ISTINA O VITAMINIMA - KAKO SU SINTETIKE HEMIKALIJE

POSTALE VITALNI HRANJIVI SASTOJCI

Priredila: Ivona ivkovi
Nakon dugog tretmana raznim sintetikim lekovima mnogi lekari se
dosete da na recept dopiu i neki kompleks vitamina da bi se organizam
nakon bolesti oporavio. Te vitamine ete jednostavno kupiti u apoteci,
uzimaete ih u propisanim dozama i... I trebalo bi da opet budete zdravi
kao pre. Ako vam propisana terapija lekovima nija vratila zdravlje, onda
e vam doktor promeniti terapiju i tretirati vas ponovo nekom drugom
hemikalijom iz nekog vademekuma raznih farmaceutskih kompanija.
Oni kojima ni to ne pomogne, ostaje da itavog ivota budu pod pod
medikamentima, da idu od jednog do drugog lekara na razna ispitivanja
i kontrole, po nove i nove lekove, dok e mnogi na svoju ruku poeti da
gutaju i vitaminske tablete. Za one koji nakon svih ovakvih dugoronih
alopatskih tretmana odu na Onaj Svet, rodbina e rei da su godinama
od kojeega bolovali i da im je Gospod, eto, samo skratio muke.
Uostalom, danas je postalo normalno ii kod lekara i piti sintetike
lekove. Da jo napomenemo da e vam doktori kod uzimanja vitamina
savetovati i da ne preterujete jer moe doi do hipervitaminoze. Mnogi
su u svojoj praksi takve sluajeve i imali.
Naalost, i kada su ovi vitalni nutrijenti u pitanju, neka saznanja o
njima su jednostavno istrgnuta iz istorije medicine i zauvek "pokopana"
daleko od oiju strune javnosti i sudenata medicine. I to se dogodilo sa
mnogim istraivanjima vitamina raenim sve do ezdesetih godina 20.
veka. Jedan od pionira koji se ovom materijom ozbiljno bavio jeste i
ameriki stomatolog Rojal Li, kada se najpre zapitao odakle nastaje
karijes kod ljudi i zato je uestaliji kod dece koja su inae podlonija
bolestima. On nije ovenan nikakvom nagradom i za njegove radove je
malo ko u svetu uo. Ali je zato itavog ivota teko proganjan od
amerikih sudova i amerike Federalne agencije za hranu i lekove, FDA,
koja je ak izdejstvovala da mu sud naloi da sva svoja istraivanja o
vitaminima mora da uniti. Radilo se o njegovim prouavanjima vitamina
tokom 20 godina.

Njegove tvrdnje da skoro sve bolesti nastaju zbog pothranjenosti i da se

odreenim vitaminima i mineralima mogu leiti mnoge bolesti,
proglaene su tekim arlatanstvom, pri emu je posebno apostrofirana
injenica da je on bio samo zubar i to bez prakse. A istina je da je Rojal
Li bio veoma studiozan u svemu ime se bavio, da je razmiljao veoma
iroko i da je u svemu eleo da doe do samog fundamenta. Roen je
1885. u Viskonsinu, a umro je 1967. Sam je publikovao mnogo radova
za koje danas malo ko zna. Naalost, Rojal Li ne samo da je bio ispred
svog vremena ve je imao i monog protivnika - a to je teko
korumpirana amerika dravna administracija koja je radila (i danas
radi) pod patronatom monog prehrambenog i hemijskog industrijskog
kompleksa koji ne samo da proizvodi sintetike lekove i sintetike
"vitamine", i sintetiki hranu i sintetike napitke, ve je nakon Drugog
svetskog rata i uzeo pod svoju kontrolu i medicinsku edukaciju i
izdavaku istraivaku delatnost.
Zato se danas i u SAD i u Evropi na studijama medicine vie panje
posveuje leenju sintetikim lekovima, dok se ljudski organizam
izuava analiziranjem mrtvih rgana i tkiva (anatomija i histologija) i
uopte se ne vie pravi razlika izmeu sintetikog i pravog vitamina. Ali
vitaminC nije askorbinska kiselina, a vitamin Enije tokofereol, dok
vitamin A nije retinol itd.

TA SU ZAISTA VITAMINI?
Laiki se delovanje vitamina najlake moe uporediti sa dobro skuvanom
i ukusnom pileom supom. Da bi ona bila prijemiva za jelo mora se
pripremiti tako da svi sastojci budu stavljeni u proces kuvanja koji traje
odreeno vreme. Neki od ovih sastojaka (na primer ivo pilee meso ili
patrnak) ne mogu se jesti ako termiki nisu dobro obraeni, a
argarepa moe, pri emu kuvanjem dobija sasvim drugaiji ukus, ali i
drugu
hranljivu
vrednost
(zapravo
je
gubi).
Perun i luk se mogu jesti sirovi, ali nisu ba prijatni za ulo ukusa u
velikim koliinama. Tu su onda i razni zaini koji slue da konani ukus
skuvane supe bude potpuno drugaiji od svih ovih pojedinanih ukusa.
Ali, pravi efekat je kad se oni pomeaju. I to je supa koju moemo da
jedemo sa gutom. Neto slino se dogaa sa vitaminima. Zapravo
jedan vitamin nije nikakvo pojedinano molekularno jedinjenje ili
supstanca, ak ni kompleks jedinjenja ili supstanci, ve proces u kome
se odreeni sastojci iz itavog vitaminskog kompleksa nau u
meusobnoj elektro-biohemijskoj interakciji na odreenoj temperaturi (u

ljudskom organizmu se "kuvaju" na 37 stepeni Celzijusovih) kako bi od

svake elije omoguili transport i prihvat nutrijenata koji sadre
elektrone. Ovaj proces se odigrava i kod biljaka i kod ivotinja. Samo je
stepen termike obrade razliit.
Dakle, vitamini su samo bioloki kompleksi u trenutku njihove aktivnosti.
Njihova aktivnost zavisi od okruenja u kome stupaju u elektrobiohemijske interakcije - odnosno od sredine u kojoj se biohemijski
aktiviraju. Ova vitaminska aktivnost se odigrava samo kada su ispunjeni
svi uslovi i kada su prisutni svi neophodni faktori za njihov rad. Tada je
njihovo delovanje sinergijsko.
Tako je jo Rojal Li zapisao da vitamin A predstavlja: "...jedan radni
proces koji se sastoji od nutrijenta, enzima, koenzima antioksidanata i
aktivatora tragova minerala."
Vitamini su iva kompleksna forma koja je aktivna ili se moe aktivirati u
odreenim uslovima i niti jedan njen fragment se ne moe izolovati i
nazvati vitaminom. Takvi izolovani fragmenti ne mogu biti vitaminski
funkcionalni u organizmu, a samim tim nema ni vitaminskog (vitalnog)
procesa.
A da bi elija u organizmu uzela nutrijente iz vitaminskog kompleksa,
koji uvek sadri i minerale u tragovima, ovaj kompleks se mora biti
aktivirati odnosno mora postati iv. Ukoliko doe samo do simulacije
ovakve aktivnosti, kada elija zbog slinosti oblika molekula uzima
sintetiki fragment vitamina, to nee predstavljati funkcionalan unos
nutrijenata, a moe dovesti i do toksikacije. A sintetiki vitamini to
upravo i jesu - hemijske kopije fragmenata prirodnog vitaminskog
kompleksa, ali izdvojene iz kompleksa, i onda kamuflirane u molekule
istog oblika koji se tako ubacuju u proces hranjenja elija. Ali oni nisu
hrana ve otrov za eliju. Dakle, ako u supu ubacite rezance od
rafinisanog brana, vi ete tako ubaciti felerine mrtve molekule koji e
se vremenom negde taloiti u organizmu jer e ih elije odbacivati kao ubre. Rafinisano brano kao i rafinisan eer nemaju polje elektrona
(kako je to otkrila dr Budvig) i njihovi molekuli su mrtvi.

