SVOJSTVA HALOGENIH ELEMENATA

Cl

Br

At

Ele.
konf.

2s22p5

3s23p5 3d10 3s23p5 4d10 5s25p5

Ei /
kJmol-1

1681

1251

1139

1008

920

EA /
kJmol-1

328

349

324,7

295,1

270

Edis./
kJmol-1

154

239

190

149

116

Elektroneg.

2,8

2,5

2,2

4f14 5d10
6s26p5

FLUOR Joseph Henri Moissan: 1886.

lat. fluo; dobivanje mineral fluorit CaF2

DOBIVANJE FLUORA
1886.
elektroliza

2 KHF2(s)

H2(g)

F2

F2(g)

H2

HF

C anoda

Talina KF
u HF
Sep. plinova

Fe katoda

2 KF(s)

1986.

K2MnF6 + 2SbF5 2KSbF6 + MnF2 + F2

[MnF4] MnF2 + F2

KLOR Carl Wilhelm Scheele : 1774

gr. khlros -zeleni; dobivanje NaCl
ili

2 Cl-(aq)

MnO2(aq)

4 H+(aq)

Cl2(aq)

Mn2+(aq)

2 H2O(l)

BROM Antoine J. Balard : 1826

gr. brmos neugodan miris; dobivanje
morska voda; otrovan

2 Br-(aq)

Cl2(aq)

fotografija

Br2(aq)

2 Cl-(aq)

Jod Bernard Courtois: 1811

gr. ides - ljubiast; dobivanje Na i K soli;

Astatin D.R. Corson : 1940

gr. astatos - nestabilan; dobivanje u laboratoriju

Raspon oksidacijski stanja halogena

Primjeri
-1

CaF2, HCl, NaBr, AgI

F2, Cl2, Br2, I2

+1

HClO, ClF

+3

HClO2, ClF3

+5

HClO3, BrF5, BrF6-, IF5

+7

HClO4, BrF6+, IF7

HALOGENIDI
Metode dobivanja
1. Direktno iz elemenata
Ti + 2F2

TiF4

2Fe + 3Cl2 2FeCl3

2. Reakcijom s HX(g)
V + 2HCl
Cu + HCl

950 C

900 C

VCl2 + H2
CuCl + H2

3. Iz metalnih oksida

TiO2 + 2C + 2Cl2
Cr2O3 + 3C + 3Cl2

500 C

TiCl4 + 2CO

800 C

2CrCl3 + 3CO

4. Redukcijom viih halogenida

2VBr3 + H2
2CrCl3 + Cr

450 C

900 C

2VBr2
3CrCl2

+ 2HBr

5. Reakcijama izmjene

FeCl3 + ClF3

NiCl2 + 2HF

500 C

600 C

FeF3 + 2Cl2

NiF2 + 2HCl

6. Iz hidratiziranih halogenida

MnCl2(H2O)4

210 C

MnCl2 + 4H2O

CrCl3 6H2O + 6SOCl2

CrCl3 + 12HCl

+ 6SO2

SPOJEVI HALOGENIH ELEMENATA I KISIKA

OX2
(X2O)

O2X2
(X2O2)

OF2(g)

O2F2(g)

Cl2O(g)
Br2O(g)

O2X
(XO2)

OmXn
(XmOn)
O4X2(g)

ClO2(g)
BrO2(g)

Cl2O6(l)*
Cl2O7(l)
BrO3
I2O4
I2O5(s)
I4O9

[ClO2+][ClO4-](s)

2 F2

+ 2 OH- OF2 + 2 F-(aq) + H2O(l)

F2(l) + O2(l) O2F2(s)

Pu(s) + 3 O2F2 PuF6(g) + 3 O2(g)

Cl2O7 dehidratacijom HOClO3 pri -10 C

2HOIO2 I2O5 + H2O

I2O5 + 5CO

I2 + 5CO2

OKSOKISELINE HALOGENIH ELEMENATA

FLUOR
HOF

KLOR

BROM

JOD

HOCla

HOBra

HOClOa

HOBrOa

HOClO2a

HOBrO2a HOIO2

HOClO3

HOBrO3a HOIO3
(HO)5IO
H4I2O10

stabilne samo u otopinama

HOIa

H2O(s) + F2(g) H-O-F(g) + HF(g)

2 X2 + 2 HgO + H2O HgOHgX2 + 2 HOX

X2

+ 2OH-

X- + XO- + H2O (hladna HO-)

3 XO- 2X - + XO3Brzina disproporcioniranja:

ClO- < BrO- < IO-

Ba(ClO2)2 + H2SO4 2HOClO + BaSO4

HOIO2 bijela krutina stabilna
3 X2 + 6 OH- XO3- + 5 X- + 3H2O (vrua OH-)
4 ClO3-

3 ClO4- + Cl-

BrO3- + F2 + 2 OH-

BrO4- + 2 F- + H2O

INTERHALOGENI SPOJEVI

a) neutralne molekule
b) interhalogeni kationi
c) interhalogeni anioni
Fluorirajui agensi
2 ClF + AsF5 [Cl2F]+[AsF6]-

