Merenje Protoka U Vodovodnim Sistemima

Merenje protoka u vodovodnim sistemima
Poslovno udruenje vodovoda i kanalizacije Jugoslavije
Merenje protoka
u vodovodnim
sistemima
Miroslav Cvjetkovi
Beograd, 2000.
Miroslav Cvjetkovi, dipl. in.
MERENJE PROTOKA U VODOVODNIM SISTEMIMA

Izdava:
Poslovno udruenje vodovoda

i kanalizacije Jugoslavije
Novosadska 16, Inija
Za izdavaa:
Milorad Rosi, dipl. in.
Recenzenti:
Dr Duan Obradovi, dipl. in.

Branislav Kujundi, dipl. in.
Dr Ljubomir Savi, dipl. in.
Glavni urednik: Vladimir Tauanovi, dipl. in.

tampa:
Srpska manastirska tamparija Eparhije

sremske, Bihaka 1, Batajnica
CIP
,
628.12/.14:532.57
,
Merenje protoka u vodovodnim
sistemima / Miroslav Cvjetkovi. Beograd
[i.e.] Inija : Poslovno udruenje vodovoda
i kanalizacije Jugoslavije, 2000 (Batajnica :
Srpska manastirska tamparija Eparhije
sremske). VIII, 129 str. : ilustr.; 29 cm
Bibliografija: str. 113-114. Registar.
681.121.8
a)
ID=88320268

SADRAJ
Predgovor
Oznake
v
vii
1.
Uvod
2.
Osnove
3.
Merenje protoka
19
4.
Merenje brzine
65
5.
Postavljanje meraa
75
6.
Primene
79
7.
Izbor
89
8.
Razvoj
93
9.
Kalibracija
97
10. Rezultati merenja
105
Reference
Skraenice
Registar pojmova
113
115
Dodaci
119
117
SADRAJ
Predgovor
Oznake
1.
1.1.
Radne karakteristike i osobine instrumenata

1.1.1. Preciznost
1.1.2. Ponovljivost
1.1.3. Tanost
1.1.4. Linearnost
1.1.5. Opseg / Koeficijent umanjenja
1.1.6. Koeficijent otkaza / Vreme rada bez otkaza
1.1.7. Raspoloivost
Merenje protoka
Osnove
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
3.
vii
Uvod
1.2.
2.
Laminarno i turbulentno teenje

Raspored brzina
Energija fluida
2.3.1. Potencijalna energija
2.3.2. Kinetika energija
2.3.3. Energija pritiska
2.3.4. Toplotna energija
2.3.5. Ukupna energija
Viskoznost
Bernulijeva teorema
Merenje protoka
3.1.
Razlika pritisaka
3.1.1. Prigunica
Osobine
Prednosti i mane
Uslovi za rad
Oblast primene
3.1.2. Venturi
Slavine za pritisak
Prednosti i mane
Uslovi za rad
Oblast primene
1
1
2
2
2
4
4
4
5
5
9
10
10
11
11
12
12
12
12
12
13
19
19
20
21
21
21
21
22
22
23
23
23
3.2.
3.3.
3.4.
4.
3.1.3. Opte napomene

Pad pritiska
Uslovi za instalaciju
Vodomeri
3.2.1. Zapreminski vodomeri
3.2.2. Turbinski vodomeri
Vodomeri sa Peltonovom turbinom
Jednomlazni i viemlazni vodomeri
Voltmanovi vodomeri
Kombinovani vodomeri
3.2.3. Opta pravila za postavljanje vodomera
Elektronski merai
3.3.1. Elektromagnetni merai
Primarni ureaj
Sekundarni ureaj
Rad sistema
Osobine
Radni uslovi i ogranienja
Oblast primene
Prednosti
Mane
3.3.2. Ultrazvuni merai
Dopler mera protoka
Osobine
Prednosti
Mane
Radni uslovi
Oblast primene
Emisioni merai protoka
Razlika frekvencija
Razlika vremena putovanja
Konstrukcija i radne karakteristike
Opti uslovi za rad
Prednosti
Ogranienja
3.3.3. Oscilacije fluida
Vrtloni merai
Kovitni merai
3.3.4. Korelacioni merai protoka
Maseni merai protoka
3.4.1. Koriolisovi (iroskopski) mera protoka
3.4.2. Termiki maseni merai protoka
Merenje brzine
4.1.
Pito cev
4.1.1. Princip rada
4.1.2. Ureaj za osrednjavanje
ii
23
23
24
25
26
28
28
29
31
34
36
38
39
39
39
40
42
43
47
47
48
48
48
49
50
50
50
51
52
53
54
55
59
59
59
60
60
60
61
62
62
63
65
65
65
66
4.2.
4.3.
4.4.
5.
6.
Ekektromagnetna sonda
4.2.1. Metoda unutranjeg polja
4.2.2. Metoda spoljanjeg polja
4.2.3. Osobine
Prednosti
Nedostaci
Polje primene
Sonda sa turbinom
4.3.1. Princip rada
4.3.2. Osobine
Prednosti
Nedostaci
Nain korienja
4.4.1. Uslovi za instaliranje
4.4.2. Smanjenje preseka
4.4.3. Merenje u taki sa srednjom brzinom
4.4.4. Odreivanje rasporeda brzina
67
67
68
68
68
68
69
69
69
69
69
70
70
71
71
71
72
73
74
Postavljanje meraa
75
75
75
76
Primene
79
79
83
83
84
86
88
5.1.
5.2.
5.3.
6.1.
6.2.
6.3.
6.4.
Izbor veliine
Lokacija
Ureenje mernog mesta
Potronja vode
Kontrola gubitaka
6.2.1. Kontrolni vodomeri
6.2.2. Korelator
Bilansiranje koliina
Alarmi
7.
Izbor
89
8.
Razvoj
93
94
95
95
9.
Kalibracija
8.1.
8.2.
8.3.
9.1.
Nain rada
Ekran
Primena
Kalibracija u laboratoriji
9.1.1. Gravimetrijska metoda
9.1.2. Volumetrijska metoda
9.1.3. Metoda referentnog meraa
iii
97
97
98
99
100
9.2.
Kalibracija na licu mesta

9.2.1. Referentni mera
9.2.3. Volumetrijski rezervoar
9.2.4. Prenosivi ureaj sa stezanjem na cev
9.2.4. Merne sonde
105
105
107
107
108
108
108
110
10.1. Prikaz
10.2. Prenos
10.2.1. Analogni izlaz
10.2.2. Impulsni izlaz
10.2.3. Digitalni izlaz
10.3. Zapisivanje
10.4. Analiza
Reference
Skraenice
Registar pojmova
Dodaci
Dodatak 1
Dodatak 2
Dodadal 3
Dodatak 4
Dodatak 5
Dodatak 6
100
101
102
102
103
113
115
117
Podela meraa protoka

Korisne adrese
Standardi
Pregled osobina meraa
Najvanije jedinice
Konverzija jedinica
iv
119
121
123
124
126
128
129
Predgovor
Merenje protoka vode je u osnovi jednostavna stvar. Uz topericu i kantu

lako se odreuje koliko vode ue u kantu za neko vreme. Naalost ovaj
najstariji i najprecizniji, direktni nain merenja protoka vode mogu je samo
u retkim sluajevima. U vodovodnim sistemima se za to koriste najrazliitije
sprave. Cilj ove knjige je da pomogne itaocu da se lake snae u
razumevanju teorije i prakse merenja protoka vode. Ne toliko zbog ljubavi
prema radnicima vodovoda ve vie zbog elje da se ova praksa, i pored
iskrenih i efikasnih otpora, ipak iri. Zvui paradoksalno, ali u vodovodnim
sistemima, u kojima je proizvodnja vode glavna delatnost, merenje koliina
glavnog proizvoda kao da nije meu najviim prioritetima. Vodomeri na
prikljucima kod potroaa, zbog injenice da slue za naplatu utroene vode,
su najzastupljeniji ureaji. Voda jo nema pravu trinu vrednost. Tako se,
zbog njene niske cene i relativno skupih sistema za merenje protoka, jo
uvek govori o potrebi merenja protoka. Ova knjiga je deo napora da to
postane deo sistema za proizvodnju vode koji se podrazumeva. To e se
desiti tek kada deo vodovodnog sistema koji nema mera protoka vode pone
da se smatra tehniki neispravnim.
Ove knjige nebi bilo bez velikog i upornog pritiska koji je na autora vrio
gospodin Dr Duan Obradovi, kao ni bez njegove svekolike i iskrene pomoi.
Autor se takoe zahvaljuje gospodi Branislavu Kujundiu i Dr Ljubomiru
Saviu, koji su svojim korisnim savetima i primedbama pomogli da ova knjiga
bude bolja.
Oznake
Oznaka
A
CV
CQ
c
D
d
E
F
f
Fc
G
g
h
I
K, k
L
m
p
Q
qmin, max, n, t
R
Re
St
t, T
v, vc
V
W
Z
x
Jedinice
2
m
m/s
m
m
m
N
s-1
N
N
m/s2
m
J
m
m
kg
Pa
m3/s
m3/h
m
s
m/s
m3
kg/s
m
m
m
N/m3
kg/m3
m2/s
N s/m2
min-1
Veliina
Povrina
Koeficijent brzine
Koeficijent protoka
Brzina zvuka u vodi
Prenik cevi krunog preseka
Prenik otvora prigunice
Energetska kota
Sila
Frekvencija
Koriolisova sila
Sila teine
Gravitaciono ubzranje
Visina vodenog stuba
Toplotna energija fluida
Rastojanje izmeu mikrofona korelatora
Duina
masa vode
Pritisak
Protok (zapreminski)
Protok vodomera
Poluprenik cevi
Rejnoldsov broj
Strouhalov broj
Vreme
Brzina vode
Zapremina
Protok mase
Kota
Koordinata
Pijezometarska kota
Specifina teina
Gustina
Koeficijent kinematske viskoznost
Koeficijent dinamike viskoznost
Ugaona uestanost
vii
Uvod
Vodovodni sistemi su veliki korisnici gotovo svih vrsta meraa protoka.

Polako se razvija svest da se dobro odabranom i korienom mernom
opremom ostvaruju mnoge koristi u vidu poveanja kvaliteta proizvoda,
poboljanja iskorienosti radne snage, snienja cene i sl. Razumevanje
naina rada i mogunosti i ogranienja pri korienju su osnov za efikasno
projektovanje, optimiziranje i eksploataciju razliitih ureaja i postrojenja koji
sainjavaju savremeni vodovodni sistem. isto mehaniki merni ureaji,
nezamenljivi do ranih sedamdesetih godina, ustupili su mesto hibridnim
mehaniko-elektronskim ili samo elektronskim instrumentima.
Ne samo novajlije u problematici vodovodnih sistema, ve i iskusni inenjeri,
moraju da savladaju zbunjujuu terminologiju da bi mogli detaljnije da
razmatraju tehnike karakteristike vezane za tehnologiju merenja. Ne postoji
dovoljna saglasnost u terminologiji koju koriste proizvoai opreme da bi
opisali rad svog proizvoda. Sa irenjem trita taj problem se uveava.
Slino, postoji irok spektar razliitih ukusa i zahtevanih performansi, ak i u
okviru iste organizacije ili preduzea. Najupadljivije su razlike meu
korisnicima i razlike u prihvaenoj praksi deklarisanja tanosti i drugih
zahtevanih karakteristika istrumenata. Ove uvodne strane su pokuaj da se
razjasni terminologija, to e u velikoj meri olakati razumevanje naina rada
i tehnikih detalja prikazanih u nastavku.
1.1. Radne karakteristike i osobine instrumenata

Za opis osnovnih radnih karakteristika instrumenata i mernih ureaja koristi
se veoma mnogo termina. Javlja se stvarna potreba, kako kod vodovoda tako
i kod dobavljaa opreme, za specifikacijama karakteristika koje bi bile
funkcionalne i praktine. Uz to bi trebalo da uzimaju u obzir i okruenje u
kome e oprema biti koriena. Poeljno je da se broj karakteristika koje se
zahtevaju svede na najmanju moguu meru, i da se, kad god je mogue,
izbegava navoenje tehnike merenja koju treba primeniti, osim ako neka od
njih ne zasluuje da bude prihvaena kao standardna.
Zahtevane karakteristike instrumenata u smislu tanosti i vremena odziva,
opsega merenja, ponovljivosti i robustnosti menjae se u zavisnosti od naina
primene i okruenja u kome e biti instalirani. Kod veine ureaja radi se o
Uvod
izboru izmeu tanosti, opsega i robustnosti koji se mogu dobiti za odreenu

sumu novaca. Korist koja se moe ostvariti jasnim i realnim definisanjem
zahtevanih karakteristika, u zavisnosti od naina primene, e biti:
poboljanje karakteristika,
olakano odravanje,
nii trokovi ili povoljnija cena i
poboljanje raspoloivosti.
Potencijalne prednosti za proizvoaa su oigledne. Ovakve specifikacije bi

jasnije ukazale u kom pravcu treba koncentrisati rad na poboljanju
proizvoda. Takoe bi poveale prilagodljivost sredstava kojima se postiu
unapreenja, uz istovremeno ogranienje broja varijanti instrumenata koje
korisnici zahtevaju da bi zadovoljili sline potrebe.
U nastavku se daju objanjenja termina kojima se opisuju tehnike
karakteristike meraa. Oni su vani i za ovu knjigu i za budueg korisnika
instrumenata.
1.1.1. Preciznost
Po meunarodnoj konvenciji ovaj termin (engl.: discrimination) se koristi da
bi se opisalo koliko precizno instrument moe da meri. Na primer, preciznost
digitalnog hronometra sa oitavanjem milisekundi je sto puta vea od
toperice sa oznaenim desetinkama sekunde. Preciznost ne treba meati sa
tanou. Od preciznosti zavisi koliko decimalnih mesta e moi da se oita
ali ona ne govori nita o tome koliko je tih decimalnih mesta pouzdano. Sa
stanovita korisnika preciznost se moe definisati kao sposobnost
instrumenta da pri merenju identifikuje najmanje promene koje operativno
imaju smisla.
1.1.2. Ponovljivost
Ponovljivost instrumenta je sposobnost da da isti rezultat kada se vie puta
zaredom koristi za merenje konstantne vrednosti merene veliine. Kada
instrument ima slabu ponovljivost smatra se da ima slabu tanost. Ali ako
ima dobru ponovljivost to ne mora da znai da ima i dobru tanost, jer
postoji mogunost da sve vreme ponavlja pogrenu vrednost. Ponovljeno
ubre je i dalje ubre.
1.1.3. Tanost
Osobina teka za definisanje. Podrazumeva poklapanje rezultata merenja i
stvarne vrednosti merene veliine. esto se izraava u vidu greke koja se
dobija oduzimanjem stvarne

prikazane na instrumentu.
vrednosti
merene
veliine
od
vrednosti
Ako se ponovljivost zamisli kao mogunost instrumenta da se "dri" iste

prie, onda je tanost mera njegove mogunosti da govori istinu. U principu,
dobra ponovljivost zavisi od kvaliteta konstrukcije i izrade, dok visoka tanost
zahteva jo i tanu kalibraciju prema standardu, kao i dobro i redovno
odravanje.
Na cenu meraa dosta utie dobra ponovljivost, a visoka tanost jo i vie.
Nije racionalno potroiti mnogo novaca za instrument visoke tanosti ako se
posao moe obaviti i sa jevtinijim.
Proizvoai prikazuju tanost istrumenta na razliite naine da bi svoj
proizvod predstavili u najboljem svetlu. To izaziva mnoge probleme pri
pokuajima da se oprema odabere na osnovu deklarisanih karakteristika a
posebno je problematino ako se tanost prikazuje opisno; esto se zabuna
izaziva izraavanjem tanosti na jedan od ova dva naina:
procenat odstupanja od punog opsega

procenat odstupanja od oitavanja (prikazane vrednosti)
Lako moe da zavara navod da je tanost 1% od punog opsega ako je

apsolutna tanost samo 10% od oitavanja pri merenju vrednosti koja iznosi
10% od punog posega. Kada se zahteva tanost rada u irokom opsegu,
definisanje tanosti preko procenta od pune skale nije adekvatno. Istrument
kod koga je tanost izraena u obliku procenta greke itanja ili prikazivanja
ima konstantnu tanost u celom radnom opsegu (vidi sliku 1.1).
10
8
1% punog opsega
6
Tanost (%)
4
1% stvarne vrednosti
2
0
-2
-4
-6
-8
-10
0
Slika 1.1.
10
20
30
40
50
60
Protok (%)
70
80
Razliiti naini prikazivanja tanostii
90
100
Uvod
Na primer:
Puni opseg
Oitana vrednost
Stvarna vrednost
Apsolutna greka
qmax = 60
qi = 50
qa= 48
e=2
m3/h
m3/h
m3/h
m3/h
Greka u odnosu na stvarnu vrednost = 2/48 = 4,1%

Greka u odnosu na puni opseg = 2/60 = 3,3%
1.1.4. Linearnost
Odstupanje izmerenih vrednosti, dobijenih pri kalibraciji, od prave linije.
Mnogi proizvoai trvrde da je manja od 1%.
1.1.5. Opseg / Koeficijent umanjenja

Opseg merenja istrumenta se definie kao oblast u kojoj on zadovoljava
zahtevanu tanost. Ako je, na primer, mera protoka odabran prvenstveno
zbog svoje sposobnosti da meri vrne protoke, preko opsega se odreuje
njegova mogunost da meri minimalne protoke. Veza minimalnog (qmin) i
maksimalnog protoka (qmax) za odreenu tanost se obino izraava kao
odnos, na primer: ako je qmax = 20 m3/h i qmin = 2 m3/h, koeficijent
umanjenja e biti 10:1. Bez tako navedenog opsega, izraavanje tanosti ne
bi imalo smisla.
1.1.6. Koeficijent otkaza / Vreme rada bez otkaza

Koeficijent otkaza ureaja je broj otkaza u jedinici vremena. Kod instrumenta
se pojavljuju tri vrste otkaza. Oni se mogu ilustrovati dijagramom u obliku
kade (slika 1.2).
U odreenom periodu rada instrumenta, srednje vreme izmeu kvarova se
moe opisati kao srednja vrednost vremena izmeu dva uzastopna otkaza
koja se dobija kao odnos ukupnog posmatranog vremena i broja otkaza u
takvim uslovima.
Svaki ureaj ima ogranien radni vek. To se vidi po poveanju broja kvarova
posle nekoliko godina dobrog rada. Vek veoma skupih elektromagnetnih
meraa protoka je desetak godina, posle ega ih treba zameniti. To je izdatak
svakako manji od teta koje nastaju zbog neispravnog instrumenta ili
pogrenog podatka.
Koeficijent otkaza
Vreme
deije bolesti
Slika 1.2.
sluajan otkaz
istroenost
Dijagram u obliku kade (Deije bolesti, poetna faza; Sluajni

otkazi, faza normalnog rada; Istroenost, kraj korisnog rad)
1.1.7. Raspoloivost
Ovo je mera efikasnosti instrumenta u obavljanji korisnog rada. Ako je neki
instrument spreman za upotrebu u bilo kom trenutku, to je ili zbog toga to
do tada nije otkazao, ili je posle prethodnog otkaza uspeno vraen u
zadovoljavajue operativno stanje (ili jednostavnije reeno, popravljen). Ako
odravanje nije mogue, uspean rad zavisi iskljuivo od pouzdanosti
instrumenta. Visoka raspoloivost, meutim, moe se postii i u uslovima
slabe pouzdanosti i to uz brzo i efikasno odravanje.
1.2. Merenje protoka

Merenje protoka je tehnika koja se primenjuje u vodovodnim sistemima u
svim procesima transporta vode sa jednog mesta na drugo (na primer
transport vode glavnim dovodima, ili distribucija vode do potroaa). Koristi
se pri naplati utroene koliine vode kao i za odravanje i kontrolisanje
odreenog protoka. U toku procesa prerade vode, efikasnost postrojenja
zavisi od mogunosti da se protok precizno meri i kontrolie.
Uvod
Ma kako se primenjivao, sistem za merenje protoka mora da bude usaglaen

sa procesom ili fluidom koji se meri, a u isto vreme da obezbedi eljenu
ponovljivost i tanost.
esto se misli da idealan mera protoka ne treba da remeti teenje u cevi, ne
sme da bude skup, treba da ima apsolutnu tanost i neogranienu
ponovljivost, kao i da radi beskonano dugo bez odravanja. Naalost takva
sprava jo ne postoji, mada neki proizvoai tvrde suprotno. U poslednje
vreme, meutim, nainjena su mnoga poboljanja u izradi sistema i novih
proizvoda, koji koriste nove tehnike, i neprestano se pojavljuju na tritu.
"Idealan mera protoka" moda i nije u stvari tako daleko od realizacije pa
sada, vie nego ikada, budui korisnici moraju u potpunosti da upoznaju
sisteme koji su na raspolaganju.
Proizvoa meraa je duan da proizvod testira u skladu sa propisima i
standardima. Na slici 1.3. se vidi kako ti rezultati mogu da izgledaju.
Slika 1.3.
Rezultati testiranja meraa
Pravilno odabran, postavljen i odravan mera protoka je osnova sistema

nadzora, bez koga nema efikasnog upravljanja vodovodnim sistemom. Ipak
se merenje u vodovodima ne prihvata rado i sa poverenjem. Za to su mogui
sledei uzroci:
loa i neredovna kalibracija meraa,

loe postavljeni merai,
izbor merne opreme bez analize uslova u kojima e raditi,
lo izbor instrumenta,
nedovoljan broj instrumenata.
Mera i rezultati merenja moraju biti deo vodovodnog informacionog sistema.

