Maturski rad

Uvod

Pneumatici igraju veoma vanu ulogu u eksploatacionim trokovima komercijalnih

vozila, a posebno voznih parkova koji uestvuju u prevozu robe i putnika. Dugi niz
godina pneumatici su konstruisani i proizvoeni na osnovu iste empirije. Materijali su
birani na osnovu iskustava, a do unapreenja u konstrukciji dolazilo se probanjem. Od
sredine 70' godina ovakav pristup je promenjen. Postavljene su teorijske osnove za bolje
razumevanje ponaanja kompozitnih materijala od kojih je pneumatik izraen i razvijaju
se odgovarajui matematiki modeli za opisivanje performansi pneumatika. Mnogo je
uraeno u oblasti teorije trenja, prianjanja i habanja to je uticalo na poveanje
bezbednosti vozila, bolje iskorienje performansi vozila i dui vek pneumatika. Tome je
pomogao i brzi napredak raunara, razvoj odgovarajuih softvera, instrumenata i tehnika
merenja.
Danas se na tritu moe nabaviti veliki broj pneumatika, razliite konstrukcije, izraenih
od razliitih materijala, prilagoenih odreenoj vrsti vozila i odreenoj nameni. Trokovi
pneumatika predstavljaju drugu stavku u ukupnim trokovima vozila i to odmah iza
trokova pogonskog goriva. Pored toga pneumatik u velikoj meri utie na bezbednost
putnika, osoblja i tereta u saobraaju. S toga dimenzije i karakteristike pneumatika
moraju biti usklaene sa karakteristikama vozila i sa njegovom oekivanom namenom,
odnosno uslovima eksploatacije.
Dobar izbor pneumatika ne garantuje njihov dug vek i bezbednu vonju, ukoliko se oni
ne koriste pravilno. Briga o pneumaticima poinje njihovim prijemom i skladitenjem, a
zavrava se odbacivanjem pohabanog pneumatika. Pravilno korienje i odravanje
pneumatika podrazumeva pravilno skladitenje, montau i demontau pneumatika,
preventivno, ali i pravilno i blagovremeno korektivno odravanje pneumatika. Sve
aktivnosti treba da koordinira i vri odgovarajua sluba u preduzeu, uz puno
angaovanje svih zaposlenih, a posebno vozaa.

Maturski rad

Nastanak pneumatika
Tokovi postoje vie od 5000 godina i u svome razvoju su preli put od drvenih diskova,
preko gvozdenih tokova, do savremenih tokova koji se ugrauju na dananja motorna i
prikljuna vozila.
Prednost elastinog toka u odnosu na drveni ili elini toak prvi je shvatio kot John
Boyd Dunlop (Don Bojd Danlop), koji je kao veterinar radio u Belfastu. Naime, jednog
hladnog zimskog popodneva 1888. godine doao je kui iscrpljen poslom.
Umesto fotelje i odmora doekala ga je buka drvenih tokova sinovljevog tricikla.
Dunlop je bio toliko iziritiran nesnosnom bukom drvenih tokova, da je trenutno poeo
da razmilja ta bi mogao da uini da to sprei, a da detetu ne oduzme dragocenu igraku.
Par dana kasnije doao je na ideju da zalepi parie gume na kolut i da na njega
lepljenjem privrsti ventil od gumene lopte. Naduvao je kolut i lepkom i uetom ga
privrstio na tokove tricikla. Rezultat je bio odlian. Ne samo da je vonja tricikla bila
tia, ve je bila i znatno udobnija. Tako je Dunlop-u palo u ast da izmisli gumeni kolut
punjen vazduhom, tzv. pneumatik.

Iz istorije automobila moe se videti razvoj toka, koji upuuje na

zakljuak da je uporedo sa pronalaenjem motora boljih tehnikih
karakteristika postepeno poveana brzina automobila. Da bi se omoguio
racionalno korienje snage motora izmeu ostalih uslova bilo je potrebno
obezbediti odgovarajue pneumatike (gume), koje su u poetku bile bez
unutranjih guma (pune gume), a kasnije pneumatik sa unutranjom gumom.
Pneumatik je otporan na spoljanje temperature i ne menja svojstva pri
temperaturnoj razlici od 25 C do 120 C. Pneumatike treba uvati od
benzina i od dizel goriva, jer ga ova sredstva rastvaraju.Preko tokova vozilo
sa naslanja na podlogu po kojoj se kree. Pod pojmom toak automobila
podrazumeva se naplatak i pneumatik.

Maturski rad

Naplatak

Naplatak je sastavni deo toka a njegove dimenzije i oblik propisani su

standardima JUS-a. Naplaci mogu biti jednodelni i viedelni. Jednodelni se
koriste na putnikim, terenskim, manjim teretnim vozilima i manjim
autobusima.
Viedelni naplaci sastoje se od vie delova demontano-montane
konstrukcije. Sredinji deo naplatka (2) razliite je konstrukcije ali je skoro
za sve zajedniko da imaju odgovarajue otvore (3) kroz koje struji vazduh i
obezbuje hlaenje doboa ili diska konice.na sredinjem delu nalaze se
otvori (4) kroz koje prolaze zavrtnji za privrivanje toka.

