TEORIJSKE POSTAVKE I PRINCIPI U

ARHITEKTONSKOJ PRAKSI
BULE I LEDU
Seminarski rad

Arhitektonski fakultet u Beogradu

Vizuelna kultura u arhitektonskoj teoriji i praksi
Nastavnik_dr Vladimir Mako
_dr Renata Jadresin Milic
Student_Marija Antonijevic_21080_2014

SADRAJ
UVOD__________________________________________________1
1. ISTORIJAT_
FRANCUSKA
V._________________________1

XVIII

2. TEORIJSKE POSTAVKE O ARHITEKTURI_BULE I LEDU

2.1 PROJEKTANSKI PRINCIPI
2.1.1 ODNOS PREMA PRIRODI________________________________________ 6
2.1.2 FORMA___________________________________________________6
2.1.3 FUNKCIJA_________________________________________________7
2.1.4 SVETLO__________________________________________________7
2.2 KULTURNE TEORIJE
2.2.1 ARHITEKTURA? KO JE ARHITEKTA?________________________________7
2.2.2 O UMETNOSTI_______________________________________________8
2.2.3 ODNOS PREMA KRITICI_________________________________________9
2.2.4 KRITIKA PREMA DRUSTVU I DOPRINOS
ISTOM_________________________9
2.2.5 O POETICI_________________________________________________10

3.PRINCIPI U
BULE________________11

ARHITEKTONSKOJ

PRAKSI_LEDU

ZAKLJUCAK______________________________________________14
LITERATURA_____________________________________________15

UVOD
Gde poinje umetnost, a gde zavrava arhitektura? Da li je priroda osnov svega
ili je to ovek i njegov potencijal da stvara? Da li svaki arhitektonski projekat
mora da bude realizovan?
Da li i dalje postoji umetnost radi umetnosti i kako bi arhitekti dananjice
prihvatili injenicu da nijedan njihov projekat ne ugleda svetlost dana?
Ovaj rad dotie odgovore na neka od ovih pitanja, razmatrajui stvaralatvo,
umetniki rad i arhitektonske principe dvojice uglednih francuskih umetnika
Kloda Nikole Ledua i Etjen Luj Bulea. U mnogo cemu vizionari i inovatori, oba
umetnika, pripadnika revolucionarnog neoklasicizma 18. veka, ostaju arhitekte
na papiru.

1. ISTORIJAT_ FRANCUSKA U XVIII V.

A r h i t e k t u r a X V I I I v. j e vreme kad je istorija sveta hrabro zakoraila napred,
a istorija arhitekture kao da se u tom trenutku povukla u prolost. Ovu recenicu
mozemo sagledati pre svega iz okvira revolucije_industrijska revolucija u kojoj je
svet naao jedan novi prostor u stvaraltvu i razvoju, dok se arhitekturi tei
povratku prirodi. Arhitektura neoklasicizma oznaava pravac koji se oslanja na
arhitektonsko naslee stare Grke (koja je aktuelnim arheolokim otkriima
stekla dananji znaaj), Rimskog carstva (vitruvijanske struje) i stariji klasicizam
renesansnog pokreta u Italiji (ponajvie paladijanizam). Odlikuju ga redukcija
detalja kao reakcija na preteranu ornamentaciju prethodnog Rokoko stila. Tek se
u neoklasicizmu pojavljuje pojam arheologije, odnosno ovaj segment emo otkriti
u daljim fazama neoklasicizma.
Osamnaesti vek je period kada se u Francuskoj javlja neoklasicizam, koji se
prouava kroz
4 etape. Za ovaj rad je najznaajnija poslednja, 4.
faza_revolucionarni-vizionarski neoklasicizam, jer u okviru njega stvaraju Etjen
Luj Bule i Klod Nikola Ledu, koji su glavna tema ovog seminarskog rada.
Sagledaemo sve 4 faze, kako bi smo postepeno doli i napravili mali uvod u ovaj
vremeplov XVIII veka. Svakako je da neoklasicizam predstavlja negaciju
predhodnog perioda, a to je klasicizam. U okviru neoklasicizma umetnici se
okreu prirodi i geometrijskim formama graevine (kocka, kugla, prizma, valjak,
piramida)
kojima
se
naglaava
povratak
klasinom,
apstraktnom
(prosvjetiteljskom) umu, koji tei racionalnom, matematikom poimanju zakona
svemira.

