skupova. Utvreno je da pojedini psihijatri
istovremeno primaju novac od proizvoaa leka i uestvuju u zvaninoj, administrativnoj proceni efikasnosti leka, podobnosti za upotrebu i davanju dozvole za
medicinski opravdanu primenu. Vodei psihijatri, preko profesionalnog udruenja, daju smernice koji lek, u kojoj dozi i kojem dijagnostikovanom poremeaju
treba uzimati(115). Odreivati terapiju iskljuivo na osnovu tih odreenih smer-
191
nica titi psihijatra od bilo kakve greke i praktino ga oslobaa line odgovornosti, jer deluje na osnovu medicine zasnovane na dokazima i prema smernicama
udruenja i vodeih strunjaka.
Posebno poglavlje psihofarmakoterapije za razumevanje postojee medikalizacije ine novi antiepileptiki psihostabilizatori i, naroito, antidepresivi koji
otklanjaju ponovno preuzimanje serotonina, to uslovljava da je serotonin due
delotvoran u sinapsama /SSRI/.(116-119) Dokazano je da je vreme ispitivanja efikasnosti ovih psihofarmaka, kao i vreme praenja eljenih i neeljenih efekata
bilo veoma kratko, pa i veoma povrno, uz preterano naglaavanje brzih i eljenih
terapijskih efekata uz naglaeno reklamiranje i usklaivanje sa sistemom vrednovanja. Paljivo itanje radova koji su uporedno ispitivali razliite antidepresive
ukazuje da je efekat raznih SSRI jednak sa efektom triciklinih antidepresiva,
jedino to deluju bre i, imaju manje neeljenih efekata(120). Pokazalo se da ovo
drugo i nije sasvim tano. Neeljeni efekti u prvim danima uzimanja SSRI su
esto veoma nepovoljni, ali se pacijentima preporuuje da uporno nastave sa uzimanjem leka, jer e posle desetak dana doi do eljenog efekta. To su: muka, gaenje, glavobolja, nemir, nesanica. Zatim je dolo do povezanosti uzimanja SSRI
i traginih ubijanja drugih i samoubistava, uz agresivne ispade pacijenata koji
ranije nisu ispoljavali takva ponaanja. Sudski procesi su zatakavani poravnanjima, plaanjem odtete.
Sledea podrka medikalizaciji uz primenu SSRI proizala je iz parole da oni
koji uzimaju fluoksetin, nasilno reklamirani prozak, mogu dostii vie nego dobro do povienog raspoloenja, to dobija obeleje adikcije. Relativno brzo su
kliniari poeli da ukazuju da je mogua zavisnost i da je opasno naglo prekidanje leka, to ukazuje na telesnu zavisnost.
Zyban /Wellbutrin/ bupropion, koji ne utie ni na serotonergine, ni na noradrenergine receptore, a ima blagi podsticajni efekat na noradrerenergine neurone, i malo inhibira ponovno preuzimanje dopamina, preporuuje se za obustavu puenja, pa ga svrtsvaju u atipine antidepresive, moe proizvesti stanje
povienog raspoloenja(77, 121, 122). Dva pacijenta su hteli da prekinu puenje,
pa su odluili da uzimaju Zyban. Uz moju preporuku da uzimaju najvie polovinu preporuene doze, jesu otklonili potrebu za puenjem, ali su doli u stanje
povienog raspoloenja, koje su oseali da nije njihovo, da nije prirodno, pa su
prestali da ga uzimaju. Jedan pacijent je ostvario apstinenciju, a drugi je ubrzo
nastavio da pui. Na tritu ima i antidepresiva koji deluju i na noradrinergine i
na serotoninergine neurone(77).
Medikalizacija u kojoj ne uestvuju samo lekari, ili psihijatri, ve i kominice koje se oslanjaju na sopstveno iskustvo, je oblast delovanja anksiolitika. Njihova upotreba je raspostranjena. Zna se da posebno urbana populacija uzima
anksiolitike i preventivno i ciljano, i kratko vreme i godinama. Opte indikacije
su: strah i nelagodnost zbog putovanja, pred ispit, pred sahranu, pred spavanje,
192
Tomislav Sedmak
ali i smanjenje napetosti na poslu. Postoji administrativni pokuaj da se ova laika medikalizacija smanji poveanom kontrolom recepata. Zato se u privatnim
apotekama mogu kupiti veoma raznovrsni i veoma toksini lekovi bez recepta, ali
se za anksiolitike trai recept.
Postoji navika i zavisnost kada su u pitanju anksiolitici. Navika podrazumeva
dugo uzimanje i medicinski odreenih koliina, pa i u vidu minimalnih doza.
I navika moe dobiti obeleje adikcije ukoliko se uz odravanje prosene doze
javljaju simptomi apstinencije pred sledee uzimanje leka, ili ako se lek ne uzme
u naviknuto vreme. Tipina adikcija ukazuje na intenzivnije doivljaje apstinencijalne krize. Medicinski kontrolisano i proizvoljno uzimanje malih i prosenih
doza, kao i povremeno, situaciono uzimanje su povezani sa savremenim socijalnim tokovima da se otklanjaju stanja neprijatnosti, napetosti, nespavanja, strahova, a poveala psihosocijalna stabilnost i efikasnost. Adikcija sa poveanjem
uzetih doza, koje idu do 100 mgr bensedina u jednoj dozi, zahtevaju opreznost u
tretmanu. Ova adikcija se teko otkriva, posebno kod ena.
Zaista je pitanje da li se u XXI veku sa svim savremenim zahtevima uspenosti
i obrascima ivljenja moe otkloniti potreba za korienjem bilo kog sedativa?
Naveo sam nepovoljna usmerenja u okviru medikalizacije, ali odravam stav
opreznog i primerenog korienja psihofarmaka, u skladu sa utvrenim psihikim stanjem pacijenta, sa procenjenim intenzitetom simptoma, sa stepenom
osujeenja prosenog funkcionisanja pacijenta izazvanog stanjem koje je uslovilo njegovo leenje. Bez obzira na sve preporuke udruenja, koja se oslanjaju na
dijagnostikovani poremeaj, odreivanje farmakoterapije je lina odgovornost
psihijatra lekara. Pri tom, sigurno se mora uzeti u obzir nepouzdanost dijagnostikovanja i veoma prisutna mogunost brzog i burnog ispoljavanja neeljenih
efekata. Takoe treba biti oprezan u odnosu na doze lekova, koje se daju u SAD.
Jo tokom ezdesetih godina XX veka se na sastancima vrhunskih istraivaa i
kliniara diskutovalo o tome kako i zato se poruene i dozvoljene doze u SAD
ne primenjuju ni u Evropi, niti u nas.
Uvek sam bio protiv monoterapije velikim dozama jednog leka. Moj stav je
da je mnogo bolje dati dva leka u manjim dozama, koji deluju sinergino prema
postojeim simptomima no velike doze jednog leka, to podstie nastanak neeljenih efekata(124). Akademska psihijatrija je smatrala polipragmaziju pokazateljem neznanja, jer su poetne odrednice bile: jedna bolest, jedan prenosnik, jedan
lek. Za mene je nemogue i zamisliti da poremeaj delovanja jednog prenosnika
ne utie na druge sisteme prenosa u CNS-u. Nije verovatno da u veoma sloenim
klinikim ispoljavanjima delovanje jednog leka na jednog prenosnika uravnotei
sloenu neuronsku i biohemijsku strukturu u CNS.
Nekontrolisanoj medikalizaciji moe se suprotstaviti i ideja minimalnih doza
lekova. Stalno se namee tvrenje da je obavezno dostii terapijsku koncentraciju
leka u krvi, kao osnov za postizanje efekta. Kliniko razmatranje se oslanja na
193
procenu efekata leka na prethodno ispoljene simptome, a ne na laboratorijski ili

na ivotinjama utvrenom odnosu koncentracije leka u krvi i vienog efekta.
Jedna od tekih odluka u psihofarmakoterapiji je konana obustava malih
doza odravanja. Ne zna se ta ini ta minimalna doza leka, niti ta e biti kada
se lek obustavi. Zato, kadgod obustavim dozu odravanja nekog leka, poveavam
opreznost, podstiem pacijenta da me obavetava o stanju i zakazujem ee
vienje.
Sve znanje psihijatra o lekovima padaju u vodu, ukoliko se ne uspostavi terepijska alijansa. Za primenu psihofarmaka je veoma vano da li sam pacijent
prihvata lekove, da li je spreman da ih uzima, kao i da li sam on trai lek. Dobro
objanjenje psihijatra o razlozima za davanje leka, o eljenim i neeljenim efektima, o nainu uvoenja i praenju efekata u velikoj meri osmiljava i olakava
terapiju lekovima. Oigledno je da se ne radi samo o administrativnoj proceni
knjikog znanja, ili o smernicama za primenu odreenog leka. Traim od pacijenta da mi praktino posle prve doze uzetog leka telefonom javi njegovu procenu
efekta leka i njegovog stanja. To poveava sigurnost pacijenta i potvruje odgovornost psihijatra. To je potvrda linog uea psihijatra u terapijskoj alijansi. Jer
on/ona jeste moj pacijent, ali i ja sam njegov/njen psihijatar. Alijansa potvruje uzajamnost uea. Ovakav oblik saradnje omoguava prilagoavanje doza,
kako u smislu poveanja, tako i u smislu smanjenja doza.
Najsloenije pitanje u medikalizaciji je psihofarmakoterapija poremeaja
linosti(93). Trajnost ovih stanja bez obzira na dinamiku ispoljavanja kroz subjektivne doivljaje i ispoljeno ponaanje ukazuju da postoji izvesna usklaenost
odnosa prenosnika u CNS-u, te davanje psihofarmaka moe izazvati veoma nepredvidljive efekte. Subklinika ispoljenost razliitih poremeaja se prepliu sa
strukturom linosti, koja je u osnovi poremeenosti(125). Doivljenost i ispoljenost poremeaja moe imati obeleje krize, to veoma opravdava davanje psihofarmaka. Ali iza toga sledi teka procena da li obustaviti psihofarmaka, da li
pokuati korekciju i same strukture linosti, da li samo smanjiti doze lekova sa
pretpostavkom preventivnog osujeenja novih kriza.
Medikalizacija, zajedno sa psihijatrizacijom se posebno ispoljava u graninoj oblasti izmeu neophodnosti psihijatrijskog leenja i svakodnenog ivljenja
sa uobiajenim komponentama ivota koje potvruju da je ivot teak, a to su
problemi ivljenja(126, 127). Psiholog Seligman kae da je svaki lek u psihofarmakopeji kozmetiki(126). Nema leka koji izlei i izgleda da je bioloka psihijatrija odustala od ideje izleenja. Ne negirajui primenu psihofarmaka, niti
psihoterapije, ukoliko su tekoe ivljenja blizu simptomima mentalnog poremeaja, on preporuuje spajanje sa staromodnom vrlinom, koja se zove hrabrost.
Hrabrost razumeti sopstvene psiholoke probleme i reavati ih tako da dobro
funkcioniete njima uprkos. I ja smatram da je to dovoljno dobra preporuka.
To su stanja u kojima se prepliu struktura i izdrljivost linosti, s jedne strane,
194
Tomislav Sedmak
a moguih, ak i svakidanjih i neizbenih tekoa ivljenja, s druge. Klinika

slika, ispoljeni simptomi i subjektivno doivljavanje pacijenta su osnova za procenu primene psihoterapije bez ili sa dodatkom psihofarmaka. Pretpostavlja se
potreba za anksiolititicima, pa i antidepresivima, ali je mogue uzeti u obzir i
davanje psihostabilizatora, pa ak i atipinih antipsihotika, ali u veoma malim
skoro beznaajnim dozama, za koje bi strunjaci rekli da su besmislene.
U okviru moga uea u medikalizaciji i psihijatrizaciji jeste preuzimanje ovih
pacijenata na leenje, koje neko mogue ne bi ni preuzeo radi leenja, ili bi leio
bez psihofarmaka, ili bi samo administrativno dao neki psihofarmak. Intervencije lekara opte medicine se ovde najee zavravaju administrativnim davanjem
anksiolitika, ak i kada postoje prikriveni i minimalni simptomi depresije (zabrinutost, usporenost, depresivno prebojeni snovi: mrtvi, mutna voda, jutarnja
tuga, znaci somatizacije). Povrno otklanjanje anksioznosti ne razreava osnovno
tuno raspoloenje i simptome, koji maskiraju depresiju. Smatram da preuzimanje psihoterapijskog pristupa uz male doze psihofarmaka, preteno smirujuih
antidepresiva i anksiolitika predstavljaju optimum psihijatrijskog leenja. Takvih
pacijenata ima uvek i svuda; pretpostavljam da ih je najvie kod lekara opte medicine i u psihijatrijskim dispanzerima, ali javljaju se i radi privatnog leenja.
Kratki prikazi mogu odslikati ovu kategoriju pacijenata.
1. Upravo pridola nova pacijentkinja ispoljava veoma neuobiajenu reakciju
na postojeu branu situaciju. Odluila se za privatno leenje jer u svom
okruenju, pa i u familiji, ima dosta psihijatara, a hoe da sauva privatnost.
Fakultetski obrazovana gospoa, dostojanstvenog izgleda, naueno uzdrana, u
braku etiri decenije i vie.
Zbunjena situacijom u braku, ponaanjem svoga supruga i sopstvenom reakcijom. Naime, ima idealan brak i divnog mua, koji je delimino vezan za svoju
zahtevnu i veoma staru majku, ali to je sasvim reeno. Mu je veoma paljiv,
dobar otac, prilagoen uslovima zajednikog ivota. Oboje su u penziji posle
punog radnog staa. Tokom braka je povremeno pominjana njegova emotivna
epizoda u ranoj mladosti, kada je on bio odbijen i nepodoban. Pre nekoliko godina pacijentkinja je i upoznala tu osobu i procenila je kao veoma neuspenu i
beznaajnu, zaputenu, neuglednu. Poslednjih nekoliko meseci pacijentkinja je
prela da spava u drugu sobu, jer joj mu nepodnoljivo hre. Izgleda da je tada
mu uspostavio pismenu vezu sa tom enom iz svoje mladosti, koja je u inostranstvu. Na osnovu naknadno proitanih pisama pacijentkinja je utvrdila da je
mu pripremao teren za razdvajanje i uspostavljanje veze sa svojom mladalakom
ljubavi. Izgleda da je ta ena ispoljila znaajnu spremnost da se vee za njega,
da uspostave zajednicu. U tom momentu je pacijentkinja uzela stvar u svoje
ruke. U otvorenom razgovoru sa muem, on joj je rekao da je to samo vrsta
provere, da on nikada ne bi mogao da napusti brak. Zajedno sa suprugom on je
pismom obavestio tu enu o prekidu korespondencije. Supruga je shvatila da je
okida cele situacije bio njeno odvajanje od postelje, to je podstaklo oseanje
195
odbaenosti i bezvrednosti mua, koji je poeo da trai reenje. Ona se vraa u

zajedniku postelju, spolja je situacija reena, ali pacijentkinja je razoarana i preispituje sebe, svoj brak, mua i njegovu linost (u kakvom je braku bila, kakva je
linost taj njen mu?). Ja pretpostavljam izvesno depresivno preispitivanje iako
pacijentkinja ne govori o tome. Dajem joj 20 mgr amizola. Nije joj potrebno nita
za smirenje, jer veoma dobro spava, bez nepovoljnih snova. Nije razdraljiva, pa
ni uznemirena, ponaanje i doivljavanje su u skladu sa iskazanom zrelou i
stabilnou linosti. Na sledeem razgovoru, posle nekoliko dana, dolazi veoma
zadovoljna. Uz moj utisak unutranjeg smirenja, ona govori kako joj je terapija
amizolom veoma poboljala telesno stanje. U prvom razgovoru nije pominjala da
ima neprijatnu muku u trbuhu, koja se ne smiruje i pored uzimanja lekova koje
joj je dao gastroenterolog. Uz 20 mgr amizola dolo je do ubedljivog poboljanja
tegoba u trbuhu. Ja joj objanjavam mogue delovanje amizola na rad digestivnog
trakta i sam prijatno iznenaen dodatnim efektom amizola. U cilju pojaavanja
postignutog efekta, poveavam terapiju na 20 + 10 mgr amizola. Pacijentkinja me
obavetava da joj ovo poveanje terapije ne prija, osea nemir i nelagodnu napetost. Smanjujem terapiju na 20 mgr i stanje se ubedljivo stabilizuje.
2. Sledea pacijentkinja dolazi zbog tunog raspoloenja i veoma nepovoljnih
prisilnih misli, da neto loe uini sebi, ili sinu od 4 godine. Ima 40 godina,
udata je esnaest godina i dugo nije mogla da ostane u drugom stanju i pored
brojnih pokuaja. Kad je odustala od trudnoe, ostala je u drugom stanju i
rodila je. Nezadovoljna je ponaanjem svoga mua. Inae je vesele prirode,
dobro raspoloena, ivahna, bez ikakvih podataka o ranijim tegobama. Odrasla
uz majku, bez oca koji je iveo u susedstvu oenjen, sa jednim sinom. Radi,
prodavaica je u radnji sa malo kupaca. Mu je stariji od nje, visoko obrazovan
za razliku od nje. Ili radi, ili ide na pecanje, ili sedi kod kue i gleda TV program.
Nema razgovora, nema bliskosti, nema razumevanja, on dri novac kod sebe i
ona mora uvek da trai od njega. Sin je zdrav, nestaan, ide u obdanite, ali stalno
izvoljeva, zahteva i to je nervira. Pita se kako su nastale te neprijatne misli (po
svemu sudei usmerene su prema ubistvu sebe ili sina). Tokom prvog razgovora
vie ispoljava povieno raspoloenje u vidu uzbuenja, nemira, sa neubedljivim
smehom, ali povremeno se javlja napad plaa, koji ne moe da osujeti. Ve due
vremena je ovako nepovoljno raspoloena, plana, sa loim mislima, koje joj se
nameu, ali ona se brani radom ili preusmerenjem misli. Pored nezadovoljstva
muem i brakom, ukazuje da ima 40 godina, i kao da je neto preseeno. Do 40-e
godine je bilo dobro i najednom se preobratilo na ovo loe. Nita nije isto kao
ranije. U PMS-u se stanje pogorava. Ipak, nikada nije izgubila kontrolu, niti je
ispoljila telesnu agresiju, uspeva da se kontrolie. Kada je dolo do razmatranja
farmakoterapije, kae da je samo jednom u ivotu uzela neki bromazepam i
dolo joj da sve razbija, javila se neka napetost i bes, te se jedva iskontrolisala.
Poto joj je spavanje dobro, onda sam uveo 3x12,5 mgr maproltilina. Na sledeem
razgovoru je rekla da joj je bolje, da nema neeljenih efekata od lekova. S obzirom
196
Tomislav Sedmak
na stalno prisutnu energetsku nabijenost miino-pikniki tip grae, kao

i na podatke o potrebi da se kontrolie, pomislio sam da uvedem 2-3x50 mgr
karbapina. Meutim, nije nala karbapin od 200 mgr, pa je nabavila tegretol od
400 mgr, i ja joj odredim terapiju 2xl00 mgr zbog pogodnosti lomljenja tablete.
Meutim, kada je uzela jutarnju i podnevnu terapiju sa tegretolom, javila se
hitno telefonom. Efekat tegretola je bio za mene zastraujui. Nikada do sada
niko nije reagovao na uzimanje tegretola kao ona. Posle jednog sata od uzimanja
lekova, javio se neki gubitak koncentracije, nesnalaenje u prostoru, ispadale su
joj stvari iz ruku, nije mogla da usmeri delatnost. Oseala je izmenjenu svest
o sebi i orijentaciju u prostoru. Ipak je uzela i podnevnu dozu i posle sat-dva
me je zvala. Drugu dozu je manje osetila, bila je delimino obamrla i kao da
je poela da se smiruje. I pored subklinike doze tegretola, izgleda da je prva
doza podstakla izvesni gubitak strukture primarne linosti i dezorganizaciju,
kod linosti hipomanino-agresivne strukture. Odmah sam obustavio tegretol,
iako doputam da bi 50 mgr tegretola delovalo povoljno. Ostala je na 3x125 mgr
maprotilina, to je delovalo povoljno na raspoloenje posle nekoliko dana, tako
da je bilo mogue nastaviti psihoterapijske razgovore. Poela je da naglaava
da su joj razgovori potrebni, nema nikoga sa kim bi razgovarala. Ne uputajui
se u interpretaciju prisilnih misli, razgovor se usmerava prema majci, koja je
bila alkoholiar, baki koja ju je uvala, drugarima. Poto se ublaavaju znaci
depresije, raspoloenje joj se uravnoteuje, nema prisilne euforije i smeha, ali
nema ni napada plaa. Ne ispoljava spremnost da se upusti u psihoterapijsku
samospoznaju, reklo bi se bei u zdravlje.
3. Starija gospoa osamdesetih godina, akademski obrazovana, u penziji, dolazi posle smrti mua zbog tugovanja koje teko podnosi i ugroavajue nesanice.
Mua je negovala dvadesetak i vie godina zbog njegovog tekog sranog oboljenja. Brak je bio pun uzajamne panje, ljubavi i potovanja uz ubedljivo dopunjavanje i slaganje. Ona je bila veoma zadovoljna brakom i muevljevim ponaanjem, jer je u prvom braku doivela teko telesno nasilje, ega se jedva oslobodila.
Bez dece. Ostvaruje se razgovor o njenom nainu ivota, o organizaciji u vremenu, povraaju delatnosti i interesovanja. Usmerava se na male doze smirujueg
antidepresiva radi korekcije spavanja 7,5 mgr, tolvona 1/4 od 30 mgr. Spavanje se
uspostavlja. Dolazi na razgovore, uravnoteuje se, ali i dalje tuguje. Tako se odigrava terapija do ostavinske rasprave. Na raspravi se pojavljuje njegova priznata
vanbrana kerka sa zahtevom za deo nasledstva. Pacijentkinja dolazi u meanom raspoloenju, besna i ljuta, prazno-tuna, ali sada vie tuguje nad sobom i
zbog razoaravajueg pogleda unazad u sve godine sa mrtvim muem. Nastavlja
da koristi tolvon 7,5 mgr pred spavanje. Odrala je dostojanstvo i samopotovanje. Prestala je da dolazi. Minimalna terapija, uz psihoterapijsku podrku bili su
dovoljni za prevazilaenje i smrti mua, i razoaranja u njega i sve godine braka.
Medicinski model je odrao primat u leenju psihijatrijskih pacijenata posebno na bolnikim odeljenjima. Zapostavljen je dinamski-psihoterapijski mo-
197
del(128), posebno zbog nezainteresovanosti i nemogunosti procene efikasnosti,

