Fridrih Hederlin

Nije romantiar kao Novalis, ali nije ni klasicista

Po godini roenja i smrti on je romantiar
Pesnik posveenik poezije
Napisao je jedan roman, Hiperion (Sin Sunca), epistolarni roman.
Vilhelmu Hajnzeu je Hederlin posvetio svoju najpoznatiju pesmu Hleb i
vino. Hajnze ima roman Blaena ostrva i Verter se ugledao na njega. I
Hederlin se ugleda na Hajnzea.
Hiperion ili pustinja u Grkoj, ima mnogo seanja na staru Grku, mnogi
kritiari su mu zamerali tu zaljubljenost u staru Grku. Ovaj roman je
natopljen poezijom.
Napisao je i dramu koju nije zavrio, Smrt Empedoklova. Ovde se ugledao
na Sofokla i pisao je u stihovima. Lik Empedokla je najblii Hederlinu po
strukturi duha. Ljudi su verovali da je Empedokle bog.
Prevodio je Pindara i Sofokla, Pindar mu je bio uzor u pisanju pesama. Pisao
je i eseje.
Diotima iz Hiperiona je njegov pseudonim za Zizet Goltar u koju je bio
zaljubljen. Diotima je Sokratu u Gozbi ispriala ta je to ljubav.
Antikog principa jedno i sve (Ksenofan) se drao Hederlin. Na grke
bogove je gledao kao na personifikovane sile sveta. Ovo vreme naziva
oskudnim vremenom zbog toga to nema podrke od bogova, pesnicima
nedostaje boanska mo i onda postavlja pitanje emu pesnitvo u
vremenu bede i oskudice. Za oveka njegovog sveta, bogovi ne postoje.
Pevao je o onome to je bilo pre i o onome to e tek biti.
Nona pevanja napisana 1806 kada je poludeo. To je knjiga pesama.
1914. Izlaze njegove sabrana dela. Imao je uticaj na pesnike expresionizma
ali i na Rilkea, on je pisao kao da sudbina pie za njih. Nadrealizam je ideal
naao kod Hederlina, oduevilo ih je njegovo ludilo.
Martin Hajdeger je tumaio Hederlinova dela, u svojoj doktorskoj disertaciji
Vreme i bivstvovanje iz 1948.
Objanjenje uz Hederlinovo pesnitvo
Hederlin i sutina poezije Hajdeger u ovom predavanju uz pomo citata
iz Hederlinovog pesnitva eli da izvue sutinu poezije. Sutina se krije u
optem ali i u pojedinanom, to je neraskidivo. Hederlin je kao sam pesnik
sutina i zato ga je Hajdeger i izabrao. Citati: Da je pesnitvo najnevinije
od svih poslova./oveku je dat jezik koji svedoi ta je on./ovek je u
razgovoru i tek u razgovoru mi moemo da ujemo i jedne i

druge./ovek pesniki stanuje na ovoj zemlji i ono to traje zasnivaju

pesnici.
Za Hederlina je najznaajnije:
Pathos pevati u zanosu, velikoj patnji
Entuzijazam biti ispunjen i obuzet bogom
Extaza izai iz normalnog stanja due
Zanos mora biti stupnjevan, ne sme biti u jednoj liniji.

Pesnitvo se deli na faze:

-

Rane pesme do kraja 18. veka

Velike elegije na prelazu vekova, od 1799-1801/2.
1806-smrti je lud.

U prvoj fazi je oigledan uticaj grkih i rimskih pesnika, pisao je ode i ugledao se
na Pindara i Horacija. Najee je pisao alkejskim strofama. Po duini one nisu
duge kao elegije i himne.
U drugoj fazi je koristio elegijski distih i ugledao se na Ovidija i Propercija. Ovde
je uveo reim pevanja karakteristian za njega: Hederlinove strofe.
U treoj fazi su vrlo duge strofe pisane slobodnim stihom koje nisu apostrofine i
strogo odreene.
Pred smrt pie kratke pesme, Pesme ludila, koje najee imaju 8 stihova u dve
strofe i katreni su sa najjednostavnijom rimom, parnom i ukrtenom.
Pesme iz prvog perioda:
Diotima Velika Hederlinova ljubav, ima mitske razmere, postoje dve verzije
(kraa i dua) dua je nastala kada je Zizet umrla. U ovoj pesmi se javlja orfiki
problem koji on prevazilazi i zove je da bi njemu pomogla jer je ceo svet u haosu i
besmislu od kad nje nema. On je naziva miljem nebeske muze, Kao nekad to si
mirila elemente ona je simbol sile koju Empedokle zove philotes (vatra, voda,
vazduh i zemlja se ujedinjuju i ine bie). U ovoj pesmi imamo i motiv mrtve
drage.
O Bonaparti za temu ima francusku revoliciju i Napoleonov dolazak na vlast
koga su ljudi doivljavali kao nekog ko e doneti neto novo, a ne kao negativnu