INDUSTRIJSKA
BIZNIS

PROIZVODNJA

HRANE

JE

VEOMA

UNOSAN

Funkcionalni vitamini u ivom organizmu su samo kompletni vitaminski

kompleksi koji su ivi. I to je prirodna hrana oveka u "Rajskom vrtu".
Plod voa ili povra direktno ubran sa grane ili iupan iz zemlje (kroz
koje jo protiu elektroni). Naalost, kapitalistika filozofija stvaranja
profita uinila je da se i proizvodnja hrane tretira iskljuivo kao biznis
koji donosi profit. Besomuno oranje ispoene zemlje i uzgajanje
goveda i ivine hranjenih koncentratima, uinilo je da prirodnog
vitaminsko-mineralnog kompleksa nema vie ni u prirodnoj hrani.
Stvaranje vetakog - sintetikog ubriva zadalo je poslednji udarac
oveanstvu koje je poelo da se ozbiljno suoava sa pothranjenou.
Dakle, industrija proizvodi ogromne koliine ukusne hrane, ali u njoj
nema vitalnih nutrijenata.
O tome kakve su pogubne posledice ovog biznisa poeo je da shvata i
Rojal Li, im se upoznao sa knjigom dr Harvija V. Vileja (Harvey W.
Wiley), biveg direktora dravnog amerikog Biroa za hemiju. Wilej je
bio njegov poslednji direktor sve do 1912., kada je smenjen, a biro
ukinut. Razlog je to se ova institucija na elu sa Vilejem estoko
suprotstavila plasiranju na trite hrane i pia sa opasnim satojcima.
Njegov stav je bio sledei: "Nijedan prehrambeni proizvod u naoj zemlji
nee imati tragove benzoeve kiseline, sumporne kiseline ili sulfata i ni
najmanji sadraj stipse niti saharina, izuzev za medicinske potrebe.
Nijedno bezalkoholno pie ne treba da sadri kofein ili teobromin (koji se
nalazi u zrnima kakaoa). Nijedno izbeljeno brano ne sme ii u trgovine.
Naa hrana i lekovi moraju biti u potpunosti lieni ijednog oblika

krivotvorenja i lanog etiketiranja. Proizvoai hrane i posebno

prehrambeni kombinati treba da posvete svu svoju energiju poboljanju
javnog zdravlja i promovisanju sree u svakom domu tako to bi
proizvodili penino brano od celog zrna, neusitnjeno itno brano i
krupno brano."
Takvim stavom on je praktino poveo spor protiv Koka-Kole (videemo
kasnije zato) . Zato je umesto Biroa za hemiju, korumpiran dravni vrh
doneo zakon o osnivanju Agencije FDA. Na mesto direktora postavljen je
podobniji doktor Elmer Nelson, koji je imao mnogo fleksibilniju filozofiju
o pitanju ishrane, iskazanu njegovom tvrdnjom: "Potpuno je nenauno
izjaviti da je dobro hranjeno telo spremnije da se odupre bolesti nego
slabije hranjeno. Moje miljenje je da ne postoji dovoljno eksperimenata
koji bi dokazali da je nedostatak nekih nutrijenata u ishrani neto to
stvara prijemivost bolestima". (Elmer Nelson MD, Washington Post). Od
tada do danas FDA nepogreivo radi u interesu profita privatne
farmaceutske i prehrambene industrije.
VITAMINI SU KAO TOKOVI U TOKOVIMA
itav kompleks koji funkcionie kao vitamin A ( do sada se zna) sadri
sledee molekule: retinole, retinoide, retinal karotinoide, karotine,
masne kiseline, vitamin C, vitamin B, vitamin D, enzime, minerale.
(Vitamins and Minerals, Somer 1992). Oigledno je da se u ovom
vitaminu nalaze itavi kompleksi drugih vitamina. Zato je doktor Rojal Li
vitamine opisivao kao "tokove u tokovima". I oni su funkcionisali samo
tako. Kada se jedan toak izvadi iz drugog, to onda nije taj toak, ve
neki drugi koji se takoe moe okretati, ali drugaije.
Sve do 1924. itav vitaminski kompleks iz hrane dobijan je iz cele biljke
bogate vitaminima, tako to se iz vlakana uklanjala voda u jednom
hladnom vakuumskom procesu, bez delovanja hemikalijama, i onda se
pristupalo pakovanju tako da itav kompleks ostane postojan. Na ovaj
nain su svi "tokovi" bili upakovani jedan u drugom i vitaminskomineralni kompleks je time bio netaknut. Ali, 1931. moni farmaceutski
gigant La Roche otkrio je nain da sintetie jedan fragment vitamina A
(koji je inae otkriven 1919). Tako su izdvojili retinoine kiseline, poeli
da ih hemijski sintetiu i nazvali su to vitaminom A.
Veina sintetikih A vitamina sastavljena je od retinala, retinola ili
retinoine kiseline. I to se naziva vitaminom koji je proien i kao takav

se nalazi i danas u prodaji kao "vitamin A". I on u veim dozama,

logino, deluje toksino. Toksinost vitamina A poznata je kao
hipervitaminoza A, i iskljuivo je posledica unosa "proienog"
vitamina, a nikada celog prirodnog kompleksa. Zato se danas u
medicinskoj literaturi moe proitati i ovo: "Posledice trovanjavitaminom
A su: rast tumora, poremeaj sa zglobovima, osteoporoza, suvoa oiju
usta i koe, poveanje jetre i slezine, defekti pri roenju, pad
imuniteta", navodi u svojoj knjizi Judit de Kava. Naravno, radi se o
sintetikom vitaminu A.
SINTETIKI VITAMINI NISU ISTO TO I PRAVI VITAMINI
Izolovani od svoje celine, ovi fragmenti ne samo da ne mogu da
obavljaju svoju vitalnu funkciju ve se tako sintetiki uoblieni ubacuju u
proces povezujui se sa ostalim vitaminskim kofaktorima koji su ve u
organizmu i tako ih zapravo izvlae iz organizma. Ovakvi sintetiki
fragmenti tako dovode do demineralizacije itavog organizma. Ve smo
pisali o tome kako se molekuli kiselina u organizmu pre nego to se
preko bubrega izlue moraju neutralisati vezivanjem za molekule
alkalnih minerala. Za taj proces ovi kiseli molekuli najee uzimaju
kalcijum iz kostiju. Tako kada neki zabludeli doktori konstatuju da ak
pola miliona ena u Srbiji boluje od osteoporoze, oni uopte ne vide da
razlog moe biti ba prekomerno uzimanje raznih medikamenata koji se
svi u organizmu razlau na teke kiseline i koji organizam
demineralizuju. Ali, ostajui u svojim uverenjima (gde im je
farmaceutski vademekum jedina biblija) nastavljaju da "lee"ovakve
pacijente novim - jaim hemijskim supstancama i to takvim koje
pacijenti "veoma teko podnose" i koji im stvaraju kamenie u
bubrezima. Naalost, i iz ovoga je oito da dananja alopatska medicina
nema veze sa ivotom, ve iskljuivo sa dilovanjem farmaceutika. Veina
edukovanih lekara uopte ne poznaje medicinu bez hemikalija.
A u prirodnom biolokom procesu koji pokree kompleks vitamina A,
beta karotin nastupa kao prethodnik - toak broj jedan.
Sintetizovana varijanta beta karotina je obino "stabilizovana" u
rafinisanim uljima. U ovoj transmasnoj kiseloj formi tako dolazi do
oksidacije beta karotina i hemijski ist beta karotin vie ne moe biti
nutrijent. Ova promenjena forma se ne moe konvertovati u vitamin A.

