Osnovi sociologije

Pojam sociologija: socius na latinskom znai drug, a logos - nauka. Iz enciklopedije: sociologija je
nauka o drutvu i njegovim osnovnim strukturama, oblicima i zakonima razvoja. Sociologija je
nastala iz drutvene krize na prelazu XVIII u XIX vek, nakon Francuske buroaske revolucije, zato
se za nju kae da je nauka krize. Sociologija, za razliku od slinih nauka (psihologija, pedagogija...)
stalno sama sebi postavlja pitanja da li je ona nauka ili neto drugo. Odnosno kako je mogue da
postoji sociologija kao nauka o ljudskom drutvu kada drutvo sainjavaju ljudske zajednice toliko
razliite po svojim unutranjim vrednostima, normama, veliini i obiajima i tradiciji, nainima
proizvodnje, nainu ivota uopte. Sociologiju moemo definisati kao najoptiju teorijsko emprijisku nauku o ljudskom drutvu.
Empirizam: grka re empirija znai iskustvo, vetina, to znai da sva ljudska znanja potiu na
iskustvu, odnosno na ulnim utiscima.
I deo (pitanja za kolokvijum)
1. Pozitivizam
Zaetnikom sociologije se smatraju Sen Simon i njegov uenik Ogist Kont. A Ogist Kont je i
zaetnik pravca koji se naziva pozitivizam. Kont je sociologiju podelio na socijalnu statiku i
socijalnu dinamiku. Socijalna statika prouava slabo promenljive i nepromenljive drutvene
fenomene kao to su porodica ili religija. A socijalna dinamika prouava drutvene promene koje su
neminovne i koje se moraju deavati u njihovom nastajanju, menjanju i razvoju. Praenje kretanja
ljudskog drutva i ljudskog duha moe se posmatrati kroz tri stadijuma: 1. teoloki (poetni), 2.
metafiziki (prelazni), 3. pozitivni (konani).
Kont je smatrao da kretanje ljudskog drutva kroz ova tri stadijuma je osnovni i opti zakon
razvoja i progresa, koji bi trebalo da se zavri pozitivnom fazom, kao fazom harmonije u drutvu i
kao fazom u kojoj ljudski intelekt kroz pozitivnu nauku dostie svoj vrhunac u znanju. U ovoj
zavrnoj pozitivnoj fazi nauka e prevazii sve beskorisne teoloke i metafizike spekulacije i
uspostavie se jasne razlike izmeu realnog i nerealnog, korisnog i beskorisnog, preciznog i
nejasnog, izvesnog i neizvesnog.
Istovremeno se zalae za: 1. ukidanje tradicionalne teoloke i metafizike spekulacije, 2.
prouavanje konkretnih drutvenih injenica, 3. dominaciju empirijski proverljivih, kvantitativnih
pristupa u prouavanju drutva, 4. metodoloko jedinstvo svih nauka, 5. praktinu primenu
nauenih znanja u praksi.
Pozitivizam je uenje koje se zasniva iskljuivo na injenicama, on negira metafiziku i
pokuava da opie predmete onakve kakvi jesu, bez uspostavljanja hipoteze ili pretpostavke kakvi
bi predmeti trebali biti. Kont je smatrao da se drutveni fenomeni mogu prouavati metodama
prirodnih nauka.
Iz pozitivizma nastaju funkcionalizam, nauni marksizam i strukturalizam.
2. Razlika Marksovog i Veberovog konfliktnog stanovita
Konfliktna tradicija je najstarija i najuticajnija. Predstavnici su Karl Marks i Maks Veber.
Marks polazi od toga da se istorijski razvoj drutva ne moe svesti na razvoj ideja ve prvenstveno
na rezultat ekonomskih i politikih faktora. Marksizam je bio i zahtev za politikom borbom jer je
drutvo i drutveni razvoj posmatrao kao mesto stalnih sukoba. Prema tome, za Marksa je istorija
ljudskog drutva istorija klasnih borbi i sukoba. Drutvo je celina drutvenih odnosa i
drutvenih delanja, to znai da se drutvo istorijski formira i da ima svoju unutranju logiku i
zakonitost. U isto vreme drutvo predstavlja i protivrenu celinu. Prema tome drutvo je uvek
konfliktna celina drutvenih odnosa izmeu dve dominantne klase (rob - gospodar, proleterijat buroazija...). U isto vreme postoji i protivrenost izmeu drutvenih zakona istorije i ljudske
slobode.
Veber je bio izraziti nominalista (drutvena realnost je sainjena od delanja pojedinaca koji ga
sainjavaju) i zalagao se za metodoloki individualizam. A Marks je bio realista smatrajui da je
drutvo stvarnost u kome postoje zakoni nezavisno od pojedinaca.
Veberova sociologija je kao idealistika bila suprotnost marksistikom materijalizmu.
1

Veber je u delu "Protestantska etika i duh kapitalizma" predstavio protestantizam sa svojom

