Sadraj:

1. Pogodnost konstrukcije vozila za odravanje 3

2. Izbor vozila na osnovu eksploataciono-tehnikih karakteristika 3
3. Odravanje vozila i vremenska slika stanja ... 5
4. Uzroci pojave neispravnosti .. 7
5. Vozni park, odravanje i remont .. 12
Literatura ... 13

1. Pogodnost konstrukcije vozila za odravanje

Eksploataciono-tehnika karakteristika pogodnosti konstrukcije vozila za odravanje je posebno
znaajna za opisivanje i ocenjivanje sistema odravanje vozila. O pogodnosti konstrukcije za
odravanje moe se suditi na osnovu objektivnih informacija o radu i odravanju vozila. Postoji
vie metoda ocene i analize funkcije pogodnosti odravanja.
Konstrukcija motornog vozila ima izuzetno veliki uticaj na kvalitet sistema odravanja, jer ona
najvie utie na pogodnost odravanja.
Pogodnost konstrukcije za odravanje ocenjuje se na osnovu vremena potrebnog za sprovoenje
postupka odravanja kao i na osnovu potrebnih aktivnosti i potrebnoj opremi za njegovo
sprovoenje.
Pogodnost konstrukcije vozila za odravanje blie odreuju sledei parametri:
- broj mesta predvienih za podmazivanje i podeavanje
- mogunost upotrebe odgovarajue opreme za odravanje
- mogunost primene odgovarajuih dijagnostikih metoda
- mogunost primene odgovarajue tehnologije odravanja vozila

2. Izbor vozila na osnovu eksploataciono-tehnikih karakteristika

Opte poznata injenica je da se neprekidno radi na usavravanju postojeih tipova vozila, to
dovodi do razvoja novih verzija ali i do razvoja potpuno novih vozila. Zbog postojanja te
dinamike neophodno je vriti analizu postojeih tipova vozila na tritu, uporediti njihove
eksploataciono-tehnike karakteristike sa karakteristikama vozila koje posjeduje analizirani
vozni park, za izvrenje zadataka koji se pred njih postavljaju.
Pri izboru vozila, pored uslova nabavke, posebno vaan zadatak analize je mogunost i nain
njihovog koritenja i odravanja. Na osnovu eksplataciono-tehnikih karakteristika, koje
poseduju analizirana vozila, a koje direktno utiu na njihovu efikasnost, mogue je izvriti i
rangiranje vozila za odreenu namenu.
Najvei broj potrebnih podataka o vozilu, koji reprezentuje njegove eksploataciono-tehnike
karakteristike, daju proizvoai vozila. Do ostalih podataka, koji definiu njegove
eksploataciono-tehnike karakteristike, dolazi se proraunom na osnovu polaznih podataka.
Pri izboru potrebnih vozila treba voditi rauna o perspektivi njihove dalje proizvodnje
(analiziranih vozila). Ukoliko ova vozila imaju dobru perspektivu dalje proizvodnje lake se
dolazi do rezervnih delova, a razgranata mrea servisnih slubi i te kako olakava njihovo
odravanje.
Jedna od najeih reklama proizvoaa vozila, pored isticanja njegovih tehnikih karakteristika
i kvaliteta, jeste: "Pre nabavke novog vozila, informiite se kakva je postojea servisna mrea i
kako ete obezbediti njegovo odravanje."
Znaaj pojedinih eksploataciono-tehnikih karakteristika vozila, pri oceni njegovog kvaliteta i
pogodnosti, za odreene uslove koritenja i izvrenja zadataka, zavisi od vrste vozila. Cena
kotanja je takoe vrlo vaan parametar koji ima znaajnu ulogu pri izboru vozila.
Ista karakteristika, za jedan tip vozila, moe biti od posebne vanosti, dok za drugu grupu vozila
ima manji znaaj.
Izbor moguih tipova vozila, za odreene uslove koritenja, vri se na osnovu cilja koji se eli
postii njihovom primenom. Definiu se kriterijumi za izbor najboljeg vozila i razrauje rang
lista za ocenu njihove ispunjenosti. Potom se metodama optimizacije dolazi do najprihvatljivijeg
reenja (vozilo, koje e u najveoj meri ispuniti postavljene zahteve).
3

