Nadnaslov: Tajanstvene ličnosti iz Kur'ana: Je'džudž i Me'džudž 

Naslov: Narod koji će posijati nered na Zemlji i najaviti Kijametski dan 
Podnaslov: A onda će Allah izvesti Je'džudž i Me'džudž koji će navaliti sa svih 
strana. Iza svakog uzvišenja će se spuštati do jezera Taberijje (Kaspijsko more). 
Prvi od  njih  će  iz  njega  svu  vodu  popiti, a  kad dođu  zadnji reći  će:  'Kao  da je 
nekada ovdje bila voda.'  Isa, a.s., i njegovi sljedbenici će biti u velikoj neprilici, 
tako  da  će  jedna volovska  glava  biti  vrijednija  od  stotinu  zlatnika  vama  danas, 
zbog čega će Isa, a.s., i njegovi sljedbenici poželjeti da ih Allah usmrti. 

Piše: Nezir Halilović 

Je'džudž  i  Me'džudž  se  direktno  spominju  na dva  mjesta  u  Kur'anu.  Prvi  put  u 
suri  El­Kehf,  u  ajetima  koje  smo  već  spomenuli:  'O  Zul­Karnejne'­  rekoše oni­ 
'Je'džudž i Me'džudž čine nered po Zemlji...' (El­Kehf, 94.), i drugi put u suri El­ 
Enbija, gdje Uzvišeni kaže: I kad se otvore Je'džudž i Me'džudž i kad se budu sa 
svake uzvisine žurno spuštali i približi se istinita prijetnja... (El­Enbija, 96­97.) 
Ajeti iz sure Kehf govore o Je'džudžu i Me'džudžu u prošlosti, obavještavaju nas 
o neredu koji su tada činili na Zemlji, o Zul­Karnejnovom podizanju brane pred 
njima  i  njihovoj  moći  da  je  pregaze  ili  probiju.  Dakle,  govore  o  davnom 
vremenu Zul­Karnejna i periodu poslije njega. Međutim, ajeti iz sure El­Enbija 
govore  o  njima  u  budućnosti,  i  o  njihovom  velikom  izlasku  neposredno  pred 
Kijametski  dan.  O  svemu  tome  nas  obavještavaju    upotrebljavajući  prilošku 
odredbu  za  budućnost  (ar.  ''iza'',  što  znači  «i  kada  se...»),  a  što  potvrđuju 
gramatičari.  Ovi  ajeti  nam  direktno  govore  o  predstojećem  izlasku  Je'džudža  i 
Me'džudža.  Postoje  dva  mišljenja  islamskih  učenjaka  po  ovom  pitanju.  Jedni 
smatraju  da  se  radi  o  doslovnom  značenju  i  da  neposredno  ukazuje  na  pravi 
izlazak,  tj.  da  će  oni  bukvalno  razoriti  Zul­Karnejnovu  branu  i  proći  kroz  nju, 
čime će otpočeti njihova najezda. Zastupnici ovog mišljenja potvrđuju da se ovo 
neće  desiti  sve  do  pred  sami  Kijametski  dan,  te  da  je  Zul­Karnejnova  brana 
realna i da postoji i danas, a iza nje se nalaze Je'džudž i Me'džudž. Drugi, pak, 
smatraju  da  je  njihov  predstojeći  izlazak  u  prenesenom  značenju  i  da  on 
predstavlja Allahovu dozvolu njima da izađu sa svog područja i rušilački navale 
na zemlje i gradove. To će biti njihov posljednji veliki izlazak koji će se desiti 
pred  sami  Kijametski  dan.  S  obzirom  da  je  prvi  stav  općepoznat,  te  da  se  u 
njegovoj razradi ne može ići dalje od kur'ansko­hadiskih tekstova koji su, inače, 
izuzetno kratki i šturi, mi ćemo u ovom tekstu predstaviti drugo mišljenje. 