Istrumenti koji imaju samo lokalno pokazivanje obino bivaju zaputeni.
Lokalna posada u poetku koristi instrument ali brzo navikne na rutinu i
istrument zameni iskustvom. Prvi kvar ureaja je ujedno i njegov kraj,
pogotovo ako su za njegovu popravku neophodna velika sredstva.
Na slici 1.4. prikazani su (gotovo) svi naini za merenje protoka vode u
cevima pod pritiskom. Veina od njih se moe primenjivati u vodovodnim
sistemima. Dobar deo metoda i instrumenata opisan je u ovoj knjizi.
Uvod
Merenje protoka u cevima pod pritiskom

Direktno merenje protoka
Merenje lokalne brzine
Direktno merenje protoka

Diferencijalni
pritisak
Prigunica
Venturi
Dalova cev
Prom. presek cevi
Rotametar
Otpor prepreke
Elektronski
merai
Vodomeri
Zapreminski
Elektromagnetni
Ultrazvuni
Obrtni klip
Reciproni klip
Njiui klip
Klizne lopatice
Obrtne lopatice
Ovalni zupanici
Dopler
Emisioni
Razlika frekvencija
Razl. vr. putovanja
Maseni
merai
Protok mase
Ugaoni moment
Koriolis/iroskops.
Termiki maseni
Oscilacija fluida
Turbinski
Vrtlozi
Kovit
Fluidini
Sa Pelton. kolom
Jednomlazni
Viemlazni
Ugaoni propelerni
Bajpas
Voltman
Korelacioni
WP
WS
Merenje lokalne brzine

Laser Dopler
Vrtlona
sonda
Topla ica
Elektromagnetna sonda
Turbinska
sonda
Unutranje polje
Spoljanje polje
Slika 1.4.
Naini merenja protoka
Ultrazvuna
Dopler sonda
Pito cev
2.
Osnove
Pre detaljnijeg upoznavanja sa nainom rada postojeih i novih sistema za

merenje protoka koji se mogu koristiti u vodovodima, neophodno je obnoviti
znanja vezana za osnovnu teoriju merenja protoka i izvoenje neophodnih
jednaina.
Protok se moe izraziti ili kao koliina protekle zapremine ili preko trenutne
vrednosti brzine. Na slici 2.1. su prikazana ta dva naina prikazivanja.
Pr otok = Brzina Povrina [= ]
m
m3
m2 =
s
s
Pr otok = Zapre min a / Vreme [= ]
Slika 2.1.
m3
s
Dijagram protok - vreme
Ako se, kao na slici, protok snima u odreenom periodu vremena, zapremina
je jednaka povrini ispod krive (osenena oblast). To se moe obavljati i
automatski pomou mnogih instrumenata, a proces se naziva integracija, i
vri se elektronski ili mehaniki. Rezultati se prikazuju preko elektronskog
(LCD, LED), elektromehanikog ili mehanikog dela ureaja koji je povezan
sa elementom za merenje.
Osnove
2.1. Laminarno i turbulentno teenje

Laminarno teenje je pojava koja se najbolje objanjava na primeru.
Rejnolds (Osborne Reynolds, 1842-1912, engleski fiziar) detaljno je
prouavao ovaj problem. Na slici 2.2. vidi se princip njegovog eksperimenta.
Slika 2.2.
Rejnoldsov eksperiment
Tanak mlaz obojene tenosti uvodi se u tok vode koja struji kroz glatku cev
od stakla. Trajektorije (putanje) svih fluidnih delia su paralelne sa zidovima
cevi, pa se tako i nit obojene tenosti kree u vidu prave linije, skoro kao da
struji kroz cev u cevi. Ovo se naziva laminarni tok. Ovakvo stanje zavisi od
brzine i viskoznosti fluida od prenika cevi, i ako se povea brzina strujanja
dostie se taka (kritina brzina), kada obojena tenost poinje da se razliva i
mea sa vodom. Od tog trenutka nisu vie sve putanje delia paralelne sa
zidovima cevi, ve se delii kreu i u poprenom pravcu. Ovakav oblik teenja
naziva se turbulentan tok. Moe se zakljuiti da je, za brzine manje od
kritine brzine, teenje razmatranog fluida u razmatranoj cevi laminarno, a za
brzine vee od kritine turbulentno, to je i najei sluaj u praksi. Rejnolds
je uveo odgovarajui koeficijent u bezdimenzionalnom obliku:
Re =
Dv
,
gde je Re Rejnoldsov broj, D prenik cevi, v je brzina, gustina fluida i je

dinamika viskoznost. Za geometrijski sline sisteme sa istim Rejnoldsovim
brojem kae se da imaju dinamiku slinost. Tip teenja u cevi odreuje se
na osnovu Rejnoldsovog broja, a ne brzine. Oekuje se da teenje fluida kroz
cev bude laminarno ako je Rejnoldsov broj manji od 2000, a turbulentno ako
je vei od 4000. Izmeu tih vrednosti je prelazna oblast.
10
2.2. Raspored brzina

Brzina strujanja fluida se menja po poprenom preseku cevi a njena
raspodela du prenika se naziva raspored brzina. Rasporedi brzina pri
laminarnom i turbulentnom teenju su prikazani na slici 2.3. Pri lanimarnom
strujanju raspored brzina je parabolian. Maksimalna brzina u preseku javlja
se u osi cevi i dva puta je vea od srednje brzine. Kod turbulentnog strujanja,
na deonici prave cevi dovoljno dugoj da se raspored brzina potpuno razvije,
brzina u osi cevi je oko 1,2 puta vea od srednje brzine, i to je najpogodnija
situacija za tano merenje protoka. U stvari, u najveem broju sluajeva
teenje je turbulentno.
Slika 2.3.
Raspored brzina
2.3. Energija fluida

Pre uvoenja Rejnoldsovog broja u optu jednainu strujanja, korisno je
razmotriti u kojim se oblicima energija pojavljuje u fluidu koji se kree.
Osnovni tipovi energije koji se vezuju za fluid su:
potencijalna energija,
kinetika energija,
energija pritiska,
toplotna energija.
11
Osnove
2.3.1. Potencijalna energija

Potencijalna energija je energija koju fluid poseduje kao posledicu poloaja
(visine) iznad odreenog referentnog nivoa.
2.3.2. Kinetika energija

Kinetiku energiju fluid poseduje zahvaljujui svom kretanju. Odgovara radu
koji je potrebno uloiti da bi se masa fluida pokrenula ili zaustavila. Tako na
primer, 1 m3 tenosti sa gustiom od 1 kgm-3 i sa brzinom od v1 ms-1, ima
kinetiku energiju od 1 v12 dula.
2.3.3. Energija pritiska

Ovu energiju fluid poseduje na osnovu pritiska koji vlada u njemu. Na primer
fluid koji ima zapreminu V1 m3 i pritisak od p1 Nm-2, imae energiju pritiska
od p1V1 dula.
2.3.4. Toplotna energija

Tri napred navedena oblika energije se svrstavaju u mehaniku energiju.
Fluid takoe poseduje i energiju na osnovu svoje temperature, takozvanu
toplotnu energiju. Ako pri strujanju postoje otpori trenja mehaniki oblici
energije se pretvaraju u toplotnu.
2.3.5. Ukupna energija

Ukupna energija fluida E izraava se sledeom jednainom:
Ukupna energija = potencijalna energija + kinetika energija +
+ energija pritiska + toplotna energija
E = PE + KE + EP + TE
2.4. Viskoznost
Otpor trenja koji se javlja pri laminarnom teenju fluida naziva se viskoznost.
Ukratko, fluidni delii koji su u kontaktu sa zidovima cevi su u stanju
mirovanja dok se oni u centru cevi kreu najveom brzinom. Tako slojevi
fluida, koji su blie zidovima cevi i kreu se sporije, usporavaju one slojeve
koji su blie osi cevi a kreu se najveom brzinom. Takoe vai i suprotno,
slojevi koji se kreu bre ubrzavaju slojeve koji se kreu sporije.
Viskoznost fluida se izraava preko koeficijenta dinamike viskoznosti ije su
jedinice Nsm-2. Tako fluid ima koeficijent dinamike viskoznosti od 1 Nsm-2
12
ako je potrebna sila od 1 N da bi se ploa povrine od 1 m2 kretala brzinom

od 1 ms-1 paralelno sa nepokretnom ploom na rastojanju od 1 m, a prostor
meu njima je u potpunosti ispunjen fluidom. Ovo je prikazano na slici 2.4.
Tako za paralelne strujnice vai:
Koeficijent dinamicke viskoznosti =
Sila (F) Rastojanje (x)

Povrina (A) Brzina (v)
ili, ako se koristi gradijent brzine:

=
Slika 2.4.
Fx
dv
A
dx
Odreivanje dinamike viskoznosti
Odnos koeficijenta dinamike viskoznosti fluida i gustine na odreenoj

temperaturi se naziva koeficijent kinematske viskoznost:
na T 0C =
na T C
0
na T C
Viskoznost tenosti se smanjuje sa porastom temperature, pri stalnom

pritisku, dok se kod gasova viskoznost poveava sa porastom temperature,
pri konstantnom pritisku.
Viskoznost je i uzrok vrtlonosti u fluidu, a time i uzrok gubitaka koji nastaju
kod kolena, zatvaraa i svih ostalih otpora u cevi. Energija koja se javlja u
vrtlozima tenosti kroz vrtlono trenje nepovratno prelazi u toplotu.
13
Osnove
2.5. Bernulijeva teorema

Veina formula koje opisuju teenje u cevi pod pritiskom zasniva se na
Bernulijevoj teoremi (Daniel Bernoulli, 1700-1782, vajcarski fiziar). On je
tvrdio da poveanje (odnosno smanjenje) kinetike energije mora da se
nadoknadi smanjenjem (odnosno poveanjem) potencijalne energije ili
energije pritiska.
Razmatra se cev pod pritiskom (videti sliku 2.5, uz tabelu 2.1. sa
objanjenjima). Na njoj su popreni preseci 1 i 2. Izmeu njih se pri strujanju
nalazi odreena masa vode. Za vreme dt kroz presek 1 proe masa Qdt, da
bi ista tolika masa izala kroz presek 2 (naelo kontinuiteta). Za tu masu
vai:
prirataj rad sila umanjen
kineti
ke
=
za
energiju
koja
predje
iz
mehani
ke
(2.1)
energije u neku drugu vrstu energije

Prirataj kinetike energije posmatrane mase e biti:
v2 v2
Q dt 2 1
2
2
(2.2)
Na posmatranu masu deluje teina G, povrinske sile P1 i P2 (po presecima

struje) i K (po omotau).
Tabela 2.1. Objanjenja veliina
Veliina
Povrina
Presek
1
Presek
2
Jedinice
A1
A2
m2
Brzina
v1
v2
m/s
Pritisak
p1
p2
N/m2
Gustina
Kg/m3
m/s2
Z1
Z2
E1
E2
Ubrzanje
zemlj. tee
Pijezomet.
kota
Kota ose
cevi
Energetska
kota
Slika 2.5. Teenje u cevi pod pritiskom
14
Rezultat rada sile teine jednak je radu premetanja mase Q dt (sa teinom
Q dt, gde je = g specifina teina), sa kote Z1 na Z2. Moe se napisati:
rad sile teine
na posmatranu masu = Q dt (Z1 Z2 ) .

za vreme dt
(2.3)
Rad povrinskih sila P1 i P2 u presecima struje 1 i 2 u vremenu dt e biti:

p1 A1v1 dt - p2 A2 v2 dt = (p1 - p2) Q dt.
(2.4)
Ovde je iskoriena jednaina nepromenljivosti mase (kontinuiteta):

Q = v1 A1 = v2 A2 .
Na posmatranu masu vode deluje jo i sila K, ali njome spoljanja vrsta
granica (cev) ne moe da obavlja rad jer je nepokretna.
Jedan deo rada povrinskih sila prelazi u toplotu i time je izgubljen za
mehaniku energiju, pa se oduzima iz bilansa i izraava se sa EIZG G, gde je
G teina proteklog fluida, a EIZG je iznos energije po jedinici teine.
Izrazi 2.2 do 2.4 odnose se na energiju, odnosno rad izvren za vreme dt.
Teina koja protekne kroz vreme dt iznosi Q dt, pa je ukupna izgubljena
energija:
EIZG Q dt.
(2.5)
Sada moe da se napie jednaina odranja energije prema stavu 2.1. Delei
sa Q dt dobija se po jedinici mase:
p
p
v 22 v12
= (Z1 Z2 ) + 1 2
2g 2g
E IZG ,
(2.6)
gde je sa leve strane jednakosti prirataj kinetike energije a sa desne strane

rad sila, umanjen za energiju koja je iz mehanike prela u druge vrste
energije (toplota).
p
moe da se napie - pijezometarska kota, koja se odnosi na
ceo presek. Tako se dobija:
Umesto Z +
v 22 v12
= 1 2 EIZG .
2g 2g
(2.7)
15
Osnove
Ako se zamisli fluid kod koga nema otuenja mehanike energije ("idealan
fluid") onda jednaina 2.7 postaje
=
v 22 v12
,
2g 2g
(2.8)
ili
v 22 v12 = 2g .
Zapremina fluida koji struji kroz cev u jedinici vremena je Q, gde je:
A2 v2
A1
Zamenjujui ovo u prethodnoj jednaini dobija se:
Q = A1 v1 = A2 v2 ili v1 =
v 22 v 22
A 22
= 2g ,
A12
ili
A2
v 22 1 22 = 2g .
A1
A2
Deljenjem sa 1 - 22 gornja jednaina postaje:

A
v 22 =
2g
,
A 22
1 2
A1
odnosno:
v2 =
2g
1
A 22
A12
(2.9)
Odnos povrina nizvodnog i uzvodnog preseka je

m. Tako se dobija:
A2
1 22 = 1 m2
A1
a
1
A
1
A
2
2
2
1
moe da se napie kao
16
1
1 m2
A2
, i esto se obeleava sa
A1
Ovaj se lan naziva koeficijent brzine i obeleava se sa CV. Tako se jednaina

2.9 moe napisati kao:
v 2 = C V 2g
i
Q = A 2 v 2 = A 2 C V 2g ,
m3 s 1 .
kg s 1 .
Protok mase W e biti:

W = Q = A 2 C V 2g,
Kako je p = g :
Q = A2 CV
2p
,
W = A 2 C V 2p ,
m3 s 1 ,
(2.10)
kg s 1 .
Primena jednaina
Jednaine 2.1 do 2.7 vae za svaki tip teenja a jednaine 2.8 do 2.10 samo
za idealan fluid. Da bi se teenje ispravno definisalo teenje potrebno je
razmotriti i niz drugih parametara.
Pri izvoenju jednaine 2.9 viskoznost je zanemarena. U realnom
(viskoznom) fluidu razlika pritiska izmeu dva preseka p, vei je nego u
idealnom (bez viskoznosti).
Da bi se uraunao ovaj, a i neki drugi efekti, u jednainu teenja se uvodi
koeficijent protoka CQ, (u njemu je obuhvaan i koeficijent Cv). Definie se
kao:
Koeficijent protoka C Q =
St var ni protok mase

.
Teoretski protok mase
Ako je gustina ista u oba preseka to se moe napisati i preko zapremine:

CQ =
St var ni protok zapre min e

.
Teoretski protok zapre min e
17
Osnove
Koeficijent CQ moe da se odredi eksperimentalno pomou preciznih testova.

On zavisi od prenika i hrapavosti cevi i Rejnoldsovog broja. Jednaina 2.10
dobija sledei oblik:
Q = A 2 CQ
2p
= A 2 C Q 2g
(2.11)
Ona vai za sisteme u kojima je pri teenju Rejnoldsov broj vei od odreene
vrednosti (na primer 20 000). Za nie Rejnoldsove brojeve ili za veoma male
ili hrapave cevi osnovni koeficijent se mnoi korekcionim faktorom B. Njegova
vrednost zavisi od odnosa povrina, Rejnoldsovog broja, prenika i hrapavosti
cevi; nema dimenziju.
Razmatra se praktian sluaj, cev sa prigunicom, sa sledeim dimenzijama:
Unutranji prenik uzvodnog dela cevi
Prenik prigunice
Pad pijezometarskog pritiska na prigunici
Gustina fluida na uzvodnom kraju cevi
D
d
mm
mm
mm
kg m-3
Uvoenjem koeficijenta protoka CQ, korekcionog faktora B i numerike

konstante koja uzima u obzir merne jedinice, jednaina za protok zapremine
Q [m3 h-1] postaje:
Q = 0,000396 B C Q d2
[m
/h ,
a za protok mase W [kgh-1] e biti:
[kg / h] .
W = 0,000396 Z C Q d2
18
3.
Merenje protoka
3.1. Razlika pritisaka

Najrasprostranjenija tehnika merenja protoka u cevima koristi pad pritiska
koji je posledica lokalne promene poprenog preseka ili neke prepreke u cevi.
Kao to je pokazano u izvoenu Bernulijeve jednaine u prethodnom delu,
prepreka e izazvati poveenje brzine strujanja u suenom preseku, zbog
ega na tom mestu dolazi do pada pritiska. Dokazano je da je ova razlika
pritisaka (dp) u kvadratnoj zavisnosti od protoka (jednaina 2.10 i slika 3.1).
Slika 3.1.
Veza protoka i razlike pritiska
Mera protoka koji koristi ovu pojavu u principu se sastoji iz dva dela:
elementa koji predstavlja lokalnu promenu i izaziva razliku pritiska i elementa
koji meri tu razliku pritiska. Taj drugi element je u stvari diferencijalni
manometar. Najvei broj meraa ove vrste u vodovodnim sistemima
predstavljaju otroivine prigunice. Teorijska osnova, prikazana u delu o
Bernulijevoj teoremi, vai za sve tipove meraa sa lokalnim promenama u
toku, i tu spadaju:
prigunica (dijafragma, blenda),

Venturi cev i mlaznica,
Dolova cev,
rotametar,
mera na bazi otpora pokretne prepreke i drugi.
19
Merenje protoka
3.1.1. Prigunica
Prigunica (dijafragma, zaslon, blenda), u svom najprostijem obliku,
predstavlja elinu plou sa krunim otvorom poznatog prenika u centru.
Naziva se prigunica sa koncentrinim prelivom, vidi sliku 3.2(a). Postavlja se
na cevovod izmeu prirubnica. Ima i otvore na gonjem i donjem delu da bi se
spreilo gomilanje gasa ili taloga, slika 3.2(a).
Slika 3.2.
(a) Tipovi prigunica; (b) Prigunica sa koncentrinim prelivom
Na prigunici se meri jedna visinska razlika - to je pijezometarska razlika po

obodu cevi neposledno ispred i iza prigunice - i time je odreen proticaj, jer
postoji utvrena jednoznana veza izmeu te razlike i protoka. On se dobija
iz jednaine 2.11.
Ova vrsta prigunice nije pogodna za teke uslove u kojima se javlja prljava
voda i daje loe rezultate ako u cevi ima vazduha ili pare. Ove tekoe se
prevazilaze razliitim poloajem i oblikom otvora na prigunici, kao to su
ekscentrina i segmentna prigunica na slici 3.2(a).
Segmentna prigunica obezbeuje dobro merenje u sluaju da voda nije
ista. Njen oblik je takav da pokriva gornji deo preseka cevi, a prolaz vrstih
20
delova je omoguen kroz donji deo profila i tako se izbegava njihovo

nagomilavanje.
Ekscentrina prigunica se koristi na instalacijama gde se u vodi nalaze
nerastvoreni gasovi. Pogodne su i za cevovode iz kojih treba obezbediti
isputanje vode.
Plou prigunice treba povremeno menjati, im se napadna ivica iskrza ili
zaobli (pohaba).
Osobine
Karakteristine osobine su definisane u standardu ISO 5167-1. Ako se pri
instaliranju potuju korisna iskustva mogua su odstupanja od oko 1% od
punog opsega. Mogunosti primene su ograniene kvadratnom vezom brzine i
razlike pritisaka, pa je opseg merenja (razlika maksimalnog i minimalnog
merljvog protoka) dosta uzan i kree se u odnosu 1:3 (najvie 1:5).
Prednosti i mane
Prednosti prigunice su:
jednostavna primena,
nema pokretnih delova,
dugorona pouzdanost,
niska cena,
jednostavna proizvodnja.
Mane su:
kvadratna veza pritiska i brzine,

nedovoljan merni opseg (samo 1:3),
kritini zahtevi pri instaliranju,
veliki nepovratni gubici pritiska.
Uslovi za rad
Na uzvodnoj i nizvodnoj strani prigunice zahtevaju se prave deonice cevi.
Njihova duina zavisi od hidraulikih uslova na instalaciji i obino iznso oko
30 prenika cevi.
Oblast primene
Primenjuje se za istu vodu, tipino pri ogranienim opsezima protoka (na
primer kod bunarskih pumpi, filterskih instalacija i sl.) i gde gubici pritiska
imaju mali uticaj, kao i za tokove u kojima se javlja slobodan gas ili vazduh.
21
Merenje protoka
3.1.2. Venturi
Istorijski, verovatno prvi pravi tip cevnog meraa protoka, pronaao je Herel
(Clemens Herschel, 1842-1930.) i nazvao ga po Venturiju (Giovanni Batista
Venturi, 1746-1822. italijanski fiziar) zbog njegovog doprinosa istraivanju u
toj oblasti.
Osnovna konstrukcija klasine Venturijeve cevi prikazana je na slici 3.3.
Sastoji se od cilindrinog uvodnog dela, ulaza u obliku suenja, cilindrinog
grla, i izlaznog dela u obliku konusnog proirenja.
Kompletan tehniki opis moe se nai u standardu ISO 5167-1. Ovde se
navode samo najvaniji detalji:
Prenik grla d ne treba da bude manji od 0,224 D i ne vei od 0,742 D,

gde je D prenik ulaza;
Duina grla treba da bude 0,1 d;
Cilindrini uvodnik treba da ima prenik D i duinu ne manju od 1,0 d;
Konusno suenje treba da ima ugao od 10,5. Duina mu je, u tom

sluaju, 2,70 (D-d), uz odstupanje od 0,24 (D-d);
Divergentna deonica izlaza u obliku proirenja treba da ima ugao ne manji
od 5 i ne vei od 15. Duina treba da bude takva da izlazni prenik ne
bude manji od 1,5 d.
Slika 3.3.
Venturijeva cev
Voda prolazi kroz ulaz koji se suava, brzina se poveava i stvara se razlika
pritisaka izmeu ulaza i grla. Ona se registruje na isti nain kao kod
prigunice. Veza protoka i razlike pritisaka definisana je jednainom 2.11.
Slavine za pritisak
Na uzvodnom delu mesto za merenje pritiska treba da bude na cilindrinoj
ulaznoj deonici, na rastojanju od 0,5 D od suenja. Nizvodno mesto za
merenje pritiska nalazi se u grlu na rastojanju 0,5 d nizvodno od suenja.
Dimenzije slavina treba da budu takve da se izbegne zaepljavanje.
22
Slavine nisu sa samo jednim otvorom. Obino ih ima nekoliko, ravnomerno

rasporeenih po obodu cevi i meusobno povezanih u kruni prsten, koji se
esto naziva pijezometarski prsten. Njegova je prednost to daje pravu
srednju vrednost pritiska u preseku cevi.
Prednosti i mane
Prednosti Venturija su:
jednostavna primena,
mali gubici pritiska (najmanji od svih ureaja na principu razlike
pritisaka),
neosetljivost na neistou u vodi,
dugorona pouzdanost,
nema pokretnih delova.
Mane su:
visoka cena,
kvadratna veza pritiska i brzine,
nizak merni opseg (4:1),
kritini zahtevi pri instaliranju.
Uslovi za rad
U poreenju sa drugim meraima ovog tipa smanjene su neophodne duine
pravih deonica cevi i na uzvodnoj i na nizvodnoj strani. Kao opte pravilo za
Venturijeve cevi, zahteva se samo jedna polovina duine prave deonice u
odnosu na instalaciju sa prigunicom. Uobiajen je zahtev da duina uzvodne
prave deonica bude 10 do 20 prenika cevi.
Oblast primene
Venturi se koristi u situacijama gde je u vodi visok sadraj vrstih estica
(sirova voda i ponekad kanalizacija). Venturi je u principu ureaj sa malim
padom pritiska, i efikasan je za utedu energije. Meutim, sada je to skup
ureaj i retko se koristi na savremenim instalacijama. (Ovo je svakako ureaj
prolog a ne sledeeg veka.)
3.1.3. Opte napomene