Postoji vie razvijenih metoda koje se primenjuju pri izboru vozila za odreenu namenu.
Pre donoenja odluke o nabavci vozila neophodno je izvriti detaljnu analizu eksploataciono
tehnikih karakteristika vozila koja bi, po optoj proceni, mogla da zadovolje zahteve korisnika.
Rezultati takve analize, za svaki tip vozila, uporediti meusobno i na osnovu tog poreenja
doneti konanu odluku o nabavci vozila.
Primera radi, pri ugradnji dizel ili oto motora u isto vozilo (esto proizvoai daju mogunost
ugradnje razliitih motora u isti vozilo) treba imati u vidu sledee injenice:
- karakteristike ovakvih vozila mogu se uporeivati samo ukoliko postoji usaglaenost
motora sa prenosnikom snage;
- vozilo sa dizel motorom ima loije dinamike karakteristike jer je kritina brzina pri
primeni ovih motora vea, pa je neophodno ee korienje niih stepena prenosa;
- maksimalna vrednost ubrzanja vozila sa dizel motorom je neto manja nego pri primeni
oto motora;
- put zaleta i vreme zaleta vozila sa dizel motorom je dui nego kod istog vozila sa oto
motorom;
- zaustavni put od maksimalne brzine do potpunog zaustavljanja je dui pri primeni dizel
motora;
- pri ugradnji benzinskog motora maksimalni moment nalazi se pri niim brojevima
obrtaja, a prirataj snage i momenta je izraeniji u oblasti maksimalne snage i
maksimalnog momenta. Ovo je poeljno jer je reim rada motora stabilniji ukoliko
njegov moment sporije opada pri porastu broja obrtaja. U tom sluaju je lake
savlaivanje poveanih spoljnih otpora, sa smanjenjem broja obrtaja bez eih promena
stepena prenosa; potronja goriva, u sluaju primeni dizel motora, je manja nego pri
primeni oto motora. Ovo je naroito izraeno pri tekim uslovima korienja vozila.
Pri izboru vozila (sa dizel ili oto motorom) ipak presudnu odluku ima namena vozila i uslovi u
kojim e se ono koristiti.

Slika 1. Namena vozila i uslovi u kojim e se ono koristiti

3. Odravanje vozila i vremenska slika stanja

Izuavanje procesa koritenja, a posebno procesa odravanja vozila najee se zasniva na
analizi promjena njegovog tehnikog stanja tokom eksploatacije (analizi tzv. vremenske slike
stanja). Primjenom ovog metoda grafiki se opisuje promjena stanja i redosljed odvijanja
pojedinih aktivnosti i postupaka u radnom ciklusu vozila a potom se primjenom odgovarajuih
analitikih metoda, dolazi do rezultata na osnovu kojih se donose zakljuci o vrednostima radnih
parametara i osobenostima procesa odravanja, ali i o drugim karakteristikama efikasnosti rada i
odravanja.
Vozilo, prema klasinoj binarnoj logici, sa stanovita tehnike ispravnosti, moe da bude u
jednom od dva stanja: "stanje u radu" ili "stanje u otkazu". Ova dva stanja su sloene kategorije
koje objedinjavaju vei broj vremenskih intervala.