Skoro sav sintetiki beta karotin se proizvodi u vajcarskom koncernu

Hoffman - La Roche, od koga ga svi ostali kupuju i pakuju u svoje
trgovake vitaminske formule. Ukoliko se ova sintetika forma uopte ne
aktivira u organizmu mnogo je bolje nego ako se aktivira (uhvati u neki
vitalni proces), jer tada moe delovati kao toksin.
Ali, ovakav nain proizvodnje vitamina koji se moe patentirati i
sintetisati hemijski u velikim koliinama veoma je profitabilan. I tako
nastaju skoro svi "vitamini" koje danas kupujemo po apotekama i
dobijamo kao propisanu dopunsku terapiju od pogreno edukovanih
lekara.
VITAMIN C NIJE ASKORBINSKA KISELINA

Slina je pria sa askorbinskom kiselinom koju je farmaceutski biznis

nazvao vitamin C. Ali, askorbinska kiselina nije vitamin C, ve samo
jedan metabolit koji se pojavljuje kao posledica aktivnog procesa
(ivota) vitamina C.
Askorbinska kiselina je samo "antioksidativni omota", jedan fragment
vitamina C. Askorbinska kiselina je samo jedan izolovan destilat od
vitamina C koji se stvara u prirodnim uslovima u jetri. Ona titi
funkcionalne delove celog vitaminskog kompleksa od brze oksidacije ili
brze razgradnje. Kompletan vitamin C mora da sadri, pored askorbinske
kiseline, jo i rutin, bioflavonoide, Faktor K, Faktor J, Faktor P,
tirosinaze, askorbinogen i druge komponente kao to su tragovi
minerala.
Ukoliko bilo koja od ovih
komponenti nedostaje, nee se
se formirati vitalni bioloki
proces nazvan - vitamin C.
Ali farmaceutska industrija je u
svojim laboratorijama izolovala
samo askorbinsku kiselinu i
nazvala je vitamin C. Onda su
analizirali molekul i pokuali da
nau neki istog ili slinog oblika

koji bi se dobijao u nekom hemijskom procesu koji bi stvarao ove

molekule u velikm koliinama. I to su uspeli.
SINTETIZOVANA ASKORBINSKA KISELINA
Askorbinska kiselina se danas pravi u jednom patentiranom procesu koju
ukljuuje kukuruzni skrob i isparljive kiseline. Preko 90 posto
askorbinske kiseline u SAD se proizvodi u postrojenjima Nutley u Nju
Derziju, koja su takoe u vlasnitvu Hoffman- La Roche, jednog od
najveih proizvoaa sirovina za farmaceutike. Najvei broj kompanija
onda kupuje na veliko askorbinsku kiselinu od njih. Nakon toga kree
distribuiranje po tritu. Svaka trgovaka marka ima svoju etiketu, svoje
argumente, svoje formulacije, svaka tvrdi da ima bolji vitamin C iako su
svi od istog snabdevaa i nijedan nije uopte nije vitamin C.
Postoji u SAD oko 110 kompanija koje prodaju vitamine. Samo u SAD se
godinje troi 9 milijardi dolara na kupovinu sintetikih vitamina.
Manje od pet kompanija koriste itav kompleks koji uestvuje u
stvaranju vitamina C. I tako dobijeni vitaminski kompleks je mnogo
skuplji. Razlog je to se itav vitaminski kompleks tee moe sauvati.
MALE I VELIKE DOZE VITAMINA C I "VITAMINA C"
Kad su u pitanju prirodni vitamini hipervitminoza se nikada ne dogaa.
Razlog je to se prirodni vitaminski kompleks u vou i povru nalazi u
veoma malim koliinama, pa se fizikim punjenjem eluca njihov unos
nikada ne moe prekoraiti. eludac moe da primi samo odreenu
koliinu nutrijenata pa se tako sadraj vitamina u njima meri u
miligramima. Ali oni upravo tako u potpunosti postiu svoj efekat. Zato
je doktor Rojal Li tvrdio da se skorbut (nedostatak vitamina C) moe
eliminisati samo sa 20 miligrama vitamina C i za to je dovoljan samo
jedan paradajz. Ali, jedan paradajz u organizmu stvara manje od 20
miligrama metabolita nazvanog askorbinska kiselina, pa je odatle
nastalo verovanje da se mora uneti mnogo vea doza "vitamina C".
"Ceo vitamin C se nalazi u paradajzu, luku i citrusnom vou i u stanju je
da brzo izlei skorbut. Ali, sintetiki vitamin C to ne moe", objavljeno je
jo 1842. u medicinskom asopisu Lancet.
Nobelovac dr Albert Szent-Georgi koji je zvanino otkrio vitamin C 1937,
takoe je otkrio da se samo askorbinskom kiselinom ne moe izleiti

skorbut. Tako je ponovo u laboratoriji istraivao delovanje C vitamina i

pronaao da u njemu postoji i rutin.
Tako se prelo na korienje askorbata, soli askorbinske kiseline, za koju
su istraivai poput Lajnusa Polinga ili Irvina Stouna utvrdili da u
megadozama ima izuzetan terapijski efekat za neke bolesti. Moemo li
sada zakljuiti da je dvostruki nobelovac Lajnus Poling sa svojom ekipom
naunika i dobio novac i Nobelovu nagradu upravo za ovakvu vrstu
istraivanja - praktino istraujui samo delovanje askorbinske kiseline i
askorbata. I on je pronaao da ovaj izolovani metabolit veoma povoljno
deluje na mnoge kardiovaskularne bolesti. Pod uslovom da se daje u
megadozama.
Ali, i rezultati ovakvih istraivanja farmakobiznisu se nisu dopali jer ni
sintetizovani "vitamin C" se ne moe tako dobro unoviti kao to mogu
neki daleko skuplji sintetiki "lekovi", a posebno kardiovaskularna
hirurgija i transplantacija organa.
Dakle, sintetiki vitamini su veoma moni, ali kao sintetike droge
(medikamenti), a ne kao vitamini. Jer i mala koliina vitaminskih
sastojaka kada su kompletni kao "tokovi u tokovima", moe da
napravi aktivan bioloki proces u kome nastaju i funkcioniu vitamini.
Ako ovog procesa nema, bez obzira na to koliko smo miligrama ili grama
askorbinske kiseline ili askorbata uzeli, vitamini nemaju dejstvo.
Ali, davanje megavitaminskih doza sintetizovanih vitamina, posebno
natrijum askorbata, kao to je pokazao Irvin Stoun, moe imati veoma
jak efekat kod izbacivanja odreenih toksinih molekula narkotika.
Razlog za to je to su molekuli askorbata u nekim receptorima mozga
radije prihvaeni. U leenju narkomanije izgleda da se radi o borbi dva
toksina od kojih jedan izaziva zavisnost (heroin, opijum, metadon), a
drugi ne. Dugotrajna dijareja nakon tretmana natrijum askorbatom
jasno pokazuje njegovu toksinost.

SINTETIKO
ISPRED
PRIRODNOG
TRAGEDIJA LJUDSKE CIVILIZACIJE

NAJVEA

Na jednom svom predavanju januara 1951. doktor Rojal Li, koji se

veoma hrabro i estoko suprotstavio ovoj korporativnoj "adaji"
tvrdnjom da skoro sve bolesti nastaju zbog loe ishrane, izjavio je:

10

"Jedna od najveih tragedija ljudske civilizacije je davanje prednosti

hemijskoj terapiji nad ishranom. To je zamena prirodnog vetakim,
ubacivanje u organizam otrova umesto hrane, i hranjenje ljudi otrovima
sa ciljem da se time isprave posledice nastale zbog neuhranjenosti".
Naalost, industrijska proizvodnja hrane, kao i farmaceutika, vremenom
je postajala tako povezana i profitabilna da je ova zajednika lobistika
mrea svojim uticajem i novcem preuzela i kompletnu medicinsku
edukaciju u najuglednijim medicinskim kolama. Danas veina lekara
uopte i ne pomilja da sprovodi teko trovanje pacijenata kada se slepo
dri medicinskih udbenika i farmaceutskih vademekuma i primenjuje
alopatske terapije propisane i odobrene od svetskih medicinskih
autoriteta. A takve terapije ne samo da teko truju ve i ubijaju. Da,
ubijaju.
ENDOKRINI SISTEM I HORMONI
Koliko je doktor Rojal Li bio ispred svog vremena videemo iz njegovih
decenijama skrivanih radova. On se posebno zanimao za rad endokrinog
sistema i luenje hormona jer je upravo u njihovoj funkciji nasluivao
glavnu sponu koja povezuje rad ljudskog organizma sa Univerzumom
povezanim kosmikom sveproimajuom energijom i jedinstvenim
principom veitog Stvaranja. Danas je poznato da se sve lezde sa
unutranjim luenjem nalaze u blizini velikih energetskih taaka - koje
su jo drevni narodi nazvali akre (tokovi), koje kao tokove pokree
kosmika energija stvarajui u njima energetski vorteks ba kao to se
po kosmikoj plazmi "kotrljaju" galaksije.

