SADRAJ

1. UVOD..........................................................................................................................................2
2. ZGLOB KOLENA........................................................................................................................3
3. ZAKLJUAK...............................................................................................................................7
LITERATURA..................................................................................................................................8

1. UVOD
Zglob kolena kao najvei i najsloeniji zglob ljudskog tela, predstavlja u funkcionalnom lancu
donjeg ekstremiteta kljunu sponu za obezbeivanje uspravnog hoda, zatite tela i amortizovanja
potresa pri kontaktu sa tlom i karakterie hod do te mere, da ga svojom sloenou moe
poistovetiti sa linou. Za normalno funkcionisanje kolena neophodan je anatomski i
funkcionalni integritet svih delova zgloba kolena, koji omoguavaju sklad pokreta i stabilnost.
Zbog svoje kompleksne anatomske strukture i uloge u kretanju koleni zglob je predmet
morfolokih i biomehanikih prouavanja jo od zaetka medicine.
Pri svakom pokretu uestvuju kotani elementi zgloba kolena i meke strukture kolena miii 1,
kapsulo-ligamentarni aparat (pasivni stabilizatori) i meniskusi. Biomehanika predstavlja studiju
strukture i funkcije biolokih sistema nainjenih pomou mehanikih metoda.
Kretanje oveka predstavlja angulaciono kretanje, koje omoguava pomeranje tela. To je
apsolutno kretanje, dok u kolenu postoji relativno kretanje u okviru pomenutih 6 stepeni slobode,
odnosno vrsta kretanja i to 3 translaciona 2 i 3 rotaciona3. Pokreti klizanja i kotrljanja u zglobu
kolena kontrolisani su od strane ligamentarnog sistema, koji odreuje kretanje femura po tibiji i
obrnuto, klizanje-kotrljanje u poetku pokreta u odnosu 1:2, a na kraju 1:4. Druga dva tipa
kretanja aksijalna i mediolateralna translacija su zanemarljiva, a obino se uoavaju u patolokim
stanjima. Automatska spoljanja rotacija udruena sa ekstenzijom-mehanizam zakljuavanja
kolena, uslovljena je anatomskom graom kostiju zgloba kolena. Stabilnost kolena uslovljena je
kombinacijom geometrije zgloba, menisko-kapsularnih elemenata, ligamenata, miia,
optereenja i negativnim atmosferskim pritiskom.
Glavni cilj ovog rada je da pokua da prikae steeno znanje o anatomiju zgloba kolena,
razumevanje naina funkcionisanja zgloba kolena i njegove biomehanike.

aktivni stabilizatori
anteroposteriorno, mediolateralno i infero-superiorno kretanje
3
fleksija-ekstenzija, abdukcija-addukcija i spoljanja i unutranja rotacija
2

2. ZGLOB KOLENA
Anatomski koleno ine 3 kosti: vea od dve potkolene tibija (golenjaa), natkolena ili butna
kost femur i aica (ili patela).

U sastav kotanog dela zgloba kolena ulaze: donji kraj butne kosti, gornji kraj golenjae i aica.
Zglobne povrine su kondili butne kosti koji idui od spreda nazad opisuju luk koji je u svom
zadnjem delu dosta jae ispupen nego u prednjem. Zglobne povrine kondila golenjae (tibije)
su veoma plitke. Taj nesklad zglobnih povrna reguliu hrskaviave strukture meniskusi koji se
pruju du perifernih ivica kondila golenjae.
Meniskusi su fibroznohrskaviave tvorevine polumeseastog oblika, koje omoguavaju
kondilima golenjae da se priljube uz ispupene kondile butne kosti. Postoji spoljni i unutranji
meniskus i spoljni je vie zatvoren u obliku slova O, dok je unutranji otvoreniji i vie podsea
na slovo C i samim tim je i pokretljiviji. S obzirom na oblik na meniskusima razlikujemo dva
kraja: rogove (prednji i zadnji) i telo meniskusa. Rogovi meniskusa (cornua) su privreni,
pomou jakih fibroznih snopova na prednjoj i zadnjoj meukondilarnoj jami gornje povrine
golenjae. Prednji rogovi meniskusa spojeni su poprenom vezom kolena. Telo meniskusa je na
poprenom preseku prizmatino-trouglastog oblika i s toga ima tri strane: gornju, spoljanju i
donju. Gornja ili femoralna strana je lako izdubljena i na nju nalee odgovarajui kondil butne
kosti. Donja ili golenjana strana meniskusa je ravna i nalee na periferni deo odgovarajueg
dela golenjae. Spoljanja ili obimna strana meniskusa, visoka 6 - 10mm, okrenuta je auri
zgloba (capsula articularis), za koju je intimno prirasla. Gornja i donja strana sastaju se unutra i
3

