Vesna uni-Pavlovi, Marina Kovaevi-Lepojevi

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Miroslav Pavlovi
Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja

SAMOEFIKASNOST KAO FAKTOR SOCIJALNE PRILAGOENOSTI

ADOLESCENATA
Apstrakt
Prema Banduri (1989), "samoefikasnost se odnosi na verovanje u sopstvene sposobnosti korienja
motivacije, kognitivnih resursa i akcija kako bi se odgovorilo na zahteve u datoj situaciji". Samoefikasnost utie
na izbore u ivotu, nivo motivacije, otpornost na stres i ukupno socijalno funkcionisanje pojedinca. Na osnovu
rezultata dosadanjih istraivanja opravdano se pretpostavlja da manjkava samoefikasnost moe doprineti
nastajanju problema u socijalnom prilagoavanju. U vezi sa samoefikasnou, esto se razmatraju dva tangentna
konstrukta i to su optimizam i adaptibilnost. Optimizam podrazumeva pozitivan stav prema svetu i ivotu
uopte, prema sebi i svom ivotu, sada i u budunosti, a adaptibilnost oznaava sposobnost razmatranja
razliitih opcija ili fleksibilnost prilikom reavanja problema.
Predmet rada je sagledavanje potreba za unapreivanjem samoefikasnosti, optimizma i adaptibilnosti
adolescenata. Istraivanje je raeno na velikom reprezentativnom uzorku srednjokolaca (N=805), oba pola,
uzrasta 15-18 godina. Za prikupljanje podataka koriena je Sense of Mastery Scale (Prince-Embury, 2007).
Najvaniji rezultati istraivanja su: kod petine ispitivanih adolescenata identifikovan je ispodprosean nivo
samoefikasnosti, optimizma i adaptibilnosti; nisu otkrivene znaajnije razlike u odnosu na uzrast ispitanika, ali
jesu u odnosu na pol, u pravcu povoljnijih rezultata kod devojaka.
Rezultati ovog istraivanja su od znaaja za praksu, jer usmeravaju izbor intervencija koje se mogu
primeniti u okviru opsenijih inicijativa promovisanja socijalnog razvoja adolescenata. U zavrnom delu rada
razmotreni su razliiti pristupi unapreivanja samoefikasnosti, optimizma i adaptibilnosti uz kritiki osvrt na
njihovu efektivnost.
Kljune rei: adolescenti, samoefikasnost, optimizam, adaptibilnost

KONCEPT SAMOEFIKASNOSTI
Teorijske osnove samoefikasnosti ustanovio je Bandura 70-ih godina XX veka, kako
bi objasnio promene koje nastaju tokom psihoterapije. Kljuna ideja bila je da promene
ponaanja nastaju zahvaljujui unapreivanju procene sopstvenih sposobnosti, odnosno
samoefikasnosti. Ubrzo, koncept samoefikasnosti dobija vano mesto ne samo u klinikoj

praksi, ve i u istraivanjima razliitih aspekata socijalnog i psiholokog funkcionisanja.

Teorija samoefikasnosti objanjava sam koncept, izvore, mehanizme formiranja i ulogu
samoefikasnosti i daje smernice za njeno efektivno unapreivanje.
Veina autora prihvata definiciju prema kojoj samoefikasnost oznaava "verovanje u
sopstvene sposobnosti korienja motivacije, kognitivnih resursa i akcija kako bi se
odgovorilo na zahteve u datoj situaciji" (Wood, Bandura, 1989: 408). Iz ovakvog odreenja,
mogu se izdvojiti tri glavne karakteristike samoefikasnosti: 1) to je sud o sposobnostima da se
izvri neki zadatak na koji utiu individualni faktori, priroda postavljenog zadatka i
okruenje; 2) to je dinamini konstrukt koji se menja tokom vremena u skladu sa
informacijama i iskustvom; 3) to je kompleksan proces koji ukljuuje komponentu
mobilizacije, pa se postignua osoba sa istim sposobnostima razlikuju u zavisnosti od toga
kako koriste i kombinuju svoje vetine (Gist, Mitchell, 1992).
Na razvoj samoefikasnosti utiu etiri osnovna izvora informacija: vlastita postignua,
iskustva drugih osoba, verbalna uverevanja i psiholoko stanje (Bandura, 1982). Najvanijim
izvorom informacija smatra se autentino iskustvo uspeha koje doprinosi verovanju u
sopstvene sposobnosti. Posmatranje drugih kako obavljaju neki zadatak omoguava uenje,
ali i poreenje svojih i tuih sposobnosti. Do unapreivanja samoefikasnosti dolazi kada
osobe slinih sposobnosti ostvare uspeh. Delotvornost verbalnog uveravanja ograniava se na
situacije gde postoji realna osnova za oekivanje uspeha. Putem fidbeka i instrukcija osoba se
moe stimulisati da uloi vei napor u reavanje zadatka, to povratno utie na unapreivanje
vetina i percepcija o samoefikasnosti. Psiholoko stanje, takoe utie na procenu sopstvenih
sposobnosti, pa se anksioznost i stresne situacije smatraju pogodnim tlom za negativnu
samoefikasnost.
Informacije iz navedenih izvora mogu se klasifikovati prema tome da li su eksterne ili
interne, promenljive ili nepromenljive i vie ili manje pod kontrolom dotine osobe. Ove tri
dimenzije predstavljaju osnovu modela determinanti samoefikasnosti (Gist, Mitchell, 1992).
Eksterne informacije odnose se na stepen nezavisnosti i raspoloive resurse, sloenost
zadatka, broj sastavnih delova koji su ukljueni u izvrenje zadatka, i sekvencionalne korake
koje treba napraviti da bi se zadatak uspeno izvrio. Pored toga, u eksterne infomacije
ubrajaju se i interpersonalne karakteristike okruenja, odnosno postojanje uveravanja, fidbeka
i modela, kao i specifinosti okruenja postavljenog zadatka u smislu ometanja, rizika i
fizikih ili geografskih uslova. Interne informacije odnose se na adekvatnost sposobnosti