Pad pritiska
Svi, do sada opisani, ureaji na principu razlike pritisaka u razliitoj meri su
uzrok nepovratnog gubitka pritiska. Korisno je u radu ove gubitke smanjiti
koliko je god mogue, i to je esto odluujui faktor meu kriterijumima za
23
Merenje protoka
izbor ureaja. Krive gubitaka pritiska za prigunice, Venturijeve cevi i

mlaznice u zavisnosti od diferencijalnog pritiska prikazane su na slici 3.4.
Slika 3.4.
Ukupni pad pritiska u zavisnosti od razlike

pritisaka na mernom elementu
Uslovi za instalaciju
Ve je ukazano da su uslovi za postavljanje, koji se zahtevaju za ureaje sa
razlikom pritiska, veoma strogi. Preporuljivo je da se merai postave to je
nizvodnije mogue od elemenata koji remete strujni tok, kao to su kolena,
zatvarai, reduciri i sl. Uslovi su detaljno opisani u standardu ISO 5167-1.
24
3.2. Vodomeri
Najbrojniji merni ureaji u vodovodima su rotirajui mehaniki vodomeri, (oni
kod kojih se osnovno dejstvo zasniva na obrtanju nekog mehanikog
elementa). Neke vrste mehanikih vodomera postale su svetski standard za
merenje utroene vode kod potroaa, i iscrpno su opisani u meunarodnim
standardima (ISO 3354). Ovakvi vodomeri su, prema karakteristikama i
opsegu merenja, razvrstani u klase (obeleene slovima), kako je prikazano u
sledeoj tabeli.
Nominalni proticaj vodomera qn
<15 m3/h
>15 m3/h
KLASE
Klasa A
Vrednost
Vrednost
Klasa B
Vrednost
Vrednost
Klasa C
Vrednost
Vrednost
Klasa D
Vrednost
Vrednost
qmin
qt
0,04 qn
0,10 qn
0,08 qn
0,30 qn
qmin
qt
0,02 qn
0,08 qn
0,03 qn
0,20 qn
qmin
qt
0,01 qn
0,015 qn
0,006 qn
0,015 qn
qmin
qt
0,0075 qn
0,0115 qn
Vrednost qt, koja deli

opseg vodomera na
dva dela, oigledno
je uvedena da bi pri
manjim
protocima
bila dozvoljena vea
greka. To je zbog
nemogunosti da se
napravi vodomer koji
ima istu tanost u
celom opsegu rada.
qn je nominalni protok vodomera. Granica greke u niem

opsegu od qmin do qt je +5%, a u viem opsegu od qt do qmax
je +2%; qmax=2qn
Na slici 3.5. prikazane su karakteristike vodomera klase B, prenika 100 mm.
Slika 3.5.
Karakteristike tipinog vodomera
25
Merenje protoka
Vodomeri se dele u dve velike grupe:
Zapreminski, kod kojih se voda proputa kroz vodomer u diskretnim

delovima zapremine. Protok se odreuje praenjem brzine kojom te
zapremine prolaze kroz vodomer. Koriste se kao integratori protekle vode.
Turbinski, kod kojih se do protoka dolazi preko frekvencije obrtanja
mehanikog propelera.
3.2.1. Zapreminski vodomeri

Zapreminski vodomeri su dobri za instalacije gde se zahteva visoka tanost i
dobra ponovljivost. Na njihovu tanost ne utiu pulzacije protoka. Mogu da
mere protoke tenosti sa viim viskozitetom tanije od drugih tipova
vodomera.
Princip merenja zasniva se na tome da tenost, idui kroz vodomer, pokree
merni element, koji deli mernu komoru na niz odeljaka koji se naizmenino
pune i prazne. Tako, u svakom punom ciklusu mernog elementa, odreena
koliina vode prolazi od ulaza do izlaza vodomera. Zaptivanje izmeu merne
komore i mernog elementa obezbeuje film tenosti koja prolazi kroz mera.
Broj obrtaja mernog elementa dobija se na brojaniku, koji je preko
odgovarajueg sistema zupanika ili preko magneta, povezan sa mernim
elementom.
Veliina greke zavisi od vie faktora, meu kojima su:
Veliina zazora izmeu rotora i merne komore, kroz koji voda moe da
proe neizmerena.
Veliina momenta potrebnog za pokretanje brojanika. to je moment
vei, vei je i pad pritiska u mernom elementu, zbog ega se poveava
procurivanje pored rotora.
Viskoznost vode. Poveanje viskoznosti izaziva poveanje pada pritiska, ali
se to kompezuje smanjenjem procurivanja u zazoru rotora.
Veliina trenja u leitima.
Tanost merenja protoka postignuta zapreminskim vodomerom znaajno

varira u zavisnosti od tipa vodomera, vrste i stanja tenosti koja se meri, kao
i od vrednosti protoka.
Najei oblici zapreminskih vodomera su:
sa
sa
sa
sa
sa
sa
obrtnim klipom,
recipronim klipom,
njiuim diskom,
kliznim lopaticama,
obrtnim lopaticama,
ovalnim zupanicima i sl.
26
Vodomer sa obrtnim klipom (prstenasti klipni vodomer) se najvie, od svih

zapreminskih, koristi u vodovodima. Slui za merenje potronje na kunim
prikljucima. Sastoji se od cilindrine radne komore u kojoj je smeten
prstenasti klip. Centralno telo klipa se obre pomou dva unutranja cilindra.
Klip i cilindar se alternativno pune i prazne vodom koja prolazi kroz vodomer.
Na bonom zidu klipa postoji prorez u koga ulazi pregrada na unutranjoj
strani radne komore.Ovo spreava proklizavanje klipa du pregrade. Obrtno
kretanje klipa se prenosi na mehaniki registrator pomou stalnog magneta.
Osnovna ema i princip rada ovakvog vodomera prikazani su na slici 3.6.
Slika 3.6.
Zapreminski vodomer sa obrtnim (prstenastim) klipom
27
Merenje protoka
Vodomeri ovog tipa imaju dvojaku prednost: irok opseg merenja (i do

200:1) i dobre rezultate pri merenju malih protoka. Izrauju se sa prenicima
od 15 do 100 mm. I pored svih prednosti u Beogradskom vodovodu ovi
vodomeri se vie ne ugrauju. Osnovni nedostatak im je to pri merenju
vode koja sadri pesak dolazi do brzog habanja kliznih povrina koje prestaju
da zaptivaju, i greake u merenju rastu.
3.2.2. Turbinski vodomeri

Vodomeri ovog tipa razvili su se iz starih projekata nemakog inenjera
Voltmana (Woltmann), koji je 1790. razvio propelerski tip meraa za merenje
protoka vode.
Vodomer sa Peltonovom turbinom

Vodomer sa Peltonovom turbinom slui za tano i ekonomino merenje
veoma malih protoka. Mera se zasniva na sledeem principu: dolazea voda
se pomou mlaznice koncentrie u uski mlaz velike brzine, koji tangencijalno
udara u obod rotora (vidi sliku 3.7). Obrtanje rotora i protok vode su u
linearnom odnosu a osetljivi namotaj detektuje prolazak feritnih vrhova
rotora. Sekundarni elektronski ureaj obrauje dobijene signale i rauna
brzinu obrtanja, a time i protok vode. Sistem dostie merni opseg od 50:1 sa
linearnou od oko 1% od punog opsega. Maksimalni protoci se kreu od
1,3 do 5000 l/min.
Slika 3.7.
Vodomer sa Peltonovom turbinom - osnovni tip
Kao direktna posledica razvoja ovog jednostavnog vodomera nastala je i

takozvana bajpas verzija. U tom reenju se koristi isto kuite ali na obe
strane ima otvore za uvoenje vode u mernu komoru (vidi sliku 3.8). Odnos
protoka u glavnom toku i obilaznom vodu je linearan. Ovako je dobijen
vodomer niske cene i visokog kvaliteta, sa dobrim mernim opsegom i
maksimalnim protokom od 22000 l/min (1320 m3/h).
28
Slika 3.8.
Vodomer sa Peltonovom turbinom u bonoj komori
Jednomlazni i viemlazni vodomeri

Za razliku od viemlaznog vodomera kod koga se vodeni tok vodi ka
propeleru u vidu mnogo malih mlazova, voda se u jednomlaznom vodomeru
dovodi na propeler tangencijalno, u jednom mlazu. Na slici 3.9. vidi se
osnovna razlika u toku vode kroz ove dve vrste vodomera.
Konstrukcija jednomlaznog vodomera je jednostavnija i osnovna prednost mu
je nia cena. Zbog nesimetrinog toka vode leite kola se vie haba i tako
mu je radni vek krai nego kod viemlaznog. Na poveanje greke merenja
utie i taloenje materijala, do koga moe doi u ulaznom delu kuita.
Turbina u viemlaznom vodomeru je simetrino izloena mlazevima vode sa
svih strana pa je radijalno optereenje leita manje nego kod jednomlaznog.
Pored toga, zbog aksijalnog ulaska vode iz uvodnog kanala odozdo navie,
leite nije optereeno sopstvenom teinom propelera.
Slika 3.9.
Razlika izmeu jednomlaznog i viemlaznog vodomera
29
Merenje protoka
Na slici 3.10. prikazana je uobiajena konstrukcija jednomlaznog vodomera.

Vodomer se sastoji od propelera koji se obre pogonjen mlazom vode koja
prolazi kroz telo vodomera. Brzina obrtanja propelera je proporcionalna brzini
vode. Propeler pokree sistem brojanika, slian mehanizmu kod vodomera
sa obrtnim klipom, i tako prikazuje koliinu protekle vode. Jednomlazni
vodomer ima samo jedan ulazni i jedan izlazni otvor. Iako je neefikasan pri
malim protocima, ovaj tip vodomera je veoma rasprostranjen, naroito za
merenje potronje vode u domainstvima.
Slika 3.10.
Jednomlazni (propelerni) vodomer
Tipian viemlazni vodomer prikazan je na slici 3.11. I kod njega voda okree
propeler brzinom koja je proporcionalna brzini toka. Kroz kuite protiu
brojni tangencijalni mlazevi vode koji deluju na turbinu i pogone je da se
okree. Broj obrtaja se registruje preko magneta a time i koliina protekle
vode. Voda u viemlazni vodomer ulazi kroz vie tangencijalnih otvora na
obodu krilne ae, pogaa propeler i kroz drugi niz otvora izlazi napolje.
30
Slika 3.11.
Viemlazni vodomer
Voltmanovi vodomeri
Voltmanovi vodomeri imaju turbinu oko koje voda struji aksijalno i slui za
merenje velikih proticaja. Gubici protoka su zanemarljivi. Prema poloaju ose
turbine dele sa na dva tipa: sa osom normalnom na osu cevi (WS) i sa osom
paralelnom osi cevi (WP).
31
Merenje protoka
Tip WS
U ovom tipu vodomera merni element je spiralna (helikoidna) turbina,
postavljena centralno u mernoj komori tako da voda struji aksijalno. Oblik
vodomera Voltman, tip WS prikazan je na slici 3.12, a presek na slici 3.13.
Turbina se sastoji od cilindra sa precizno oblikovanim lopaticama. Usled
delovanja potiska tenosti na cilindar trenje na njegovim osloncima je malo.
Usmerivai vodu ravnomerno upuuju na lopatice.
Slika 3.12.
Vodomer tipa Voltman, tip WS, izgled
Obrtno kretanje sa donjih zupanika prenosi se na broja pomou magnetno

keramike veze. Pomou specijano dodatih delova merni signal je mogue
dobiti i u elektrinom obliku.
Telo vodomera je od livenog gvoa. Vodomer izaziva veoma male gubitke
pritiska i pogodan je za merenje u distributivnim vodovima. On je "de facto"
standard za ove primene i nezamenljiv ureaj za kontrolu gubitaka u
vodovodnim sistemima. Proizvodi se sa prenicima od 40 do 300 mm, za
protoke od 24 do 1540 m3/h, sa tanou od 2% i mernim opsegom od
10:1. Za optimalan rad vodomera treba obezbediti deonicu prave cevi u
duini od 10 prenika uzvodno i 5 prenika nizvodno od vodomera.
32
Slika 3.13.
Vodomer tipa Voltman, tip WS, presek
Tip WP
Ovaj tip vodomera sastoji se od rotora, koji praktino nema otpor trenja i
obre se oko ose koja se poklapa sa osom cevi, i to proporcionalno protoku
vode kroz vodomer. Obrtanje turbine se registruje pomou stalnog magneta i
elektro kalema koji se nalazi na spoljnjoj strani kuita, kao na slici 3.15.
Jedini pokretni deo u vodomeru je turbina a jedina komponenta podlona
habanju je sklop leita. Meutim, izborom dobrog materijala (leita od
volframa) vodomer bi mogao da radi i do pet godina bez otkazivanja.
Voltman WP vodomeri se proizvode sa prenicima do 500 mm, sa linearnou
ispod 0,25% i ponovljivou boljom od 0,02%. Mogu da mere protok u
oba smera. Da bi se osigurali optimalni uslovi za rad vodomera treba
obezbediti deonicu prave cevi u duini od 10 prenika uzvodno i 5 prenika
nizvodno od vodomera.
Slika 3.14.
Vodomer tipa Voltman, tip WP, presek
33
Merenje protoka
Slika 3.15.
Voltman, tip WP
Kombinovani vodomer
Kombinovani vodomer je nain da se proiri opseg merenja jednog ureaja.
U principu su mogue razliite tehnike ali je u vodovodima najee u
upotrebi kombinacija Voltmanovog i viemlaznog (kunog) vodomera. Ureaj
za prebacivanje sa oprugom ili tegom slui da se pri smanjenju protoka
iskljuuje Voltmanov vodomer i mali protok ide samo kroz "sporedni"
34
vodomer. Ukupna
istrumenta.
koliina
se
dobija
sabiranjem
proticaja
kroz
oba
Tipian primer je vodomer tipa Kent 3000 V (vidi sliku 3.16). Sastoji se od
vodomera Helix 3000 sa spiralnom turbinom, ugraenog nepovratnog ventila
koji slui i za usmeravanje malih protoka, i obilazne cevi, na kojoj su
vodomer za male protoke i nepovratni ventil.
Slika 3.16.
Kombinovani vodomer Kent 3000 V
Pri malim protocima usmeravajui ventil ostaje zatvoren i voda ne prolazi

kroz veliki vodomer. Ceo tok se usmerava kroz mali vodomer. im protok
dostigne unapred odreenu granicu usmeravajui ventil se otvara usled
razlike pritisaka i voda protie kroz oba vodomera (vidi sliku 3.18).
Slika 3.17.
Izgled kombinovanog vodomera
35
Merenje protoka
Slika 3.18.
Kombinovani vodomer - usmeravajui ventil
3.2.3. Opta pravila za postavljanje vodomera

Tanost i ponovljivost ove vrste meraa iskljuivo zavisi od uslova koji
vladaju u cevovodu uzvodno i nizvodno od instrumenata.
esto je prenik vodomera isti kao i prenik cevovoda na kome se ugrauje.
Meutim, zbog slabijih karakteristika nekih vodomera pri niim protocima, na
nekim instalacijama se javlja potreba za redukcijom (instalisanje vodomera
prenika manjeg od prenika cevi). U takvim sluajevima instalacija treba da
se izvede kao na slici 3.19.
36
Slika 3.19.
Tipina instalacija vodomera
Obilazni cevovod ("bajpas")

Nekada je potrebno vodomer privremeno demontirati radi odravanja. To se
deava zbog kvara vodomera izazvanog prisustvom stranog materijala, usled
habanja, i sl. Ako nije prihvatljivo da cevovod za to vreme bude van funkcije,
onda treba ugraditi obilazni cevovod. On treba da bude istog prenika kao i
cevovod i da bude povezan na rastojanju od 10 prenika uzvodno i 5 prenika
nizvodno.
Reetka
Ako se u vodi koja prolazi kroz vodomer oekuje nepoeljan materijal treba
ugraditi reetku, koja e ga zadravati. Reetku treba redovno istiti i
odravati, da bi se izbeglo zapuavanje.
Peskolov
U sistemima u kojim voda sadri koliine peska opasne za mehanizam
vodomera treba ugraivati peskolov. Njegova namena je da pesak zaustavi
pre ulaska u vodomer i tako, spreavanjem habanja i zaglavljivanja,
produava vek vodomera.
Primena
Turbinski vodomeri se najee koriste za merenje potronje na prikljucima,
(za domainstava i industriju) i kao kontrolni vodomeri u distributivnoj mrei.
U praksi je najrasprostranjeniji Voltmanov tip vodomera.
37
Merenje protoka
3.3.Elektronski merai
U ovu kategoriju meraa protoka spadaju ureaji iji se osnovni principi rada
zasnivaju na elektronici, ili se primarno merenje odvija pomou nekog
elektronskog elementa. Tu spada nekoliko vrsta meraa:
elektromagnetni,
ultrazvuni,
instrumenti na bazi osclacije fluida i
korelacioni.
Veina istrumenata opisanih u ovom poglavlju doivela je znaajan razvoj u

poslednjih desetak godina, a opisane tehnike su polje stalnih inovacija u
oblasti merenja protoka. Obino se sastoje od primarnog i sekundarnog dela
ureaja. Mada su ponekad fiziki razdvojeni, predstavljaju jedinstven sistem i
moraju se tako i razmatrati.
3.3.1. Elektromagnetni merai

Princip rada elektromagnetnih meraa protoka zasniva se na Faradejevom
zakonu elektromagnetne indukcije (zato se esto nazivaju i induktivni). Po
tom zakonu se u provodniku, ako se kree u magnetnom polju, indukuje
elektromotorna sila sa amplitudom koja zavisi od jaine magnetnog polja,
brzine kretanja i duine provodnika, tako da je:
E B l v
gde je E elektromotorna sila, B magnetni fluks, l duina provodnika i v brzina

kretanja provodnika u magnetnom polju. Pravac elektromotorne slie u
zavisnosti od kretanja provodnika i magnetnog polja definisan je poznatim
pravilom desne ruke.
Ako voda u cevi ima ulogu provodnika, elektromotorna sila se generie prema
Faradejevom zakonu. Ova tehnika je opisana u standardu ISO 6817. Ako je
magnetno polje upravno na izolovanu cev kroz koju tee voda (koja je
provodnik), moe se meriti maksimalna razlika potencijala izmeu dve
elektrode postavljene na zid cevi tako da je prenik koji ih spaja upravan na
magnetno polje. Razlika potencijala je proporcionalna jaini magnetnog polja,
srednjoj brzini i rastojanju izmeu elektroda. Tako se mogu odrediti srednja
brzina i protok vode u cevi. Ovaj princip je ilustrovan na slici 3.20.
38
Michael Faraday
(1791-1867)
engleski fiziar i
hemiar
Slika 3.20. Osnpvni princip rada elektromagnetnog meraa protoka

Na slici 3.21 prikazana je osnovna konstrukcija jednog elektromagnetnog
meraa protoka. On se sastoji od primarnog ureaja, u koji spadaju cev kroz
koju prolazi voda, merne elektrode i magnetni namotaji, i sekundarnog
ureaja, koji obezbeuje pobudu magnetnog namotaja, pojaava izlazni
signal iz primarnog ureaja, konvertuje ga u oblik pogodan za prikazivanje,
prenos i integraljenje.
Primarni ureaj
Primarni ureaj je, u stvari deo cevovoda, izolovan pogodnim materijalom da
bi se izbegao kratak spoj elektroda, koje su u cev ugraene u samom
izolacionom sloju. Kalemovi elektro magneta, omotani su po spoljanjem
obodu cevi i esto su od vlage i potapanja zatieni premazom od "epoksi"
smole.
Sekundarni ureaj
Sekundarni ureaj se obino naziva pretvara, a slui da:
obezbedi napajanje kalema elektro magneta na cevi primarnog ureaja,

pojaa i obradi izlazne signale koji se generiu u elektrodama,
eliminie neeljene i pogrene signale.
39
Merenje protoka
Slika 3.21. Osnovna konstrukcija elektromagnetnog meraa protoka
Rad sistema
Za ostvarivanje odgovarajueg magnetnog polja oko cevi, neophodno je da
se na kalem elektro magneta dovede neka pobudna struja. To nije mogue
postii obinom jednosmernom strujom jer se tako na elektrodama javlja
polarizacija i elektrohemijske reakcije, pa se koriste neki oblici naizmenine
pobude. Najee se koriste sinusni i ne-sinusni talasni oblici pobude
(pravougli talas, pulsirajua jednosmerna struja i trapezni talas).
40
Sinusna naizmenina pobuda

Najstariji elektromagnetni merai protoka koristili su, kao izvor pobude za
kaleme elektromagneta, standardnu naizmeninu stuju od 50 Hz. U stvari
mnogi sistemi koji se i danas koriste rade na tom principu. Izlazna struja je
takoe naizmenina i kapacitivno se povezuje sa sekundarnom elektronikom,
da bi se izbegli uticaji jednosmernih napona. Ovakvi sistemi imaju neke
mane. Naizmenina pobuda pri transformaciji stvara nepoeljne napone. Oni
su posledica lutajuih struja u signalnim kablovima, gde se javlja promenljivo
magnetno polje. Imaju veliku potronju energije i nulti pomak (engl.: ofset),
kao posledicu tetnih parazitskih napona i zaprljanosti elektroda. Zato je
neophodno runo podeavanje merne nule. Ovi problemi se danas lako
prevazilaze korienjem impulsne sinusne ili ne-sinusne pobude.
Impulsna sisnusna pobuda se zasniva na korienju impulsne naizmenine
struje. Ova tehnika ima sve prednosti napred opisanih tehnika dok izbegava
sve njihove mane. Pobuda magnetnog kalema vri se iz glavnog dovoda kao i
kod uobiajenih tehnika naizmeninih pobuda, ali se struja pobude ukljuuje i
iskljuuje u okviru unapred programiranih intervala. Tako se postiu efekti
kompenzacije, kao i oni opisani kod impulsnih jednosmernih sistema. Tvrdi se
da je izlazna struja na elektrodama znaajno via od one dobijene na
konvencionalnim impulsnim jednosmernim sistemima.
Ne-sinusna pobuda
Promena gustine fluksa se moe tako podesiti da u jednom delu ciklusa
pobude bude jednaka nuli (dB/dt=0), tako da u tom periodu nee biti
neeljenih efekta transformisanja. Signal koji definie protok se osmatra u
tom periodu i tada je bez uticaja parazitskih napona.
Pravougli talas, pulsirajua jednosmerna struja i trapezni talas koristili su se,
u poetku, sa frekvencijama od oko 50 Hz, ali su se mnogi proizvoai sada
opredelili za sisteme sa niskim frekvencijama (2-7 Hz). Time se koriste
pogodnosti male potronje energije (na primer samo 20% od energije
potrebne za sline sisteme na 50 Hz), automatske kompenzacije nepoeljnih
napona, automatskog podeavanja nule i male osetljivosti na taloenje
materijala na elektrodama.
Primer jedne od ovih tehnika prikazan je na slici 3.22, gde se koristi pobuda
pravouglim talasom. Jednosmerni napon na kalemu se ukljuuje i iskljuuje
frekvencijom od oko 2,6 Hz, sa promenom polariteta u svakom ciklusu. Slika
3.22(a) prikazuje idealan oblik talasa struje za impulsnu jednosmernu
pobudu, ali zbog induktivnosti kalema ovakav oblik nije mogue ostvariti.
Reenje je, kao na slici 3.22(b), da se magnetni kalemovi napajaju iz izvora
konstantnog napona, obezbeujui pobudu slinu pravougaonoj. Signal
dobijen na mernim elektrodama je prikazan na slici 3.22(c). Signal se, kao
to se vidi, oitava u pet taaka u svakom mernom ciklusu. Posebnom
mikroprocesorskom obradom iz kombinovanog signala se ocenjuje i izdvaja
signal stvarnog protoka.
41
Merenje protoka
Slika 3.22. Impulsna jednosmerna pobuda
Osobine
Opte osobine elektromagnetnih meraa protoka definisane su standardom
ISO 6817. Tipine obvojnice tanosti prikazane su na slici 3.23. Meutim,
stvarne karakteristike pojedinih ureaja iroko variraju u zavisnosti od
proizvoaa. Tipina tanost od 1% opsega je lako dostina za brzine vee
od 1 m/s, ali su pri manjim brzinama generalizacije opasne i tu treba dobro
prouiti podatke proizvoaa. Konane osobine zavise od kvaliteta finalne
kalibracije, i zato nju treba obavljati u ovlaenoj ustanovi potujui sve
referentne standarde.
42
Slika 3.23. Tipine obvojnice tanosti elektromagnetnih meraa