grade unutranju ili centralnu ivicu meniskusa, koja je otra udubljena i okrenuta prema
unutranjosti zgloba.
aica (Patella) je sezamoidna kost koja se nalazi u tetivi etvoroglavog miia buta. Ona
svojom zglobnom povrinom nalee na aino polje (facies patellaris) butne kosti, ali samo
kada je koleno u fleksiji. aica kliza navie i nanie 5-6 cm i to joj olakavaju dve sluzne kese,
gornja i donja. Gornja sluzna kesa se spaja sa upljinom zgloba kolena. Patela je veoma vana u
funkciji ekstenzornog aparata zgloba kolena. Njena najvanija uloga je poveanje snage
ekstenzije potkolenice, a time i poveanje mehanikih osobina tetive kvadricepsa zatim
pomaganje ishrane zglobne hrskavice butne kosti i zatita kondila butne kosti od povrede.
Patela je najvea sezamoidna kost; sredite okotavanja obino se javlja u drugoj i treoj godini
ivota, ali se moe javiti sve do este godine. esti su poremeaji okotavanja i javljaju se
najee, kao tzv. patela biparticie. Normalna aica je trouglasta sa vrhom uperenim nadole. Na
gornji pol pripaja se etiri ekstenzorna miia buta, a sa vrha polazi patelarni ligament koji se
pripaja na tuberkulumu tibije. Zglobna povrina je podeljena na sedam faseta.
Zglobna upljina (cavum articulare) - koja se nalazi i kod svih drugih zglobova. To je uzan
kapilarni hermetiki zatvoren prostor izmeu zglobnih povrina i zglobne aure. Ispunjena je
sinovijalnom tenou koja ,,podmazuje,, zglobne povrine, omoguavajui im lake klienje pri
pokretima, pored toga ima i nutritivnu ulogu (u ishrani zglobnih hrskavica).
Zglobna aura (capsula articularis) - koja oblae sve navedene elemente ovog zgloba sa
spoljnim fibroznim i unutranjim sinovijalnim slojem. Fibrozna zglobna aura (membrana
fibrosa) povezuje zglobne delove sastavnih kostiju zgloba i prostire se od donjeg kraja butne
kosti do gornjeg kraja golenjae. Na prednjoj strani zglobna fibrozna aura je prekinuta i
dopunjena aicom (patellom). Zglobna aura granii zglobnu upljinu (cavum articulare).
Na donjem kraju butne kosti fibrozna aura se privruje oko zglobne povrine kondila sa
prednje strane na 1 - 1,5 cm od kondila butne kosti, a kod prednjih uglova kondila se pribliava
zglobnoj hrskavici, zatim se na bonim stranama kondila udaljava od hrskavice 1 - 1,5 cm, ali se
nalazi ispred epikondila, koje ostavlja ispred zgloba. Na zadnjoj strani zgloba se ponovo
pribliava zglobnoj hrskavici kondila od koje je odvaja samo prostor od nekoliko milimetara.
Pozadi se uvlai u meukondilarnu jamu i zavrava se na njenim bonim zidovima meajui
svoja vlakna sa gornjim pripojima ukrtenih veza kolena (ligg. cruciata). Na gornjem kraju
golenjae pripoji aure kae se napred na prednjoj ivici prednje meukondilarne jame, sa strane
na oko 5 mm ispod periferne ivice zglobnih delova aice, pozadi na samoj zadnjoj ivici
zglobnih povrina gde se gubi u golenjanim pripojima zadnje unakrsne veze. Na aici je
privrena za bone ivice aice uz njenu hrskavicu. Na bonim stranama zgloba, zglobna aura
prirasta za spoljnu stranu meniskusa te je meniskusi dele na gornji vei meniskofemoralni deo i
donji meniskogolenjani deo. Graa fibrozne aure u celini je tanka, labava, izgraena od
krunih i uzdunih vlakana, a na mnogim mestima izbuena malim otvorima preko kojih se
4