11

Poetkom dvadesetog veka funkcije lezda sa unutranjim luenjem za

modernu medicinu bile su jo nedovoljno istraene i teko shvatljive, a
veina hormona nije ni otkrivena (kao niti jedan vitamin). Ali Rojal Li je
bio ubeen da je ovaj sistem glavni kontrolni mehanizam tela (kao
zupanici na satu) i da su hranjivi kompleksi kljuni u funkcionisanju
endokrinog sistema.
Jo 1916, kada je imao samo 21 godinu, Li je poeo da radi na razvoju
hranjivih formula koje bi podstakle pravilan rast endokrinog sistema.
Nain leenja ovakvim formulama nazvao je organoterapija. Njegov prvi
ovako formulisan proizvod nazvan je "Catalyn". Sutina njegovih formula
je bila da itav vitaminsko-mineralni kompleks kakav je dat u prirodi koji u sebi uvek ima i shemu (recepturu, matriks) po kojoj je spojen i
po kojoj se u organizmu razgrauje), tehnoloki tako upakuje da on
ostane netaknut i da u organizam ue upakovan sa tom shemom. Zato
je i izmislio hladan proces eliminacije vode i pakovanja ovih vitaminskih
kompleksa.
Biologija se veoma razlikuje od hemije kada je u pitanju princip
funkcionisanja. Vitamini, kao proces koji se odigrava u organizmu kada
se ovakav kompleks aktivira po tanoj recepturi, jeste - sila ivota. Li je
zato voleo da iikuje hemiare da od svojih sintetikih jedinjenja
naprave takav funkcionalni bioloki mehanizam koji bi se sam pokrenuo
kao ivot. Naravno da to nisu bili u stanju. Niti jedna hemikalija se ne
moe ugraditi u ovaj proces tako da bude bioloki funkcionalan, ali zato
moe da se ugradi tako da ovaj ivotni princip ometa, i sistematski u
dugom periodu razara. Kao mehanizam sa pogrenim rafovima koji
jedno vreme radi, a onda nastaju sitni pa sve krupniji kvarovi. Upravo
unoenjem pogrenih molekula nastaju bolesti. A pogreni molekuli su
(kasnije emo videti) upravo u industrijskoj hrani, rafinisanoj i danas ak
i genetski modifikovanoj.
Iz korespondencije koju je sa nekim lekarima vodio Rojal Li 1946. vidi se
da je nastojao da ih upozori da se prirodna antitela u tkivima
(autoantitela) formiraju u zglobovima pacijenata sa remumatoidnim
artritisom, kao i u drugim organima kod razliitih bolesti. U to vreme se
smatralo da je reumatoidni artritis bolest koju prouzrokuju bakterije. Ali
1970. nova istraivanja su otkrila da je u pitanju virus. To je bilo vreme
kada su virusolozi u svemu nalazili neki virus. Ve osamdesetih je nastao
novi istraivaki trend, pa je ova bolest tumaena kao genetski

12

nasledna. A onda je dalji "napredak" to formulisao novim terminom autoimune bolesti. Rojal Li je smatrao da je ovaj degenerativni proces
ipak posledica neadekvatne ishrane zbog ega su sve degenerativne
promene bile u nekoj taki silazne spirale i tako razvijale jedan
autoimuni proces. Slikovito reeno, u bioloki "mehanizam" su se
ugradili pogreni "rafovi" sa navrtnjima na suprotnu stranu od matice.
Kako bi pomogao lekarima da koriguju ovaj poremeaj, Li je napravio
svoju teoriju protomorfogena i na osnovu nje smislio specifinu
organoterapiju koja se u to vreme u endokrinologiji primenjivala sve dok
je nisu istisnuli sintetiki "lekovi".
SVE JE U JEDNOM
Li je poao od pretpostavke da geni sadre jedan organizovan skup
manjih jedinica koje su determinanti individualne elijske morfologije
(strukture). Te jedinice je nazvao citomorfogeni. Otiao je i dalje u
pretpostavci da je citomorfogen sastavljen od jo jednostavnijih i prilino
stabilnih jedinica sastavljenih preteno od minerala koji su determinanti
odreene
strukture
i
stanja
biolokih
proteina.
Za ove osnovne determinante predloio je ime "protomorfogen". Tako je
protomorfogen definisao kao jednu komparativnu postojanu ali
kompleksnu grupu molekula koja je povezana u hemijskim afinitetima
mineralne materije, i koji zbog svoje fizike i hemijske strukture
odreuju taan plan ili matriks po kome su sastavni delovi specifinih
proteina kombinovani. Tako se u svakoj eliji zapravo nalazi jedan
veoma komplikovan mineralni skelet u obliku proteinskog molekula i on
nakon spaljivanja, kada se preobrati u pepeo, zadrava svoj strukturalni
integritet i specificitet.
Ova teorija se tako uklapa u teoriju skalarnog univerzuma gde se isti
princip prolaska energije i stalnog stvaranja proima u itavom obliku u
razliitim veliinama - od nama jedva vidljivih zvezda i galaksija i
metagalaksija do nama nevidljivih elijskih organela i jo dalje. Sve je u
Jednom velikom, i sve je u Jednom minijaturnom, i sve je jedan
Univerzum. I to je danas sve vie prihvaen holografski izgled
Univerzuma. U svakom redu veliina je cela slika.

13

Svaki tako stvoren sistem funkcionie na

principu koji dalje stvara i oblikuje. Svaka
jagoda je uobliena tako da nie iz zemlje na
odreenoj
temperaturi,
na
odreenom
podneblju, u odreeno vreme kada je raspored
planeta u Sunevom sistemu ovakav kakav je
danas. U njoj se zato nalazi mineralni sistem
uoblien u odreenu strukturnu shemu kroz
koji samo u takvom obliku vlakana prolazi
energija i unosi u nju hranjive materije koje se
dalje, kada tu jagodu pojedemo, tano razgrauju na odreenom
principu tako da elije naeg organizma dobijaju adekvatne nutrijente i
stvaraju se gradivni blokovi. Ako bi se samo jedna planeta iz Sunevog
sistema izvadila, promena bi se osetila i na svim drugim planetama. Ako
se iz jagode izvue samo jedan mineralni deo, ona vie ne bi bila ta
jagoda, u njoj bi bio drugi felerian matriks.
Rojal Li je ovaj princip voleo da uporeuje sa satom koji postoji samo
kada je navijen i kada pokazuje tano vreme. Pare mesinga, gvoa,
neto rubina i stakla kada se nasumino pomeaju ne ine sat. Sat
funkcionie samo kada su svi delovi sklopljeni tano po odreenoj shemi
i kada se itav mehanizam zupanika pokree nekom energijom.
Svaki molekul koji ue u na organizam mora da bude adekvatan kako
bi se formirala prava biohemijska reakcija. Samo oni molekuli koji su
deo itavog vitaminskog kompleksa i sa tim ciljem prirodno stvoreni
mogu funkcionisati i prenositi materijal koji elije koriste da bi stvarale
bioloko gorivo za svoj rad na stvaranju gradivnih proteinskih blokova.

14

Tako su kiseonik i vodonik dva izuzetno zapaljiva elementa, ali kada se

sjedine u molekul po shemi H2O oni postaju idealno sredstvo za gaenje
vatre.
Zato samo unos tano odreenih molekula u ovaj sistem u tano
odreenom rasporedu, koji izazivaju tano odreene biohemijske efekte,
kljuni je zadatak u procesu ishrane. I to je sinergijski princip. U
protivnom, umesto vode moete uneti vatru. Sintetiki lekovi mogu biti
upravo takva "vatra".
Moete li sada da shvatite kako je itava savremena alopatska medicina
koja u terapiji primenjuje hemikalije (esto teke otrove) potpuno
pogrena i veoma opasna.

