PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

BANJA LUKA

Poslovna informatika

Socijalna ekologija

SEMINARSKI RAD:

Ekoloki faktori

Predmetni profesor :
Prof. Dr. Esad Jakupovi

Student:
Vladan Panti 49-11/RPI

Banja Luka, Oktobar 2013

Sadraj:
1. Uvod................................................................................................................................3
2. Osobine ekolokih faktora...............................................................................................3
3. Podjela ekolokih faktora................................................................................................3
4. Abiotiki faktori...............................................................................................................4
4.1. Klimatski faktori...........................................................................................................4
4.2. Edafski faktori..............................................................................................................5
4.3. Orografski faktori.........................................................................................................5
5. Biotiki faktori.................................................................................................................5
6. Ekoloka valenca.............................................................................................................5
7. Adaptacije i ivotna forma.............................................................................................10
8. Literatura........................................................................................................................12

1. Uvod
Pod spoljanjom (ivotnom) sredinom podrazumeva se kompleks faktora koji deluju na
iva bia na onom mestu na kome ive. Ti uticaji dolaze od ive i neive prirode u okolini
koja okruuje biljke i ivotinje pa se nazivaju spoljanji ili ekoloki faktori.

2. Osobine ekolokih faktora

Osnovne osobine ekolokih faktora su:

deluju kompleksno (kao celina),

neprekidno se menjaju u vremenu i prostoru

meusobno su uslovljeni.

Oni se uzajamno uslovljavaju i menjaju, tako da je samostalno dejstvo jednog jedinog

faktora nemogue. Tako je npr. vlanost vazduha uslovljena njegovom temperaturom.
Promena ekolokih faktora prisutna je i u vremenu (u toku dana i noi, tokom godine) i u
prostoru (npr. promena temperature idui od ekvatora prema polovima).

3. Podjela ekolokih faktora

Sve ekoloke faktore moemo podeliti na:

abiotike, koji predstavljaju fiziko-hemijske uslove sredine i

biotike, uticaji koje neki organizam trpi od strane drugih ivih bia.

Uticaj oveka, s obzirom da je vrlo specifian i znaajan, izdvaja se kao poseban,

antropogeni faktor.

4. Abiotiki faktori
Abiotiki ekoloki faktori svrstavaju se u tri grupe :

klimatski faktori

edafski faktori

orografski faktori.

4.1. Klimatski faktori

Klimatski faktori odreuju osnovni karakter neke oblasti i obuhvataju:

svetlost,

temperaturu,

vodu i vlanost,

vazduh,

suncevo zracenje,

vazdusna kretanja,odnosno vetrove

Za rastenje i razvie svake biljne i ivotinjske vrste neophodna je odreena minimalna

koliina toplote, a ukoliko ona nedostaje osnovni fizioloki procesi se prekidaju i nastaje
smrt datog organizma. Prema tome, temperatura je jedan od najznaajnijih faktora
sredine. Voda, takoe, ima ogroman znaaj za ivi svet jer se osnovni ivotni procesi u
elijama ne mogu zamisliti bez vode. Jedini vaan izvor prirodne svetlosne energije na
Zemlji je Sunevo zraenje. Za razliku od biljaka, kojima je svetlost neposredni izvor
energije potrebne za proces fotosinteze, na ivotinje svetlost utie vie posredno (na
ponaanje, karakter ishrane itd.), mada moe ne njih da deluje i neposredno (na
prilagoavanje, na rasprostranjenje i dr.). Vazduh deluje na iva bia svojim fizikim i
hemijskim osobinama. Hemijske osobine vazduha zavise od njegovog sastava gasova (on
sadri 78% azota, oko 21% kiseonika, oko 0,03% ugljen-dioksida, tragove vodonika i

dr.). Od fizikih osobina vazduha, vanih za iva bia, najveeg znaaja imaju vlanost i
vazduna strujanja.

4.2. Edafski faktori

Edafski faktori koji obuhvataju fizike, hemijske i bioloke osobine zemljita i stena na
kojima se zemljite razvija.

4.3. Orografski faktori

Orografski faktori obuhvataju osobine reljefa:

nadmorska visina,

nagib terena,

stepen razuenosti reljefa itd.).

