U zasadima jagode posle berbe:

mere nege za naredni rod

Koliko e se cvetnih pupoljaka diferencirati najvie zavisi od
primenjenih agrotehnikih mera posle berbe uklanjanje stolona,
odravanje i obrada zemljita, unitavanje korovskih biljaka,
ubrenje, navodnjavanje i zatita od biljnih bolesti i tetoina.
Jagoda se kod nas malo gaji na crnoj polietilenskoj foliji, to je u zemljama veim
proizvoaima jagode uobiajena pojava. Ovaj sistem ima vie prednosti u odnosu na
standardni. Meutim, poto kod nas preovlauju zasadi jagode bez zastiranja povrine
zemljita, ukazujemo na agrotehnike mere koje treba preduzeti posle berbe da bi se u
narednoj godini mogla oekivati dobra rodnost.
Priprema roda jagode za narednu godinu poinje zavretkom berbe. Rodni potencijal za
narednu godinu formira se tokom septembra pa sve do polovine novembra. U to vreme
odvija se diferenciranje cvetnih pupoljka. Koliko e se diferencirati cvetnih pupoljaka
najvie zavisi od primenjenih agrotehnikih mera posle berbe uklanjanje stolona,
odravanje i obrada zemljita, unitavanje korovskih biljaka, ubrenje, navodnjavanje i
zatita od biljnih bolesti i tetoina.
Posle berbe jagode potrebno je nastaviti uklanjanje stolona sa iviima u vie navrata sve
dok izbijaju. Po pravilu, ne treba dozvoliti obrazovanje ivia. Jagode bez stolona i ivia
daju vei prinos za 50-70 odsto, od onih sa stolonima i iviima. Stoloni se mogu zakidati
noktima, makazama ili kultivatorima pri redovnoj obradi zemljita. Ne treba ih kidati
vuenjem jer se time povreujju bokori jagode.
Odravanje zemljita u istoj obradi obavlja se radi unitavanja korova i uvanja vlage u
zemljitu. Obrada zemljita treba da je plitka (5-6cm) zbog plitkog korenovog sistema
biljaka i obino se kombinuje sa uklanjanjem stolona. Potrebno je da zasad uvek bude
bez korova koji se mogu unitavati i herbicidima (Fuzilade 1,5 l/ha ili 15cm2/100m2).
Osnovno ubrenje NPK ubrivima potrebno je izvesti u toku septembra, zavisno od
sadraja u zemljitu, ili orjentaciono oko 600kg po hektaru na srednje obezbeenom
zemljitu. Najbolje je primeniti ubrivo koje je namenjeno voarstvu (Jabukan). ubrivo
je potrebno uneti u zemljite obradom. Moe da se obavi dodatno i preko lia nekim od
poznatih sredstava sa makro i mikroelementima. Ovaj nain ubrenja moe da se primeni
zajedno sa sredstvima za zatitu.
Navodnjavanje treba da bude osnova savremene proizvodnje jagode, jer ova vona vrsta
ima velikih potreba za vodom zbog plitkog korenovog sistema. U periodu posle berbe
jagode obino se javlja suan period kada je potrebno primeniti navodnjavanje radi to
uspenijeg formiranja cvetnih pupoljaka u kasnijem periodu. Navodnjavanje se moe

