INTERKULTURNI MENADMENT

Celokupno poslovanje poslovnog sistema treba da se usmeri na globalno poslovanje, to zahteva i

odgovarajui menadment pristup u cilju boljeg razumevanja razliitih nacionalnih uticaja i kulture na
poslovanje kompanije.
Menaderi novog doba uvek treba da imaju u vidu da je nain na koji se ponaaju zaposleni i
menaderi u kompaniji odreen podsvesnim pretpostavkama, vrednostima i normama nacionalne
kulture koje su oni uneli u dati poslovni sistem
1.1. Kultura
Savremeni poslovni svet je suoen sa problemima koji su povezani brzinom i neujednaenou
razvoja, brze tehnike i tehnoloke promene koje je teko pratiti. Zato prilikom poslovanja treba
ispotovati i pojam kulture.
Postoji veliki broj definicija pojma kulture. Pojmu kulture mogue je dodeliti tri znaenja:
intelektualno (odnosi se na vii oblik komektivnog izraavanjam na jednu oblast, zemlju, kontinent),
ekonomsko (odnosi se na plodno zemljite, biljke, drvee, vegetaciju, uzgoj ivotinja) i mikrobioloko
(odnosi se na mikrobiologiju).
Kultura deo samog oveka i kada se kae kulturan ovek misli se na akulturne navike i potrebe,
znanja, dodir sa tekovinama duhovne kulture to ih ovek stie i prihvata u toku svog ivota u
drutvenoj zajednici.
Jedna od najpotpunijih definicija je:
Kultura je sastavni deo celokupnog drutvenog i individualnog ivota, skup svih znaajnih ljudskih
tekovina, materijalnih i duhovnih bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko drutvo ni u
najjednostavnijim oblicima svoje organizacije.
Kultura se deli na materijalnu i duhovnu kulturu.
Materijalna kultura obuhvata razna sredstva, tehnike, metode i procese koji se koriste u odreenim
kulturama sa proizvodnju proizvoda i usluga, kao i njihovu distribuciju i potronju. Primeri
materijalne kulture su u vezi sa srutvenim standardom. Nerazvijene zemlje imaju manju materijalnu
kulturu, razvijene vie.
Bitna injenica za menadere koji treba da se upoznaju sa kulturom jedne zemlje je da mnoge kulture
u religiji nalaze razlog svog postojanja i da je prisutan uticaj na ukupan vrednosni sistem jednog
drutva
Religija uspostavlja kodekse morala i etike, stvara tabue, na direktan ili indirektan nain propisuje
ponaanje ljudi i njihove radne navike. Religija je bitan element svake kulture, ali i svaka kultura daje
odreena obeleja i ton jednoj religiji.
Jedna od definicija je:
Kultura predstavlja sve to ljudi imaju, misle i rade kao pripadnici jednog prepoznatljivog
drutva.
Kultura ima svoje karakteristike:
Naelnost (kultura predstavlja opti okvir usvojenog i prihvatljivog ponaanja zasnovanog na
nenormiranim naelima, izvornim i uobiajenim pravilima)
Deljivost (kultura ne postoji sama za sebe, rezultat je drutvene interakcije i kao takva se i deli
na pojedine lanove drutva)
Komunikativnost (olakava komuniciranje i sporazumevanje, doprinosi veoj bliskosti i
srodnosti izmeu nosilaca i poznavalaca jedne kulture)
Steenost (ona nije uroena ve steena kategorija. Njeno usvajanje odvijaju se kroz duge
procese vaspitanja, socijalizacije, razvoja i modernizacije)
Diferencijalnost (pripadnici razliitih kultura imaju razliito ponaanje, razliite predstave o
istoj stvarii. Na taj nain mogue je prepoznati i diferencirati individualna ponaanja)
Trajnost (ona je trajna kategorija i prenosi se sa generacije na generaciju i kao takva ispoljava
relativnu stabilnost i dugoronu prepoznatljivost)
Kumulativnost (kultura je okvirnog i otvorenog karaktera, te se nalazi u neprekidnom
procesu uobliavanja. Svaka generacija neto doda i ostavi peat sopstvenoj kulturi)