iako postoje izvesne preporuke i formalna podrka za bavljenjem psihoterapijom.
Postoji smirenost na odeljenjima, to se koristi kao potvrda o uspenosti farmakoterapije, jo od prvih primena antipsihotika, largaktila i rezerpina. Meutim,
nedostaje ivost na odeljenjima. Grupni sastanci su uzgredna organizacija, ali
prelaze u neobavezni i nedovoljno usmereni razgovor, bez dovoljno terapijske
usmerenosti. Medicinski model vraa hijerarhijsku strukturu i vertikalni sistem
komunikacije. Sve manje se govori o timskom radu i o odnosima meu lanovima tima, zapostavljajui terapijsku znaajnost psihijatrijskih sestara i tehniara(129). Proizlazi da sestre ostvaruju znaajnu terapijsku delatnost samo u onim
sredinama gde je razvijeno kuno leenje i psihijatrija u zajednici.
U poslednjim decenijama XX veka, posebno u ustanovama koje su teile
razvoju socijalno-psihijatrijskog modela, sestre su ostvarivale svoju terapijsku
znaajnost(130-132). Bila je posveena velika panja dodatnim edukacijama sestara za neposredni rad sa pacijentima, grupno i individualno. Sestre su uspostavljale prilino bogat komunikacioni pristup zdravom delu linosti pacijenta.
Time se odrava prosena, uobiajena realnost pacijenta(128). Komunikacija je
delovala jednostavno, ali sutinsko obogaenje je bilo zasnovano na sestrinskoj
pripremljenosti i odgovornosti. Strunost psihijatrijskih sestara se dograivala
na prirodnost i neposrednost komunikacije, uz podrku, razumevanje i prikladnu toplinu i empatiju. Time se smanjivala psihijatrijska obeleenost pacijenata.
Autentinost sestrinog pristupa se ba zasnivala na jednostavnosti, prirodnosti,
spontanosti. Na timskim sastancima se odigravala obrada i osmiljavanje daljeg terapijskog pristupa svakom pacijentu. Psihofarmaci su obezbedili mir na
odeljenjima, koji je proizvod sputavajuih efekata, ali svakodnevni ivot na odeljenju odravaju sestre uz profesionalno odmeravanje linog uea i delovanja
na pacijenta. Na prividno povrnom nivou sestra postepeno odrava pacijentov
identitet, poev od pridavanja znaaja svakom pacijentu, od neposrednog jednostavnog imenovanja, pa do ostvarenja saradnje koja postaje osnova pacijentovog
uea u ciljanom procesu leenja. Od neprocenjive vanosti je vetina sestre-tehniara da postepenim pristupom i blagim, sadrajno nebitnim govorom ili verbalnom pripremom za dalji tok odigravanja, podstakne pacijenta da popije lek,
ili da mirno primi odreenu injekciju. Taj prividno rutinski pristup veoma uspeno otklanja nepoverenje i strah pacijenta. Iskusna sestra postaje nezamenljiva
i kada treba nahraniti pacijenta koji odbija hranu. Kroz svakodnevni kontakt sa
pacijentima, sestre i tehniari su od neprocenjivog znaaja za posredovanje izmeu lanova porodice i pacijenata, indirektno delujui na usklaivanje odnosa
lanova porodice i leenja i celini, pa i na odnos prema odgovornom psihijatru.
Znaajno je kada roditelji pacijenta kau da su naili na strpljivog i razumnog
tehniara ili sestru na odeljenju, koji se prikladno bavi i brine o njihovom sinu ili
kerki, samim tim to je roditeljima povremeno teko da dou do psihijatra koji
je prezauzet ili u dispanzeru.
198
Tomislav Sedmak
Potrebno je da mi psihijatri razmiljamo i saznamo kakvim nas drugi vide.

Roditelji koji su bili smireni i zadovoljni ponaanjem tehniara, ordinirajueg
psihijatra su opisali kao da ih podsea na mesara, zavrnutih rukava na belom
mantilu i u stalnoj urbi. ak su ispoljavali strepnju da ne naljute psihijatra, to
bi moglo nepovoljno da se odrazi i na leenje njihovog lana porodice. Tehniar
je ulagao napor da opravda psihijatra velikom zauzetou i veoma odgovornim
poslom.
Ne uspeva se sa uvoenjem procesa zdravstvene nege, po kome bi sestre poveale odgovornost za pojedinane pacijente, ali bi dobile mogunost za osamostaljenje u okviru sopstvenog strunog delovanja. Otpori su obostrani. Same
sestre nisu spremne da prihvate veu odgovornost i samostalnost, jer je jednostavnije odravati vertikalnu komunikaciju, prihvatanje naredaba i usmerenja
psihijatra. Oslanjajui se na svoje odreivanje prema medicinskom modelu,
psihijatri nisu dovoljno spremni da smanje svoju znaajnost i ublae formalnu
hijerarhijsku poziciju.
***
U optem sagledavanju socijalnog odreenja psihijatrije, bolesti ili poremeaji zavisnosti imaju posebno znaenje zbog nemogue procene da li je za ove
poremeaje krivo, pa i odgovorno drutvo i vlast, kao nedovoljno definisana,
ali i neizbena komponenta svakodnevnog ivljenja, ili psihijatrija zato to je nemona, ili zato to ne preduzima vie(133-136). Psihijatrija se od druge polovine
XX veka postepeno ukljuuje u tretman zavisnosti, poev od leenja alkoholiara, kada je alkoholizam dobio status bolesti, a jo ubedljivije od kako je dolo
do psihijatrijskog izjednaenja poremeaja ponaanja i bolesti. Psihijatrija je
utvrdila svoje pravo da lei i ponaanje. U okvirima definisanja poremeaja zavisnosti psihijatrija je dobila dodatni podsticaj za psihijatrizaciju, posebno kada
se ispolji nemo drutva, pa i zakona, i za medikalizaciju tragajui za arobnim
lekom zajedno sa industrijom koja se bavi istraivanjem i proizvodnjom lekova(132-137). Zaista se ne moe porei da primena odreenih hemijskih supstancija ipak doprinosi obustavi zavisnikog ponaanja, iako te supstancije i ne
odgovaraju optem, klasinom, pa i naunom poimanju leka. Ali, nedovoljan je
broj zavisnika, koji se odluuju da prekinu zavisniko ponaanje i da se podvrgnu
dugotrajnom leenju. Mnoge profesije osporavaju psihijatriji pravo i obavezu da
lei zavisniko ponaanja, posebno koristei delovanje porodice, navike, namere,
svesni izbor, ili kroz pravo pojedinca na izabrani stil ivota, i/ili nemoralnost
ponaanja(138-142).
Drutvo u celini, u okviru postojeih zakona, ali u i u sferi nezakonitosti,
omoguava nastajanje poremeaja zavisnosti, a ovek i njegova struktura linosti
uspostavljaju odnos sa ponuenim oblikom zavisnosti. Iako se zavisniko po-
199
naanje ui, i, navodno, svako moe postati zavisnik od neega, nastaje vreme
kada zavisnik gubi sposobnost obustavljanja, kontrole ili izbora svoga ponaanja.
Poto samo drutvo doputa i nudi osnovu za poremeaj zavisnosti, proizlazi da
procena da se radi o psihijatrijskom poremeaju ponaanja koristi stepen oteenosti psihosocijalnog funkcionisanja. Ali, uz to idu i individualna graanska
prava, sloboda linosti da bira, da bude slobodna, sve do ugroenosti svoga ili tueg ivota (ugroenost imovine je jo sloenije definisati sem u sluaju krenja
zakona), kada se moe primeniti zakonska prisila ili medicinski-psihijatrijsko leenje i bez saglasnosti zavisnika. Ali, s jedne strane je dozvoljeno postepeno i produeno unitenje svoga, pa i tueg ivota, a s druge strane je neophodno razvijati
toleranciju za razlike, pa i za manjine, a zavisnici su, ipak, jo uvek manjina.
Medicina mora da intervenie u sluaju vitalne ugroenosti uzimanjem toksinih, pa i smrtonosnih koliina psihoaktivnih supstancija /PAS/, to jo uvek
ne mora biti zavisnost, ili u sluaju apstinencijalne krize to je ubedljiv pokazatelj
telesne zavisnosti. U zavisnostima koje nisu obeleene uzimanjem PAS-a, medicina intervenie u sluaju ivotne i telesne ugroenosti, na primer, kad kockar pokua samoubistvo, ili kada je ena povreena nasilnikim ponaanjem partnera,
od koga je zavisna.
Pretpostavke o poveanju broja zavisnika se povezuje sa savremenim usmerenjem prema pravu na zadovoljstvo, uivanje, pa i sreu. Vezuje se i za sve vie
slobodnog vremena. Nedovoljno je jasno da li je dozvoljeno, tj. nekanjivo uivati
PAS, jedino je kanjivo dilovanje. Stalni rat izmeu proizvoaa i rasturaa
droga, s jedne strane, i znaajnog policijskog aparata s druge strane, je borba neprestana bez pobednika. Nekad narod velia nekog narko bosa, koji ini dobra
svome sirotom narodu, a ogromni policijski, internacionalni aparat pokuava da
ga uhvati. Nekad se govori i o sprezi na najviem dravnom nivou izmeu vlasti,
policije i narkobosova. I gde tu da se postavi psihijatrija kao jedan od sporednih
uesnika u tim velikim igrama.
Za troenje alkohola i uivanje u njegovim efektima postoji stalna i ubedljiva
podrka poev od povoljnog efekta na krvne sudove. Due ive oni koji piju 80
ccm 40% alkohola dnevno od onih koji uopte ne piju. Nekome moe da padne
napamet da preporui svakodnevno pijenje ove koliine radi produenja ivota,
to je cilj uspene drave. U jednoj propagandnoj seriji plakata, alkohol nije bio
naveden kao tetni faktor za bolesti srca i krvnih sudova, a naglasak za tetnost
je stavljen na puenje, gojaznost, holesterol. Napadna su takmienja u brzini
ispijanja to veih koliina piva, uz dobar provod punih 24 sata nekoliko dana, na
veoma reklamiranim bir-festovima.
Podsticanje na kocku se odvija kroz bezbroj ponuda, postojanje zvanine lutrije, klaenje, ali uz sve vei broj pravih kockarnica sa svetleim reklamama.
Grad Las Vegas, u srcu pustinje, osnovao je poznati pripadnik kriminalne mafije, a sada uz taj centar kocke i slobodnog provoda ivi znatan broj obinih lju-
200
Tomislav Sedmak
di. Jedino se javlja pokuaj da se u nas ogranii rasprostranjenost kladionica i

kockarnica blizu kola, kada se utvrdilo da ih ima u vidljivom broju. Igrice
za kompjutere, kao i raznovrsni oblici komunikacija, sve do kanjivih sadraja,
ubedljivo podstiu sve vei broj ljudi da korienje preobrati u vidljivo oteenje
sopstvenog ponaanja.
Istraivanja neprekidno naglaavaju vreme prvog probanja(143), to se preplie sa pravom na slobodu i zabranu bilo kakvog kanjavanja. Sve ranije probanje
je istovremeno pokazatelj slobode i radoznalosti tih novih generacija. Ne samo da
inspekcije ne mogu reiti prodaju alkohola i cigareta mladima, niti ulazak u kladionice, nego izgleda da je nemogue osujetiti dilere da obavljaju svoj posao u
blizini osnovnih kola. U stvari, posebno treba prikupljati sve one koji su probali,
ali se nisu navukli, ta ih je odvratilo, kako su to oni iveli, ko je uticao, kako su
odluili da stanu, kako su organizovali vreme. Pitanje je kako bi drutvo moglo
da organizuje pozitivna grupisanja u vreme kada mladi postepeno izlaze iz porodice i poinju vrnjaku socijalizaciju. Vie se oekuje od nevladinih organizacija
i volontera, pa i od samoorganizovanja, no od same drave, ili administracije.
Suvie je poznato da na mnogim veseljima, mladi, uz mao ponaanje i takmienje ko moe vie ostvaruju dramatina trovanja. Jo dramatinije deluju
saobraajke(udesi, nesree ili nezgode) ili ak samoubilako ponaanje, jer tako
ginu mladii i devojke(144). Sledi sloeni proces traenja krivca, oseanja krivice
i tugovanja, uz empatiko prikazivanje u medijima.
Za savremeno slobodno drutvo je nereiv obrazac okupljanja pijanaca
(down and out- Skid-row) na pogodnim mestima u gradu. Onda doe do svae
i ubistava i sazna se, preko medija da se alkosi okupljaju iznad Autokomande,
kod restorana Stepin vajat. Graani iz okoline kau da je taj park leglo pijanaca
koji se svaaju i tuku, pa je samo pitanje dana kada e doi i do ubistva(145).
Narkomanija svojom surovou i vidljivou dobija jo vie socijalnog
znaenja. Ubrzani proces samounitenja do mladog lepog lea odvija se pred
lanovima porodice i socijalne sredine. tampa saoptava o naprasnoj smrti
predoziranog mladog oveka, koji nije stigao do bolnice na jo jedno spasavanje
ivota. Godine ratova, tranzicija, opte stanje u drutvu, nezaposlenost i raspad
sistema vrednosti slue kao razlog za poveanje broja narkomana i izjednaenje
u svim sredinama, u velikim gradovima, ali i u selima.
Mediji slikovito prikazuju raspad sistema vrednosti(146, 147). Autor, Boko
Jaki je bio zaprepaen reagovanjem ljudi na pokuaj samoubistva na mostu.
Iznervirani graanin uzvikuje: Dajte mi pitolj, ja u da ga ubijem, da mu
olakam, majku mu j..... Taksista dopunjuje: Bolje da su mladia gurnuli sa
mosta..sada emo svi morati da plaamo njegovo leenje. Obuhvatajui optu
atmosferu, autor dodaje: ...i to u trenutku kada se od protagoniste kafanske tue
u Americi pravi nekakav heroj, a od svih nas se oekuje divljenje za siledijstvo.
Konano, roditeljsko usmerenje Cinini radoznalci koji decu izvode iz kola
201
da bi ih na mostu mobilnim slikali sa samoubicom u pozadini ovaj prikaz je

oigledniji od istraivanja sa dirigovanim pitanjima i odgovorima da iline.
Narkomanija, menjajui ponaanje zavisnika, prepleteno sa emocijama i ponaanjem roditelja, oteava iskazivanje pojednostavljenih stavova. Nema uspenog socijalnog usmerenja, niti objektivnog naunog stava iako je psihijatrijsko
znaenje vidljivo. Muzejinovi zahvata dubinu porodine drame(148). Govori o
svome ueu u seansi sedamdesetih godina, zatim o buntu zbog izgradnje Zavoda za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici: Stanari iz okolnih zgrada dolaze
i prete da e zgradu minirati, da im takvi bolesnici ne trebaju u njihovoj blizini.
Nastavlja kako je njegov poznanik arhitekta promenio svoj izgled: bio je zaputen, izgubljen. Zatim je bila sahrana njegovog sina. Sinu narkomanu je trebalo
200 maraka za drogu. Vie nita nisu imali za prodaju. Sin je noem krenuo na
majku i ubo je u butinu. Otac je izvadio pitolj i ubio je sina, jedinca. Ostali su
samo on i ena. I onda je supruga preuzela ulogu tuioca. Poela je da napada
mua da im je unitio ivot. Otac je na kraju prihvatio krivicu i sebi presudio.
Neuspenost psihijatrije u leenju narkomana, i pored naglaene psihijatrizacije (narkomanija je poremeaj zavisnosti prava bolest), pa i medikalizacije
(postojanje antagonista, agonista i deliminih agonista i antagonosta) uslovio je
obraun irih socijalnih razmera. Na jednoj strani su bili narkomani koji prihvataju odvikavanje, leenje u zajednici uz primenu batinanja i njihovi roditelji
koji se slau sa takvim nainom leenja, jer nijedno drugo leenje nije uspelo.
Na drugoj strani su bili borci za prava oveka. Predstavnici psihijatrije i drugih
verski usmerenih komuna bez batinanja, davali su podatke o metodama i uspenosti svoga delovanja. Mediji su, uz velike naslove prikazivali dogaaje i izjave
uesnika.
Slike su pokazale batinanje narkomana u Centru za leenje bolesti zavisnosti
pri manastiru Crna reka(149, 150). Sinod SPC se ogradio. Krivine prijave su
podneli zatitnik graana i jedan roditelj tuenog. Drugi roditelji su saoptavali
da su oni i njihova deca saglasni sa nainom leenja. Nije moglo da se razazna
da li Centar vodi sveteno lice ili narkoman apstinent. Protojerej Peranovi kae:
Verujte da mi je drago to se sve ovo desilo. Jednom treba da se raisti da li je
Crna reka crna rupa u Srbiji, ili je to mesto koje ima opravdanje za postojanje. U
sluaju da Centar ugase, moda bi mi laknulo, jer ve ivim po principu dala
baba dinar da ue, a dva da izae. Samo tvrdim, ovo nije mesto za muenje, jer
mi smo za ovih est godina ovde imali i danas imamo decu veoma uglednih i
uticajnih ljudi. Kako bi to prolo bez njihovog znanja i reagovanja? Inae, nikada
nisam krio da se u situacijama kada je to neophodno koristi i sila. Svesni smo da
to nije po zakonu, ali ni zakoni nisu savreni, ivot nisu paragrafi. Svesni smo da
uslovi nisu savreni, ali sve je bolje od ulice.
202
Tomislav Sedmak
U istim novinama, istog dana na prvoj strani Roditelji narkomana podravaju

batinanje, pa Nau decu dramatinije mue na ulici, a naa deca tuku nas...
(151,152).
Za roditelje narkomana, pa i za druge psihijatrijske pacijente ubedljivo odrasli
ostaju deca(152, 153). Tvrde: za mene je on/ona/ uvek moje dete. Nevolja je u
tome to se u okviru pojma i termina dete odrava osujeenost u razvoju 1inosti, osamostaljenosti i preuzimanja line odgovornosti. Vrhunac tog kulturolokog obrasca iskazala je majka Bobana Mitia (34 g), koji je ubio suprugu, tatu
i svoje dvoje dece, etvorogodinjeg Lazara i dvogodinju Anelu, pa jo ranio
eninu kerku iz prvog braka(155). Pre ubistva supruga se dva puta sklanjala u
prihvatnu stanicu Centra (Vranje). Bobanova majka na sudu kae: Bobana smo
krili na njivi koju zovemo Kuka. Tu smo napravili ukopanu skrivalicu od greda,
pokrivenu daskama i uvali ga. Kako da ga ne uvam kad je moje dete? Da li ti ne
bi uvao svoje dete? zapitala je predsedavajueg Vea.
Uiteljica, majka adolescenta politoksikomana na leenju na timu stalno
ponavlja dete. Posle ljutnje to je pitam ta je to dete, odgovorila je to je neto
najplemenitije na svetu. To njeno dete je dan ranije stavljalo no pod grlo
svoje bake, poto su majka i sin gledali film u kome igra Svarceneger sa brojnim
ubijanjima, iako je sin opomenuo majku da pravilima leenja nije dozvoljeno da se
gledaju filmovi sa nasiljem. U razumevanju nastanka i otklanjanja narkomanskog
zavisnikog ponaanja, treba uzeti u obzir i odnos roditelja, koji, volei i vezujui
za sebe, osujeuju individuaciju sina ili kerke, da bi zauvek imali dete.
U kampu u Dvorskoj uz Centar (Crna reka) nalazi se 47 narkomana (11 povratnika). Ovde dolaze nekoliko meseci posle prijema u Centar. Pravila su: bogosluenje i radna terapija(156). Rukovodilac je Boidar Dragutinovi, bivi narkoman, koji je doao 2004 godine. Kae da je jedna modra zadnjica neuporedivo manje telesno maltretiranje od krize koju izazovu sami zavisnici, kad popiju
blokator preko uzete droge.
U zajednici-komuni Zemlja narkomani se lee bojom ljubavlju, jer narkomani i jesu ljudi eljni ljubavi, koju pokuavaju da dobiju na pogrean nain, to
je ono to ih dovodi na stranputicu, kae vladika Porfirije(157). Uspeni boravak
proizlazi iz liavanja svih spoljanjih efekata, koji oveka razgrauju u duhovnom smislu, a jedan od osnovnih ciljeva je da se sretnu sami sa sobom i u sebi
prepoznaju razlog zbog koga su poeli da se drogiraju. Zlo se ne moe pobediti
zlim, ve iskljuivo rtvenom ljubavlju, odnosno bezuslovnim davanjem za dobro. Kanjavanje se odvija po principu savesti. Ukoliko se neko nije obrijao,
on bi trebalo sam da umoli ostalu brau za oprotaj i odrekne se npr. kafe, koja
se pije jednom dnevno, ukoliko ipak popije bez blagoslova, i narednog dana e
samo on piti, ali u prisustvu ostale brae kojima e napitak biti uskraen. Poinje
se pevanjem duhovnih pesama. Sledi molitva, doruak, pa rad. Sledi molitva, pa
ruak, pa nastavak posla. Sportskog dana se igra fudbal. Najvaniji momenat je
203
veera. Iznose se iskustva proteklog dana, svako govori o svojim problemima i o