etikom kao pokretaku snagu modernog kapitalizma i njegovog naina proizvodnje kako
meterijalnog tako i duhovnog ivota.
Veberova sociologija je multidimenzionalna to proistie iz njegovog podjednakog
uvaavanja kako materijalistikih dimenzija ljuskog ivota tako i idealno-duhovnih, a zbog ega
upravo njega mnogi smatraju fundamentalnim konfliktnim teoretiarem. Osnovna socioloka
kategorija u prouavanju ove multidimenzionalnosti je drutveno delanje kao smisaono orijentisano
ponaanje prema oekivanom ponaanju drugih.
Konfliktni potencijal u drutvu Marks vidi u postojanju drutvenih klasa u klasnom sukobu
(borbi), a Veber je u drutvu video mnotvo potencijalno konfliktnih segmenata - razliite drutvene
grupe, klase, slojeve i politike partije koje imaju razliite interese.
3. Alijenacija (Marks)
Kao najoptiji drutveni zakon (zakon podele rada) Marks vidi sutinu i izvore drutvenih
protivrenosti, otuenja (alijenacija) i drutvenih (klasnih) sukoba.
Podela rada je osnovni uslov strukturiranja i postojanja drutva uopte. Ali u kapitalistikom
industrijskom nainu proizvodnje podela rada se javlja kao osnovni izvor ovekovog otuenja.
Kada ovekov rad, odnosno stvaralatvo (kao njegova generika priroda), bude zarobljeno u
proizvodnim odnosima i snagama kapitalistikog naina proizvodnje, ovek vie ne moe da
kontrolie sopstveni rad (stvaralatvo), a samim tim i proizvode sopstvenog rada. Ljudi su prinueni
da stupaju u odreene odnose koji su nezavisni od njihove volje, ali odgovaraju odreenom stepenu
razvitka materijalnih proizvodnih snaga.
4. Racionalizacija zapadnog drutva (Veber)
Veberova sociologija u sutini nije bila jednodimenzionalno idealistika. Veberovu sociologiju
moemo nazvati multidimenzionalnom sociologijom. Ta multidimezionalnost proistie iz toga to
je Veber uvaavao materijalistike dimenzije ljudskog ivota. Jedan od centralnih problema je
proces racionalizacije (sadran je u i protestantskoj etici) kao odluujui faktor koji je utemeljio
moderno kapitalistiko drutvo, odnosno zapadno evropsku civilizaciju. Veber kada govori o ovom
procesu istovremeno sagledava i znaaj idealno-duhovnih i materijalnih faktora.
5. Pojam i podela drutvenog delanja (Veber)
Veber karakterie drutvo kao multidimenzinalno i dinamino, a osnovna socioloka kategorija
koja prouava ta svojstva je drutvena akcija ili kako to Veber naziva drutveno delanje..
Drutveno delanje je kategorija meusobnog odnoenja mnotva pojedinaca. to znai
smisaono ponaanje prema oekivanom ponaanju drugih, a te nae procene oekivanih ponaanja
drugih pojedinaca oslanjaju se na razumevanju unutranjih subjektivnih znaenja, koja pojedinci
pridaju situacijama ili objektima. Postoje 4 idealna tipa drutvenog delanja:
1. ciljno-racionalno - je drutveno delanje koje poiva na jasnom sagledavanju raspoloivih
sredstava za postizanje postavljenih ciljeva. Tipian primer je ekonomsko delanje (ekonomska
kalkulacija)
2. vrednosno-racionalno - poiva na veri u neki etiki, estetski, religijski ili neki drugi
vrednosni sistem nezavisno od uspeha i bez obzira na mogue posledice
3. tradicionalno delanje - poiva na ustaljenim navikama pri emu se ne postavlja pitanje zato
su postavljeni neki ciljevi niti zato su odabrana odreena sredstva
4. afektivno delanje - poiva na aktuelnim duevnim stanjima naroito emocionalnim.
6. Smisao i vrste drutvenih sukoba (Zimel, Kozer, Darendorf)
Karl Marks je konfliktni potencijal drutva video u postojanju drutvenih klasa i klasnom
sukobu, odnosno klasnoj borbi.
Georg Zimel, nemac, dao je veliki doprinos u prouavanju drutvenih sukoba. Kao i, Veber
Zimel smatra da ljudi ive u modernom svetu u veoma razliitim socijalnim i kulturnim krugovima
i da je taj svet pluralistikog i multidimenzionalnog karaktera. Zimel pretpostavlja i postojanje
drutvenih sukoba i posmatra ih kao one procese koji ne mogu da doprinesu znaajnim drutvenim
promenama. Svoje shvatanje drutvenih sukoba je i izgradio u suprotnosti od marksistikog
shvatanja. Prema Zimelu drutveni sukobi su samo jedan oblik strukturnih relacija. On drutvene
2

sukobe ne doivljava dramatino jer smatra da bi svako drutvo trebalo da ima kvantitativni odnos
harmonije i disharmonije, asocijacije i konkurencije. Po njemu konkurencija kao oblik drutvene
borbe i sukoba ima vie pozitivnih posledica nego negativnih, tako da ti procesi vode ka
podrutvljavanju.
Luis Kozer je zapaen po svom delu "Funkcije drutvenih sukoba", kree od pretpostavke da
drutveni sukobi ne moraju nuno voditi ka negativnim i razornim posledicama. U svom delu,
"Funkcije drutvenih sukoba" u svoje sredite postavlja Zimelovu ideju o drutvenim sukobima kao
oblicima suprotstavljanja. Po Kozeru postoje dve vrste drutvenih sukoba: 1. unutranji drutveni
sukobi koji se odnose na ciljeve, vrednosti i interese, a koji nisu suprotni osnovnim principima na
kojim se zasnivaju grupni odnosi; 2. unutranji sukobi u kojima suprotstavljene strane ne dele iste
osnovne vrednosti i interese na kojima poiva legitimnost drutvenog sistema, tako da ovi sukobi
prete i mogu da ugroze stabilnost drutvenog sistema.
Intezitet sukoba varira u odnosu na stepen bliskosti. Za njega su spoljanji drutveni sukobi
odnosno sukobi izmeu razliitih i udaljenih drutvenih grupa manje intezivni.
Ralf Darendorf, njegovo delo je "Klase, klasni konflikti u industrijskom drutvu". On smatra
klasnu strukturu drutva kao strukturu profesionalnog poloaja. Tako da su klase zasnovane na
razlikama u posedovanju legitimne moi. Dinamika koja se javlja unutar drutva moe da ima
pokretaku snagu i da se pretvori u sukob. Svoja shvatanja je veinom izgradio na Marksovom
uvianju konfliktnog karaktera industrijskog drutva. Darendorf je kritikovao klasni model drutva da u svakom drutvu postoji sukob izmeu dve dominantne klase. Darendorf zapaa da u
savremenom industrijskom drutvu deluju sve jai procesi heterogenizacije radnike klase. Tako se
kvalifikovani, polukvalifikovani i nekvalifikovani radnici razlikuju po svom profesionalnom
poloaju i bore se za ouvanje sopstvenih linih i profesionalnih interesa. Ova teorijska
pretpostavka je potvrena Lutonskim istraivanjem.
7. Lutonsko istraivanje
Britanski sociolozi Don Goltorp i Dejvid Lokvud su sproveli istraivanje u industrijskom
gradu Lutonu, koji se nalazi u jugoistonoj Engleskoj. Njihova studija se zvala "Imuni radnik u
drutvenoj strukturi". Oni su empirijskim putem potvrdili da se umesto procesa homogenizacije
radnike klase koja u isto vreme postaje sve siromanija nastaje i odvija se proces buruiranja
radnika koga prati proces heterogenizacije. Razlike u okviru radnike klase u savremenom
industrijskom sistemu su ustvari razlike koje proistiu iz razliitih uloga i poloaja koji se
ekonomskom smislu nagrauju.
8. Pojam metodologije
Metodologija (metodos - put, nain dolaenja do saznanja). Metodologija je nauka o metodama
i predstavlja granu logike koja se bavi primenom naunih metoda u pojedinanim konkretnim
naukama.
Opta logiko-metodoloka pravila podjednako vae za sve nauke bez obzira da li su prirodne
ili drutvene, nomotetske ili idiografske, teorijske ili istorijske. Nauni metodi kojima se koristi
metodologija imaju 4 aspekta (normativna zadatka):
1. logiki aspekti - predstavljaju sva pravila koja se odnose na definisanje pojmova,
konstruisanje definicija, stvaranje klasifikacija i tipologija, izvoenje zakljuaka i dokaza kao i na
procedure koje se odnose na proveru hipoteza i teorija.
2. tehniki aspekti podrazumevaju korienje svih posebnih tehnika pomou kojih nauka dolazi
do saznanja (intervju, eksperimenti, poreenje, posmatranje, anketa...)
3. organizacijski aspekti predstavljaju optimalne organizacione forme naunog rada,
meusobnu komunikaciju i razmenu iskustava meu istraivaima, vetine timskog rada u procesu
istraivanja.
4. strategijski aspekti su postavljanje jasnih dugoronih teorijskih ciljeva i praktinih uslova za
njihovo ostvarivanje.
Kritika uloga metodologije je da sugerie na granice nauke i naunog istraivanja, kao i na
njene mogue zablude.