Dinaminost (kultura ispoljava relativnu, ali ne i apsolutnu stabilnost i statinost. Podlona

jepostepenim i evolutivnim promenama tokom vremena)

2. Nauna i tehnoloka revolucija i uticaj na kulturu

Brza i velika promena tehnike i tehnologije utie u velikoj meri na svakodnevni ivot ljudi i ima veliki
uticaj na koncept kulture. Savremeno doba donosi nove pritiske, postavlja nove uslove rada u
kompanijama, tetno delovanje novh tehnologija S druge strane nova tenologija omoguava da se
obezbedi vie vremena za usavravanje kako sposobnosti samih pojedinaca, tako i uslova rada.
Tehnologiju moemo posmatrati kao sredstva kultura koja ispunjavaju datu ulogu na vie naina:
oslobaaju oveka od nekih vidova podinjenosti u svakodnevnom ivotu, koje mu obezbeuju
slobodno vreme. Zahvaljujui tehnologiji oveku je omoguen susret razliitih kultura.
Pod pojmom kultura podrazumeva se nain ivljenja neke grupe, kao i duhovna dobra koja je
stvoriladata grupa tokom zajednikog ivota. Pod kulturom se podrazumeva zajedniki sistem
vrednosti, normi ponaanja, nain miljenja i delanja koje je ovek nauio i prihvatio u jednom
kolektivu.
Interkultura je zkrtanje znanja i meanje znanja i iskustva ljudi iz razliitih kulturnih zajednica
irom sveta.
Interkulturni menadment je proces, nametanja, meanja, prihvatanja i uzajamnog ouvanja kulturnih
vrednosti izmeu razliitih civilizacija, a u cilju globalizacije meunarodnog poslovanja.
U savremenoj teoriji menadmenta esto se govori i tzv internacionalnom menadmentu.
Meunarodno upravljanje kao prevod pojma internacionalni menadment moe se vezati i
meunarodna politika bivanja koja obeleavaju 90-te godine prolog veka.
Umesto tzv. Internacionalnog menadmenta bolje je koristiti pojam interkulturni menadment, poto je
njegov sadraj primereniji savremenim tokovima u globalnoj ekonomiji. Tako upravljanje meu
nacijama treba zameniti upravljanjem meu razliitim kulturama.
Meunarodne operacije i postrojenja matine kompanije zadravaju obeleja nacionalnog, a poprimaju
kulturna obeleja drave u kojoj su locirani.
U procesu regionalizacije i globalizacije svetske privrede nacionalno gubi znaaj u odnosu na
kulturno, odnosno svet budunosti pokretae sukobi kulturam a ne sukobi nacija.
3. Savremeni tokovi poslovanja (proita)
Proces poslovanja u uslovima globalizacije postavlja i nova pravila poslovanja:
Visok stepen poslovne komunikacije
Razvijen integritet svakog pojedinca u procesu oslovanja
Usklaivanje poslovnih standarda
Novi svet biznisa podrazumeva poslovanje koji e biti konkurentno na dui vremenski period, a kako
se govori o rasprostriranju poslovnih aktivnosti van matine zemlje, poznavanje kulture i obiaja
poslvnih partnera jedan je od bitnih preduslova.
4. Uspena komunikacija
Uspena komunikacija je sposobnost jasnog i razumljivog iznoenja injenica, informacija i
razmiljanja. Uvia se znaaj naina na koji je neto reeno. Znaaj poruke nije u tome ta ste stvarno
rekli, niti u tome ta ste stvrno mislili, nego na kakav ste odziv naili.
Slinosti i razlike meu kulturama
Slinosti meu kulturama:
Slini stavovi vezani za poslovni uspeh, slini razlozi za donoenje odluka o izboru i
naimenovanju
Ustaljen idnost izmeu visine uspeha koji menaderi ostvare i njihovih linih vrednosti.

