Medicinski fakultet,Ni

Katedra za psihijatriju sa medicinskom psihologijom

Seminarski rad

Poremeaji linosti

Mentor:
Doc.dr Gordana Nikoli

Student:
Sanjin Bilalovi 13315

Ni, 2014.

Uvod

Ova dijagnosticka grupa su zapravo ona psihika stanja koja se nalazi izmeu
normalnog I patolokog,koja nisu ni bolest ni zdraviji koji dolaze psihijatru samo u
stanjima dekompenzacije,tj.raspada njihovih linih odbrambenih sistema koji
predstavljaju kakav takav kompromis izmeu njihovog
neusklaenog,izvitoperenog I disharmoninog voljno nagonskog I reaktivnog
ivota I ponaanja,s jedne strane,I mikro I makro socijalnih normli I limita,te
interpersonalnih relacija I zahteva sredine,s druge strane,
Osnovne zajednike karakteristike ovih poremeaja su:
1.Ponavljano patoloko ponaanje = loe prilagoeno ponaanje -maladaptacija,
abnormalnost.Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponaanje odstupa od oekivanog
ponaanja u toj kulturnoj sredini. U pitanju su trajni, duboko ukorenjeni i
nefleksibilni subjektivno-doivljajni obrasci ponaanja.
Maladaptivno ponaanje se ispoljava prema nagonskim ciljevima, odnosu prema
drutv i prema drugim linostima. Ponaanje ukljuuje poremeaje afektiviteta
( emocija, impulsa, percipiranja, miljenja, komuniciranja, interpretacije. )
2. Ponaanje se protee se kroz ceo ivot ,esto se zapaa jo u detinjstvu, a uvek u
adolescenciji. Karakteristian ivotni stil osobe i njen odnos prema sebi i drugima
koji je specifian I izrazito nefleksibilan i neprilagoen.
Oni su od svoje okoline oznaeni kao udaci, neobini, nastrani, egocentrini,
hladni, agresivni...
3. Ovo ponaanje vodi u probleme i slabosti (distress) radnog i socijalnog
funkcionisanja,kao I probleme u drugim oblastima svakodnevnog ivota.
4. Psihodinamika poremeaja linosti je oznaena ranije nazivanim psihopatskim
trijasom:
a) nemogunost podnoenja unutranje tenzije = reakcije kratkog spoja.
b) slab Ego sa nefleksibilnim ponaanjem u raznim socijalnim situacijama.
c) davanje primata trenutnim zadovoljstvima nad trajnim.

Mehanizmi odbrane kojima se kupiraju 4 vane stvari: impulsi, realitet,odnosi sa

vanim linostima i sopstvena savest su najee: fantaziranje,disocijacija ili
ponitavanje,izolacija,pasivna agresija itd.
Postojanje anksioznosti nije odlika ovih poremeaja, izuzev u sluajevima kada su
prisutni spoljni stresovi.Pacijenat nekad nema uvid u svoje stanje = specifine crte
linosti nesposoban da neto menja.Svesni su linih problema, ali smatraju da ih je
nemogue menjati , "takav sam, kakav sam".Pacijenti iz ove grupe poremeaja
ee imaju problema u nainu ivljenja nego to imaju problem zbog eventualnih
simptoma
Kada se odlue da trae psihijatrijsku pomo to je zbog:
1. Simptoma koji su nastali kao posledica prisustva (sadejstva) stresne situacije;
2. Zbog naraslog uvida u voenju nezadovoljavajueg ivota to vremenom vodi u
distress tj.znaajne tekoe u socijalnom i random funkcionisanju
3. Na insistiranje drugih lica - supruge, efa, jer "zagoravaju ivot drugima".
Simptomi koji se javljaju kod ovih poremeaja su Ego sintoni - pacijent ne
prepoznaje da je bilo ta loe sa njim to bi trebalo menjati.Tanije,on postojee
problem vidi kao posledice greaka okoline i sreidne u kojoj ivi.Prisutan je nizak
prag tolerancije.Stresna situacija se slabo podnosi i niska je tolerancija, manje
tekoe,frustracije daju napetost.Neto jae frustracije kod ovih pacijenata mogu da
izazovu i prolazne psihotine epizode.Pogrena ponaanja se ponavljaju i tako
izazivaju ponavljanje stresne situacije.
Poremeaji linosti,kao specijalna psihika stanja ogledaju se prvenstveno u
poremeajima (nastranostima) emocija, nagona, volje i kognicije.