9. Spor oko metoda

Na poetku svog razvoja sociologija koristi metode prirodnih nauka. Istovremeno veliki broj
drutvenih teoretiara smatra da drutvu i oveku treba pristupiti na sasvim poseban metodoloki
nain, tako da prosta primena metoda prirodnih nauka na podruju drutvenog ivota nije mogua.
Ovo neslaganje u pogledu pristupa drutvu i oveku poznato je kao spor oko metoda. Sutina ovog
spora, koji jo uvek traje, svodi se na podelu na one koji tvrde da je drutvo mogue prouavati isto
kao i predmet prirodnih nauka, dok drugi smatraju da se oveku i drutvu moe pristupiti jedino
putem kvalitativnih metoda razumevanja (razumevanja znaenja koja ljudi pridaju drutvenom
svetu u smislu svog postojanja).
Prva grupa pripada pozitivistikom (nomotetskom i teorijskom - Dirkem), a druga grupa
hermeneutikom (ideografskom i istorijskom - Veber) taboru.
Prvi se zalau za drutvenu nauku vrstih zakona, a drugi za drutvenu nauku opisivanja onoga
to je neponovljivo i ljudsko. Prvi se zalau za objanjenje, a drugi za razumevanje.
Spor oko metoda se najvie prelamao u radu Maksa Vebera jer je ostao dosledan razumevajuoj
sociologiji.
Triangulacija ili plurarnost metoda predstavlja napore da spor oko metoda u sociologiji
prevazie korienjem i jednih i drugih pristupa. Prednosti korienja triangulacije su:
1. kvalitativno istraivanje se koristi z astvaranje hipoteza, a kvantitativno za njihovu
proveru
2. dva pristupa se mogu koristiti zajedno da bi se dobila potpunija predstava nekog
drutvenog fenomena koji se prouava
3. kvalitativne metode se koriste da bi se rasvetljilo zato su neke pojave u statistikoj
korelaciji (vezi)
10. Struktura istraivakog procesa
Svako nauno istraivanje je nuno sistematina i metodska aktivnost gde su jasno utvreni
ciljevi, zadaci, metode i drugi elementi samog istraivakog procesa.
Strukturu istraivakog procesa ine:
1. definisanje predmeta koji se istrauje - to je osnovni, poetni uslov svakog istraivakog
procesa. Najee se odabiraju one drutvene pojave koje su malo istraene ili neistraene u
potpunosti. Poto su drutvene pojave po svojoj prirodi dinamine i promenljive i na njih stalno
deluje mnotvo faktora, takoe trebalo bi ve ranije istraivane pojave iznova proveravati i
istraivati, jer faktori koji su u jednom momentu delovali nestaju, a pojavljuju se drugi (na primer
porodice).
2. procena prikupljenog materijala - posle odabiranja predmeta istraivanja vrimo procenu
relevantnih (bitnih, znaajnih) materijala na terenu, dostupnih za istraivanje. Pre poetka
istraivanja moramo imati uvi u obim i kvalitet prethodnih istraivanja o tom predmetu koji se
istrauje jer u suprotnom nae istraivanje moe biti gubljenje vremena odnosno ponavljanje ve
istraenih drutenih fenomena.
3. preciziranje problema - ova faza podrazumeva jasno definisanje radnih hipoteza poetnih
pretpostavnik koje e se u narednim fazama proveravati. Te hipoteze moraju biti tako formulisane
da se odnose na prethodno prikupljene i selektovane materijale. Hipoteze su uvek pitanja koja
istraivai postavljaju pred svoj odabrani predmet istraivanja. Istraivai u svoja istraivanja mogu
da uu sa bilo kojom hipotezom, ali bez hipoteze ne mogu.
4. razrada plana istraivanja - ova faza je veoma bitna jer se u okviru nje odreuje izbor
konkretnih istraivakih tehnika koje e se primeniti za prikupljanje podataka, odabir metoda i
tenika zavisi od samog predmeta istraivanja, jer uvek moramo uzeti u obzir raznolikost i dinamiku
drutvenih pojava jer drutvene pojave nisu pristupane svim sitraivakim tehnikama i metodama.
5. sprovoenje istraivanja - sastoji se od konkretne primene ptrehodno odabranih istraivakih
tehnika za prikupljanje podataka. U ovoj fazi se moe naii na odreene tekoe i probleme, jer
ponekad se pokae da odabrane istraivake tehnike nisu adekvatne pa se moraju odabrati
adekvatnije.

6. tumaenje rezultata istraivanja - kada je zavrena faza prikupljanja podataka pristupa se