Maturski rad

Pneumatik

Uloga pneumatika je da obezbedi elastino oslanjanje vozila na

podlogu, da amortizuje dinamiko optereenje vozila kako ne bi dolo do
mehanikog oteenja pojedinih delova na vozilu. Da realizuje silu adhezije
sa podlogom a da pri tom proklizavanja budu to manja.Pneumatik moe biti
sa unutranjom i bez unutranje gume. Standardni pneumatik se sastoji iz
unutranje i spoljnje gume.
Prema propisu koji vlada u pneumatiku,
pneumatici se mogu podeliti na :
- pneumatike sa visokim pritiskom (3-7 bara
) koji se koriste za teretna vozila i autobuse.
- pneumatike sa niskim pritiskom (1-3
bara ), koji se koriste uglavnom za putnika
vozila.
U novije vreme se koriste specijalni
pneumatici bez unutranje gume. Ovaj pneumatik
je poznat pod nazivom ,, Tubeless .Za vonju je
bezbedniji od klasinog, jer mu je unutranji deo
presvuen finim nepropusnim slojem gume koji
obezbeen da u sluaju oteenja ne dovodi do
naglog izlaenja vazduha. Kod ovog pneumatika
obezbena je dobra zaptivenost izmu ventila i
naplatka.Najvaniji delovi spoljnih pneumatika
su protektor i karkasa.

Maturski rad

Protektor

Protektor je spoljni deo pneumatika tj. Gazei sloj na toj se povrini

nalaze are. are na protektoru su razliiog oblika, veliine i pravca.
Zahvaljujui arama na protektoru obezbuje je stabilno kretanje vozila po
podlozi na toj se povrini nalazi odreni nivo vode. are slue kao vodi
neumaticima. Pomou podunih kanala odvodi se voda iz zbog toga se
nazivaju ,,drenani kanali ".

Maturski rad

Karkasa
Karkasa je deo pneumatika koji se nalazi sa unutranje strane. Karkasa
se sastoji od odrenog broja slojeva dijagonalno ili radijalno postavnjenih
vlakana u odnosu na smer obrtanja pneumatika. Broj slojeva zavisi od
namene pneumatika. Vlakna u sloju nazivaju se kord i musobno su spojena
zalivanjem odgovarajuom plastikom. Kord ili oblik pletenice izruje se od
vetake svile, najlona, a kod nekih je sastavljen od tankih elinih ica,
meusobno rastavljenih i ulivenih u gumenu masu.
Vrste pneumatika
Prema poloaju postavljanja vlakana postoje dve vrste pneumatika:
dijagonalni i
radijalni.
Dijagonalni pneumatik je starije konstrukcije od radijalnog.Naziv je
dobio prema poloaju vlakana jer su kod njega vlakna postavljena
dijagonalno od jedne ivice pneumatika do druge. Niti korda su oblivene
gumom i ine sloj kao celinu koja se naziva kord.Kordovi kao celina ine
novu celinu koja se naziva karkasa ili kostur gume. Mane dijagonalnog

Maturski rad

pneumatika su to to je krut i to ne obezbuje najpogodniji kontakt sa

podlogom.
Radijalni pneumatik - kod ovog pneumatika slojevi korda karkase
rasporeni su radijalno od jedne do druge ivice pneumatika u odnosu na
smer vonje. Karakteristika ovog pneumatika je da se neznatno deformie u
predelu gazee povrine. Radijalni pneumatik ima manju vrednost
koeficijenta otpora kotrljanja

Prednost radijalnih pneumatika ogleda se u sledeem :

- krai je put koenja, imaju dui vek trajanja, manje im je
proklizavanje, elastiniji su to vonju ini udobnijom i bezbednijom, a
pogodniji su za velike brzine.

Maturski rad

Vek pneumatika u zavisnosti od pritiska i optereenja

Na slici je prikazan uticaj pritiska u pneumatiku na njegovu trajnost. Iz

dijagrama se vidi da maksimalna trajnost (100%) biti obezben kada je
odgovarajui pritisak (100%). Svako poveanje ili smanjenje pritiska
pneumatika u odnosu na normalan pritisak nepovoljno utie na njegov vek.

Maturski rad

Na slici je prikazan isti pneumatik koji se eksploatie sa razliitim

pritiscima. U poziciji 1 (128-1) Prikazan je pneumatik sa manjim pritiskom,
Zbog toga ne nalee na kolovoz celom gazeom povrinom ve spoljnim
ivicama. Ovakvo stanje ima za posledicu habanje pneumatika po ivicama
dok se sredinji deo sporije troi.U poziciji 2 (128-2) prikazan je isti
pneumatik sa propisanim pritiskom. Pneumatik celom gazeom povrinom
nalee na kolovoz, te je obezbuje ravnomerno troenje pneumatika po celoj
gazeoj povrini.U poziciji 3 (128-3) prikazan je isti pneumatik napumpan
sa veim pritiskom od propisanog. Pneumatik nalee svojim sredinjim
delom na podlogu, a ivice ne ostvaruju kontakt sa podlogom. Na ovakav
nain pneumatik se haba po sredini, dok se ivice mnogo sporije habaju.