Etiologija
Verovatni etioloki inioci su sledei:
a) Genetski se smatra da se crte linosti,kako normalne tako i patoloke preteno
nasleuju i do 60 %.
Konstitucionalna predispozicija je takoe znaajna.
b) Psihobioloki ..Utvrdjeno je da se kod impulzivnih,agresivnih,kao i kod
pokuaja suicida nalazi nizak nivo serotonina
c) Psihodinamski Vana etioloki inilac je i identifikacija sa znaajnim
osobama koje imaju slinu strukturu linosti,kao i iskustva iz detinjstva koja
ohrabruju abnormalno ponaanje.
Postoje razni tipovi zivotnih iskustava koji olakavaju neusklaeno ponaanje u
ovoj dijagnostikoj kategoriji.To su:
1. Situacije u kojima se odreeno ponaanje nagrauje.
2. Situacije u kojima se ne doputa razvoj normalnog ponaanja.
3. Odsustvo voenja kroz ivot od strane roditelja u detinjstvu.
d) Sociokulturni iniociKarakteristike ire drutvene zajednice i lokalna pravila
ponaanja.
e) Kloninderov biosocijalni modelOvaj pristup etiologiji poremeaja linosti
eklektiki uvaava rezultate bihejvioralne genetike, biohemije,teorije uenja. Na
osnovu koncepta izdvajaju se osnovne dimenzije linosti koje su povezane sa
sistemima za aktivaciju,odravanje i inhibiciju ponaanja. Neuromodulatori
ovihsistema su, redom, dopamin, noradrenalin i serotonin.
Rezime o etiologiji poremeaja linosti je rezultanta genetskih (temperament) i
razvojnih (karakter) inilaca.

EPIDEMIOLOGIJA
Oko 10 - 13% populacije ukljuuju se u neki od poremeaja linosti (PL). Postoji
veliko preklapanje, tj. komorbiditet sa nekim drugim psihijatrijskim entitetima.
(depresija,bolest zavisnosti)
Visok procenat PL nalazi se kod kriminalaca - 70 - 85 % PL poznata je reenica
starih autora: Kada ne bi postojale psihopate, zatvori bi bili prazni.
Antisocijalni (prevalenca=3% ),shizoidni i anankastini PL ei je kod mukaraca,
a zavisni i izbegavajui kod ena.

KLASIFIKACIJA POREMEAJA LINOSTI

Potrebno je imati na umu da kod ovih poremeaja postoji itav niz prelaznih oblika
od gotovo normalne liosti do ektremno izraenog patolokog ponaanja.
Znaci PL ,psihopatsko ponaanje i anksioznost koegzistiraju (Axis-osa I i Axis-osa
II -DSM-IV). Praktinosvaka osoba ima neki intrapsihiki - spoljanji ili unutranji
konflikt.Pacijent sa PL esto nema nita vie unutranjih konflikata nego prosena
zdrava osoba.
PL bi trebalo razlikovati i od promena linosti, pre svega po vremenu i nainu
nastanka.Poremeaji linosti su razvojna stanja koja se pojavljuju u detinjstvu
adolescenciji do starosti. Promene linosti su steene u toku ivota nakon tekog
stresa "katastrofinog iskustva".
Postoji vie poremeaja linosti,to su:
1. Paranoidni poremeaj linosti =DISORDO PERSONAE PARANOIDES,
2. Shizoidni poremeaj linosti = DISORDO PERSONAE SCHIZOIDES,
3. Antisocijalni -disocijalni poremeaj linosti = DISORDO PERSONAE
DISSOCIALIS,
4. Emocionalno nestabilni PL = DISORDO PERSONAE EMOTIONALIS
INSTABILIS,
5. Histrionini - teatralni PL = DISORDO PERSONAE HISTRIONICUS,