obradi i analizi tih prikupljenih podataka Tada se utvruju mogue korelacije (povezanosti meu
pojavama), uzrone veze (uzrono posledini odnosi meu pojavama) ili funkcionalne veze meu
pojavama. U ovoj fazi istraivai donose zakljuke o istraivanoj pojavi, ali se esto deava da
dobijeni nalazi ne potvruju prethodno postavljenu hipotezu, to znai da se moraju postaviti nove.
7. izvetaj o nalazima istraivanja - krajnji rezultat istraivakog procesa mora biti javno
dostupan, napisan u formi naunih radova, publikacija, monografija, studija. Ova faza moe da traje
veoma dugo jer se otvara debatni proces kako dobijenim rezultatima istraivanja tako i o samom
istraivakom procesu, odabranim metodama, tehnikama i postupku.
11. Istraivake tehnike u sociologiji
U sociologiji istraivake tehnike su konkretni postupci za prikupljanje podataka i najee se
koriste sledee tehnike:
1. posmatranje - najstariji i najrasprostranjeniji nain prikupljanja podataka i uvek govorimo o
sistemskom prikupljanju podataka, to znai da je to posmatranje uvek unapred sistematski
planirano i beleeno od strane obuenih istraivaa. Postoje dve vrste sistematskog posmatranja: a)
posmatranje bez uestvovanja - kada istraiva ni na koji nain ne moe da utie na posmatranu
pojavu jer je na fizikoj udaljenosti od posmatranog problema, b) posmatranje sa uestvovanjem kada je posmatra ukljuen u dogaanje koje je predmet istraivanja. Nedostatak je to to se
posmatranje moe odnositi samo na spoljanju manifestaciju pojave pa se mora dopunjavati.
2. intervju i anketa - osnovna razlika izmeu intervjua i ankete je u njihovoj formi i konkretnom
nainu njihovog sprovoenja, Intervju se odvija usmenim putem, najee u neposrednom kontaktu
sa ispitanikom. Anketa se odvija pismenim putem bez nunog neposrednog kontakta sa
ispitanicima. Obe tehnike se najee koriste za prikupljanje podataka o stavovima, verovanjima i
miljenjima ljudi. Ankete se mogu primeniti na veliki broj ljudi, zato se esto koriste za ispitivanja
javnog mnjenja. Postoje tri vrste anketa: anketa otvorenog tipa, anketa zatvorenog tipa i anketa
meovitog tipa.
3. eksperiment - predstavlja namerno izazivanje neke pojave te namerno i sistematsko menjanje
uslova u kojima se neka pojava javlja pri emu se merenjem i kvantitativnim postupcima izraavaju
rezultati. Imamo laboratorijski eksperiment, terenski eksperiment i prirodni eksperiment. Ipak,
drutvene nauke ne mogu ni priblino koristiti eksperimentalne metode u svojim istraivanjima
kako to ine prirodne nauke. Takoe je nemogue primeniti eksperimentalni metodu na velikm
drutvenim grupama (klase, nacije, drutveni slojevi)
4. statistika metoda - podrazumeva korienje zvaninih podataka kao glavnih izvora za
socioloka istraivanja (popisi stanovnitva, kriminalistika statistika...) i najee se kombinuje sa
drugim istraivakim tehnikama.
5. sociometrija - tvorac ove metode je Jakob Moren i po njemu sociologija bi trebala da se bavi
dvojakom vrstom prouavanja: a) ekologijom, b) sociometrijom - kao prouavanjem meusobnih
relacija odnosa ljudi u drutvenim grupama. Primenjuje se najee pri istraivanju malih ili
srednjih drutvenih grupa kao instrument istraivanja koriste se sociometrijski testovi.
6. analiza - specifian, kvanititativni postupak za utvrivanje sadraja testova i auditivne grae.
Ovom metodom se analiziraju kolski udenici, sadraj govora i pisama politiara, analiza
propagandnog materijala, reklama.
7. istorijski metod - sociologija se bavi savremenim drutvima, ali u svojim istraivanjima esto
koristi istorijske izvore jer su drutvene pojave odreene istorijskim karakterom. Pod istorijskim
izvorima podrazumevamo sve materijalne i fizike ostatke, usmena i duhovna naslee i pisanu
materijalnu grau (rukopise, beleke, natpise). Razlikujemo primarne i sekundarne istorijske izvore.
Primarni se odnose na neposredne izvore, vezani za same uesnike odreenih dogaaja, a
sekundarni na sve ostale koji su dobijeni posrednim putem.
8. uporedni metod - ili komparativna analiza je veoma zastupljena u sociologiji jer postoji
ogranienost primene eksperimenta. Zato je ova metoda dobra zamena ua utvrivanje uzronih veza
meu pojavama i imamo nekoliko nivoa poreenja: a) poreenje pojava u istom drutvu, b)
poreenje pojava u razliitim drutvima istog istorijskog tipa, c) poreenje pojava u svim poznatim
5

drutvima bez obzira na njihove istorijske i strukturalne tipove. esto se javlja nedostatak
adektvatne grae za poreenje jer sva drutva nemaju u istom stepenu razvijenu pismenost, gradove
i materijalne naine proizvodnje.
9. analiza sluaja (case study) - kvalitativna analiza iji je osnovni cilj da sagleda ili sauva
jedinstvenost i celinu objekta koji se prouava. Ono to se naziva sluajem moe da se odnosi na
pojedince, drutvene grupe, na globalna drutva...
10. biografski metod - ovaj metod se zasniva na korienju biografija kao osnovnih izvora
podataka, najee o pojedincima. Radi se o prikupljanju biografskih materijala (line stvari, pisma,
lini dokumenti, fotografije, tonski zapisi...), a kao sekundarni biografski izvori mogu da se koriste
svi raspoloivi zvanini podaci o nekoj osobi.
12. Pojam drutvene uloge i drutvenog poloaja
Drutvene uloge i drutveni poloaji su kljuni aspekti procesa institucionalizacije i tipizacije.
Drutvena struktura je nain na koji su drutveni elementi povezani u celinu njihovih
meusobnih odnoenja i predstavlja kontinuirani poredak funkcionalno diferenciranih drutvenih
institucija. Drutvena struktura se sastoji od horizontalno diferenciranih drutvenih uloga i
vertikalno stratifikovanih drutvenih poloaja. Drutvene uloge i poloaji su kako proizvod tako i
preduslovi za postojanje institucija.
Pojam uloga potie iz pozorita i predstavlja tipizirani lik sa tipiziranim ponaanjima (gr.
prosopon, lat. persona = maska).
Drutvene uloge su tipini oblici normativno regulisanih ponaanja u skladu sa oekivanjima
drugih. Svaki pojedinac u drutvu ima mnotvo uloga i zato se govori o kompleksima drutvenih
uloga.
Ukoliko ivimo u drutvu nemogue je izbei igranje drutvenih uloga i zauzimanje drutvenih
poloaja.Zbog toga, po Darendorfu, drutvene uloge bitno karakteriu tri obeeleja:
1. kvaziobjektivni kompleksi propisa o ponaanju, koji su nezavisni od pojedinca
2. njihov poseban sadraj niti defniu niti redefiniu pojedinci
3. oekivana ponaanja se ne mogu ignorisati ili odbacivati, a da pojedinci pri tome sebi ne
naude.
Drutveni poloaj su svako mesto koje zauzimaju pojedinci i drutvene grupe u polju
drutvenih odnosa, a za koje se vezuje odreena kompetencija, uticaji, drutvena mo, drutveni
ugled i materijalno bogatstvo.
Ralf Darendorf je, u analizi drutvenih uloga i poloaja, istakao da se upravo pomou njih vri
posredovanje izmeu pojedinca i drutva. Homo sociologicus je mesto ukrtanja drutvenih uloga i
poloaja.
Postoje dve osnovne vrste drutvenih poloaja:
1. pripisani drutveni poloaji - se stiu tokom ivota, mogu da se odnose na prirodne
nejednakosti (pol, starost) ili na porodino steene poloaje, titule, nasledstva, staleke poloaje.
Karakteristini su za tradicionalna drutva. Mogu biti:
a) privilegovani drutveni poloaji
b) deprivilegovani drutveni poloaji.
2. steeni drutveni poloaji - su karakteristini za savremena drutva i predstavljaju
neposrednu posledicu profesionalnih orijentacija i ukupnih ivotnih ansi svakog pojedinca.
13. Birokratija
Pojam birokratije potie od francuske rei bureau = biro i grke rei kratos, kratein = vladati.
Pojam birokratije je usko povezan sa pojmom organizacije, zato se vezuje za razvijena i sloena
drutva, dok je najvei razvoj doivela u savremenim industrijskim drutvima.
Hegel je filozofiju (filozofija prava i drave) shvatio kao opti stale i temelj moderne drave
koji vodi stabilnosti. Smatrao je da su lanovi uprave i dravni inovnici glavni deo srednjeg stalea
kome pripada obrazovana inteligencija i pravna svest mase jednog naroda.
Marks je smatrao da opti stale (birokratija) ne moe na sebe da preuzme ulogu da zadovoljava
sveopte interese. Stoga birokratija je kao povlaeni sloj i u slubi je zatite interesa vladajue
klase. Marks istie da birokratijea sebe ne shvata kao sredstvo ve kao krajnji cilj drave.
6