(znanja i vetine), opte fiziko stanje i faktore linosti. Dodatno, vane interne informacije
su procena adekvatnosti sopstvenih strategija (bihejvioralnih, analitikih i psiholokih) za
reavanje problema i motivacija na koju utiu ciljevi, prioriteti, interesovanja i trenutno
raspoloenje. Kauzalni uticaj uticaj internih i eksternih informacija se menja u zavisnosti od
njihove varijabilnosti i podlonosti kontroli. Na primer, teina zadatka ili faktori linosti su
otporniji na promene u odnosu na okruenje ili motivaciju. Po pravilu, vea kontrola postoji
nad internim nego nad eksternim determinantama, kao i nad promenljivim u odnosu na one
koje su rezistentnije na promenu.
Ljudi se meusobno razlikuju prema nainu na koji prihvataju, procesuju i integriu
informacije iz etiri osnovna izvora. Dobijene informacije predstavljaju osnovu za analizu
postavljenog zadatka, prethodnog iskustva, kao i linih i situacionih resursa i ogranienja
(Gist, Mitchell, 1992). Analiza zadatka, odnosno zahteva koji iz njega proizlaze omoguava
izvoenje zakljuka o tome ta treba uraditi kako bi se ostvario uspeh. Drugi nivo analize
podrazumeva individualnu procenu prethodnog iskustva u smislu traganja za razlozima
kojima se moe pripisati ranije ostvaren stepen uspenosti. Na kraju, analiziraju se
individualni i situacioni faktori koji mogu pozitivno ili negativno uticati na izvrenje zadatka.
Na osnovu ovakvog trostrukog analitikog procesa formira se ocena samoefikasnosti.
Samoefikasnost regulie funkcionisanje putem etiri osnovne vrste procesa
kognitivnih, motivacionih, afektivnih i selektivnih (Bandura, 1995). Uticaj samoefikasnosti
na kognitivne procese ostvaruje se na razliite naine, kao to su: postavljanje linih ciljeva,
oblikovanje oekivanih scenarija, organizovanje i korienje vetina, predvianje dogaaja,
uspostavljanje kontrole nad dogaajima, uenje i donoenje odluka. Samoefikasnost ima
znaajan uticaj na sve tri forme kognitivne motivacije: pripisivanje kauzalnost, oekivanja u
vezi sa rezultatima i ciljeve ili line standarde. Afektivni procesi su, takoe pod uticajem
samoefikasnosti koja determinie opaanje, interpretacije i reagovanje na potencijalne
pretnje, adaptaciju na nove socijalne uslove, kontrolu nad uznemirujuim mislima, ponaanje
u problematinim situacijama i kvalitet socijane podrke. Ljudi pokazuju tendenciju ka
izbegavanju aktivnosti, interakcija i okruenja za koje smatraju da nisu kompetentni. Na taj
nain, samoefikasnost utie na izbore koji se prave i celokupan ivotni tok.
Moe se zakljuiti da samoefikasnost predstavlja vaan mehanizam koji odreuje
kvalitet ivota svakog pojedinca. Pozitivna procena sopstvenih sposobnosti utie na
postavljanje ambicioznijih ciljeva i vii nivo aspiracija. U svakodnevnom ivotu,

samoefikasnost determinie intenzitet napora koji e se uloiti prilikom suoavanja sa

tekoama, pa su istrajnije osobe sa razvijenijim oseanjem samoefikasnosti. Nakon
doivljenog neuspeha, pozitivna samoefikasnost omoguava bre oporavljanje i realnije
sagledavanje razloga za neuspeh. Pored toga, samoefikasnost odreuje nivo opaene kontrole
nad ivotnim dogaajima i time utie na emocionalne reakcije i izloenost stresu. Zbog toga
to samoefikasnost ima vanu ulogu u usmeravanju ponaanja, ujedno se smatra i osnovnim
mehanizmom bihejvioralnih promena.
SAMOEFIKASNOSTI I SOCIJALNI RAZVOJ ADOLESCENATA
Ispitivanje samoefikasnosti kod adolescenata ima poseban znaaj, jer tokom ovog
razvojnog perioda dolazi do brojnih promena koje mogu uticati na procenu sopstvenih
sposobnosti. Pre svega, tu su znatne promene na individualnom nivou koje predstavljaju
rezultat fizikog, kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja. Za ovaj period je
karakteristino da uticaj porodice postepeno slabi i ustupa mesto drugim iniocima,
prvenstveno vrnjacima. Prelaskom u srednju kolu adolescenti se suoavaju sa drugaijim
nainom kolovanja, zahtevima i obavezama. Poznato je da tokom ovog perioda dolazi do
poveanja uestalosti ispoljavanja razliitih oblika problematinih ponaanja, s tim da je u
veini sluajeva re o prolaznoj razvojnoj krizi. Samoefikasnost utie na funkcionisanje
adolescenata u novim ivotnim okolnostima, ali i individualne promene i promene u
okruenju utiu na oblikovanje samoefikasnosti. Zahvaljujui razvijenijim kognitivnim
sposobnostima, adolescenti postepeno formiraju stabilniju procenu sopstvenih sposobnosti u
odnosu na raniji period. U narednom delu bie razmotren uticaj samoefikasnosti na dva
aspekta socijalne prilagoenosti, a to su kolski uspeh i prosocijalno ponaanje.
U literaturi ima mnogo radova koji su posveeni prouavanju samoefikasnosti u
kontekstu obrazovnog procesa. Zakljuak na koji upuuje veina empirijskih podataka je da
visoka ocena sopstvenih sposobnosti pozitivno utie na kolski uspeh. Prema Banduri i
saradnicima, delovanje samoefikasnosti na kolsko postignue deteta odvija se preko
psiholoke mree uticaja u koju su ukljueni roditelji, vrnjaci i dete (Bandura et al., 1996).
Prvu kariku u lananom delovanju ini socio-ekonomski status porodice koji utie na
verovanje roditelja u sopstvene sposobnosti da unaprede akademske kompetencije svoje dece
i nivo aspiracija koje imaju u pogledu kolovanja deteta. Samoefikasnost i aspiracije roditelja

utiu na samoefikasnost i aspiracije deteta. Akademska samoefikasnost roditelja ne utie