4 faze neoklasicizma u Francuskoj:

1.strukturalni neoklasicizam _I faza _radikalni racionalizam Loijea i Lodolija
obezbedio je i teorijsku osnovu za kasniji modernistiki pokret- radikalni
3

racionalizam Loijea i Lodolija posluio je uglavnom preispitivanju klasinog

renika arhitekture, a ne njegovom odbacivanju, zata su se ova dva teoretiara
zalagala; tako su postepeno (Loije je tu imao najvei uticaj) odbacivani pilasteri,
postolja, prelomljene entablature i entablature iznad lukova - teilo se slobodnim
stubovima koji polaze direktno satla_ to je vie takvih stubova, zgrada je
savremenija. ak-ermen
Suflo(Soufflot) predstavlja
prekretnicu
u istoriji francuskog neoklasicizma.
Gradjevina iz ovog perioda jeste Crkva Sent enevjev ("Panteon"), Pariz, 17561790. Crkva svete enevjeve Panteon,1790.po Loijeu prvi uzor
savrenearhitekturecilj - ujedinjene strukturalnelakoe gotskih katedrala
saistotom i lepotom grke arhosnova u obliku grkog krstaelegantni korintski
stilski red, vitkilukovigornji delovi zdanja imaju lakoukoja asocira na gotikusem
konstrukcije velika panja je posveena i oblikovanju.

Crkva Sent enevjev ("Panteon"), Pariz, 1756-1790

Dostupno na https://www.google.rs/search?q=Crkva+svete+Denevjeve+%E2%80%93+Panteon,1790.&rlz

2.arheoloki neoklasicizam _II faza_ova

faza
neoklasicizma
predstavljala
je
preklapanje
konstrukcijskih
i
racionalistikih sklonosti- 50-tih i 60-tih god. XVII v., javlja se tendencija
udruivanja velianstvenosti, jasnoe i snage antike sa tradicijom francuskog
klasicizma. Ova tendencija, podstaknuta brojnim arheolokim ekspedicijama,
moe se nazvati "arheolokim neoklasicizmom". Jedan od prestavnika ovog
perioda jeste An-ak Gabrijel (Gabriel), koji je uspeno oiveo francuski
klasicizam XVIIv. Svako njegova najupecatljiva dela iz ovog perioda jesu Trg Luja
XV, Pariz, 1755.-1775. I Mali Trijanon, Versaj, 1761.-1768.

Mali Trijanon, Versaj, 1761.-1768.

Dostupno na https://www.google.rs/search?q=Mali+Trianon,+Versaj,+1760&rlz=1C1CHNQ_en

3.radikalni neoklasicizam _III faza_ esto su ga nazivali "stilom Luja

XVI" - manje arheoloki; vea sloboda i smelost u primeni klasinih detalja;
manje se daje realistinim ponovnim stvaranjem antike - vie ih zanima njihova
lina vizija- 60-te i rane 40-te god. XVIII v.; pojavila se nova generacija arhitekata
podstaknuta ponovnim
oivljavanjem
graevinskih
aktivnosti
povodom
potpisivanja pariskog mira- izvori: arheoloki neoklasicizam i Piranezi;
opte prisutni strasni idealizam koji je podstakao beskompromisni purizam,
strogost i veliinu; polazite, dakle nije bila ni antika, ni XVIII v.,ve novi sloj
ovih izvora sa arheolokim neoklasicizmom- glavni predstavnici: Etjen-Luj Bule i
Klod-Nikola Ledu; preostali: arl de Vaji, Mari ozef Peir i ak Gondoan- radikalni
neoklasicizam - pasionirani idealizam + bezornamentalnost + velike dimenzije.
Najznacajnija
gradjevina
ovog
perioda
jeste
Francusko pozorite "Odeon", Pariz, 1767.-1770.

Ecole de Chirurgie, Pariz, 1775

Dostupno na https://www.google.rs/search?q=Mali+Trianon,+Versaj,+1760&rlz=1C1CHNQ_en