Međ. Njihova domovina 

Kolika  će  biti  silina  i  strahota  najezde  Je'džudža  i  Me'džudža  slikovito  nam 
predstavlja  Kur'an:  I  kad  se  budu  sa  svake  uzvisine  žurno  spuštali.  Kur'anska 
riječ  el­hadeb  označava  svako  uzvišenje  na  Zemlji,  svejedno  bilo  to  brdo,
uzvišica,  brijeg,  planina,  itd.  Druga  kur'anska  riječ  je  glagol  jensilun  koja 
označava brzi hod. Sa samo ove dvije riječi možemo sebi predstaviti strahovitu 
sliku njihove najezde, kao da će svojim razornim naletom prekriti čitavu zemlju 
poput  skakavaca.  Njihov  broj,  silina  najezde  i  iznenadna  pojava  su  opisani  u 
vjerodostojnim hadisima koje smo naveli u kazivanju o Zul­Karnejnu. Navedeni 
ajet  nam  ukazuje  da  će  ovaj    veliki  izlazak  biti  i  posljednji,  zbog  Kijametskog 
dana koji će nastupiti poslije njega. «I približi se istinita prijetnja», a ova istinita 
prijetnja  se  odnosi  na  Kijametski  dan  i  ona  je  ujedno  i  nesumnjiv  znak  da  je 
Sudnji dan vrlo blizu i da će nastupiti neposredno nakon toga. 
Ulema se razišla u pogledu domovine Je'džudža i Me'džudža i zemlje u kojoj je 
njihovo prvotno polazište.  Kritičari  se  slažu da  je  to  prostor  negdje  na  sjevero­ 
istoku  zemlje,  i  najvjerovatnije  je  da  je  to  Mongolija  sa  svojim  nomadskim 
plemenima,  Mongolima.  Kineski  izvori  potvrđuju  da  je  osnova  riječi  Mongol 
uzeta  iz  riječi  Menkok  ili  Mendžok,  što  je  vrlo  blisko  riječi  Me'džudž.  Osim 
toga, oni spominju i drugo pleme sa ovog područja koje se zove Javaši. Vrlo je 
moguće da se ova riječ tokom vremena deformisala tako da je postala Je'džudž. 
Jedžudž  i  Medžudž  su  u  jednom  periodu  povijesti  nazivani  Mongolima,  a  u 
drugom Tatarima. 

Sedam najezda 
Naveli  smo  da  su  Je'džudž  i  Me'džudž,  najvjerovatnije,  smješteni  na  području 
Mongolije, te kineskog i ruskog Turkestana. Međutim, veliko je pitanje da li su 
oni izlazili ranije ili će izaći tek pred Kijametski dan? Skupina koja se drži prvog 
mišljenja smatra da će oni izaći samo jednom i to će biti predznak nastupajućeg 
Sudnjeg dana. Međutim, druga skupina kaže da su se oni pojavljivali više puta i 
da  će  njihov  posljednji  izlazak  biti    najrazorniji  izlazak.  Ova  skupina  uleme 
navodi sedam dosadašnjih najezda Je'džudža i Me'džudža i sve njih navodi Ebul­ 
Kelam Azad. 
PRVI:  Desio  se  prije  historijskog  perioda,  tj.  prije  više  od  pet  hiljada  godina, 
kada su zaposjeli kineske obale i uništili drevnu kinesku civilizaciju. 
DRUGI: Desio se na početku historijskog doba, u periodu između 1500. g. p.n.e. 
i 1000. godine p. n. e., kada su krenuli sa sjevero­istoka zemlje i nastanili se na 
granicama Kine. Išli su miroljubivo i polahko baveći se zemljoradnjom. 
TREĆI: Počeo je oko 1000. godine p. n. e. kada su ta plemena napala područja 
oko Kaspijskog jezera, Crnog mora i sjevernog Kavkaza, te područja oko izvora 
Volge.  O  njima  govore  i  stari  Grci.  Oni  su  prošli  kroz  klanac  Darijal  u 
planinama Kavkaza i napali civilizaciju Ninive u periodu oko 700. g. p. n. e. Ovi 
mongolski  napadi  direktno  su  izazvali  pad  babilonske  civilizacije,  kao  što  to 
spominje Herodot, otac grčke povijesti. 
ČETVRTI: Desio se u periodu oko 500. godine p. n. e. kada su njihova plemena 
napala  područja  zapadne  Azije  prošavši  kroz  tjesnac  Darijal  i  kada  je  Zul­ 
Karnejn (persijski Kir) pregradio tjesnac, te tako onemogućio prodore Je'džudža 
i Me'džudža, i na taj način zaštitio okolne zemlje jedan vremenski period.