5. Biotiki faktori
Predstavljaju uzajamne uticaje biljaka, ivotinja i oveka (antropogeni faktor). Sve biljke
i ivotinje uslovljene su ivotnom delatnou drugih organizama. Na taj nain oigledno
je da biljke mogu delovati jedne na druge uzajamni odnosi biljaka kao to su simbioza,
parazitizam idr. Meu ivotinjama postoje uzajamni odnosi koji se najjasnije ogledaju u
lancima ishrane, mada su prisutni i drugi odnosi kao to su simbioza, komensalizam
(jedan organizam ima koristi,a drugi je neutralan) i parazitizam. Sa druge strane, biljke
mogu delovati na ivotinje, a ivotinje na biljke.
Uzajamni odnosi izmeu biljaka i ivotinja ogledaju se u sledeem:

ishrana svih ivotinja zasniva se na biljkama,

biljke ivotinjama slue kao skrovite,

ivotinje vre opraivanje,

rasprostiranje semena i plodova i dr.

6. Ekoloka valenca
Nijedan organizam ne moe da bude istovremeno prilagoen svim razliitim ivotnim
uslovima koji vladaju na Zemlji. Svako ivo bie moe da opstane samo u okviru
odreenih granica promena ekolokih faktora. Raspon promena pojedinih ekolokih
faktora u okviru kojih je mogu opstanak pojedinih organskih vrsta naziva se ekoloka
valenca. Organizam i Sredina Uslovi ivota i pojam ekolokih faktora U irookoj
generalizaciji, sredinu jednog organizma ine sva mnogostruka spoljanja dejstva
razliite prirode, fizike, hemijske i biotike,kojima je on izloen i na koje on reaguje.
iva bia naseljavaju razliite delove zemaaljskog prostora, vodu, kopno i vazduh i za
njih su vezana svojim ivotnim potrebama. Time elementi spoljanje sredine postaju
uslovi ivota potrebama sredina, tu podrazumevajui i prostor kao takav, ivotna sredina.
Gotovo beskrajnoj raznolikosti ivotnih uslova na razliitim takama Zemljine povrine,
mogue je izdvojiti srazmerno ogranien broj takvih koji predstavljaju osnovne i
neophodne uslove opstanka. U njima se ogledaju karakteristike zemaljskog prostora u
kome je ivot postao i na koji je on prilagoen. Tu pre svega dolazi u obzir povoljna
temperatura na kojoj mogu nesmetano tei sloeni molekularni hemijski Voda koja ulazi
u sastav ive materije, pokriva 73% Zemljine povrine i igra bitnu ulogu u klimatskim,
hemijskim i geolokim zbivanjima u zemaljskom prostoru, takoe je jedan od
neophodnih uslova ivota. Atmosferski gasovi, posebno ugljendioksid i kiseonik
predstavljaju isto tako neophodne uslove ivota. I mineralne materije posebno soli azota i
fosfora koje organizmi neposredno ili posredno iskoriuju iz spoljanje sredine, nuni su
uslov ivota. Najzad, Suneva svetlost koja je kozmikog porekla, predstavlja neophodni
primarni izvor energije ivota koju zelene biljke vezuju ua stvaranje orrganske materije.
Ovi osnovni uslovi ivota stavljaju peat na zemaljki prostor, kao sredinu u kojoj se
odvija ivot. Oni deluju na organizme i kao takvi predstavljaju ekoloke faktore koji
skupa ine ivotnu sredinu. Ekoloke faktore odlikuje promenljivost. Svaki od njih varira
u veliini i intenziletu, koleba se prostorno i vremenski esto u vrlo iroklm granicama.
Tako na primer, dnevna temperatura u pustinjskim oblastima Azije koleba se preko leta

od 42 u podne, do 4,50C nou.I temperatura i svetslost i vlanost variraju u irokim