4.revolucionarni - vizionarski neokalsicizam _IV faza_krajnja faza; sloboda

mate ide do kraja, naputanje lane odanosti reniku antike arhitekturestrmija putanja francuskog neoklasicizma od 1770., jer su istorijski dogaaju
doveli dorevolucije- "revolucionaran" - jer otro raskida sa prolou, a
"vizionarski" - zbog ciljeva i metoda- javlja se tendencija da izvori ne budu
istorijski modeli, ve iz oblasti intelekta/mate; na ovadva podruja nailazimo u
konceptima prirode, ali se oni javljaju i kao izmiljeni, fiktivni- bez obzira kom se
izvoru mata priklonila, konani projekat, predstavljao je univerzalnevizije
arhitekata- javlja se od sredine 70-tih do kraja XVIII v.; to je pravac razvoja koji je
zahvatio francuskineoklsicizam pod uticajem drutvenih deavanja - opta
korupcija i eksploatacija izazvala jevelika nezadovoljstva i nemire; ova faza je bila
sastavni deo politikih i kulturnih prilika uvreme francuske revolucije (1789.);
liberalno - reakcionalistiko miljenje poteklo od Rusoa (delo "Drutveni ugovor")
- suverenitet poiva na Bogu naroda, a ne na boanskom pravukraljeva jaa; sve
su popularnije i njegove opservacije sentimantalnog ivota, veze oseanja
i prirode; veri u razum i napredak suprotstavlja se tako, jedna mranija i
romantinija vizija;ipak, za pojavu vizionarskog neoklasicizma u arhitekturi
najzaslunija je mata vodeiharhitekata toga doba: Ledua i Bulea bili su pod
jakim uticajem Piranezija koji je stvorio serijugrafika na osnovu nonih mora i u
njima arhitekturu koja izaziva preneraenost i koji je usvojim delima jae naglasio
oslobaanje modernog arhitekte od vernosti antikim pravilima iuzorima. Ni
5

Ledu, ni Bule nikad nisu bili u Italiji, oni su antiku umetnost i

italijanskurenesansu poznavali iz publikacija, uglavnom Piranezijevih, tako da oni
tu umetnost nisudoivljavali kao stvarnu, opipljivu, ve kao slike nastale kao
proizvod neograniene mate.

Arhitekte IV neoklasicistike faze, Bule i Ledu se esto pominju zajedno kao da su

bili saradnici. Pripadali su istoj generaciji, jedno vreme su im karijere tekle
uporedo, obojica su bili vizionari, opsednuti strogom geometrijom ispunjenom
simbolikom, ali po talentu, temperamentu, ambicijama I dostignuima bili su
veoma razliiti.
Njih gledamo kao glavne prestavnike ovog razdoblja.

Etjen Luj Bule (Boulle)_1728-1799

Bule bi se danas smatrao linou od malog znaaja za arhitekturu da

nije ostavio svoje vizionarske crtee. Bule nije nikad eleo da postane arhitekta.
Njegova ljubav je bilo slikarstvo koje je izuavao kod istaknutih umetnika, sve
dok ga njegov otac - arhitekta nije primorao da krene njegovim stopama. Tako je
Bule vie od trideset godina davao sve od sebe kako bi ispunio oevu elju, sve
dok poetkom 80-tih XVIII v., nije zapao u takozvanu kruzu srednjih godina
(zakasnelu) i prestao da sledi arhitektonski poziv, a priklonio se drugom koji nije
bio ni arhitektura, ni slikarski,ve neto to je obuhvatalo i jedno i drugo. Postao
je arhitekta - vizionar. Kao uzor su mu posluili Piranezi i njegovi neizvodljivi,
ali fascinantni arhitektonski prizori. Postao je, svesno ili nesvesno, francuski
Piranezi. Kao i Piranezi bio je jednako dobar i pisac i crta - zapoeo je karijeru
projektima kua tokom 60-tih godina XVIII v. i bio veoma uspean; oko 1780., tek
to je dobio priliku da gradi javne objekte i stekne uspenu karijeru, angaovan je
da izgradi nekoliko velikih dravnih ustanova; 1782. gotovo sasvim odustaje od
rada na graenju i posveuje se slikanju (shodno svojoj prvobitnoj elji)
arhitektonskih vizija; bio je isto tako dobar pisac; zanimao se za teoriju
slikovitosti i uzvienosti i doao do zakljuka da je osnovna svrha arhitekture
stvaranje
"izraajne slike", koja se postie efektom s e n k i
najsnanijih
elementarnih oblika: piramide, kocke, valjka, kupe i naroito lopte;
smatrajuisebe osnivaem "arhitekture senki"; tvrdio je da najefektnije
arhitektonsko sredstvo nisu trodimenzionalni oblici niti njihove
dvodimenzionalne slike, ve su to prividni oblici tame koji ovi oblici
stvaraju, svetlo-tamni efekti. Crtei Bulea bili su dramatino komponovani,
bono svetlo, olujno nebo, melodramska raspoloenja pomou prizora
mase ljudi ili pojedinca pored ogromnih zgrada ili usamljena ljudska
prilika koja je delovala kao patuljak u odnosu na dimenzije zgrade.
Iako svrstavan u neoklasicizam, Etjen-Luj Bule je po pitanju dimenzija objekata
koji ostavljaju bez daha ("arhitektura koja govori") bio uzor mnogim arhitektima
koji su stvarali u totalitarnim reimima.