svom doivljavanju drugih. Teite je na izgradnji zdravih meuljudskih odnosa
u zajednici. Uz jasno usmerenje prema religiji i uzajamnoj ljubavi, vidljivi su i
principi socioterapije sa sticanjem socijalnog uvida(158). Socijalni uvid se gradi
na uvianju posledica svoga ponaanja na lanove grupe, pa se podstie izmena
ponaanja radi pripadanja grupi. Boravak je dobrovoljan, treba da traje dve i po
godine. Petnaest tienika su proli celi program i oni su danas zdravi ljudi. Posle
godinu dana provedenih u ovoj zajednici, 80% njih su resocijalizovani.
U katolikoj zajednici Hosana odvija se svakodnevni radni program sa molitvama, a bez mobilnih, cigareta i alkohola. Ulaz je dobrovoljan, tienik moe
da izae, ali u krizi se sa njim razgovara, da bi je prebrodio. Jednom meseno
su sastanci sa roditeljima, da bi se otkrili uzroci narkomanije. U zajednici je 21
tienik, a 20 je na listi ekanja. Ova zajednica je nastala zbog nemoi medicine.
Ostaje se 3-5 godina i procenat izleenja je 90%(159).
Navedeni rezultati potvruju uspenost religijski podranog socioterapijskog
tretmana. Ali broj leenih, i motivisanih za ovo leenje ukazuju na veoma sueni
pristup populaciji narkomana.
Na tritu se nalaze i privatne bolnice koje se oslanjaju na medicinski model
poev od detoksikacije, pa do primene postojeih antagonista, agonista opioida.
Nije dozvoljena zvanino implantacija blokatora, ali izgleda da i ovaj obrazac
leenja spada u sivu psihijatriju.
Posebno mesto na tritu privatnih bolnica zauzima bolnica Vorobjov. Pojavljuje se ubedljiva reklama na TV ekranu. Oslanja se na 16 godina iskustva u
izleenju narkomanije, alkoholizma, zavisnosti od kockanja, mucanja, neuroze
i depresije(160). Nudi bezbolan detox, oslobaa pacijenta od patoloke potrebe
za opijanjem, od uporne elje za upotrebljavanjem narkotika i alkohola. Koriste se specijalni medicinski aparati, medikamenti i informativna psihoterapija.
Ukazuju na preveliku aktivnost desne hemisfere to generie nestabilnost i elju
za narkoticima. Leva hemisfera ne moe da obezbedi samokontrolu i disciplinu.
Aparati uklanjaju ovu patoloku neravnoteu. Poboljava se raspoloenje, stvara
se oseaj odgovornosti, smanjuje se potreba za opijatima. Drugim ureajima se
smanjuju talasi koji su odgovorni za uznemirenost, a poveavaju se oni koji poveavaju luenje hormona zadovoljstva. Informativna psihoterapija se oslanja na
prikazivanje patnje i smrti i slike koje asociraju na zdrav ivot, koji je pred njima
ukoliko prestanu da se drogiraju. Maja 2009. jo nisu imali dozvolu za rad, koju
dugo ekaju. Pominje se autorska metoda leenja zavisnosti od narkotika dr Vorobjova. Na sastanku Sekcije SLD za bolesti zavisnosti prisutni lekar te bolnice je
preutao pitanje o njihovoj metodi leenja.
Sve ovo me je podsetilo na priu pacijenta iz Nia kome je tamonji psihijatar
odreivao terapiju na osnovu boje vode uz ukljuenje nekih aparata, dok pacijent
dri noge u toj vodi.
204
Tomislav Sedmak
Vie decenija se govori o posebnom pristupu narkomanima, za koji se moe

rei da predstavlja medikalizaciju. To je program leenja metadonom(161, 162).
Danas je mogua pouzdana provera prisutnosti droge u organizmu, a time i postojanje droge u telu, pre i tokom uea u programu. Osnovna primedba je da se
jedna zavisnost zamenjuje drugom, ali, ovog puta uz mogunost kontrole pacijenta. Savremena medicina doputa primenu smanjivanja tete u uslovima smanjenih mogunosti za kvalitetnije izleenje. Metadonski program se primenjuje
za neuspelo leene narkomana. Utvreno je da dobro organizovani program, sa
dobrim uvidom u pacijente, smanjuje psihosocijalno propadanje narkomana, poboljava telesno zdravlje i smanjuje antisocijalno i kriminalno ponaanje. Poto
je teko ostvariti idealne ciljeve leenja, metadonski program dobija i drutvenu i
psihijatrijsku podrku, ne ometajui primenu drugih metoda leenja.
Celokupna situacija sa primenom nasilja u leenju narkomana, to prihvataju
sami zavisnici i podravaju njihovi roditelji, je u tekom sukobu sa savremenim
zahtevom boraca za graanska prava za ukidanje svake vrste nasilja, to se postavlja
kao vrhunac potovanja oveka. Ali tekoe nastaju ukoliko postoji pristanak na
nasilno kanjavanje. Korisno je poreenje sa populacijom sigurnih kua, u koje
se sklanjaju ili bee ene od nasilnih mueva. Te ene se u proseku sedam puta
vraaju svome nasilniku, koji nastavlja da ih bije. Po psihijatrijskoj proceni radi
se o zavisnosti od nasilnika (sadomazohizam). Nasilnik je verovatno alkoholiar,
dramatini poremeaj linosti i mogue ljubomoran (paranoidnost). Nasilniku
ne pada na pamet da se lei, ne postoji osnova za prisilno leenje nasilnika, a ena
je ponovljivo spremna da se vraa u odnos, koji je ipak poremeen, to ukazuje i
na njenu poremeenost.
Svi uesnici u leenju narkomana sa primenom nasilja, i to jo pod okriljem
svetenih lica, su prihvatili nasilje. Posebno roditelji dramatino ustaju u odbranu ovakvog leenja. Roditeljka Bosiljka Kostovi pie: estoko i crnje od Crne
reke su posledice drogiranja i patnje itavih porodica i tek one obespravljuju oveka, samom injenicom da su im deca robovi narkomanije. Jelena Dragievi
govori o neuspelim medicinskim leenjima, posebno tri godine privatno, i da
nikada nije bilo bolje nego tokom ovog leenja.Pravno je nereivo ko moe zastupati prava narkomana ili prebijenih ena, kada njima nije oduzeto pravo. Ne
znam kako se moe formulisati pravni postupak, ko tui, ko je tuen i kako se
ostvaruje eventualna presuda. Praktino je nemogue zatititi rtvu, odbija zatitu, a prihvata svoju ulogu. Ali, za mene je sloeno to roditelji daju punu podrku
da nasilje sprovodi neko drugi, a ne oni. Nema podataka da li su ovi roditelji bili
blagonakloni, ili nasilni, da li su roditelji davali punu slobodu takvom razvoju
svojih sinova i keri, bez uskraivanja ili kanjavanja, ili su surovo bezrazlono kanjavali. Sada svoju nemo da ree odnose sa svojom decom, odravajui
ljubav, staranje, pa i formu odgovornosti, prenose pravo nasilja na druge. Ipak
najnepovoljnije za procenu linosti su oni koji prihvataju i primenjuju akte nasilja
nad drugim. Koja je to njihova potreba da batinanjem drugoga, to je kao dozvo-
205
ljeno i korisno, zadovoljavaju svoje nasilnike pulzije? Ovako preneto pravo za

primenu nasilja dobija obeleje preuzimanja prava na tui ivot, kao u eutanaziji.
Primer iz medija pojaava sloenost situacije koju stvara neizleivi narkoman.
Dogaaj se odigrao u Belgiji(164, 165). U treem braku majka je rodila sina Samija. Sama ga je podizala. Od 12-e godine poinje sa dointom, sve neprilagoenije
ponaanje. Zbog droge je otila kua, a dugovi su i dalje rasli. Majka je traila
pomo, ali: U Beljiji niko se ne moe prisiliti na hospitalizaciju. Gledajui narkomanske krize svoga sina, Ivet Rigo se odluila da mu olaka muke. Svojom
ljubavlju objanjava to to je, dok je spavao omamljen, obmotala gajtan oko sinovljevog vrata i udavila ga. Optuba je tvrdila da je zloin izvren sa predumiljajem. Unapred je nabavila auto, odvezla i zakopala le. Porota je smatrala da
je ona bila trenutno neuraunljiva i oslobodila je. Publika u sudnici je pljeskala
zbog oslobaajue presude.
Sasvim je pouzdano da je narkomanija veoma pogodna osnova za nadgradnju
jo nekog psihijatrijskog poremeaja, posebno prema psihotinim dizorganizacijama i organskim oteenjima CNS(166). Za ovako poremeene narkomane nije
potrebna dodatna psihijatrizacija niti medikalizacija, jer ovakvi pacijenti postaju
najnepovoljniji deo psihijatrijske populacije bilo da se lee ili ne lee. Poznati su
po tome da je veoma teko ostvariti bilo koji oblik organizovanog leenja, pa i
staranja za njih, pa i zato to oni sami odbijaju leenje.
Raste broj ljudi koji trae tretman zbog zavisnosti od kockanja i interneta.
Vie se zapaa spoljanji pritisak nego lina motivisanost za korekciju ponaanja.
Preteno dolazi do izraaja spremnost psihijatra i psihijatrije da se ukae pomo
oveku koji je trai. Sigurno je da se kroz uspostavljanje odnosa izmeu psihijatara
i zavisnika od kocke i interneta ispoljava psihijatrizacija irenje delatnosti,
teritorije i klijentele, a time i socijalne znaajnosti. Ovo sigurno postaje polje
novih napora psihijatara, koji izgleda da se ne mogu izbei, ali ostaje neizvesno da
li e to biti oblast novih muka i neuspeha baviti se leenjem zavisnosti za koje ne
postoji nikakva priprema tokom edukacije, pa ni tokom praktinog, uobiajenog
psihijatrijskog rada. ak ni farmaceutska industrija nije ponudila lek, te se time
odbacuje mogunost primene medicinskog modela, koji bi u mnogome olakao
odgovornost psihijatra, prenosei iskljuivo odgovornost na pacijenta, pa i na
njegovu socijalnu sredinu, ukoliko uestvuje u leenju.
U veoma bogatom priruniku za zloupotrebu supstancija (!) postoji opirni
prikaz o kockanju, o kockaru koji stvara probleme i o prisilnom kockaru(167).
Patoloki kockari doprinose tekom oteenju materijalne egzistencije sopstvene
porodice i sebe.
Kockanje je od vajkada prisutno u drutvenom ponaanju. Postoje blagi oblici
kockanja, koji imaju obeleje zadovoljstva i uivanja. Meutim, kod prave zavisnosti, patolokog, prisilnog kockanja, postoji prirodni tok i razvoj zavisnosti
po fazama. Ne zna se ta je pouzdani pokazatelj za buduu zavisnost, niti se moe
206
Tomislav Sedmak
utvrditi kada kockanje postaje potpuna prisila, kada kockar ne samo da mora
ostvariti uee u kockanju, ve vri raznovrsne radnje da bi doao do novca kojim e se kockati.
Vreme tranzicije i razvoj slobodnog trita su dali vidljivi polet za razvoj svih
oblika igara na sreu, a posebno za nagli porast kladionica i javnih kladioniara i
kockarnica. Zaposleni u kladionici je zapazio sedam tipova:
1. Hardkor zavisnik. Sedi u uglu kladionice po ceo dan, neobrijan, neprestano
pui, ispija kafu za kafom, pogled mu je zakovan za tele-tek, obino koristi novac
za kiriju za klaenje.
2. Sumnjivac. Danas mu je srean dan, izbegava crne make, gleda u oblake,
ne bi li pronaao pozitivne znake.
3. Prepisiva. U stvari ne voli sport, ali mu se svia ideja da dobije novac ni
od ega, stoji blizu drugih i prepisuje sa njihovih tiketa, tvrdi da iza svakog mea
postoji neka zavera.
4. Sreni gubitnik. Nikada ne dobija, uvek odigra previe utakmica na tiketu,
vreba sreu na duge staze i misli da je zabavno kladiti se na nemogue.
5. Ekspert. Doe esto sa laptopom u kladionicu, ita onlajn blogove o
klaenju, pomno prati sve sportske rezultate i analize, uzima u obzir sve faktore:
vreme, formu, pa i teinu igraa, statistiku, uvek je prvi da ponudi savet.
6. Momak bez posla i sa puno para. Uvek se kladi na veliko, epuri se dok
hoda, pokupi poneku konobaricu, pria o svom novom motoru, trijumfalno se
vraa da podigne novac kad dobije.
7. Mirni penzioner. Sa neto malo uteevine i mnogo slobodnog vremena,
po ceo dan u kladionici, iako igra na veoma male sume, slabo razumeju kvote i
internetsko klaenje, obino imaju u depu i loto tikete.
Ovo je benigna varijatna kockanja, koja ne mora prei u tetno ponaanje, iako
neki provode suvie vremena u kladionici gubei smisao vremena i socijalnog
delovanja.
Bez obzira na dijagnostiku procenu, proizlazi da je psihijatrijski opravdano
primiti pacijenta bez obzira na znaajnost kockanja za njegovo psihosocijalno
funkcionisanje i oteenost kockanjem. I ovde se uzima u obzir ovek kao linost
u traenju pomoi, a ne eka se ispunjenje dijagnostikih kriterijuma za patoloko
kockanje. Poetna tekoa je pitanje primene metode tretmana, jer je mogue
primeniti individualnu, porodinu ili grupnu psihoterapiju, to je osnova svih.
psihosocijalnih terapija zavisnosti koje su usmerene na promenu ponaanja.
Prvi kockar koji je stigao do mene radi tretmana je bio fakultetski obrazovan
ovek, drutveno i profesionalno veoma uspean, uglaen, oenjen. U porodici
su jo dve kerke. Zbog gubitaka na kocki porodica je morala da proda stan i da
207
koristi novanu podrku primarne porodice. Pod pritiskom dolazi sa suprugom

na tretman i insistiram da neprekidno dolaze zajedno. U anamnezi buntovnik
unutar porodice do zavretka studija, zatim leen od alkoholizma, uspeno,
uz stalnu apstinenciju. Pretili su mu smru i ostao je bez posla. Supruga vrlo
bezopasna, smeka se, neubedljivo se ljuti i preti. Nisu zabrinuti, tokom razgovora
se nita ne deava, mogui su samo povrni podaci. Posle nekog vremena nalazi
posao, ali uskoro dolazi do pronevere novca i ostaje bez posla. Niko ne zna da se
kocka, kada i kako. Izvesno vreme ne dolazi. Sa promenom reima dobija odlian,
ali za njega rizian posao, sa mnogo mogunosti za proneveru. Uspeva da dobije
mirniji posao. Dri se porodice, to dobija obeleje izbegavanja opasnosti. Moe
se pretpostaviti strah od recidiva i sledstvenog odbacivanja od porodice, pri emu
je njegovo oseanje oinstva bilo od znaaja. Porodica je skladna, bez svaa, sa
dosta bliskosti. U razgovorima utroje supruga je svojom blagou ometala bilo
kakav pristup njegovoj zavisnosti i on je odravao svoj zatvoreni sistem. Moj
zadatak je bio odravanje redovnih sastanaka na 3-4 nedelje. Jedino je zadrao
pravo da popunjava tikete i da u odreene dane popodne zauzme televizor i prati
rezultate. Klaenje je javno, uz minimalne sume novca. Starija kerka se udala,
odvojila se, zavrila je fakultet i zaposlila se. Mlaa kerka je, posle kratkotrajne
faze naglaene ivosti u ponaanju, postala smirenija i zavrava fakultet, sa
idejom da nastavi studije u inostranstvu. On i supruga ekaju penziju i smanjenje
optereenja.
Spremnost ovog kockara da prihvati tretman je bila uslovljena moguim odbacivanjem iz porodice. Odvikavanje od zavisnosti se svelo samo na povlaenje
iz prethodnih aktivnosti u porodini mir, to je verovatno povezano i sa ivotnim
dobom. Ja sam bio samo spoljni faktor kontrole, da li se lei ili ne. Uesnici u
leenju mogu biti zadovoljni. Moje uee je svedeno na prisutnost, odravanje
navike redovnog dolaenja i odravanja 50 minuta razgovora o porodinim i optim dogaanjima.
U skladu sa odreenjem moga psihijatrijskog rada, uz potvrdu da u porodici u
kojoj postoji jedan psihijatrijski pacijent, postoji jo neki, pre nekoliko godina su
na tretman doli njegova sestra i suprug. Razlog je anoreksija njihove kerke, koja
se neuspelo leila psihoterapijom. Oboje psihiki i telesno zdravi, obrazovani,
socijalno uspeni do bolesti kerke. Postepeno, nekoliko godina unazad, kerka je
poela da se izdvaja u svoju sobu, da jede sama i da povraa, da odrava mravost,
uz istovremeno opte socijalno povlaenje i potpuni prekid polaganja ispita na
fakultetu i pored prividnog uenja. Tretman roditelja je bio usmeren prema
promeni njihovog ponaanja prema kerki, ali i prema sinu i snaji, koja je ispoljila
tendenciju da odvoji sina od roditelja. Tokom godina kerka je postepeno poela
da jede sa njima, da izlazi na porodine skupove i da putuje sa njima. U javnosti
se ponaa veoma prirodno. Izgleda da ne povraa, ciklus joj je uredan. Poeli su
porodino da rade jogu u stanu sa trenerom. Nema napretka u studiranju. Majka
je vie usmerena na zavravanje studija, a otac vie na razvoj enskosti.
208
Tomislav Sedmak
U radu sa ovim roditeljima iskoristio sam svoje psihodinamsko znanje i

iskustvo kako usmeravati razgovor, kako prepoznati nereeno. Znai, ne analiza uzroka, ve postupna korekcija njihovih nepovoljnih obrazaca u odnosu sa
kerkom. Izbegavao sam ogoljene psihoanalitike termine i bilo kakve interpretacije. Ukazivao sam na razloge i metode otpora kerke da se ne identifikuje sa
majkom, zbog naglaene bliskosti sa ocem, koji je prilino mazio i ispunjavao
elje. Dinamska osnova je poela da deluje kada je sin otiao na kolovanje u
inostranstvo, pa je delovala: trougao majka-otac-kerka. Usmeravao sam ih da se
prirodno ponaaju meu sobom, da razgovaraju o obinim stvarima u njenom
prisustvu, da otklone nutkanje hoe li ta eli, uzmi ovo, dobro bi bilo
zato ne uradi kada e Na njene poruke samo dograivati, ne prelaziti na
pitanja njoj. Naroito opasno je: Ne tie me se radi togod hoe. Podrati
njene predloge to je dobra ideja ti to moe. Kolikogod izgledale povrne i
kolske, za ova dva veoma samouverena roditelja poboljavale su komunikaciju
sa kerkom.
A kakve veze sve to ima sa profesijom psihijatrije? Klijenti su smatrali da
kroz razgovor sa mnom mogu promeniti one obrasce ponaanja, koji nepovoljno
deluju na kerku. Nije medicinsko leenje, nema lekova. Ali mogue je podstai
njihovu spremnost za menjanje komunikacije sa kerkom, uz pretpostavku
promene odnosa, pa ak i samih sebe. Umesto sumnje u sebe i krivice za bolest
kerke, dobili su podrku za odustajanje od nametljivog roditeljstva i za kerkino
osamostaljenje u porodinom okviru, za poetak.
Drugi kockar takodje nije sluajno doao radi tretmana, zbog napada
prisilnog kockanja. Prvi pacijent iz porodice je njegov stariji brat, shizofren ve
petnaestak godina, koji uzima lekove, opstoji na autistinom nivou, onesposobljen
za uenje i za rad. Roditelji odravaju kult rada i dolaze na razgovore sa mnom
radi procene stanja bolesnog sina. Kockar je lepukasti momak tridesetih godina,
skladno graen, uglaenih manira sa konvencionalnim osmehom, to potvruje
njegovu dobru socijalizaciju. ak preterano samouvereno oputen, siguran u
svoje iskustvo i formalne ablone odnosa. Vie pretpostavljam blagu zabrinutost
kroz sadraj i nain govora, nego zbog samog sadraja i dogaaja. I ako se
pretpostavi izvesno nepovoljno oseanje, krivica, sramota, ljutnja na sebe, to je
po strani i ne ometa ga u razgovoru u kome je samopouzdan i ravnopravan. I
treba mu pomo, i ne treba mu, jer on zna ta se deava, ali prijateljski razgovor
sa psihijatrom moe biti od koristi.
On je student prava, koji godinama nije ni uio, ni polagao bilo koji ispit.
Zavrio je kolu za sportskog trenera, ali ni ne pomilja da trenira bilo koga,
posebno ne van Beograda. Povremeno pomae rediteljima i dobija novac, ali niti
mora da radi, niti da trai posao. Mimo kockanja je veoma umeren.
Pamtim sopstveno oseanje nemoi da produbim razgovor dobijanjem podataka o njegovom kockanju, o odnosima u porodici, sa drugarima, sa osobama
209
suprotnog pola. Jo ubedljivije sam nemoan da podstaknem njegovo emotivno