Jo jedna zajednika karakteristika je i da se u skladu sa linou pojedinca menadera favorizuju i

odgovarajue vrednosti:
Uspeniji menaderi favorizuju pragmatine i dinamine vrednosti, odnosno sve koji su
orjentisane ka uspehu, podravaju usmerenost ka uspehu i aktivnu ulogu u odnosima sa
pojedincimakoji su potrebni za ostvarivanje oislovnih ciljeva
Manje uspeni menaderi favorizuju statine i pasivne vrednosti, odnosno sve one koje se
odnose na statino i zatieno okruenje u kojem oni imaju relativno pasivnu ulogu.
Pri prouavanju razliitosti moemo ih klasifikovati po nekoliko stavki:
Odnos ljudi prema prirodi (podreenost prirodi, harmonija s prirodom, vlast nad
prirodom) Postavljanje ciljeva kod kultura koje su podreene prirodi je neodreeno,
oklevajue, nejasno. Oni smatraju da je ivot unapred odreen tako da se preputaju na milost
i nemilost viim silama. Za njih je budetski sistem uzaludan, sa unapred odreenim
rezultatima. Kulture koje smatraju da su u harmoniji s prirodom postavljaju ciljeve umereno,
uslovljeno, a budetski sistem je promenjiv. Kulture koje imaju postavku da imaju vlast nad
prirodom postavljaju direktne i pouzdane ciljeve, a budetski sistem je realan, relevantan,
koristan.
Vremenska orjentacija (ova stavka podrazumeva pitanje; kako ljudi generalno reaguju na
nove dogaaje?. Zato moramo napraviti razliku izmeu kultura koje su okrenute: prema
prolosti, prema sadanjosti, prema budunosti). Kod kultura koje su okrenute prolosti
planiranje je produenje ponaanja iz prolosti, odluivanje po utvrenim stavkama, a
nagraivanja su istorijski odreeni. Okrenutost sadanjosti usmerava proces planiranja na
kratkorone planove, odluivanja ka postizanju trenutnih efekata, a sistem nagraivanja je po
aktuelnom dogovoru. Okrenutost ka budunosti usmerava pripadnike date kulture na
postavljanje dugoronih planova, odluivanje je usmereno na postizanje eljenih efekata, a
sistem nagraivanja je uslovljen izvoenjem.
Prostorna orjentacija (ova stavka objanjava kako se ljudi orjentiu u prostoru koji ih
okruuje i kako doivljavaju njegovu upotrebu, a naroito kako se shvata smisao vlasnitva
nad prostorom). Ukoliko se radi o privatnom vlasnitvu, naglaene su barijere, zatvorena
vrata, a ema komunikacija je sa izraenom tajnovitou. Kod meovitog vlasnitva ema
komunikacija je selektivna, poluprivatna. Javno vlasnitvo namee iroke, otvorene eme
komunikacije, nema barijera i svi mogu biti u jednoj kancelariji bez obzira na hijerarhiju.
Verovanja o osnovnoj ljudskoj prirodi (osnovno pitanje je: verovanje o ljudskoj
promenjivosti, odnosno da li su ljudi u osnovi zli, dobri ili neutralni, ili meovita kombinacija
dobra i zla?) Uticaj religije na ova pitanja je velik (hrianska religija smatra ljudsku prirodu
kao neutralnu, meovitu, muslimanske religije imaju vienje ljudi kao dobrih, a
fundamentalisti dominantvno vide ljude kao zle)
Meuljudski odnosi (ovde se misli na odgovornost koju imamo za druge ljude:
individualizam, grupna orjentacija, hijerarhijska varijanta) Individualizam brinu samo
za sebe, veliku vanost ima ua porodica, ali sa formalnom odgovornou jer promena nastupa
u doba zrelosti kad pojedinac sam sebi obezbeuje opstanak. Grupna orjentacija je suprotna
individualizmu, poseduju mediteranske i azijske kulture, gde se prema roacima odnosi sa
panjom i ljubavlju. Ponaanje stranca mora biti paljivo prema pripadniku takve kulture, jer
drugi pristup dovodi do nesporazuma. Hijerarhijska varijanta drutvo definie odnos prema
drugima kao grupno orjentisan ali sa dva obeleja: grupa ima svoje mesto u okviru
hijerarhijskih grupa, pozicija grupe u hijerarhiji je stabilna. Ova varijanta je odlika
aristokratskog drutva i kastinskog sistema, gde ovek treba da se brine o sopstvenoj grupi, ali
on dobro zna gde se nalazi na statusnoj lestvici. Kretanje izmeu grupa nije mogue.
Orjentacija aktivnosti (odnosi se na eljeni fokus aktivnosti pa razlikujemo orjentaciju
prema stanju, prema delovanju i prema obuzdavanju i kontroli) U kulturi orjentisanoj ka
delovanju u fokusu je posao. Ukoliko je kulturna orjentacija prema postojanju, kriteriju,
odluivanja je voem emocijama. Postavljanje ciljeva je spontano, a sistem informisanja
nejasan i zasnovan na intuiciji. Pri kulturnoj orjentaciji prema delovanju, kriterijum
odluivanja je racionalan, sistem nagraivanja je zasnovan prema rezultatima, sistem
informisanja je dosta sloen. Kulturna orjentacija prema obuzdavanju i kontroli postavlja
pragmatine kriterijume u procesu odluivanja, nagraivanje je zasnovano prema logici,
ciljevi se postavljaju nagonski, a informisanje jednostavno i operativno.