K
enotaf posvecen Njutnu.

enRS545RS549&espv=2&biw=1280&bih=856&source=lnms&tbm

Klod Nikola Ledu (Ledoux)_1736-1806

Karijeru je poeo kao projektant enterijera, gde je iskazao veliku
umenost
da
primeni
u k r a s ; k r a j e m 6 0 _ t i h g o d i n a X V I I I v. , p r o j e k t o v a o j e n i z
e l e g a n t n i h p a r i s k i h k u a , zahvaljujui emu postaje vodei arhitekta
svoje generacije. Stekao je uticajne pokrovitelje M a d a m d i B a r i , l j u b a v n i c a
Lu j a XV , d v o r s k i ar b i t ar kul t u re 1 7 7 3 . Le du j e p o s t a o l an
kraljevske akademije za arhitekturu i stekao zvanje kraljevskog arhitekte, tada je
poeo da iri svoje polje delovanja i na javne objekte.
Javni objekti su bili tipini za ekstravagantnog Ledua gde je u svojim projektima
premaivao predviene trokove.
Sredinom 1770-tih izradio je niz znaajnih projekata, od kojih su neki ostali samo
na papiru, a najzanajnija je bila Solana, do 1780. Radi objekte na selu.
Sredina 1780-tih predstavlja vruhunac njegove karijere. Radi projekat
tamnice u trenutku kada razmilja o proirenju Solane i idealnom gradu o,
a ve je izgradio troarine u Parizu.
Pisanje arhitektonskog traktata tokom 90-tih godina XVIII v.

Kua za poljoprivrednika.
Dostupno na https://www.google.rs/search?tbm=isch&tbs=rimg%3ACXEHx0XAW

2.TEORIJSKE POSTAVKE O ARHITEKTURI_BULE I LEDU

2.1 PROJEKTANTSKI PRINCIPI
2.1.1 ODNOS PREMA PRIRODI
Bule je bio impresioniran prirodom, u njegovom radu moe se videti svaki
segment prirode, koja ga je i inspirisala da stvara. Sve vezuje za prirodu i smatra
da je mogue matati i stvarati nove slike, meutim ne postoji zamisao koja
svoje korene ne vodi od prirode. Moemo sagledati kako je primenio izraz prirode
u svom radu, Kenotaf posveen Njutnu.
Osvetljenje spomenika koji bi trebao da podse a na svetlost u vedroj no i, stvaraju
planete i zvezde koje krase nebeski svod. Raspored zvezda odgovara onome u prirodi.
Oblikuju ih i obrazuju mali levkasti otvori probijeni sa spoljne strane svoda koji pri
prodoru na unutranju stranu dobijaju karakteristian oblik.1

1 Bule:Arhitektura-Esej o umetnosti, Graevinska knjiga, Beograd,1999.str.92

8

Inspirativni segment Leduovog stvaralatva jeste svako priroda, jer je on svoje

oblike crpeo iz nje, a zatim dodavao detalje svoje mate. Projekti su mu u
stalnom kontaktu sa prirodom i otvorenou. Radionica obruca_Kua na izvoru
reke Lu_Most na reci Lu_Radionica za tesare.
Isto tako moemo sagledati segment njegovog stvaralatva gde on tei da
oblikuje prirodu i da je prilagodi svom delu, odnosno potrebama grada i njihovim
stanovnicima_Plan grada oa.
2.1.2 FORMA
Forma monih, monumentalnih oblika i njihova velika primarna geometriska tela,
na kojima se vidi da Bule tei da slavi jednu naunu avanturu, poevi sa
Njutnom, a zatim se okrenuvi kosmosu i nebeskim telima kojima je bio zanesen.
Opinjen je teorijom geometriskih tela.Bule je kako je ve reeno voleo sve
geometrijske forme, ali naroito loptu, ne samo zbognjene apsolutne istote i
savrenstva, ve i zbog izuzetnih slikarskih kvaliteta. Bule je tvrdio da "od svih
geometrijskih tela lopta ima najvau povrinu dostupnu naem oku, da se
odlikuje krajnom jednostavnou, jer je njena povrina besprekorna i beskonana
i da ima izuzetno meke i graciozne obrise". Zato je loptu i primenio za ovaj
spomenik Njutnu i njegovimotkriima. Ujedno za njega simetrija predstavlja izraz
lepote i balansa, kojoj se najese okree u svom radu i stvaralatvu.
Ledu smatra da najjednostavnije forme mogu da dobiju monumentalan izgled
kada se drutvena korist podredjuje trajanju u vremenu i sjaju umetnosti. Njegovi
projekti su u najitijim geometriskim strogim telima. Forme njegovih projekata
se kreu od dzinovskih kula, sfera, kubusa, konhe, urni, sa bezbroj stubova,
stubova u neshvaenim koliinama, pa jo veih stubova. Neki njegovi projekti,
kao i crtei, su naroito utopjiski, kao sto je crte groblja u gradu o_gde se mogu
videti pre svega nebeska tela. Razne funkije za njega postaju zanimljive i
inspirativne, gde stvara kuu u obliku toka_atelje_radionica proizvodjava
tokova, fasada u tokovima, zatim tu je i forma kue namenjena uvarima
izvora reke Lu, kroz koju protie voda.
Iz ovoga moemo da zakljuimo da je Ledu krenuo stopama svog profeosra i
premenio istu formu u svom radu. Oigledno je bio inspirisan radom svog
profesora, Bulea.
Forma je ista poput one koju opisuje sunce na svom kruenju 2