Slika 2. Stanja u kojima vozilo moe da se nae

Sutinu procesa koritenja i odravanja vozila teko je definisati preko ova dva stanja. Iz tog
razloga uvode se i sljedea stanja: "radno stanje" i "neradno stanje", ali i niz drugih stanja kao to
su: neplanirani zastoj, funkcionalni zastoj, stanje u otkazu, izazvani nerad, zastoj i kritino stanje.
Ukoliko se vozilo nalazi u "stanju u radu" to znai da je ispravno i da moe da izvrava
postavljeni zadatak, na propisan nain u odreenim uslovima u propisanom vremenu. Ako se
nalazi u "stanju u otkazu" zadatak i funkcija cilja se ne izvravaju na propisan nain.
Skladitenje vozila vri se onda kada ne postoji potreba za njihovim koritenjem.
Sva stanja u kojim vozilo moe da se nae, u procesu eksploatacije, mogu se prikazati grafiki
kao to je to uraeno na slici 2.
Promjena stanja vozila tokom vremena, moe se prikazati pomou tzv. vremenske slike stanja.
Pojanjenje slike sastoji se u sljedeem: Sa koritenjem vozila poelo se u trenutku oznaenom
sa 0. Otkaz se pojavio u trenutku 1, kada je iz stanja u radu (vremenski interval od 0 do 1) vozilo
prelo u stanje u otkazu (vremenski interval od 1 do 2).

Slika 3. Ukupno kalendarsko vreme praenja stanja vozila

Odgovarajuim postupcima odravanja vozilo se prevodi u stanje u radu. Ono se nalazi u stanju
u radu sve do trenutka kada se uskladiuje itd. Interesantno je napomenuti da vozilo iako je
skladiteno u ispravnom stanju, moe doi do pojave otkaza tokom skladitenja, usled dejstva
odreenih tetnih uticaja. Takoe, ne sme se izgubiti iz vida da se vozilo iz stanja u radu moe
prevesti u stanje u otkazu zbog potrebe sprovoenja preventivnih postupaka odravanja.

4. Uzroci pojave neispravnosti

Neispravnosti motomih vozila se manifestuju na razliite naine. Neki od njih su:
- nenormalan um, buka ili udari
- odreeni sistemi ili vozilo u cjelini ne funkcionie
-pogoravanje odreenih eksploataciono-tehnikih karakteristika (prvenstveno
dinamikih karakteristika i performanse motora)
- pojaane vibracije
- pregrijavanje
- poveana potronja goriva, maziva i drugih tehnikih fluida.
Procentualni deo pojedinih uzroka pojave otkaza vozila orjentaciono su: habanje 40 %, plastina
deformacija 26 %, lomovi zbog zamora 18 %, otkazi zbog temperaturnih uticaja 12 %, ostali
uzroci 4 %.
Lomovi, deformacije, nepodeenosti, otputenosti itd., su osnovni naini manifestovanja uticaja
greaka pri konstrujisanju i izradi na pojavu otkaza vozila.
Lomovi pojedinih delova vozila nastaju zbog njihove nemogunosti da izdre optereenja kojima
su izloeni u toku koritenja vozila. Pri tome ne treba izgubiti iz vida da uslovi korienja vozila
imaju odluujui uticaj na optereenja kojima su delovi vozila izloeni.
Uslovi korienja vozila definiu se najee sledeim elementima: intenzitetom koritnja,
uticajem tla, uticajem okoline i nainom korienja.
Projektantu vozila predstavlja poseban problem uzimanje u obzir svih uticaja na nivo i karakter
optereenja vozila. Ako se tome doda injenica da projektant najee ne poznaje sve uslove
koritenja vozila kao i da ne posjeduje razvijene metode za uzimanje u obzir svih moguih
uticaja na nivo i karakter optereenja onda je jo jasnija sloenost problematike projektovanja
vozila. Uputstvima za koritenje vozila projektant i proizvoa upozoravaju praktino korisnika
vozila da koristi vozilo u onim uslovima za koje je ono i projektovano.
Mnogi tetni procesi koji se odvijaju tokom korienja vozila (habanje, korozija,..), u velikoj
mjeri doprinose pojavi otkaza sljede greaka pri konstrujisanju i izradi. Istraivanja uslova
koritenja, istraivanja radnih optereenja, analize moguih vrsta i uzroka otkaza sistema jo u
fazi konstrujisanja, kao i unapreenje metoda konstrujisanja u velikoj meri, mogu da doprinesu
poveanju pouzdanosti i korienja vozila.
Pored greaka pri konstruisanju, ogroman uticaj na pojavu otkaza vozila ima vrsta i kvalitet
primjenjenih materijala kao i neadekvatna tehnologija izrade dijelova vozila.
Postii ujednaen kvalitet izrade vozila je posebno znaajno pitanje. S tim u vezi i propisi su sve
stroiji. Naime, proizvoa je duan da obezbedi kvalitet svih vozila istog tipa postignut kod
vozila kod koga su izvrena homologacijska i druga ispitivanja radi atestiranja komponenata ili
vozila kao celine. Pri tome treba obratiti panju da kvalitet rezervnih delova mora biti isti kao i
kvalitet djelova za prvu ugradnju.
I pored velikog napretka u oblasti automatizacije vozila, koja prvenstveno ima za cilj
prilagoavanje vozila uslovima korienja, nemogue je u porpunosti izbei otkaze vozila koji
nastaju zbog njihovog nepravilnog korienja.
Svaki proizvoa je duan da korisniku njegovog vozila dostavi detaljna uputstva o njegovom
pravilnom korienju. Koritenje vozila, prema ovim uputstvima, je utoliko vanije ukoliko se
radi o vozilima opasnijim za korisnika i okolinu. Saobraajni udesi su tipian primer pojave
otkaza zbog nepravilnog korienja.
Nepravilno rukovanje ne dovodi samo do pojave udesa i otkaza. Mogu se navesti brojni primeri
naglog polaska vozila s mesta, kada sistem za prenos snage trpi izrazito nepovoljno
7