Veberovo shvatanje birokratije ima znaajnije mesto u sociologiji i drutvenim naukama, i

smatra da je birokratija nuna i racionalna forma vlasti u kapitalistikom drutvu. Specifian nain
funkcionisanja birokratije se ogleda u sledeem:
1. postoji princip strogo odreenih ovlaenja raznih organa, a ta ovlaenja su regulisana
pravilima (zakonima ili pravnim aktima)
a) redovno obavljanje slubene delatnosti
b) izvrena je podela moi zapovedanja - strogo ograniena sredstva prinude
c) planski se vodi briga zapoljavanja kvalifikovanog osoblja (inovnika)
2. postoji princip hijerarhije u slubi
3. koriste se pisana dokumenta (akti) u voenju poslova
4. struna obuka
5. posao obavlja veliki broj inovnika bez obzira na radno vreme
6. inovnici obavljaju svoju dunost u skladu sa optim pravilima.
Za Vebera je birokratija najefikasniji model vlasti u modernom kapitalistikom sistemu.
Shvatanje Roberta Mertona se svodi na isticanje da je jedna od najvanijih disfunkcija birokratije
nemogunost i nesposobnost obuenih specijalizovanih inovnika da ree novonastali problem u
promenjenim oklnostima.
14. Pojam moi i vlasti
Pojam moi, vlasti i socijalne kontrole su fundamentalne socioloke kategorije. Marks je dao
glavni podsticaj za prouavanje drutvene moi, a Veber je izvrio presudan uticaj na definisanje
pojma moi i samu koncepciju moi i tako je izgradio jedan od najprihvatljivijih shvatanja
drutvene moi u sociologiji.
Veberova definicija glasi: mo predstavlja izglede da se u okviru jednog drutvenog odnosa
sprovede sopstvena volja uprkos otporu, bez obzira na to na emu se zasnivaju ti izgledi. Iz
definicije moemo videti da razliiti pojedinci i drutvene grupe radi postizanja svojih ciljeva i
interesa mogu da nametnu svoju volju drugima, bez obzira da li oni pristaju na to ili ne. Veber je
jasno istakao da postoji i ono to je suprotno moi, a to je otpor.
U sociologiji postoje dve kocepcije moi:
1. koncepcija moi konstantnog zbira
2. koncepcija moi promenljivog zbira
Koncepcija moi konstantnog zbira govori o tome da u drutvu uvek postoji stalna (konstantna)
koliina moi pojedinca ili drutvene grupe. To znai, da jedni poseduju mo zato to je drugi ne
poseduju.
Koncepcija moi promenljivog zbira govori o tome da je mo promenljiva i fluktuirajua. Znai
ona nije fiksna i uvek je u posedu jedne drutvene grupe, jedne klase ili jedne politike partije.
Moe da raste ili opada, da se preliva iz jedne u drugu drutvenu grupu ili da menja svoje oblike.
Ovoj koncepciji pripada i miljenje Talkota Parsonsa da mo kao drutveni resurs proistie iz
zajednikih vrednosti i kolektivnih ciljeva (ako je neko drutvo odredilo kao kolektivni cilj
materijalno bogatstvo veina pripadnika tog drutva e se truditi da postigne te vrednosti: novac,
nekretnine...). Zajednike akcije lanova drutva za postizanje ovih ciljeva utiu da raste mo
celokupnog drutva. I po njemu mo je nemogue podeliti na podjednak nain, to znai da neko
ima vee moi, a neko manje.
Miel Fuko u svom delu "Nadzirati i kanjavati - roenje zatvora" zapaa da su mo i promene
oblika primene moi doivele znaajne transformacije od centralizovanih kaznenih ka difuznim,
disciplinarnim oblicima moi. Tako se javila posebna vrsta upravljanja ljudima (biomo) kao jedna
vrsta mehanike moi
Moemo zakljuiti da bez obzira na razliite oblike i koncepcije mo uvek predstavlja mo
jednih u odnosu na druge i da ne postoji van drutvenog odnosa.
Vlast predstavlja specifian (legitiman) oblik moi. U sociologiji najprihvatljivije shvatanje
vlasti je Veberovo shvatanje vlasti "Vlau treba nazvati izglede da e se odreene osobe pokoriti
naredbi odreenog sadraja". Disciplinom treba nazvati izglede da e se odreeni veliki broj ljudi
zahvaljujui ustaljenoj navici, brzo, automatski i ematski pokoriti jednoj naredbi.
7

Po Veberu postoje tri tipa iste legitimne vlasti:

1. racionalna vlast - se zasniva na uverenju u legitimnost zakonski zasnovanih poredaka i prava
osoba da sa odreenih poloaja vre legalnu i legitimnu vlast
2. tradicionalna vlast se zasniva na verovanju u svetost tradicije i u legitimnost osoba koje
uvaavaju tradicionalni autoritet
3. harizmatska vlast (harizma = boji dar) se zasniva na izuzetnim osobinama neke osobe i na
poretku koji je ta osoba izgradila.
Ova tri tipa iste legitimne vlasti se mogu posmatrati kao tri tipa autoriteta. Ovi navedeni tipovi
vlasti se ne slue ekonomskim sredstvima i ne tee ekonomskim ciljevima. Ali za svaku vlast je
potreban jedan aparat ljudi (upravni aparat) koji e sprovoditi konkretne zapovesti. Ono to je bitno
jeste da se drutvene grupe i pojedinci dobrovoljno potinjavaju i prihvataju legitimnu vlast.
15. Socijalna kontrola i regulacija
Sva drutva, bez obzira koliko su razvijena, imaju odreene mehanizme kojima kontroliu
pripadnike, kontroliu se ponaanja, miljenja i oseanja koja moraju biti u skladu sa vrednostima
toga drutva. Poto su sva drutva na neki nain podeljena u manjem ili veem stepenu, to znai da
je potrebna kontrola svih delova tog drutva da bi ono moglo da funkcionie kao jedna celina. Ovi
mehanizmi socijalne kontrole, da bi se postigla drutvena regulacija, mogu imati oblika fizikog
nasilja nad pojedincima ili drutvenim grupama ili prefinjenih manipulativnih mehanizama koje
pojedinci ili grupa ak nisu ni svesni.
Prema francuskom sociologu oru Gurviu, razlikujemo nivoe i vrste oblika socijalne
kontrole. Kada govorimo o nivoima, misli se na stepen iz kojih ta socijalna kontrola proizilazi. U
savremenim drutvima ovi nivoi mogu biti razliiti, od parlamenta, vlade ili politikih patija do
pojedinane line diktature.
Vrste socijalne kontrole delimo u dve grupe:
1. upotreba fizike sile i drugih represivnih mehanizama,
2. vrednosno normativni obrasci koji se prihvataju kao pravila.
Oblici socijalne kontrole se smatraju tradicionalnim tako da moemo govoriti o tri oblika:
1. obiaj i pravo
2. religija
3. vaspitanje
U tradicionalnim drutvima najzastupljeniji oblici socijalne kontrole su obiaji, koji imaju
snagu zakona i religija koja zajedno sa obiajima, regulie stepen integracije. Dok u razvijenim
savremenim drutvima obiaji i religija su zamenjeni pravom. U modernim, razvijenim drutvima,
najvie su zastupljeni manje vidljivi manipulativni oblici socijalne kontrole: kolski odnosno
obrazovni sistem, statistike, popis stanovnitva, merenja, masovni mediji. Iz svega ovoga proistie
da socijalna kontrola ima sve vie oblik unutranje kontrole tj. discipline.
16. Socijalna kontrola i devijantnost
Veoma je teko definisati pojam normalnosti, a u isto vreme definisati pojam devijantnosti.
Najvei doprinos u prouavanju socijalne kontrole i devijantnosti dao je Emil Dirkem, i prema
njemu neka drutvena injenica se moe smatrati normalnom u odreenom drutvu, ako se ona
javlja u proseku. Prema tome, normalno je samo ono to je proseno za najvei broj pripadnika tog
drutva. Sve to odstupa od proseka je devijantno u veoj ili manjoj meri, a pojave koje znatno
odstupaju predstavljaju kriminalitet. Dirkem je izvrio presudan uticaj na formiranje rairenog
funkcionalistikog shvatanja.
Funkcionalistika teorija: drutva fukcioniu na osnovu zajednikih vrednosti i normi i svako
odstupanje moralo bi biti devijantno ili patoloko. Samo postojanje kriminala utie da jaaju one
drutvene institucije koje se bave njegovim suzbijanjem, odnosno oni mehanizmi i socijalne
kontrole koji su zadueni za kanjavanje. Disfukncionalnost se javlja tek onda kada devijantna
ponaanja preu prosek u nekom drutvu.
Albert Koen smatra da su devijantna ponaanja sigurnosni ventil u drutvu, oni su znaci
upozorenja da bi trebalo neto da se menja u drutvu.

Robert Merton smatra da izvori devijantnosti ne lee u patolokim linostima ve u drutvenoj