2.1.3 FUNKCIJA
Bule tei da simboliki naglasi namenu prosotra, odnosno da svaka namena
izazove oseanje. Tei da namena budi oseanja. Strah. Divljenje. Razonodu.
Potovanje.
Funkcije Leduovih projekata su raznovrsne i jako zanimljive, socijalne i drutvene,
ak odgovaraju na neka tekua pitanja tog perioda. One se konstantno niu i
osea se neki segment koji moemo povezati sa duhovnim stanjem oveka.
Greh. Mudrost. Nematina. Spokoj. Funkcija ima duhovnu ulogu, ona tei da
2 Ledu: Arhitektura iz ugla umetnosti, obiaja i zakonodavstva, Graevinska
knjiga, Beograd, 2002.str.28
9

upozorava, opominje i drutveno znai. Svakako projekat koji ima najraznovrsniji

spektar funkcija jeste SOLANA U SOU I IDEALNI GRAD.
Obojica tee da balansiraju izmedju duha i tela, izmedju emotivnih poglavlja.
Odnosno ele da njihova arhitektura osea.
2.1.4 SVETLO
Svetlo ima jako znaajan karakter za Buleove projekte. On ovo iskoriava kao
detalj i ukras koji obogauje njegova dela. Svetlo kojim je ovladao tako da stvara
tajanstvene, blage i sumorne efekte, moemo najbolje sagledati na njegovom
kontafu posveenom Njutnu.
Moemo uoiti da Ledu daje veliki detalj svojim crteima tako to se igra sa
senkom na nekom spoljanjem nivou, odnosno igra se svetlom i svojim kuama,
koje stvaraju senku. Medjutim, to isto ne vai i za unutranjost objekata, jer
veina njegovih kua i nema prozore ili ima u nekom manjem broju. Ovo mnogi
teoreticari i arhitekte osudjuju .
2.2 KULTURNE TEORIJE
2.2.1 ARHITEKTURA? KO JE ARHITEKTA?
Ledu i Bule najavljuju nagovestaj nove arhitekture, gde oni kao zaetnici stvaraju
revolucionarnu arhitekturu.
ta je to arhitektura? Hou li je, poput Vitruvija, oznati kao umetnost gradjenja? Ne
neu, poto u toj definiciji postoji gruba omaka. Vitruvije posledicu smatra uzrokom. Da
bi se neto izvelo treba ga prvo zamisliti. Nai praoci su gradili svoje kolibe tek poto bi
im izmislili izgled. Taj plod duha, to stvaranje je zapravo ono sto ini arhitekturu , koju bi
smo zatim mogli definisati kao umetnost da se stvori i do savrenstva dovede bilo kakva
gradjevina.3

Iz citata moemo jasno videti da Bule pre svega stoji iza imaginacije i matanja,
odnosno koncepta ideje, a da je sekundarni deo njena realizacija i gradnja. Za
njega je vano da se arhitektura vizualizuje, to je on svo vreme i inio tokom
svog rada.
Vi koji elite da postanete arhitekta, prvo budite slikari: koliko ete raznolikosti otkriti na
neporetnoj povrini zida, ija zivopisna reitost ne uzbudjuje ravnoduno mnotvo: visoki
slojevi (kamena) duboko fugovani, grubo obradjene ili rustine povri, vidljivi oblici,
proizvoljno nagomilano kamenje, esto su dovoljni da pruze naglasene efekte.4