optereenje, a to dovodi i do lomova. Nepravilno rukovanje spojnicom i konicama izazivaju

poveana troenja frikcionih elemenata i dovodi do pojave otkaza.
Nepravilnim korienjem vozila dolazi i do pojave lomova, deformacija, kao i do poveanog
habanja. Poveano habanje delova vozila dovodi do nepodeenosti pojedinih sklopova pa ak i
do njegovog potpunog otkaza. Pravilno rukovanje i upravljanje vozilom dovodi do poveanja
veka trajanja vozila, smanjenja trokova odravanja, poveanja ekonominosti vozila
(prvenstveno kroz smanjenje potronje goriva i poveanje srednje brzine kretanja).
Gorivo, mazivo i drugi tehniki fluidi imaju veliki uticaj na ostvarivanje projektovanih
performansi vozila. Polazei od te injenice renomirani proizvoai, na osnovu laboratorijskih
ispitivanja i ispitivanjima u uslovima korienja vozila, preciziraju koji tehniki fluidi, za
odreeni tip vozila, daju najpovoljnije karakteristike.
Ne treba izgubiti iz vida da se tokom korienja vozila pogoravaju karakteristike goriva, maziva
i drugih tehnikih fluida. Ovu pojavu otklanjamo na razliite naine (pregrejavanjem motora,
preiavanjem, odstranjivanjem isparavanja goriva i produkata sagorjevanja iz korita motora
itd.).
Kvalitet, vek i uspenost izvravanja funkcija cilja ne postie se samo kvalitetnom konstrukcijom
i izradom ve i pravilnim odravanjem. Ova hipoteza postaje jasnija ako se ima u vidu da
tehnike karakteristike vozila opadaju tokom korienja. Pravovremeno i pravilno izvoenje
postupaka odravanja je vaan predusiov za odlaganje trenutka pojave otkaza, a samim tim i
poboljanje kvaiiteta vozila i produetka vek njegovog trajanja.
Ukoliko to nemamo u vidu posledice po vozilo mogu biti katastrofalne.
Od veeg broja degradativnih procesa koji se odvijaju tokom koritenja vozila (trenje, korozija,
zamor, puzanje i starenje), trenje, odnosno habanje kao direktna posledica trenja, je najei
uzrok pojave kvara kod vozila.
Pojava trenja kod vozila uglavnom je tetan proces i na razliite naine se pokuava da sprei
njegovo tetno delovanje (konstruktivnim izvoenjem, podmazivanjem,..). Izuzetak su frikcioni
mehanizmi (spojnica, konica,..) kod kojih je pojava trenja korisna, jer sa njom vrimo
pokretanje i zaustavljanje vozila. Pribegava se razliitim metodama radi njenog intenziviranja
(konstrukcijom, primenom odgovarajuih frikcionih materijala itd.).
Pojavu trenja pokuava da razjasni vei broj aktuelnih teorija (mehanike, molekulame i
molekularno-mehanike). To pitanje je i danas aktuelno. Troenje moe da bude izazvano
mehanikim ili hemijskim procesima.
Habanje je fenomen koji se odigrava na povrinama koje su pod optereenjem i u relativnom
kretanju jednog u odnosu na drugi, a manifestuje se gubitkom materijala sa povrine.
Proces trenja zavisi od veeg broja uticajnih faktora koji zavise, u prvom redu od vrste i
karakteristika elemenata koji se nalaze u relativnom kretanju kao i od vrste primjenjenog maziva.
Sila trenja, koja je posledica trenja direktno je proporcionalna normalnoj sili koja deluje izmeu
elemenata u relativnom kretanju i koeficijenta trenja.
Pojava povienih temperatura na frikcionim povrinama i pojava njihovog habanja su osnovne
negativne posledice dejstva sile trenja.
Adhezija predstavlja osnovni mehanizam troenja i javlja se u svim sluajevima dodira dva
elementa u relativnom kretanju, bez obzira da li je taj dodir presudan (uz prisustvo fluida izmeu
povrina ili neposredan (pri suvom trenju)).
Abrazija, kao i adhezija, predstavlja vid mehanikog troenja. Nastaje kao rezultat meusobnog
dejstva dva materijal razliite tvrdoe, kada tvri materijal klizi po mekem i izaziva njegovo
brazdanje.
8