samo na kolske aktivnosti deteta, ve i na njegove socijalne vetine i vetine samoregulacije,
s tim da je taj uticaj slabiji i manje direktan kada se radi o odnosima deteta sa vrnjacima i
njegovoj otpornosti na socijalni pritisak. Ipak, opravdano se pretpostavlja da su deca roditelja
sa visokim aspiracijama otpornija na pritisak vrnjaka da se ukljue u aktivnosti koje mogu
ugroziti njihovo kolsko postignue. Roditelji koji visoko ocenjuju svoje kompetencije mogu
doprineti akademskom razvoju deteta delovanjem i na kolsku sredinu, a ne samo na dete.
Putem aktivnog uestvovanja u obrazovnom procesu deteta, roditelji su u prilici da poveaju
nivo posveenosti nastavnika i njihovih oekivanja u odnosu na dete. Osim roditelja, na
kolska postignua deteta utiu i vrnjaci. Razvijena akademska i socijalna samoefikasnost
deteta podstie prosocijalno ponaanje, a time i prihvaenost deteta u vrnjakoj grupi. Sa
druge strane, kod dece koja negativno ocenjuju svoje sposobnosti i koja su neprihvaena i
odbaena od vrnjaka mogu se razviti emocionalni i bihejvioralni problemi koji ometaju
kolsko postignue. Pozitivan uticaj razvijenog oseanja samoefikasnosti na kolska
postignua moe biti direktan, kako je gore opisano, ali i indirektan posredstvom usvajanja
socijalnih i moralnih standarda koji usmeravaju ponaanje deteta (Bandura et al, 1996).
Moralna dezangaovanost, koja nastaje kao posledica negativne ocene svojih akademskih
vetina i vetine samoregulacije, ima za posledicu angaovanje u tetnim aktivnostima i
pojavu bihejvioralnih problema, to se negativno odraava na kolski uspeh.
Na slian nain objanjava se razvoj profesionalne samoefikasnosti deteta, gde su
ponovo u igri socio-ekonomski, porodini i individualni faktori, ali i kolsko postignue
(Bandura et al., 2001). Empirijski dokazi otkrivaju da ocena sopstvenih profesionalnih
vetina, u velikoj meri, odreuje izbor i razvoj radne karijere. Tanije, profesionalna
samoefikasnost utie ne samo na profesionalnu orijentaciju, ve i na nivo profesionalnog
napretka. Postoji direktna veza izmeu akademske i profesionalne samoefikasnosti, tako da
razvijena akademska samoefikasnost doprinosi pozitivnoj oceni svojih sposobnosti za
zanimanja u oblastima koje zahtevaju dobro znanje i razvijene kognitivne vetine (nauka,
obrazovanje, knjievnost i medicina). Pored profesionalne samoefikasnosti, ocena sopstvenih
socijalnih vetina i vetina samoregulacije utie na izbor karijere, ali je taj uticaj slabiji i
ostvaruje se indirektno preko aspiracija i kolskog postignua deteta. Rezultati istraivanja
sugeriu da osobe koje visoko ocenjuju svoje socijalne vetine imaju sklonost ka
zanimanjima u oblasti komercijale i trgovine, dok e se osobe koje visoko ocenjuju svoje

vetine samoregulacije verovatnije odluiti za zanimanja u oblasti socijalne zatite i

menadmenta. Na kraju, treba istai da pol deteta ima snaan uticaj na profesionalnu
samoefikasnost, izbor zanimanja i razvoj karijere.
Mnogi autori se slau da negativna samoefikasnost moe doprineti pojavi razliitih
oblika problematinog ponaanja, kao to su zloupotreba psihoaktivnih supstanci,
delinkvencija i rizina seksualna ponaanja. Meutim, njihova objanjenja mehanizma putem
koga samoefikasnost doprinosi nastajanju negativnih bihejvioralnih obrazaca se znatno
razlikuju.
Jedno od popularnih stanovita je da samoefikasnost moe uticati na pojavu
problematinog ponaanja direktno ili posredno, odnosno putem delovanja na komunikaciju
sa roditeljima i roditeljsku kontrolu (Capara et al., 1998). Direktan uticaj podrazumeva da su
adolescenti koji visoko vrednuju svoje sposobnosti otporniji na pritisak vrnjaka u pravcu
angaovanja u rizinim aktivnostima. Dodatno, adolescenti koji veruju u svoje sposobnosti
odupiranja pritisku vrnjaka otvorenije komuniciraju sa roditeljima o intimnim stvarima, to
roditeljima prua mogunost da ih posavetuju i na vreme otkriju problematine situacije. Na
mlaem uzrastu interakcije deteta su uglavnom ograniene na porodicu i roditelji su u prilici
da direktno usmeravaju ponaanje deteta i utiu na njegovu samoregulaciju. Zahvaljujui
veoj nezavisnosti u odnosu na roditelje, adolescenti se u veoj meri oslanjaju na svoje
sposobnosti samoregulacije i usvojene standarde ponaanja. Snano oseanje samoefikasnosti
u pogledu samoregulacije kod adolescenta praeno je postojanijom i doslednijom kontrolom
od strane roditelja. Suprotno, adolescenti koji negativno ocenjuju svoje sposobnosti
samoregulacije nerado razgovaraju sa roditeljima o tome ta rade kada nisu kod kue. Ovakav
uticaj samoregulacione efikasnosti, otvorene komunikacije u porodici i roditeljske kontrole
na pojavu problematinog ponaanja adolescenata vai za oba pola. U svom kasnije
objavljenom radu, ovi autori su pokuali da na isti nain objasne vezu samoefikasnosti sa
nasilnim ponaanjem, s tim da su ograniili indirektno delovanje samoefikasnosti na
komunikaciju sa roditeljima (Capara et al., 2002). Rezultatima istraivanja nije potvren
longitudinalni uticaj komunikacije sa roditeljima na nasilno ponaanje adolescenata.
Samoefikasnost je direktno povezana sa procesom odluivanja i opaenom
samokontrolom, na osnovu ega se zakljuuje da kod adolescenta koji visoko ocenjuju svoje
sposobnosti postoji vea verovatnoa socijalno poeljnog ponaanja. U literaturi se mogu
nai pouzdani empirijski dokazi o povezanosti socijalne kompetencije adolescenata sa

njihovim oekivanjima i usvojenim vrednostima. Shodno tome, neka istraivanja ispituju