Uoavamo Leduov stav da svakako ko eli da postane arhitekta treba da bude

umetnik pre svega, i slikar. I svakako da je njegov stav opravdan. Medjutim,
moda je on osetio preveliku dozu umetnosti i slobode to ga je sputalu realizaciji
njegovih objekata, jer umetnici tee slobodi. Moda nas trenutna situacija,
3 Bule:Arhitektura-Esej o umetnosti, Graevinska knjiga, Beograd,1999.str.17
4 Ledu: Arhitektura iz ugla umetnosti, obiaja i zakonodavstva, Graevinska
knjiga, Beograd, 2002.str.45
10

ograniena tehnologijom, spreava da osetimo umetnost? Arhitektura ne moe

bez umetnosti, kao ni umetnost bez arhitekture.
A ko je zapravo arhitekta i emu on slui po Leduovom miljenju?
Ne postoji ovek na zemlji kome arhitekta ne bi mogao pritei i pomoi; njemu pripada
uloga da ljude oslobadja bedePogledajte sta mu sve dugujete; on privalaci vasa ula,
odvla i vas od vaih misli i usresredjuje ih na sve ono to doprinosi njihovom
ulepavanju.5

Ovo je ta je Ledu mislio o arhitekturi , a ta je on zapravo stvarao? Mogu se

razdvojiti tri arhitektonske celine od posebnog zanaaja za njegovo stvaralatvo:
palate i vile, novi industrijski grad i pariske carinarnice_paviljoni_kapije.
2.2.2 O UMETNOSTI
O vi, koji gajite ljubav prema umetnosti ! Posvetite se bez ostatka svim zadovoljstvima
koje ta uzviena strast moe da nam prui. Nijedna druga nisu tako sta. Da, ta stras je
ono to nam uliva ljubav prema istraivanju. Ona je to to nae muke pretvara u
zadovoljstva . Ona svojom boanskom vatrom vraa geniju njegove moi. Ona je najzad
taj zov ka besmrtnosti.6

Tenja ka umetnosti, ka strasti, slobodi i besmrtnosti, kojoj je Bule beskonano

stremimo i divio joj se, moemo da tumaimo kao njegovu slabost, odnosno, al
za crtanjem i slikanjem. Istovremeno on je u arhitekturi traio nit umetnosti kojoj
je bio predan. Moda je ba ta njegova al da se bavi onim to je prvobitno eleo,
a to svakao nije bila arhitektura, je dovela do toga da stvara besprekorne
projekte i crtee koji nisu ugledali svetlost dana. Svi ti crtei, kao i on sam, su
svakao posluili kao uzor mnogim njegovim uenicima, poevi od Ledua, pa ak
do Dirana koji je bi toliko opinjen projektima Bulea da ih je skoro kopirao ili
prilagodjavao svojim idejama. Iako je Diran pobrao negativne kritike, on je
svakako ima veliko strahopotovanje prema Buleovom radu. Ujedno, Bule smatra
da je malo ljudi pre njega posmatralo i razmatralo arhitekturu kao umetnost.
Umetnost svuda budi nespokojstvo; ona zapoveda, njoj se potinjavaju, svuda je u
sreditu zbivanja. Ono to najvie udaljava napredak umetnosti jeste obino osecanje
koje umetnik vezuje za njegovo vlasnitvo. Intimno on se zanosi pravim zamislima koje
su zasnovane samo na preteranom jadikovanju zbog bezuspesnog rada. Tesko onome ko
ne moze da se oslobodi razmisljanja koja paraliu njegove mogucnosti i uvlae ih u opte
prihvacene navike7

Sloila bi se sa Leduom po pitanju ove teze, ne samo da je ovo bio stav u 18.
veku, ve on nastavlja da ivi i u 21 veku jednostavno, umetnik ne moe da
odstrani svoja intimna oseanja koja ga vezuju za delo, a ona parali u njegov rad
i ivot.
5 Ledu: Arhitektura iz ugla umetnosti, obiaja i zakonodavstva, Graevinska
knjiga, Beograd, 2002.str.53
6 Bule:Arhitektura-Esej o umetnosti, Graevinska knjiga, Beograd,1999.str.16
7 Ledu: Arhitektura iz ugla umetnosti, obiaja i zakonodavstva, Graevinska
knjiga, Beograd, 2002.str.28
11

2.2.3 ODNOS PREMA KRITICI

itajui knjigu Arhitektura-esej o umetnosti, Bule izlae svoje kritike prema

Vitruviju, ali ujedno daje i svoj stav, jer osporava i smatra da autori nemaju
dovoljno znanja i svesti o naelima umetnosti.