ukljuivanje. Nema ni odbrana, ni opreznosti, niti samokontrole, sve je delovalo
kao spremnost za saradnju, ali nije bilo njegovog uea, autentinosti, doivljaja.
Ostvaruje sopstvenu celovitost bez napora, bez iekivanja, bez neprijatnosti, bez
straha. Ono to intuitivno mogu da naslutim o njegovom intrapsihikom doivljaju, koji nije povezan sa onim to je na njegovoj povrini, koja uestvuje u odnosu je ravnoduna, neugroavajua praznina, unutranja neispunjenost sobom, ali
sa dovoljno opaanja onoga to se odigrava u odnosu i sa sposobnou sreivanja
podataka. Praznina koja se ne iri, ne plai, niti smeta, niti je eljena, niti prijatna.
Mogu rei, bezopasna praznina, koju ne doivljavam u odnosu sa drugim psihijatrijskim pacijentima. Nije ni dosada, nema nervoze, nezadovoljstva, izmene
ritma doivljavanja i delovanja. To je njegovo prirodno, proseno stanje svesti i
doivljavanje sebe. Setio sam se jednog naslova, koji je povezan sa Sinklerom Luisom, koji je pokuavao da prikae glavnu ulicu u malom mestu(168). Naslov je
glasio: Najegzotiniji su proseni. Oslukivanje normalnog dnevnog tona onih
koji su za mene najfascinantniji i najegzotiniji ljudi na svetu proseni graani
Sjedinjenih Drava. Sada kaem da njegova Glavna ulica namee doivljenost
ravnodune praznine, koja prelazi u ubedljivu monotoniju i dosadu, atmosferu
nedogaanja i nedoivljavanja, slino mome doivljaju introjekta ovog klijenta.
Njegova prazna prosenost pretakala se u besmisao ivota, u nepostojanje bilo
kakvog cilja. Toliko uravnoteen da mu nita ne smeta, sam sebi prija, u udnoj
stabilnosti i nemenjanju, neuhvatljivi spoj autizma i narcizma. Ne prihvata i ne
uestvuje u poziciji klijenta, a jo manje pacijenta. Ne menja se ni kada govori
o doivljenosti prisile za kockanje, kada se potpuno podreuje neemu u sebi.
Tada nema ni prolosti, ni budunosti, ni svest o sebi, samo ogoljeno prisilno
usmerenje, preplavljenost do gubljenja svesnosti. Ne pitam ga za sume u koje se
kocka, jer ni on sam ih ne pominje.
Znai, u tom preobraaju kada je ubedljivo poniten, a istovremeno preplavljen
do nesvesnosti, uravnoteenost, praznina i dosada postaju nepodnoljivi, kao nepostojanje i umiranje. Neki deo njega izranja iz nesvesne mase, kojoj se podreuje.
Potpuni paradoks, nepostojanje svesnosti niti linosti i ispunjenost golom energijom, koja se nasilno pretae u akciju. Oslanjajui se na teoriju zavisnosti(139), koja
se zasniva na delovanje dopamina, uz mogue burno pretakanje u noradrenalin,
doputa razmiljanje da bi izvesno odravanje dopamina, a time i noradrenalina u
periodu pre prisilnog ponitenja sebe moglo biti izazvano zybanom.
Uz potrebu da se u samom sebi suprotstavim introjektovanoj praznini koja
usmerava prema nemoi i porazu, pokuavam da ga izbacim iz njegove praznine
i ravnodunosti. Kreem veoma napadaki. Ukazujem mu da se u njegovom
kockanju i gubljenju svih dostupnih para, ispoljava njegova velika mrnja prema
ocu, kome su novac i rad organizacioni faktor u ivotu i cilj ulaganja celog sebe.
On unitava tekovine cele porodice, uz oca obezvreuje i postojanje i delovanje
210
Tomislav Sedmak
majke. Izdrava ovaj napad bez ikakvog reagovanja, bez ljutnje na mene, bez
uplaenosti, bez krivice. Da li je ostvarena radna alijansa, ili neki nivo transfera?
Dolazi dva-tri meseca, jednom nedeljno u poetku. Pita za objanjenje onoga
to sam govorio o odnosu prema roditeljima, ali bez ikakvih ukljuenja, samo
ogoljeno verbalno sreivanje. Ukazuje da ceni moje iskustvo, znanje, godine. Uz
podsticaj, pokree se prema vraanju na studije. Uz dva-tri odlaganja, nabavlja
knjigu, poinje da sprema ispit. Kasnije, vie ovla kae da sam bio surov, opet
bez emocija. Uz prikaz sebe, govori o svojim socijalnim vetinama, ima prijatelja,
lako uspostavlja odnose sa devojkama. Nema emotivnu vezu, samo povrne
i kratke odnose sa seksualnim odnosom. Roditelji se ne interesuju za njegov
tretman. Posle vie dolazaka pita zato je opasno da ide u kockarnicu, iao je i nije
osetio nikakvo uzbuenje niti potrebu. Bez farmakoterapije. Posle oko desetak
razgovora, u kom vremenu je jedina promena bila interesovanje za studije,
pa i pokuaj polaganja jednog ispita, recidivirao je. Posle recidiva je doao na
zakazani razgovor, snienog tonusa, bez definisanog oseanja, bez autoagresije i
bez krivice, ali bez ikakve spremnosti za dalje napore kao ni za neu kockanju.
Smatra da je uzaludno da dolazi i dalje na razgovore. Posle izvesnog vremena su
doli roditelji na razgovor. Ispoljavaju neorganizovanu zabrinutost. Moj pokuaj
usmerenja prema porodinoj terapiji, izaziva vidljivu, nekontrolisanu reakciju
oca, koji kae da to nee nikada prihvatiti.
Uspeh neuspeh? Gubljenje vremena za njega i mene, gubljenje para za njega i
njegove roditelje. Moj pokuaj oblikovanja jalovog posla, preispitivanje sopstvene
nemoi, pokuaj zasnovan na odgovornosti ili radoznalosti. On na viem nivou
prosenosti, odlinog izgleda, formalno naglaeno prilagoen, normalan, bez
smisla, bez obaveza, bez cilja, bez poremeaja ponaanja, sem u napadima
kockanja. U napadu nastaje iskljuenje realnosti, smak formalne prilagoenosti,
potvrda nepostojanja introjektovanog sistema vrednosti, ubedljivo suenje svesti
do osujeenja svesnog postojanja. Uivanje u vrhunskoj napetosti i/ili unitenje
samosvesti? Takmienje sa neim ili nekim nedefinisanim, da mrzi, da pobedi,
da se osveti, da uiva u ponavljanju poraza od nikad pobeenog neprijatelja. Ko je
taj neuhvatljivi i neunitivi neprijatelj? Povreuje i oteuje porodicu, ali izgleda
je ne ugroava dovoljno. uva se porodina tajna i pojaava lojalnost. Odrava
se porodina homeostaza sa psihotinim sinom, ali i neprekidna strepnja kada e
normalni sin da ponovo krene u kockanje.
A ja, psihijatar? Da se takmiim sa imaginarnim neprijateljem u pacijentu,
da ulaem znanje, da uloeni napor bude usmeren prema otklanjanju tetnog
ponaanja, a da terapija ne bude tetna. I ta ako sledei kockar zatrai razgovor,
zatrai tretman, pa i pomo?
Postoje i oni pravi kockari, koji svojim poremeenim kockarskim ponaanjem unitavaju svoju porodicu, svoje roditelje, unitavaju imovinu i dovode ivot u opasnost.
211
Zasada, jedina osmiljena mogunost terapije je porodina grupna sistemska

psihoterapija. Bez obzira na uzroke nastanka kockarskog ponaanja, porodica
postepeno postaje sauesnik u odravanju kockanja. Kockar stalno stvara dijadne
sporazume, traei tajnost od onog drugog. Nekada u porodici postoji preutno
znanje o kockanju svoga lana, ali se o tome ne govori, da se ne bi pokvarila
porodina atmosfera. Uglavnom, kockari nisu tako vidljivi kao alkoholiari i
narkomani, svojom zavisnou praktino ne ugroavaju svoje telesno zdravlje.
Postepeno se organizuju mogunosti za leenje kockara. To su Klinike za bolesti
zavisnosti IZMZ i Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti. Naslovi u medijima su
napadni: Kockanje je bolest, a ne hir(169). Dobijanjem etikete bolesnika prividno
se smanjuje moralistiko optuivanje. Psihijatrija dobija obavezu da lei bolest, a
nedovoljna uspenost leenja manje je neuspeh samog kockara, nego psihijatrije...
Uzimajui u obzir odgovornost psihijatrije za neuspeh ili uspeh u leenju, mora
se uzeti u obzir i odgovornost samog kockara za uspostavljanje kontrole i
oslobaanje od zavisnikog ponaanja.
U klinici za bolesti zavisnosti IZMZ kockari se primaju na leenje samo uz
saradnju lanova porodice za sve vreme leenja. U grupi su zajedno alkoholiari
i kockari. Sutina terapije je dobijanje to pouzdanijih podataka o ponaanju
kockara i odnosima u porodici. Steeno znanje o kockanju kao poremeaju
zavisnosti potvruje se uenjem i polaganjem ispita. Dobijeni podaci o ponaanju
i steeno znanje se koriste za terapijsko delovanje kroz grupne dinamizme i
terapijske intervencije. Porodina lojalnost je ovde kritino obeleje otpora.
Konfrontacija se neprekidno primenjuje tokom grupnih sastanaka, a posebno
tokom predstavljanja. lanovi porodice budu iznenaeni svim laima i prevarama,
koje je kockar koristio da bi izmamio novac i prikrio gubitke. On veoma svesno i
organizovano koristi laganje, negaciju, minimizaciju, racionalizaciju, a posebno
priznanja, krivicu i kajanje kada je otkriven. Poto dobro vladaju manifestnim
ponaanjem, mogu veoma povrno da uestvuju u tretmanu. Teko je postii
doivljeno oseanje krivice, kajanja ili sramote.
Kockar dolazi na leenje na pritisak porodice, koja je ugroena materijalnim
gubitkom i pretnjama ubistvom. Njegov dolazak na leenje je ipak zasnovan na
ubeenju da ga porodica nikada nee odbaciti, jer ga vole, pa je i leenja samo
vrsta provere i odlaganja njihovih pretnji.
Sticanje uvida i ostvarenje velikog predstavljanja je teko. Vidljivo je minimalno ulaganje napora, povrno ispunjavanje obaveza, vrsta bezvoljnosti i sporosti.
to je vie kockara u grupi, lake se koristi iskustvo starijih lanova grupe za
konfrontaciju. S obzirom na slinost disfunkcionalnog sistema porodice, alkoholiari su takoe veoma korisni u neposrednom napadu na kockareve manevre.
Svakodnevne grupe traju tri sata, sa pauzom u sredini. Tim se priprema za sastanak, postoji unapred odreeni program, ali se neprekidno prate i svakodnevna
odigravanja, kao i ispunjavanje obaveznih planova za ponaanje tokom dana, po-
212
Tomislav Sedmak
sle leenja. Timska analiza grupnog ponaanja tokom pauze podstie terapijske
intervencije u drugom delu sastanka.
Prikupljaju se rezultati leenja. Nain i duina uea u tretmanu kockara
i lanova porodice podstiu terapeute da sve bolje upoznaju disfukcionalnost
porodinih odnosa i da to preobrate u terapijske intervencije u grupi. Odigrava
se proces tretmana pacijenata i uenje od njih.
***
Savremena tehnoloka civilizacija je postala sastavni deo organizovanog
rada, ali i ivota savremenog oveka(170). Brzina razvoja je prerasla u ekspanziju
nepredvidljivih razmera i mogunosti. Nije bilo potrebno de prou vekovi, pa da
ekstremni oblici bavljenja kompjuterom ugroze uobiajeni sistem navika, sve do
ugroenosti psihosocijalnog ponaanja. Bavljenje kompjuterom postaje zavisnost.
Nije potrebna administrativna potvrda, pa da se shvati da je dolo do preteranog
troenja vremena uz kompjuter, ugroavajui i obavezne delatnosti i zdrave
ivotne navike. Zanesenost svim oblicima korienja kompjutera, koji ubedljivo
obezbeuju nove oblike odnosa meu ljudima i stvaranja nove realnosti, moe
dovesti do poremeaja staranja o sebi, organizovanja u vremenu, zapostavljanja
dunosti i rada. Korienje u nonim satima, olakava ukljuenje u virtuelnu
stvarnost, u stvaranje mree odnosa sa predstavama, slikama drugih, uz
razgovore uzajamno izabranog sadraja. Dolazi do sve povrnijeg prisustvovanja
u svakodnevnoj stvarnosti i uobiajenim odnosima. Smanjuje se znaajnost
drugih, pa i samog sebe u protoku svakidanjice, sa napetim iekivanjem
vraanja u stvoreni virtualni svet. Aktiviranje moga sveta je podreeno meni,
ja ga otvaram pritiskanjem dugmia, ja posedujem mo, uz uzbuenje linog
uea i usmeravanje tokova, ja sam spreman da vladam. Spremnost za uee
doprinosi punom stapanju sa virtuelnom stvarnou.
Preterano bavljenje video i kompjuter igricama podstie autistino ponaanje,
potpunu posveenost u vremenu uea, tako da se stvara inkapsulirana autistina oblast, u kojoj se mogu razvijati veoma nepovoljne identifikacije do psihotinih razmera(171). Mnoga neurotina deca uspevaju da ostvare sekundarnu
inkapsulaciju, koja ne mora ometati formalni razvojni proces, koji odrava privid
prikladnog razvoja mimo te oblasti, uz nepotpunost autentinog uea u postojeoj stvarnost i odnosima.
Traenje kontakta sa neprisutnim ljudima na jednoj strani se moe shvatiti
kao trening za dalju socijalizaciju, ali moe da preraste u veoma ometajue
odustajanje od realnih kontakata i ostvarenja sebe u svakidanjim odnosima.
Na forumima se stvara oseanje slobodnog, veoma linog, saoptavanja stavova,
ime se stvara zabluda znaajnosti i privida grupne pripadnosti. Istomiljenici
poveavaju samouverenost. Sloboda ispoljavanja sopstvenih stavova esto dobija
213
obeleje nasilnitva, vreanja, zahteva da drugi prihvate iskazane stavove. Koje

su to linosti kojima treba zabluda (virtuelna istina?) znaajnosti, uveliano
oseanje sopstvenog ja i prosuivanje tuih stavova.
Meu mladima ve vai pravilo: koga nema na fejsbuku, taj ne postoji(170).
Ukazuje se na pozitivno znaenje ostvarenih komunikacija i stvaranje prijateljstva(172). Dobijeni podaci iz istraivanja ukazuju da se i na virtuelnom nivou
odigrava ono to se odigrava i u prosenoj realnosti. Postoji 6-12 bliskih i srodnih dua, u drugoj ligi ima tridesetak istinskih poznanika, a u treoj ligi oko
stotinu prisutnih.
Ipak, savremena tehnologija postepeno zahvata i svet psihijatrije. Pojavljuje se
nova populacija pacijenata.
Najozbiljniju ugroenost svojim preputanjem virtuelnim komunikacijama
je ispoljio hronini psihijatrijski pacijent, hipohondrian, agorafobian, sa malo
smirujuih antidepresiva i anksiolitika, kad odlui da uzima. Lei se godinama,
ivi sam, povremeno se hrani kod majke, koja je hipohondrino i ljubomorno
sumanuta, i oca, koji je odmereni alkoholiar. Kompjuterski prati sportske
rezultate i kladi se na male sume i to mu je jedina socijalizovana aktivnost. Na
oko 180 cm visine ima oko 50 kg telesne teine. Preko kompjutera uspostavlja
vezu sa spoljnim svetom. Poslednjih meseci je poeo da ostvaruje virtuelne
erotino obeleene veze sa enama, svake noi. Poslednjih dana je skoro prestao
da spava. Odravala se prethodna seksualna uzbuenost, uz napeto iekivanje
nastavka razgovora nou, sa partnerkama. Kada su premor i nespavanje zapretili
dezintegracijom, uplaio se i poeo ponovo da dolazi na razgovore. Na osnovu
pretrpljenog straha od rastura, prekinuo je te none komunikacije. Uspostavio je
spavanje, vratio se na svakodnevnu upotrebu kompjutera za klaenje.
Upoznao sam jo dva pacijenta kod kojih je bavljenje kompjuterom doprinelo
veoma neefikasnom psihosocijalnom funkcionisanju.
Prvi pacijent je ispoljio vidljivo autistino ponaanje. Doao je na psihijatrijski
razgovor zbog sukoba sa majkom, oko nekih para. Upisan je na fakultet, ali pet
godina nije polagao nijedan ispit. Nema drugara, nema devojku. Ima samo dve
oblasti interesovanja:
1. Neprekidno je na kompjuteru i izuava sve mogue sportske rezultate, da
bi se kladio. Kladi se posle iscrpnih analiza i dobija. Kontrolie klaenje i nije na
gubitku.
2. Iskljuivo ita stripove odlazi na mesta gde se skupljaju itaoci stripova,
kupuje ih i razmenjuje. Dobro ukorieni strip je prilino skup. itaoci i prodavci
stripova su jedini ljudi sa kojima uopte razgovara. Brak roditelja je vidljivo
sklopljen iz rauna. Otac je u kasnim godinama postao doktor i hteo je da ide
u inostranstvo da radi. Majka je bila blizu 40 godina i procenila je da je vreme
da se uda. im se rodio sin, razveli su se. Otac u inostranstvu, samo povremeno
214
Tomislav Sedmak
dolazi, inae nema posebnih veza sa sinom. Majka je sada uzela otpremninu i eka
penziju. Majka i sin ive sami usamljeniki. Majka je jednom dola po pozivu
na razgovor. Zaravnjena, nezainteresovana, skuene komunikacije. Izgleda da
je prihvatila samo neke preporuke za poboljanje razgovora i odnosa sa sinom.
Sin je redovno dolazio i postepeno je uspostavljao komunikaciju u sadanjosti i
pravio planove za budunost. Poeo je da ita neskraenog Don Kihota. Traio
je usmerenje i pitao. Odluio je da razgovara sa ocem da bi se odvojio od majke
i odluio je da se upie na drugi fakultet, ekonomiju. est meseci posle prekida
dolaenja saznao sam da se odvojio, upisao fakultet i ima devojku.
Drugi pacijent je samo dvaput doao na razgovor pod ogromnim pritiskom
majke. Majka je prethodnih godina dolazila na leenje kod mene zbog jasno ispoljenog bipolarnog afektivnog poremeaja, zbog ega stalno prima psihofarmarke; via je psihijatrijska sestra u penziji. Otac pokuava da zatiti sina, bez
dovoljno uspeha, inae bez zanimanja, bez zavrenog zapoetog fakulteta. Klijent
vrlo, uspeni uenik, uspeno zavrio prvu godinu medicinskog fakulteta, dobio
dravnu stipendiju i odluio da prestane da studira. Uz to se posvetio bavljenju
kompjuterom. Veoma informisan, veoma kognitivno i verbalno sreen, visokih
intelektualnih sposobnosti. Nije spreman za razgovor, ne daje podatke ni o sebi
ni o porodinim odnosima, a jo manje o prekidu studiranja.
Majka i otac dolaze zajedno na razgovor sa mnom, ali bez ikakvog efekta.
Majka besni, pritiska, otac smatra da e ga to proi. Izmeu dva razgovora dolo
je do fizikog obrauna. Majka je napala sina to je za kompjuterom, sin se branio,
ukljuio se otac, navalio na majku, pozvana policija radi smirenja sukoba. Majka
ga je naterala i da ue u grupu zavisnika od kompjutera u IZMZ, ali, istovremeno, kada je odbio da dolazi kod mene, odbio je da ide i na grupu. I pored oigledne porodine dinamike, u kojoj je majka iznudila brak trudnoom, postavljala
agresivne zahteve sinu, a sin iskazuje formalni pokuaj pruanja otpora majci i
nepovoljnom identifikacijom sa nestrukturisanim ocem, zbog ispoljenih otpora,
nije dolo do osmiljene psihoterapije.
Zavisnost od kompjutera se moe odraziti na psihijatrijski tretman i posredno.
Pre dve-tri godine je dola na tretman ena ezdesetih godina zbog teko
podnoljive situacije u kui, sopstvene uznemirenosti i depresivnog raspoloenja.
Postojao je jasni sukob izmeu njenog drugog mua, koji je divan u odnosu sa
njom, i sina iz prvog braka, koji nita ne radi, ne studira i sve vreme provodi za
kompjuterom. Majka saoptava da je sin bio prethodnih godina kod psihijatra i
dobio je leponeks, to veoma uredno uzima. Sin je zadovoljan svojim stanjem,
svojim nainom ivota i spremnou majke da ga usluuje. Kompjuter mu slui
da izuava rezultate iz sporta da bi se sistematski kladio. Ovaj nain rada i
ivota mu obezbeuje dovoljno prihoda. Uz dobijenu terapiju majka se smirila
i postepeno se povlaila u vikendicu sa muem, to je doprinelo povoljnijoj
situaciji i smirenju njenog mua. Posle nekog vremena majka dolazi da kae
da se sin oenio, posle dve nedelje poznanstva, iako pre toga nije imao veze sa
215
devojkama. To je podstaklo majku da praktino potpuno pree sa muem u