povezanost samoefikasnosti i vrednosti sa problematinim ponaanjem (Allen, Leadbeater,
Aber, 1990). Oba konstrukta su povezana sa oekivanim ishodima socijalno kompetentnog
ponaanja u datim interakcijama, pa utiu na istrajnost adolescenta da se ponaa na odreen
nain. Problematino ponaanje se sree kod adolescenata koji imaju negativna oekivanja u
vezi sa prosocijalnim ponaanjem i nisku samoefikasnost. Niska samoefikasnost negativno
utie na istrajnost u prosocijalnom ponaanju, a slaba istrajnost vodi daljem redukovanju
samoefikasnosti sve do nivoa na kome se samo manje socijalno poeljna ponaanja smatraju
dostupnim.
Pojedini autori dovode u pitanje postavku da samoefikasnost nuno podrazumeva
opaene sposobnosti za prosocijalno ponaanje, odnosno pretpostavljaju da problematino
ponaanje moe nastati kao rezultat pozitivne ocene svojih sposobnosti da se ponaa na
drutveno neprihvatljiv nain (Ludwig, Pittman, 1999). Precepcije sopstvenih sposobnosti
variraju u zavisnosti od preferiranih ishoda i zasnovane su na sistemu vrednosti. Na osnovu
usvojenih vrednosti postavljaju se ciljevi ponaanja i oblikuju znaenje i delovanje
samoefikasnosti. Iz toga sledi da je samoefikasnost, koja ne mora nuno biti prosocijalno
orijentisana, povezana sa drutveno odobrenim i neodobrenim ponaanjem. Meutim,
rezultati istraivanja pomenutih autora samo delimino potvruju njihove pretpostavke. Mada
empirijski dokazi sugeriu da je stopa bihejvioralnih problema najmanja kod adolescenata sa
prosocijalnim sistemom vrednosti i samoefikasnou, oni istovremeno otkrivaju da se
adolescenti mogu ponaati na prosocijalno uprkos manjkavom vrednosnom sistemu, kao i da
razvijeno oseanje samoefikasnosti moe poveati sklonost ka problematinom ponaanju.
Ovakvi nalazi ukazuju na mogunost da je uticaj samoefikasnosti nezavistan od sistema
vrednosti, kao i da samoefikasnost po sebi ima prosocijalnu orijentaciju. Potrebna su dalja
istraivanja kako bi se preispitale ove pretpostavke i razjasnio uticaj samoefikasnosti na
razvoj prosocijalnog ponaanja.
UNAPREIVANJE SAMOEFIKASNOSTI
Postoji bogata empirijska literatura u kojoj se komparira uticaj samoefikasnosti na
bihejvioralne promene sa uticajem drugih kognitivnih mehanizama i procesa. U najkraem,
rezultati dosadanjih studija svedoe o tome da je samoefikasnost vaan prediktor ponaanja i

centralni mehanizam modifikacije ponaanja. Posledino, unapreivanje samoefikasnosti

postalo je vaan cilj programa prevencije negativnih razvojnih ishoda i tretmana problema u
razliitim domenima psihosocijalnog funkcionisanja. Ideje o nainima unapreivanja
samoefikasnosti imaju tri glavna izvorita, a to su: teorijske postavke o formiranju i delovanju
samoefikasnosti, rezultati istraivanja o povezanosti samoefikasnosti sa odreenim uslovima i
stanjima, kao i rezultati evaluacija o uspenosti razliitih pristupa i intervencija.
Praktiari esto rade na unapreivanju samoefikasnosti korienjem ranije opisanih
osnovnih izvora percepcija o sopstvenim sposobnostima (Bandura 1982). Ukoliko se
nastojanja usmerena ka unapreivanju samoefikasnosti baziraju na izvoru oznaenom kao
vlastita postignua, onda se biraju intervencije i aktivnosti koje omoguavaju sticanje
autentinog i generalizovanog iskustva sopstvene efikasnosti. Savetovanje i modelovanje
mogu se koristiti za prenoenje iskustava drugih osoba i procenu svojih sposobnosti u odnosu
na druge. Persuazija moe imati oblik informisanja ili vebanja sa ciljem realnijeg
sagledavanja sopstvenih sposobnosti, ali i prednosti i nedostataka ranije primenjenih
strategija. Intervencije usmerene ka emocijama, kao to su na primer desenzitizacija i
relaksacija, treba da omogue oputanje i oslobaanje anksioznosti to pozitivno utie na
samoefikasnost. Dosadanja istraivanja su pokazala da opisani modeli uticaja mogu biti
uspeni u unapreivanju samoefikasnosti (Bandura, Adam, 1977).
Promena samoefikasnosti zavisi od etiri faktora: inicijalnog nivoa samoefikasnosti,
varijabilnosti, lokusa determinanti i kontrole nad determinantama samoefikasnosti (Gist,
Mitchell, 1992). Efektivnost intervencija usmerenih ka unapreivanju samoefikasnosti zavisi
od toga na koje se determinante samoefikasnosti deluje. Generalno, vee mogunosti za
pozitivne promene postoje u sluajevima gde je nivo samoefikasnosti nizak. Inicijalni proces
u unapreivanju samoefikasnosti je korigovanje netane negativne procene svojih
sposobnosti. To se moe postii pruanjem detaljnih i objektivnih povratnih informacija o
razlozima zbog kojih je uspeh postignut ili izostao. Meutim, ukoliko su percepcije
samoefikasnosti ispravne, ali niske onda se samoefiksanost moe unaprediti delovanjem na
relevantne interne (vetine, istrajnost) i eksterne (teina zadatka) faktore. Prema navedenim
autorima, tri osnovna postupka za unapreivanje samoefikasnosti su: 1) informisanje o
zadatku i nainima na koje se mogu kontrolisati faktori u vezi sa zadatkom; 2) unapreivanje
sposobnosti i razumevanja kako upotrebiti odreene sposobnosti da bi se uspeno obavio

zadatak; 3) informisanje o bihejvioralnim, analitikim i psiholokim strategijama, kao i o