PETI: Desio se 300. god. p. n. e. kada su  se ova plemena usmjerila ka  istoku i 
napala  Kinesku  imperiju.  U  ovom  periodu  je  kineski  imperator  Šin  Hvang  Ti 
podigao veličanstveni Kineski zid kako bi zaustavio te napade. Gradnja zida je 
počela 264.godine  i završena je za deset godina, čime su zaustavljeni napadi na 
Kinu. Kod ljudi je rašireno ubjeđenje da je Kineski zid ustvari Zul­Karnejnova 
brana,  što  je  pogrešno.  Izgleda  da  se  kineski  imperator  okoristio  Kirovom 
strategijom zaustavljanja napada Je'džudža i Me'džudža, pa je sagradio Kineski 
zid. 
ŠESTI: Desio se u 4. stoljeću n.e. kada su se usmjerili ka Evropi pod vođstvom 
Atille.  Tom  prilikom  su  uspjeli  uništiti  Zapadno  rimsko  carstvo,  nakon  što  su 
zauzeli  prijestolnicu  Rim i  uništili je.  Tako  je okončan  razvoj  Rimskog  carstva 
koji je trajao stoljećima. 
SEDMI: Desio se u 12. stoljeću, tj. 7. stoljeće po Hidžri, kada su pod vođstvom 
Džingis­kana  napali  zapadne  pokrajine  Islamskog  hilafeta  i  zauzeli  ih 
uništavajući  sve  pred  sobom.  Njegov  unuk,  Hulagu,  je  656.  godine  po  Hidžri 
uspio zauzeti i uništiti i samu prijestolnicu hilafeta, grad Bagdad. 
Ovo  bi  bila  skraćena  verzija  sedam  izlazaka  Je'džudža  i  Me'džudža  kako  ih  je 
naveo  Ebul­Kelam  Azad,  a  od  njega  prenio  dr.  Abdul­Alim  Hidr.  (Vidi, 
Jeseluneke an Zil­Karnejn, str. 166,167) 

Međ. Mišljenje Seida Kutba 
Seid  Kutb  ima  svoje  mišljenje  o  najezdi  Mongola  u  vrijeme  Džingis­kana  i 
Hulagua  u  kojem  se  slaže  sa  stavom  da  je  to  sedmi  izlazak  Je’džudža  i 
Me’džudža. On kaže: «Ko su Je'džudž i Me'džudž? Gdje su oni sada? Kakva im 
je  prošlost,  a  kakva  budućnost?  Sve  su  ovo  pitanja  na  koja  je  jako  teško  dati 
korektan odgovor, jer mi o njima pouzdano znamo samo ono što je navedeno u 
nekoliko kur'anskih ajeta i vjerodostojnih hadisa. Kur'an o njima govori u okviru 
kazivanja o Zul­Karnejnu: A kad se prijetnja Gospodara moga ispuni, On će ga 
sa  zemljom  sravniti,  a  prijetnja  Gospodara  moga  će  se  sigurno  ispuniti.  (El­ 
Kehf,  83­98.)  Međutim,  ovaj  tekst  uopće  ne  precizira  vrijeme,  a  Allahovo 
obećanje  koje se odnosi  na rušenje  brane  je možda  već  ispunjeno prije  najezde 
Tatara i njihovog širenja po Zemlji i sveopćeg razaranja. Uz to spominju se i u 
suri  El­Enbija:  I  kad  se  otvore  Je'džudž  i  Me'džudž  i  kad  se  budu  sa  svake 
uzvisine žurno spuštali i približi se istinita prijetnja... (El­Enbija, 96­97.) Ni ovaj 
tekst,  kao  ni  prethodni,  ne  precizira  vrijeme  izlaska  Je'džudža  i  Me'džudža,  a 
značenje  približavanja  istinite  prijetnje,  koja  označava  približavanje 
Kijametskog  dana,  je  već  ispunjeno  i  to  još  u  vrijeme  Allahovog  Poslanika, 
s.a.v.s. U Kur'anu možemo naći sljedeći ajet: Bliži se Čas i Mjesec se raspolutio! 