obavljati brazdicama (irine 10-15cm), zatim natapanjem po sistemu "kap po kap" i

vetakom kiom.
U tom periodu potrebno je zatititi zasad od pegavosti lista kod onih sorti koje su
podlone ovoj bolesti. Potrebno je zatititi zasad preparatom Venturin u koncentraciji
0,3% (300g / 100 l vode) u dva navrata. Prvo prskanje se izvodi odmah posle berbe, a
drugo poetkom septembra. Takoe se moe primeniti i Bakarni kre ili Bakrocid u
koncentraciji 0,5% (0,5kg / 100l vode). Ako je starije lie jae zahvaeno ovom boleu,
potrebno ga je odmah posle berbe sakupiti, izneti iz zasada i spaliti, a zatim zasad
zatititi.
Uspean uzgoj jagoda ugroava vie od 50 gljivinih uzronika bolesti, 3 bakterioze i
vie od 25 vrsta virusa i fitoplazmi. Uspene mere hemijske zatite moemo provoditi
samo protiv nekih kategorija gljivinih bolesti lista i ploda jagode, dok je veina bolesti
korena gotovo neizljeivo. Budui da je jo uvijek najraireniji otvoreni ili plastinim
visokim tunelima pokriveni uzgoj jagoda na humke s folijom i mekanim cijevima za
navodnjavanje"kap po kap", proizvoai prilikom podizanja takvih zasada moraju biti
upoznati da je veina danas rairenih i robusnih sorata (madeleine, raurica, idea) vrlo
osjetljiva na bolesti korijena.
Meu najvanijim su gljivicama uzronicimi trulei korena jagoda vrste Phytophthora,
Rhizoctonia, Aphanomyces, Fusarium, Alternaria, Coniothyrium, Phytium,
Cylindrocarpon i Verticillium. U manjem obimu te se gljivice nalaze u svim stanitima,
pa i tamo gde jagode nikad nisu uzgajane. Uzgoj pod folijom i intenzivno navodnjavanje
pridonose pojaanim tetama od bolesti korena jagoda, pa prilikom izbora stanita za
nove zasade prednost uvek dajemo zranim i propusnim terenima s veim udelom
organske materije. Ako se na istim parcelama jagode ee uzgajaju problemi s bolestima
korena bit e uestaliji, a tete sve vee. Mogua je hemijska sterilizacija povrina
primenom Basamid G ,barem dva meseca pred sadnju jagoda, ali zbog visokih trokova
proizvoai ovu meru izbegavaju. Obino se simptomi infekcija korena pojave tokom
vrueg dela dana u obliku brze i nenadane uvelosti, smee promene boje lia i potpunom
propadanju biljaka
.Kod nas je najrairenija tamna ili crna trule korena jagoda koju uzrokuju gljive roda
Verticillium, Fusarium i Rhizoctonia. Ako je napadnut manji broj biljaka najbolje ih je
upanjem odmah odstraniti iz zasada. Delominu zatitu daje zalivanje jagoda rastvorom
hlortalonila* (Daconil 720 SC) ili iprodiona* (Kidan SC) (ako zaraza potie od vrste
Rhizoctonia solani), odnosno rastvorom azoksistrobina* (Quadris SC) ili tebukonazola*
(Folicur 250 EW) (ako je koren jagoda napadnut gljivama iz roda Fusarium). Zbog
spreavanja moguih teta na korenu jagoda od gljivica roda Phytophthora i Phytium
struka preporuuje a proizvoai esto pred sadnju potapaju ivie jagoda u rastvor
propamokarb-hidroksida* (Previcur 607 SL). Zbog karantinske vrste Phytophthora
fragariae var. fragariae zasade jagoda podignute sadnjom uveenih ivia redovno
zdravstveno pregledati, a po potrebi odstraniti sve bolesne biljke i naknadno ili parcijalno
zasad zalijevati rastvorom metalaksila* (Ridomil Gold MZ i sl.) ili Al-fosetila* (Previcur
Energy, Aliette WG i sl.)
.Posljednjih godina sve ee u intenzivnim zasadima jagoda pronalazimo simptome tzv.
antraknoze (Colletotrichum acutatum, C. gleosporioides), uzronika centralne trulei