uspostavlja veza izmeu sinovijale zgloba i sluznih kesica, na zadnjoj strani je jako debela i gradi
preko svakog kondila po jedan vrlo vrst fibrozni list - kondilarnu ljusku za iju zadnju stranu
prijanjaju pripojna vlakna m.gastrocnemiusa. Unutranja kondilarna ljuska je tanja i probuena
otvorom preko koga sinovija zgloba komunicira sa sluznom kesom poluopnastog miia (bursa
musculi semimembranosi). Spoljna kondilarna ljuska je debela i ponekad sadri malu
sezamoidnu kost m.gastrocnemius-a, ije ime je Fabrela.
Sinovijalna aura (membrana synovialis) ili sluzna zglobna kesa oblae unutranju stranu
fibrozne aure sve do njenih pripoja, odakle ide na kotane delove zgloba, koje pokriva sve do
ivice zglobne hrskavice. Prelazei sa aure na kosti, gradi oko butne kosti i golenjae po jedan
kruni nabor ili sinus. U predelu butne kosti ovaj sinus je dubok, a iznad njega je nataina
sluzna kesica (bursa suprapatellaris).
Masno jastue (corpus adiposum infrapatelare) se nalazi izmeu aine veze i golenjae.
Prilikom fleksije zgloba masno jastue ispunjava prazan prostor izmeu kondila i tetive
kvadricepsa, a prilikom ekstenzije ono iskae bono od aine veze. Fibrozne veze - ligamenti postoje intrakapsularni i ekstrakapsularni ligamenti. Najvaniji intrakapsularni ligamenti su
ukrtene veze zgloba kolena (ligg. cruciata genus), ove veze predstavljaju zaostatak sagitalne
pregrade koja povezuje meukondilarnu jamu butne kosti sa interkondilarnim poljima golenjae.
Postoji prednja i zadnja ukrtena veza. Prednja ukrtena veza (lig. cruciatum anterius) silazi od
zadnjeg dela spoljnog kondila femura koso napred i unutra i zavrava se u prednjem
meukondilarnom polju golenjae (area intercondilaris anterior), izmeu prednjih krajeva
meniskusa. Zadnja ukrtena veza (lig. cruciatum posterius) silazi od prednjeg dela unutranjeg
kondila femura koso nazad i upolje i zavrava se u zadnjem meukondilarnom polju golenjae
iza zadnjih krajeva meniskusa. Zadnjoj ukrtenoj vezi prikljuuje se esto nestalni fibrozni
snopi (lig. meniscofemorale posterius), koji polazi od zadnjeg dela spoljnog meniskusa.Zadnji
ukrteni ligament je vei i snaniji od prednjeg, u proseku 38 mm dug i 13 mm irok. Sastoji se
od manjeg, zadnjeg dela koji se zatee kada je koleno u ekstenziji, i veeg dela koji je napred i
zatee se u fleksiji. Ceo ligament lei unutar sopstvenog sinovijalnog omotaa i ekstraartikularna
je struktura. U veoma je bliskom kontaktu sa vaskularnim strukturama zadnje kapsule to
omoguuje bolju ishranu i bolje izglede za reparaciju.
Ove veze se dvostruko ukrtaju, meusobno i oko svoje ose, tako da svojim zatezanjem
obezbeuju stalan kontakt zglobnih povrina, a time i stabilnost zgloba pri pokretima. Bone
veze su spoljna (lig. collaterale fibulare) i unutranja kolateralna veza (lig. collaterale tibiale).
Unutranja bona veza je iroka vlaknasta traka sedefaste boje duga 10-12 cm koja pojaava
zglobnu auru na unutranjoj strani kolena, svojim gornjim krajem privrena je na unutranjem
epikondilu butne kosti, a donjim krajem na gornjem kraju unutranje strane i unutranje ivice
golenjae. Spoljanja bona veza pojaava zglobnu auru sa spoljanje strane. Gornjim krajem
privrena je na spoljanjem epikondilu butne kosti, a donjim krajem na prednjem spoljnjem
delu gornjeg kraja linjae (fibula) ispred vrha linjane glavice (apex capituli). Ima oblik
5

okrugle vrpce duge 5-6 cm, a debele oko 4 mm. Njen pravac je neto ukoen nanie i nazad. Dok
je unutranja veza kao utkana u auru, spoljanja je u celoj svojoj duini nezavisna od aure.
Zadnju stranu zglobne aure pojaavaju dve zatkolene veze, kosa (lig. popliteum obliqum) i
luna (lig.popliteum arcuatum). Kosa veza potie od tetive m.semimembranosusa, pa se od
golenjae lepezasto prua navie i upolje i zavrava na zadnjim aurnim zadebljanjima spoljnjeg
kondila butne kosti.

3. ZAKLJUAK
Zglob kolena je zbog svoje izloenosti najee povreivani zglob ovejeg tela, a njegova
anatomska struktura i fizioloka uloga ine te povrede raznovrsnim, esto kombinovanim i
komplikovanim. Povrede mogu da budu najrazliitijeg tipa, od lakih kontuzija i distorzija, preko
sloenih povreda ligamentarnog aparata i meniskusa, do preloma, iaenja i luksacionih
preloma, neki put udruenih i sa prekidom neurovaskularnih elemenata u poplitealnoj
(zatkolenoj) jami.
Povrede prednjeg ukrtenog ligamenta (ligamentum cruciatum anterius LCA ) su este i imaju
trajne posledice na stabilnost i funkciju zgloba kolena. Iako su hirurka anatomija, biomehanika i
leenje oteenja ukrtenih ligamenata opirno opisivani u literaturi, lezije prednjeg ukrtenog
ligamenta i njegova uloga u nestabilnosti kolena su ostale aktuelna i sporna pitanja u ortopediji.
Anatomija ukrtenih ligamenta kao i opis pripoja su znaajni zbog razumevanja mehanizma
povreivanja kao i rasporeivanja-pozicioniranja auto ili alograftova.

LITERATURA
1. Pavlovi, A. (2012): Povrede mekih struktura zgloba kolena, Naa knjiga, Beograd,
2. Mrvaljevi, D., Mrvaljevi, M.(2003): Anatomija donjeg ekstremiteta, Beograd,
3. Gayton, A.(1976): Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb,
4. http://edukacija.akademijazakme.edu.rs/course/view.php?id=156
5. http://farmaceuti.com/tekstovi/unc/bol-u-kolenu/