Montaa
Elektromagnetni merai protoka osrednjavaju brzinu vode u poprenom
preseku cevi pa zato nisu naroito osetljivi na uzvodne i nizvodne uslove.
Preporuke za montau, koje daje proizvoa, treba striktno potovati kada se
zahteva maksimalna preciznost. Za normalnu upotrebu, pa i neke
nepovoljnije hidraulike uslove, dovoljno je obezbediti pravu deonicu cevi u
duini od 10 prenika uzvodno i 5 prenika nizvodno od meraa.
43
Merenje protoka
Uzemljenje
Ne sme se zanemariti znaaj pravilnog uzemljenja. Ono je neophodno kako
radi sigurnosti rukovaoca tako i radi postizanja zadovoljavajuih rezultata
merenja. Uputstva proizvoaa o uzemljenju i montai treba paljivo slediti.
Cevovod mora uvek da bude uzemljen. Cevovod, voda u njemu i mera
protoka moraju biti povezani jednim kontinualnim elektrinim kontaktom sa
istim uzemljenim potencijalom. Ovaj kontinualni kontakt je naroito vaan
ako je provodljivost vode slaba. Kako se taj kontakt ostvaruje zavisi od
konstrukcije meraa i vrste susednih cevi (metalna obloena, metalna
neobloena, ili nemetalna). Uvek su obavezne spojnice izmeu tela meraa i
cevi. Ako je mera instaliran na cevovod koji nije od metala obavezno treba
ugraditi kontakt za uzemljenje vode. To se postie preko metalnog prstena za
uzemljenje koji se umee izmeu prirubnica, osim ako interno uzemljenje
nije obezbeeno preko samog meraa. Ovi kontakti za uzemljenje su
neobino vani i treba ih ugraditi kako je preporueno.
Instalacija
Elektromagnetni mera protoka moe da se instalira u bilo kom poloaju
(vertikalno, horizontalno ili koso), ali cev mora uvek biti puna vode da bi se
ostvarilo tano merenje. Ako se ugrauje u vertikalnom poloaju voda mora
ii odozdo na gore, da bi se ostvario uslov ispunjenosti cevi. Pri
horizontalnom poloaju cevi osa u kojoj su elektrode ne treba da bude
vertikalna. (Niz mehuria vazduha kree se du gornjeg dela cevovoda i moe
da sprei kontakt elektrode sa vodom.)
Katodna zatita
Ako je merna glava instalirana u sistemu u kom postoji katodna zatita treba
obezbediti posebne mere predostronosti da bi se obezbedilo:
da struja ne dospe kroz vodu u telo merne glave,

da se u telu merne glave ne javi struja jaa od 10 A.
Ove mere opreza umanjie jainu tetnih rezultujuih magnetnih polja.
Elektrine smetnje
Signal koji se generie u veini meraa protoka je reda veliine 1 mV i
impedanca izvora esto prelazi 1 M. Zato treba voditi rauna o spreavanju
elektrinih smetnji. Na lokacijama sa visokim okolnim elektro umom treba
razmotriti ugradnju sistema kod kojih je merna cev integrisana sa
pretvaraem (primarni i sekundarni ureaj). U ostalim sluajevima za
povezivanje merne cevi i pretvaraa treba koristiti kablove male
kapacitivnosti, prema uputstvima proizvoaa. Rastojanje merne glave i
konvertora moe iznositi i do 100 m. Meutim ovakvi kablovi ne smeju da se
vode uz naponske kablove zbog mogunosti meusobnog presluavanja.
44
Uticaj rasporeda brzina

Kao to je ve opisano, elektromagnetni mera protoka ne zavisi u velikoj
meri od rasporeda brzina u preseku cevi i od promena tog rasporeda. Ipak, u
ekstremnim sluajevima, kada se raspored brzina veoma razlikuje od onog
koji je ostvaren pri originalnoj kalibraciji, potrebno je izvriti neophodne
popravke. Najuticajniji faktor kod veine meraa je raspored cevnih armatura
neposredno uzvodno od ureaja. Da bi se ovi uticaji sveli na najmanju
moguu meru, preporuljivo je da se obezbedi prava deonica cevi duine 10
prenika uzvodno od meraa i 5 prenika nizvodno. Ako ovo nije mogue
ostvariti, tada mera protoka treba kalibrisati na odgovarajuoj instalaciji sa
konfiguracijom brzina kakva se oekuje na mernom mestu.
ienje elektroda
To je oblast znaajnih rasprava koje prate brzi razvoj ove tehnike merenja.
Kvarovi na elektrodama su na ranim elektromagnetnim meraima protoka,
napajanim naizmeninom strujom, predstavljali znaajan problem. Mnogi
proizvoai, naroito "Fisher and Porter", razvili su razliita reenja. Postoje
tri glavne metoda koje su oprobane i koriene, sa manjim ili veim
uspehom. To su:
ienje ultrazvukom,
promenljive elektrode,
beskontaktne elektrode.
Daleko najuspenija metoda je svakako ienje ultrazvukom. Njen princip je

prikazan na slici 3.24.
Elektrode su mehaniki spojene sa ultrazvunim predajnikom. To je ureaj
koji, po javljanju jakog elektromagnetnog polja, stvara brze vibracije sa
frekvencijom viom od 20 kHz. Vibracije se prenose na elektrode. Ovo e
"istresti" sve naslage ili neistou sa elektroda. ienje moe da se obavlja
kontinualno (sa naizmeninim ciklusima "istresanja" i "merenja") ili s
vremena na vreme, na primer jednom meseno, nedeljno ili po potrebi.
45
Merenje protoka
Slika 3.24.
ienje elektroda ultrazvukom
Promenljive elektrode su jedna od mogunosti da se obavi njihovo fiziko

ienje. One se mogu skidati pod pritiskom i istiti bez zaustavljanja rada
cevovoda (vidi sliku 3.25).
Slika 3.25. Promenljive elektrode

Konano, ako ni jedna od navedenih tehnika nije pogodna, mogu se koristiti
beskontaktne kapacitivne elektrode. One su (vidi sliku 3.26) ugraene u
oblogu merne cevi ureaja, i imaju veliku povrinu. Svaka od elektroda,
zajedno sa vodom koja je u cevi, pretstavlja kondenzator i sa oblogom
formira dielektrik. Napon rezultujueg signala se prati preko ovih
kondenzatora.
46
Koristei prednosti savremene elektronike, danas je mogue poveati ulaznu

impedansu pretvaraa do takvog nivoa da ak ni znaajna oteenja na
elektrodama nemaju znaajnijeg uticaja na karakteristike meraa. Opisane
tehnike se zato koriste sve ree.
Slika 3.26.
Beskontaktne elektrode
Oblast primene
Elektromagnetni merai protoka su postali "de facto" standard za veinu
primena kod srednjih cevovoda u vodovodnim sistemima (kako za istu tako i
za otpadnu vodu) sa uobiajenim opsegom prenika od 50 do 900 mm, mada
se prave i van ovog opsega.
Prednosti
ne remeti tok i meri u oba pravca strujanja,

tanost elektromagnetnih meraa je tipino 1% od punog opsega, mada
neki proizvoai nude, uz dodatne trokove i tanost od 0,5% od
trenutnog protoka,
merni opseg je 10:1 (ili bolji uz umanjenu tanost),
ovaj tip meraa osrednjuje brzinu po preseku u kome se nalaze elektrode
pa nisu potrebne duge prave deonice (uzvodno i nizvodno) ni usmerivai,
zanemarljiv pad pritiska,
veliki raspon prenika (od 2,5 mm do 2500 mm, pa ak i vie),
pogodni za istu i otpadnu vodu.
47
Merenje protoka
Mane
neophodno snabdevanje elektrinom energijom,

visoka cena kod velikih prenika.
Slika 3.27.
Savremeni elektromagnetni mera protoka "Danfoss"
3.3.2. Ultrazvuni merai

Ultrazvuni merai protoka su direktna konkurencija elektromagnetnim
meraima, naroito za rad sa istom vodom. Oni mere protok kroz cev preko
praenja meuzavisnosti izmeu protoka vode i talasa ultrazvuka, koji se
emituje u ili kroz nju. Postoji mnogo metoda a dve, koje se najee
primenjuju, su:
Doplerova i
emisiona.
Dopler mera protoka

Ovaj tip meraa protoka koristi dobro poznati Doplerov efekat. Prouavao ga
je Dopler (Christian J. Doppler, 1803-1853. austrijski fiziar) i utvrdio da se
frekvencija zvuka menja ako se izvor zvuka, ili prepreka od koje se odbija,
48
kree relativno u odnosu na sluaoca. Veliina promene frekvencije je

pokazatelj brzine kretanja izvora zvuka, odnosno prepreke.
Doplerova metoda merenja protoka iroko je koriena niz godina za vodu u
kojoj ima vrstih estica, mehuria gasa ili drugih oblika diskontinuiteta koji
su mogli da odbijaju ultrazvune talase. Doplerov mera protoka praktino se
sastoji od kuita u koje su ugraena dva pijezoelektrina kristala, od kojih je
jedan predajnik a drugi prijemnik. Sve to zajedno se smeta na zid cevi, kako
je prikazano na slici 3.28(a). Predajnik emituje ultrazvuni talas sa
frekvencijom f1 i pod uglom 1 prema osi cevi. Ako se u vodi nalaze estice,
gasovi ili neki drugi diskontinuiteti, jedan deo emitovane energije se odbija
prema prijemniku. Ako voda putuje brzinom v, frekvencija odbijenog zvuka,
koji se dobija na prijemniku e biti f2, i iznosie:
f2 = f1 2 v cos
f1
.
c
(3.1)
gde je c brzina zvuka u vodi. Ovo se moe napisati na sledei nain:

v=
fd c
c (f2 f1 )
=
,
2 f1 cos 2 f1 cos
(3.2)
gde je fd Doplerovo odstupanje frekvencije. Meutim, za udvojeni predajnik

kao onaj na slici 3.28(b) e biti:
fd = f1 f2 = f1
v
(cos 1 cos 2 ) ,
c
(3.3)
gde je: 1 = ugao izmeu pravca toka i emitovanog zvuka,

2 = ugao izmeu pravca toka i odbijenog zvuka.
Osobine
Tanost i ponovljivost Doplerovog meraa protoka nije mogue garantovati
jer njegov rad zavisi od rasporeda brzina po preseku cevi, veliine i
koncentracije suspendovanih estica. to je voda istija ili to ima manje
reflektujuih estica, zvuna energija putuje dalje od mernog mesta, pa se
poveava mogunost odbijanja od zidova cevi i drugih prepreka, i tako se
formira Doplerova frekvencija koja nema jednostavnu vezu sa brzinom, koja
je prikazana. Uinak meraa kod iste vode je lo. Meutim, pod idealnim
uslovima i sa mogunou da se izvri kalibracija na licu mesta, mogue je
postii tanost od 10%, sa jo boljom ponovljivou. Na cevovodima sa
velikim prenikom brzina se meri blie zidu cevi pa treba da bude poznata
veza izmeu o zmerene brzine i srednje brzine u preseku.
49
Merenje protoka
Slika 3.28. Dopler mera protoka sa jednim (a) i dva predajnika (b)
Prednosti
mali graevinski radovi (samo treba obezbediti pristup cevi),

moe da se koristi i za otvorene tokove,
zanemarljivi gubici,
dobar merni opseg 25:1.
Mane
loa tanost i ponovljivost,

nepoznata zona u kojoj se meri brzina,
potreban reflektor zvuka u samom toku (vrste estice, mehurii).
Radni uslovi
Za rad Doplerovog meraa protoka potreban je akustini reflektor (u vidu
suspendovanih estica u vodi) i uz pravilno privrenje ureaja cev mora da
bude akustiki provodljiva. Doplerov mera je stekao lou reputaciju. Neki od
problema nastaju zbog nepravilnog postavljanja predajnika ili zbog loe
izabranog mesta za njegovo montiranje. Treba birati lako pristupano mesto
bez uticaja vibracija.
50
Cev mora da bude ispunjena vodom. Preporuuje se vertikalna cev sa tokom

navie ili horizontalna ispunjena cev. U sluaju da se koristi na horizontalnom
cevovodu dava treba montirati na boku, da bi se izbegli uticaji na signal
slobodnog vazduha (pri vrhu) ili naslaga materijala (na dnu).
Sistem sa dvostrukim predajnikom se obino koristi u situacijama kada je
signal slab ili kada se zahteva preciznije osrednjavanje brzine po profilu.
Obino se na manjim cevima (prenika ispod 500 mm) glave predajnika
postavljaju na suprotnim stranama cevi. Ako je signal i dalje slab ili je
prenik vei, predajnici se montiraju na istoj strani cevi, na rastojanju 50 do
150 mm.
Izmeu povrine davaa i cevi neophodno je naneti akustinu pastu, kao
masu za spajanje ta dva elementa ime se iskljuuje prisustvo vazduha i
postie najbolja provodljivost zvuka ka vodi.
Oblast primene
Uobiajeno se koristi kao mera protoka koji je jeftin i lako se ugrauje, pre
svega za otpadne vode i merenje protoka mulja, mada se poslednjih godina
ova tehnika uspeno primenjuje i na otvorene tokove.
Ova vrsta meraa je pogodna za regulaciju protoka kao i za situacije kada se
ne zahteva izuzetnna tanost. Ovi ureaji obino nisu pouzdani za praenje
protoka iste vode. Meutim, usled znaajnog tehnolokog napretka
karakteristike ove vrste meraa se popravljaju. Tako je, na primer,
kompanija "Peek Measurement" razvila itav niz ultrazvunih Dopler meraa
protoka kod kojih se signali dobijeni preko senzora obrauju Furijeovom
analizom. Pomou tehnika digitalne filtracije signala odbacuju se neeljene
(rasute) frekvencije, pa ostaju samo "prave", zavisne od proticaja. Na slici
3.29 prikazani su tipini "sirovi" i normalizovani spektri frekvencija dobijeni iz
instrumenta.
Slika 3.29. Tipian "sirov" i "normalizovan" spektar
51
Merenje protoka
Emisioni merai protoka

Emisioni ureaji, za razliku od Doplerovih, zasnivaju se na emitovanju
ultrazvunog talasa kroz tok i zato u radu ne zavise od diskontinuiteta ili
estica u vodi. Najvie se koristi metoda merenja vremena putovanja
zvunog talasa.
Princip rada tog meraa se zasniva na emitovanju ultrazvunog talasa izmeu
dve take, prvo u smeru toka vode pa zatim u suprotnom. U oba sluaja
brzina toka vode e uticati na vreme putovanja zvunog talasa izmeu te dve
take. Ta razlika je direktno proporcionalna brzini vode.
U praksi se zvuni talasi ne upuuju u pravcu toka ve pod nekim uglom,
kako je prikazano na slici 3.30. Vremena putovanja talasa niz vodu T12, i uz
vodu T21, mogu se izraziti na sledei nain:
T12 =
D
,
sin (c v cos )
(3.4)
D
,
sin (c + v cos )
(3.5)
i
T21 =
gde je v srednja brzina teenja vode pod uglom u odnosu na pravac

prostitanja ultrazvunog zraka, D je prenik cevi i c je brzina zvuka u vodi.
Slika 3.30. Ultrazvuni mera protoka sa vremenskom razlikom
Poto je c >> v cos razlika u vremenu T

T = T12 T21 =
2 d cos v
,
c2
e biti:
(3.6)
52
Razlika u vremenu putovanja je proporcionalna srednjoj brzini v a obrnuto

proporcionalna kvadratu brzine zvuka c, pa je za prenike meraa koji se
koriste u vodovodnim sistemima obino vrlo mala. Na primer, za cev prenika
100 mm u kojoj je brzina vode 1 m/s, sa dva predajnika pod uglom od 45 i

pod pretpostavkom da je brzina zvuka u vodi 1500 m/s, vreme putovanja e
biti 94,3 s a razlika vremena putovanja za dva smera e biti (T12-T21) 88 ns.
Proizvoai najee koriste dve metode merenja i to na bazi:
razlike frekvencija,
razlike vreme putovanja.
Razlika ferekvencija
U ranim pokuajima primene emisionih tehnika esto se koristila metoda
merenja razlike frekvencija ultrazvunih talasa usmerenih istovremeno uz tok
i niz tok, ije je sutina prikazana na slici 3.31. Ovde se impuls emituje posle
prijema prethodnog. To se odvija sa frekvencijom koja je direktno zavisna od
vremena putovanja talasa u oba smera.
Slika 3.31. Ultrazvuni mera protoka sa razlikom frekvencije
Frekvencija u pravcu toka (f12) se razlikuje od one u suprotnom pravcu (f21) i

njihova razlika je direktno zavisna od srednje brzine vode u cevi.
53
Merenje protoka
Koristei jednaine 3.4 do 3.6, date u prethodnom tekstu dobija se:

c + v
f12 = sin
cos ,
d
c v
f21 = sin
cos ,
d
pa je razlika frekvencija jednaka:

f12 f21 = 2 sin
cos v
.
d
Ovaj rezultat ne zavisi od brzine zvuka u vodi. Meutim, jedan od najveih

tekoa sa ovom metodom je u tome to zbog nailaska zvunog talasa na bilo
kakvu prepreku dolazi do gubljenja signala, to umanjuje tanost merenja.
Pored toga, da bi se postigla dobra tanost sistema period merenja mora da
bude dovoljno dug.

Ovaj sistem se zasniva na sekvencijalnom ili simultanom merenju vremena
putovanja. Na slici 3.32 prikazana je ema rada instrumenta sa
sekvencijalnim merenjem vremena. Multiplekser prebacuje predajnike
naizmenino na emitovanje i primanje. Merenje vremena se obavlja nekom
od digitalnih, analognih ili hibridnih elektronskih metoda.
Brzina zvuka, koja je veoma bitna u ovoj metodi, dobija se preko srednjeg
vremena putovanja impulsa uzvodno i nizvodno, to se elektronski obrauje i
automatski koristi. Ova se metoda koristi kod najveeg broja prenosivih
ureaja koji se privremeno privruju na cevovod.
54
Slika 3.32. Ultrazvuni mera protoka sa razlikom vremena putovanja
Konstrukcija i radne karakteristike

U principu, mera protoka se sastoji od merne cevi na ijoj spoljnjoj strani je
montiran par ultrazvunih davaa, i posebnog elektronskog dela sa
predajnikom i pretvaraem, kao to je prikazano na slici 3.33(a). Dava moe
biti potopljen ili nepotopljen, i sastoji se od piezomelrktrinog kristala,
dimenzionisanog da emituje eljenu frekvenciju (obino 1 do 5 MHz). Dva
primera uobiajenih sklopova sonde vide se na slici 3.33(b).
55
Merenje protoka
Slika 3.33. (a) Uobiajena konstrukcija meraa; (b) Sonda
Meutim, injenica je da mera meri srednju brzinu vode po osi cevovoda, a

raspored brzina po preseku cevi moe biti poremeen usled loe odabranog
mernog mesta ili blizine kolena, zatvaraa i slino. Da bi se prevazili ovi
problemi razvijen je niz razliitih konstrukcija, meu kojima su:
jednostruki i viestruki snop,

aksijalni snop,
prenosivi mera.
56
Jednostruki i viestruki snop - Ovaj oblik konstrukcije se najee primenjuje.

Varijanta sa jednostrukim snopom je ve prikazan na slici 3.33. Meutim,
znaajna poboljanja u osrednjavanju brzine po profili postiu se korienjem
instrumenata sa dvostrukim, viestrukim ili ukrtenim snopovima pomou
vie parova sondi. Ovo je ematski prikazano na slici 3.34. Na slici 3.34(a) i
(b) su poboljanja proistekla direktno iz varijante sa jednostrukim snopom,
dok je na slici 3.34(c) posebna vrsta koja se koristi na cevovodima velikog
prenika radi kompenzacije nepravilnosti u toku koje nastaju zbog blizine
krivina.
Slika 3.34. (a) Dvostruki; (b) Viestruki snop; (c) Ukrteni snopovi
Aksijalni snop - Ova konstrukcija se koristi na cevima malog prenika (slika

3.35). Ona omoguava da se sonde postave du aksijalne ose meraa. Tako
se vreme putovanja produava pa se time poveava i tanost.
57
Merenje protoka
Slika 3.35. Aksijalni snop
Prenosivi mera - Merai koji se privremeno postavljaju na cevovod odavno

se koriste, ali su tek u poslednje vreme, uz primenu savremene mikroprocesorske elektronike, prihvaeni kao pouzdana i tana konstrukcija
meraa protoka. Prenosivi merai se koriste ili pri istraivanjima ili kao stalne
instalacije. Mogu biti potopljeni (mokri), sa sondama koje se u cev umeu
kroz odgovarajue zatvarae, ili nepotopljeni (suvi), kod kojih sonde emituju
ultrazvuk kroz zidove cevi. Ova tehnika je najsavremenija i ovde
najzanimljivija. Ultrazvuna veza sonde i cevi ostvaruje se akustinim gelom
(pastom) ili epoksi smolom, kako je opisano i kod Doplerovog meraa. Kako
ultrazvuk prolazi kroz zidove cevi, kao na slici 3.36, mogue je postii emisiju
i kroz cevovode sa prenikom do 2000 mm. Meutim, potencijalni izvor
greaka su merenje debljine zida i prenika cevi na licu mesta, kao i
nepoznati uslovi u unutranjosti cevi. Zato se vea tanost moe oekivati od
meraa sa potopljenim (mokrim) senzorima.
Slika 3.36. Nametanje prenosivog ultrazvunog meraa
58
a)
b)
Slika 3.37. (a) Izgled meraa; (b) Merenje debljine zida - "Peek"
Opti uslovi za rad

Ultrazvune sonde za merenje protoka kalibrisane su za teenje u cevima
koje su ispunjene vodom i gde je profil brzina u potpunosti razvijen. Greke
se javljaju ako na mernom mestu doe do poremeaja profila brzina. Za
veinu tipova meraa na uzvodnoj strani treba obezbediti deonicu prave cevi
duine najmanje 10 prenika iza kolena, odnosno 20 prenika iza zatvaraa ili
suenja cevovoda.
Osnovno je da senzori imaju solidnu akustinu vezu sa vodom ili zidom cevi.
Spoljnji senzori treba da budu privreni na paljivo pripremljenu povrinu
cevovoda uz primenu odgovarajueg akustinog gela ili adheziva.
Prednosti
merenje u oba smera,

nema gubitaka pritiska,
cena ne zavisi od prenika,
mogunost prenoenja,
dobar merni opseg 10:1.
Ogranienja
tanost strogo zavisi od profila brzina,

slabije karakteristike pri malim proticajima.
59
Merenje protoka
3.3.3. Oscilacije fluida

Princip rada ove vrste meraa zasniva se na injenici da se iza prepreke
poznate geometrije u toku vode pojavljuju oscilacije pritiska koje su
predvidljive i periodine. Stepen oscilacija je u direktnoj vezi sa veiliinom
protoka. Postoje dva glavna tipa meraa na bazi oscilacije fluida koji koriste
vrtloge ili kovit.
Vrtloni mera
Ako se u tok postavi otroivino telo od njegovih ivica e se odvajati vrtlozi.
Na slici 3.38 ilustrovan je taj princip.
Slika 3.38. Princip rada vrtlonog meraa
Vrtlozi se naizmenino odvajaju od obe ivice tela i koliina vrtloga je direktno

proporcionalna srednjoj brzini vode u cevi. Ako je telo postavljeno u centar
cevi onda je frekvencija odvajanja vrtloga linearno zavisna od protoka.
Postoji vie metoda za detekciju vrtloga: ultrazvuna, termika, pomou
oscilujueg diska, kapacitivna, i druge. Svode se na merenje alternativnih
promena pritiska na telu. Tako dobijen nisko frekventni signal sa primarnih
senzora je srazmeran protoku. Pretvara se u analogni ili digitalni izlaz za
prikazivanje i dalji prenos. Kalibracija (odreivanje broja impulsa po m3) vri
se podeavanjem dimenzija i geometrije otroivinog tela. Ovi instrumenti
dostiu tanost bolju od 1% celog opsega i merni opseg preko 15:1.
Kovitni mera
Kovit (vir) se u cevi izaziva pomou lopatica koje strujnom toku daju
rotacionu komponentu. U poetku se osa rotacije vode poklapa sa osom
meraa, ali kada kovit ue u proirenje dolazi do promene pravca ose rotacije
(precesija), vidi sliku 3.39.
60
Slika 3.39.
Kovitni mera protoka
Oblast sa najveom brzinom vode rotira oko ose meraa, to prouzrokuje

oscilacije ije su frekvencije proporcionalne proticaju u cevi. Promene brzine
se pretvaraju u elektrine impulse. Postoje merai za protoke od 0,05 l/s,
prenika 25 mm, do najvie 200 l/s, prenika 300 mm. Imaju tanost od
1% izmerene vrednosti i ponovljivost od 0,25 izmerene vrednosti.
3.3.4. Korelacioni mera protoka