naporu koji zahteva realizacija zadatka.
Prikazane opte smernice za unapreivanje samoefikasnosti primenljive su u bilo
kojoj oblasti ljudske delatnosti. Pored toga, na osnovu brojnih istraivanja samoefikasnosti u
kontekstu kolovanja, mogu se izvesti specifina uputstva za organizovanje procesa nastave.
Neka od tih uputstava su sledea: paljivim strukturiranjem nastavnog programa povezati
nova znanja sa postojeim; gradivo prezentovati tako da uenici razumeju instrukcije i
objanjenja nastavnika; nastavnici treba da koriste kognitivno modelovanje koje obuhvata
objanjenja i demonstracije uz verbalizaciju razmiljanja i razloga za akciju; tokom procene
postignua, ueniku pruiti informacije o ispravnosti i kvalitetu izvrenja zadatka, ali i
ukazati na naine na koje moe prevazii tekoe na koje nailazi tokom rada; ukazati
uenicima na povezanost ostvarenih rezultata sa uloenim naporom i sposobnostima; ciljevi
koji se postavljaju pred uenike treba da budu eksplicitno formulisani sa jasnim standardima
izvoenja, teki, ali ostvarljivi i kratkoroni; razvijati vetine samoevaluacije sposobnosti i
izvrenja zadataka kod uenika; unapred upoznati uenike sa nagradama za postignua, a
pozitivna potkrepljenja dosledno primenjivati; u okviru kole organizovati programe
unapreivanja ivotnih i socijalnih vetina uenika i roditelja; roditeljima i uenicima dati
uputstva o pravljenju rasporeda dnevnih aktivnosti i uenja kod kue; ukljuiti roditelje u
aktivnosti kole i drugo (Schunk, 1995, 2003; Schunk, Meece, 2006).
U osnovi ovog istraivanja stoji generalno pitanje o potrebi za unapreivanjem
samoefikasnosti kod uenika srednjih kola. Osim samoefikasnosti, u fokusu istraivanja su i
dva povezana konstrukta, optimizam i adaptibilnost. Optimizam podrazumeva pozitivan stav
prema svetu i ivotu uopte, prema sebi i svom ivotu, sada i u budunosti. Tako posmatrano,
optimizam se moe odrediti kao atribucioni stav, pozitivno samopotovanje i percepcija
kontrole. Adaptibilnost oznaava sposobnost razmatranja razliitih opcija ili fleksibilnost
prilikom reavanja problema. Deca sa razvijenom adaptibilnou su sposobna da reaguju na
kriticizam, ue na sopstvenim grekama i trae pomoi od drugih osoba. Prema nekim
savremenim autorima, samoefikasnost, optimizam i adaptibilnost predstavljaju uporite
oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima (Prince-Embury, 2007).
CILJEVI ISTRAIVANJA

Ciljevi istraivanja su: 1) procena osnovnih dimenzija oseanja upravljanja i kontrole

nad ivotnim dogaajima (samoefikasnost, optimizam i adaptibilnost) i 2) ispitivanje razlika
u oseanju upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima u odnosu na pol i uzrast uenika.
METODOLOGIJA
Istraivanje je raeno tokom 2009/2010. kolske godine u Kraljevu. U istraivanju su
uestvovale sve kraljevake srednje kole (ukupno devet kola). Iz svake kole uzeto je po
jedno odeljenje od I do IV razreda (I razred 27%, II razred 24%, III razred 26,4% i IV razred
22,6%). Tako formiran uzorak ini ukupno 800 srednjokolaca, oba pola (45,3% momaka i
54,8% devojaka), uzrasta 15-18 godina (15 godina 15,9%, 16 godina 25,1%, 17 godina
29,9% i 18 godina 29,1%). Podaci su prikupljeni anketiranjem uenika. Primenjena je Skala
oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima (Sense of Mastery Scale MAS),
koja sadri tri podskale: Optimizam, Samoefikasnost i Adaptibilnost (Prince-Embury, 2007).
Skala MAS sadri 20 pitanja i ponuene odgovore na petostepenoj skali Likertovog tipa: 0
nikad, 1 retko, 2 ponekad, 3 esto i 5 skoro uvek. Instrument je normiran za uzrast 918 godina. Skala MAS ima dobre metrijske karakteristike: visoku internu konzistenciju
(koeficijent alfa 0,95 za uzrast 15-18 godina) i adekvatnu test-retest relijabilnost (koeficijent
korelacije 0,79). U obradi rezultata ispitanika koriene su metode deskriptivne statistike,
frekvencije, procenti, aritmetike sredine i standardne devijacije. Za testiranje razlika
aritmetikih sredina na Skali MAS i njenim podskalama u odnosu na pol i uzrast korien je
t-test.
REZULTATI ISTRAIVANJA
Skala oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima (MAS) sastoji se od tri
podskale koje mere tri individualne karakteristike: optimizam, samoefikasnost i adaptibilnost.
Opseg sirovih skorova za Skalu MAS iznosi 0-80. Sirovi skorovi se konvertuju u T-skorove
sa opsegom <1-67 za uzrast 15-18 godina (AS=50; SD=10). Distribucija T-skorova ispitanika
na Skali MAS prikazana je na Grafikonu 1.
Grafikon 1. Distribucija T-skorova ispitanika na Skali MAS

10

-sk
T
o
S
l64iM
S
62012
51
72
891
325
36
45
368
73892
48
01
2rv
4
32in
4a
5k
78A
57
9
4
015235464
631
5
72
858
91
6079
231
6
45617
6
1
4
15
0
3
9
4
6
6133
2325352
7

Skorovi ispitanika na skali MAS kreu se od 6 do 67, sa srednjom vrednou 48,62.

Vrednost skjunesa (-0,749; SD=0,086) ukazuju da je distribucija odgovora pomerena u levo,
a vrednost kurtosisa da je zailjena u odnosu na normalnu distribuciju (2,262; SD=0,173).
Sudei prema dobijenim rezultatima, ispitanici predstavljaju vrlo heterogenu grupu u pogledu
oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima. Najvei broj ispitanika (52,4%) ima
skorove u granicama proseka (46-55). Ostale kategorije su daleko manje zastupljene: 18%
ispitanika ima ispodprosene skorove (41-45), 13,6% ima nadprosene skorove (56-59) i
11,9% ispitanika ima niske skorove (40). Svega 4,1% ispitanika ima skorove 60 i vie, koji
se ocenjuju kao iznadproseni.
Na podskali optimizma, ispitanici su ostvarili skorove u opsegu 1-15, sa prosenom
vrednou 9,14. Prosena vrednost skorova na Podskali samoefikasnosti je 10,22, a opseg
skorova je 1-15. Opseg ostvarenih skorova na Podskali adaptibilnost iznosi 1-12, dok je
prosena vrednost skorova ispitanika 8,51.
U Tabeli 1 prikazana je distribucija ispitanika prema T-skorovima ostvarenim na
podskalama Skale MAS u etiri kategorije: nizak, ispodprosean, prosean i nadprosean.
Najvei broj ispitanika ostvario je prosene skorove na Podskali optimizma (65,6%),
Podskali samoefikasnosti (73,8%) i Podskali adaptibilnosti (65,8%). Niski i ispodproseni
skorovi zabeleeni su kod 28,1% ispitanika na Podskali optimizma, 12,9% ispitanika
Podskali samoefikasnosti i 34,3% ispitanika Podskali adaptibilnosti. Nadprosene skorove na
Podskali optimizma imalo je 6,4% ispitanika, na Podskali samoefikasnosti 1,3%%, a na
Podskali adaptibilnosti nijedan ispitanik.