Kulturne dimenzije
Po Hofstedu kultura ima etiri dimenzije preko kojih se objanjavaju naini ponaanja ljudi i zato se
ponaaju po odreenim pravilima:
Distanca moi stepen do kog lanovi organizacije imaju manju ili veu mo ukazuje na
prihvatanje da je raspodela moinejednaka. Ukoliko je distanca moi velika prisutno je slepo
sluanje nadreenih od strane podreenih.Prisutno je promovisanje neravnopravnosti. Ukoliko
je distanca moi mala, prisutna je participacija zaposlenih u odluivanju i zaposleni na niim
nivoima su visokokvalifikovani
Izbegavanje nesigurnosti predstavlja stepen do kog se ljudi oseaju ugroenima u
dvosmislenim situacijama. Pripadnici ove kulturne dimenzije ne vole nesigurnost, izraeno im
je jako verovanje u eksperte i njihovo znanje. Menaderi nastoje da izgebavaju rizik, kao i svi
ostali pripadnici ove kulturne dimenzije
Individualizan ukazuje na tendencije ljudi da se sami brinu o sebi i svojoj porodici.
Zaposleni u kompanijama nastoje da sami ree svoje zadatke, ne oekujui pomo od drugih,
ali ni sa eljom da je sami prue. Potuje se privrenost samo prvom krugu familije, ali se od
mladih oekuje da sa punoletstvom ostvare i individualnost. Kolekvitizam pak ukazuje na
tendenciju pripadanje grupama ljudi ili kolektivima. Izraena je briga ljudi jedne za druge u
zamenu za odanost i lojalnost.
Mukost/enskost Mukost je kulturna dimenzija u kojoj su dominantne vrednosti uspeh,
novac i materijalna dobra. enskost je suprotna dimenzija kulturnoj dimenziji mukosti u
kojoj su dominantne drutvene vrednosti, briga za blinje i kvalitet ivota.
6. Poslovna kultura Nemake
Razlog uspenosti Nemake privrede je usmerenost na proizvodnju kvalitetne robe, ali i dobro g
planiranja koji je prethodio. Veliku ulogu ima i savremena tehnologija u odreenim industrijskim
granama.
Nemako poslovanje je jedno od najuspenijih u svetu zahvaljujui odanim i efikasnim radnicima koji
su spremni da uloe veliki trud da ostvare postavljen cilj. Lojalnost je jedna od karakteristika
nemakog poslovnog sveta, tako da nije redak sluaj da Nemac godinama, ako ne i itavog veka radi u
jednoj kompaniji. Ambiciozni su, ne priznaju neuspehi biti nezaposlen je za njih velika sramota.
Nemaka je najtanija zemlja u Evropi, Veoma je vano biti taan. Radnici dolaze na posao i odlaze s
posla tano na vreme i imaju izraen oseaj pripadnosti kompaniji za koju rade.
Mo se nalazi u vrhu kompanije. Najveu mo ima intelektualna elita, pa je uobiajeno da mnogi
nemaki efovi imaju doktorske disertacije. Informacije u samoj kompaniji nisu svima dostupne, a
proces odluivanja je dosta sloen. Poslovni predlozi se dobro i detaljno analiziraju. Krajnji dogovor
podnosi se u pismenoj formi, na odgovarajuem tampanom obrascu.
Odnos nadreenih i podreenih su sa odgovarajuom distancom. U kompanijama je jo uvek izraena
podela na fahove. Svaka jedinica odgovara za sopstvene rezultate. Sam menader odeljenja ima velika
ovlaenja i ovo pokazuje njihovoj sklonosti zatvorenih vrata i privatnom prostoru.
Poloaj ena u poslovnom svetu jo uvek nema pozitivan pristup i vlada miljenje da ena treba da
bude uz decu, u kuhinji i crkvi. ene ine samo 40 % nemake radne snage, a samo 16% njih je na
visokim pozicijama.
Privatni i poslovni ivot, jasno je razdvojen. Kolege esto idu zajedno na ruak, pogotovo ako postoji i
restoran kompanijeza zaposlene. Kancelarijske proslave su este, ali uvek sa velikom dozom
formalnosti.
Velika vrednost nemakog poslovanja je sistem obuke pripravnika. Veinu poslova u Nemakoj vode
nadzorni i upravni odbor. Veliki uticaj ima radniki savet, koji je nadlean za kadrovei koji radnicima
prua sigurnost zaposlenja, a s druge strane i nemaki zakoni onemoguavaju otputanje radnika.
Radni uslovi i plate su meu najviim u svetu i mali jeraspon plata izmeu rukovodstva i niih