granicama. Ali se ekoloki faktori menjaju i u funkciji vremena kao i u svojim
kombinacijama. Tako se reljef Zemljine povrine neprekidno menja u toku geolokih
vekova, a sa njim i raspored mora. S druge strane isti ekoloki faktori razliito deluju na
pojedine organske vrste,razlrito ak i na pojedine stupnjeve njihovog razvia. U
planinskim potocima, ive dve vrste planarija, Euplanaria noormalno izdrava letnje
temperature vode od 20 do 27 C dok Crenobia na istim temperaturama umire. U obiilju
ekokolokih faktora jedne organske vrste mogue je u principu odvojitil abiotike od
biotikih faktora, iako je u izvesnim sluajevima teko provesti granicu imeu njih.
Tako je na primer teko odluiti da li uglinuli organsku materiju koja slui kao hrana
mnogim organizmima,treba smatrati biotikim faktorom ili ne.Dejstvo jednog faktora je
uvek relativno, u zavisnt od ostalih sa kojima ide zajedno. Tako je na primer gornja
letalna temperaturna granica buve prenosnika kuge, Xenopsylla cheopis zavisna od
stepena relativne vlanosti. Vlanoit u % 0 30 60 90 Letalna temperatura 22 27 32 36
Dejstvo ekolokih faktora i ekoloke valence injenica da se organske vrste u prirodi
odravaju pod stalno prumenljivim uslovima sredine objanjava se time da svaka od njih
pokazuje veu ili manju plastinost prema kolebanjima pojedinih ekolokih faktora. Ali je
reakcija organizma na dejstvo jednog faktora zavisna od stepena veliine i intenziteta
samog faktora. Za sazrevanje polnih produkata arana potrebna je temperatura od
najmanje 18C otuda se on normalnono ne razmnoava u mnogim vodama Severne
Evrope koje se preko leta ne zagrevaju do te temperature Dejstvo ekolokih faktora varira
dakle sa stepenom njihove velniine i intenziteta, Ali je tolerancija organizama prema
obimu tog variranja u veoj ili manjoj meri ograniena i razliita za pojedine organske
vrste.U termalnim izvorima Severne Amerike broj vrsta insekata koleoptera koji u njima
ive postepeno opada sa porastom temperature vode Temperatura izvora 3035e 37,5
40 4942 4243 4345 Broj vrsta koleoptera 17 13 5 2 1 Postoje dakle granice
variranja veliine i intenziteta jednog ekolokog faktora koje odreena organska vrsta
moe izdrati. Preko tih granica faktor prestaje da bude uslov ivota i postaje smetnja
opstanku vrste.Amplituda kolebanja jednog ekolokog faktora u ijim je granicama
mogu opstanak odreene organske vrste oznaena je kao ekoloka valenca. Ovaj

znaajni pojam u sutini obeleava ekoloku plastinost vrste, njenu reakcionu irinu koja
je specifina i uslovljena njenom unutranjom konstitucijom. Veliina ekoleke valence
za jedan odreeni faktor varira od vrste do vrste i njene granice mogu biti ili jako
razmaknute, ili naprotiv vrlo uzane. U isti mah, ekoloka valenca jedne vrste organizama
nije ista za sve faktore ona za jedan faktor moe biti velika, za drugi naprotiv vrlo
mala.Odrasli komarac malariar izdrava temperaturne ralike od -30 do +30 C ali je
osetljiva na kolebanja vlanosti vazduha,optimalna vlanost vazduha treba da joj je 90/o.
Organizmi sa uzanom ekolokom valencom za jedan odreeni faktor oznaeni su kao
stenovalentni sa irokom ekolokom valencom kao eurivalentni, pri emu se grki prefiks
steno (uzan) i euri (irok) mogu vezati za izraze koji obeleavaju pojedine. Tipini
primer stenovalentnih organizama za temperaturu (stenotermni organizmi) jesu
sprudotvorni korali koji ive samo u uzanom pojasu okeana oko ekvatora, izmeu 30
severne irine i 7 june irine, gde temperatura vode ne silazi ispod 20C i koleba se u
toku godine u uzanim granicama od svega 2 do 3C. Vrlo stenovalentna za temperaturu je
i oveja bela va
koja ormalno ivi na temperaturi od od 24 do 32, ostvarenoj izmeu odela i koe oveka
i ne podnosi vea temperaturna kolebanja. Organske vrste eurivalentne za temperaturu
mnogobrojnije su. Poznati primeri su tigar koji ivi kako u toplim dunglama Indije, tako
i u Sibiru gde se zimska temperatura sputa do -40, ili amerika puma, koja je
rasprostranjena na irokom prostoru od Kanade na severu, do Patagonije na jugu i
dvogrba kamila koja u pustinji Gobi izdrava godinja temperaturna kolebanja od 38
(leti) do -37 (zimi). Razliitu ekoloku valencu pokazuju pojedine organske vrste i u
odnosu na faktor hrane. Stenovalentne u ovom pogledu su mnoge vrste leptira ije se
gusenice hrane iskljuivo na jednoj biljnoj vrsti, kao to je to sluaj sa mleikarom koji je
vezan za biljku mleiku ili sa leptirom Parnassius apollo, ija se gusenica hrani na biljci
Sedum album. Naprotiv, gubar (Lymantria dispar) je eurifag u Severnoj Americi, gde je
on importiran i predstavlja znaajnu tetoinu uma, njegove gusenice napadaju 477
razliitih biljnih vrsta. Veliina ekoloke valence za jedan faktor ne varira samo od jedne
organske vrste do druge ona se isto tako menja sa stupnjem razvia iste vrste. Po pravilu
je ekoloka valenca veine faktora najmanja u ranim stupnjevima razvia. Morski rak