Eroziono habanje javlja se na povrinama koje su izloene dejstvu vrstih estica. Freting nastaje
u sluaju spoja dijelova koji su izloeni dejstvu vibracija. Pravilnom ugradnjom delova i
eliminisanjem vibracija moe se eliminisati pojava fretinga.
Ako se kao rezultat ciklinog djelovanja optereenja i fiziko-hemijskih uticaja sredstava za
podmazivanje, na dijelovima koji se kotrljaju ili kotrljaju sa proklizavanjem, javlja pojava
troenja povrinskog sloja u obliku mjestiminog gubitka materijal, radi se o habanju putem
pitinga. Ovaj vid habanja najee se javlja kod spregnutih zupanika koji su u stalnom kontaktu
sa uljem. Kao rezultat zamora materijala povrinskog sloja u zoni dodira i pod uticajem
neprekidnog dejstva promjenjljive vrijednosti kontaktnih pritisaka nastaju mikro naprsline koje
se ire u pravcu traga trenja to u krajnjem bilansu dovodi do otkidanja estica materijala u
obliku Ijuski. U sluaju podmazivanja otkidanje estica materijal se ubrzava djelovanjem sile
privlaenja izmeu estica graninih slojeva metalnih povrina.
Pojava pitinga posebno je interesantna kod zupastih prenosnika, gdje se pojavljuje u dva oblika
i to: progresivan i prolazan.
U sluaju progresivnog pitinga prvo se pojavljuju udubljenja kao izvori koncentracije napona
koji izazivaju nove zamorne pukotine i odvajanje estica materijala. Krajnji bilans ovog vida
troenja je potpuno oteenje povrina.
Prolazan piting javlja se najee u poetnoj fazi korienja novih zupanika. Posle nekog
vremena ovaj oblik habanja prestaje.
Habanje pitingom je malo izuen proces, a za sada se objanjava tzv. ravanskom teorijom
habanja. Na proces habanja pitingom presudan uticaj imaju: geometrija povrina, materijal
dijelova u kontaktu, sredstvo za podmazivanje i spoljanji uticaji. Parametri kojima se definie
geometrija habajuih povrina, a koji utiu na pojavu pitinga su: visina neravnina, tanost obrade
i greke oblika.
Sa porastom tvrdoe, zamorne vrstoe i granice teenja raste i otpornost prema pitingu.
Cementacijom povrina u kontaktu poveava se otpomost prema pitingu. Debljina cementiranog
sloja mora biti dvostruko vea od dubine na kojoj se pojavljuju najvei naponi smicanja.
Pojava pitinga nastaje uz prisustvo sredstava za podmazivanje. Lepljivost tenosti ima pozitivan
uticaj na zamornu trajnost. Materije koje se dodaju mazivu mogu imati pozitivan ili negativan
uticaj na pojavu pitinga. Tako na primjer dodaci na osnovu fosfora ili molibdena poveavaju
otpomost prema pitingu, dok dodaci masnih kiselina i stearinske kiseline poveavaju mogunost
pojave pitinga.
Optereenje delova ipak ima dominantan uticaj na razvoj procesa habanja. Zamorna trajnost
materijala opada sa porastom optereenja. Brzina kretanja ne utie direktno na proces stvaranja i
rasta zamomih pukotina.
Hemijsko habanje je posljedica hemijskih procesa koji se javljaju na metalnim povrinama kao i
usled dejstva agresivnih materijala. U praksi se sree najee istovremeno dejstvo dva ili vie
mehanizama habanja. Poznavanje svih zakonitosti i uzroka pojave habanja delova vozila, a prije
svega poznavanje kompletne problematike vozila, omoguava lake prognoziranje onih mjesta
na vozilu gdje e doi do najintenzivnijeg habanja. Ako je tako, onda je olakana mogunost
delovanja da se to sprijei ili smanji, bilo konstruktivnim merama, nainom izrade, primenom
odgovarajuih materijala itd.
Pored habanja delova motora, habanju su izloeni i drugi vitalni delovi vozila. Tu naroito treba
istai spojnicu i konice kao i sistem za koenje (kompresor, cilindri, itd.) to dovodi do
proputanja radnog fluida i nemogunosti ostvarenja potrebnog pritiska.