11

Tabela 1. Distribucija T-skorova ispitanika na podskalama Skale MAS

T-skorovi
Nizak
Ispodprosean
Prosean
Nadprosean
Ukupno

Optimizam
Broj
%
26
3,3
198
24,8
525
65,6
51
6,4
800
100,0

Samoefikasnost
Broj
%
10
1,3
93
11,6
590
73,8
107
13,4
800
100,0

Adaptibilnost
Broj
%
60
7,5
214
26,8
526
65,8
0
0
800
100,0

Prema rezultatima koji su prikazani u Tabeli 2, postoje statistiki znaajne razlike

izmeu ispitanika mukog i enskog pola u pogledu ostvarenih T-skorova na Skali MAS i
njenim podskalama. Otkrivene razlike idu u pravcu viih skorova kod ispitanica u odnosu na
ispitanike. Nisu otkrivene statistiki znaajne razlike u T-skorovima na Skali MAS i njenim
podskalama izmeu ispitanika razliitog uzrasta.
Tabela 2. Razlike aritmetikih sredina T-skorova na Skali MAS i njenim podskalama u
odnosu na pol
Varijabla
T-skorovi na Skali MAS
T-skorovi na Podskali
optimizma
T-skorovi na Podskali
samoefikasnosti
T-skorovi na Podskali
adaptibilnosti

Grupa

muki
enski
muki
enski
muki
enski
muki
enski

362
438
362
438
362
438
362
438

AS
47,31
49,70
8,89
9,35
9,88
10,50
8,01
8,92

SD
7,519
6,753
2,644
2,350
2,284
2,119
2,699
2,490

t-test

df

-4,741

798

0,000

-2,600

798

0,009

-3,987

798

0,000

-4,963

798

0,000

DISKUSIJA
Oseanje upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima omoguava adolescentima
da stupaju u interakcije sa drugima i da uivaju u uzrocima i efektima odnosa u svom
okruenju (White, 1959, prema: Prince-Embury, 2007). Ovaj konstrukt obuhvata motivaciju,
radoznalost, odnos prema zadacima i reavanje problema. Iz tih razloga, smatra se da
oseanje upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima predstavlja jedan od najznaajnijih
kvaliteta rezilijentnosti adolescenata. Srednja vrednost ukupnih skorova ispitanika na Skali
oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima (AS=48,52) je neto nia od srednje
vrednosti skorova za normativni uzorak (AS=50; Prince-Embury, 2007). Poreenjem

12

rezultata ovog istraivanja sa rezultatima koji su dobijeni na specifinim uzorcima

adolescenata, otkriveno je da srednja vrednost skorova ispitanika na Skali MAS nia u
odnosu na uzorak adolescenata sa emocionalno-bihejvioralnim problemima (Butler, Little,
Grimard, 2009), ali via u odnosu na uzorak adolescenat rtava uragana Katarina (Nelson,
2008). Ipak, srednja vrednost skorova svih ispitanika na Skali MAS je u granicama proseka.
Neto preko polovine ispitanika ima skorove u granicama prosenih vrednosti, dok je kod
20% ispitanika konstatovana potreba za unapreivanjem oseanja upravljanja i kontrole nad
ivotnim dogaajima (ispodproseni i niski skorovi). U odnosu na normativni uzorak, vee je
uee adolescenata sa prosenim skorovima. To znai da manji broj adolescenata ima
ispodprosene i niske skorove, ali i skorove koji su iznad proseka i visoki. S obzirom na to da
Skala MAS ispituje iskustvo oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima, moe
se konstatovati da je najvei broj adolescenata imalo ovakva iskustva sa prosenom
uestalou.
Optimizam, samoefikasnost i adaptibilnost su personalne karakteristike koje formiraju
oseanje upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima. Na sve tri podskale Skale MAS,
srednja vrednost ukupnih skorova ispitanika je u granicama proseka, s tim da su proseni
skorovi na podskalama Optimizam i Adaptibilnost neto nii u odnosu na normativni uzorak.
U odnosu na normativnu populaciju, na podskalama Optimizam i Samoefikasnost je vee
uee adolescenata u kategoriji prosenih skorova, a manje u svim ostalim kategorijama. Za
razliku od toga, na osnovu skorova na Podskali adaptibilnosti, vei broj adolescenata je
svrstan u kategoriju proseni i ispodproseni nego to je to sluaj u normativnom uzorku.
Ajtemi na Podskali optimizma reflektuju pozitivan stav prema ivotu i sopstvenim
kompetencijama, kao i oekivanje pozitivnih ishoda u veini situacija. Potencijalna
vulnerabilnost u ovoj oblasti otkrivena je kod skoro etvrtine ispitanika. Drugim reima, kod
ovih adolescenata identifikovana oekivanja u pogledu budunosti ne idu u pravcu da e se
"desiti dobre stvari", "ivot biti pravedan" i slino. Suma ukupnih skorova na Podskali
samoefikasnost je u granicama proseka i u skladu sa vrednostima za normativni uzorak. Ova
podskala sadri ajteme koji se odnose na donoenje odluka, ispunjavanje oekivanja drugih,
popravljanje stanja i slino. Dobijeni rezultati pokazuju da kod vie od 85% ispitanika postoje
adekvatni ili nadproseni stavovi i strategije reavanja problema. Na Podskali adaptibilnosti,
koja meri sposobnost uvianja sopstvenih greaka i osetljivost na kriticizam, treina
ispitanika je imala ispodprosene i niske skorove. Kod ovih adolescenata postoji snieni

13

kapacitet za prihvatanje povratne informacije, uenje na sopstvenim grekama i adekvatno