vikendicu. Posle godinu dana poinje porodini nemir. Snaja se naljuti, pakuje
se, uzima malog sina sa sobom i odlazi iz kue. Ona saznaje od psihijatra da joj
je mu shizofreniar. Majka me telefonom zove da me pita da li sme psihijatar da
kae supruzi dijagnozu mua. Na razgovor se nadovezuje besni sin i zahteva da
odmah razgovara sa mnom. Ja ga upuujem da se javi svome psihijatru, koji mu
je dao leponeks.
Posle dve-tri nedelje dolazi majka radi provere dalje farmakoterapije. Smireno,
bolje nego ikada do sada. Snaja se sa detetom vratila muu. Inae, njoj je obiaj
da se spakuje, uzme sina, ode, pa se vrati. Sin je otiao kod psihijatra, promenjena
mu je terapija i sada je dobro.
Majka je psihijatar, javila se radi tretmana po predlogu drugog psihijatra koji
je uspostavio kontakt sa njenim sinom. Sin je zapustio studije, stalno je lae,
ne ui, ne polae ispite, neprekidno je na kompjuteru ili u meovitom drutvu.
Majka razdraena, hipomanino-histerina, nedosledna, pogreno usluna. Ona
je odgajala sina posle razvoda od ranog detinjstva. Sin je bio vukovac, po svemu
sudei dovoljno pametan, ali nedovoljno odgovoran, nastavljajui ponaanje
razmaenog svojeglavog deteta. Sin ui dva-tri dana, izae na kolokvijum i dobije
visoku ocenu, ali posle toga ne nastavi uenje. Njegov psihijatar je procenio da
je tretman mogu samo ako sam sin to proceni, tako da mu je ostavio otvorena
vrata da se javi na tretman, kada proceni da mu odgovara ili treba. Majka sinu
obea laptop, ako poloi ispit, a onda mu kupi jo pre polaganja ispita. Onda
pobesni to ne ui, to je nou na kompjuteru, to nou izlazi, a danju se izleava,
pa se gaaju prenim jajima. Ishod je nepoznat. Postojale su relativne indikacije
za primenu psihofarmaka, ali ona nije prihvatala. Tokom nekoliko meseci, majka
je prestala da dolazi, bila smirenija, promenila socijalnu sredinu i sposobnija da
kontrolie impulsivno i agresivno ponaanje prema sinu.
Preteranom primenom kompjuterske komunikacije psihijatrijski pacijenti
mogu da stvore veoma nepovoljne situacije sebi i svojoj porodici. Psihotini
pacijent u remisiji, socijalno izolovan, koji je neprekidno na psihofarmacima,
mnogo vremena provodi uz kompjuter iz razliitih razloga. U poslednje vreme
je poeo da uspostavlja komunikaciju sa enskim osobama razliitog ivotnog
doba. Pored komunikacija, koje smatra povoljnim, (starija ena iz inostranstva),
ovog puta je uspostavio komunikaciju sa sredovenom enom u Srbiji. Ona je
njegove prve poruke i shvatila kao udvaranje, pa je poela da podstie seksualnost
u komunikaciji. On je pokuao da se odbrani i da prekine komunikaciju na lep
nain. To nije bilo dovoljno uspeno. Ona je nastavila da se javlja, da napada,
tako da su roditelji morali zapretiti policijom. Tek onda je nastao prekid.
S druge strane, oigledno je da pojedini, formalno socijalizovani pacijenti
koriste internet da ostvare povoljne komunikacije za sebe, do uspostavljanja komunikacije uivo. Pacijent je tridesetih godina, ali od adolescencije se odrava
216
Tomislav Sedmak
na nivou posebnosti socijalizacije. Proao je kroz krizu traenja religijskih vrednosti, zatim se godinama bavio automobilima, zatim je bio u zakasneloj romantinoj ljubavi i krizi zbog prekida. Konano, zapoeo studije i odrava disciplinovani reim savesnog studenta. Zbog bazine depresivnosti prima manje doze antidepresiva. Veoma uspean u tehnikom voenju komunikacije, to prevazilazi
nivo njegovog opteg obrazovanja. Nedavno je govorio o lekarki iz unutranjosti,
koja je oigledno bila zainteresovana za traenje branog partnera. Zatim je na
fejsbuku naao poznanicu iz detinjstva, koja je udata, ali i tu je dolo do povrnog
i kratkotrajnog seksualiteta. Ovakve epizode uopte ga ne ometaju u veoma uspenom studiranju, pri emu na ispitima postie veoma visoke ocene.
U okviru psihoterapijskog tretmana odvijaju se i neoekivane situacije dramatinih obeleja. Vie od godinu dana je na tretmanu pacijent etrdesetih godina, koji je ubedljivo anksiozan, hipohondrian, te se lei i kod homeopate i
uz manje doze anksiolitika. Inenjer na visokom poloaju u stranoj firmi. ivi
u braku sa enom, kojom nije zadovoljan, kerkom u adolescenciji i sinom od 8
godina. Trudi se da bude dobar otac i posebno se stara za sina koji je naglaeno
vezan za njega. U braku je samo zato to nee da njegov sin doivi istu sudbinu
kao on u ivotu. On je sin razvedenih roditelja, koji su ga veoma odbacivali, te
ga je najvie negovala oeva majka. Nalazi ljubavnicu, mlau slubenicu u firmi,
koja tvrdi da ga mnogo voli. Uiva u seksualnoj vezi i postepeno ukljuuje prilino emocija. Meutim, kerka ulazi u njegovu tajnu prepisku sa ljubavnicom na
kompjuteru. Izmislio je ifru koristei mesto gde se upoznao sa svojom enom,
pa je kerka, uz pomo majke otkrila klju za ulazak. Supruga besni, hoe da se
razvede, nee da se razvede, zahteva da on prekine vezu sa ljubavnicom i da je i
izbaci iz firme. On odrava vezu. On dovodi svoju enu na razgovor sa mnom,
gde ona nastavlja optube. Ja se saglaavam sa stavom za produenje braka, ali i
pacijent i ena ubrzano podstiu sve dublji sukob i sve izrazitije nepodnoenje.
Pacijent misli da sam protiv njega, zatim shvata da sam na njegovog strani, ali da
je neophodno da on donese odluku. Nastavlja da dolazi sam i koristi podrku,
bez obzira na dalji tok braka i veze. Meutim, raste uzajamno nepodnoenje, obe
strane vuku napadake poteze, on se seli u svoj drugi stan, uspostavljaju neki
dogovor oko novca, ali nastavljaju se sukobi, sve do pretnje ubistvom, koje polazi
od njega prema eni. Sa enine strane, ona i njena porodica prete njemu. Kerka
obmanjuje oba roditelja, traei dobit za sebe. U razgovoru sa mnom naknadno
shvata svoje pogrene postupke. Ipak, on je preteno zadovoljan i smatra da su
mu razgovori manje potrebni.
Proizlazi da se u procesu psihijatrizacije i socijalizacije pacijenata sve vie koristi
kompjuter i internet, sa svim moguim oblicima koristi i tete. Usto se ukljuuju
i komunikacije preko mobilnih telefona i SMS poruka. Oigledno je da pacijenti
postupno prihvataju ovakve naine uspostavljanja odnosa, dobijanja podataka
i veoma tetnog gubljenja vremena do ugroavanja sopstvenog psihosocijalnog
funkcionisanja. Kao i u drugim komunikacionim delatnostima, neophodno je
217
uspostaviti dovoljno znanja o primeni, dovoljno iskustva za sopstveno korienje,

pa i kontrolu sopstvenog uea u svim oblicima korienja. Namee se i potreba
za podsticanjem pozitivnih osobina i povoljnog ponaanja svakog uesnika kroz
stvaranje bontona za XXI vek(173). Tako se i ovaj vid komunikacije ukljuuje u
optu socijalizaciju XXI veka.
Oslanjajui se na naslov ovog izlaganja, neuobiajeno sam koristio podatke
iz medija. Psihijatrija, kao i sve delatnosti i posledice delovanja psihijatara,
ustanova i psihijatrijskih pacijenata, oigledno su pod nadzorom medija. Mediji
biraju sliku stvarnosti, proglaavaju je glasom javnosti i daju objektivne dokaze
ta je vano i kako publika da se postavi(16). Treba podsetiti da ak i naunici
u egzaktnim naukama teko otklanjaju subjektivnost. Ponekad se nasluti tenja
objektivnosti, kada se u opisu vesti prikau dva suprotna stava uesnika u
blic anketi o neemu. Iz obilja nesreenih, pa i haotinih podataka i prikazanih
pojedinanih stavova, pokuava se konkretizovati javno mnjenje kao stav
veine, kao objektivna procena i ak i zakljuak koji treba da dobije obeleje
istine. U proizvoenju javnog mnjenja teko se ostvaruje bilo kakav oblik
izbora, provere, procene, pa i kontrole iznetih stavova. Uz prisvesno poturanje
sopstvenih stavova koji se odraavaju izborom datih podataka, novinar moe
postii neoekivanu socijalnu efikasnost u prikazu izabrane linosti. Jedan
novinar je uspeo da za manje od 36 sati smeni generala na rukovodeem poloaju
u Avganistanu(174). Novinar Hastings je dobio generalovu dozvolu da bude uz
njega neko vreme da bi napisao lanak za list Rolingstounsi. U lanku je novinar
izneo generalove privatne ocene znaajnih ljudi u dravnom aparatu SAD. Te
ocene su uslovile njegovu brzu smenu. Posle svega, veoma glupo zvue generalova
izvinjenja, a jo gluplje deluje poruka o slobodi miljenja i govora. Oigledna je
zluradost novinara kao i vlasnika lista, jer su ostvarili senzacionalnu socijalnu
znaajnost: Mi smo nezavisni, jer ja sam vlasnik. Na osnovu ovakvih dogaaja
moe se postaviti pitanje o iskrenosti bilo kakve javne izjave, o bilo kome, pa i o
samom sebi, kao i o pouzdanosti poruka koje stvaraju javno mnjenje. Osnova,
pa i sutina medijske poruke, poev od naslova, koji slui za privlaenje panje
primalaca, raste sa njenom dramatinou, pa i surovou, jer se time obezbeuje
tira, zarada, znaajnost novinara, pa i lista. Svaka senzacionalna vest slui
za produnu dogradnju novih vesti, odravajui ili poveavajui napetost i
iekivanje primalaca vesti. Pad napetosti doprinosi postupnom gaenju, te se
esto i ne sazna zavretak neke teke drame.
Ali, i sa psihijatrijske strane je veoma koristan lanak o tome kako se zavrila
senzacija oveka sa klavirom(175). Naslov je Banalan kraj misterije.
Rastrojenog, pokislog i bez ikakvih dokumenata i mogunosti da se s njim
uspostavi komunikacija, doveli su ga pred psihijatre, pred kojima, uprkos njihovoj
vetini i znanju etiri i po meseca nije proslovio nijednu re. Celi prikaz je zavrni
in jedne velike farse, ijem stvaranju su mediji i te kako doprineli, na lagvort
zvunih naunih /psihijatri/ imena, koje je nesreni muziki virtuoz mesecima
218
Tomislav Sedmak
vukao za nos i iznova pokazuje kako se i najvee svetske senzacije ponekad

zavre krajnje banalno... utei kao zaliven, samo je uveavao misteriju i sticao,
ni iz ega, neoekivanu svetsku slavu. Sluaj je reila, na jednostavan nain,
jedna bolniarka. Dobro, mome,...hoe li jutros konano da progovori?
Hou, odgovorio je neoekivano. Novinar zakljuuje da je uspean simulant,
koji se konano odao, da na porodinom imanju gaji pedesetak krava, kao i da
u zaviaju nije mogao da zadovolji homoseksualne sklonosti.
Ubedljivo deluje prikazivanje psihijatara, kao i agresivno razotkrivanje oveka,
koji je ipak psihijatrijski pacijent, poremeeni ovek, kome je bila potrebna i
ukazana pomo. Naravno, neizvesno je, kome je bila potrebna svetska slava, da
li samom pacijentu, koji uti etiri i po meseca, psihijatrima ili novinarima. Ko
se najvie trudio oko proizvoenja vesti? Pacijent je od novinara i medija ismejan
i napadnut, stavljen na stub srama jer se poigrao sa psihijatrima i medijima.
Ergi hrabro prikazuje utu tampu, tabloide, koji trae i podstiu senzacije(176). Cilj je da se pokrenu emocije, da se opljaka najdublji deo ovekove
podsvesti, a da on, pri svemu tome, osea zadovoljstvo. e za intrigom, elja za
tuom nesreom, potreba da se vidi brutalnost, manipulie se seksualnim nagonom. Tako se oblikuje kolektivna svest, javno mnjenje. Ovaj proces je savreni
zloin, zato to se iri neprimetno, kao virus, napadajui razum, ljudskost, izvore
moralnosti, srozavajui konstantno elementarni senzibilitet ljudi.
Odrava se groteskni prikaz stvarnosti koketirajui sa najprizemnijim jezikom i razuzdanim senzacionalizmom. Demokratija biva suoena sa slobodom
izraavanja gluposti, nemorala i bizarnosti na tritu, koje je jedino merodavno.
Ne moe se rei da socijalna sredina nepovoljno obeleava sve psihijatrijske
pacijente. Postoje dva obeleja koja odreuju stav i ponaanje socijalne sredine.
To su vidljivost, razliitost, to ukljuuje i neobinost izgleda, ponaanja, govora,
i neprikladnost odnosa, ukoliko doe do toga.
Nemogunost ostvarenja projektivne i introjektivne identifikacije sa psihotinim pacijentom, proizvodi preteu haotinost u doivljaju prosenog oveka, to
zbunjuje i prerasta u strah od nepoznatog van sebe i u sebi. On se nee ponaati
kao ja...ne znam kako e se on ponaati prema meni... Poto nedostaje empatika
rezonancija, raste ugroenost prosenog oveka, koji svoje oseanje sigurnosti
stvara kroz uobiajeno izjednaenje sa drugim.
Ukljuuju se odbrane od straha, izbegavanje i povlaenje od nepoznatog, ili
prelazak u agresiju. To je osnova za stigmatizaciju vidljivo drugaijih psihijatrijskih pacijenata(177), to posredno prelazi i na stavove prema psihijatrima, psihijatrijskim ustanovama i psihijatriji kao profesiji u celini.
Mediji uestvuju u procesu stigmatizacije izborom vesti o psihijatrijskim pacijentima, pa i o zbivanjima u psihijatrijskim ustanovama. Posebno dramatino
deluje scena prisilne hospitalizacije, poev od dolaska hitne pomoi i policije,
219
sve do izvoenja pacijenta koji odbija leenje. Dva kljuna dogaaja znaajno
podstiu strahove od psihijatrijskih pacijenata. To su ubistvo i suicidalnost. Postoji dinamska predistorija kada psihijatrijski pacijent ubije lana, ili lanove,
porodice, ali to nije, ni vidljivo ni poznato, niti dovoljno shvatljivo zdravim razumom(178-182). Iako statistike ne ukazuju na veu opasnost od psihijatrijskih
bolesnika, zastraujue je oekivati ubistvo od nepoznatog koji je psihotian. Novinski izvetaji podstiu ba taj strah od nepoznatog, koji i ne deluje kao mogui
ubica. U novinama, ogroman naslov na crvenoj podlozi: Iskasapljena tela oca i
majke razbacao po gradu(183). Zastraivanje se podstie dodatnim porukama.
Komije za majku kau da nije delovala zabrinuto... jedna od kominica videla
je /oca/ u liftu nekoliko sati pre ubistva i kae da su se ak i alili. Jo dramatinija poruka: da smo uli da je imao mentalnih problema, da smo sumnjali da
koristi droge, ili da je pravio izgrede, pa da nekako i prihvatimo. Ali,ovako, jo je
stranije pria jedna kominica. Tako se strah iri ak i od neupadljivog suseda.
Posebna tema na internetu i na medijima jeste suicidalnost, a time i depresija.
Po svim izloenim pokazateljima depresija postaje bolest XXI veka u naoj civilizaciji. Zahvata sve vie mladih, ak i u deijem uzrastu, to poveava verovatnou
suicidalnog ponaanja adolescenata. Sa produenjem ivota raste i verovatnoa
za nastanak depresije. ak i poveanje broja usamljenih poveava verovatnou
za nastanak depresije. Socijalna situacija u tranziciji poveava verovatnou za depresiju i samoubistvo. Deiji strahovi su sve ei. Ako se ne prepozna na vreme,
stres moe da preraste u depresiju(184). Uz depresiju idu i pratee poruke o suicidalnosti, sve do podsticaja na suicid.
U medijima se govori i o emo adolescentima. Javnost je upoznata da je jedan deak u Rumuniji pokuao samoubistvo i onda je obavestio policiju da se
dogovorio sa jednom drugaricom iz Srbije da se i ona ubije(185-187). Posle ovog
podatka porodica je mogla da reaguje. Emo ukazuje da su ne samo emotivni,
ve su jasno depresivni i to svoje raspoloenje odravaju kroz grupno potkrepljivanje. Mi otvoreno pokazujemo svoja oseanja i ne stidimo se da plaemo(186).
U odgovoru na pitanje itaoca: Kakvi su ljudi emosi i kako izgledaju? Politikin
zabavnik ih veoma ispravno opisuje. Emosi za sebe kau da su izuzetno tanani
i neni... oni se ne izdvajaju samo po muzici koju sluaju, ve po nainu ivota,
to se najbolje vidi po tome kako se oblae: uglavnom su u uskoj crnoj odei, kosa
im je takoe crna, i, po mogustvu, prekriva dobar deo lica. Protivnici emosa
proglaavaju ih otpadnicima od drutva i osobama koje ne mogu /ili ne ele/ da
se suoe sa svim radostima, ali i nevoljama koje ivot nosi(187). Sluaju tunu
muziku i uzimaju zoloft. Pakovi se uputa u dublje tumaenje njihovog ponaanja i pokuaje samoubistva(185):
Iza pokuaja samoubistva ove dece /!?/ ne stoji, naime, kako to sada izgleda,
emo kao moda, nego njihovo emocionalno raspoloenje i samooseanje u
porodici i drutvu... upozoravaju na skuenost njihovog horizonta oekivanja
u svetu kakav im se prua. Posle ovog tumaenja, u kome postoje i elementi
220
Tomislav Sedmak
opravdanosti njihovog ponaanja, sledi vrsta podrke: zaboravlja /se/ da oni

preziru upotrebu droge, alkohola i duvana. Oni sami kau: Optuuju nas da
smo kanta suza i kutija ileta, prete nam najstranije, jer misle da smo gej kultura,
zato to se deaci i devojice slino oblae, a mi se samo ne stidimo da pokaemo
da smo emotivna bia.
Nadam se da e ovaj, izgledom i oseanjima obeleen pokret meu mladima
u prvoj deceniji XXI veka, smanjiti svoje delovanje, kao to se nekoliko godina
ranije pojavila ideja parkura (skakanje sa zgrade na zgradu) i postepeno se
ugasila.
Oigledno je da ekstremi dolaze do izraaja, mada je mogue da ni svi ekstremi ne moraju da imaju psihijatrijsko znaenje. Agresivni ekstremi meu
mladima vie spadaju u oblast grupnih socijalnih devijacija, koji su suvie za ili
protiv nekoga ili neega, kao grupa navijaa, koja postupcima veoma prelazi kritinu taku kaznenog zakona. Upravo, 13.8.2010. na TV dnevniku je reeno da
je suvie blaga kaznena politika delovala nepovoljno na broj uinjenih krivinih
dela mladih. Tumaenje: osilili su se, stekli oseanje moi da im drutvo nita ne
moe. Sreom, ovo tumaenje nije davao psihijatar, ve predstavnik zakona.
Na internetu raste broj pouka za uspeno samoubijanje, uz precizno navoenje vrste i koliine hemikalija, koje treba uzeti da bi samoubistvo uspelo. Dati su
i naini kako se lake ubiti. Crkva eutanazije savetuje ljude da je dobro da se
ubiju, da time odrauju dobar posao. Najuspenije je izvriti samoubistvo posle
iscrpnog istraivanja i paljivih priprema(188). lnternet je pun raznovrsnih poruka, koje psihijatriju i leenje prikazuju u najgorem svetlu, ali ima i povoljnih
poruka. Kao mnoge druge organizacije i Samariani preporuuju kako se suprotstaviti suicidu u medijima:
1.
2.
3.
4.
5.
Izbegavaj senzacionalizam i otkloni pozitivnu vest o samoubistvu.