TERAPIJA NUKLEOPROTEINSKIM KONCENTRATOM

Rojal Li je zato terapiju kod autoimunih bolesti unapredio tako to je
razvio metodu pomou koje je nastojao da dobije kompletan nukleus iz
proteinskih elija ivotinjskih organa. RNK i DNK kompleks kao
proteinski matriks su time bili prirodno sadrani netaknuti u takvom
nukleoproteinskom ekstraktu. To nije bio samo osuen organ. Iako DNK i
RNK tada jo nisu bile otkrivene, bilo je poznato da nukleus kontrolie
rast i popravku elija, pa je Li instinktivno ovo nazvao nukleoproteinski
koncentrat ili jedan protomorfogen (proto znai primarni, a morfogen je
ono to formira strukturu - shema). Na ovaj nain je eleo da koriguje
poremeen autoimuni sistem. Nutritivna terapija je davana istovremeno.
Poslednja biohemijska istraivanja (pedeset godina nakon Lija) otkrila su
da je bio u pravu. Danas se ovaj matriks nastoji dobiti iz matinih elija,
ali dokaza da ovo funkcionie za sada nema.
U prirodnom kompleksu vitamina uvek je tako upakovana i shema
(protomorfogen) po kojoj se oni u organizmu aktiviraju. Kada se iz
kompleksa uzima samo fragment, ova shema je unitena ili teko
oteena. Zato askorbinska kiselina nikada ne moe aktivirati proces koji
se naziva vitamin C.
Ili efekat koji za zube ima vakanje prirodnog eera iz trske, a to je da
gradi zubnu gle i titi zube od razaranja. Ali, kada se unosi u organizam

15

rafinisan izbeljeni eer, nastaje suprotan efekat - zubna gle se razara

(Vitamines in Medicine by Bicknell and Prescott 1946.)
DEKSTROZA JE HRANA, LEVULOZA JE OTROV
Sintetiki produkt nikada nije isti sa prirodnim iako moe da izgleda
potpuno isto. Sintetiki proizvod je uvek samo jednostavna hemijska
supstanca, dok je prirodan kompleksna meavina slinog materijala koji
je deo Univerzuma i koji u sebi uvek sadri i shemu Stvaranja.
Kako izgleda kada se prirodno zameni vetakim na primeru laktike
(mlene) kiseline koja se prirodno dobija iz kiselog mleka, ali je poela
za industriju da se proizvodi u velikim koliinama sintetiki? U prirodnoj
Kreaciji ona se itava sastoji od molekula koji su desnorukog karaktera
(d-). (Staro ime za ove molekule su "dekstroze" jer rotiraju polarizovanu
svetlost udesno, kako je otkrio jo Paster.). Sintetika mlena kiselina je
meavina jednakih delova desnorukih molekula (dekstro mlene kiseline
d-) i levorukih molekula (levo laktine kiseline l-). Takva meavina je
poznata kao rasemika ili groana kiselina (r-). Ona sadri dva izomera
koji su optiki aktivni u suprotnim smerovima, kao slika u ogledalu, ili
kao rafovi sa suprotnim navojima.
U katalozima proizvoaa ovih kiselina prefiksi l-, d- ili r- prethode
svakom etiketiranju pa se to nalazilo i u katalogu kompanije Eli Lili iz
1938. Ali, problem je to proizvoai mlenih proizvoda nisu hteli da
njihov sintetiki proizvod u oima kupaca dobije manju vrednost. Jer
svako zna da prirodno vredi vie. Zato su prestali da ovakve etikete
stavljaju na svoje proizvode, a zakon koji ih je na to obavezivao u SAD
vremenom je sve manje primenjivan ili jednostavno kren.
Ali, efekat unoenja ovakvih sintetikih molekula u organizam (koji su
optiki aktivni u suprotnom smeru) je kao kada u veoma preciznu
mainu u kojoj su predvieni rafovi sa navrtnjima nalevo stavljate
rafove sa navrtnjima i nalevo i nadesno. Oni rafovi sa navrtnjima
nadesno logino je da se nikada nee dobro ugraditi i vremenom e
postati smetnja koja onemoguava pravilan rad maine. Ili kada
jednostavno na levu ruku navuete desnu rukavicu.
Ovaj problem se moe reiti samo ako se u bioloku mainu ubaci
dovoljan broj desnorukih molekula koji e popuniti sva rapoloiva mesta

16

i levoruki e jednostavno biti izbaeni iz procesa kao viak.

Zato je Rojal Li upozoravao majke da hraniti dete ovakvom hranom koja
sadri sintetike mlene kiseline predstavlja istu budalatinu. Danas se
po definiciji laktika acidoza definie kao metabolika acidoza koja
nastaje usled poveanog stvaranja laktata i smanjenja pH arterijske
krvi. ta mislite od kakve mlene kiseline ova acidoza nastaje?
"KRPLJENJE" I "MONTIRANJE" KOJE SE NAZIVA MLEKO
Rojal Li je estoko kritikovao izbeljivanje brana i pasterizaciju mleka.
Zato se ovo i danas radi? Jednostavno zato to se tada ne vidi stvarni
kvalitet penice, pa se i ona loijeg kvaliteta, kao i buava, tako
zakamuflira i prodaje. Na primer, proces nazvan homogenizacija mleka
je zapravo meanje sveeg mleka sa onim ve ustajalim, te se na taj
nain izvri "osveavanje" onoga to na tritu ne bi moglo da proe jer
je ve poelo da dobija obrise zgruavanja.

Pasterizacija mleka ima za cilj da u mleku ubije sve bakterije i enzime

koji stalno "rade" i stvaraju (jer to je ivot), kako bi se to due odrao
sve izgled mleka i da se u njemu ne bi dalje razvijale bakterije. Ali,
kada se unite enzimi kao to su fosfataze, mleko izgubi svoju hranjivu
vrednost. Naime, fosfateze slue da hranu u naem organizmu razgrade
(sadre shemu razgradnje) tako da iz nje elija moe da asimilira
mineralne soli koje se nalaze u formi fitata. A bez unosa minerala nema
nam ivota jer minerali su nam osnovna unutarelijska gradivna "skela"
koja provodi elektrone. Naalost, ljudski organizam uopte ne lui
fosfataze, kao to to ine pacovi, pa ove fitate creva ne mogu
apsorbovati ukoliko se enzim fosfataza ne unese upakovan sa hranom. A
fosfataze se nalaze samo u sirovom mleku i celom zrnu cerealija. Na
osnovu ovoga logino je i zakljuiti da trave i nisu prirodna hrana za
oveka, ali on tu hranu moe da koristi samo ukoliko je unese netaknutu
sa enzimima koji je u crevima i razgrade.

17

Kada nekome "zaribaju" kolena ili kukovi onda on ide kod specijaliste
ortopeda
koji
konstatuje
degenarativne
promene
(zapravo
demineralizaciju) i zakljue da se ovi organi iz nekog razloga nisu
snabdevali kalcijumom. Medicinski biznis u ovome vidi najbolje reenje ugradnju vetakog kuka ili kolena, razne elektroterapije i ostale
gluposti koje sve donose zaradu. O tome da je uzrok ovog poremeaja
viedecenijska ishrana belim branom i pasterizovanim mlekom - mnogi
lekari jednostavno nisu informisani.
Drastini efekti degenerativnih bolesti su se tako odavno pokazali u
eksperimentima kod maaka koje su ovako hranjene i to se
manifestovalo eludanim ulcerima, konstipacijom, artritisom, bolestima
jetre, srca... Dakle, sve ono to pogaa savremenog oveka.

"Kada se ne bi vrila pasterizacija mleka ono bi moralo da bude isto i

proizvedeno pod daleko boljim higijenskim uslovima ili bi se njegovo loe
stanje pokazalo vidljivim zgruavanjem pre nego to i stigne do kupca.
Pasterizacijom se pravo stanje mleka prikriva ba kao to se beljenjem
brana prikriva rav kvalitet penice. Tako se u stvari samo poveava
prodaja", upozoravao je dr Li. Takoe treba napomenuti da pasterizacija
ne smanjuje broj bakterija nakon to se mleko konzumira, jer bacili
onda u crevima rastu bre u pasterizovanom nego u sirovom mleku,
tako da njihov broj u crevima ak premai onaj koji je bio u sirovom,
tvrdio je Li.
"OBOGAIVANJE VITMINIMA"
Jo zanimljiviji su proizvodi na koje je stavljena etiketa "obogaeno
vitaminima" ili "vitaminizirano" i koji tako imaju veu cenu jer im je i

18

hranljiva vrednost "vea". Recimo mleko ili hleb obogaen vitaminima.