U skoro svakom fluidnom toku javljaju se prirodne fluktuacije veliina kao to
su gustina, turbulencija i temperatura, koje putuju niz struju brzinom toka i
mogu se izmeriti pogodnim davaima. Ako se takva dva davaa postave
zasebno na cev na rastojanju L kao na slici 3.40. uzvodni dava e
registrovati fluktuacije t sekundi pre nizvodnog. Rastojanje davaa podeljeno
sa vremenom putovanja fluktuacije izmeu dva davaa daje srednju brzinu
teenja vode. U praksi sluajne fluktuacije nisu stabilne pa se izlazni signali iz
davaa koriste za analizu korelacionih funkcija. Njihovi maksimumi su
pomereni za vreme Tp i korelaciona brzina je tako:
v=
L
TP
a protok:
Q = CK
D2 L
4
TP
61
Merenje protoka
gde je D prenik cevi a koeficijentom CK je obuhvaen uticaj karakteristika

toka, hrapavosti cevi, neravnomernosti brzina i sl.
Slika 3.40. Princip rada meraa na bazi analize korelacija
3.4.Maseni merai protoka

Merenje protoka mase moe imati izvesne prednosti nad merenjem protoka
zapremine, jer na primer pritisak, temperatura i specifina teina ne moraju
da se uzimaju u obzir. Jedini nedostatak je to prisustvo vazduha u vodi
onemoguava primenu ove metode. Pri merenju protoka kod dvofaznog
teenja mora se biti veoma oprezan.
Postoje dva tipa masenih meraa protoka:
Koriolisov (iroskopski),
termiki.
3.4.1. Koriolisov (iroskopski) mera protoka

Ovaj tip meraa postaje vrlo popularan i koristi merenje torzionog momenta
koji se javlja usled kontrolisanog saoptavanja Koriolisove sile fluidnoj struji.
Ova sila je prisutna kad se pravolinijsko i kruno kretanje javljaju zajedno.
Na slici 3.41. prikazan je princip rada takvog meraa. Koriolisova sila je
jednaka:
62
r
r r
FC = 2 m ( v )
r
gde je : Fc Koriolisova sila,
m
r
r
v
masa vode
ugaona brzina
radija ln a brzina
Mera se sastoji od dve cevi kroz koje

tee voda. One osciluju i ponaaju se kao
zvuna viljuka.
Koriolisova sila koja se saoptava cevima
u njima prouzrokuje fazna pomeranja.
Kada nema protoka obe cevi osciluju

fazno (1).
Kada voda protie cevima oscilacije se
usporavaju na ulazu (2) i ubrzavaju
na izlazu (3).
Ako se poveava protok poveava se i

razlika (A-B). Oscilacije cevi se kontroliu
elektrodinamikim senzorima na ulazu i
izlazu.
Slika 3.41.
Princip rada
Koriolisovog meraa
Merenje na opisanom principu ne zavisi od temperature, pritiska, viskoznosti i

provodljivosti, niti od rasporeda brzina po preseku cevi. Mogua je tanost i
preko 0,5% punog opsega.
3.4.2. Termiki maseni mera protoka

Ova verzija meraa protoka mase se sastoji od cevi kroz koju tee voda,
uzvodnog i nizvodnog temperaturnog senzora i izvora toplote kao na slici
3.42. Senzori su deo Vitstonovog mosta (Sir Charles Wheatstone, 1802-1875.
engleski fiziar i pronaaza). Instalirani su na jednakom rastojanju od izvora
toplote pa kad voda stoji primaju istu koliinu toplote i most je u ravnotei.
Meutim, sa poveanjem protoka nizvodni senzor prima sve vie toplote od
uzvodnog, to remeti ravnoteu. Temperaturna razlika je proporcionalna
protoku mase.
63
Merenje protoka
Slika 3.42. Princip rada termikog masenog meraa
64
4.
Merenje brzine
esto je u hidraulikim analizama potrebno izmeriti lokalnu vrednost brzine

vode u jednoj taki preseka cevi, da bi se tako, uz poznat raspored brzina i
hrapavost cevi, odredila srednja brzina ili protok vode. To se moe obaviti
pomou niza metoda, od kojih su u vodovodima najee primenjivane pito
cev, elektromagnetna sonda i turbinska sonda.
4.1. Pito cev

4.1.1.Princip rada
Pito cev meri razliku hidrostatikog i hidrodinamikog (ukupnog) pritiska u
izabranoj taki. Princip rada je sledei: ako je cevica postavljena tako da je
njen otvor okrenut prema toku (slika 4.1), voda koja ulazi u nju se zaustavlja
a njena kinetika energija se pretvara u potencijalnu. Pritisak, koji se javlja u
cevici, e biti vei od pritiska u toku za izvesnu razliku koja se naziva
"zaustavni pritisak". Ako se pri tom meri i hidrostatiki pritisak, razlika
izmeu njega i onog merenog pomou Pito cevi e biti mera zaustavnog
pritiska, pa tako i brzine vode u cevi. Iz jednaine 2.8 zaustavni pritisak je:
v2 v2
= 1 2
2g 2g
Henri Pitot (1695-1771)

francuski inenjer i fiziar
Slika 4.1.
Pito cev
65
Merenje brzine
gde je v2=0. Odatle je

v2
= 1
2g
to jest pritisak se poveava za
v12
, pa je brzina v1 jednaka:
2g
v1 = 2g
Ako se Pito cev koristi kao stalni ureaj za merenje protoka u cevovodu veza
izmeu brzine u taki u kojoj se meri i srednje brzine u cevi mora biti
poznata. To se postie merenjem brzina u nekoliko taaka preseka cevi, ime
se dobija raspored brzina po preseku kao i srednja brzina u cevi.
Zbog kvadratne zavisnosti zaustavnog pritiska (dobijenog pomou pito cevi) i
brzine vode, merenje malih vrednosti je oteano, to predstavlja nedostatak
ove tehnike.
Rad sa Pito cevi je u potpunosti standardizovan i svi detalji o konstrukciji i
radu sa njom opisani su u standardu ISO 3966.
4.1.2. Ureaji za osrednjavanje

Mnogi proizvoai nude razliite Pito cevi sa vie otvora, kojima se postie
izvestan nivo osrednjavanja brzine. Tipian ureaj ove vrste ima etiri otvora
na uzvodnoj strani. Svi su jednake povrine i povezani sa komorom za
osrednjavanje, pa se tako meri srednji ukupni pritisak. Otvori su postavljeni
po logaritamsko-linearnom rasporedu. Hidrostatiki pritisak se dobija preko
jednog otvora, okrenutog na nizvodnu stranu. Zbog toga ovakav ureaj moe
da meri samo u jednom smeru.
Slika 4.2.
Pito cev sa vie otvora "Anubar"
66
Na slici 4.2. prikazana je pito cev sa vie otvora, komercijalnog naziva

"Anubar". Otvori su postavljeni tako da mere reprezentativni hidrodinamiki
pritisak u njima. Hidrodinamiki pritisak iz uzvodnih otvora se osrednjava u
unutranjoj "interpolacionoj" cevi, povezanoj sa delom ureaja visokog
pritiska. Deo niskog pritiska u ureaju je povezan sa nizvodnim elementom,
koji meri hidrostatiki pritisak. Tako dobijeni diferencijalni pritisak predstavlja
srednju brzinu u cevi, pri emu se moe obezbediti tanost i do 1%
trenutne vrednosti protoka.
4.2. Elektromagnetna sonda

Elektromagnetna sonda je u osnovi novija verzija elektromagnetnog meraa,
koji je ranije opisan. Princip rada im je u osnovi isti. Elektromagnetna sonda
za merenje lokalne vrednosti brzine se sastoji od senzora, krunog ili
eliptinog preseka, u kome je smeten magnetni kalem i dve elektrode na
suprotnim stranama.
Postoje dve metode merenja: sa unutranjim i sa spoljanjim poljem.
4.2.1. Metoda unutranjeg polja

U neposrednoj blizini vrha senzora cilindrinog oblika, nalazi se otvor
prenika oko 20 mm (vidi sliku 4.3). U otvoru su smetene dve elektrode a
oko njega je magnetni kalem, koji stvara polje oko otvora. Kao to magnetni
mera meri protok u celoj cevi, tako se ovde meri brzina vode koja prolazi
kroz otvor na sondi, indukujui elektromagnetnu silu u elektrodama,
proporcionalnu lokalnoj brzini vode kroz otvor senzora.
Slika 4.3.
Elektromagnetna sonda (unutranje polje)
67
Merenje brzine
4.2.2. Metoda spoljanjeg polja

U ovoj varijanti meraa elektrode su postavljenje na spoljnim stranama
sonde (vidi sliku 4.4). Magnetni kalem je u telu sonde i obezbeuje magnetno
polje u neposrednoj okolini spoljanjih povrina. Osa sonde je postavljena
unutar cevi tako da magnetno polje, kad kroz njega prolazi vodeni tok,
prouzrokuje elektromagnetnu silu u elektrodama.
Slika 4.4.
Elektromagnetna sonda (spoljanje polje)
4.2.3. Osobine
Ove sonde mogu da mere brzine u opsezima od 0-1 m/s do 0-10 m/s, sa
tanou od 5% od izmerene brzine (u taki), sve do vrednosti od 0,05 m/s
i pod pritiskom od 20 bara.

Idealni uslovi za instalaciju: cevovod sa to veom duinom prave deonice
uzvodno i neto manjom nizvodno. Sonda ima svoju elektrodu za uzemljenje
pa nisu potrebni dodatni delovi za tu svrhu. Zahteva se najmanja
provodljivost od 1 mikro mho/cm (1 mikro simens/cm). Sa poveanjem
provodljivosti performanse se bitno ne poboljavaju.
Prednosti
nema pokretnih delova,

meri u oba smera,
merenje malih vrednosti brzina (0,05 m/s).
68
Nedostaci
relativno visoka cena,

za dui rad potrebno napajanje elektrinom energijom.
Polje primene
Promovisana od proizvoaa kao zamena za rasprostranjenu sondu sa
turbinom, ova vrsta sonde se moe uspeno koristiti i za istu i za prljavu
vodu. Kao i veina sondi, moe da se montira pod pritiskom kroz sopstveni
naglavak sa zatvaraem koji se privruje na zid cevi, vidi sliku 4.5.
Slika 4.5.
4.3.
Elektromagnetna sonda (spoljanje polje) sa naglavkom za

montiranje pod pritiskom i vezom na loger "ABB Kent-Taylor"
Sonda sa turbinom
4.3.1. Princip rada

Ovaj tip meraa se koristi za merenje lokalne brzine vode u cevi, i u
vodovodima se najvie primenjuje od svih meraa ove vrste. Sastoji se od
male viekrilne turbine, obino smetene u zatitno kuite, kako je
prikazano na slici 4.6. Sada ve "de facto" industrijski standard u vodovodnim
sistemima, sa nizom konstruktivnih varijanti. Mera na slici 4.6 e svakako
biti najpoznatiji itaocu. Proizvodi je "Quadrina", i sastoji se od rotora sa 8
lopatica, od nerajueg elika, i prenika od 29 mm. Smetena je na
minijaturnom leaju na nosa u centru otvora od 30,5 mm, koji se nalazi u
elinom bloku prenika 36 mm. Svaki obrtaj lopatice turbine registruje
elektronski senzor koji, uz pojaalo i pretvara, daje izlazne elektrine
impulse opsega 0 do 1 kHz, proporcionalno brzini vode.
69
Merenje brzine
4.3.2. Osobine
Postie se tanost bolja od 1% od punog opsega merenja, izmeu 0,15 i 6,00
m/s, uz maksimalni radni pritisak od 16 bara.

Vek leajeva veoma zavisi od uslova rada i tipa leaja. Moe se oekivati da
dostignu 10 000 do 25 000 radnih sati. Najvea dozvoljena brzina obrtanja
turbine ne treba da bude vea od 150% nominalno najvee brzine.
Dugotrajan rad uz prevelike brzine drastino skrauje vek leajeva.
Slika 4.6.
Turbinska sonda "Quadrina"
Prednosti
jednostavnost i mala cena,

veliko iskustvo iz duge upotrebe,
relativno dobra tanost,
mogunost napajanja iz akumulatora.
70
Nedostaci
brzina se meri samo u jednoj taki,

habanje pokretnih delova.
4.4. Nain korienja

Sonde se koriste kao prenosivi standardi pri kalibrisanju stabilnih meraa ili
kao zamena za merae protoka u privremenim ili fiksnim instalacijama.
Uspena upotreba ureaja koji meri brzinu vode u jednoj taki zapoinje sa
merenjem u jednoj ili vie taaka, iji je poloaj u poprenom preseku cevi
matmatiki odreen. Srednja brzina, pa onda i protok, sraunava se
integraljenjem. Neophodna merenja brzine mogu da se obave na sledee
naine:
nizom posebnih ureaja (uglavnom na cevovodima velikog prenika) ili

jednim ureajem postavljenim u taku sa priblino srednjom brzinom ili
merenjem brzine du jednog prenika, u jednom poprenom preseku.
Upotreba sondi za merenje protoka u vodovodnim sistemima nije

standardizovana. Tehnike merenja variraju, od one sa jednom mernom
takom u osi cevi ili u taki sa srednjom brzinom, do praenja est ili osam
taaka u izabranom profilu, da bi se odredila zapremina protekle vode.
Merenje u jednoj taki moe da se primeni kod velikih cevovoda. Ako se
merna taka postavi na rastojanje od 0,75 R od ose cevi (gde je R
poluprenik cevovoda) dobie se zadovoljavajua aproksimacija srednje
brzine vode u cevi.
Ako nije mogue meriti u taki sa srednjom aksijalnom brzinom, meri se
lokalna brzina u centru cevi. Meutim, tada je neophodno obaviti kaibraciju, i
to putem prethodnog utvrivanja odnosa V/VC (srednje aksijalne brzine i
brzine u osi cevi). Gde god je mogue, posebno ako ureaj nije pod uticajima
koji bi menjali raspored brzina po poprenom preseku, i ako je pravac
uzvodno od mernog profila dovoljno dug, merenje treba obavljati u taki gde
se pretpostavlja da je lokalna brzina jednaka srednjoj aksijalnoj brzini. Tada
se ureaj postavlja na udaljenju od 0,242 R od unutranjosti zida cevovoda,
uz dozvoljeno odstupanje od 0,01 R. Ovo rastojanje se rauna u odnosu na
prenik cevi na mestu na kom se ureaj instalira, a ne na srednji prenik
cevovoda.
4.4.1. Uslovi za instaliranje

Poeljno je da sve instalacije za merenje brzine u taki budu na cevovodu u
kome preovlauje potpuno razvijeno, simetrino teenje. Da bi se to postiglo
potrebno je obezbediti pravu deonicu cevovoda duine najmanje 50 prenika
uzvodno od mernog mesta i 5 prenika nizvodno.
71
Merenje brzine
Ovako duga prava deonica se esto teko nalazi i mera mora da se postavi
relativno blizu nekog uzroka poremeaja toka. U takvim sluajevima osnovno
je da se odrede rasporedi brzina u poprenom preseku, i to u dve ravni pod
uglom od 90, da bi se ustanovio uticaj prepreke na raspored brzina. Tako se
i sa samo 10 prenika pravca uzvodno od meraa i 5 prenika nizvodno moe
dobiti protok sa tanou u okviru 3% stvarne vrednosti.
Mesto postavljanja sonde za merenje lokalne brzine mora uvek biti uzvodno
od drugih vrsta meraa. Naroito velike poremeaje rasporeda brzina u
preseku nizvodno od sebe izazivaju merai sa lokalnim promenama u toku
kao to su prigunica i Venturi.
Sondu treba montirati kroz odgovarajue naglavke sa zatvaraem. Tako se
postie da se mera postavlja i uklanja pod pritiskom, bez prekidanja rada
cevovoda. Na slici 4.7. ilustrovan je postupak postavljanja naglavka na
cevovod.
Slika 4.7.
Postavljanje naglavka na cevovod
Sve opisane metode bi trebalo da, pod idealnim uslovima, daju sline
rezultate. Tehnika merenja u osi cevi se, meutim, oslanja na pretpostavku
da je raspored brzina u potpunosti razvijen i simetrian. Ovakvi uslovi se
mogu postii samo uz paljivo instaliranje i to sa pravom deonicom ne
manjom od 50 prenika uzvodno od mernog mesta.
4.4.2. Smanjenje preseka

Uvoenjem glave meraa u cev smanjuje se povrina efektivnog poprenog
preseka i ujedno remeti i uveava izmerena brzina vode. Stepen zaguenja
e zavisiti od dubine uranjanja i kod cevovoda sa malim prenikom (ispod
250 mm), treba uvesti neki faktor korekcije, ija se vrednost odreuje
eksperimentalno.
Preduslov za merenje brzine u osi cevi je da raspored brzina bude razvijen i
simetrian. Na slici 4.8. prikazani su tipini rasporedi brzina u poprenom
preseku cevi dobijeni merenjem du prenika od 450 mm (Quadrina Ltd).
Treba voditi rauna i o zavisnosti "koeficijenta profila" od Rejnoldsovog broja.
Zato je taj koeficijent konstantan du prenika cevi a promenljiv u zavisnosti
od brzine vode u cevi. Ukupan uticaj ovih efekata na varijacije koeficijenta
profila je preko 10%.
72
4.4.3. Merenja u taki sa srednjom brzinom

Ova metoda merenja se najvie preporuuje jer se mesto i vrednost lokalne
brzine ne menjaju sa promenama protoka. Poloaj te take je na rastojanju
od 0,119 D od zida cevi.
Ova, direktna, metoda obino se koristi za cevi prenika veeg od 250 mm.
Za prenike ispod 250 mm poloaj merne take se menja da bi se
kompezovao uticaj relativno velike povrina uronjenog instrumenta na
povrinu poprenog preseka cevi. Obavljeni su mnogi eksperimenti sa
opisanim uslovima i svi daju rezultate u opsegu od 5% stvarnog protoka.
Metoda merenja u jednoj taki zasniva se na pretpostavci simetrinosti
rasporeda brzina. Ako se sumnja da je ona ispunjena potrebno je obaviti
dodatno merenja sa suprotne strane cevi i usvojiti srednju vrednost tako
dobijene dve vrednosti.
Slika 4.8.
Razliiti rasporedi brzina dobijeni turbinskom sondom
73
Merenje brzine
4.4.4. Odreivanje rasporeda brzina

Pri nedovoljno poznatim ili tekim hidraulikim uslovima, i uz protok relativno
nepromenljiv tokom perioda od 15 minuta, preporuuju se metode numerike
integracije, jer su one brze i relativno lake za rad. Ova tehnika se izvodi tako
to se sonda postavlja u razliite take u poprenom preseku cevi i u njima
se mere vrednosti lokalnih brzina. One se kasnije integrale da bi se dobila
srednja brzina.
Uobiajeno je da se koriste prethodno odreene take za merenje brzina u
cevovodu i one se definiu preko tri uobiajene metode:
logaritmsko-linearne,
logaritamske,
kubne.
Opis navedenih tehnika se nalazi u standardu ISO 5167. Meutim, opte je

prihvaeno da se u krunim cevima raspored brzina odreuje pomou loglinearne metode u kojoj se jednostavnim osrednjavanjem izmerenih brzina u
odabranim takama dobijaju korektno integraljene srednje vrednosti.
Na slici 4.9. prikazano je polje brzina u jednoj cevi u neporemeenim u i
poremeenim uslovima. U prvom sluaju je raspored brzina po poprenom
preseku cevi pravilan. U drugom sluaju se vidi uticaj uzvodene prepreke na
raspored brzina po preseku.
Slika 4.9.
Raspored brzina u cevi: neporemeen i poremeen tok
74
5.
Postavljanje meraa
Proizvoai uz merae protoka isporuuju i uslove pod kojima se postie

deklarisana tanost. To su idealni uslovi koji se obino ne mogu ostvariti.
Korisnici retko imaju takve lokacije, ali ne treba oajavati. Idealno propisani
uslovi jedino slue proizvoaima da se u njihovom nedostatku pravdaju zbog
rezultata slabijih od deklarisanih. Ako se dobro proceni ta se meri, zbog
ega i koliko se za to moe odvojiti novca, nee biti loeg meraa ili loe
lokacije. Vano je da se, u sluaju svesnog "zaobilaenja" nekog uslova (iz
bilo kog razloga), proui njegov uticaj na dobijene rezultate merenja.
5.1.
Izbor veliine
Za tano merenje protoka, kod svih tipova, osnovno je da veliina odabranog

meraa odgovara protocima koji se oekuju. Jedan od glavnih uzroka
netanog merenja protoka je korienje prevelikih meraa (ovo se naroito
odnosi na kune vodomere za merenje potronje vode). Karakteristike koje
deklarie proizvoa treba da odgovaraju oekivanim ili predvienim
protocima.
Oekivani raspon najverovatnijih protoka treba da se poklopi sa delom
raspona meraa u kome su mu karakteristike najbolje. Znai treba izbegavati
da mera due vreme radi u graninim rasponima.
5.2.
Lokacija
Pravilno odabran i instaliran mera protoka e raditi kako je i navedeno u

specifikaciji proizvoaa. Rad meraa u mnogome zavisi od uslova teenja
(poeljan je turbulentan tok), kao i od rasporeda brzina. Raspored brzina po
poprenom preseku cevi treba da bude glatka kriva, kao na slici 4.8. Da bi se
to ostvarilo moraju se eliminisati ili umanjiti uticaji krivina koji izazivaju
kruno ili vrtlono kretanje. To se postie na razliite naine. Mogu se koristiti
usmerivai toka, ali oni nisu uvek izvodljivi ili dovoljni. Pre ulaska u mera
voda treba da proe kroz pravu deonicu cevi da bi se ostvarili optimalni
uslovi za merenje. U tabeli 5.1 date su grube preporuke.
75
Postavljanje meraa
Tabela 5.1.
Duina prave deonice
Mera
Venturi
Prigunica
Elektromagnetni
Ultrazvuni
Jednokanalni
Dvokanalni
Turbina
Ubodni
Pito
Turbina
Uzvodno
10 D - 30 D
10 D - 20 D
5D
Nizvodno
10 D - 15 D
10 D - 15 D
2D
15 D - 50 D
5 D - 15 D
10 D
5D
5D
5 D - 20 D
8 D - 26 D
10 D - 20 D
4D
5D
D prenik cevi
Ako zahtevi ne mogu da budu ispunjeni u potpunosti treba sagledati

verovatne efekte na tanost i proceniti da li su operativno prihvatljivi. U
tabeli 5.2. dati su minimalni zahtevi za prigunicu i Venturi mera u razliitim
uslovima rada. U njoj se uoava stepen uticaja pojedinih elemenata cevovoda
na poremeaje toka.
Tabela 5.2. Preporuene duine prave deonice cevi za prigunicu i Venturi
(izraeno u prenicima cevi D)
Pren
/
otvor
D/d
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
Jedno
koleno
90
8
9
9
13
16
20
Deonica uzvodno od ureaja