traenje pomoi od drugih osoba. Imajui u vidu da su skorovi na sve tri podskale Skale
MAS u granicama proseka, ne moe se govoriti o jasno izgraenom profilu vulnerabilnosti
ispitanika, ve samo o uoavanju izvesnih tendencija. Tako, profil koji karakteriu nii
skorovi na Podskali adaptibilnosti u odnosu na druge dve podskale Skale MAS neki autori
povezuju sa protektivno-izbegavajuim stilom procesiranja socijalnih informacija koji se
sree kod mlae dece sa predimenzioniranim self-konceptom i agresivnim ponaanjem
(Hughes, Cavell, Grossman, 1997, prema Prince-Embury, 2007). Poto u ovom istraivanju
nije procenjivano agresivno ponaanje adolescenata, teko je odrediti koliko su ovakve
sugestije prihvatljive u interpretaciji dobijenih rezultata.
Ispitanici enskog pola su ostvarili statistiki znaajno vie skorove na Skali MAS i
svim njenim podskalama u odnosu na ispitanike mukog pola. Prema nalazima autora ovog
instrumenta, na mlaem uzrastu devojice imaju razvijenije oseanje upravljanja i kontrole
nad ivotnim dogaajima u odnosu na deake (Prince-Embury, 2007). U adolescenciji te
razlike se gube i u normativnom uzorku, izmeu adolescenata mukog i enskog pola,
otkrivene su razlike samo u skorovima na Podskali adaptibilnosti. Meutim, rezultati ovog
istraivanja dovode u pitanje ovakav zakljuak, jer ukazuju na to da devojke imaju bolje
razvijene sve kvalitete koji ine oseanje upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima.
Konsultovanjem literature o ovoj temi ne dobija se precizan odgovor na pitanje o postojanju i
pravcu razlika izmeu polova u pogledu navedenih kvaliteta. Primera radi, jo uvek je
aktuelna debata o tome da li je samoefikasnost bolje razvijena kod deaka ili devojica.
Nalazi dosadanjih istraivanja su izrazito nesaglasni, pa oba stanovita imaju empirijsku
potporu. Nadalje, mnogi autori u oblasti edukacije sugeriu postojanje odreenih oblasti
samoefikasnosti koje su specifine za dati pol (npr. matematika nasuprot knjievnosti), o
emu je ranije bilo rei u vezi sa razvojem karijere. Oigledno je da su potrebna dalja
istraivanja koja bi dala odgovor na ovo pitanje.
Rezultati o proseno razvijenom oseanju upravljanja i kontrole nad ivotnim
dogaajima kod srednjokolaca iz Kraljeva mogu se interpretirati u smislu postojanja
kapaciteta za suoavanje sa ivotnim izazovima i tekoama. Sa druge strane, evidentna je
potreba za unapreivanjem oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima.
Polazei od uloge koju ovaj konstrukt ima u psihoscijalnom razvoju i funkcionisanju,
intervencije usmerene ka promovisanju optimizma, samoefikasnosti i adaptibilnosti treba

14

primeniti ne samo na adolescente kod kojih su otkriveni opti ili specifini deficiti, ve i kod
onih koji su imali proseno i nadproseno razvijene pomenute individualne kvalitete u cilju
njihovog daljeg razvoja. Rad na unapreivanju oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim
dogaajima treba zapoeti identifikovanjem kompetencija adolescenata u pojedinim
aktivnostima i situacijama. Sledei korak je jaanje i generalizacija otkrivenih snaga putem
stvaranja mogunosti za uestvovanje i sticanje pozitivnih iskustava u raznovrsnim
aktivnostima, unapreivanjem znanja i vetina, kao i putem doslednog nagraivanja za
ostvarene uspehe. Naglasak treba da bude na razvijanju specifinih oblika samoefikasnosti za
koje se zna da su od znaaja za prevenciju i tretman negativnih bihejvioralnih obrazaca.
Pored toga, treba identifikovati i otkloniti faktore koji ometaju razvijanje i ispoljavanje
potencijala deteta, kao to su: internalizovano oseanje neadekvatnosti i nemoi, nedostatak
podrke roditelja, nizak socio-ekonomski status i drugo. Imajui u vidu otkrivene razlike u
oseanju upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima kod adolescenata razliitog pola,
potrebno je primeniti razliite pristupe u radu sa devojkama i momcima. Pojedini autori
smatraju da meu polovima postoje znatne razlike u pogledu uticaja etiri osnovna izvora
samoefikasnosti (Britner, Pajares, 2006; Usher, Pajares, 2006). Devojice se vie oslanjaju na
tue procene vlastitih sposobnosti, pa je kod njih socijalna persuazija veoma vaan izvor,
moda i vaniji od iskustva uspeha. Zbog toga, vetina ocenjivanja uenikovih postignua
podrazumeva i brigu o tome na koji nain e uenik interpretirati ocenu, jer u nekim
sluajevima socijalna persuazija moe obeshrabriti uenika i odvratiti ga od kolskih
zadataka. Pohvale i nagrade koje nose poruku da je uenik uspeno obavio neki zadatak
imaju potencijal da pozitivno utiu na budua nastojanja da se obave kolski zadaci, nivo
uloenog napora i istrajnost. Podatak da su devojke ostvarile bolje rezultate u odnosu na
momke sugerie da se ovaj izvor informacija o samoefikasnosti kontinuirano i dosledno
koristi. Suprotno tome, slabiji rezultati momaka upuuju na nedovoljno korienje osnovnog
izvora samoefikasnosti, a to je iskustvo vlastitog uspeha. U srednjim kolama postoje vee
mogunosti nego u osnovnim kolama da se nastava organizuje tako da bude u funkciji
sticanja autentinog iskustva uspeha putem praktine nastave i laboratorijskih vebi,
ukljuivanja uenika u istraivake i drutvene projekte i slino. Prilikom izbora aktivnosti za
uenike nastavnici treba da imaju u vidu njihove sposobnosti, da svojim zahtevima podstaknu
uenike na ostvarivanje uspeha i da minimiziraju ansu za neuspeh tako to e pomoi
uenicima da svoja iskustva interpretiraju na nain koji doprinosi razvoju samoefikasnosti.

15

Prilikom poreenja rezultata ispitanika sa normativnim uzorkom, konstatovano je da

kod srednjokolaca iz Kraljeva postoje neto nii skorovi na Skali MAS, drugaija
distribucija skorova na sve tri podskale i razlike u svim ispitivanim karakteristikama u
odnosu na pol. Postoje indicije da profil oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim
dogaajima ispitanika ima izvesnih slinosti sa profilom koji je karakteristian za mlai
uzrast. Tome u prilog idu podaci o niim skorovima na Podskali adaptibilnosti u odnosu na
druge dve podskale, kao i prisustvo statistiki znaajnih razlika meu polovima. Meutim,
osnovno ogranienje ovog istraivanja je to su poreenja vrena u odnosu na normativni
uzorak koji je formiran od adolescenata iz drugaijeg geografskog i demografskog podruja.
Buduim istraivanjima treba omoguiti detaljniji uvid u razvoj oseanja upravljanja i
kontrole nad ivotnim dogaajima u adolescenciji.
ZAKLJUAK
Tokom poslednje dve decenije konstrukt samoefikasnosti privlai panju velikog
broja naunika i strunjaka u oblasti obrazovno-vaspitnog rada sa decom i omladinom.
Procena sopstvenih sposobnosti odraava se na postavljanje ciljeva, motivaciju, uloeni
napor, suoavanje sa tekoama i drugo, zbog ega se smatra vanim faktorom kolskog
postignua, ponaanja, izbora karijere i kvaliteta ivota uopte. U literaturi se samoefikasnost
definie na razliite naine, a u ovom istraivanju prihvaeno je stanovite prema kome
procena sopstvenih sposobnosti, uz optimizam i samoefikasnost, ini bazu oseanja
upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima. Fundamentalno pitanje koje je postavljeno u
ovom istraivanju odnosilo se na nivo razvijenosti pomenutih kvaliteta u populaciji
srednjokolaca iz Kraljeva. Prema rezultatima istraivanja, oko 20% adolescenata ima
deficijentno oseanje upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima. Od tri ispitane
personalne karakteristike, adolescenti su imali najbolje razvijenu samoefikasnost, a zatim
optimizam i adaptibilnost. Takoe, naene su statistiki znaajne razlike u odnosu na pol
ispitanika. Nastavnici i struni saradnici u srednjim kolama imaju mogunost da obrazovnovaspitni rad organizuju na nain koji e doprineti razvoju oseanja upravljanja i kontrole nad
ivotnim dogaajima. Na osnovu teorije i istraivanja izvedene su efektivne strategije i
intervencije koje se mogu primeniti u praksi.