Izbegavaj pominjanje samoubistva.
Istakni odgovorne izvetaje o prevenciji samoubistva.
Ukljui injenice o samoubistvu.
Utii na trening novinara da se obezbedi da njihova obavetenja o
mentalnim bolestima i samoubilakim ponaanjima budu informiua i
uviavna.
Neprekidno se ulau napori da se ublai negativno delovanje medija na prikazivanje mentalnih bolesnika i samih psihijatrijskih poremeaja. Deluje se preko
udruenja novinara, preko kurseva koji ih upoznaju sa psihijatrijskim problemima i pacijentima, pozivajui se i na novinarsku etiku. U savremenoj zatiti manjina postoje usmerenja kako da se otklanja stigmatizacija. Preporuuje se saradnja
medija sa strunjacima i posebno uspostavljanje komunikacija sa korisnicima
usluga, samim pacijentima.
221
Vidljivo je da se veliki broj ljudi, koji imaju veze sa mentalnim poremeajima,

sopstvenim tegobama, koje ukazuju na mogui psihijatrijski poremeaj, ili sa
tegobama lanova porodice, usmeravaju na internet da dobiju podatke. Razlozi
za korienje interneta su: trai se drugo miljenje, ima vremena za istraivanje i
nalaenje podataka, dostupni su raznovrsni izvori, nezadovoljstvo tradicionalnim
tretmanom, dostupnost interneta /24 sata/, privatnost posebno za zabrinjavajue
probleme(172).
Na internetu postoji jo jedna pogodnost, a to je online terapija. Postoje raznovrsne ponude. Pored ubedljivih prodaja raznovrsnih uspenih leenja, postoje i
profesionalno zasnovana savetovanja i psihoterapijska usmerenost. I na internetu
se potvruje da najbolje rezultate ovakvim leenjem ipak postiu edukovani psihoterapeuti psihodinamskog usmerenja.
Iako je prolo mnogo godina, psihijatrija u celini i posebno psihijatrijske
bolnice ne mogu otkloniti ubedljivu sliku i efekte filma Let iznad kukaviijeg
gnezda. Uz vrhunski odigranu ulogu antisocijalne linosti (Dek Nikolson) i
napadno navijanje reisera Miloa Formana, svi gledaoci navijaju za psihopatu,
recidivistu, kriminalca sa svim nepovoljnim obelejima dramatinog poremeaja linosti. Neprijatelji su svi u belim mantilima. Film Blistavi um delimino
ublaava nepovoljnu predstavu o psihijatrijskim pacijentima, a time delimino i
o psihijatriji u celini. Uz svu teinu psihotinog i halucinatornog doivljavanja,
ostvaruje se resocijalizacija pacijenta do dobijanja Nobelove nagrade za stvaralaki rad. Ipak, u tom filmu psihijatar /Rozen, poznat po primeni direktne analize u leenju psihoza/ bude nokautiran, kada strah pacijenta prerasta u agresivnu
samoodbranu.
Najmunija, dehumanizovana upotreba psihijatrijskih bolesti, a time i bolesnika, odigrava se u horor filmovima. Duevni bolesnici su straila koja plae
ne samo svojom pojavom, ve i svim prateim komponentama, koje poveavaju
napetost do paninog doivljaja u iekivanju onog najstranijeg, koje se teko
moe i zamisliti. Samoinicijativno izlaganje gledalaca strahu, uz ouvanu injenicu zatienosti i bez opasnosti po sebe, podrava dve maglovite identifikacije:
identifikacija sa rtvom (to se i meni moe desiti), ali ak i sa poremeenim ubicom (Ko zna ta ja krijem u svome nesvesnom). Hepiend je smrt, ili ubijanje
poremeenog ubice.
Clare, koji je dugo vodio psihijatrijske emisije na radiju, odslikava prikazivanje psihijatara na filmu. Psihijatri, kako se vide kroz oi filmadija su u isto
vreme svemoni i nekorisni, progresivni i reakcionarni, saoseajni i destruktivni,
paljivi i slepi(173).
Izgleda da se zastraujua slika o opasnim psihijatrijskim pacijentima, kao i o
psihijatrijskim bolnicama delimino ublaila postupnim razdvajanjem otvorenih
bolnica i zatvorenih, za opasne pacijente.
222
Tomislav Sedmak
Vidljivo je da savremena psihofarmakoterapija, ak i u filmu Blistavi um, povoljnije deluje na psihiko stanje pacijenata nego pre 40-50 godina. Psihijatrizacija
i socijalizacija psihijatrije su, irenjem opsega delovanja i vrste pacijenata koji se
psihijatrijski lee, doprinele smanjenju potpune stigmatizacije i zastraenosti.
Psihijatrija je profesija koja deluje na stvaranje profesionalnog identiteta. U
psihijatriju se ulazi svojim do tada stvorenim linim, subjektivnim identitetom,
da bi se daljim delovanjem u psihijatriji ostvarivala amalgam-struktura linosti
psihijatra(189). Postignuta stabilnost strukture linosti psihijatra omoguava odnose sa psihijatrijskim pacijentima razliitih kategorija, kao i sa psihijatrijskim
okruenjem u celini. Istovremeno struktura linosti psihijatra omoguava i kvalitetno predstavljanje i zastupanje interesa psihijatrije u socijalnoj sredini, a time
i interese samog s ebe. U mnogim socijalnim sredinama i situacijama, posebno
gde je pozvan u svojstvu psihijatra, pretpostavlja prikladno zastupanje psihijatrije kao profesije, nauke i prakse. Dovoljno je da se navede zanimanje psihijatar,
pa da se pretpostavlja ukljuenje i psihijatrijskog dela linosti psihijatra.
Kroz potvrdu sopstvenog profesionalnog identiteta i odreenje u socijalnoj
sredini, preispitujem se kako i koliko uestvujem i doprinosim psihijatrizaciji
socijalne sredine, kao i kako i koliko doprinosim socijalizaciji psihijatrije. Psihijatri i psihijatrija kao profesija moraju ulagati napor da se otkloni otuenost psihijatrije, psihijatrijskih pacijenata i psihijatara u postojeoj socijalnoj sredini. U
svakoj situaciji u kojoj se moja delatnost odreuje na osnovu pripadanja profesiji,
ja sam irio znaenje psihijatrije prema socijalnoj sredini. U svakoj situaciji u kojoj sam ostvarivao aktivnu socijalnu prilagoenost, delujui u okviru psihijatrije,
ja sam socijalizovao i psihijatriju i sebe. Da bih postavio sebe prema socijalnim
situacijama, u kojima sam zato to sam psihijatar, neophodno je da odravam i
svoju optu socijalnu prilagoenost. To to sam psihijatar trai dodatno aktivno
prilagoavanje u kome ostvarujem amalgam profesionalnog i linog identiteta.
Znai, poseban sam i drugaiji sam od drugih samo onoliko koliko je prikladno
da ostvarujem spoj psihijatrizacije i socijalizacije. Postajem predstavnik psihijatrije, kao profesije. Onako kako me drugi vide, postae deo njihove predstave o
drugim psihijatrima, o psihijatriji kao profesiji, znanju, iskustvu i nauci. U okviru ovakvog predstavljanja u socijalnoj sredini prilagoavam svoj izgled, svoje
ponaanje, svoj renik i nain izraavanja, ukljuujui i neverbalne komponente
komunikacije, spremnost i otvorenost za uee.
U profesionalnoj strukturi psihijatrije postoji delimina podela rada, iako psihijatri ostvaruju grupni identitet i grupnu realnost. U jednoj eminentnoj psihijatrijskoj ustanovi svojevremeno su radila tri vodea psihijatra, koji su, po postojeim mogunostima ili nim sklonostima, izvrili podelu rada. Jedan se bavio
adminstrativnim upravljanjem ustanove, drugi sa bavio psihofarmakolokim
istraivanjima, a trei se bavio pisanjem radova i knjiga od znaaja za psihijatriju.
223
Ova trojica su preuzela vodee pozicije u psihijatriji, ali time su obogatili i svoj
profesionalni identitet i svoju socijalnu znaajnost. Ali, bilo je i manje vidljivih
psihijatara koji su veinu vremena leili pacijente. Leenje jeste osnovna i poetna
delatnost i sadraj rada psihijatra. Kroz posveenost leenju ostvaruje se grupno
izjednaenje, neophodna i obavezna osnova da bi bilo psihijatrije i psihijatara.
Ali time se smanjuje mogunost za ostvarenje svoje posebnosti i u psihijatriji i u
socijalnoj sredini. Odvaja se proces navikavanja i usmerenja prema prosenom
psihijatru uz mogunost razdvajanja psihijatrijskog rada i privatne linosti, uz
napor da se psihijatrija dri po strani. Njihov profesionalni identitet se odrava
onim to rade, bez zapaene potrebe za obogaenjem linog identiteta profesionalnim delovanjem, niti za irenjem delatnosti. Mogue je da ovako odreeni
psihijatar preko svakodnevnog navikavanja doe do dosade i povrnog otaljavanja leenja pacijenata. Oni mogu ostvariti socijalnu prilagoenost oslanjajui se
na lini identitet i da se ne zna da su psihijatri.
Obogaenje profesionalnog identiteta ostvaruje se upoznavanjem pacijenata,
sadraja i strukture profesije, iz irenja interesovanja za oveka uopte, pa i za
samog sebe. Burnim razvojem psihofarmakoterapije namee se sticanje novih
znanja u kojima se prepliu znanja iz neurofiziologije, biohemije, psihologije. Ne
samo da je potrebno znati novokomponovana imena novih psihofarmaka, ve
jo vie njihova eljena i neeljena dejstva. Odravanje sklada izmeu sopstvenog
psihijatrijskog identiteta i socijalizacije profesije trai neprekidno praenje
socijalne dinamike i razvoja savremene misli.
Zastupanje interesa psihijatrije u zvaninim ustanovama dravne administracije i svim oblicima medijskih komunikacija, u cilju socijalizovanja i osavremenjivanja psihijatrije kao profesije, preuzimaju administrativni voi, direktori ustanova, profesori univerziteta, ali i pojedinci koji su dovoljno motivisani i
sposobni da zastupaju profesiju, oslanjajui se na jasno odreeni profesionalni
identitet. Profesionalni i sopstveni stavovi se amalgamiu u jedinstvene, celovite
iskaze.
Oslanjajui se na sopstveni profesionalni identitet, doprinosio sam socijalizaciji
psihijatrije preko razliitih medija, ukljuujui socijalna, psiholoka i filozofska
obogaenja. Pojednostavljenim porukama usmeravao sam prema smislu ivljenja,
zdravom ivotu bez senzacionalizma u prikazivanju psihijatrijskih sadraja.
Prelaz na ja ukazuje na odreenje samog sebe u okvirima psihijatrije, bez
preuzimanja pozicije voe u organizacionom ili ideolokom smislu. Zastupati
psihijatriju podrazumeva posedovanje mnogo sadraja i iskustvenih doivljaja,
to doprinosi jasnoi profesionalnog identiteta i samopouzdanja. Potpuna
osnova za oblikovanje moje linosti u okvirima psihijatrije je uvek bila u radu sa
pacijentima, u sopstvenom neposrednom doivljaju psihijatrijske realnosti.
Kroz profesorsku karijeru prenosio sam znaenja psihijatrije mnogim generacijama buduih socijalnih radnika, pa i viih medicinskih sestara. U okviru psi-
224
Tomislav Sedmak
hijatrije provodio sam mnoge sate edukujui sve one koji su svoj rad posveivali
tretmanu psihijatrijskih pacijenata.
Vie od trideset godina se odrava otvorena grupa zainteresovanih psihijatara
i psihologa. Na sastancima, koji se odravaju jednom nedeljno, izlaem obradu
izabranih tema, prikaze pacijenata i obraena iskustva. U okviru razliitih programa odravao sam brojna predavanja u Bajinoj Bati, Boru, Banjaluci. Drao
sam i jednogodinji kurs na edukaciji za homeopate iz psihijatrije sa usmerenjem
prema terapijskom potencijalu terapeuta. Jedno predavanje sam odrao i verouiteljima.
Profesor ori i ja punih deset godina odravamo seminare pod zajednikim
naslovom Ljudi govore, pruajui mogunost mnogima da saopte svoja iskustva
i stavove. Svake godine seminar ima zajedniki naslov. Zajedno odreujemo
mogue naslove radova, kojima e se prikazati sadraj vezan za naslov seminara.
Zatim odreujemo mogue izlagae, sa tenjom da bude zastupljeno to vie
profesija. Sledi traenje saglasnosti predavaa. Jednom je Matija Bekovi bio
prvi izlaga. Trudimo se da uvek podstaknemo mlai deo strune populacije,
kao podsticaj njima i kao osveenje novim ljudima i novim idejama. Veoma retko
budemo odbijeni i pored toga to nema novane naknade. Uz dodatni napor, prof.
ori sreuje izlaganja i tampa zbornike posle svakog seminara.
Posebni i veoma organizovani oblik moga uea u psihijatrizaciji socijalne
sredine i socijalizaciji psihijatrijskih pacijenata jeste moja viegodinja saradnja sa
Zajednicom klubova leenih alkoholiara Srbije. To je ubedljivo vrsta organizacija, koja je opstala zahvaljujui dobrovoljnom, portvovanom radu dva socijalna
radnika: Cice Uskokovi i Jovice Potrebia. Teko je oekivati da se psihijatrijski
pacijenti sami organizuju u grupe samopomoi i obezbede sopstveno socijalno
znaenje. U engleskom govornom podruju se govori o dvema veoma suprotstavljenim grupama, koje su povezane sa psihijatrijskim pacijentima preteno psihotinog nivoa i sa njihovim leenjem. Izgleda da se obe ove organizacije odravaju
jakim napadima i odbranama. S jedne strane je udruenje leenih psihijatrijskih
pacijenata, koji smatraju da su preiveli psihijatrijsko leenje, pa odbijaju bilo
kakvu saradnju sa psihijatrijom i bilo kakve psihofarmake. Na suprotnoj poziciji
je udruenje roditelja psihotinih pacijenata, koje intenzivno sarauje sa psihijatrijskim slubama i uporno se bori za primenu psihofarmaka(190). U vreme
potpunog odbacivanja alkoholizma kao bolesti i leenja alkoholiara, apstinenti
u SAD su uspostavili veoma jaku organizaciju Anonimnih alkoholiara. Uspeno vostvo, dobro postavljena ideologija i, konano, veoma uspena organizacija,
obezbedili su iroku mreu klubova u mnogim dravama, uz tendenciju stalnog
irenja. Meutim, pokuaji u naoj sredini nisu dali oekivane rezultate. Povremeno se nasluti organizovanje roditelja narkomana, koji zahtevaju bolje uslove
za leenje svojih sinova i kerki, veu pomo drave i zdravstvenih ustanova i
razumevanje sredine za njihove uloene napore.
225
Svi oblici udruivanja psihijatrijskih pacijenata imaju dvostruki efekat. S

jedne strane se premouje put od psihijatrijske ustanove do socijalne sredine, uz
izvesno psihosocijalno izjednaenje sa sredinom kojoj pripada. S druge strane se
odrava odvojenost od spoljanje socijalne sredine(191-192). Pripadnost ovakvim
grupama samopomoi potvruje nedovoljnu sposobnost pacijenata da se potpuno
resocijalizuju, da se izjednae sa sredinom i da ostvare mogunost da ive od
svoga rada. Organizacija Anonimnih alkoholiara je primenom anonimnosti
pokuala da obezbedi tajnost pripadanja grupi socijalno neprilagoenih i time
olaka puniju socijalizaciju. Meutim, nemogue je odravati anonimnost i
istovremeno nuditi i pruati pomo ljudima u socijalnoj sredini.
Sutinski cilj ovih grupa bi bio da postane nepotrebna svome lanu, jer prevazilaenjem te potrebe se potrvuje potpuna socijalizacija. Na taj nain bi se smanjivala mogunost grupnog poistoveenja i grupna podrka. Meutim, i mediji
povremeno objave, kao potpuni uspeh pacijenta, lana kluba leenih alkoholiara, koji punih 26 godina odrava treznost, tj. ne pije. A to je istovremeno i uspeh
kluba i svih lanova, koji svojom uzajamnou odravaju svoju treznost. Leenjem jeste smanjena teta od alkoholizma, ali klub je veoma ubedljiva garancija
za odravanje treznosti(193). Neki alkoholiari tek posle nekoliko leenja i recidiva, konano postanu lanovi kluba i tek onda uspostave treznost koja dugo traje.
U tekim godinama dolo je do gaenja znatnog broja klubova, ali sada je
nastao period oporavka. Zajednica klubova je opstala, zahvaljujui i redovnim
uzajamnim sastancima i terapeuta i lanova klubova. Zajednica uspeno odrava
dva sastanka godinje. U prolee je jednodnevni plenum pacijenata, a u jesen je
sastanak terapeuta.
Jasno je da na nivou odgovornosti i strunosti terapeuta klubova, s jedne strane, i lanova klubova, s druge strane, ne moe doi do ravnopravnosti, ali za
saradnju i odravanje uspenosti kluba neophodno je ispunjavanje linih obaveza
i terapeuta i lanova kluba. Pacijenti na plenumu itaju svoje kratke radove na
zadatu temu. Trebalo je vremena da se uspostavi red u pravovremenom slanju
radova i pravljenju reda izlaganja. Na plenumu se ostvaruje radna atmosfera, uz
komentarisanje svakog rada. Jasno je da se o odravanju treznosti i o alkoholizmu najvie moe nauiti iz ivotnog iskustva pacijenata i strunog delovanja terapeuta. U komentarima teim pohvalama za uspeno prikazivanje linog iskustva i hrabrost za samokritiku. Kritika se usmerava na zaostale alkoholiarske
obrasce, mao samohvalisanje, bezlino izlaganje u kome ne uestvuje ja kao
sopstveni doivljaj i samoodreenje. Posle plenuma se tampaju radovi lanova
sa mojim komentarima(194).
Sastanak terapeuta vremenom poboljava strunost i kvalitet radova, pratei
postepeno stabilnost drutva, pa i mogunost za poveanje strune znaajnosti i
dobijanje bodova za dobijanje licence. Radove izlau vrhunski strunjaci za bolesti zavisnosti, ukljuujui terapeute svih profesija: psihijatre, lekare, psihologe,
226
Tomislav Sedmak
socijalne radnike, sestre. Sestre nisu dovoljno motivisane, ali ne postoji ni dovoljni podsticaj voe tima. Ulau se napori da se izlagai disciplinuju, da se dre
predvienog vremena, da bi se ostvarilo vreme za diskusiju i razmenu iskustava.
Svaki sastanak je u drugom gradu. To je snana podrka za ekipu koja se u
tom gradu bavi leenjem bolesti zavisnosti. Organizacija uvek povezuje znaajne
ljude iz lokalne administracije, zdravstvenih ustanova, kola. Dan pred sastanak
odravaju se radionice i predavanja po kolama uenicima, nastavnicima, pa i
zainteresovanim graanima. Ostvaruje se zaista ivahno zbliavanje terapeuta,
kluba i socijalne sredine. Sadrina i rad u radionicama usmereni su prema zdravom ivotu, na osmiljavanje povoljnih izbora, na prikladnost odnosa u porodici,
kao i prema usklaivanju sa sistemom socijalnih vrednosti. Izlagai uzimaju u
obzir rasprostranjenost pijenja alkoholnih pia u porodici i u grupi vrnjaka, kao
i sve ranije upoznavanje sa delovanjem psihoaktivnih supstancija. Sastancima
terapeuta mogu prisustvovati i lanovi klubova, bez toenja alkohola, ukljuujui
i zajedniku veeru. Sutradan, po zavretku strunog sastanka terapeuta, odrava se Skuptina klubova leenih alkoholiara, na kojoj uestvuju i terapeuti tih
klubova.
U pojedinim klubovima je dolo do promene starosne strukture. U lanstvo
se sve ee primaju ne samo mladi alkoholiari, ve i mladi narkomani, radi
odravanja apstinencije i rehabilitacione faze leenja. Dok se za sredovene alkoholiare moe smatrati da je lanstvo u klubu i obezbeeno druenje sa treznim
porodicama dovoljno da se ispunjavaju osnovna pravila treznosti; tekoe nastaju
za trezne mlade adikte, kojima je potrebno da ostvare potpuniju socijalizaciju
pripadanjem dostupnoj socijalnoj sredini i grupi vrnjaka. Zabrane i direktivnost do kraja ivota, kad lan ima dvadesetak godina, deluju teko ostvarljivo i
izlaskom iz kluba mladi lanovi ostaju van terapijskog domaaja. Takoe je nejasno kako se postaviti u situaciji kada supruge alkoholiara posle nekoliko godina
redovnog uea u leenju i radu kluba, odlue da vie ne dolaze sa muem na
sastanke. U osnovi postaje jasnije da odravanje treznosti alkoholiara na ovaj
nain postaje preteno njegova odgovornost, koju odrava lanstvom u klubu.
Razmiljam o postupku Irvajna Jaloma. On je posle potpunog radnog staa,
uz pisanje veoma znaajnih knjiga za psihoterapiju, poeo da pie knjige koje
se tampaju, prevode i prodaju u ogromnom broju. Prikazao je i psihoterapije
nekih pacijenata prilagoene itaocima. Uz sve napisane strune knjige sada,
kroz pisanu re i dalje prenosi svoje psihijatrijsko i psihoterapijsko iskustvo,
doprinosei socijalizaciji psihijatrije i psihoterapije. Svojom knjigom Leenje
openhauerom uspeo je stilski i verbalno veoma lepo da upakuje sopstveno
iskustvo(195). Uspeo je da prikae vieslojnost doivljaja grupnog psihoterapeuta,
koji se priprema za smrt. Poinje od suoavanja sa neuspehom u leenju i
pokuava da taj neuspeh preobrati u jo jedan pokuaj leenja tog pacijenta.
Kroz ovaj pokuaj ostvaruje premoenje sopstvene smrti, jer je proizveo
novog grupnog terapeuta, kao simboliko produenje samog sebe. itanje ove
227
knjige za mene je bilo dodatno obogaenje, kroz poistoveenje i poreenje, ta