strukturi. Merton izdvaja pet osnovnih orijentacija za nepostizanje ciljeva:
1. konformizam
2. ritualizam
3. inovacija
4. pobuna
5. povlaenje
To znai da postoji itav niz odstupanja od prosenih, normalnih ponaanja koji su deo
subkulturnih vrednosnih orijentacija.
17. Globalizacija. Opta obeleja i Gidensov pristup
Proces globalizacije predstavlja najdinaminiji i najturbulentniji nain promena u svetu koji je
poslednjih 200 godina, a naroito poslednjih decenija uspeo da radikalno promeni drutveni,
kulturni i politiko-ekonomski ivot oveka. Globalizacija je imala najvei uticaj na globalizaciju
trita i kapitala, ali nije izostala ni u globalizaciji kulturnog i politikog sistema. O globalizaciji
moemo govoriti kao o globalnom obrascu proizvodnje i potronje, globalnoj i masovnoj kulturi,
globalnoj politici, globalnom turizmu... Globalizacija je prema tome, protivrean proces koji ima
pristalice i kritiare.
Gidensov pristup globalizaciji se ogleda u tome da se preko procesa globalizacije odvija
globalzacija modernosti, a to znai da globalizacija nije sama sebi cilj i smisao. Uvek je re o
globalizaciji neega, u ovom sluaju re je o globalizaciji modernosti. Osnovne dimenzije
globalizacije moemo prikazati na sledei nain: sistem nacionalnih drava kao dimenzija
globalizacije, ve due vreme obeleava modernu epohu. Poiva na definisanju takozvanih tvrdih
granica - autonomija unutar teritorije neke drave sankcionisana je priznanjem granica od strane
drugih drava. Mo neke pojedinane drave se moe umanjiti usaglaenim delovanjem drugih
drava ili sistema drava, a mogue je i da pojedine drave uveaju svoj uticaj na druge drave.
Svetska kapitalistika ekonomija, kao druga dimenzija globalizacije ogleda se u tome to
kapitalistiki ekonomsko privredni mehanizmi dominiraju svetskim, globalnim i ekonomskim
organizacijama i globalnim tritem. To znai da su glavni centri moi u svetskoj ekonomiji
kapitalistike drave, drave u kojima kapitalistika preduzea ine osnovni oblik proizvodnje.
Vojni poredak ini treu dimenziju globalizacije i u neposrednoj je vezi sa modernim
fenomenom, industrijalizacije rata, transfera oruja i stratekih tehnika i institucija. Svetski vojni
poredak podrazumeva postojanje vojnih saveza i blokova (NATO i Varavski pakt).
Meunarodna podela rada je etvrta dimenzija procesa globalizacije, koja se manifestuje u
asimetrinom odnosu tako da deli na razvijene i nerazvijene, bogate i sriomane... U zemljama
zapadne civilizacije primenjena je napredna tehnologija i postignut visok stepen industrijalizacije,
dok su ostali regioni specijalizovani za proizvodnju hrane, eksploataciju ruda.
18. Globalizacija. Opta obeleja i Kastelsov pristup
Proces globalizacije predstavlja najdinaminiji i najturbulentniji nain promena u svetu koji je
poslednjih 200 godina, a naroito poslednjih decenija uspeo da radikalno promeni drutveni,
kulturni i politiko-ekonomski ivot oveka. Globalizacija je imala najvei uticaj na globalizaciju
trita i kapitala, ali nije izostala ni u globalizaciji kulturnog i politikog sistema. O globalizaciji
moemo govoriti kao o globalnom obrascu proizvodnje i potronje, globalnoj i masovnoj kulturi,
globalnoj politici, globalnom turizmu... Globalizacija je prema tome, protivrean proces koji ima
pristalice i kritiare.
panski teoretiar Manuel Kastels govori da osnovni pravci globalih promena u svetu kreu se
jednom putanjom progresivne informatiko-tehnike revolucije. Koja kao svoju posledicu ma
preokret u ekonomskoj sferi i drutvenim pokretima. U savremenom drutvu se meusobno
povezuju visoke informacione tehnologije, privredni zaokreti i drutvene dinamike i tako nastaju tri
vrste stvarnosti:
1. umreeno preduzee sa globalizovanm radnom snagom
2. kultura virtuelnosti koja ima karakter stvarnosti
3. stvarnost drutveno iskljuenih i marginalizovanih (stvarnost antipoda)
9

Globalizacija dominira ljudima i njihovim ivotima, a ne obrnuto. Ovakav globalni poredak e

teko moi biti prevazien u skorije vreme nekim drugim alternativnim poretkom, zato to sam
poredak diktira sve uslove promena. Zato moemo pretpostaviti da e itav XXI vek biti vek
umreenog, monog globalnog poretka. Mree su postale dominantna logika povezivanja, kako u
ekonomskom smislu tako i u smislu svih drugih trendova. Tako da mrea izraava mo tokova, a ne
tokove moi. Kastelsov pojam mree na kojem se zasniva umreeno drutvo moemo ovako
objasniti: mrea je skup meusobno povezanih vorova. vor je taka u kojoj se krivulja see, A ta
je vor zavisi od vrste konkretne mree o kojoj govorimo. U mrei prometa drogom, vorovi su
polja koke i polja maka, skrivene laboratorije, vazduhoplovne piste, ulini dileri, finansijske
institucije za pranje novca.
U istoriji ljudskog drutva mree se javljaju kao osnovne jedinice koje dominiraju prividno
ekonomskim tokovima, politikim i kulturnim, a ne pojedinci, porodice ili neke drave.
19. Sekularizacija i desekularizacija
Tokom XIX veka dolo je do pojave jednog trenda, vidljivog u svim sferama drutva, a to je
bri trend slabljenja uticaja i znaaja religije u drutvu - sekularizacija. Postoji nekoliko faktora koji
su uticali na pojavu sekularizacije, a to su: nagli uspon nauke u XIX veku i to je dovelo do pojave
novih znanja kao na primer Darvinova teorija evolucije, Njutnova fizika... koje su bile u suprotnosti
sa crkvenim uenjem i politiki obraun sa religijom odigrao se Francuskom revolucijom.
Razvojem nauke, tehnike i tehnologije odnosno racionalne ekonomije i politike nestale su sve
religijske tajne i mistifikacije. U racionalnih drutvima vie nema ciljeva koji bi vodili ka
boanskim odnosno mistinim izvorima. Po britanskom sociologu Brajanu Vilsonu, na proces
sekularizacije su najvie delovali sledei faktori:
1. asketski protestantizam
2. racionalna organizacija drutva
3. nauna znanja iz oblasti prirodnih i drutvnih nauka
4. stvaranje i razvoj sa racionalnih i sekularnih politikih ideologija
Objanjenje procesa sekularizacije i procesa desekularizacije (ponovno oivljavanje drutvene
uloge religije) dao je Piter Berger stvorivi jednu socioloku disciplinu "Sociologija znanja". Po
Bergeru, proces sekularizacije poiva na racionalizaciji. Racionalni pogled na stvarnost odbacuje
veru, a ona je osnova religije.
U savremenom svetu znaaj religije moramo posmatrati u okviru globalizacije, jer promene u
svim sferama ovekovog ivota koje je donela globalizacija odrazile su se i na religiju.
Globalizacija kao protivrean proces se ogleda u stalnom sukobu izmeu posebnosti i optosti. I u
takvim uslovima religija moe da krene u jednom od sledea tri smera:
1. moe se oekivati marginalna uloga religije u drutvu koje je zahvaeno procesom
globalizacije
2. religija se ini kao nezamenljiv deo drutvene svesti
3. religijski ekumenizam - prevladavanje razlika koje postoje izmeu religija, stvaranje jedne
univerzalne ekumenske ujedinjene religije kojoj bi pripadale sve etnike, jezike ili kulturne grupe.
Piter Berger naglaava da se procesom globalizacije odvija paralelno i proces revitalizacije
religije. to znai da se sekularizam nalazi u povlaenju ustupajui mesto desekularizaciji. Berger
istie da je danas svet postao masovno religiozan - uspon islama u muslimanskim zemljama i meu
muslimanskim emigrantima irom sveta.
I Manuel Kastels istie sve znaajniju ulogu religije, a posebno uspon religijskog
fundamentalizma, to predstavlja reakciju na neuspelu modernizaciju i urbanizaciju.
Za milijarde ljudi u svetu ponovni uspon religije predstavlja osnovni izvor za mo njihovog
identiteta koji titi tradicionalne vrednosti.
20. Drutveni pokreti
Oni su znaajan predmet istraivanja u savremenoj sociologiji, tako da teoretiari Alen Turen,
Tom Botomor i Manuel Kastels istiu da nastanak i razvoj drutvenih pokreta pripadaju savremenoj
drutvenoj istoriji.
Botomor razlikuje tri faze u nastanku i razvoju drutvenih pokreta:
10