slojeva. Pored plate postoji i dodatni bonus za radnike kao i potpuno zdravstveno osiguranje, socijalno
osiguranje, to slui za odravanje visokog morala zaposlenih.
Kako je jezik direktni jezik kulture, Nemci su od ranog detinjstva naueni da vode rauna o znaenju
svake rei, a kada su u pitanju stranci, oni daju mnogo vie informacijanego to je potrebno. U
pregovorima nastoje da postignu najbolju moguu soluciju, uporni su i insistiraju na povoljnijim
cenama i svakom ustupku koji ele.
Nemaka je zemlja sa visokim radnim moralom koja je postala jedna od najmodernijih drava, gde se
kod svih zaposlenih osea pripadnost i lojalnost datoj kompaniji.
7. Poslovna kultura Austrije
Austrija vai za jednu od najbogatijih i najstabilnijih zemalja EU, iji je lan od 1995. Ima lanstvo u
vanijim meunarodnim ekonomskim organizacijama.
Kao industrijska zemlja sa malim domaim tritem, u velikoj meri zavisi od spoljne trgovine,
odnosno izvozne strategije. Prehrambena, mainska, hemijska, automobilska, elektroindustrija,
proizvodnje elika najvanije su industrijske grane. Izraeno je postojanje malih i srednjih preduzea.
Sauvane prirodne lepote uslovile su razvoj turizma: mnogo velikih jezera, 47% zemlje je prekriveno
umama, a 26% livadama i itnim poljima.
Austrijanci su kao nacija veoma tradicionalni i konzervativni. Prilikom upoznavanja sa poslovnim
partnerima preporuljivo je da predstavljanje obavi trea osoba.
Pre poetka sastanka razmenjuju se vizitkarte sa austrijskim partnerima, ali je interesantno da
vizitkarte treba dati i administrativnim radnicima, kao i recepcionisti i sekretarici date kompanije.
Jednostavnost i elegancija je karakteristka oblaenja Austrijanaca.. Ono to je neophodno potovati je
elja Austrijanaca da ne ele da budu indentifikovani kao Nemci, tako da treba izbegavati
uporeivanje njihovih kultura.
Pogodne teme u slobodno vreme su klasina muzika (Hajdn, Mocart, ubert, traus), opera (Mocart,
traus), austrijska umetnost i arhitektura, zimski sportovi.
Poeljno je znati da Austrijanci prave svoje radne rasporede nedeljama pa ak i mesecima unapred i
nastoje da potuju termine koje su postavili. Veoma su tani i to oekuju i od drugih
Kod Austrijanaca nije uobiajeno da poslovne partnere sa strane pozivaju kui, ali ako se to desi
poeljno je ii sa poklonom za domaina, njegovu suprugu i decu.
Austrija ima veoma formalnu, struktuiranu i konzervativnu kulturu.Karakteristika im je manjak
fleksibilnosti. Ukoliko se ometu njihovi stavovi, obiaji i organizacija, mogu da budu veoma
neprijatni.
Sam proces odluivanja moe da bude spor. Ne vole da rizikuju, odluke donose veoma metodino,
promiljeno i precizno. Karakterie ih i upornost, a kada neto rade ili proizvode kvalitet je na prvom
mestu. Idu na sigurne poslove i veoma su nepoverljivi.
8. Poslovna struktura vajcarske
vajcarska je visokorazvijena zemlja sa modernom trinom ekonomijom, niskom nezapoljenou,
kvalifikovanom radnom snagom. Sastoji se od 26 kantona, a svaki od njih ima svoj ustav i lokalnu
samoupravu. vajcarska je dom najbogatijih ljudi u svetu.
Odbili su lanstvo u EU, ali je nastavljena dobra komunikacija sa Briselom.