znai to to kae, zato to kae, da li bih ja to isto rekao itd.(196). U skladu sa
sopstvenim ivotnim dobom uz njegovu pomo sam postigao samoanalitiko
preispitivanje. Ne donosim odluku da bilo ta promenim u svom sadanjem radu,
ali razjanjavam samom sebi sopstvenu psihijatrijsku i psihoterapijsku poziciju.
Nastavljam na isti nain. Ono to znam da sam i do sada inio, to je da sam
uvek ulagao napor da prikaem sopstveno uee, tekoe, preispitivanje, analizu
sopstvenih postupaka i neprekidno dograivanje profesionalnog identiteta. Sve
struno delovanje i svako pisanje ili izlaganje, bili su traganje za samim sobom,
pa u tako i nastaviti.
Poslednjih godina se i u naoj sredini ispoljila tendencija psihijatara da prikau sopstveni ivot i psihijatrijsku delatnost u drutvenim i profesionalnim okvirima. Posebnost prikazivanja sebe u okviru socijalne sredine, porodice i profesionalne delatnosti, pouzdano potvruje da je psihijatrija i profesija kojom se bave
psihijatri, a ne samo nauka iz udbenika(197-198).
Psihijatar na radnom mestu nije posebnim zakonskim odreenjima zatien
od bilo kakvog oblika nasilja. Lekari uopte, pa ni u hitnim slubama, niti u
psihijatrijskim ustanovama, nemaju status slubenog lica kakav imaju sudije i
tuioci. Deurni psihijatar je bio napadnut i povreen od strane psihotinog,
uznemirenog pacijenta. Ni psihijatar ni psihijatrijska bolnica nisu imali pravnih
mogunosti da se zakonski regulie status pacijenta koji ugroava ivot psihijatra.
Postoje veoma neuspeli i bledunjavi postupci da se donese zakon o zatiti lekara
i u urgentnim slubama u cilju prikladno definisane pravne zatite lekara, kao
psihijatara, a da to ne bude privatna stvar napadnutog lekara ili psihijatra(199).
Psihijatrima se mogu dogaati i neoekivane pravne situacije, koje proizlaze
i iz individualnih graanskih prava. To sam najbolje shvatio kroz medije u
Severnoj Karolini, gde se odvijao veoma sloen proces optuenog psihijatra, u
dvehiljaditoj godini(200-202).
Student prava je optuio svog biveg psihijatra zbog loeg psihijatrijskog rada.
Pacijent je poeo da se lei zbog halucinacija i ubeenja da je prvi telepata na
svetu. Dati lekovi su doprineli poboljanju. Psihijatar je odlazio u penziju, pa je
uputio pacijenta da nastavi tretman kod drugog psihijatra. Pacijent nije nastavio
tretman i prekinuo je farmakoterapiju zbog preosetljivosti na sunce. Jednog dana
je uzeo puku svoga oca i ubio dva oveka. Sudskim procesom je utvreno da nije
kriv zbog ludila i zatvoren je na specijalno odeljenje psihijatrijske bolnice. Tada
je pacijent tuio svog biveg psihijatra to mu nije postavio ispravnu dijagnozu,
to ga nije potpuno obavestio o vanosti uzimanja lekova i to mu nije sredio da
vidi novog psihijatra. Sutina optube je bila da je on doiveo nervni slom, pa ga
je slom nagnao da puca, a za to je kriv psihijatar. Traio je 500.000 dolara odtete.
Prvostepeni sud je presudio u korist pacijenta. Tek drugostepeni sud je oslobodio
psihijatra optube. Tumaenje drugostepene odluke se oslanja na injenicu da se
228
Tomislav Sedmak
ubistvo dogodilo osam meseci od poslednjeg vienja psihijatra i pacijenta. Sudski

vetak je rekao da niko nema tako dobru kristalnu kuglu da bi mogao predvideti
ponaanja psihijatrijskog pacijenta i to jo posle osam meseci. U prilog psihijatra
je ila i injenica da vie nije ni postojao terapijski odnos, pa time ni psihijatar
ne moe da bude odgovoran za pacijentovo ponaanje. Ne pominje se pitanje
dijagnostikovanja paranoidne shizofrenije, niti da li je psihijatar trebalo da nae
novog psihijatra, da uspostavi vezu, ili da mu zakae sastanak. Zakljuak medija
je bio: da je pacijent pobedio, psihijatri bi se uplaili optubi za nestruni rad i
odbijali bi pacijente koji su potencijalno tempirane bombe. Rezultat bi bio vie
prijema u psihijatrijske bolnice, a manje terapije 1:1. Mora postojati poverenje
izmeu psihijatra i pacijenta, a ne strah psihijatra.
Prva porota je smatrala da je psihijatar kriv za ponaanje pacijenta i posle
osam meseci nevienja, ak i uz podatak da je pacijent prestao de uzima lekove,
koji su poboljavali stanje. Znai, poroti je mnogo jednostavnije osuditi psihijatra,
koji tek albom dokazuje svoju nevinost. A ta bi tek bilo da je pacijent ubio u
vreme terapije. Proizlazi da bi psihijatar bio kriv i da je odgovoran za pacijentovo
ponaanje i van terapijske situacije. Po stavu prve porote, ovaj psihijatar je kriv
to nije preuzeo punu kontrolu nad pacijentom i njegovim ponaanjem i to u
drutvu koje podstie potpunu individualnu slobodu.
Zbog svoje psihijatrijske delatnosti dva puta sam bio suen. Prvi put je
tubu podneo kelner u psihijatrijskoj bolnici, koji je radio u bifeu za pacijente.
Zbog ozbiljnosti situacije uzeo sam advokata. Povod tubi je bilo pismo mua
pacijentkinje koja mu je rekla da je taj kelner seksualno zloupotrebio. Budui
naelnik odeljenja, ja sam to pismo proitao na savetu bolnice. Posle nekoliko
dolaenja na sud, osloboen sam.
Druga tuba je bila jo neobinija. Otac deteta, koje je u razvodu dodeljeno
majci, tuio je itav tim koji je odreivao podobnost za roditelja. Svih pet lanova
tima su pojedinano sasluani. Pitanja su bila usmerena na nain funkcionisanja
tima, kako smo procenjivali, kako smo odluivali, da li su svi lanovi tima bili
prisutni. Na moje traenje da me sudija oslobodi profesionalne tajne, da bih
mogao neto i objasniti, to se nije dogodilo. Ja sam na sva pitanja za formalno
funkcionisanje tima odgovarao da se ne seam. Na pitanje advokata, kako uopte
radim u psihijatriji kada se niega ne seam, odgovorio sam da sve zaboravim
im izaem iz ustanove. Ovo apsurdno suenje je preko nekih viih instancija
obustavljeno.
Trei put je bila podneta tuba protiv mene zbog odavanja profesionalne tajne.
Psiholog iz firme u kojoj je radio podnosilac tube je bio na timskom sastanku i
saznao je da pacijent boluje od paranoidne shizofrenije i to je rukovodilac firme
rekao na zboru radnih ljudi. Predstavnici suda su dobili na uvid psihijatrijsku
dokumentaciju i tuba je obustavljena.
229
Psihijatrija je mogua profesija. Usklaena je sa potrebama drutva, dravne

administracije i pojedinaca. Izloena je napadima, ne samo zbog naina leenja
pojedinaca, ve i zato to namee svoju znaajnost, nudi svoje usluge sve veem
broju ljudi zbog ukazivanja na tegobe i smetnje, koje spadaju u ivotnu svakidanjicu. Davanjem razliitih lekova, kojima se preplavljuje trite i nuenjem
psihoterapije, psihijatrija ak i obeava manje trpljenja, prijatniji ivot, uspenije
delovanje. U savremenom drutvu, u zapadnoj civilizaciji, opravdanost postojanja se potvruje irenjem delatnosti i poveanjem trine znaajnosti. Psihijatrija
kao profesija to ostvaruje postupnom socijalizacijom, prilagoavanjem drutvenim oblicima ponaanja, psihijatrizacijom, pruanjem usluga, ili pomoi sve
veem broju ljudi i medikalizacijom, davanjem psihofarmaka irei indikacije
za primenu. Ubeen sam da socijalizacija i psihijatrizacija psihijatrije u osnovi
poseduju humano obeleje. Medikalizacija se preplie sa duhom vremena i sa
postojeim sistemom vrednosti to tei smanjenju trpljenja i nelagodnosti, ali i
uspenosti opstajanja i delovanja. Pojedinani psihijatar dobija svoje mesto u celovitom sistemu psihijatrije i u drutvenoj stvarnosti kakva jeste. Oslanjajui se
na odgovornost profesije, kojoj pripada, na sopstvenu profesionalnu odgovornost
i na etiki odreen sistem vrednosti psihijatrije, pojedinani psihijatar procenjuje, predlae ili odluuje kako pomoi: da li dati lek, koji, kada i koliko, ili pomoi
bez lekova primenjujui psihoterapijsko znanje i iskustvo.
Na osnovu linog iskustva i sopstvenog leenja, psiholog Saterlend je prikazao sloenost psihijatrovog delovanja(203). Psihijatar je u velikoj opasnosti da
postane vee rtveno jare nego njegovi pacijenti. Vezan za sramni stub tampe
i na ekranu i na pozornici, sam se nalazi stalno nabijen na dva roga brojnih dilema. Ako primi (u bolnicu) opasnog ili suicidalnog pacijenta, on je optuen da
je tamniar, ako ga otpusti, smatra se inkompetentnim. Javnost ga opseda zbog
lekova, a onda ga optuuju da ih tretira kao maine. Ako prua psihoterapiju,
moe istovremeno biti optuen to koristi tehnike sumnjive terapijske vrednosti
i to namee pacijentu sopstveno gledite kako iveti. Ako odrava eklektiki
pristup leenju, on je wishy-washy!, ako vrsto izabere jednu ili drugu od tuceta modernih varijeteta psihoterapije, ili telesnog tretmana, on je zanesenjak.
Njegovi pacijenti esto poinju da mu pripisuju mudrost boga, a zavravaju mrzei ga zbog neuspeha da proizvede magino reenje za njihove probleme. Ako
paljivo sprovodi ispitivanje novih terapijski metoda koristei kontrolnu grupu
bez terapije, kolege piu pisma Tajmsu, optuujui ga za neetiko uskraivanje
tretmana, a za koji intuitivno zna da vredi; ako ne uspe da sprovede kontrolno
ispitivanje, ostatak kolega pie Tajmsu ukazujui da je on nenauni quack (arlatan, varalica, nadrilekar).
Psihijatrija brojkama potvruje svoju znaajnost i neophodnost postojanja.
Navodi se da 5% stanovnika Srbije redovno ide kod psihijatra, a 17,6% ponekad(204). Proizlazi da mnoge zamerke, ismevanja, obezvreenja, to se esto
oblikuje u kritiku, treba shvatiti kao subjektivne iskaze pojedinaca, ili kao rasute
230
Tomislav Sedmak
informacije, kao mozaik, ili haos, bez ubedljivog dokaza da to dobije obeleje
javnog mnjenja.
Ne samo da je psihijatrija i korisna, ve se moe govoriti o visokom vrednovanju
u socijalnoj sredini. Novine Blic su 2006. godine izloile spisak stotine najboljih
lekara u Srbiji. Kriterijumi su bili: strunost, odnos prema pacijentima, nauni
rad, saradnja sa kolegama, nove metode. Podaci su dobijani od novinara koji
se bave zdravstvom i od lekara. U ovu listu je uvrteno pet psihijatara sa sve
slikama. Uzimajui u obzir da se ranijih godina 6% mladih lekara odluivalo
da specijalizira psihijatriju, proizlazi da je zastupljenost psihijatara meu 100
najboljih lekara reciprona. Znai, ni mediji nisu ba toliko protiv psihijatara.
Pet izabranih psihijatara su potvrdili i raznovrsnost mogunosti za neposredno
delovanje psihijatrije: psihifarmakolog, psihosomatiar, psihijatar opteg
smera, psihoanalitiar i psihodramatiar. Uz ovih pet psihijatara navedena su
jo dva doajena psihijatra, koji su ostavili trag i posle zavretka radnog staa i
formalnog penzionisanja(205).
Ovo je veoma ogranien i subjektivno prebojen prikaz i procena socijalnog
odreenja psihijatrije i pojedinanog psihijatra u datom drutvu, u datom vremenu, tj. sada. U statistikom prikazu bi se izgubio pojedinac i mogunost samoodreenja, a u pojedinanom prikazu se ne moe otkloniti ni subjektivnost, ni
ogranienost. I tako, moj doivljaj odreenosti psihijatrije i psihijatra u drutvu
osciluje izmeu zatvorenosti, sputanosti i nemoi, s jedne strane, slobode, nejasno ogranienog prostora za delovanje i pokuaja radi procene i odreenja sopstvene moi, s druge strane. I tako stalno, u svakoj situaciji u kojoj sam psihijatar
i u kojoj predstavljam psihijatriju.
REFERENCE
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Paradez, K. (2009): Razumeti profesije: doprinos sociologije. U: Halpern,

K., Ruano-Borbalan, .-K. (ur.): Identitet. Clio, Beograd.
Ergi, I. (2009): Takmiarsko drutvo eliminie neprilagodljive. Politika.
9.12.2009. 27
Kecmanovi, D. (2002): Individualni ili drutveni poremeaj. Prosveta,
Ni.
Kecmanovi, D. (2004): Psihijatrija bez psihijatara. Politika. 2.10.2004.
kultura IV.
Kecmanovi, D. (2008): Psihijatrija u kritikom ogledalu. Slubeni
glasnik, Beograd.
Colby, K. M., Spar, J. E. (1983): The Fundamental Crisis in Psychiatry.
Thomas, Springfield.
231
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
232
Miller, P. (1986): Critique of Psychiatry and Critical Socilogy of Madness.

U: Miller, P., Rose, N. (Eds.): The Power of Psychiatry. Polity Press,
Oxford. 12-42.
Rose, K. (1986): Psychiatry: The Discipline of Mental Health. U knjizi 7.
43-84.
Savin, K. (2005) : Uticaj drutvenih razlika na psihijatriju. U: ori,
B. (ur.): Gde poinje gde prestaje psihijatrija. Ljudi govore. IZMZ.
Beograd. 53-64.
Sedmak, T. (2002): Psihijatar o ivotu i smrti neutralnost prema
vrednostima ili suprotstavljanje smrti. U: ori, B. (ur.): Socijalna i
porodina kretanja. Ljudi govore. IZMZ Beograd. 233-257.
Bracken, P., Thomas, P. (2005): Postpsychiatry. Oxford University Press.
Oxford.
ori, B. (2009): Socijalna psihijatrija antipsihijatrija i psihoze. U:
ori, B. (ur.): Psihoze od haosa do sreenosti. Ljudi govore. Fasper,
Beograd. 47-56.
Kalianin, P. (1999): Medicinska etika i medicinsko pravo. IZMZ,
Beograd.
Bartlet, P., Sandlar, R. (2003): Mental Health Law. Oxford University
Press, Oxford.
Woodiwiss, A. (2005): Human Rights. Routledge, London.
orevi, J. (2009): Postkultura. Clio, Beograd.
Kneevi, D. (2004): Velike oi Londona. Politika, 17.4.2004. 5.
Tubi, R. (2004): Kafka i Orvel meu nama. Politika, 7.8.2004. Kultura 1.
Vuini, C. (2009): Civilizacija velikog brata. Politika, 14.2.2009 Kultura 7.
Trebjeanin, . (2010): Zamorii na putu u totalitarizam. Politika,
1.4.2010. Kultura 2-3.
Tomi, Z. (2009): Trenutak katastrofe. Politika 21.2.2009. Kultura 1.
Arsi, LJ. (2009): Javno uterivanje demona. Politika, 10.10.2009. Kultura 1.
Tema dana: (2009): Trenutak istine. Politike 6.2.2009. 5.
Ergi, I. (2008): Lutke iz izloga. Politika 1.9.2008. 16.
Sedmak, T., ori, B. (2000): Postmoderna i psihijatrija. U: ori, B. (ur.):
Zablude u psihijatriji. Ljudi govore. IZMZ. Beograd. 159-249.
Smart, B. (2005): Modernity and Postmodernity: Part I. U: Harrington,
A. (Ed.): Modern Social Theories. Oxford University Press Oxford. 253272.
Delanty, G. (2005): Modernity and Postmodernity: Part II. U knjizi 26.
273-291.
Opali, P. (2008): Psihijatrijska sociologija. Zavod za udbenike, Beograd.
Dimitrijevi, A. (2009): Doprinos profesionalaca obeleenosti psihotinih
osoba u socijalnoj sredini. U knjizi 12, 91-l05.
Tomislav Sedmak
30. Davidovi, M. (2009): Karijera psihijatrijskog bolesnika. U knjizi 12, 111120.

31. Fulford, V. (2005): Moderne koncepcije zdravlja i bolesti: Zalaganje
za saradnju izmeu istoriara i filozofa medicine. U: Dimitrijevi, A.
(ur.): Savremena shvatanja mentalnog zdravlja i poremeaja. Zavod za
udbenike, Beograd. 51-76.
32. Phelan, J. C., Link, B. G. (1999): The Labeling Theory of Mental Disorder
/I/: The Role of Social Application of Psychiatric label. U: Horwitz, A.
V., Sheid, T. Z. (Eds.): A Handbook for the Study of mental Health.
Cambridge University Press, Cambridge. 139-149.
33. ori, B. (2004): Hroninost. Uspeh ili neuspeh. U: ori, B. (ur.): ovek
i lek. Ljudi govore. IZMZ Beograd 101-111.
34. Dimitrijevi, A. (2005): Predgovor. V. knjizi 30. 7-22.
35. Pescosolido, B. A., Boyer, C. A. (1999): How People Come to Use Mental
Health Services? Current Knowledge and Changing Perspectives. U:
knjiga 31. 392-411.
36. Fuko, M. (2005): Psihijatrijska mo. Svetovi, Novi Sad.
37. Lagran, . (2005): Mesto preavanja. U knjizi 35, 465-489.
38. Veljkovi, J. (1996): Nepodnoljiva istina. Nova, Beograd.
39. Veljkovi, J. (2001): Beda psihijatrije. Nova, Beograd.
40. Veljkovi, J. (2006): Homoseksualnost. Nova, Beograd.
41. Drakuli, B. (2009): Trpljenje nije isto to i potovanje. Politika, 5.10.2009.
10.
42. Mikenik, D. (2005): Mentalno zdravlje i mentalna bolest. U knjizi 30.
77-97.
43. Mihailovi, S. (2008): Pojedinac pod teretom tranzicionih pertumbavanja
drutvenih grupa i u drutvenim grupama. U: ori, B. (ur.): ovek izmeu
krivice i tuge. Ljudi govore. FASPER, Beograd. 279-293.
44. Stojnov, D. (2005): Drutvena konstrukcija normalnosti. U knjizi 30. 287320.
45. Cullberg, J. (2001): The Parashute Project: First Epizode Psychosis
Background and Treatment. U: Williams, P. (Ed.): A Language for
Psychsis, Whurr, London, 115-125.
46. Kartalovi, B. (2009): Zaboravljeni grad na periferiji Kragujevca. Politika,
10.12.2009. 7.
47. orevi, K. (2010): U psihijatrijskim bolnicama previe pacijenata, a
malo osoblja. Politika 1.7.2010. 1-7.
48. Popovi, O. (2010): Farmaceutske kue treba da objavljuju spisak lekara
koje plaaju. Politika 17.7.2010. 8
49. avi, T., uri, Z. (2006): Psihijatrijska bolnica kao velika grupa. U:
ori, B. (ur.): Psihijatrija i psihijatrijske bolnice. FASPER, Beograd. 51-57.
50. Kaljevi, B. (2007): Bolnica u centra grada. Vreme. 24.5.2007. 34-37.
233
51. Todorovi, G. (2010): Dva vienja Gornje Toponice. Politika 26.6.10.