Ne treba zanemariti ni habanje dijelova u sistemu prenosa snage to u prvom redu dovodi do
poveanja buke pri radu. Poveani nivo buke je jedan od simptoma koji se vrlo esto koristi pri
primjeni nekih metoda dijagnostike.
Habanje delova prenosnog mehanizma upravljakog sistema dovodi do poveanog slobodnog
hoda toka upravljaa kao i do poremeaja geometrije upravljakog sistema.
Troenje rukavaca i leajeva tokova dovodi do poveanja zazora tokova, a s tim i do smanjenja
stabilnosti kretanja vozila i do poremeaja geometrije tokova. To izaziva nepravilnost njihovog
kotrljanja to uzrokuje poveano habanje pneumatika, neracionalno iskoritenje snage motora,
pogoranje dinamikih karakteristika vozila, poveane potronje goriva itd. Skoro istovjetne
posljedice ima poveano habanje dijelova sistema za oslanjanje i mehanizma za voenje
tokova. Ovi, i niz drugih primjera troenja vitalnih dijelova vozila, ukazuju na znaaj smanjenja
negativnih posledica habanja bilo konstruktivnim poboljanjima, bilo primenom pogodnijih
materijala, povoljnijom tehnologijom izrade, ili na neki drugi nain.
Korozija kod vozila nastaje radi delovanja sloenih fiziko-hemijskih procesa, a najee usled
dejstva atmosferskih uticaja. Govori o sledeim vrstama korozije:
- kontaktna, koja nastaje na spojevima dva razliita metala uz prisustvo elektrolita iz
atmosfere (voda, vlaan vazduh,..)
- korozija prskotine
- korozija usljed pitinga, koja nastaje na mjestima dejstva lokalnog optereenja
- "strujna" korozija nastaje pod dejstvom mlaza tenosti i vazduha na metalnu povrinu
- kavitacijska korozija koja nastaje kao posljedica kretanja metalne povrine kroz fluid
Pojava oteenja od korozije vozila u toku njegovog koritenja, uslovljena je prvenstveno
uticajem spoljanih uticaja, namee potrebu iznalaenja odgovarajuih sredstava za zatitu od
korozije.
Primjena zatitnih sredstava znatno smanjuje materijalne trokove za odravanje i produuje vek
trajanja vozila. Negativno dejstvo okoline na vozilo je sa porastom industralizacije sve vei. Iz
dana u dan poveava se koliina industrijske praine i gasova, a takoe poveava se i procenat
soli u tlu jer se zimi posipaju putevi. Ovo su samo neki od elemenata koji utiu na poveanu
pojavu korozije vozila.
Od delova asije koji su najintenzivnije izloeni dejstvu korozije mogu se nabrojati: diskovi
tokova i spojevi navrtki i rafova.
Kod putnikih vozila i autobusa karoserija je najosjetljivija na koroziju i u najveoj meri skrauje
vek njegovog trajanja. Glavni uzronik oteenja karoserije predstavlja elektrohemijska korozija
u svim vidovima. Mikroarita pojave korozije karoserije su posledica raznorodne strukture
materijala, a mikroarita predstavljaju spojevi delova karoserije, meusobni i sa drugim
delovima vozila. Ulogu elektrolita igra voda sa rastvorenim solima, SO2 ,CO2 ,NO2 i Cl2.
Konstrukcija vozila ima veliki uticaj na intenzitet procesa korozije. Kod samonoseih karoserija
korozija je jae izraena nego kod konstrukcija sa ramom, to se objanjava korozijom usled
naprezanja.
Od antikorozivnih sredstava trai se da ispune sledee uslove: da tite od korozije i erozije, da
obezbede hermetinost i da deluju kao antizvuno sredstvo.
Prevlake treba da budu elastine, rastegljive, da dobro prijanjaju za podlogu i da su otporne na
temperaturne promene. Od sastava zatitne prevlake u najveoj meri zavisi sposobnost zatite od
korozije.
Optereenja i naponi u uslovima korienja vozila, najee imaju promjenjljiv karakter.

