A-grupa

1* Javno mnijenje je misljenje zbira pojedinaca (T-N),

2*Hegel je izvrsio podjelu na mnijenje znanje i vjerovanje (T-N)
3* Oblici drustvene svijesti :Nauka i religija
4* reprezentativna javnost je vezana za status : pojednica-feudalac
5*sociopsiholosko odredjenje javnost jejednostavni agregat pojedinaca, a JM
jejednostavni zbir pojedinanih mnijenja.
6* nedostatak javnog diskursa:
7* neki oblici kod gradjanske javnosti: Etapa konstituiranja posrednih kanala i
instrumenata-od stampe do parlamenta-putem kojih ce se sve efikasnije odvijati
komunikacija gradjanske klase u globalnim sferama gradjanik javnosti.

8 *Transnacionalizacija: Ova javna sfera se reproducira komunikativnom

djelovanjem za koje je nuno potrebno znanje jezika komunikacije. Taj jezik je
prilagoen opem drutvenom razumijevanju svakodnevnih politikih praksi.
9*javna sfera : prostor drustvenog zivota
10*je li u AU doba javnost bila isparcijalizovana T-N
11* esejsko javno mnijenje
12* javno mnijenje-javni diskurs-demokratija da se povezu : Postoji vrsta veza
izmeu demokracije i javnosti: javnost je najizraenija i najaktivnija u
demokratskim drutvima, a aktivna javnost jaa demokratski poredak.Javnost
stvara koordiniranu kolektivnu akciju na osnovu razliitih i ponekad suprotnih
individualnih stavova putem ideje demokracije i kolektivnog (predstavnikog)
donoenja odluka na osnovu diskusije i debate meu graanima.

B-grupa
1* javnost oznaava skupinu ljudi koji komuniciraju? DA
2* Parmenid je izvrsio podjelu na mnijenje i znanje ? DA

3* Dewey smatra da javnost u demokraciji prvenstveno bira svoje zastupnike ?

DA (Provjeriti)
4* Grupni nivo drutvenog ponaanja odlikuje primat socio-ekonomskih faktora?
DA
5* Za vrijeme AU vladavine javnost u BiH je okupljala samo obrazovane ljude? NE
6* U deliberativnoj demoktariji najsposobniji donosekolektivne odluke? DA
7*Koji je znaaj javnog mnijenja za politiku praksu?
-

Usmjerava politiko djelovanje?

8* Sa kojim oblicima drustvene svijesti se poistovjeuje javno mnijenje?

-

Ideologija, tradicija

9* Predmet opeg javnog mnijenja ne moze biti:

-

Drustveni problem koji je u tajnosti

10* U literarnu javnost su se ukljuili :

-

Aristokracija i buroazija

11* Samoupravna socijalitsika javnost je :

-

Neka vrsta totalne politike javosti

hiperpolitizacija drutva, ali i nezainteresovanost

12* Transformaciji javne sfere najvie doprinosi:

- Prekogranino politiko, privredno i komunikacijsko umreavanje

-Digitalizacija medija komunikacije
-Drutvena i kulturalna diverzifikacija drava(Piem openito, ne vide se
ponueni odgovori)
13* Socioloki pristup odreuje javnost kao : javnost je kolektivni entitetili
duhovni organizam,a JM je supraindividualni fenomen koji nastaje kao predmet
komunikacijei interakcije pojedinaca.
14*Objasnite kriterij stupanja kontraverznosti pojave pri odreenju javnog
mnijenja:

Ono to predstavlja jednoduje ili kompletnu saglasnost nije predmet

JM i uglavnom su problematine situacije te koje daju mogunosti
razliitogpristupau njihovom rjeavanju
15* Navedite najvanije odlike antike javnosti:
Antika javnost predstavlja uzor i ideal politike javnosti i javlja se u gr kim

polisima, slobodni graani polisa ostvaruju javne potrebe kroz razgovor

(leksis) i opte poslove (praksis), te se javna sfera se vee za agoru, dok se

privatna vee za dom-ognjite-oikos.
16* U cemu se ogleda kriza javnog dobra ?
17* Pojam javnog mnijenja?
Pojam javnog mnijenja je neraskidivo vezan sa kategorijom graanske javnosti.
Javno mnijenje se odnosi na preovlaujue kolektivne stavove pripadnika nekog
drutva ili drutvene grupe, o nekom dogaaju ili pitanju od opteg znaaja;
nosilac publiciteta koji obezbeuje demokratsku kontrolu dravne djelatnosti;
savremeni pojam javnog mnijenja sadri dva modaliteta, kritiku instanciu koja
predstavlja normu ili uzor i, manipulativni publicitet koji predstavlja injenicu.
Javno mnijenje predstavlja podrutvovljenu kolektivnu svijest u odreenoj situaciji
koja moe postati povod reakciji politike javnosti. Teorije koje pri definisanju
ovog fenomena polaze od primata psiholokog odreenja shvaaju JM na nivou
individualnih pojava i procesa.
18*