1. u prvoj fazi drutveni pokreti su jedini efikasan instrument i oblik drutvenog organizovanja
koji vodi ka drutvenim promenama - to je period borbe za osnovna ljudska i demokratska prava
2. druga faza nastaje onda kada je uspostavljena predsednika demokratija i kada naela takve
demokratije prete da umanje znaaj politikog delovanja izvan politike i pravne sfere
3. trea faza je faza stvaranja savremenih drutvenih pokreta koji imaju jednu dugoronu i jasnu
politiku za ostvarivanje svojih ciljeva.
Francuski sociolog Alen Turen razlikuje tri etape u nastanku i razvoju drutvenih pokreta, ali
one se razlikuju po sadrini:
1. trgovaka etapa
2. industrijska etapa
3. postindustrijska etapa
U trgovakom tipu drutva glavnu ulogu imaju graanski pokreti za prava i slobode oveka, u
industrijskom tipu drutva centralna uloga pripada radnikim i sindikalnim drutvenim pokretima, a
u postindustrijskom tipu drutva javljaju se novi globalno drutveni pokreti kao to su pokret
zelenih ili feministiki pokreti.
Drutveni pokreti posredno ili neposredno imaju uee u politikom ivotu, a poneki
prerastaju u politike partije. Zato je potrebno uoiti razlike izmeu drutvenih pokreta i politikih
partija:
1. D.P. ne moraju biti direktno ukljueni u politike borbe i ciljeve nego se usmeravaju na
alternativne oblike drutvenog i kulturnog ivota
2. kod D.P. prisutna je manja formalnost, a ponekad i neformalnost, odsustvo discipline i
lanstvo nije obavezno
3. sredstva kojima se slue D.P. predstavljaju sam cilj i smisao njihovog postojanja
4. D.P. imaju izraeni kulturni i subkulturni, esto simboliki karakter
5. D.P esto imaju globalne ili univerzalne ciljeve, kao ouvanje ekosistema na zemlji
6. D.P. karakterie spontanost, neformalno odsustvo hijerarhije
D.P. moemo definisati: D.P. predstavlja poseban oblik drutvenog grupisanja ljudi za koji je
karakteristina spontana, dobrovoljna i masovna aktivnost, a osnovni cilj je reavanje drutvenih
problema.

11

Obrazovanje, konfliktna perspektiva i pojam kulturnog kapitala

Ako uzmemo u obzir da je samo obrazovanje jedan vieslojni, multidimenzionalni fenomen jo
uvek ne moemo govoriti o nekoj integralnoj teoriji o obrazovanju. Za pedagogiju obrazovanje je
sam predmet prouavaja koji podrazumeva sticanje znanja, vetina, ali i vaspitanja; za ekonomiju
obrazovanje je vani element u planiranju raspodele, razmene, znanja i vetine kao resursa; za
sociologiju obrazovanje ima u podjednakoj meri integrativni i dezintegrativni smisao.
Vremenom su se izgradile tri velike teorijske perspektive obrazovanja:
1. liberalno teorijska perspektiva obrazovanja
2. konzervativno teorijska perspektiva obrazovanja
3. konfliktna teorijska perspektiva obrazovanja
Konfliktna teorijska perspektiva o obrazovanju istie da razliite grupe, organizacije i institucije
imaju razliite interse. Konfliktna teorijska perspektiva obrazovanja smatra da je nemogue
uspostaviti liberalnu utopiju obrazovnog sistema koja bi bila podjednako dostupna svima, odnosno
nemogue je menjati i unapreivati obrazovni sistem ako ne doe do promena na ekonomskom,
politikom i drutvenom planu. Za predstavnike K.T.P. obrazovanja smatramo amerike
ekonomiste Boulsa i Gintisa koji smatraju da obrazovni sistemi slue za reprodukciju samog
kapitalistikog poretka odnosno kapitalistikog naina ekonomije i privrede. Ova reprodukcija
ostvaruje se u samim obrazovnim sistemima preko nastavnih planova i programa, takozvani
skriveni nastavni programi. To znai da su manje bitni sami sadraju obrazovanja i vaspitanja, nego
istiu nain na koji obrazovni sistem funkcionie.
Posledice ovakvih skrivenih programa se odraavaju i na psihologiju pojedinca, tako se postie
efekat poslune, nematovite, nekreativne, disciplinovane radne snage koja je spremna da
bezuslovno prihvati sve aspekte kapitalistikog poretka. Obrazovni sistem stvara velike
demokratske mitove:
1. obrazovni uspeh temelji se na zasluzi
2. nagrade u zanimanju temelje se na zasluzi
3. kolovanje je put ka uspehu u sferi rada
Ovim autorima se zamera zapostavljaje znaaja visokokolskog obrazovanja kao veoma vanog
ekonomskog i optedrutvenog inioca.
Pojam kulturnog kapitala:
Francuski sociolog Pjer Burdije, iako pod znatnim uticajem neomarksizma, ponudio je novo
kulturoloko razumevanje obrazovanja, obrazovnih ansi i obrazovnih postignua. Osnovna
pretpostavka je da u drutvu ne postoji jednakost obrazovanja odnosno jednake ivotne i drutvene
anse i jednaka dostupnost svih drutvenih klasa i slojeva obrazovanja kao resursu. Burdije govori o
vladajuoj, legitimnoj kulturi kao o kulturnom kapitalu, a kulturni kapital je resurs koji nije
dostupan drutvenim grupama i pojedincima podjednako. Trebalo bi istai da obrazovanje slui kao
drutveni mehanizam, koji vodi ka drugim resursima kao to su mo, ugled i materijalno bogatstvo.
Prema tome, kulturni kapital predstavlja kapital zato to vodi ka moi i bogatstvu.
Ukljuivanje dece u obrazovni sistem, podrazumeva da deca dolaze u kolu i da poseduju ve
neki kulturni kapital ponet iz svoje porodice. Na temelju tih razlika koji se ogleda u tom primarnom
porodinom kapitalu grade se i razlike u obrazovnom uspehu i daljem zadobijanju kulturnog
kapitala. Drugim reima, moemo rei da je obrazovni uspeh drutvenih grupa neposredno vezan sa
koliinom kulturnog kapitala koji poseduju. Moemo zakljuiti, kako je to pokazao Burdije, da
obrazovanje nije u istoj meri dostupno svim drutvenim grupama.

12