Kako se hleb obogauje vitaminima? Jednostavno tako to se sintetikim
vitaminima poprska penica ili pasterizovano mleko. I to zadovoljava
propisane standarde da se moe staviti etiketa - "obogaeno
vitaminima".
VINSKE AMINO KISLINE
Jo 1895. godine Pol Volden sa univerziteta Rostok u Nemakoj otkrio je
da se u molekulima izolovane kristalno iste supstance, koja je izvaena
iz svog prirodnog okruenja (kada dolazi do spajanja sa drugim
koloidnim faktorima), pokree spontani intramolekularni proces
potpunog preureivanja molekularnog sadraja, pa ovakvi molekuli
postaju delovi racemikih (groanih)jedinjenja (koja se pretvaraju u
vinsku kiselinu). Efekat je da se atomski raspored u molekulu postavi
"naglavake", te se tako dobijaju optiki efekti potpuno suprotni od onih
koji su evidentirani u prirodnom kompleksu. Zato su sintetike
aminokiseline neupotrebljive i zapravo toksine. Samo desnorke
aminokiseline mogu biti asimilovane u ljudskom organizmu na pravi
nain. Sve sintetike aminokiseline su racemike (vinske).
SINTETIKI ADRENALIN PODSTIE DIJABETES
Adrenalin
je
istaknuti
primer
sintetikog
proizvoda
koji
je
komercijalizovan, pri emu se ne obraa panja na razliitosti u
fiziolokim aktivnostima prirodnog i sintetikog. Prirodni (d-) adrenalin
je petnaest puta aktivniji od sintetike forme u svom efektu koji
proizvodi na krvne sudove, dok je sintetiki levulozni adrenalin 18 puta
efektniji u stvaranju glikosurije (prisustvo eera u urinu).
S obzirom na to da je svrha najeeg korienja sintetikog adrenalina
u medicini u tome da podstakne brze vaskularne promene koje
ublaavaju gr bronhija kod tekog astmatinog napada, glikosurija
(podsticanje dijabetesa) definitivno nije cilj u terapiji sa sintetikim
adrenalinom. Ali da bi se dobio isti vaskularni efekat, 15 puta18 ili 270
puta vie sintetike supstance mora biti upotrebljeno da bi se postigao
eljeni efekat u terapiji i to za posledicu ima stvaranje dijabetesa.

19

TRINO MODELIRANJE VITAMINA

Mnogim Amerikancima poznato je da Federalna agencija za hranu i
lekove (FDA) lako stavlja etiketu "preporuuje se za ljudsku upotrebu"
na one proizvode koji su odavno definisani kao tetni po zdravlje. Iza
svega ovoga stoji moni naftno-hemijsko-farmaceutski kapital koji
godinje profitabilno obre trilione dolara.
Tako su nametnuta i mnoga nauna istraivanja koja su zamaglila razliku
izmeu sintetikih i prirodnih vitamina. Danas se vitaminima nazivaju
supstance koje se stvaraju na nain na koji se u prirodi nikada ne bi
stvorile i nikada ne bi ule u biohemijski proces u ljudskom organizmu,
da nisu propisane lekarskom terapijom.
Vitamini se tako dele na sintetike i prirodne, ali ono to je danas na
tritu etiketirano kao prirodno uglavnom nije vitamin u prirodnom
obliku. Jer, pod prirodnim se za potrebe trita prave prevashodno
vitamini koji su ekstrakovani (izdvojeni) iz originalnog vitaminskog
kompleksa i na taj nain su oni jednostavno proli proces "konverzije"
molekula. To nisu prirodni vitamini. esto ovi "vitamini" nose oznaku da
su organskog porekla samo zato to njihovi molekuli sadre u sebi atom
ugljenika. Ali, takav vitaminski molekul moe biti napravljen u
laboratoriji ime se bavi takozvana "organska hemija". Zato dr Rojal Li i
njih svrstava u "sintetike" vitamine.
Da podsetimo jo jednom: pravi vitaminski molekuli uvek prelamaju
svetlost na desnu stranu, dok sintetiki prelama na levu stranu zbog
izvrenog prerasporeda u molekulu nakon izdvajanja iz kompleksa. To

20

to je neki vitamin dobijen iz prirodnog izvora, ne ini ga vie prirodnim

im je dolo do promena u njegovim molekulima.
Kao sintetiki vitamini uglavnom su definisani samo oni koji su nastali
hemijskim sjedinjavanjem kojeega u laboratorijama. Patenti za
pravljenje ovakvih "vitamina" su brojni.
Sintetiki vitamini se prave od istog materijala kao i mnogi sintetiki
medikamenti (od ugljenog katrana, fino usitnjene drvne mase,
produkata nafte, ivotinjskih otpadnih produkata, usitnjenog kamenja,
koljki, metala). Recimo, vitamin B12 se pravi od otpadnog blata.
Veina vitamina D nainjena je zraenjem ulja. Mnotvo vitamina je
bioloki produkt
industrijskih hemijskih procesa. Niacinamid (iz
kompleksa B3) se pravi kuvanjem sumpora u prisustvu azbestnih
vlakana. Kalcijum suplementi se prave uglavnom od neorganskog
kalcijuma iskopanog ispod zemljita, od starih kostiju ili mrvljenjem
koljki ostrige. Mnogi takozvani prirodni vitamini imaju dodate sintetike
da "poveaju" mo ili da standardizuju koliinu u kapsuli ili smei.
Sintetikim vitaminima se dodaju i razne sintetike formule u obliku soli
kako bi odravale njihovu postojanost. Ovi sintetici se u nazivu
jedinjenja otkrivaju po terminima - acetat, bitartrat, hlorid, glukonat,
hidrohlorid, nitrat i sucinat. Tako ete nai vitaminske formule koje
sadre d-alfa tkoferol sucinat, bakar glukonat, vitamin B6 je piridoksin
hidrohlorid, niacin je niacinamid itd. Sada kada ovo znate, jednostavno
uzmite svoju vitaminsku formulu i proitajte paljivo etiketu.

Jedan patent iz 1953. predlae pravljenje aktivnih produkata vitamina

B12 od otpadnog blata.

21

TA JE ZAISTA VITAMIN E
Sintetiki vitamini se apsorbuju u organizmu ili ostvaruju neki efekat
najvie 50 odosto, dok isto toliko spreavaju apsorpciju nekih drugih
prirodnih sastojaka.
Tako se za supstancu nazvanu tokoferol kae da predstavlja vitamin E.
Prirodni vitamin E je tako etiketiran sa oznakom d- u imenu d-alfatokoferol. A sintetiki je dl -alfa tokoferol.
Problem je, meutim, to forma nazvana d-alfa tokoferol nije kompletan
E vitamin, jer se ta supstanca u prirodi nikada ne pojavljuje sama. Pravi
E vitamin se sastoji od najmanje 4 tokoferola (alfa, beta, gama i delta) i
4 tokotrienola (alfa, beta, gama i delta).
Zato je onda od ovih osam komponenti koje sainjavaju prirodni
vitamin E definisana samo jedna, d- alfa-tokoferol?
Jednostavno zato to su istraivai videli da komponenta d-alfa-tokoferol
preovlauje u vitaminskom procesu i tako zakljuili da on mora biti
najvaniji. I nazvali su ovu komponentu prirodni vitamin E.

Ali, kako se vitamini pojavljuju i funkcioniu kao "tokovi u tokovima",

kasnije je otkriveno da alfa-tokoferol zapravo i nije najvaniji "toak" u
ovom kompleksu (iako moe predstavljati najvei "toak").

A nedostatak E vitamina (to znai i neunoenje itavog kompleksa)

najee
je
povezano
sa
degenerativnim
promenama
u
kardiovaskularnom sistemu. Naime, alfa-tokoferol u itavom E
kompleksu je antioksidant i on spreava nastanak brzog oksidativnog
procesa koji bi neki faktor prilikom njegovog aktiviranja (oivljavanja u
organizmu) mogao da izazove. E vitaminski kompleks se nalazi u celom
zrnu mnogih itarica. Kada se, na primer, penino brano proisti
izbeljivanjem, unitava se E vitamin. Mlinarska industrija na taj nain
spreava starenje brana, odnosno njegovu oksidaciju, tako to brano
lii ovog oksidativnog faktora i jednostavno ga "umrtvi". Iz mrtvog
brana moljci ne izlaze.