Ledu je u jednom trenutku bio svestan da e pobrati negativne kritike, a isto

tako ih je i odbacivao i smatrao nedostinim svoga dela, to moemo videti na
primeru za projekat Kua namenjena uvarima izvora rele Lu.
Ve ujem arhitekte portretiste,da, arhitekte portretiste, kako vi u na sav glas da je to
ekstravagancija; naviknuti da ropski prikazuju ono to vide, retko se bave koncipiranjem
celovite slike. Uzimajui deo kao celinu, oni ne remete liniju koju je navika ustalila, prate
mirne tokove koji e danak svojih talasa odneti u beskrajna mora, a ako kojim slu ajem
na pokretnom platnu savladaju one vazdu aste visine to die okeanski talas da bi se
izgubio na horizontu, oni uskrauju mislima tajne mra nih ponora i bogatstva koja ovi
kriju. Nikada, nikada oni ne prodiru do tih dubina. Gluvi i nemi, prezreni od boga
inspiratora zanosa, hladni kopisti mrtve prirode, nemaju nikakvu mogu nost da je
oive.8

Njih dvojica su svesni svojih postupaka koja mogu da izazovu negodovanje i

kritike na raun njihovog rada, ali zauzimaju svoje stavove i brane ih od drutva
u kome ive.
2.2.4 KRITIKA PREMA DRUTVU I DOPRINOS ISTOM
Bule upuuje kritiku drutvu, upotrebljavajui prirodu kao osnov koji treba
sagledati i razmatrati, kako bi iznosili svoje miljenje i stavove. Njegov glavni
doprinos, osim to tei da drutvo sagleda prirodu na jedan drugaiji nain i da
ona predstavlja polaziste za sve ostalo, je da se njegovi projekti baziraju na
javnim gradjevinama, koje teze drutvenom prosveenju.
Kada bi ljudi zasnivali svoja mi ljenja na prouavanju prirode, bili bi manje podloni
zapadanju u najrazliitije zablude. Svako od nas ima svoju definiciju lepote i veruje da je
u pravu, ali je rasuivanje plod prouavanja; tako, pre nego to izreknemo svoj sud, ne bi
li bilo dobro da ga zasnujemo na prouavanju prirode i oslanjajui se na dokaze koje nam
ona prua.9

Ledu, iako ga nazivaju kraljevskim arhitektom, jer je gradio za taj sloj drustva u
18. veku, ipak lino izraava svoju kritiku prema bahatosti i bogatstvu. To

8 Ledu: Arhitektura iz ugla umetnosti, obiaja i zakonodavstva, Graevinska

knjiga, Beograd, 2002.str.59
9 Bule:Arhitektura-Esej o umetnosti, Graevinska knjiga, Beograd,1999.str.105
12

moemo videti na njegovom projektu KUA SIROMAHA gde pokazuje svoj bunt i
upuuje kritiku tadanjem drutvu.
ovek kao u linoj svojini uiva u ulici,gde se kamen sa mnogo truda rea u niz i tako
prati horizont, da bi se ovek u njegovim dubinama stopio s njim. Gradi kue preko kua
da bi drsko izazvao mirna nebesa i jos vie suzio slobodu disanja narodu, koji je vec
pritisnut. Drugi iscrpljuju granitne planine i zaposljavaju itave nacije radnika da bi gradili
palate, dok im savremena Grka plaa ponienjima. A siromah u osamnestom veku nema
gde da skloni glavuVidee se da je ovde siromahu udovoljeno u svim potrebama kao
da je bogat; videe se da je lien samo suvinog; da ovek kakav jeste zaprema samo
malo prostora.10

Koliba za tesara. Bule.

Dostupno na https://www.google.rs/search?tbm=isch&tbs=rimg%3ACXEHx0XAW
2.2.5 O POETICI
Za Bulea je neophodno da arhitektura govori, zato ima stav da arhitektura
treba da bude poetina i da se sama iskazuje.
Da, ja verujem da bi nase graevine, naroito javne zgrade, na neki nain trebalo da
budu poeme. Slike koje one pruaju naim ulima trebalo bi da u nama bude oseanja
koja odgovaraju upotrebi kojoj su namenjene.11

Njegov uenik svoju poetinost prevodi u deskripciju svojih dela.