(El­Kamer, 1) Vrijeme kod Allaha, dž.š., i naše vrijeme nisu identični. Možda će 
za  ljude  proći  stotine,  čak  i  milioni  godina,  a  kod  Allaha  će  to  trajati  veoma 
kratko.  Na  osnovu  toga  možemo  slobodno  reći  da  je  vrlo  moguće  da  je  brana 
već  otvorena  u  periodu  od  «približavanja  Kijametskog  dana  do  danas,  a  da  su 
najezde  Tatara  i  Mongola  koje  su  potresle  islamski  svijet,  ustvari  samo  jedan
izlazak  Je'džudža  i  Me'džudža.»    Zatim  on  navodi  hadis  o  Poslanikovom, 
s.a.v.s.,  snu  o  bušenju  brane  od  strane  Je'džudža  i  Me'džudža,  te  kaže:  «Ovo 
viđenje  u  snu  se  desilo  prije  više  od  trinaest  i  po  stoljeća.  Nakon  toga  su 
uslijedile  najezde  Tatara,  rušenja  kraljevina,  uništenje  abasijskog  hilafeta  od 
strane Hulagua u vrijeme El­Muste'asima Billaha, posljednjeg abasijskog halife. 
Možda  su  baš  ti  događaji  najavljeni  Poslanikovim  snom,  a  sve  to  zna  jedino 
Uzvišeni  Allah.  Sve  što  možemo  reći  o  ovome  spada  u  domen  nagađanja  i 
pretpostavki,  a  nikako  kategoričkog  stava  na  nivou  jekina (ubjeđenja). A  Allah 
najbolje zna šta je istina. 
Međ. Legende i pretjerivanja o Je'džudžu i Me'džudžu 
Pojedini  historičari  i  mufessiri  su  navodili  zapanjujuće  čudne  navode  o 
Je'džudžu i Me'džudžu, u pogledu njihovog porijekla, nastanaka i domovine, te 
njihov  opis,  izgled  i  ponašanje.  Svi  detalji  o  tome  ne  spominju  se  nigdje  u 
Kur'anu  i  vjerodostojnim  hadisima,  nego  je  njihov  izvor  u  israilijatima  što 
definitivno  povećava procenat  vjerovatnoće  da je  u  pitanju  izmišljanje, mašta  i 
paganske legende. Međutim, i pored toga se ne smiju se kategorički proglasiti ni 
lažima,  jer  postoji  vjerovatnoća  da  su  istina.  Zato  ih  i  navodimo,  čisto  kao 
ilustraciju  i  mogućnost,  a  najvažnije  je  da  oni  uopće  nisu  prihvatljivi  dokazi  u 
koje se mora vjerovati. Navest ćemo samo neke od njih, jer ih ima zaista mnogo. 
Tako, po nekima, Je'džudž i Me'džudž potječu od Adema, ali ne i od Have, tako 
da  su  oni  čovječanstvu  polubraća  po  ocu.  Međutim,  apsolutno  se  nigdje  ne 
spominje  da  je  Adem,  a.s., pored  Have  imao  neku  drugu  ženu!?  Neki  kažu  da 
oni  potječu  od  Ademove  sperme.  Po  njima,  Adem  je  zaspao  na  zemlji  i  tako 
spavajući imao poluciju. Njegova sperma se pomiješala sa zemljom i od toga su 
oni  nastali.  Treći  opet  kažu  da  oni  potječu  od  Nuhovog  sina  Jafesa,  koji  se, 
nakon, poplave nastanio na istoku. Sljedeći kažu da su Je'džudž i Me'džudž bili 
sačinjeni od dvadeset dva plemena. Kada je Zul­Karnejn podigao branu iza nje 
je  ostalo  dvadeset  i jedno pleme, dok  je  jedno  ostalo  izvan  nje  i  zato su  dobili 
ime  „Turk''  (ostavljeni)  i  to  su  turski  narodi. Zatim  se  spominju  razni navodi o 
njihovim  izgledima,  kako  su  neki  visoki  poput  palmi,  dok  su  drugi  sitni  poput 
malih životinja, kako imaju velike očnjake, slonovske uši, itd. 