linost. Napoleon je kao predmet pesme vei i sutinskiji nego to su pesnike

mogunosti da ga opevaju. Citira Horacijevu Poslanicu Augustu.
Parkama Parke su suaje. Tema pesme su ivot i smrt i to da se uspostavlja
niz ivota, da se nastavlja i razvija ali i prekida. Pesma nastaje, traje i prestaje, te je
ona slika ivotnog puta. Napisana je u alkejskoj strofi ali ju je on prestrukturirao.
On je uveo cezuru koje nema u alkejskoj strofi. Kae da je pesma boanska a ne
ljudska stvar i otvara pitanje pesnikog ina. Dakle, u inu stvaranja pesnik dosee
boansko i ovek je tada ushien.
Kratkoa pita se zar pevanje kao pre u mladosti vie ne voli, pevanje nije stvar
pesnikog izvora i trenutno nadahnue nego i doba u kom se ivi.
Pesme iz drugog perioda:
Mimnermo je najznaajniji za preobraaj elegije. Propercije i Ovidije su posebno
pisali o tome, Propercije je uticao na Getea da napie rimske elegije. Hederlinove
elegije: pevao je o optoj pesnikoj problematici (u Hlebu i vinu), o tome kako
svet nepovratno nestaje i tone.
Menonove tualjke za Diotimom to je elegija sa motivom mrtve drage, ona
ga je prevarila u sopstvenoj kui i on se srdi zbog toga, pesma se odnosi na njegovu
smrt. Pisana je u elegijskom distihu i osnovni motiv ove pesme je lutanje jer on
posle njene smrti nema mira i stalno luta nemirnog duha. Plazo (gr.) biti teran i
gonjen od strane sudbine. U pesmi se Hederlin poredi sa ranjenom zveri. U prvoj
strofi se javlja petrarkistiki momenat gde je on otiao u neki pust predeo kao
ranjena zver. Na ovakav stil uticao je Homer. U elegijskom delu se javljaju
hexametar i pentametar. S ove strane gledita, po opredeljenju elegije i
homerovskog stila, moemo rei da je Hederlin klasicista. U drugoj je strofi lutanje,
u treoj ljubav, etvrtoj depresija, petoj nemo. Kada u treoj strofi govori o
ljubavi, vidi se uticaj Homera jer se ne gubi ljubav posle smrti. U estoj strofi
postavlja pitanje o smislu pevanja i postojanja i s ljubavne tematike prelazi na
ivotna pitanja. U osmoj strofi je susret koji e se desiti na onoj strani. Deveta
strofa je vrsta apoteoze i ujedno i poslednja strofa. Ima 22 stiha i motiv mrtve
drage. U ovoj pesmi je pomeano grko i hriansko, peva o mrtvoj dragoj kao da
e se ona ponovo vratiti. Preko pesme pokuava da stupi u kontakt sa bogom i tako
pesma dobija kosmiki smisao.

Hleb i vino izneo viziju pevanja u vremenu bede, peva o noi i da li postoji
mogunost pevanja ako nema podsticaja od strane boga. Iznosi sliku kako dolazi
no, posveena je Hajnzeu, ima 9 strofa svaka ima 18 stihova, jedino 7. strofa
ima 16 stihova. Pesma je napisana 1800 godine ali je on posle 2 godine ponovo
sreuje. U sedmoj strofi se najbolje artikulie oskudno vreme. Elegijski distih je
sastavljen od hexametra i pentametra, hexametar ima cezuru posle sedme strofe to
je neuobiajeno jer je cezura posle pete strofe. Hederlin vezuje po tri elegijska
distiha u jednu celinu. U svakoj se ovo tri puta ponavlja, osim u sedmoj. Ova
struktura pesme ima gnoseoloku podlogu. U prvoj strofi se javlja slika grada
uvee, svi idu na poinak, ali vidimo i sliku nekog ko svira (u drugom distihu),
nekog ko je moda zaljubljen i usamljen. Sve je u znaku ula i on govori ta se
deava gore na nebu. U drugoj strofi peva o noi i idejama, moe se rei da je ovo
himna noi ako se posmatra kao uzvieno bie. No pomae zabludelima, Hederlin
dosta govori o ovome jer je ovek bie bluda i lutanja.

Fridrih von Harderberg Novalis

Upoznao je Sofiju fon Kin, petnaestogodinju devojicu sa kojom se verio.

Njegovo najpoznatije delo vezano je za nju, to je zbirka Himne noi gde opisuje
koliko ga je pogodila njena smrt (krepala od operisane jetre). Veliku popularnost je
stekao religioznim pesmama. Napisao je nedovren roman u dva dela: Hajnrih fon
Ofterdingen gde iznosi svoju poetiku kroz glavni lik i iznosi fragmente iz raznih
nauka. Dakle, obuhvata sve tada relevantne naune discipline. Govori o istini kao o
neemu to vidimo i to se uklapa u sliku u naoj glavi. Na jezik gleda kao na
fizis, jezik je subjekt, sam je svoja briga. To znai da on onda navodi pesnika
na pisanje. Doao je do otkria na kom se zasniva moderno pesnitvo.
Himne noi sastoji se iz 6 celina ili pesama. Te celine se mogu podeliti na dva
dela: prve 4 himne predstavljaju jednu celinu a druge 2 drugu celinu. Prve 4 himne
su napisane u poetskoj prozi bez vezanog stiha. Peta himna se sastoji iz proznog
teksta ali vezanog stiha. esta pesma enja za smru je napisana vezanim
stihom, u strofama je i ima rimu. Prve 4 himne se ne oslanjaju na hriansko uenje
ve su one pesnikova vizija ovog i onog sveta, prolaznosti i venosti, a druge dve