Sutina uspenog poslovanja vajcarske je dobro organizovanje, procedure i planiranje. Od svakog

uesnika poslovnog pregovaranja oekuje se maksimalna angaovanost za dostizanje cilja. Nema
mesta fleksibilnosti ili improvizaciji, ali nema protivljenja novoj ideji ukoliko postoji povezanost sa
tradicionalnom reputacijom.
Samo nekoliko ena ima visok poloaj u kompanijama i one su morale da uloe mnogo vie truda i
rada od svojih mukih kolega kako bi postigle isti stepen uspeha.
vajcarci striktno potuju vreme, na sastanak dolaze tano na vreme, a kanjenje od 5 minuta moe
biti uvreda za poslovnog partnera.
Za poslovno pregovaranje neophodno je poneti dovoljan broj vizitkarti i dovoljno je da bude tampana
na engleskom jeziku sa svim neophodnim podacima vezanim za titulu i rang u kompaniji.
vajcarci nastoje da dobiju najbolji mogui dogovor, poseduju mirnou, samopouzdanje i naravno
posedovanje proizvoda sa izuzetnim kvalitetom.
Poslovno odevanje je poslednjih godina dobilo manju dozu neformalnosti. Odevanje treba da je dobro,
ali skromno jer vajcarci ne vole demonstraciju bogatstva. Davanje poklona kod njih nije toliko
zastupljeno, pogotovo ne pre zavretka pregovora i ne treba davati skupe poklone, jer se mogu
protumaiti pogreno.
Za uspeno poslovanje sa vajcarcima dovoljno je biti odgovoran i poten u komunikaciji. Veoma su
dobri timski igrai i svoj poslovni odnos zasnivaju na iskrenosti, potenju i ljubaznosti. U poslu su
pouzdani i mogu imati maksimalno poverenje druge strane.
9. Poslovna kultura Francuske
Francuska pripada grupi razvijenih zemalja sa visokim standardom ivota, grupi demokratskih zemalja
sa svim prednostima koje proizilaze iz duge i bogate istorije. ive okrueni spomenicima svoje slavne
prolosti i svaki kvart u Parizu ima svoje kipove, zgrade i fontane to navodi Francuze da sve dogaaje
posmatraju u jednom istorijskom kontekstu.
Francuzi imaju specifian pristup poimanju vremena, mogu da rade vie stvari istovremeno, toleriu
stalna prekidanja i posveuju se ljudima, preferiraju direktan kontakt oima s partnerima i nastoje da
koriste sva svoja ula:vid, sluh, miris. Komunikaciju odraavaju celim svojim telom, diu obrve,
smee se, sleu ramenima. Gledajui njihovo telo moe se shvatiti poruka koja se upuuje.
Priliko poslovanja sa Francuskim poslovnim oartnerima poeljno je zakazane sastanke potvrditi dva
dana unapred zato to se ne pridravaju uvek zakazanih termina za sastanke ili isporuke robe.