Kakve su to izvrnute urne pred mojim oima? Te vodene bujice koje smrzavaju i ire
svoje ledene talase izduujui senke koje sunce pomera po volji umetnika? Kakav je taj
ponor izaao iz zemlje da bi se sjedinio sa nebeskim svodom?12

10 Ledu: Arhitektura iz ugla umetnosti, obiaja i zakonodavstva, Graevinska

knjiga, Beograd, 2002.str.116
11 Bule:Arhitektura-Esej o umetnosti, Graevinska knjiga, Beograd,1999.str.16
12 Ledu: Arhitektura iz ugla umetnosti, obiaja i zakonodavstva, Graevinska
knjiga, Beograd, 2002.str.30
13

Ne, nije ovo Dis, niti Laza Kosti - ovako poetino i sneno Ledu opisuje
pesperktivni izgled ulazne kapije u solanu. Njegovna jednostavnost u pisanju i
opisivanju ublaava segmente koje mu zameraju i kritikuju.
Njihova deskripcija u opisivanju svijih dela je jako razliita. Bule pie jako
realistino i jednostavno o svojim projektima, a lakoa itanja je trenutna.
Njegova poetika je vanvremenska, ak i moderna. V e i n a B u l e o v i h c r t e a
s u r e e n i k a o ilustracije za esej "Arhitektura, esej o umetnosti", 1780. Bule
tei arhitekturi poetskog kapaciteta i smatra proporciju "jednom od osnovnih
lepota u arhitekturi", ali je tumai na svojstven nain. Ledu, sasvim suprotno,
pie kao knjievnik. U itanju njegovih dela i deskripciji, ponekad se teko
razdvaja beletristika od arhitekture. On pie sa puno detalja o svom projektu.

ZAKLJUAK
Bule i Ledu predstavljaju novo poglavlje koje se otvara u arhitekturi, a to je da oni
tee da njihova arhitektura govori, osea, vriti. To smo mogli da vidimo i
sagledmo kroz rad u okviru postavljanja teorijske postavke o arhitekturi_projektni
principi kroz segment funkcije i odnosa prema njima, kao i ukljuivanja detalja
svetla. Kroz ovo razmatranje moemo da vidimo pre svega njihovu slinost, s
obzirom na to da je Ledu bio Buleov uenik, tako da njihova odstupanja nisu
velika, ak ih u nekim dodirnim takama i nema. Njihovu ukletost moemo
povezati sa tenjom da arhitekturu predstave kao vid umetnosti i zadovoljstva.
Njihova dela spolja imaju modernistike karakteristike (geometrizam,
odsustvo ornamenta), inae u udubini stvaralatva kao arhitekte svog doba
imaju simetriju, nema novih materijala ni ukrasa. Kao arhitekte tog doba stvorili
su jedno veliko, ivotno delo, svakako da su bili dugaiji i po tome to su imali
irok spektar projektovanja, velemajstori brojnih anrova - iroka lepeza
projektnih programa. Ujedno ova shvatanja su ih dovela do toga da ostanu
arhitekti na papiru, iako su pokrenuli nova pitanja vizualizacije, prirode i odnosa
gde poinje da se odmotava nit. Arhitektura posmatrana kroz umetnost.
Kroz teorijske postavke i principe u arhitektonskoj praksi sagledali smo njegove
slinosti odnosno razliitosti i pokusali da dosegnemo pojam uklet koji prati
ove arhitekte. Njihova originalnost i, jednom reju, futuristinost tog doba, koja je
oslikana jasnom i jedinstvenom geometrijom, koja je u konstantnoj vezi sa
prirodom. Njihova tenja da poistovete arhitekturu sa umetnou, a i njihovi lini
stavovi i putevi koji su delovali, svesno ili podsvesno, na njihov rad ih je doveo do
papirne arhitekture. ak i njihova opinjenost sopstevnim projektima je na to
uticala, tako je Ledu svoje projekte koje je stvarao u mladosti, u starosti
prepravljao i menjao prema svom senzibilitetu i tadanjem stilu. Papirna
arhitektura je postojala u XVIII veku, a mozemo li je pronaci i u XXI veku?
Ova tema bi mogla da se iri dalje i da sagledamo da li u 21. veku postoje
uklete arhitekte. Kao primer mogli bi smo da sagledamo projekte i radove
Petera Eisenmana, jer veina njegovih radova je ostala u crteima i maketama.

14

Da li je on jo jedan u nizu od ukletih arhitekata? To emo saznati nekom

drugom prilikom.

LITERATURA
1. Bule: Arhitektura-esej o umetnosti, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1999.
2. Ledu: Arhitektura iz ugla umetnosti, obicaja I zakonodavstva, Gradjevinska
knjiga, Beograd, 2002.

3.

Perovi R. Milo: Istorija moderne arhitekture (Antologija tekstova, koreni modernizma)

knjiga 1,Beogra,1999.

Web site

4.
5.

https://www.scribd.com/doc/26931643/ISTORIJA-ARHITEKTURE-XVIII-XXI-vek
https://www.scribd.com/doc/78755763/Klod-Nikola-Ledu

15

16