Hadis o ponižavajućem završetku 
Kao  što  smo  naveli  da  se  Zul­Karnejn  i  hazreti  Hidr  zajedno  spominju  na 
početku, tako isto se Je'džudž i Me'džudž sa Dedždžalom spominju na njihovom 
kraju.  (O  Dedždžalu  ćemo  posebno  govoriti  kada  za  to  dođe  vrijeme.)  Sada 
ćemo  citirati  vjerodostojni  hadis  Allahovog  Poslanika,  s.a.v.s.,  koji  će  nas 
pouzdano upoznati sa okončanjem Je'džudža i Me'džudža. Nevva b. Seman, r.a, 
veli: „Jedno jutro Allahov Poslanik, s.a.v.s., govorio je o Dedždžalu. Spuštao je i 
dizao  svoj  glas  o  njemu  (pridajući  tome  važnost),  tako da  smo  zamišljali  da  je 
Dedždžal u palmoviku nedaleko od Medine. Pošto smo otišli do njega, on je to 
primijetio pa reče: 'Šta je vama?' Mi rekosmo: 'Allahov Poslaniče, ti si govorio o 
Dedždžalu  jutros,  pa  si  dizao  i  spuštao  glas,  tako  da  smo  mi  mislili  da  je  on 
negdje  nedaleko  od  Medine.'  Poslanik  reče:  'Od  nečega  drugog  se  ja  bojim  za
vas.  Ako  on  izađe,  a  ja budem  sa  vama,  ja  ću  vas  zaštiti,  a  ako  mene  ne  bude 
među vama, onda je svaki čovjek sam sebi branitelj, a Allah je zastupnik moj i 
svakog muslimana. 
Dedždžal je mladić kovrdžave kose, njegovo oko je prazno i mrtvo (slijep je u 
jedno  oko).  Kao  da  ga  ja  uspoređujem  s  Abdul­Uzzom,  sinom  Katanovim.  Ko 
ga  od  vas  dočeka,  neka prouči početne  ajete  sure  El­Kehf. On  će izaći  na putu 
između Šama i Iraka, pa će odvraćati desno i lijevo (od Pravog puta). O Allahovi 
robovi,  budite  čvrsti!'  Mi  tada  rekosmo:  'Allahov  Poslaniče,  a  koliko  će  on 
boraviti na Zemlji?' Poslanik reče: 'Četrdeset dana! Jedan dan će biti kao godina, 
jedan  kao  mjesec,  jedan  kao  hefta,  ostali  dani  će  biti  obični,  vaši  dani.'  Mi 
rekosmo:  'Allahov  Poslaniče,  taj  dan  koji  će  biti  kao  godina,  hoće  li  nam  u 
njemu biti  dovoljan  namaz  jednog običnog  dana?'  Poslanik  reče:  'Ne, nego mu 
odredite vrijeme.'  Mi rekosmo: 'Allahov Poslaniče, a kako brzo će se kretati po 
Zemlji?' Poslanik reče: 'Kao kiša koju vjetar tjera. On će doći jednoj grupi ljudi, 
pa će ih pozvati, a oni će mu povjerovati i odazvati mu se. On će narediti nebu 
pa  će  kišu  liti,  a  zemlja  će  plodove  davati.  Stada  će  se  više  ugojiti  i  napasti  i 
davat će više mlijeka. Zatim će doći narodu, pa će ih pozvati, a oni će ga odbiti i 
neće prihvatiti njegove riječi. On će se vratiti od njih, a oni će osvanuti ogoljeni 
i neće više imati ništa od svoje imovine. Zatim će naići pored razvalina, pa će im 
reći: 'Izbacujte svoja blaga!' Pa će za njim ići blago razvalina kao što pčele prate 
maticu.  A  zatim  će  pozvati  jednog  čovjeka,  mladića,  pa  će  ga  udariti  sabljom 
tako  da  će  ga  rastaviti  na  dva  dijela,  a  onda  će  ga  pozvati,  i  ovaj  će  mu  se 
odazvati, a lice će mu sijati od smijeha. Dok on bude tako radio, Allah će poslati 
Mesiha,  sina  Merjemina,  a.s.,  pa  će  sići  na  Bijelu  munaru,  na  istočnoj  strani 
Damaska,  između  dvije  žuto­bijele  munare,  a  ruke  će  držati  na  krilima  dva 
meleka. Kad pogne svoju glavu, kapi vode će mu kapati, a kad digne onda će mu 
teći kao zrna bisera. Kojigod nevjernik osjeti njegov dah, neće ostati živ. Njegov 
će dah dosezati dokle doseže njegov pogled. Pa će tražiti Dedždžala sve dok ga 
ne  stigne  na  vratima  Ludda,  gdje  će  ga  ubiti.  Poslije  toga  će  doći  Isa,  a.s., 
ljudima  koje  je  Allah  sačuvao  od  Dedždžala,  pa  će  im  potrti  njihova  lica  i 
saopćiti im njihove stepene u Džennetu. 