Francuska vlast je centralizovana, onaj koji rukovodi jednom kompanijom nalazi se u centru velike
kancelarije, a sto novoprimljenog se postavlja u najudaljeniji kraj centra. Poslovni odnosi su dosta
formalni.
Francusi su elokventni i uivaju u razgovoru. Govore samo svoj jezik i ne vole da putuju u druge
zemlje. U komunikaciji vole rafiniranost, daju prednost suptilnosti i taktu, iskrenosti i injenicama,
uivaju u ustroj diskusiji, ali kazivanje mora da bude lepo prezentovano.
Kod Feancuza je izraen individualizam, ne reaguju na potrebe drugih ljudi, jako su loi timski igrai,
izraena im je logika i vole strategije koje daju rezultate. Sa prijateljima su spremni da se suoavaju u
razliitim stavovima.
Veliki su tradicionalisti i veoma se opiru promenama. Prednost daju veoma skupoj odei i komentariu
odeu i dranje drugih. Stvari koje se vide, treba da su skupe. Poslovno oblaenje je drutvenog
statusa i uspeha. Biti obuen sa stilom je od izuzetne vanosti. U komunikaciji preferiraju diskretnost i
posrednost.

Napredovanje u francuskim kompanijama moe da bude brzo, jer francuski rukovodioci mogu da
donose samostalne odluke i izbegnu dug proces sporednih odobrenja. Mali je broj ena koje se mogu
nai na rukovodeim mestima. Uglavnom rade na sekretarskim i administrativnim poslovima niskog
nivoa. Izuzetak je na polju reklama, kozmetike, mode i umetnosti.
Proces donoenja odluka je spor i dugotrajan. Po njima su obavezujue samo pisane obaveze o lako
menjaju miljenje. Davanje poklona je prihvatljivo, ali uz diskreciju.
Velike kole u Francuskoj smatraju se bolje i okupljaju samo intelektualnu elitu. Mnogo su manje od
univerziteta, a prosean broj studenata je oko 400. Velike kole bolje su povezane sa vladom,
lokalnom administracijom, privredom, kompanijama koje se bave zapoljavanjima. Veoma su
selektivne i teko ih je upisati. Ali ko u njih ue, sigurno i izlazi sa diplomom koja obezbeuje srenu i
uspenu karijeru. Da bi neko bio primljen na visoku kolu mora da proe prijami ispit za koji se
spremaju i po dve godine.
Francuski menaderi su daleko ispred svojih kolega bilo gde u svetu, jer naporne godine studiranja
razvijaju kapacitete za kontinualni, dugotrajni marljiv rad i koncentraciju. Njihov obrazovni sistem
razvija memoriju, analitinost, izuzetnu mo komuniciranja. Elokventni su, precizni, poseduju najvii
stepen opte kulture i poseduju veliki stepen samopouzdanja.