strana 8.
52. Javi, V. (2010): Velike bolnice kao azil. Politika, 10.4.2010. 14.
53. Lazi, J. (2007): Ljudi na margini. Vreme, 24.5.2007. 35-37.
54. ori, B. (2006): injenica postojanja psihijatrijskih bolnica, pretpostavka
nestajanja i ta umesto njih. U knjizi 48. 3-11.
55. Jovii, S., Simi, Lj.: Prisilna hospitalizacija suicidalnih pacijenata. U
knjizi 48. 41-45.
56. Bobi, S. (2006): Psihoterapijski (humani) pristup pacijentu psihijatrijske
bolnice psihoanalitiki diskurs. U knjizi 48. 31-39.
57. Delevi, . (2002): Motiv pojedinaca i porodica za leenje kod privatnog
psihijatra. U knjizi 10. 117-123.
58. Radulovi, L. (2007): Okultizam ovde i sada. Srpski genealoki centar
Filozofskog fakulteta. Beograd.
59. Srdanov, A. (2004): Pokondireni homo sapiens. Nauka, Beograd.
60. Sedmak, T. (2007): Psihoterapeut samospoznaja i voljenje sebe. U: ori,
B. (ur.): Ljubav i psihijatrija. Ljudi govore. FASPER, Beograd. 143-206.
61. Sedmak, T. (2009): Psihoterapijski pristup psihotinom pacijentu. U
knjizi 12. 143-188.
62. Ivanovi, D. D. (2007): Da li sam je normalan. Metaphysica, Beograd.
63. Karanovi, Z. (2010): Ponite dan sa osmehom. Politika, 25.7.2010. strana
21.
64. OKonor, D., Sejmur, D. (2000): Uvod u neurolingvistiko programiranje.
Plato Beograd.
65. Geller, J. D., Norcross, J. C., Orlinsky, D. E. (Eds.) (2005): The
psychotherapists Own Psychotherapy. Oxford University Press. Oxford.
66. Ward, G. (2003): Postmodernism. Hodder Education. London.
67. Sedmak, T. (2008): Egzistencijalistiki pristup oseanju krivice. U: ori,
B. (ur.): ovek izmeu krivice i tuge. FASPER, Beograd. 193-245.
68. Rameix, S., Durand-Zaleski, I. (2009): Justice and Allocation of Health
Care. U: Segura-Garcia et al. /Eds/: International Vision in Bioethics.
Faculty of Medicine University of Belgrade, Belgrade. 159-164.
69. Moris, D. (2008): Bolest i kultura u postmodernom dobu. Clio, Beograd.
70. Flaskas, C. (2002): Family Therapy Beyond Postmodernism. BrunnerrRoutledge. Hove.
71. Heaphy, B. (2007): Late Modernity and Social Change. Routledge, London.
72. Stambolovi, V. (2004): Principi alternativne terapije. U: ori, B. u knjizi
32, 89-99.
73. Foss, L. (2002): The End of Modern Medicine. State University of New
York Press, Albany.
74. Srna, J. (2004): Sta je lekovito u psihoterapiji. U knjizi 71 113-126.
234
Tomislav Sedmak
75. Berger, J. (2000): Psihoterapija od leenja do utopije. Centar za primenjenu

psihologiju. Beograd
76. Omer, H. (1989): Specifics and Nonspecifics in Psychotherapy. Am. J.
Psychother. 43, 181-192
77. Fisher, S., Greenberg, R. P. (l997): From Placebo to Panacea. Wiley,
Chichester.
78. Ghaemi, S. N. (2008): Mood Disorders. Wolters Kluwer. Philadelphia.
79. Savin, K. (2000): Zablude koje su uticale na drutveni ugled psihijatrije.
U knjizi 25. 109-125.
80. Savin, K. (2004): Isceliteljska mo, kao drutvena mo lekara. U knjizi
32. 67-87.
81. ori, B. (ur.): Moral i psihijatrija. Ljudi govore. IZMZ, Beograd.
82. olovi, O., Pejovi-Milovanevi, M., Lei-Toevska, D. (2008):
Pomoi, a ne povrediti etike odgovornosti i dileme u psihoterapiji.
Psihijat. Dan. 40. 137-145.
83. unji, . (2007): Dijalog i tolerancija. igoja Beograd.
84. Fridman, D., Kombs, D. (2009): Narativna terapija. Psihopolis. Novi Sad.
85. Payne, M. (2007): Narrative Therapy. SAGE. London.
86. Vassilieva, J. (2009): Narrative Psychology: Why Now? U: Dimitrijevi,
A., Fox, E. M., Schwartz, M. M. (Eds.): Psychoanalytic Encounter.
University of Belgrade Faculty of Philosophy. 25-36.
87. Kecmanovi, D. (2003): O nemoralu psihijatra jo jednom. Psihijat. dan.
35. 1-2. 67-76.
88. alovska-Hercog, N. (2005): Uloga psihijatra u procesu poveravanja
dece. U knjizi 9. 141-146.
89. Ipanovi, V. (2002): Spirale nasilja i deca. U knjizi 10. 61-71.
90. Bowlby, J. (2007): A Secure Base. Routledge. London.
91. Howe, D. (2005): Child Abuse and Neglect. Palgrave. HoundMills.
92. Lipovecki, . (2008): Paradoksalna srea. Zoran Stojanovi. Sremski
Karlovci.
93. Kai, T. (2004): Lekovi i drutvo. U knjizi 32. 53 - 65.
94. Sedmak, T. (2004): Psihofarmakoterapija i psihoterapija poremeaja
linosti. U knjizi 32. 20l-260.
95. Sedmak, T. (2005): Psihofarmakoterapija i psihijatrija. U knjizi 9. 175-225.
96. Furedi, F. (2004): Therapy Culture, Routledge. London.
97. Miovi, P. (1998): Glosar. Institut za zatitu zdravlja Srbije. Beograd.
98. Hirschfeld, R. M. A. (2000): Sertraline in the Treatment of Anxiety
Disorders. Depression and Anxiety. 11. 139-157.
99. Klajn, I., ipka, M. (2006): Veliki renik stranih rei i izraza. Prometej.
Novi Sad.
100. Wallace, P. (1999): Agequake. Nicholas Breagley. London.
101. Nemanji, M. (2010): Starenje uspeh oveanstva. Politika. 14.7.2010. 24.
235
102. Beri, S. (2010): arm poznih godina. Magazin, Politika. 646 14.2.2010.
20-21.
103. Mili, A. (2010): Nije samo vano iveti due. Politika. 7.7.2010. 15.
104. Beta (2010): Nega starih i nemonih jedna od najveih privrednih
grana. Politika. 11.8.2010. 11.
105. Eri, Lj. (2007): Strah od smrti. Arhipelag. Beograd.
106. Sedmak, T. (2008): Egzistencijalistiki pristup oseanju krivice. U knjizi
42. 193-245.
107. Markovi, G. (2010): Strah od smrti. Politika 19.3.2010. 15.
108. Antonijevic, M. (?): Plastina fantastika. Jasmin 28. 32L33.
109. Rumsey, N., Harcourt, D. (2005): The Psychology of Appearance. Open
University Press. Maidenhead.
110. Kovaevi, 0., Panfilov, D. (2009): Klopka za godine. Estetika. 3.11. 16-20.
111. Jevremovi, P. (2004): Dua i supstancija. U knjizi 32. 9-21.
112. Ingram, D. M. (Ed.) (2003): The Schizophrenic Person and the Benefit of
Psychotherapy Seeng a PORT in the Storm. The Journal of the American
Academy of Psychoanalysis and Dynamic Psychiatry. 31. 1-268.
113. Drumond, E. (2000): The Complete Guide to Psychiatric Drugs. Wiley.
New York.
114. Breier, A. et al. (Eds.) (200l): Current Issues in the Psychopharmacology
of Schizophrenia. Lippincott, Williams & Wilkins. Philadelphia.
115. Sedmak, T. (1977): Psihofarmakoterapija u psihijatrijskoj praksi. Psihijatrija
danas, 9. 15-34.
116. Jaovi-Gai, M., Damjanovi, A. i sar. (2008): Terapijske smernice
za leenje shizofrenije. Srpsko lekarsko drutvo. Psihijatrijska sekcija.
Beograd.
117. Healy, D. (1997): The Antidepressant Era. Harvard University Press,
Cambridge, Msss.
118. Glenmullen, J. (2001): Prozac Backlash. Touchstone. New York.
119. Glenmullen, J. (2006): Coming off Antidepressant. Robinson. London.
120. Kramer, P. D. (1993): Listening to Prozac. Penguin. New York.
121. Vaswani, M. (2003): Role of Selective Serotonin Reuptake Inhibitors in
Psychiatric Disorders: a Comprehensive Review. Progress in NeuroPsychopharmacology & Biological Psychiatry 27. 85-102.
122. Ruiz, P., Strain, E. C, Langrod, J. (2007): The Substance Abuse. Wolters
Kluwer. Philadelphia.
123. Rastegor, D. A., Fingerhood, M. I. (2005): Addiction Medicine: An
Evidence-Based Handbook. Lippincott, Williams & Wilkins. Philadelphia.
124. Ashton, H. (2002): Benzodiazepine Abuse. U: Caan, W., Belleruche, J. de
(Eds.): Drink, Drugs and Dependence. Routledge. London. 197-211.
125. Sadock, B. J., Sadock, V. A., Sussman, N. (2006): Pocket Handbook of
Psychiatric Drug Treatment. Lippincott, Williams & Wilkins. Philadelphia.
236
Tomislav Sedmak
126. Doran, C. M. (2008): The Hypomania Handbook. Wolters Kluwer.

Philadelphia.
127. Seligman, M. E. P. (2007): What You Can Change and What you Cant.
Nicholas Brealey. London.
128. Peck, M.S. (1995): Put kojim se ree ide. JPJ. Zemun.
129. Hinshel Wood, R. D. (2004): Suffering Insanity. Brunner-Routledge,
Hove.
130. Sedmak, T. (1989): Timski rad u psihijatriji. U: Kecmanovi, D. (ur.):
Psihijatrija. tom II. 2137.
131. Kovaevi, K., Dobrainovi, D. (1999): Psihijatrijska zdravstvena nega.
IZMZ, Beograd.
132. Dobrainovi, D. (2000): Zablude o anonimnosti psihijatrijske sestre. U
knjizi 25. 101-107.
133. Birovica, M. (2006): Psihijatrijska sestra praksa i mogunosti primene
zdravstvene nege. U knjizi 48. 175-179.
134. Sedmak, T. (2009): Oblici bolesti zavisnosti danas. Zbornik: XXV
savetovanje o bolestima zavisnosti. Smederevo. ZKLAS, Beograd. 7-23.
135. Sedmak, T. (2006): Bolesti zavisnosti u vremenu tranzicije. Zbornik:
XXII savetovanje o bolestima zavisnosti Ni. ZKLAS. Beograd. 5-12.
136. Nastasi, P. (2004): Zavisnosti bolest, poremeaj, leenje. U knjizi 32.
127-137.
137. orevi, R. (2010): Mladi sve ee u psihikoj krizi. Politika 24,8.2010. 8.
138. Vest, R. (2006): Theory of Addiction. Blackwell. Oxford.
139. Heather, N., Robertson, I. (1997): Problem Drinking. Oxford University
Press. Oxford.
140. Hrni, J. (1999): Delinkvent ili pacijent. Zadubina Andrejevi. Beograd.
141. api, R. (2008): Uloga porodice i psihoticizma u politoksikomaniji.
Zadubina Andrejevi, Beograd.
142. Sedmak, T. (1995): Moral, krivica i alkoholizam. U: Nenadovi, M. (ur.):
Narkomanije i alkoholizam. Medicinski fakultet, Beograd. 211-227.
143. Mladenovi, I. (2009): Moralnost u alkoholiarskoj porodici. Zadubina
Andrejevi, Beograd.
144. Popadi, J. (2009): Prvo pivo sa devet, cigareta sa 14 godina. Politika,
2.6.2009. 8
145. orevi, K. (2010): Srbija u svetskom vrhu po broju samoubistava
Politika 6.3.2010. 8.
146. MSM (2010): Ubistvo u parku pijanaca. Politika 9.8.2010. 8.
147. Jaki, B. (2009): Zatoenici proklete avlije. Politika, 1.3.09. strana 6.
148. Aranelovi, I. (2010): Danas za dobrotu kau da je glupost. (intervju:
Neboja Glogovac). Politika, 24.8.2010. kultura 155. I
149. Muzeinovi, J. (2005): Anatomija jednog zla. Politika, 24.6. 2005.
237
150. Panjeskovi, S., Bulatovi, R. (2009): Od batina smo padali u nesvest. 24

sata. 25.5.2009. 1-7.
151. Peranovi, D. M. (2009): Nikada nisam krio da se koristi sila. Politika,
23.5.2009. 9.
152. Popadi, J. (2009): Majka narkomana i psihijatar, oi u oi. Politika,
29.5.2009. 9.
153. Dugali, M. (2009): Roditelji narkomana podravaju batinjanje. Politika
23.5.2009. 1-9.
154. Mili, A. (2007): Sociologija porodice. igoja. Beograd.
155. Caan, W. (2002): Adolescent Drug Use and Health. U knjizi 123. 145-170.
156. Davibi, A. (2009): Monstruma iz Rataja roditelji krili u zemunici.
Politika. 4.4.2009. 9.
157. Mijukovi, M. (2009): Ne kriju fiziko kanjavanje zbog droge. Politika.
28.5.2009. 13.
158. Mali, B. (2009): Aneli uvari iz Zemlje ivih, Politika, 28.5.2009. 13.
159. Petrovi, D., Sedmak, T., ori, B. (2000): Metode grupnog socijalnog
rada. FPN. Beograd.
160. Isakov, A. (2009): Rad je neophodni deo terapije. Politika. 24.5.2009. 9.
161. Popovi, O., Popadi, J. (2009): Leenje narkomana mora biti po
standardima SZO. Politika, 26.5.2009. 10.
162. Vukovi, N. (2007): Metadon. U knjizi: 9. 161-173.
163. orevi, K. (2010): Leenje metadonom jedna zavisnost zamenjuje
drugu. Politika 7.7.2010. 8.
164. Kostovi, B. (2009): Posledice drogiranja su crnje od Crne reke. Politika
16.6.2009. 15.
165. Otaevi, B. (2004): Ubistvo iz milosra. Politika. 2.10.2004. 5.
166. Vukovi, O. i sar. (2009): Komorbiditet zloupotrebe PAS i psihotinih
poremeaja. U knjizi 12. 21-28.
167. 24 sata (2010): Sedam tipova kockara u Srbiji. 5.2.2010. 7.
168. Luis, S. (2004): Najegzotiniji su proseni. Politika 25.8.2004. 17.
169. Bukvi, A. (2010): Kocka je bolest a ne hir. Politika 4.6.2010. 20.
170. Amichai-Hamburger, Y. (Ed.) (2005): The Social Net. Oxford University
press. Oxford.
171. Rosenfeld, D. (2001): Psychotic Addiction to Video Games. U: Williams,
P. (Ed.); A language for Psychotics. Whurr. London 147-174.
172. Sofrenovi, V. (2010): U stresu na fejsu. Politikin zabavnik, 23.7.2010. 1213.
173. H. V. (2010): Bonton za XXI vek. Politikin zabavnik, 13.8.2010. 22-25.
174. Morris, G. (2006): Mental Health Issues and the Media. Routledge,
London.
175. Mii, M. (2010): Zakotrljani kamen. Politika 3.7.2010. 12.
176. Stojanovi, M. (2005): Banalan kraj misterije. Politika 4.9.2005.
238
Tomislav Sedmak
177. Ergi, I. (2009): Tabloid serijski ubica ljudskog duha. Politika. 2.2.2009.
19.
178. Jugovi, A. (2009): Teorija drutvene devijantnosti. Slubeni glasnik,
Beograd.
179. Kovaevi, R., Kecman, B. (2006): Ubistvo u porodici. Institut za
kriminoloka i socioloka istraivanja. Beograd.
180. Sedmak, T. (1964): Paranoidna shizofrenija kao kriminogeni faktor kod
homicida. Savjetovanje o forenzikoj psihijatriji. Zagreb. 67-72.
181. Sedmak, T., Bogievi, . (1969): Simbioza majka dete u klinikojslici
shizofrenije mukih bolesnika. Anali ZMZ 1,1, 79-84.
182. Szmukler, G. (2000): Homicide Inquiries. Psychiatric Buletin 24. 6-10.
183. Kosti, M. (2002): Drutvena opasnost i hospitalizam duevno bolesnih
prestupnika. U knjizi 10, 109-115.
184. H. D. (2006): Iskasapljena tela oca i majke razbacani po gradu. Blic,
5.3.2006. 5.
185. Parvievi, D. (2005): Deiji strahovi sve ei. Politika, 25.9.2005. 19.
186. Pakovi, Z. (2009): Emo bunt mladih. Politika, 11.10.2009. kultura 2.
187. Kneevi, osi, K. (2008): Neki tuni klinci. Politika. 8.11.2008, kultura 1.
188. Politikin zabavnik (2010): Tuni i oseajni. 16.7.2010. 64.
189. Malamuth, N., Lini, D., Yao, M. (2005): The Internet Aggression.
Motivation, Disinhibitory and Opportunity Aspects. U knjizi 169. 163-190.
190. Sedmak, T. (2010): Edukacioni potencijali terapeuta u leenju bolesti
zavisnosti. Zbornik XXIV savetovanje o bolestima zavisnosti (Poarevac
2008). ZKLAS. Beograd. 8-16.
191. Breggin, P. (1993): Toxic Psychiatry. Harper Collins. London.
192. Sedmak, T., Kastel, P. (1989): Klubovi leenih alkoholiara - protiv i za.
Alkoholizam Beograd. 23. 1-2, 63-70.
193. Sedmak, T., Stankovi, Z. (2001): Terapeutski potencijali klubova leenih
alkoholiara, Zbornik XVII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti.
ZKLAS. Beograd. 3-15.
194. Bukvi, D. (2009): Bez kapi alkohola dve i po decenije. Politika. 7.4.2009.
25.
195. ZKLAS - Plenum (2010): Osmisljavanje treznog ivota. ZKLAS. Beograd.
196. Jalom, I. D. (2007): Leenje openhauerom. Plato. Beograd.
197. Holland, N. N. (2009): Response: Three Models. U knjizi 85. 17-24.
198. Kastratovi, . (2004, 2005, 2006): Rad sa mladim pacijentima u psihijatriji.
(tri toma) Kliniki centar Srbije, Institut za psihijatriju. Beograd.
199. Munjiza, M. (2009): Fuga za bajamama. Elitmedica, Beograd.
200. Davidov-Kesar, D. (2010): Devojica u stabilnom stanju, doktorka na
kunom leenju. Politika 24.8.2010. 5.
201. Velliquette, B. (2000): N. C. Court Overturns Judgement. The Herald
Sun. Durham, N. C. 20.12.200o. 1-3
239
202. Line of Demarcation. The Herald Sun, Durham, N. C. 21.12.2000. 1-16.

203. Sutherland, S. (1998): Breakdown. Oxford University Press. Oxford.
204. Petrovi, D. (2007): Mo ispred ugleda. Politika 9.10.2007.
205. Blic (2006): 100 najboljih lekara u Srbiji. Humanost zasluuje potovanje.
Blic, 5. 2006. 7-13.
240

2010 Ljudi Govore PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2010 Ljudi Govore PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

LJUDI GOVORE...

SISTEM VREDNOSTI I PSIHIJATRIJA

SISTEM VREDNOSTI I PSIHIJATRIJA

Prof. dr Jovan Bukeli

Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu

Prof. dr Jasmina Kovaevi

Prof. dr sc. med. Branko ori

U finansiranju izdanja uestvovalo

Ova knjiga posveena je Tomislavu Sedmaku

,,Ja nemam problema sa autoritetima... moda oni

SEMINAR LJUDI GOVORE...

Etika u psihijatriji odgovornost terapeuta

tranziciono trite u mnogome zavisi od uspeno primenjenih lekova, koji nisu

Sistem vrednosti i psihijatrija

njihovog postojanja. Vrednosti pak zahtevaju razloge na mestu na kome kod

Sistem vrednosti i psihijatrija

bi bilo ekvivalentno pukom dogaaju i ne bi podrazumevalo slobodu, a onda ni

Hrianski pristup sistemu vrednosti u

Sistem vrednosti i psihijatrija

Najzad, tree shvatanje potie od novokantovske kole i Niea u XIX veku,

Hrianski pristup sistemu vrednosti u psihijatriji

Sistem vrednosti i psihijatrija

Neka ovekova potreba za smislom (re je i o psihijatru i psihoterapeutu) zavri

SLOBODA OD IDEALA DO APSURDA

Sistem vrednosti i psihijatrija

Credo quia absurdum est

Vremenski integrisano, slobodno zapoinjanje sukcesivnog,

Sloboda od ideala do apsurda

Sistem vrednosti i psihijatrija

Nova etika nakon Auvica

Sredina izmeu determinizma i anarhije

Sloboda od ideala do apsurda

Slobodni let slobodni pad

Sloboda guranja kamena

Sistem vrednosti i psihijatrija

naprotiv preuzimaju ulogu totalitarnog policajca prema onima koje su prethodno

Slobodna vera neslobodni ovek

Sloboda od ideala do apsurda

Sloboda, jednakost, bratstvo giljotina i prodrljiva revolucija

Humanistiki marksizam staljinizam

Deep brain stimulation

Sistem vrednosti i psihijatrija

III NEGATIVNA SLOBODA (ta sloboda nije)

Sloboda od ideala do apsurda

Sistem vrednosti i psihijatrija

IV KAZUISTIKA LANE SLOBODE

Koka-kola ili Pepsi

Sloboda od ideala do apsurda

Sistem vrednosti i psihijatrija

preimenovano u uslugu. Doktori nisu znali da e raditi u uslunoj delatnosti.

Slobodni izbor seksualne orijentacije

Sloboda od ideala do apsurda

Sistem vrednosti i psihijatrija

Sloboda od ideala do apsurda

kroz neko seanje, anamnezu. Psihijatrijski pacijent, nemoan za integraciju,

Raditi svoj posao

Sistem vrednosti i psihijatrija

Pravo na samoubistvo i eutanazija

Sloboda od ideala do apsurda

primenjivana i kao nacistiki projekat ienja rase: pri sadanjim tehnolokim

Sistem vrednosti i psihijatrija

9. Husserl, E. (1975). Kartezijanske meditacije, I. Zagreb: Izvori i tokovi.

Sloboda od ideala do apsurda