jastog u Atlantskom okeanu ne dopire na sever dalje od Lofotskih ostrva kraj norveke
obale, jer se morska voda severnije ne zagreva do temperature (15 do16C) koja je
potrebna za razvie njegovih larava. Ovde dakle ua ekoloka valenca za temperaturu
larvenog stupnja ograniava rasprostranjenje u pravcu severa. U okviru ekoloke valence
za jedan faktor postoji uvek odreeni stepen veliine i intenziteta kada je njegovo dejstvo
na jednu organsku vrstu najpovoljnije. Taj stepen odgovara optimumu dejstva tog faktora.
Udaljavanjem od optimuma ka granicama ekoloke valence dejstvo postaje sve
nepovoljnije i prelazi u pesimum u blizini gornje (maksimum) i donje (minimum) granice
ekoloke valence Kao i sama ekoloka valenca, i poloaj take optimuma varira od jedne
vrste organizama do druge i od jednog stupnja razvia do drugog. Za jedan isti faktor,
optimum moe leati kod pojedinih vrsta blie maksimumu ili blie minimumu. Skup
ekolokih valenci za pojedine faktore ine ekoloki spektar jedne organske vrste.
Iako ekoloki faktori deluju celovito i meusobno se uslovljavaju, ponekad samo jedan
ekoloki faktor moe da ima odluujuu ulogu za ivot odreenog organizma. Tada taj
faktor postaje ograniavajui ili limitirajui faktor, koji moe da ugrozi ili potpuno
onemogui ivot tog organizma. Na primer, koliina soli u podlozi po pravilu predstavlja
limitirajui faktor. Na zaslanjenim stanitima, bez obzira na povoljne ili ak optimalne
klimatske uslove, velika koliina soli u zemljitu onemoguava ivot mnogim biljkama.
Karakteristine osobine koje ivim biima omoguuju opstanak u specifinim ekolokim
uslovima stanita nazivaju se adaptacije ili adaptivne karakteristike. One predstavljaju
evolutivni

rezultat

dugotrajnog

procesa

ekolokog

prilagoavanja

organizama

specifinim uslovima spoljanje sredine. Adaptacije, kao osobine koje omoguuju

opstanak u specifinim uslovima spoljanje sredine, zapisane su u genetikoj osnovi
svakog organizma. Adaptacije se, pre svega, ispoljavaju na morfolokom nivou. Lako je
uoiti da je kaktus oblikom svoga tela morfoloki adaptiran na uslove ekstremne sue u
pustinji. Meutim, adaptacije se mogu ispoljiti i na fiziolokom nivou. U pustinjama ne
ive samo kaktusi. U njima se mogu nai i naizgled obine biljke koje ive i izvan
pustinjskih ekosistema. Te biljke nisu adaptirane na morfolokom nivou. Ali nain
njihovog funkcionisanja je veoma specifian. Nain na koji vre fotosintezu ili nain na
koji uvaju vodu je drugaiji. One su se adaptirale na fiziolokom nivou. Svako ivo bie