22

Ali kada se takvo "mrtvo" brano bez alfa-tokoferola unese u ogranizam

kree elektro-bio-hemijski proces veoma brze oksidacije koja zahteva
unos kiseonika ak i do 250 odsto od uobiajenog. Tako velika koliina
kiseonika koja tada prolazi kroz tkiva kardiovaskularnog sistema ostavlja
efekat kao korozija na metalu. Masti postanu uegle, fosfolipidni omotai
nerava se razore kao kod poznatih nutritivnih bolesti nazvanih beriberi ili
pelagra, i kao rezultat ovog jakog oksidativnog procesa nastaje paraliza i
periferni neuritis. Donatan Forman u svojoj knjizi "Zemljite, hrana i
zdravlje" iz 1948. ovako je to formulisao: "...Degenarativne bolesti se
najbolje
mogu
sagledati
kao
korozija
cirkulatornog
sistema
...prouzrokovane konstantnom i dugotrajnom upotrebom belog brana,
belog eera i druge takve hrane iz koje su uklonjeni esencijalni vitamini
i minerali ili su jednostavno uniteni."
Lekari kau da je srani udar je
posledica odumiranja sranog
tkiva . Ali, od ega je ovo tkivo
propalo?
Unitavanje
ovih
vitaminskih
kompleksa u hrani vri se i
kuvanjem. A kuvana hrana se
danas najee koristi. Rojal Li
zato navodi i podatak da su brojni
eksperimenti odavno pokazali da
domae
ivotinje
hranjene
kuvanom hranom mnogo krae
ive i ee obolevaju od onih
koje jedu sirovu travu ili meso.
"Oksidacija masti iz tkiva i
fosfolipida nastavlja se sve dok oni ne postanu mrtvi u organizmu koji je
jo iv. Tako vezivna tkiva gube elastinost i snagu dok na kraju
jednostavno ne otkau", zapisao je jo pre 60 godina doktor Li. Merenje
elastinosti tkiva je tako odavno vreno kako bi se ispitao eventualni
nedostatak vitamina C (koji je takoe izuzetno vaan antioksidant u
transportu kiseonika). Merenja su pokazala da je gubitak elastinosti
tkiva do dve treine bio uobiajen. Dakle, danas nije nepoznato da
nedostatak vitamina E i vitamina C dovodi do kardiovaskularnih
oboljenja. ta inae drugo moe da dovede do potpune istroenosti
sranog tkiva i njegovog naglog pucanja? Zato se onda sve pripisuje

23

navodnom faktoru nazvanom stres, kada je jo pre ezdeset godina

utvreno da je taj faktor rafinisano brano i rafinisan eer koji izazivaju
teku oksidaciju tkiva? Koliko lekara vam je reklo da ne jedete rafinisanu
i kuvanu hranu?
Naalost, za leenje ovog poremeaja savremena alopatska medicina
najvie voli da vam prepie neki skup medikament (hemikaliju) za
"jaanje" sranog miia ili vas alje na operaciju koja je veoma skupa.
Kardiohirurgija je tako postala bizbnis koji ima i slavne i skupe
kardiohirurge (zapravo kasapine sa vetim prstima, finim noiima i jo
finijim koncima koji veto skidaju manje istroeno pare sranog tkiva i
onda ga zaiju na onaj deo koji se pocepao). I to krpljenje tkiva se
danas naziva vrhunskom hirurgijom i vetinom za koju treba iz raznih
osiguravajuih fondova isplatiti "kardio-majstorima" iza kojih stoji
farmakobiznis ogromne svote novca. Jer uz takve operacije ide i
mnotvo skupih aparata, medikamenata, anestetika itd. A sve je to
profit - znate ve za koga. Pare, pare, pare...
Najobinije
krpljenje
oteenog
sranog tkiva je taj "veliki napredak"
savremene medicine, gde skupa
hirurgija ima poasno mesto. I to je
glavni posao za koji je poslednjih
godina zaduen srpski ministar za
"zdravstvo"
sa
znakom
svog
masonskog poslodavca u reveru kao i
ostali (izabrani i postavljeni) lanovi
njegove mafije koji forsiraju skupe
operacije,
istau novac
iz
zdravstvenih
fondova
i
nepotrebno
sakate
i
pljakaju
sopstveni
narod.

24

VITAMIN A I BETA KAROTIN

Poto svi vitamini funkcioniu kao "tokovi u tokovima" danas se zna
da vitamin E omoguava (svojim tokovima) promet vitamina A
(nazvanog jo retinol i akseroftol). Poto se retinol rastvara i skladiti u
mastima, kada ga organizam uzima odatle on povue za sobom i
komponente vitamina D, pa lekari danas znaju da kada prepiu sintetiki
vitamin A uvek daju i vitamin D.
Prirodni izvor "vitamina A" je, kau udbenici, beta karotin. Za ovaj
vitamin udbenici kau da je neophodan za dobar vid, sintezu DNK, slui
kao antioksidant tj. titi elije od slobodnih radikala, itd. Ali, sve to se
odnosi na prirodan vitamin A (dakle vitaminski proces) to nije sluaj i
sa sintetikim vitaminom A.
Jedna studija iz 1994. raena u Finskoj na 30.000 stanovnika pokazala
je da sintetiki "vitamin A" uopte nema nikakva antioksidativna
svojstva. Naprotiv, osam odsto onih koji su primali sintetiki beta karotin
imali su srane napade, modane udare i kancer plua, za razliku od
onih koji su uzimali placebo. Sintetiki "vitamin A" ne samo da nije
delovao ve je izazivao stres imunog sistema, jetre, bubrega, organa
koji su svi nastojali da razgrade ovu hemikaliju i da je trajno uklone iz
organizma.
Poznato je da vitamin A nastaje aktiviranjem u organizmu beta karotina.
Ali, ni beta karotin ne postoji kao izolovana forma nigde u prirodi. On je
uvek deo karotenoidnog kompleksa. Samo u jednoj argarepi ima vie
od 400 karotenoida.
Sintetisan beta karotin koji se dobija iz acetilen gasa nije kompletan
beta karotin, iji molekul sadri
dvostruke veze kao trans i cis
forme. Sintetiki beta karotin
sadri samo trans forme i to nije
kompletan karotinoidni kompleks,
iako im je molekularna formula
ista.
Trans i cis forme molekula.

25

Lurotin je sintetika forma beta karotina napravljena istiskivanjem

benzenovih prstenova iz acetilen gasa i onda njihovog sastavljanja tako
da se formira 100 postotni trans-beta karotin. U prirodi, meutim, ne
postoji hrana gde se nalazi 100 procentni trans beta karotin, ve su
prisutne i cis forme. U prirodnom izvoru vitamina A kao to je alga
Dunaliella salina, trans i cis forma beta karotina su prisutne priblino u
odnosu 50:50.Neke studije su navodno pokazale kako se sintetiki beta
karotin moe bolje apsorbovati u ogranizmu nego njegova prirodna
(trans-cis) forma. Ali, druge studije otkrivaju da samo prirodni beta
karotin izaziva odreena poboljanja u organizmu kakva sintetiki nije u
stanju da izazove. Ve smo ranije pisali da argarepa ima veoma jako
antikancerozno dejstvo.
TRINO MODELIRANJE "VITAMINA" A
Ipak, nastojanja da se vitaminski preparati industrijski naprave i spakuju
tako da se mogu prodavati i da ipak izazovu neki pozitivan efekat
(makar kratkotrajni) bila su i ostala pravi izazov za farmaceutsku
industriju. Sva njihova istraivanja i nastojanja da doteraju svoje
sintetike "hranljive" supstance odraavala su se u novim otkriima i
preformulisanjem vitaminskih formula.
Na primer, im je otkriveno da je on glavni sastojak vitamina A, krenulo
sa njegovom prodajom u sintetikoj formi.
Popularni mediji su najpre izvetavali o njegovom velikom uinku protiv
kancera, onda su dole nove studije koje su otkrile da on nema efekat u
borbi protiv kancera. Obe studije su zapravo raene sa sintetikim beta
karotinom i skoro i danas je sav beta karotin na tritu sintetiki dobijen
iz acetilen gasa. On se ne moe u organizmu aktivirati u pravi vitaminski
proces A.
Onda se zaboravilo na beta karotin i svako je poeo da se poduava
novom karotenoidu likopenu (lycopene). Likopen je navodno odmah bio
preporuivan za prevenciju od raka prostate. Onda je doao na red
lutein, takoe karotinoid. On je navodno spreavao propadanje miinog
tkiva. Ali, kada se sve sagleda vidi se da je i tu priroda ve odavno
spakovala sve ove stvari u jedan kompleks. Pored argarepe, koja sadri
priblino 400 karotenoida, alga Dunaliella salina sadri sve popularne
karotenoide, plus itavo mnotvo drugih sastojaka, kao alfa karotine i