Je'džudž i Me'džudž će popiti svu vodu Tiberijskog jezera 

Dok  bude  tako  činio,  Allah  će  objaviti  Isau,  a.s.:  'Ja  sam  izveo  robove  Moje, 
protiv kojih se niko neće moći boriti, pa skloni robove Moje na Tur.' A onda će 
Allah  izvesti  Je'džudž  i  Me'džudž,  koji  će  navaliti  sa  svih  strana.  Iza  svakog 
uzvišenja će se spuštati do jezera Taberijje (Kaspijsko more). Prvi od njih će iz 
njega svu vodu popiti, a kad dođu zadnji, reći će: 'Kao da je nekada ovdje bila 
voda.'  Isa,  a.s.,  i  njegovo  društvo  će  biti  u  velikoj  neprilici,  tako  da  će  jedna 
volovska  glava  biti  vrijednija  od  stotinu  zlatnika  vama  danas,  zbog  čega  će 
Allahov  Poslanik,  s.a.v.s.,  i  njegovo  društvo  težiti  da  ih  Allah  usmrti.  Tada  će 
Allah na  Je'džudž  i  Me'džudž  poslati crve koji  će  napasti  njihove vratove,  tako
da će svi u trenu biti usmrćeni. Zatim će Isa, a.s., sa svojim sljedbenicima sići sa 
Tura u njegovo podnožje, ali neće naći ni  jedan slobodan pedalj na Zemlji a da 
neće  biti  prekriven  njihovim  smrdljivim  leševima.  Isa,  a.s.,  će  se  sa  svojim 
sljedbenicima  obratiti  Allahu,  dž.š.,  pa  će  Allah  poslati  ptice  slične  vratovima 
horosanskih  deva koje  će  odnijeti  i  baciti  njihove  leševe  gdje  Allah  htjedne. A 
onda će Allah dati kišu koja će zahvatiti svaku nastambu i koja će cijelu Zemlju 
očistiti tako da će postati kao ogledalo. Zatim će reći Zemlji: 'Iznikni plodovima 
i okiti se bereketom!' U tom vremenu  će se skupina ljudi moći najesti od jednog 
šipka i moći će stati u hladovinu njegove kore. U mlijeku će biti bereket. Jedna 
muža  deve  bit  će  dosta  velikoj  skupini  ljudi,    jedna  krava  muzara    čitavom 
plemenu;  a  jedna  ovaca  muzara  ogranku  plemena.  Dok  oni  budu  tako  živjeli 
Allah će im poslati mirisni vjetar, pa će ih dodirnuti ispod pazuha i tako će uzeti 
dušu  svakog  muslimana  i  muslimanke.  Na  Zemlji  će  ostati  samo  najgori  ljudi, 
koji  će otvoreno  zinaluk  činiti,  kako  to  čine  magarci  i  njih  će  zadesiti  strahote 
Kijametskog dana.“ (Hadis bilježi Muslim) 

Antrfilej1. 
Da li su Je'džudž i Me'džudž arapske ili strane riječi? 
Gramatičari su se razlišli o ovim riječima. Jedni kažu da su to arapske riječi. Ibn 
Munzir navodi njihovo mišljenje u «Lisanu­l­Arebu» (2/207): «To su izvedenice 
iz  govora  Arapa    i  one  označavaju  gorko­slanu  vodu.  Riječ  Je'džudž  dolazi  na 
osnovu  je'ful,  dok  riječ  Me'džudž  dolazi  na  osnovu  me'ful.  Ako  su  to  arapske 
riječi    onda  su im ovo  osnove,  a ako  nisu,  onda  im  se  uopće  ne  traži  korijen  u 
arapskom  jeziku.  Druga  skupina  gramatičara  kaže  da  su  ovo  riječi  stranog 
porijekla  i  da  im  se  uopće  ne  traži  korijen  u  arapskom  jeziku, da  su  nepotpune 
deklinacije i ovo je ispravniji stav, jer ta dva plemena su starija od svih Arapa i 
postojala su prije postavljanja pravila u arapskoj gramatici. Ona su poput imena 
Iblis, Adem, Hava, Musa, Harun, Tevrat, Indžil, itd., a Allah najbolje zna.