stabljike i lisne drke, nepravilnih tamnih lisnih pega i ulegnute tamne pegavosti plodova
jagoda . Na alost, veina najee uzgajanih sorata jagoda je vrlo osetljiva na spomenuti
poremeaj (marmolada, elsanta, miss, arosa, raurica i dr.). Veina specifinih fungicida
koje koristimo za suzbijanje sive plesni (Botrytis cinerea) ima samo delimino delovanje
na antraknozu jagoda, npr. vinklozolin (Ronilan DF) je delotvoran tek 20-30%,
fenheksamid (Teldor 500 SC) i pirimetanil* (Mythos SC i dr.) pokazuju slabiji sporedni
uinak na antraknozu 30-40%, a iprodion* (Kidan SC) ak 50-60 %. Deliminu zatitu
daju i svi bakarni preparati , kaptan* (Captan WP 50 i dr.) i neki pripravci iz IBE skupine
(npr. difenkonazol*, miklobutanil*). Puno su na antraknozu jagoda delotvorniji
klortalonil* (Daconil 720 SC) i azoksistrobin* (Quadris SC). U 2007. godini posebno se
uspenom na antraknozu jagoda pokazala kombinacija boskalida & piraklostrobina
(Signum DF).
Meu bolestima lia treba spomenuti crvenu pegavost (Diplocarpon earliana) i sivu
pegavost (Mycosphaerella fragariae). U prosenim godinama i uz preventivnu primenu
delotvornih fungicida azoksistrobin* (Quadris SC), difenkonazol* (Score 250 EC) i
bakarnih preparata, spomenute lisne pegavosti ne mogu ugroziti rod jagoda. Crvena
pegavost se obino u zasadu jagoda pojavljuje nakon berbe na starijem liu, a siva
pegavost je esta u hladnim i vlanim prolenim mesecima na mladom liu. Lisne se
pegavosti u jaem intenzitetu pojavljuju pri uzgoju jagoda na otvorenom u zavrnim
godinama eksploatacije zasada.
Pepelnica jagoda (Sphaerotheca macularis, S. aphanis) naseljava donju lisnu stranu, pa
se zaraeno tkivo uvija prema gore, a rubni dio nalija pocrveni. Za razliku od drugih
biljnih pepelnica povrinski je micelij na jagodama vrlo retko vidljiv, a najvaniji
ekoloki uzronik ranije pojave pepelnice u jagodama je visoka vlanost zraka. Stoga se
pepelnica bre razvija i vee tete pravi pri uzgoju jagoda u zatienom prostoru (visokim
tunelima, plastenicima, staklenicima). Mogua je zaraza jo mladih i zelenih plodova,
nakon ega se njihov oblik mijenja zbog neravnomjernog rasta zdravog i napadnutog
dela. Upravo zato napad pepelnice na jagodama mnogi poistovjeuju s fiziolokim
poremeajima uslijed neravnog ubrenja. Pepelnicu vrlo dobro suzbijaju fungicidi iz
grupe strobilurina, (npr. Quadris* SC, Signum DF), a u nekim razvijenim zemljama se
protiv pegavosti i pepelnice nakon berbe koriste jo difenkonazol* (Score 250 EC),
penkonazol* (Topas 100 EC) . Meu bolestima plodova jagode svakako je najopasnija
siva plesan (Botrytis cinerea). Pored sive plesni zadnjih se godina pojavljuje i ranije
opisana antraknoza ili tamna pjegavost plodova (Colletotrichum). Tokom vrlo kiovitih
leta pri kraju berbe plodove jagoda naseljavaju i druge gljivice: npr. Mucor, Fusarium,
Trichotecium, Alternaria, Rhizopus i Penicillium.
Siva plesan (Botrytis cinerea) pored plodova napada i druge biljne organa, npr. cvetove
jagoda ili izdanke malina. U nasadima s loim ureenim vodenim reimom pojava plesni
na cvetnim organima jagoda je uestalija, a svakako je najopasnija u vreme poetka
dozrijevanja plodova. Na cvetnim organima napadnuto tkivo prvo posivi, ubrzo potamni,
a za nekoliko se dana u uslovima vlanog vremena razvija karakteristina siva prevlaka,
po emu bolest zovemo siva plesan. Pri uzgoju jagoda na otvorenom tete od sive plesni
su vee, jer je zasad due vlaan nakon kinog razdoblja.No, zbog visoke vlanosti
vazduha u zatienim prostorima, siva plesan nije nita manje opasna pri uzgoju jagoda u
visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. Svakako se preporuuje odstraniti sve
zaraene plodove iz zasada posebno ako dozrijevanje jagoda i berba traju due razdoblje.

Hemijsku intervenciju na sivu plesan koristimo barem dvaput od poetka rasta do

poetka cvatnje, npr. klortalonil* (Daconil 720 SC), i azoksistrobin* (Quadris SC). Od
poetka cvetanja do berbe preventivno koristimo specifine botriticide, npr. fenheksamid
(Teldor 500 SC), vinklozolin (Ronilan DF), ciprodinil & fludioksonil *(Switch WG)
ili boskalid & piraklostrobin (Signum DF). Koristimo ih naizmenino u prosenim
razmacima 10-14 dana, uz potivanje propisane karence.