26

zeksantin (ksantofil karotenoid). Mnogi od ovih karotenoida su ak i

aktivniji u procesu stvaranja vitamina A od samog beta karotina. Dakle,
sve ih je odavno zajedno spakovala Priroda.
Sintetiki beta karotin je proizvod (patent) nemakog hemijskog
koncerna BASF. Ovaj koncern je jedan od glavnih sponzora u nametanju
kompleta zakonske regulative u vezi sa proizvodnjom i prodajom hrane
na globalnom tritu, koje UN polako namee itavom svetu kao
famozni Codex Alimentarius. Jedna od ideja ovog kodeksa je da
poljoprivrednici nee moi tek tako sami, na svoju ruku da uzgajaju na
svojim zemljinim posedima ta im padne na pamet, ve e u svemu
morati da se potuju meunarodna pravila i koriste odreene vrste
semena.
TRINO MODELIRANJE "VITAMINA" C
Slino je bilo i sa "vitaminom C". Tako je pre petnaest godina "vitamin
C" u obliku iste askorbinske kiseline bio u modi, uz preporuku
strunjaka da se svaki dan popije bar jedna tableta od 500 miligrama.
A onda, nakon to su se ljudi godinama dobro napunili askorbinskom
kiselinom, otkriveno je da ljudski organizam nije u stanju da dobro
apsorbuje askorbinsku kiselinu ukoliko ona nije uneta u kombinaciji sa
bioflavonoidima (koje je upravo Rojal Li definisao kao kompleks vitamina
P) i koji sadri hesperidin (P2) i rutin (P1), a koji je izgleda i glavni
antioksidant kod kompleksa vitamina C. Dakle, opet se pokazuju
"tokovi u tokovima". Da napomenemo da u kompleks vitamina C ulazi
i vitamin K (o ijoj sintetikoj varijatni emo tek pisati).
Ali, ni tu nije bio kraj jer je ubrzo otkriveno da se vitaminski kompleks C
ne moe dobro aktivirati u organizmu ak i kada su hesperidin i rutin
prisutni, ako sa njima nije u kompletu i kalcijum. Tako je krenula nova
trgovaka formula, kao vitamin C u obliku soli askorbinske kisline
(askorbata) u kombinaciji sa kalcijumom. I to je za sada navodno
najjaa formula po kojoj se "vitamin C" apsorbuje u organizmu. S
obzirom na to da se askorbat moe unositi u velikim koliinama, i efekat
je time bri. A onda, nakon to su se ljudi godinama dobro napunili
askorbinskom kiselinom, otkriveno je da ljudski organizam nije u stanju
da dobro apsorbuje askorbinsku kiselinu ukoliko ona nije uneta u
kombinaciji sa bioflavonoidima (koje je upravo Rojal Li definisao kao
kompleks vitamina P) i koji sadri hesperidin (P2) i rutin (P1), a koji je
izgleda i glavni antioksidant kod kompleksa vitamina C. Dakle, opet se

27

pokazuju "tokovi u tokovima". Da napomenemo da u kompleks

vitamina C ulazi i vitamin K (o ijoj sintetikoj varijatni emo tek pisati).
Ali, ni tu nije bio kraj jer je ubrzo otkriveno da se vitaminski kompleks C
ne moe dobro aktivirati u organizmu ak i kada su hesperidin i rutin
prisutni, ako sa njima nije u kompletu i kalcijum. Tako je krenula nova
trgovaka formula, kao vitamin C u obliku soli askorbinske kisline
(askorbata) u kombinaciji sa kalcijumom. I to je za sada navodno
najjaa formula po kojoj se "vitamin C" apsorbuje u organizmu. S
obzirom na to da se askorbat moe unositi u velikim koliinama, i efekat
je time bri.
Kao to savremena medicina ljudski organizam sagledava iz delova,
radije nego kao celinu, koncept izrade vitaminskih formula za dopunsku
ishranu zasnovan je na istom parcijalnom principu leenja. Tako se
smatra da se pojedini hranljivi sastojci iz vitaminskih kompleksa
jednostavno mogu izolovati i onda grupisati u formule koje bi se
usmerile na poboljanje rada pojedinih delova tela. Takve formule
zapravo rade na istom principu kao sintetiki lekovi. Za njih je
karakteristino da se moraju uzimati uvek u velikim dozama da bi se
pokazao neki efekat.
Ali, izvesni Don Baron, nutricionista istraiva, za sve ove farmaceute
kao i lekare koji sugeriu terapije ovakvim fragmentisanim vitaminskim
formulama ima i nekoliko loginih pitanja. Najpre, ta je bilo sa ljudima
koji su godinama primenjivali ovu terapiju (dok se smatralo da je
askorbinska kiselina itav vitamin C)? Koliko su oni nutritivnih vrednosti
u sebe uneli svih tih godina uzimajui samo askorbinsku kiselinu? Ako
sama askorbinska kiselina nije mogla da se apsorbuje u organizmu, da li
je svih tih godina pre nego to je otkriveno da vitamin C mora biti
kompleksan, postojalo neko bolje jedinjenje (sa bioflavonoidima i sa
kalcijumom), a koje lekarima nije predoeno da postoji? Da, postojalo
je. To je pomoranda.
itav ovaj paket vitaminskog kompleksa C sa kalicijumom sadre i
pomoranda i grejpfrut. Imala ga je oduvek i barbadoska trenja (koja
je najvei izvor vitamina C). Dakle, priroda je odavno spakovala
hranljivu formulu nazvanu vitamin C u oblik koji se u organizmu moe
savreno apsorbovati. Da biste ovu prirodnu "hranljivu tabletu" progutali
nije vam potrebna ni voda. I voda je ve ukljuena u formulu. ALI...

28

Prodaja onoga to raste u prirodi i to svako moe ubrati ne donosi

zaradu kao prodaja skupih medicinskih aparata i hemikalija, zar ne?
Biznis se mora stvoriti.
Efekat je da godinje samo u SAD od trovanja lekovima umre preko 100
000 ljudi, to je vie nego broj svih poginulih amerikih vojnika za
godinu dana u Drugom svetskom ratu i Vijetnamskom ratu.

Da li znate koliko ljudi se godinje UBIJE u Srbiji zbog pogrene

medicine? Velika "briga" drave o natalitetu je jedno teko licemerje. Jer
za jednu drutvenu zajednicu ekonomska vrednost radno sposobnog
oveka je daleko vea od ekonomske vrednosti jednog novoroeneta. A
bez razvijene ekonomije nema opstanka ni ivota niti jednoj drutvenoj
zajednici.
Naalost, veina gradskog ivlja je danas potpuno oduena, ne samo od
kontakta sa prirodom, ve i od shvatanja da je ovek deo prirode koju,

29

da bi iveo, mora da deli sa zdravim ivotinjama i zdravim biljkama, a ne

sa asfaltom, automobilima, apotekama i supermarketima i pogreno
edukovanim lekarima.
Pismo Kenediju o medicinskoj mafiji
Rojal Li je 1962. godine uputio i pismo predsedniku Donu F. Kenediju u
elji da ga informie o opasnoj povezanosti uticajnih lanova Amerike
medicinske asocijacije (AMA) sa industrijom hrane. On je predsedniku
tada predoio da se ameriki sudovi u sudskim procesima najvie
konsultuju sa ovom asocijacijom, ak apsolutno uvaavajui njihovo
struno miljenje. Li je otvoreno napisao da su najuticajniji lekari u ovoj
asocijaciju upravo na platnim spiskovima monih kompanija
prehrambene industrije, te da oni svojim strunim stavovima zapravo
tite interese tih kompanija. Tako je AMA zaizela stav da neuhranjenost
nije glavni uzronik mnogih bolesti, te da se samo ishranom nijedna
degenerativna bolest ne moe izleiti. Li je, tako,e predoio
predsedniku Kenediju da je mo ove asocijacije postala takva da nijedan
lekar u SAD vie nije u stanju da sprovede neki tretman prirodnim
vitaminima, ak i kada se on u praksi ve vie puta pokazao
delotvornim, ukoliko to ne odobri AMA. Tako je, po zakonu koji je
izglasao Kongres, ova lekarska asocijacija postala neprikosnoveni
autoritet koji je lekarima jednostavno nametao kakav tretman smeju, a
kakav ne smeju da sprovode. Vremenom je ulogu AMA preuzela Svetska
zdravstvena organizacija, tako da ona danas globalistiki namee
alopatsku medicinu kao jedinu ispravnu. Hemoterapija kanceroznih
bolesnika, kada se primenjuju teki otrovi, kao i zraenje X zracima,
danas je jedina terapija koju ova organizacija preporuuje i to
edukovani lekari (ako misle da imaju licencu za rad) moraju da
primenjuju. Bez obzira na to koliko ljudi pobili. Da, da... zatrovali i
pobili!

30