Dva 90
Dva 90
kolena u
kolena
razliitim
u jednoj
Suenje
ravnima
ravni
9
25
5
12
28
5
14
30
6
20
36
9
24
42
12
28
50
14
Proirenje
8
10
10
14
18
22
Nizvodna
deonica
za sve
fitinge
3
3
3
3
4
5
Oigledno je da najvee poremeaje izazivaju dva kolena postavljena jedno

iza drugog, u dve ravni. Takva mesta na cevovodu svakako ne traba da se
nau blizu meraa.
76
5.3. Ureenje mernog mesta

Dok se nabavci meraa poklanja velika panja, priprema mernog mesta
ponekad se obavi na brzinu i pogreno. Ureaj moe da iskae sve kvalitete
samo ako je instaliran u skladu sa uputstvima proizvoaa. Najbolje je
pripremiti merno okno, ako u nekom objektu nema pogodnog mesta (to je
veoma est sluaj). Na slici 5.1. data je skica mernog okna.
Cevovod
Otvoren
Protok
Zatvoren
Otvoren
Obilazna
cev
(5 - 20) Do
Slika 5.1.
(2 - 5) Do
Okno za instaliranje meraa protoka
Mera se postavlja na obilaznu cev koja je manjeg prenika od glavnog

cevovoda. Tako se poveava lokalna brzina vode, i smanjuje prenik meraa.
Okno mora da bude suvo. Kako je to u praksi gotovo neizvodljivo, ureaj
treba da radi i kada je puno vode, tj. da ima stepen zatite IP 68. Podjednako
je vano da zatvara na glavnom cevovodu bude kvalitetan.
esto se javlja sledea dilema: da li iskoristiti pogodno mesto u postojeem
objektu ili napraviti namensko okno za merno mesto. U prvom sluaju se
tedi zbog drastino manjih graevinskig i drugih radova ali, kao po pravilu
su uslovi daleko od idealnih. U drugom sluaju se mogu postii zahtevani
uslovi za merno mesto, ali investicije za njegovo ureenje mogu prevazii
cenu samog meraa.
Dilema je lana. Svakako treba u cenu merenja uraunati i ureenje mernog
mesta i projektovati ga i izvesti na odgovarajui nain. Jedino tako se
maksimalno mogu iskoristiti karakteristike meraa. Korienje pogodnosti ve
postojee lokacije, uz razmatranje svih negativnih uticaja koje se na njoj
javljaju, opravdano je za povremena, kontrolna, informativna i slina
merenja, koja nemaju stalan karakter.
77
6.
Primene
Mera protoka u vodovodnom sistemu moe imati najrazliitije uloge. Koristi

se za jednostavno merenje potronje vode na kunom prikljuku, ali i kao
deo kompleksnog kontrolnog sistema, gde obezbeuje ulazne podatke za
kontrolu brzine obrtanja pumpi ili za doziranje hemikalija, itd. Merai protoka
su osnova sistema daljinskog nadzora u vodovodima, koji se moe
organizovati u etiri nivoa: potronja vode, kontrola gubitaka, bilansiranje
koliina vode i alarmi. Brojne su mogunosti primene ali e se ovde naglasiti
samo ove kljune oblasti, uz predloge koje tehnike merenja odgovaraju za
pojedine vidove primena.
6.1. Potronja vode

Merenje potronje vode se, skoro po definiciji, vezuje za vodomere. Oni se
koriste za praenja dva osnovna vida potronje:
merenje potronje vode kod potroaa,

stalnu kontrolu potronje vode u zonama potronje, u okviru sistema
kontrolnih vodomera
Sistem merenja individualne potronje vode je najmasovniji vid merenja:

obuhvata vodomere kod svih potroaa, dakle veoma veliki broj (u
Beogradskom vodovodu ih ima preko 100 000). Cena mora da im bude
pristupana pa su tome srazmerni i kvalitet i pouzdanost merenja.
Merenje potronje vode, naroito kod domainstava, je najjednostavniji nain
ostvarivanja principa da se plaa samo za potroenu vodu (za razliku od
paualnih procena i sl). Problemi politike cena vode su podjednako ozbiljni
kao i tehniki problemi samog merenja. Ovde e biti rei samo o ovim
drugim.
U delu 3.2. opisane su tehnike karakteristike vodomera, pa dalji komentari
ovde nisu neophodni. Problemi instalacije, odravanje i eksploatacija ovih
ureaja specifini su za svaki vodovodni sistem. Naroito je teko pitanje
oitavanja vodomera koje je osnov za naplatu potroene vode. U najveem
broju sluajeva to obavljaju radnici vodovodnih sistema (itai) koji obilaze
vodomere i oitane vrednosti sa integratora unose u knjige. To je ujedno i
najmanje efikasan nain.
79
Primene
U vodovodnim sistemima se ispituju i uvode i drugi sistemi i tehnologije koji

treba da unaprede oitavanje. U to se ukljuuje telemetrija koja koristi javne
telefonske ili kratkotalasne radio veze. Postoje i jednostavniji lokalni
bezkontaktni ureaji za oitavanje (optiko ili induktivno) koji direktno
prenose vrednosti sa vodomera u lokalni runi loger ili mikrokompjuter. Da bi
se to ostvarilo vodomeri se tako opremaju da imaju mogunost elektronskog
izlaza u obliki jednostavnih impulsa po jedinici zapremine ili, u poslednje
vreme ee, preko enkodera ugraenog u sam vodomer.
Na brojaniku vodomera se vidi koliina vode koja je protekla kroz ureaj.
Posebne slube u vodovodima prate promene stanja na vodomerima i to je
osnov za obraun i naplatu potroene vode. itai vodomera obilaze
vodomere u odreenim vremenskim intervalima (nekoliko puta godinje) i
upisuju promene stanja u radni dnevnik.
Ovakav nain oitavanja je spor i zahteva mnogo ljudskog rada. Tome
doprinosi i naknadna obrada: prenos podataka u raunar, obraun i
pravljenja rauna. Za ove, i sline, svrhe razvijeni su posebni kalkulatori.
Procedura je uproeno prikazana na slici 6.1.
Server
Server
PSION
LAN
LAN
Radnik
PC
PC
Potrosac
Priprema
Citanje potrosnje
Vodovod
Teren
Slika 6.1.
Preuzimanje podataka
Vodovod
Runo snimanje potronje
itau se dodeljuje jedna grupa potroaa, koja moe da se obie za jedan

radni dan. U kalkulator se na poetku dana iz raunara prebace podaci o
potroaima, i to onim redom kojim e ih ita obilaziti. Pri oitavanju
vodomera radnik samo unosi broj u kalkulator i na kraju dana ga predaje na
dalju obradu a dobija novi za sledei dan. Ovako se izbegava pisanje brojeva
u knjigu i njihov prenos u raunar. Tako se proces ubrzava i smanjuje
mogunost greaka.
Ovaj nain rada nije pogodan ako je u pitanju kontrola potronje ili gubitaka
po zonama. itanja su suvie retka (jedan ili dva podatka u mesec dana) za
ozbiljnu analizu. Taj problem se reava ugradnjom logera, ureaja za
80
automatsko prikupljanje i uvanje podataka i automatskim oitavanjem

vodomera. Praenje potronje automatskim oitavanjem instrumenata se u
razliitim zemljama razliito reava. Postoji sistem u kome se koriste javne
telefonske linije. Posebnim ureajem se broje impulsi dobijeni obrtanjem
vodomera, odatle se dobija protok, koji se preko telefona alje u vodovod
(vidi sliku 6.2). Postoje dve mounosti: da se podatak alje automatski, po
utvrenom planu ili da se protok dobije pozivanjem telefonskog broja koji je
dodeljen merau.
Telefonska
centrala
Prijemnik
Telefonski
prikljucak
Telefonske
linije
Server
Interfejs
M
Vodomer
Potrosac
Slika 6.2.
DB
Vodovod
Racuni
Opravke Alarmi
Arhiva
Oitavanje vodomera preko telefonske linije
Postoji i sistem ija je osnova kablovska televizija, (vidi sliku 6.3).

Televizor
Satelitska antena
Prijemnik
Prikljucna
kutija
Server
Interfejs
M
Vodomer
DB
Racuni
Slika 6.3.
Opravke Alarmi
Arhiva
Oitavanje vodomera preko kablovske televizije
81
Primene
Interfejs je isti kao i kod reenja sa telefonom a podatak se alje preko

prikljune kutije za televizor.
Poslednja dva reenja koriste radio vezu. U prvom (slka 6.4) se podaci sa
vie mernih mesta sabiraju i alju do najblieg repetitora (radio odailja).
Poseban automobil krui gradom i prihvata emitovane signale.
Vodomeri
M
KT radio
Mobilni
prijemnik
Periferijska
stanica
Repetitor
Prijemnik
Server
DB
Racuni
Slika 6.4.
Opravke Alarmi
Arhiva
Oitavanje vodomera preko kratkotalasnih radio stanica
U drugom reenju podaci o potronji se prenose putem mree stacionarnih

reprtitora koji su u stalnoj vezi sa vodovodom (Obradovi, 1999).
Vodomeri
M
Radio veza
M
Periferijska
stanica
Repetitor
Repetitor
Server
DB
Racuni
Slika 6.5.
Opravke Alarmi
Oitavanje vodomera preko radio mree
82
Arhiva
6.2. Kontrola gubitaka

6.2.1. Kontrolni vodomeri
Gubici su, uz neregistrovanu potronju, jedan od najveih problema sa kojim
se sreu vodovodni sistemi, i obino iznose izmeu 15% i 25% od ukupne
proizvodnje. Aktivna kontrola gubitaka moe znaajno da ih smanji. U tome
kljunu ulogu imaju merai protoka, postavljeni na kljune take u
distribucionom sistemu.
Obino su to Voltmanovi vodomeri, jer imaju odlian opseg, nisu skupi i ne
zahtevaju napajanje energijom. Pored Voltmanovih vodomera, za ovu svrhu
se sve vie koriste i elektromagnetni merai.
Sistem za kontrolu gubitaka se sastoji od niza kontrolnih vodomera koji mere
ukupnu potronju vode u delovima distribucionog sistema. Na osnovu
izmerenih protoka, koji predstavljaju zbir stvarne potronje i gubitaka,
mogue je precizno odrediti iznos gubitaka u posmatranoj oblasti. Ovo je
metoda bilansa ukupnih koliina vode (engl.: TIF, Total Integrated Flow).
Postoji i drugi, bolji, nain za sraunavanje gubitaka i to preko analize none
potronje (engl.: MNF, Minimum Night Flow). Ona se koristi samo ako postoje
pouzdani podaci. To zahteva da se protoci mere dobrim instrumentima,
sistematski, kontinualno i sa uestanou od 15 do 30 minuta. Tako
prikupljeni podaci su precizni i pouzdani pa mogu biti osnov za analizu. Preko
dijagrama dnevne potronje vode moe se konstatovati postojanje gubitaka.
Na slici 6.6. (Obradovi, 1999) na jednom primeru iz Velike Britanije, vide se
dva dijagrama potronje u jednom delu mree: pre i posle popravki.
Slika 6.6.
Dnevni dijagram potronje sa i bez gubitaka
83
Primene
Glavne razlike u dijagramima su sledee:
nona potronja je zbog gubitaka poveana,

sa porastom gubitaka smanjuje se razlika izmeu maksimalne i minimalne
potronje.
Dobro postavljena mrea zona potronje, po ijim granicama su kontrolni

vodomeri, osnovni je preduslov za kontrolu gubitaka vode. Dobija se opta
slika o stanju sistema, identifikuju se oblasti moguih gubitaka i odreuju
prioriteti u borbi za njihovo smanjenje. Po definisanju moguih zona gubitaka
potrebno je locirati i samo mesto kvara na cevovodu, radi opravke.
6.2.2. Korelator
Vredno je na ovom mestu, zbog kompletnosti, pomenuti i metodu traenja
mesta gubitka sa kojom se italac moe sresti, a ne bazira se na merenju
protoka. Voda, naputajui cev pod pritiskom kroz pukotinu na mestu kvara,
stavara karakteristian um koji se moe detektovati na vie razliitih naina.
Pratei indicije problema, koje nastaju usled neslaganja u merenju protoka,
iskusan operator e prvo pokuati da, pomou visokofrekventnog kontaktnog
mikrofona, oslukuje umove curenja na svim pristupanim prikljucima.
Kada doe do curenja na cevi, visok pritisak u cevovodu potiskuje vodu, kroz
pukotinu ili otvor na zidu cevi, u spoljanost gde vlada atmosferski pritisak.
Ovo kretanje fluida kroz pukotinu, iz zone vieg ka zoni nieg pritiska izaziva
stohastike promene pritiska u okolini pukotine. Varijacije pritiska se obino
mogu uti kao um. To je klasian um curenja koji se tokom dugog niza
godina koristio za pronalaenje kvarova pomou tapa za sluanje (vidi sliku
6.7), stetoskopa i elektronskih ureaja sa sluanje. Ogranienja tih
tradicionalnih metoda su tih ili preglasan um, visok nivo okolne buke
(saobraaj) i sl, to smanjuje mogunost da se precizno locira izvor uma.
Slika 6.7.
tap za sluanje
84
Postoje i savremenije metode za pronalaenje mesta kvara pomou uma

koji izaziva voda izlazei kroz pukotinu u cevi. Moe se koristiti geofon, kojim
se locira taka na cevovodu, glavni generator uma. Kao alternativa se koristi
korelator uma curenja (slika 6.8).
Slika 6.8.
Rad korelatora
Proces korelacije u potpunosti prevazilazi pomenuta ogranienja. U ovoj

metodi odreuje se vreme potrebno da zvuk, koji proizvodi curenje, pree
poznato rastojanje kroz cev. Ova injenica, uz poznavanje geometrije i
poloaja cevovoda, omoguava korelatoru da otkrije taan poloaj curenja.
um curenja putuje kroz cev od izvora (pukotine) u oba smera istovremeno.
Kree se konstantnom brzinom koja zavisi od cevnog materijala i dimenzija
cevi. To znai da e um za odreeno vreme prei potpuno isto rastojanje K u
oba smera od mesta kvara. To je ematski prikazano na slici 6.9.
Slika 6.9.
um curenja putuje od pukotine brzinom (V) m/s.

Rastojanje koje pree u vremenu T je K = V T
Proces korelacije koristi vreme putovanja uma curenja tako to se meri

razlika u vremenu stizanja uma u dve razliite merne take na cevi. Situacija
je prikazana ematski na slici 6.10.
85
Primene
Korelator "oslukuje" um u dve take: A i B (slika 6.10). Jedna od taaka, A

u ovom sluaju, je blia mestu curenja nego taka B. Korelator meri vreme
potrebno da um doputuje iz take C do take B. Veza izmeu K - ukupnog
rastojanja izmeu mernih taaka, L - rastojanja kvara od merne take A, i k rastojanja take C od merne take B, je data sledeom relacijom:
K=L+L+k
K = 2L + k
Ako je V brzina prostiranja uma kroz cev a T vreme potrebno da um pree
rastojanje k, onda prethodna jednaina postaje:
K = 2L + (T V)
iz ega se dobija
L = 0,5 [K - (T V)]
Slika 6.10.
Osnovni principi rada korelatora
Sutina ove metode je u tome da ukupno rastojanje K izmeu mernih taaka

A i B moe da se izmeri i da je poznata brzina prostiranja zvuka kroz cev V,
za odreeni prenik i materijal cevi.
6.3. Bilansiranje koliina

Sistem za bilansiranje koliina vode treba da omogui stalni uvid u tekuu
proizvodnju i potronju vode, kao i stanje zaliha u rezervoarima. Bilans se
rauna za ceo vodovodni sistem ali i za pojedine njegove delove, sve do
pojedinanih objekata.
Za voenje bilansa neophodno je na svim objektima vodovodnog sistema
postaviti merae protoka. Ako objekat ima vie veza (postrojenje sa vie
ulaza i izlaza, crpna stanica sa vie potisnih cevovoda), na svakoj od njih je
neophodno merenje. Merai slue da prikau i zabelee koliine vode (sirove,
proizvedene, potisnute). Obino se na tim mestima protoci kreu u
ogranienim opsezima i esto se koriste merai na bazi razlike pritisaka. Sve
vie ih zamenjuju elektromagnetni i ultrazvuni merai protoka.
86
Merai protoka koji mere ukupne koliine isporuene vode po svojoj prirodi
rade sa velikim varijacijama koliina. I ovde se obino koriste merai sa
razlikom pritisaka, ali se podjednako ugrauju i elektromagnetni i ultrazvuni.
Preporuljivo je postaviti dovoljan broj meraa koji se mogu meusobno
proveriti. Tako se kod vanih rezervoara mere nivo, dotok i oticanje vode,
ime je omogueno bilansiranje koliina. U sledeem primeru prikazano je
bilansiranje koliina vode u vodotornju "Minety" u Belikoj Britaniji (Obradovi,
1999).
Na slici 6.11 prikazani su rezultati merenja prikupljeni telemetrijom za jedan
uobiajen dan.
Slika 6.11.
Telemetrijski podaci za vodotoranj "Minety"
Voda se povermenim pumpanjem dotura u vodotoranj (kroz mera protoka

AF122), a otie prema potroaima (kroz mera protoka AF129). Dubina vode
u vodotornju se dobija preko meraa nivoa AL107.
Bilans koliina se vidi na slici 6.12. Kada dotok premauje oticanje nivo vode
raste, i obrnuto. Prikazane su tri linije:
ukupan bilans: dotok - oticanje + promena zapremine (Q3),

razlika protoka: dotok - oticanje (Q1),
promena zapremine po vremenu (Q2).
Najvanija je prva linija, u ovom primeru ona osciluje oko nule to znai da je
tog dana sa merenjem sve bilo u redu.
87
Primene
Slika 6.12.
Bilans koliina za vodotoranj "Minety"
6.4. Alarmi
Sistem za alarme i opti nadzor je svakako najvaniji deo sistema daljinskog
nadzora. Pokriva najznaajnije objekte i pokazuje da li vodovodni sistem u
celini radi dobro. Merni ureaji, kao i ostala pratea oprema, ovde treba da
budu najboljeg kvaliteta, pouzdani i precizni.
88
7.
Izbor
Pravilan izbor ureaja nije nimalo lak zadatak. Bez obzira na inenjersko
iskustvo neophodno je uvek razmotriti sledee parametre:
karakteristike ureaja,
cena,
efekti u radu,
instalacija,
odravanje,
zahtevani izlazni signali.
Merai protoka, koji se baziraju na napred opisanim tehnikama, dostupni su

veini vodovodnih sistema. Neophodno je ukazati i na zabludu investitora i
projektanata da se izborom dobre opreme moe nadoknaditi nedostatak
odravanja, zbog ega i najbolji ureaji prestaju da rade. Nekritina nabavka
opreme esto vodi krupnim promaajima. Nije dobro odluke ili preporuke za
nabavku ureaja donositi bez dovoljno strune analize i provere.
Ako se o merenju protoka u vodovodnom sistemu vodi neophodna briga onda
je izbor i nabavka opreme deo smiljene dugorone politike iji je krajnji cilj
da se razvije pouzdan sistem upravljanja. Postojea oprema, ako je dobro
odravana, moe se modernizovati i uklopiti u savremen sistem, uz
dodavanje elemenata za registrovanje i prenos rezultata merenja.
Na izbor meraa protoka utie prenik cevovoda. Nekada je potrebno u
mernom preseku ostvariti raspon brzina u propisanom opsegu, pa se prenik
cevovoda moe smanjivati do prenika meraa. Na slici 7.1 prikazane su
oblasti dimenzija standardnih meraa protoka. Lako je zakljuiti da se
elektromagnetni merai proizvode u najveem rasponu prenika. Zato su i
najvee mogunosti njihove primene.
89
Izbor
Slika 7.1.
Uobiajene dimenzije nekih tipova meraa protoka
Tanost meraa protoka zavisi od primenjenog principa rada, kao i od naina

eksploatacije. Uopteno govorei, najvea tanost se moe ostvariti sa
elektromagnetnim i turbinskim meraima, dok se sa ultrazvunim dobijaju
neto slabiji rezultati. U konkretnim uslovima tanost se moe bitno
poboljati ostvarivanjem propisanih uslova za rad i paljivom kalibracijom. Na
slici 7.2 prikazane su granice tanosti pojedinih tipova meraa.
Slika 7.2.
Mogue tanosti pojedinih tipova meraa protoka
90
Na cenu meraa protoka, naroito ako se radi o uvoznom proizvodu, utie

mnogo faktora, ija analiza zahteva posebnu knjigu. Ovde se daju odnosi
nabavnih cena na tritu u Velikoj Britaniji. Referentna je cena ultrazvunog
meraa sa prenikom od 1 m, i dobijaju se odnosi nabavnih cena za razliite
tipove meraa, prikazani na slici 7.3.
Slika 7.3.
Odnos cena i prenika meraa protoka
Korisnik treba da razmotri sve injenice. Ne treba nikako zanemariti iskustva

postojeih korisnika ("najbolje je uenje na tuim grekama", Bizmark, Oto
fon, 1815-1898). Karakteristike ureaja, koje navodi proizvoa ili prodavac,
treba uvek potvrditi pozitivnim
iskustvima
neke
nezavisne
ustanove ili vodovoda koji ga ve
koristi, ime e se poveati
sigurnost da je izbor dobar. Na
slici 7.4. prikazano je kako raste
cena elektromegnetnog meraa
sa porastom prenika. Oigledno
je da kvalitet koji prua ovaj tip
meraa mora i da se plati. Ako
novaca nema koristi se neka od
sondi jer njihova cena ne zavisi
od prenika cevovoda na koji se
ugrauje, makar kao privremeno
reenje.
Slika 7.4.
Veza cene i prenika za

elektromagnetni mera
91
Izbor
U tabeli 7.1. prikazane su glavne odlike pojedinih, prethodno opisanih,

tehnika merenja, znaajnih za donoenje odluka pri izboru meraa protoka.
Tabela 7.1. Kratko uputstvo za izbor meraa protoka
Tip
Odlike
Protok (P) ili
Zapremina (Z)
Diferencijalni pritisak
Dijafragma
Venturi
Vodomer
Elektro
magn.
Ultra
zvuni
Z ili P
4:1
4:1
20:1
>20:1
10:1
Srednja
tanost
2,0%
1,5%
1,5%
0,5%
1,0%
Za istu
vodu
Da
Da
Da
Da
Da
Za sirovu
vodu
Ne
Ne
Ne
Da
Da
Za male brzine
<0,2 m/s
Ne
Ne
smanjena
tanost
Da
Ne
Nabavna
cena
S/N
Trokovi
odravanja
S/N
Gubici
pritiska
Snabdevanje
el. energijom
Ne
Ne
Ne
Da, moe
i akumul.
Da
Pokretni
delovi
Ne
Ne
Da
Ne
Ne
Prepreke
u cevovodu
Osetljivost na
uzvod. uslove
Ne
Ne
Ne
Da
Da
Opseg
Merenje u
oba smera
N = nisko; S = srednje; V = visoko

Za tanost i opseg prikazane su nominalne vrednosti.
Treba voditi rauna o specifikacijama proizvoaa za specifine uslove.
92
8.
Razvoj
Napredak tehnologija koje utiu na oblast merenja protoka je stalan.