10

Dugotrajno delovanje promjenjljivih optereenja, ak i u uslovima kada su maksimalne vrednosti

tih napona ispod statike vrstoe mogu dovesti do razaranja vitalnih delova konstrukcije vozila.
Osnovni uzrok ovog razaranja je tzv. zamor materijala, odnosno metala, kao najeeg meterijla
za izradu dijelove vozila. Poznavanje karakteristika zamornog procesa mogue je predvidjeti
vreme nastanka otkaza.
Brzina irenja tzv. zamorne pukotine zavisi u prvom redu od duine pukotine, nivoa napona i
karakteristika materijala. Razvijen je vei broj metoda za otkrivanje i kontrolu rasta pukotine,
kao to su:
- Metode neposrednog opaanja koje koriste optiku i elektronsku mikroskopiju, tehniku
premaza i boja
- Fizike metode kod kojih se primenjuju merne trake, rendgenografija, ultrazvuk i
principi akustike
- Metode zasnovane na primeni svojstva materijala i to elektrootpomosti,
elektropotencijala i mehanike elastinosti
Blagovremenim otkrivanjem i adekvatnom kontrolom zamomih pukotina kao i poznavanjem
zakonitosti njenog irenja i pravovremenom intervencijom m oe se spreiti pojava otkaza
delova vozila.
Delovanje faktora spoljanje sredine kao to su: korozija, poviene temperature kao i izvori
koncentracije napona izazvani promenom oblika delova i kontaktom susednih delova proces
zamomog razaranja se ubrzava. Dijelovi vozila najee su izloeni istovremenom dejstvu
zamora i habanja.
Pri normalnom korienju vozila njegovi delovi su izloeni uglavnom pulsirajuem
asimetrinom ciklusu optereenja. Usled mnogo puta ponovljenog naprezanja dela iznad granice
dinamike izdrljivosti (ili granica zamora) dolazi do loma. Za lomljenje delova vozila usled
zamora, bitan uticaj ima normalno naprezanje u presjeku i otpornost materijala na kidanje.
Starenje je proces degradiranja karakteristika materijala. Vano je napomenuti da se proces
starenja odvija nezavisno od upotrebe uz ili bez dejstva optereenja. Proces starenja se, kod
nekih materijala, tokom vremena zaustavlja. Tada je rije o tzv. stabilizaciji materijala, poslije
ega materijal ima stabilne karakteristike tokom korienja. Sa aspekta korienja i odravanja
vozila vei znaaj ima proces starenja koji se ne zaustavlja ve se tokom vremena karakteristike
materijala kontinuirano pogoravaju. Polimerni materijali su posebno izloeni ovom tetnom
procesu. Kod ovih materijala proces starenja moe se usporiti obezbeenjem odgovarajuih
uslova okruenja.