su religijske i ne odstupaju od hrianskog uenja. Za Novalisa je no vrhunsko

boanstvo. No je simbol smrti kod mnogih pesnika, ona u sebi nosi motiv mrtve
drage. Draga je na metafizikoj strani i moe ponovo da oivi. Novalis ima ideju da
sam pesnik svojom ljubavi prema mrtvoj dragoj moe sa njom da se spoji na drugoj
strani, na kojoj su zatieni i veni. Prva himna se sastoji od 3 celine od kojih su
bitne prva i druga. Tim celinama se predstavljeni dan i no i svetlost i tama.
Himne noi poinje pohvalom svetlosti u prvoj himni, za njega svetlost udo ali
pored toga on se okree noi koja je za njega sveta. Veliina noi je u tome to u
mraku moemo da se preobrazimo u neto drugo, no pesnika tera da stvara. U
drugoj himni opet svetlost i tama. Trea himna preobraenje i metamorfoza bia.
etvrta himna svestan je onog sveta i sebe u njemu. On se preobrauje u anela.

Pukin Evgenije Onjegin

U ovom romanu zaao je u sutinu bia ruskog oveka. To je roman u stihovima.
Grau za roman uzeo je iz ivota (1812-1824), vreme dekabristikog pokreta koji
su inili mladi koji su hteli da ogranie carsku vlast. Pukin je itao Bajrona i bio je
pod njegovim uticajem, zato ovaj roman asocira na Putovanje ajlda Harolda.
Osma glava su bila putovanja Onjeginova ali posle je ta glava izmenjena jer je
sadrala dekabristike ideje a deveta glava je postala osma.
Tatjanino pismo Onjeginu (osma ili deveta glava) je ubacio kasnije. 1832 je napisao
desetu glavu a u njoj su strofe koje sadre ifre. Roman se praktino zavrava
osmom glavom, takozvanom devetom.

Onjegin ubija Lenskog na dvoboju i nestaje. Luta godinama i ponovo se sastaje sa

Tatjanom u Moskvi na balu gde se opet raa obostrana ljubav. Zavretak je
rastanak. Tatjana nije mogla da ostavi svog starog mua jer se venala u crkvi pred
bogom i pred carem. Tatjana je slina Ani Karenjinoj, ovo je moderan roman, on je
stvorio onjeginsku strofu gde je strogo voeno rauna o rimi, negde je bila muka a
negde enska (ababcddeeffegg). Ovo je osobina koju nemaju drugi romani, kod nas
Crnjanski pie roman u stihu.
Struktura romana: Onjegin kree na put jer ga je stric pozvao da doe k njemu da
mu prepie nasledstvo. Funkcija je odsustvo lika, zabrane, nevoljno sauesnitvo
(kao kod Propa).
Funkcija zabrane: Tatjani obiaj zabranjuje da se zaljubi i obraa nepoznatom
Onjeginu. Devojka prva ne sme da izjavljuje ljubav mukarcu.
Prekraj zabrane: napisala je pismo, traila je objanjenje gde je odgovor od njega.
Struktura romana: cela dramatizacija je da A voli B, B ne voli A. A voli B, B
voli A (pukinovsko), nema veze sa njihovom branom perspektivom.
Ovo je roman koji je graen po principu ogledanja u ogledalo. Prvi segment je
prvobitni Tatjanin odnos prema Onjeginu a drugi segment je promenjen Onjeginov
odnos prema Tatjani. Prvi segment (sreli su se, zaljubili se na prvi pogled, ona mu
pie pismo, on joj ne odgovara, on iznosi razloge zato je ta veza nemogua). Drugi
segment (sreli su se, Onjegin se zaljubio na prvi pogled, pie pismo, ona ne
odgovara, sreli su se, ona dri govor o razlozima neodgovaranja na pismo).
Tri osnovna zapleta u romanu:
1.
2.
3.

Odnosi se na upoznavanje Tatjane i Onjegina i nain na koji se to desilo.

Dvoboj
Susret u Moskvi (sa takvom situacijom zapoinje Ana Karenjina)

Fokalizacija: fixna i promenjiva, mnogostruka

Plemeniti likovi su Onjegin, tatjana i Lenski a prosti svi ostali.
Karakterizacija: metaforika karakterizacija likova znai da se osobine likova koji
rastu u odreenoj sredini prenose na linost (Tatjana je uz spahijske sredine i
trebalo je dugo da se prilagodi na ivot u Moskvi). Onjegin je proizvod

Petrogradske sredine, suvini ovek, tip koji lamentira, razmilja i nije

optimistian. Oni su proizvod sredine u kojoj su rasli. Likovi su dinamini jer se
menjaju.