Izuzetak su dve oblasti sa neto sporijim razvojem, merenje potronje u
industriji i domainstvu i kontrolna merenja u distributivnoj mrei, u kojima
je dominantna upotreba mehanikih metoda merenja. U nastavku se daje
prikaz razvoja u tim oblastima.
Postojeim mehanikim meraima (vodomeri) svojstveni su sledei problemi:
visoka cena zbog potrebnih okana i moguih zahteva za ugradnju

armatura (filteri, bajpasi i sl),
ogranien merni opseg,
opadanje tanosti u toku eksploatacije zbog habanja pokretnih delova,
slaba ili nikakva mogunost merenja protoka u suprotnom smeru,
osetljivost na loe hidraulike uslove,
relativno visoki gubici pritiska,
loe karakteristike pri malim protocima,
potreba estog odravanja, naroito pri radu sa velikim protocima.
Mnogi proizvoai usmeravaju razvoj ka prevazilaenju ovih problema i na

tritu se stalno pojavljuju novi proizvodi. Kompanija "ABB Kent Taylor"
razvila je novu generaciju sistema meraa protoka. Svi delovi tog sistema
namenjeni su odreenim potrebama vodovoda. Elektromagnetni mera
protoka "Aquamag" sastoji se od izolovanog davaa za protok i prethodno
kalibrisane programibilne jedinice predajnika, i radi sa jednosmernim
naponom od 12 V (vidi sliku 8.1).
Deo sistema je integrator za snimanje ukupno protekle zapremine, sa LCD
ekranom za oitavanje trenutnih vrednosti. Magnetni kalem je zaliven u
oblogu sonde i ima provodljivost od 10 S/cm (10 mho/cm) i viu. Ureaj je
otporan na vodu (stepen zatite IP 68), robusan i otporan na mehanike
uticaje pa je pogodan za ukopavanje u rov cevovoda, bez okana ili druge
zatite. Mera se montira na cev, prethodno povezan neophodnim kablovima
sa elektronskom jedinicom, pa se zatim rov moe zatrpati a iznad zemlje
ostaje samo pomona elektronika (slika 8.2).
Najvei tehnoloki prodori su primenjeni u jedinici elektronskog pretvaraa.
To je jedinica koja se bazira na CMOS mikroprocesoru, i sadri generator
konstantnog napona, kojim upravlja komutator, i magnetnim namotajima
davaa obezbeuje pozitivnu i negativnu pobudu.
93
Razvoj
Slika 8.1.
Elektromagnetni mera protoka Aquamag, ABB Kent-Taylor
Signal iz elektrode senzora, srazmeran protoku vode kroz mera, uvodi se u

pojaalo sa filterom. U sledeem nivou odstupanje nule i pojaanje kontrolie
centralna jedinica (CPU), i tako se obezbeuje optimalni nivo signala. Signal
se potom, pomou analogno digitalnog konvertera, pretvara u niz impulsa pre
nego to se uvede u CPU.
Centralna jedinica obrauje impulse u odnosu na nulu, pozitivne i negativne
pobude magnetnog polja i tako sraunava brzinu teenja; pa na osnovu toga
generie izlazni signal.
8.1.
Nain rada
Ureaj moe da radi na dva naina: povremeno i kontinualno.

U povremenom radu sistem meri srednju vrednost protoka vode u cevi
senzora u periodu od oko 5 sekundi, u pravilnim intervalima od 15 minuta
(mada se to po potrebi moe promeniti, da iznosi od 1 do 225 minuta).
Izmeu dva merenja predajnik je "uspavan", ne troi energiju, pa tako moe
da radi samostalno due od godinu dana, uz pomo malog akumulatora. Vek
baterije zavisi od intervala merenja u povremenom nainu rada. Na kraju
svakog perioda merenja rezultat se predaje spoljnjoj opremi preko serijskog
izlaza ili konvencionalnom logeru preko impulsnog izlaza (koji radi
neprekidno, i za vreme perioda "uspavanosti"). Impulsni izlaz, sa
redukovanom frekvencijom ako je potrebno, povezan je i sa modulom za
internu integraciju.
94
U kontinualnom radu mera funkcionie kao svaki drugi elektromagnetni

mera protoka, a samostalno moe da radi do mesec dana, napajajui se iz
vlastitog akumulatora.
8.2. Ekran
U kontinualnom radu trenutni razultati mogu da se oitavaju na ekranu od
tenog kristala (LCD), sa 4 cifre i automatskim pomeranjem decimalnog
zareza. Decimala ima toliko da se moe prikazati protok pri brzini u cevi od
0,001 m/s. Protok se prikazuje u odabranim jedinicama (na primer u l/s), sve
do maksimalnih 9999 jedinica.
Napajanje elektrinom energijom je preko zamenljive akumulatorske baterije,
kao i iz mree, sa mogunou prikljuenja preko jedinice za neprekidno
napajanje (UPS). Postoji i opcija napajanja solarnom energijom.
8.3. Primena
Proizvoa navodi da se prednost ovog meraa sastoji u njegovoj dvostrukoj
nameni: podjednako je dobar kao kontrolni mera u mrei, kao i u ulozi
meraa isporuene vode potroau. Ima visoku tanost, irok merni opseg, i
iznad svega dobru ponovljivost merenja.
Predajnik i baterija mogu da se smeste u okno, ili zatitni orman. Telo samog
meraa moe da se instalira bez okna jer je u osnovi inertno, bez pokretnih
delova i ne zahteva odravanje.
Slika 8.2.
Tipina instalacija meraa Aquamag
95
9.
Kalibracija
Kalibracija meraa protoka, bilo da se obavlja u laboratoriji ili na mernom

mestu, neophodna je radi:
potvrde karakteristika ureaja koji se koristi,

kontrole kvaliteta - testiranja novih ureaja,
usklaivanja sa zakonskim propisima,
standardizacije merenja i poveanja poverenja u rezultate merenja.
Dokaz o kalibraciji se obino dobija u obliku sertifikata, izvetaja o ispitivanju

ili proceni, i to od ovlaene ustanove, koja moe biti nezavisna dravna ili
privatna laboratorija. Tu proceduru mogu, takoe, da obavljaju i proizvoai i
korisnici meraa. Kalibracija meraa protoka se ne razlikuje od kalibracije bilo
kog drugog instrumenta. Sastoji se od poreenja rezultata merenja dobijenih
na testiranom instrumentu sa rezultatima standarda vieg stepena tanosti.
Poreenje moe biti preko zapremine ili, mnogo ee, u obliku protoka. Cilj
je da se uspostavi veza izmeu izlaznih podataka na merau sa stvarnim
protokom.
U praksi postoje dva pristupa kalibraciji meraa protoka. Prvi je fiksan sistem
za kalibraciju sa svom potrebnom podrkom, pri emu se merai donose na
kalibraciju. Ddrugi pristup daje prednost kalibraciji na licu mesta, sa
meraem koji je ugraen, a pomou prenosivog kalibratora. Prvi u principu
prua taniju kalibraciju samog ureaja, dok drugi ima prednost to se pri
kalibraciji uzimaju u obzir i efekti specifini za dato merno mesto, kao to je
blizina hidraulikih prepreka i sl. Obino je oigledno koji od ova dva pristupa
treba usvojiti u konkretnom sluaju, ali ponekad treba izvriti paljivu analizu
pre odluivanja za metod kalibracije.
Tehnike koje se koriste pri kalibraciji su brojne, kao i instrumenti koji se
koriste, bilo u laboratoriji ili na terenu. Meutim, korisno je razmatrati ih
odvojeno, u zavisnosti od mesta obavljanja.
9.1. Kalibracija u laboratoriji

Kalibracija u laboratoriji (standardni test) se obavlja u uslovima potpuno
razvijenog rasporeda brzina po preseku, to znai da je uzvodno od meraa
deonica prave, glatke, cevi dovoljno dugaka i da je teenje ustaljeno.
97
Kalibracija
Postoje tri osnovne metode za kalibraciju meraa protoka pod pritiskom:
gravimetrijska,
volumetrijska,
pomou referentnog meraa.
Prve dve se zasnivaju na principu da se voda, koja proe kroz mera koji se
kalibrie, sprovodi do sabirnog suda gde se na specifian nain odreuje
masa ili zapremina.
Voda kroz mera moe da prolazi na dva naina. U prvom sluaju kalibracija
podrazumeva poveavanje protoka od nule do predviene vrednosti,
takozvani "start iz mesta", kao i smanjivanje protoka do nule, na kraju
procedure. Ako je period sakupljanja vode u sudu dovoljno dug ove razlike sa
poetka i kraja perioda kalibracije nee bitno uticati na krajnji rezultat. U
drugom sluaju, koji se nazova "letei start", prvo se dostigne traeni protok
pa tek tada poinje prikupljanje vode u sud. Prva tehnika se primenjuje za
zapreminske vodomere, dok je druga pogodnija za merae sa diferencijalnim
pritiskom, elektromagnetne i ultrazvune.
9.1.1. Gravimetrijska metoda

U statikoj gravimetrijskoj metodi koliina sakupljene vode se odreuje
merenjem praznog i punog rezervoara na vagi. Razlika dobijena iz ta dva
merenja se, uz poznatu gustinu sakupljene vode, preraunava u zapreminu.
Tipina instalacija ove metode je prikazana na slici 9.1. Voda prolazi kroz
mera i regulator protoka i kroz mlaznicu koja formira lepezasti mlaz.
Razdelnik je tako oblikovan da mlaz usmerava ili u rezervoar na vagi ili nazad
u instalaciju. Za razdelnik je povezana elektronska toperica koja meri vreme
u kome voda puni rezervoar na vagi. Gravimetrijski protok se dobija
deljenjem mase sakupljene vode na vagi sa vremenom punjenja.
Zapreminski protok se dobija deljenjem gravimetrijskog protoka sa gustinom
tenosti koja je upotrebljena.
Slika 9.1.
Kalibracija meraa protoka gravimetrijskom metodom
98
Problematika kalibracije meraa protoka gravimetrijskom metodom detaljno

je opisana u standardu ISO 5168. Koristei standardnu proceduru u
Nacionalnoj inenjerskoj laboratoriji (NEL) u Velikoj Britaniji vre se merenja
na tri instalacije. Odstupanja razultata merenja na njima (u procentima od
merene koliine) prikazana su u tabeli 9.1. da bi se stekao oseaj za red
veliine tanosti koji se moe oekivati u ovakvim procedurama. Deklarisana
tanost meraa ne sme da bude vea od tanosti koja se moe ostvariti u
procesu kalibracije.
Tabela 9.1. Tanost kalibracije - primer iz Engleske
Instalacija
Protok (l/s)
Odstupanje (%)
Velika
Srednj
Mala
3,0 - 1600
0,7 - 800
0,4 - 40
0,1
0,2
0,2
Gravimetrijska metoda uz "start iz mesta" je neto jednostavnija jer nema

razdelnika. Pogodna je samo za zapreminske vodomere na koje ne utiu
varijacije protoka za vreme kalibracije.
9.1.2. Volumetrijska metoda

Pri ovoj tehnici kalibracije voda koja proe kroz mera se upuuje u rezervoar
poznate zapremine. Kad se napuni, ta poznata zapremina se uporeuje sa
integrisanom koliinom zabeleenom na merau koji se kalibrie. Koriste se
razliiti oblici rezervoara; jedna od mogunosti je prikazana na slici 9.2.
Slika 9.2.
Kalibracija meraa protoka volumetrijskom metodom
99
Kalibracija
Na slici 9.3 prikazana je zanimljiva instalacija za kalibraciju meraa protoka.

Sastoji se od cevi kroz koju se kree klip ili elastina lopta. Mera koji se
kalibrie montira se na ulazu instalacije a voda koja se kree prisiljava loptu
da se kree kroz cev. Na krajevima cevi su prekidai koji registruju prolazak
lopte. Zapremina cevi izmeu dva prekidaa je utvrena inicijalnom
kalibracijom, i ta poznata zapremina se uporeuje sa onom registovanom na
merau tokom kalibracije.
Slika 9.3.
Jedna varijanta kalibracije volumetrijskom metodom
9.1.3. Metoda referentnog meraa

Moda najjednostavnija i najpristupanija kalibracija je pomou referentnog
meraa. Ovde se mera protoka sa poznatom tanou povee u red sa
meraem koji se kalibrie. Najvie se za ove svrhe koriste zapreminski i
turbinski vodomeri. Referentni mera treba da ima tanost nekoliko puta
veu od onog koji se kalibrie. Uobiajen je odnos 10:1.
9.2. Kalibracija na licu mesta

Postoje situacije kada nema druge mogunosti nego obaviti kalibraciju na licu
mesta, kao na primer:
kada nije mogue prekinuti protok u cevovodu,

kada treba analizirati i lokalne uticaje,
kada je, zbog dimenzija meraa, preskupa demontaa i transport ureaja.
Meutim, najvee ogranienje ove metode je to se ne mogu postii visoke

tanosti kao u laboratoriji. Na terenu se ne moe ostvariti tanost via od
1% do 5%, pa je ovu tehniku bolje smatrati proverom pouzdanosti
umesto apsolutnom kalibracijom. Ovakve provere esto prethode odnoenju
meraa u laboratoriju, ili zameni.
Neke tehnike iz laboratorije mogu, u prenosivoj verziji, da se koriste i na licu
mesta:
100
referentni mera,
volumetrijska metoda.
ali je u vodovodnim sistemima obino mnogo prikladnije koristiti:
prenosive merae sa stezanjem na cev,

ubodne merae.
9.2.1. Referentni mera

Jednostavna i dosta popularna metoda u kojoj se koristi mera poznate
tanosti da bi se kalibrisao mera odreen za testiranje. Da bi se ova metoda
koristila neophodno je skrenuti tok kroz referentni mera i pri tome
obezbediti da celokupna koliina vode prolazi kroz njega. Jedan od naina
kalibracije uz skretanja toka je prikazan na slici 9.4.
Slika 9.4.
Instalacija meraa pri kalibraciji
Vea tanost i opseg se mogu postii kombinovanjem meraa. Na slici 9.5. je

prikazana jedna instalacija za kalibraciju kontrolnih meraa (NEL) na licu
mesta. Ima tri opsega: za velike protoke 1-10 l/s, za srednje protoke 0,2-3
l/s i za male protoke 0,001-0,75 l/s. Kod ovakvih instalacija treba imati na
umu da se voda koja prolazi kroz njih ne vraa u mreu ve se isputa, pa za
to treba obezbediti odgovarajue instalacije.
101
Kalibracija
Slika 9.5.
NEL standard za protoke
9.2.2. Volumetrijski rezervoar

U volumetrijskoj metodi na terenu mogu da se koriste prenosivi sudovi kao
ranije pomenuti rezervoari. Meutim, mnogo je praktinije koristiti zapreminu
postojeih rezervoara. Princip se zasniva na merenju promena nivoa vode u
rezervoaru tokom vie sati. Preko krive zapremine rezervoara moe se onda
dobiti promena zapremine kroz vreme. Na taj nain se mogu proveriti merai
i na ulazima i na izlazima iz rezervoara, ali za vreme merenja svi zatvarai,
osim onih koji vodu upuuju na mera koji se kalibrie, treba da budu
zatvoreni. Tanost metode zavisi od tanosti merenja nivoa vode u
rezervoaru kao i od kvaliteta zatvaraa. Svako curenje umanjuje tanost.
Testovi se obavljaju obino nou.
9.2.3. Prenosivi ureaji sa stezanjem na cev

Prenosivi ultrazvuni merai prokoka, koji se steu uz cev, mogu da se
koriste u situacijama kada nije mogue tolerisati skretanje toka vode. Ve
opisani ultrazvuni merai, na bazi Doplerovog efekta i direktnog vremena
putovanja, proizvode se u prenosivim verzijama, veoma pogodnim za rad u
terenskim uslovima. Sa njima je teko postii tanost viu od 2 - 5% jer je
broj nepoznatih faktora esto znatan: stanje obloge cevovoda, debljina zida
cevi, raspored brzina u poprenom preseku cevi. Ova se tehnika koristi vie
kao indikacija da je dolo do promene u radu meraa izmeu dve kalibracije,
manje kao apsolutna provera. Na slici 9.6 prikazan je jedan prenosivi
ultrazvuni mera protoka.
102
9.2.4. Merne sonde

Tehnika merenja protoka mernim sondama ve je opisana. Idealna je za
povremena merenja i hidraulike analize gde se, merenjem brzine u vie
taaka du prenika cevi, dobija raspoded brzina po preseku cevovoda.
Odatle se, pogodnom tehnikom integracije, dobija srednja brzina teenja
vode u cevi, a tako i protok u njoj.
Slika 9.6.
Prenosivi ultrazvuni mera protoka "Panametrics" PT868
103
Merenje odreenog parametra, bilo da se radi o protoku, pritisku ili nivou

vode, nee imati nikakvu vrednost za korisnika u vodovodnom sistemu ako
dobijene informacije nisu lako dostupne u zahtevanom obliku. Da bi se to
obezbedilo, korisnik jo u fazi odabiranja meraa protoka treba da se odlui u
kakvoj formi zahteva izlazne podatke. Na primer, da li su podaci neophodni
na samom licu mesta ili ih treba preneti negde dalje; zatim da li ih treba
samo prikazati ili iskoristiti za dalje analize, moda i arhivirati.
Merai su neobino vani ali se njihov znaaj moe ostvariti u
potpunosti samo ako su oni deo celine koja se naziva informacioni
sistem. Izolovan mera sa lokalnim oitavanjem ima samo lokalni
znaaj, a veliki su izgledi da posle izvesnog vremena bude zaputen.
10.1.
Prikaz rezultata
Ureaji za prikazivanje rezultata merenja protoka treba da omogue trenutni,

ali ne uvek i permanentni, prenos informacija izmeu meraa i korisnika.
Podaci mogu da se prikazuju u analognom obliku (okretanje kazaljke
vodomera, slika 10.1) ili digitalnom obliku (LED ili LCD ekran, slika 10.2).
Zahtevi se obino izraavaju u specifikacijama za ureaje. Daljinsko
prikazivanje je mogue ako merni ureaj obezbeuje izlazni signal - najee
u vidu elektrine struje 4 - 20 mA.
Slika 10.1.
Analogni prikaz
Slika 10.2.Digitalni prikaz
105
Rezultati merenja
Trenutni prikaz izmerene vrednosti je znaajan kod alarma (najvii nivo

nadzora vodovodnih sistema) i kod vodomera (najnii nivo). Svi ostali nivoi
bi, skoro po pravilu, trebalo da imaju nekakve sisteme za trajno zapisivanje
rezultata. Postojanje takvih sistema ne iskljuuju mogunost da se, pored
trajnog beleenja podataka, na pogodan nain vidi i trenutna vrednost
protoka. Na slici 10.3. se vidi harmonina kombinacija novog i starog.
Automatika i dnevnik rada.
Slika 10.3.
Oitavanje i zapisivanje
Oitavanje vodomera, kao najmasovnijeg vida meraa protoka, ima posebnu

vanost. Vrednost na brojau se direktno oitava (u tamnom i vlanom oknu)
i runo zapisuje. Vodomer se, kao i svaki drugi mera, moe ukljuiti u
telemetrijski sistem. To je, u naim uslovima, realno oekivati samo za
znaajne kontrolne vodomere. Vodomeri u kunim prikljucima mogu imati
opciju za daljinsko itanje, koja olakava i ubrzava sam proces masovnog
oitavanja vrednosti na brojilu. To vai za sluaj da je ekran izvuen na
pogodno mesto, ili da se pri radu koriste pomoni ureaji (vidi sliku 10.4).
Slika 10.4.
Daljinsko oitavanje vodomera
106
10.2.
Prenos
Ureaj za merenje protoka treba da prenese rezultat merenja sa mernog

mesta do mesta gde e se rezultat koristiti. To rastojanje moe da se kree
od nekoliko metara do nekoliko kilometara. Da bi se taj transfer obavio
mera treba da ima izlaz u nekom elektrinom obliku.
10.2.1. Analogni izlaz

Najea je izlazna struja od 4 - 20 mA, to je postalo standard, mada se jo
koriste i druge varijante (na primer 0 - 10 mA ili 0 - 20 mA). Ovakav signal
treba da bude proporcionalan izmerenoj veliini, iako se u nekim sluajevima,
kao to je merenje protoka pomou ureaja na osnovu diferencijalnog
pritiska, vri izvesna lokalna linearizacija. Maksimalna dozvoljena impedanca
je razliita kod raznih proizvoaa, ali je obino izmeu 500 i 1000 oma.
Sistem 4-20 mA ima dve vane prednosti u odnosu na klasian:
Stalna struja od 4 mA moe da se iskoristi za daljinsko napajanje mernog

ureaja;
Priroda stalnog signala omoguava brzu detekciju prekida veza.
U sluajevima gde ovakav signal treba da se povee na instrument visoke

impedance (ureaj za prijem napona) strujni signal se pretvara u naponski
signal, koji odgovara takvim instumentima.
Slika 10.5.
Razliiti naini prenosa rezultata merenja protoka
107
Rezultati merenja
10.2.2. Impulsni izlaz

Ova vrsta izlaza je najea kod meraa protoka, naroito kod mehanikih i
elektromagnetnih, gde je priroda neobraenog signala frekventno-impulsna.
U tim sluajevima signal se proporcionalno prilagodi, tako da svaki impuls
pretstavlja jednu jedinicu zapremine (na primer 10 litara po impulsu), pa se
ti podaci koriste za integraljenje ukupno protekle vode. U sluajevima viih
frekvencija za dobijanje podataka o protoku se koristi analogno digitalni
konvertor. Impulsni izlaz moe da se koristi i za pokretanje elektronskog ili
elektromehanikog brojaa.
10.2.3. Digitalni izlaz