Maturski rad

Na slici je prikazana zavisnost uticaja preoptereenja pneumatika na

njegovu trajnost. Iz dijagrama se vidi da ako se pneumatik ne preoptereti
njegova trajnost biti maksimalna (100%). Ukoliko je pneumatik na primer za
15% vek mu se smanjuje skoro za 25%.

10

Maturski rad

Obeleavanje pneumatika
Dimenzije dijagonalnih pneumatika se izraavaju u colovima npr. (5.20
h 12) a radijalni pneumatici obeleavaju se u kombinaciji milimetarskih i
colovnih vrednosti (155 h 13).
Broj 13 oznaava unutranji prenik pneumatika u colovima a broj 155
predstavlja irinu pneumatika predstavljenu u milimetrima. Oznaka koju
karakterie nosivost pneumatika sastoji se od brojne vrednosti i slovne
oznake (6 PR ). Brojna oznaka stoji ispred slovne i oznaava broj slojeva
karkasa. Nosivost pneumatika zavisi od broja slojeva kao i od materijala od
koga su slojevi izreni. Pravilo vai da ukoliko je brojna vrednost vea
pneumatik je namenjen za veao ptereenja.

11

Maturski rad

Pored navedenih oznaka postoje odrene oznake kao to su :

H - pneumatik namenjen za velike brzine (175 - 210 km / h )
V - pneumatik za maksimalne brzine (vee od 210 km / h )
SR - pneumatik za brzine do 180 km / h
R - radijalni pneumatik
HV - pneumatik za brzinu do 210 km / h
M + S - pneumatik sa arama velikih dubina koji je namenjen za
najloije uslove eksploatacije (sneg, blato i sl.)
Pneumatici na istoj osovini vozila moraju biti jednaki po vrsti (letnji i
zimski) konstrukciji (dijagonalni,radijalni i sa ukrtenim pojasevima)
nosivostima i dimenzijama.
Propisima je odreno da dibina ara pneumatika ne sme iznositi manje
od 1 mm , za putnike automobile i kombi vozila, odnosno manje od 2 mm
za autobuse i teretna vozila. Na pneumaticima za zimske uslove
eksploatacije dubine ara gazeeg sloja moraju iznositi najmanje 4 mm .
Pod zimskom opremom motornih i prikljunih vozila, podrazumevaju
se pneumatici za zimsku upotrebu M + S na pogonskim tokovima koji u
priboru imaju lance za pogonske tokve. Na vozilima ne smeju se postavljati
pneumatici sa ekserima.
Kada na pneumatiku postoje are odgovarajue dubine, kroz ,,drenane
kanale " odvodi se voda koja se nalazi izmeu kolovoza i pneumatika za
vreme kretanja vozila. Zahvaljujui tome, obezbeuje direktan kontakt
pneumatika sa povrinom kolovoza a time obezbeuje i odgovarajue
prijanjanje. Ako na pneumatiku ne postoje are odgovarajue dubine, izmu
pneumatika i kolovoza se formira ,, vodeni klip " koji bitno smanjuje
prijanjanje . Kada je vei sloj vode a uz to se vozilo kree velikom brzinom
dolazi do tzv hidrodinamikog plivanja pri emu ima minimalnu vrednost jer
se faktiki izmu pneumatika i podloge nalazi vodeni sloj. Utakvim
sluajevima gubi se kontrola nad vozilom. Smanjenje prijanjanja u takvim
uslovima zavisi od dubine ara. kao i od brzine vozila.

12

Maturski rad

13

Maturski rad

Literatura

1. Josip . Lenasi, Tomislav A. Ristanovi: Motori i motorna

vozila, ZUNS, Beograd, 2003.

2. Duan Milivojevi: Pneumatikci, Beograd , 1981.

3. Dimitrije Jankovi: Tehnologija

automehaniar, ZUNS, Beograd, 2004

obrazovnog

profila

4. www.akademac.info
5. www.google.com
6. www.tigar.co.yu

14

Maturski rad

Sadraj
Uvodno izlaganje.....................................................................................1
izlaganje
Naplatak...................................................................................................2
Naplatak
Pneumatik................................................................................................3
Pneumatik
Protektor..................................................................................................4
Protektor
Karkasa....................................................................................................5
Karkasa
Vrste pneumatika.....................................................................................5
pneumatika
Vek pneumatika u zavisnosti od pritiska i optereenja............................7
optereenja
Obeleavanje pneumatika......................................................................10
pneumatika
Literatura...............................................................................................13

15