11

5. Vozni park, odravanje i remont

Transportna preduzea imaju tri osnovna delokruga rada:
- obavljanje prevoza robe ili putnika
- odravanje voznog parka i tehnike ispravnosti
- organizovanje proizvodno-transportnog procesa i odravanja
Rad transportnih iedinica (voznog parka) predstavlja obavljanje prevoza po odreenom procesu,
koji obezbjeuje odgovarajuu ekonominost.
Proces transporta (prevoza) sastoji se iz slijedeeih faza
- dovoenje sredstava transporta na utovar
- utovaranje robe (ljudi)
- prevoz robe (ljudi)
- istovar robe (izlaz ljudi)
Odvijanje transporta po navedenim fazama zove se ciklus transportnog procesa. Rad prevoza
jednak je proizvodu prevezene teine - robe (broj putnika) i preenog puta. Dimenzije su [tkm]
ili [putnikkm].
Proces transporta moe da se sastoji od:
- potpunih ciklusa
- ciklusa sa prekidom (stajanje radi utovara i istovara robe ili putnika)
Transportni ciklus kod kojeg se transportne jedinice (automobili) vraaju na mjesto sa kojeg su
poli na izvrenje zadatka naziva se obrt, tj. dolaze ponovo na isto mjesto radi utovara robe ili
putnika odnosno radi istovara. Pravac prevoza robe ili putnika zove se "mar-ruta".
Parametri rada transportne jedinice (automobila):
- utroak vremena za obavljanje transportnog rada
- brzinu kretanja vozila pri transportu, odnosno povratu praznog
- rastojanje na koje se vri prevoz
- stepen iskorienja nosivosti, odnosno utovarnog prostora
Struktura voynog parka esto je jako razliita i to:
- po vrstama vozila (sanduari, kiperi, hladnjae, autobusi, cisterne,...)
- nosivosti (4t, 6t,...)
- proizvoaima vozila isl.
Transportne jedinice voznog parka obino se grupiu po istovetnosti eksploatacije tehnikih
osobina-nameni (autobusi, cisterne, hladnjae..). Vozila predviena za rad uvedena su u
inventarske knjige. Inventarska vozila se dele na:
- ispravna i spremna za eksploataciju-vozila u radu
- vozila u opravci odnosno odravanju (remontu)
- vozila koja stoje u rezervi-skladitu (slobodna)

12

Literatura:
[1] http://www.scribd.com/doc/175937750/Exploatacija-i-Odrzavanje-Vozila
[2]http://www.scribd.com/doc/123854116/Odr%C5%BEavanje-vozila-javnog-gradskog
prijevoza-pregled-autobusa-prema-zahtjevima-pravilnika
[3] http://www.scribd.com/doc/123672128/Odr%C5%BEavanje-vozila-skripta

13