je adaptirano na uslove spoljanje sredine u kojoj ivi. Da nije tako, ono jednostavno ne
bi moglo da opstane. Meutim, esto se u prirodi moe videti da jedna ista jedinka,
ukoliko je pokretna i ukoliko tokom svog kretanja dolazi u razliita stanita, menja svoj
izgled. Slino je i sa sesilnim organizmima. Ukoliko u toku sezone doe do znaajnijih
promena u uslovima spoljanje sredine, i oni mogu znaajnije izmeniti svoj opti izgled.
Te kratkotrajne morfoloke promene nazivaju se modifikacije. Za razliku od adaptacija,
one su neobavezne i nestalne, a traju onoliko dugo koliko traje i izmenjeni uticaj
spoljanjeg faktora.
Skup svih adaptivnih karakteristika jednog organizma predstavlja ivotnu formu te vrste.
S obzirom na ogromnu raznovrsnost stanita na Zemlji i ogroman broj reenja do kojih su
doli razliiti organizmi, jasno Je da je danas mogue prepoznati i izuzetno veliki broj
razliitih ivotnih formi. Meutim, kao to je u sistematici na osnovu pojedinih karaktera,
mogue grupisati milione razliitih vrsta u nekoliko osnovnih carstava, tako se i sve
ivotne forme mogu razvrstati u nekoliko osnovnih grupa.

7. Adaptacije i ivotna forma

Ekoloki faktori su povezani u celinu, jer se uzajamno uslovljavaju i menjaju, pa zajedno,
kao kompleks, deluju na iva bia. Organizmi se prilagoavaju na te promene u tenji da
preive. Zbog toga se svaka vrsta odlikuje posebnim osobinama koje su nastale tokom
evolucije, uslovljene su naslednim iniocima i nazivaju se adaptacije (prilagoenosti).
Adaptacije su uvek u skladu sa stanitem u kome ive i odraavaju karakter samog
stanita. ivotno stanite je odreeni prostor na Zemlji koji se odlikuje specifinom
kombinacijom ivotnih uslova (ekolokih faktora). Skup svih adaptivnih osobina, koje se
javljaju kod organizma jedne vrste kao odgovor na uticaje ekolokih faktora, ini ivotnu
(ekoloku) formu.

10

ivotna forma ve na prvi pogled ukazuje na uslove sredine na koje su organizmi

prilagoeni. Ona se ostvaruje na osnovu genetskih mogunosti vrste u toku dugotrajnog
prilagoavanja na uslove spoljanje sredine. Pojava da meusobno veoma udaljene vrste
imaju sline morfoloke i fizioloke osobine, ukazuje da su se one na slian nain
prilagoavale istim uslovima sredine, pa su ostvarile istu ekoloku formu. Nasuprot tome,
esto se u okviru srodnih vrsta sreu sasvim razliite ivotne forme jer te vrste ive u
razliitim uslovima sredine.
Bogatstvo i raznovrsnost ivog sveta u pogledu razliitih tipova ivotnih formi moe se
ilustrovati mnogobrojnim primerima:

kod biljaka su to ivotne forme drvea, bunova, trava itd.;

kod ivotinja slatkovodne, podzemne, umske, pustinjske itd. forme

Adaptacija moze biti na morfolokom nivou i na fiziolokom nivou

Na morfolokom nivou znaci da organizmi menjaju spoljanji izgled da bi se bolje
prilagodili sredini (okolini) u kojoj se nalaze.
Na fiziolokom nivou znaci da menjaju rad unutranjih organa da bi se bolje prilagodili
sredini (okolini) u kojoj se nalaze.

11

8. Literatura

Jankovi, M.,orevi, V: Primenjena ekologija, Nauna knjiga, Beograd, 1981.

ukanovi, Mara: Ekoloki izazov, Beograd, 1991.
Stankovi, S: Ekologija ivotinja, Beograd, 1979.
Jankovi, M: Fitoekologija, Beograd, 1986.

12