IF5 + SbF5

[IF4]+[SbF6]-

Disocijacija: BrF3, IF5, ClF3

2BrF3 BrF2+ + BrF4Heterohalogeni kationi i anioni

[ICl2+] [SbCl6-]

Polihalogenidni anioni
a) X2 + X- [X3-]
Stabilnost:
I3->[IBr2-]>[ICl2-]>[I2Br-]>[Br3-]>[BrCl2-]>[Br2Cl-]

He

Ne

Ar

Kr

Xe

Rn

1s2

2s22p6

3s23p6

4s24p6

5s25p6

6s26p6

150

160

190

200

220

Ei/kJmol-1

2378

2087

1527

1357

1177

1043

T.V. /K

4,18

27,13

87,29

120,26

166,06

208,16

1,14 10-3

8,710-6

Atom.
r/(pm)

vol.% u
atm.

5,2 10-4

1,8 10-3

0,934

Helij 1895. Sir William Ramsey;

Ime gr. helios
Dobivanje zrak, prirodna nalazita plina
Upotreba: baloni

Helij: najnia toka taljenja, vrelite blizu apsolutne nule,

drugi po zastupljenosti u svemiru (23%); sunce neprestano

stvara helij
1s2 1s1 2s1

E = 1924 kJmol-1

He2+, HeH+ i HeH2+ momentalno se raspadaju

Neon 1898. Sir William Ramsey;

Ime gr. neos (nov)
Dobivanje tekui zrak
Upotreba: osvjetljenje (naranastocrvena svjetlost)

Argon 1894. Sir William Ramsey;

Ime gr. argon (neaktivan)
Dobivanje tekui zrak
Upotreba: fluorescentne svjetiljke
Argon: 1% atmosfere, bezbojan plin

Kripton 1898. Sir William Ramsey;

Ime gr. kryptos (sakriven)
Dobivanje tekui zrak
Upotreba: osvjetljenje
KrF2 sublimira na -60 C
KrF2 + H2O Kr + O2 + 2HF

KrF2 + MF5 [KrF+][MF6-] M = Sb ili As

Radon 1898. Fredrich Ernst Dorn ;

Ime radij
Dobivanje raspad radija
Upotreba lijeenje karcinoma

Spojevi radona: RnF2 i [RnF+][SbF6-]

Ksenon 1898. Sir William Ramsey;

Ime gr. xenon (stranac)
Dobivanje tekui zrak
Upotreba: svjetiljke

Otkrie fluorida ksenona

1962

H. Claassen, H.
Selig, J. Malm

XeF4

1962

R. Hoppe

XeF2

J. Slivnik

XeF6

XeF2 + 2HCl Xe + Cl2 + 2HF

XeF4 + 4KI Xe + I2 + 4KF

XeF6 + 3H2 Xe + 6HF

XeF4 + 2SF4 Xe + 2SF6

XeF4 + Pt Xe + PtF4
XeF4 + 4C6H6 2Xe + 4C6H5F + 4HF

T.T.

Struktura

Svojstva

XeF2

129

linearna

hidrolizira

XeF+AsF6-

XeF4

117

kvadrat

stabilan

XeOF2

31

T-oblik

nestabilan

XeF6

49,6

def.
oktaedar

stabilan

CsXeF7

raspad > 50
C

Cs2XeF8
XeOF4

-46

XeO3
XeO4
XeO64-

-35,9

Arhimedova
antiprizma

stabilan do
400 C

kvadratna
piramida

stabilan

piramidalan

eksplozivan

tetraedar

eksplozivan

oktaedar

slaba
kiselina

2XeF2 + 2H2O + OH- 2Xe + O2 + 4HF

3XeF4 + 6H2O XeO3 + 2Xe + 12HF + 3/2 O2

Reakcije spojeva ksenona

XeO3 + NaOH [HXeO4]- + Na+
ksenatni anion

2[HXeO4]- + 2OH- XeO64- + Xe + O2 + H2O

perksenatni anion (pH>10,5)

XeF6 + H2O

XeOF4 + 6HF -

tragovi vlage

XeF6 + H2O XeO3 + 6HF

suviak vode

XeF6 + CsF CsXeF7

50 C

2CsXeF7 XeF6 + Cs2XeF7 + 1/2F2

2NOF + XeF6

[NO+] 2[XeF8]

Xe-N FXeN(SO2F)2
Fluoro[imidobis(sulfurilfluorid)]ksenona
Xe-C [Xe(C6H5)][C6H5BF3]