16

LITERATURA
Allen, J. P., Leadbeater, B. J., Aber, J. L. (1990). The relationship of adolescents' expectations
and values to delinquency, hard drug use and unprotected sexual itercourse. Development and
Psychopathology, 2(1), 85-98.
Bandura, A. (1982). Self-efficacy mechanism in human agency. American Psychologist,
37(2), 122-147.
Bandura, A. (1995). Exercise of personal and collective efficacy in changing societies. In A.
Bandura (Ed.), Self-efficacy in changing societies (pp. 1-45). New York, NY: Cambridge
University Press.
Bandura, A., Adam, N. E. (1977). Analysis of self-efficacy theory of behavioral change.
Cognitive Therapy and Research, 1(4), 287-310.
Bandura, A., Barbaranelli, C., Caprara, G. V., Pastorelli, C. (1996). Multifaceted impact of
self-efficacy beliefs on academic functioning. Child Development, 67(3), 1206-1222.
Bandura, A., Barbaranelli, C., Caprara, G. V., Pastorelli, C. (2001). Self-efficacy beliefs as
shapers of children's aspirations and career trajectories. Child Development, 72(1), 187-206.
Britner, S. L., Pajares, F. (2006). Sources of science self-efficacy beliefs of middle school
students. Journal of Research in Science Teaching, 43(5), 485-499.
Butler, L. S., Little, L., Grimard, A. R. (2009). Research challenges: Implementing
standardized outcome measures in a decentralized, community-based residential treatment
program. Child Youth Care Forum, 38(2), 75-90.
Caprara, G. V., Regalia, C., Bandura, A. (2002). Longitudinal impact of perceived selfregulatory efficacy on violent conduct. European Psychologist, 7(1), 63-69.
Caprara, G. V., Scabini, E., Barbaranelli, C., Pastorelli, C., Regalia, C., Bandura, A. (1998).
Impact of adolescents' perceived self-regulatory efficacy on familial communication and
antisocial conduct. European Psychologist, 3(2), 125-132.
Gist, M. E., Mitchell, T. R. (1992). Self-efficacy: A theoretical analysis of its determinants
and malleability. Academy of Management Review, 17(2), 183-211.
Ludwig, K. B., Pittman, J. F. (1999). Adolescent prosocial values and self-efficacy in relation
to delinquency, risky sexual behavior and drug use. Youth and Society, 30(4), 461-482.
Nelson, L. P. (2008). A resiliency profile of hurricane Katrina adolescents: A psychosocial
study of disaster. Canadian Journal of School Psychology, 23(1), 57-69.
Schunk, D. H. (1995). Self-efficacy and education and instruction. In J. E. Maddux (Ed.),
Selfefficacy, adaptation, and adjustment: Theory, research, and application (pp. 281-303).
New York: Plenum Press.
Schunk, D. H. (2003). Self-efficacy for reading and writing: influence of modeling, goal
setting, and self-evaluation. Reading & Writing Quarterly, 19(2), 159-172.
Schunk, D. H., Meece, J. L. (2006). Self-efficacy development in adolescences. In F. Pajares,
T. Urdan (Eds.), Self-efficacy beliefs of adolescents (pp. 71-96). Charlotte, NC: Information
Age Publishing.

17

Usher, E. L., Pajares, F. (2006). Sources of academic and self-regulatory efficacy beliefs of
entering middle school students. Contemporary Educational Psychology, 31(2), 125-141.
Wood, R. E., Bandura, A. (1989). Impact of conceptions of ability on self-regulatory
mechanisms and complex decision making. Journal of Personality and Social Psychology.
56(3), 407-415.

SELF-EFFICACY AS A FACTOR IN SOCIAL ADAPTABILITY OF ADOLESCENTS

Vesna uni-Pavlovi, Marina Kovaevi-Lepojevi
Faculty of Special Eduaction and Rehabilitation
Miroslav Pavlovi
Institute for Improvement of Education
Abstract
According to Bandura (1989), "self-efficacy refers to beliefs in one's capabilities to mobilize the
motivation, cognitive resources, and courses of action needed to meet given situational demands". Self-efficacy
affects life choices, the level of motivation, stress resistance and overall social functioning. Based on the results
of previous studies it is reasonable to assume that insufficient self-efficacy can contribute to the emerging
problems in social adjustment. In relation to self-efficacy two tangent constructs are often considered: optimism
and adaptability. Optimism implies a positive attitude toward the world and life in general, toward oneself and
one's life, nowadays and in the future, while adaptability means the ability to consider different options and
flexibility in problems solving.
The objective of this article was to analyze the need for improving self-efficacy, optimism and
adaptability in adolescents. The research was done in a large, representative sample of high-school students
(N=805), of both sexes, aged from 15 to 18. The data were collected using Sense of Mastery Scale (PrinceEmbury, 2007). It was revealed that one fifth of the studied adolescents had subaverage scores on self-efficacy,
adaptability and optimism. There was no significant differences between students relating to their age, but it was
determined that girls obtained significantly higher scores than boys.
These results have practical implications since they may direct selection of those interventions that
could be applied within extensive initiatives for promotion of adolescents social development. The final part of
this article discussed different approaches to improving self-efficacy, optimism, and adaptability with a critical
review of their effectiveness.
Keywords: adolescents, self-efficacy, optimism, adaptability

18