Sa poveanjem broja takozavnih "pametnih" ureaja i mikrokompjuterskih
sistema, javila se i rastua potreba za digitalnim komunikacijama koje mogu
iz instrumenta da obezbede mnogo vie podataka, sem samog protoka. Ovo
se ogleda u sve irem korienju serijske veze (RS232C, V24) mada razvoj
ide dalje od pukog prihvatanja postojeih standarda kompjuterskih
komunikacionih interfejsa i prelazi na standarde digitalnih instrumenata.
Poetna taka je razvoj standarda za interfejs, koji definie povezivanje
udaljenih ureaja u distribuiranom sistemu merenja. Zamiljen kao
alternativa za 4-20 mA sistem, prua korisniku sve uobiajene prednosti
digitalnih komunikacija kao i smanjenje trokova za instalaciju zbog
mogunosti serijskog povezivanja udaljenih ureaja. Ovaj sistem omoguava
iru upotrebu "pametnih instrumenata".
10.3.
Zapisivanje
Tradicionalne tehnike beleenja rezultata merenja protoka su se zasnivale na

pisanju po krunim ili trakastim grafikonima. Na njima su rezultati bili
trenutno dostupni za pregled i prouavanje, ali nisu imali oblik koji bi mogao
da se prebaci u raunar, bez koga pravog uvanja i analize skoro da i nema.
Uporedo sa brzim razvojem mikrokompjutera i elektronike, logeri su postali
trenutno najprihvatljiviji nain uvanja rezultata merenja, kako po pojedinim
objektima vodovodnih sistema, tako i na udaljenim mernim mestima, jer su
snabdeveni akumulatorskim baterijama za napajanje.
108
Slika 10.6.
Razliiti naini zapisivanja rezultata
Logeri se najire mogu definisati kao sistemi za akviziciju podataka sa

mogunou lokalnog programiranja. Primaju analogne i digitalne signale,
obavljaju jednostavne matematike i logike operacije na ulaznim podacima,
i obezbeuju njihovo uvanje u poluprovodnikoj memoriji. Neki logeri imaju
mogunost da preko javnih telefonskih linija na upit poalju sadrinu. Ovakve
funkcije logera se sve vie ugrauju u same merae protoka.
Slika 10.7.
Veza meraa protoka sa logerom
109
Rezultati merenja
Podaci iz logera se mogu prenositi direktno u raunar. U tom sluaju treba ili
doneti loger do raunara (ei sluaj) ili raunar do logera (lap top, Psion ili
slino). Podaci se mogu preuzimati i bez obilaska logera, preko modema i
telefonske linije (vidi sliku 10.8). Loger moe imati sopstveni telefonski broj.
Ovo je zgodna konfiguracija u poetnoj fazi razvoja telemetrije kada postoji
samo mera, raunar i veze izmeu njih, ali ne i ostali elementi potrebni za
daljinski nadzor i upravljanje. Loger permanentno belei rezultate merenja, a
korisnik ih povremeno prebacuje u raunar. Iz takvog jezgra se kasnije lake
razvija telemetrijski sistem.
Sistem prikupljanja informacija preko logera ima niz pogodnosti:
ureaji su robusni i jednostavni, nije potrebna posebna obuka za rad,

ugradnju meraa, postavljanje i skidanje logera, prikupljanje i
interpretaciju rezultata samostalno vre radnici vodovoda,
vodovodni sistem je nezavisan od isporuilaca jer su logeri i pratea
oprema jevtini, standardizovani i jednostavni,
programska podrka moe da se ostvari unutar vodovoda itd.
Slika 10.8.
10.4.
Preuzimanje podataka iz logera
Analiza
Savremena tehnoloka dostignua u oblasti merenja i prenosa izmerenih

vrednosti "zatrpavaju" vodovod hiljadama podataka o radu delova sistema.
To obilje podataka ne mora da predstavlja i dobru informisanost. Da bi se
dobila korisna informacija potrebno je uspostaviti procedure prihvatanja,
provere, odabiranja, tumaenja i obrade podataka. S obzirom na koliine
podataka i obim posla koji se obavlja svakodnevno, jasno je da se posao
mora kompjuterizovati u najveoj moguoj meri. Na slici 10.9. prikazan je
jedan primer: kako uoiti kvar u mrei i reagovati na njega.
110
Obrada velikog broja rezultata merenja dobijenih telemetrijom nije nimalo

jednostavna. Mogu da se koriste standardni paketi kao to je EXCEL, ali je
mnogo bolje kada se radi sa programima naprevljenim "po meri" konkretnog
vodovodnog sistema. Dobar primer za to je program "AquaFlow", razvijen u
vodovodu "Wessex Water" u Velikoj Britaniji, za praenje proizvodnje i
potronje vode. Obrauje iskljuivo podatke o protocima i slui za:
vezu sa telemetrijskim sistemom,

obradu i interprtaciju podataka,
runo unoenje podataka,
konfigurisanje sistema, pripremanje izvetaja,
analizu proizvodnje i potronje vode i td.
Slika 10.9.
Obrada operativnih podataka
111
Rezultati merenja
"AquaFlow" je simbolini kraj prie o merenju protoka. Program slui za

analizu podataka dobijenih telemetrijom. Nastao je kao potreba da se iz
mnotva podataka odaberu, zapamte i prikau samo vredni i interesantni
delovi, jer u masi informacija, sa mnotva meraa koji mere sa visokom
uestanou moe da se izgubi sutina.
Svaki vodovodni sistem proe slian put. Prvo se pone sa vodomerima,
merenjem potroene vode, zatim kontrolni vodomeri ponu da se postavljaju
i na znaajnim lokacijama distribucione mree. Pri izgradnji novih objekata
postavljaju se merai protoka koji obino imaju lokalno oitavanje vrednosti.
Vre se pojedinana merenja za razliite potrebe razliitim prenosivim
ureajima. Ugradnjom logera zapoinje era telemetrije, iji je sledei korak
daljinski prenos izmerenih vrednosti protoka. Vreme od hroninog nedostatka
podataka na poetku, do obilja informacija koje prua telemetrija (takvog da
je potreban "AquaFlow" da ih "probere") na kraju, za neke vodovodne
sisteme je cela venost. Oni vodovodi, koji su uspeli to vreme da skrate toliko
da osete blagodeti sistema opisanih u ovoj knjizi, mogu se smatrati
savremenim. Drugima e ova knjiga moda pomoi da to postanu.
112
Reference
1.
"AquaCorr Operatinal Manual" (1995), Biwater Spectrascan, Hampshire,

UK
2.
Fowles, G. (1993): "Flow, Level and Pressure Measurement in Water

Industry", Butterworth-Heinemann, Oksford, UK
3.
Gaji A., Lj. Krsmanovi (1994): "Matematika analiza i postupci

eksperimentalnih istraivanja", Mainski fakiltet Univerziteta u Beogradu
4.
Gotoh. K., J.K. Jacobs, S. Hosonoda and R.L. Gerstberger (1993):

"Instrumentation and Computer Integration of Water Utility Operations",
American Water Works Associatin Research Foundation and Japan Water
Works Association, Denver, USA and Tokyo, Japan
5.
Hajdin, G. (u pripremi): "Mehanika fluida", Knjiga II: Uvoenje u

hidrauliku
6.
Havran, M. (1992): "Savremene metode merenja potronje vode",

Savetovanje: Merenja u vodovodnim i kanalizacionim sistemima,
Vrnjaka Banja, pp 111-137
7.
"Inenjerijsko-mainski prirunik", II izdanje, Glava 12: Metode i

sredstva merenja, (1992), Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd
8.
Krsmanovi, Lj., I. Vukovi (1984): "Metod laboratorijskih merenja",

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu
9.
Lazarevi, L., M. ivkovi i J. Nikoli (1987): "Problemi merenja protoka

u cevovodima velikog prenika", Prvi jugoslovenski skup: Merenje u
hidrotehnici, Stubike Toplice, pp 121-139
10. Maksimovi, . (1993): "Merenje u hidrotehnici", Graevinski fakultet

Univertiteta u Beogradu
11. Meinecke, H. (1984): "Measuring Characteristics of Water Meters",
AQUA, Journal of Water Supply Research and Technology, UK, No. 4, pp.
233-237
12. Obradovi, D. (1993): "AquaFlow - Accounting for Water". User Manual,
Wessex Water Plc., Poole, UK
113
Reference
13. Obradovi, D. (1997): "Organizacija sistema merenja i upravljanja u

savremenim vodovodnim sistemima", Voda i sanitarna tehnika,
Udruenje za tehnologiju voda i sanitarno ininjerstvo, Beograd, Br. 6,
pp, 5-25
14. Obradovi, D. (1999): "Savremeni vodovodi, informatika i oprativno
upravljanje", Udruenje za tehnologiju vode i sanitarno inenjerstvo,
Beograd
15. Radojkovi, M., D. Obradovi i . Maksimovi (1989): "Raunari u
komunalnoj hidrotehnici", Graevinska knjiga, Beograd
16. "Spectrascan WISDOM User Manual" (1995), Biwater Industries Ltd.,
Hampshire, UK
17. Troskolanski, A. (1999): "Theorie et pratique des mesures
hydrauliques", Dunod, Paris, France
18. Vermersch, R. (1984): "Normalisation et Rglementation Internationales
des Computers d'Eau", AQUA, Journal of Water Supply Research and
Technology, UK, No. 4, pp. 214-219
19. Vukovi, I. (1977): "Osnove tehnike merenja", Mainski fakultet
Univerziteta u Beogradu
20. Walski, T.M. (1984): "Analysis of Water Distribution Systems", Van
Nostrad Reinhold, New York, USA
21. Prospekti proizvoaa
114
Skraenice
Izraz
Engleski
Prevod
Bypass
Bypass Pipe
Obilazna cev
CMOS
Complementary Metal Oxide

Semiconductor
Logiko kolo sa
komplementarnim tranzistorom
CPU
Central Processing Unit
Centralna jedinica u raunaru
ISO
International Standardisation
Organisation
Meunarodna organizacija za
standardizaciju
LCD
Liquid Crystal Display
Ekran sa tenim kristalom
LED
Light Emited Diode
Dioda koja emituje svetlost
Logger
Data Logger
Ureaj za automatsko
prikupljanje podataka
MHF
Minimum Night Flow
Minimalna nona potronja
Modem
Modulator-Demodulator
Analogno digitalni pretvara
NEL
National Engineering
Laboratory
Nacionalna inenjerska
laboratorija u Velikoj Britaniji
TIF
Total Integrated Flow
Bilans koliina vode
115
Registar pojmova
Koeficijent otkaza, 4
Koeficijent umanjenja, 4
Kombinovani vodomer, 34
Kontrola gubitaka, 83
Kontrolni vodomeri, 79, 83
Korelacioni mera, 61
Korelator, 84
Koriolisov mera, 62
Kovitni mera, 60
Aksijalni snop, 57
Alarmi, 88
Analiza, 110
Analogni izlaz, 107
Anubar, 67
Bernulijeva teorema, 13
Bilansiranje koliina, 86
Blenda vidi prigunica
Laminarni tok, 10
Linearnost, 4
Loger, 109
Lokacija, 75
Digitalni izlaz, 108

Dijafragma vidi prigunica
Dopler mera protoka, 48
Elektromagnetna sonda, 67
spoljanje polje, 68
unutranje polje, 67
Elektromagnetni mera, 38
ienje elektroda, 45
instalacija, 44
katodna zatita, 44
montaa, 43
smetnje, 44
uzemljenje, 44
Elektronski merai, 38
Emisioni mera, 52
razlika ferekvencija, 53
razlika vremena putovanja, 54
Energija fluida, 11
Energija pritiska, 12
Maseni merai, 62
Merne sonde, 103
Merno mesto, 76
MNF, 83
Nona potronja, 84
Obilazni cevovod, 37
Opseg, 4
Oscilacije fluida, 60
Peskolov, 37
Pito cev, 65
Pobuda
ne-sinusna, 41
sinusna, 41
Ponovljivost, 2
Postavljanje meraa, 75
Potencijalna energija, 11
Potronja vode, 79
Preciznost, 2
Prenos, 107
Prenosivi ureaj, 58, 102
Prigunica, 20
Prikaz rezultata, 105
Primarni ureaj, 39
Primene, 79
Impulsni izlaz, 108

Izbor, 89
Izbor veliine, 75
Kalibracija, 97
gravimetrijska, 98
na licu mesta, 100
referentni mera, 100, 101
u laboratoriji, 97
volumetrijska, 99, 102
Kinetika energija, 12
Klasa vodomera, 25
117
Registar pojmova
Radne karakteristike, 1
Raspoloivost, 5
Raspored brzina, 10
odreivanje, 74
Razlika pritisaka, 19
Razvoj, 93
Rejnoldsov broj, 10
Reetka, 37
Rezultati, 105
sa Peltonovim kolom, 28
viemlazni, 29
Voltmanov, 31
Voltmanov WP, 33
Voltmanov WS, 32
Turbulentan tok, 10
Sekundarni ureaj, 39
Snop
jednostruki, 57
ukrten, 57
viestruki, 57
Sonda sa turbinom, 69
Strouhalov broj, 60
Venturi, 22
Viskoznost 12
dinamika, 12
kinematska, 13
Vitstonov most, 63
Vodomeri, 25
Vreme rada bez otkaza, 4
Vrtloni mera, 60
Zapisivanje, 108
Zapreminski vodomer, 26
sa obrtnim klipom, 27
Ukupna energija, 12
Ultrazvuni mera, 48
Tanost, 2
Termiki maseni mera, 63
TIF, 83
Toplotna energija, 12
Turbinski vodomer, 28
jednomlazni, 29
iroskopski mera. vidi Koriolisov
118
Dodaci
Dodatak 1
Dodatak 2
Dodadal 3
Dodatak 4
Dodatak 5
Dodatak 6

Korisne adrese
Standardi
Najvanije jedinice
Konverzija jedinica
119
Dodatak 1
Merenje protoka u cevima pod pritiskom

Diferencijalni pritisak
Prigunica
Venturi
Dalova cev
Cev promenljivog preseka
Rotametar
Otpor pokretne prepreke
Vodomeri
Zapreminski
Obrtni klip
Reciproni klip
Njiui klip
Klizne lopatice
Obrtne lopatice
Ovalni zupanici
Turbinski
Sa Peltonovim kolom
Jednomlazni
Viemlazni
Ugaoni propelerni
Bajpas
Voltman
WS
WP
Elektronski merai
Elektromagnetni (induktivni)
Ultrazvuni
Dopler
Emisioni
Razlika frekvencija
Oscilacija fluida
Vrtlozi
Koviti
Fluidini
Korelacioni
Maseni merai
Protok mase
Ugaoni momenat
Koriolisov/iroskopski
Termiki maseni mera

121
Dodaci
Merenje lokalne brzine u cevi

Pito cev
Elektromagnetna sonda
Unutranje polje
Spoljanje polje
Turbinska sonda
Laser Dopler
Topla ica
Vrtlona sonda
Ultrazvuna Dopler sonda
122
Dodatak 2
Korisne adrese
Proizvoai
Insa
Zemun, ul. Transka 21, tel: 614 434
Institut "Mihajlo Pupin", Laboratorija za mernu i regulacionu

tehniku, Beograd, Volgina 15, tel: 776 222
Danfoss
Beograd, ul. Prizrenska 6, tel: 683 077
Endress+Hauser
"Meris", Beograd, ul. Makenzijeva 46, 444 29 66
ABB
Beograd, ul. E. Josimovia 4, tel: 3244 341
Spectrascan, Biwater, Peek
"Vodoprojekt", Beograd, ul. Gen. Mih. Nedeljkovia 85, tel: 318 0853
Kalibracija meraa
Institut za vodoprivredu "Jaroslav erni"
Beograd, ul. Jaroslava ernog 80, tel: 649 113
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Hidraulika laboratorija, Bulevar revolucije 73, tel: 3370 206
Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Laboratorija za strujno-tehnika merenja i modelska ispitivanja,

27. marta 80, tel: 3370 266
Savezni zavod za mere i dragocene metale,

Beograd, ul. Mike Alasa 14, tel: 328 3736
123
Dodaci
Dodatak 3
Standardi
ISO 2186:1973 Fluid flow in closed conduits -- Connections for pressure

signal transmissions between primary and secondary elements
ISO/TR 3313:1998 Measurement of fluid flow in closed conduits -- Guidelines
on the effects of flow pulsations on flow-measurement instruments
ISO 3354:1988 Measurement of clean water flow in closed conduits -Velocity-area method using current-meters in full conduits and under
regular flow conditions
ISO 3966:1977 Measurement of fluid flow in closed conduits -- Velocity area
method using Pitot static tubes
ISO 4006:1991 Measurement of fluid flow in closed conduits -- Vocabulary
and symbols
ISO 4064-1:1993 Measurement of water flow in closed conduits -- Meters for
cold potable water
Part 1: Specifications
Part 2: Installation requirements
Part 2: Add 1:1983 Parallel and multiple meter operation
Part 3: Test methods and equipment
ISO 4185:1980 Measurement of liquid flow in closed conduits -- Weighing
method
ISO 5167:1991 Measurement of fluid flow by means of pressure differential
devices inserted in circular cross-section conduits running full
Part 1: Orifice plates, nozzles and Venturi tubes
Part 2: Orifice plates
Part 3: Nozzles and Venturi nozzles
Part 4: Venturi tubes inserted
ISO/TR 5168:1998 Measurement of fluid flow -- Evaluation of uncertainties
ISO 6817:1992 Measurement of conductive liquid flow in closed conduits -Method using electromagnetic flowmeters
ISO 7066:1988 Assessment of uncertainty in the calibration and use of flow
measurement devices
Part 1: Linear calibration relationships
Part 2: Non-linear calibration relationships
124
ISO 7145:1982 Determination of flowrate of fluids in closed conduits of

circular cross-section -- Method of velocity measurement at one point of
the cross-section
ISO 7194:1983 Measurement of fluid flow in closed conduits -- Velocity-area
methods of flow measurement in swirling or asymmetric flow conditions
in circular ducts by means of current-meters or Pitot static tubes
ISO 8316:1987 Measurement of liquid flow in closed conduits -- Method by
collection of the liquid in a volumetric tank
ISO 9104:1991 Measurement of fluid flow in closed conduits -- Methods of
evaluating the performance of electromagnetic flow-meters for liquids
ISO 9368-1:1990 Measurement of liquid flow in closed conduits by the
weighing method -- Procedures for checking installations
Part 1: Static weighing systems
ISO/TR 9464:1998 Guidelines for the use of ISO 5167-1:1991
ISO 10790:1999 Measurement of fluid flow in closed conduits -- Guidance to
the selection, installation and use of Coriolis meters (mass flow, density
and volume flow measurements)
ISO 11631:1998 Measurement of fluid flow -- Methods of specifying
flowmeter performance
ISO/TR 12764:1997 Measurement of fluid flow in closed conduits -- Flowrate
measurement by means of vortex shedding flowmeters inserted in
circular cross-section conduits running full
ISO/TR 12765:1998 Measurement of fluid flow in closed conduits -- Methods
using transit-time ultrasonic flowmeters
ISO/TR 12767:1998 Measurement of fluid flow by means of pressuredifferential devices -- Guidelines to the effect of departure from the
specifications and operating conditions given in ISO 5167-1
ISO 13359:1998 Measurement of conductive liquid flow in closed conduits -Flanged electromagnetic flowmeters -- Overall length
ISO/DIS 14511 Measurement of fluid flow in closed conduits -- Thermal mass
flowmeters
ISO/TR 15377:1998 Measurement of fluid flow by means of pressuredifferential devices -- Guidelines for the specification of nozzles and
orifice plates beyond the scope of ISO 5167-1
125
Dodaci
Dodatak 4
Max Q
l/s
Odnos
max:min
Prigunica
neogran.
4:1
1% max
kvadratni
Venturi
neogran.
4:1
1% max
kvadratni
Mlaznica
neogran.
4:1
1% max
kvadratni
Dalova cev
120
4:1
1% max
kvadratni
Rotametar
200
10:1
3% max
linearni
Koleno
neogran.
4:1
5% max
kvadratni
Pito cev
neogran.
4:1
5-10% max
kvadratni
10:1
400
4:1
95
10:1
2-5% max
linearni
Vrtloni
145
10:1
1-2% max
linearni
Ultrazvuni
prenosivi
475
10:1
3-5% max
linearni
Ultrazvuni
stacionarni
neogran.
25:1
1% max
linearni
Elektro
magnetni
neogran.
25:1
0,5% max
linearni
Ureaj
Pito rotametar
Pito
anubar
Turbinski
126
Tanost
3,5% max
2% max
Tip
razmere
linearni
kvadratni
Pregled osobina meraa (nastavak)
Relativna
cena
Gubitak
pritiska
niska-sred.
50-90% P
10-30 D
Proiren opseg
pri velikim Q
Venturi
visoka
10-25% P
10-30 D
Mali gubici
pritiska
Mlaznica
srednja
30-70% P
10-30 D
Pogodan za
velike brzine
Dalova cev
srednja
2-4% P
10-30 D
Vrlo mali gubici

pritiska
Rorametar
niska
50-90% P
10-30 D
Ekonomian za
velike Q
Koleno
niska
zanemarljivo
25 D
Pito cev
niska
zanemarljivo
20-30 D
Raspored brzina
po preseku
Pito
rotametar
niska
zanemarljivo
20-30 D
Direktno
oitavanje
Pito anubar
niska
zanemarljivo
7-25 D
sred.-visoka
do 0,7 m.v.s
5D
do 7 m.v.s.
10-40 D
Potreban
digitalni izlaz
Ureaj
Prigunica
Turbinski
Vrtloni
srednja
Uzvodna
deonica
Napomena
Jevtin, veliki Q
Montira se pod
pritiskom
Integrator
protoka
Ultrazvuni
prenosivi
niska
zanemarljivo
10-30 D
Osetljiv na
vrstu cevi i nasl
Ultrazvuni
stacionarni
sred.-visoka
zanemarljivo
10-20 D
Osetljiv na
raspored brzina
Elektro
magnetni
sred.-visoka
zanemarljivo
zanemarlj.
Direktno itanje
rezulta
(T. M. Walski, 1984)
127
Dodaci
Dodatak 5
Najvanije jedinice
Fizika
veliina
Simbol
SI
jedinica
Dozvoljene
jedinice
Preporuene
jedinice
Napomena
Duina
mm, cm,
dm, km
Osnovna
jedinica
Vreme
min, h, d
Osnovna
jedinica
Zapremina
m3
cm3, l, dm3
m3
Protok
m3/s
m3/h, l/s.
Ml/d
m3/s, l/s
Masa
kg
kg
Specfina
teina
N/m3
N/m3
Gustina
kg/m3
kg/dm3
kg/m3
Sila
kN, mN
Pritisak
Pa
bar
(=105 Pa)
Pa, bar
Energija,
rad
E, A
kWh, Ws,
kJ
=Nm
kW, MW
kW
=J/s
Temperatura
Dinamika
viskoznost
N s/m2
N s/m2
Kinematska
viskoznost
m2/s
m2/s
Snaga
128
Osnovna
jedinica
=kg m/s2
=/
Dodatak 6
Konverzija jedinica
Jedinica
ES u SI
SI u ES
Duina
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1 cm = 0,39370 in
1 m = 3,28084 ft
1 m = 1,093613 yd
1 km = 0,62139 mi
1 cm2= 0,155 in2
1 m2= 10,7639 ft2
1 m2= 1,196 yd2
1 acre = 2,471 m2
1 cm3 = 0,061024 in3
1 m3 = 35,31467 ft3
1 l= 0,264173 gal USA
1 l = 0,21997 gal UK
1 m/s = 3,28084 ft/s
1 m/s = 196,85 ft/min
1 l/s = 0,0353 ft3/s
1 l/s = 0,26417 gal USA/s
1 l/s = 0,219974 gal UK/s
1 l/s = 15,85 gal USA/min
1 l/s = 13,1978 gal UK/min
1 kg = 2,204586 lb
1 kg = 0,068522
1000 kg = 0,98421 ton
1 Pa = 0,000145 psi
1 bar = 14,505 psi
1 mbar = 0,40146 in H2O
1 mbar = 0,033455 ft H2O
1 kg/m3 = 0,00194 slug/ft3
1 kg/dm3 = 62,50 lb/ft3
1 kg/dm3 = 0,036127 lb/in3
1 W = 0,73757 ft lb
1 kJ = 0,94715 BTU
1 W = 0,73757 ft lb/s
1 kW = 0,7457 HP
1 m2/s = 10,764 ft2/s
Povrina
Zapremina
Brzina
Protok
Masa
Pritisak
Gustina
Energija, rad
Snaga
Kinematska
viskoznost
Temperatura
in = 2,54 cm
ft = 0,3048 m
yd = 0,9144 m
mi = 1,6093 km
in2 = 6,4516 cm2
ft2 = 0,092903 m2
yd2 = 0,8361 m2
acre = 4046,86 m2
in3 = 16,387 cm3
ft3 = 0,02817 m3
gal USA = 3,7854 l
gal UK = 4,546 l
ft/s = 0,3048 m/s
ft/min = 0,00508 m/s
ft3/s = 28,3268 l/s
gal USA/s = 3,7854 l/s
gal UK/s = 4.546 l/s
gal USA/min = 0,063 l/s
gal UK/min = 0,0758 l/s
lb = 0,4536 kg
slug = 14,5939 kg
ton 1016, 947 kg
psi = 6894,24 Pa
psi = 0,0689424 bar
in H2O = 2,4909 mbar
ft H2O = 29,8907 mbar
slug/ft3 = 515,363 kg/m3
lb/ft3 = 0,0160 kg/dm3
lb/in3 = 27,6799 kg/dm3
ft lb =1,3558 W
BTU = 1,0558 kJ
ft lb/s = 1,3558 W
HP = 0,7457 kW
ft2/s = 0,0929 m2/s
tC = (5/9)(tF-32)
tC - u C;
tF - u F
129
tF = 32+(9/5)tC

Merenje Protoka U Vodovodnim Sistemima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Merenje Protoka U Vodovodnim Sistemima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Merenje protoka u vodovodnim sistemima

Poslovno udruenje vodovoda i kanalizacije Jugoslavije

Miroslav Cvjetkovi, dipl. in.