6. Anankastini - opsesivno-kompulzivni PL = DISORDO PERSONAE

ANANCASTICUS,
7. Anksiozni - izbegavajui PL = DISORDO PERSONAE ANXIOSUS EVITANS.
8. Zavisni poremeaj linosti = DISORDO PERSONAE DEPENDENS,
9. Narcistini poremeaj linosti = DISORDO PERSONAE NARCISSOIDES,
10. Granina linost = Borderline,
11. Pasivno-agresivni poremeaj linosti = DISORDO PERSONAE
PASSIVOAGRESSIVA,
12. Seksualno devijantna linost.
Ameriki klasifikacioni system(DSM-IV PL) deli u 3 podgrupe:
klaster A - ekscentrini tip - "ekscentrici", - paranoidni PL, shizoidni i shizotipalni;
klaster B - dramatini tip -"dramatici"-labilni, impulsivni, granini PL i
klaster C -"straljivci" - neurotini - anksiozni-izbegavajui, zavisni, opsesivnokompulzivni.
U grupi A uoljivo je abnormalno kognitivno funkcionisanje, udan
govor,usamljenost.Mehanizmi Ego odbrane su: projekcija i fantazija.
U grupi B dominira impulzivnost, kriminogenost, emocionalnost,
depresija.Mehanizmi odbrane su:disocijacija, ponitavanje, splitting.
Grupa C karakterie strah, kontrola soijalnih odnosa>Mehanizmi odbrane su:
izolacija, hipohondrijaza, pasivno-agresivni model.

1. PARANOIDNA LINOST

Karakteristika PL je preosetljivost, neopratanje, sumnjiavost, tendencija da se

doivljaj iskrivi.Imaju osobine shizoidne linosti, hronino su sumnjiavi,
nepoverljivi i ljubomorni.Pokazuju preteranu osetljivost na osujeivanje i
odbijanje.Mnoge dogaaje oko sebe tumae "konspirativnim"
objanjenjima.Oseaju se prevarenim i esto se parnie, jer ne zaboravljaju lako
uvrede i omalovaavanja.U koli imaju oseaj da su diskriminisani od strane
uitelja, ili na poslu.Ratoborni su i uporno insistiraju na sopstvenim pravima,
neprimerenim aktuelnoj situaciji,esti su sporovi sa susedima, kao i oseanje
nevernosti branog druga.Neprijateljstvo i sumnjiavost ih esto vodi u kvazi
politike aktivnosti.Rado se ukljuuju u grupe koje su protiv neega, ne prihvataju
se liderstva u grupi.esta je tendencija da se iskrivi doivljaj pogrenim
shvatanjem neutralnih ili prijateljskih radnji drugih kao neprijateljskih.Izraene
crte premorbidne linosti vremenom postiu da je ta osoba naputena od svih.
Maladaptacija je kada su u nekim ivotnim situacijama skepticizam, cinizam i
sumnjiavost dobro adaptirano i poeljno ponaanje, pa u takvim prilikama to se ne
ubraja u poremeaje linosti.Linosti ovde potenciranju svoju vanost koja se
ispoljava perzistirajuim egocentrinim stavom. Lako i brzo reaguju sa ljutnjom i
protivnapadom ukoliko neko ugrozi njihov lini integritet.
Ovaj PL ima bioloku osnovu jer lii na paranoidnu psihozu (nalazi se i kod
lanova porodice sumanutih bolesnika)
Rezimiriane karakteristike su: sumnjiavost, preosetljivost, pogreno tumaenje i
naglaeno samouvaavanje.
U tretmanu vano je dobiti poverenje i tad pokuati tumaenja odnosa koje pacijent
uspostavlja.
U terapijskim procedurama moe da koristi i grupna terapija (mada pacijenti
naputaju leenje).

2. SHIZOIDNA LINOST

Epidemioloki podaci govore da je ovaj tip linosti ei kod mukaraca(odnos

2:1)
Shizoidnu linost karakterie:
1. Nesposobnost da se sklope intimna prijateljstva, to ih opredeljuje ka
aktivnostima tipinim za usamljeniki ivot
2. Hipotimija- Tekoa u izraavanju odgovarajueg emocionalnog odgovora sa
predominacijom emocionalne hladnoe
3.Sklonost ka introspekciji i matanju, malo je aktivnosti koje izazivaju
zadovoljstvo.
Pacijenti su stidljivi, bojaljivi, plaljivi, izbegavaju socijalne aktivnosti i kontakte
sa osobama.Ne mogu da ispolje agresivnost i bes, ili pokazuju pasivno-agresivne
tendencije.Fantazija se koristi kao mehanizam odbrane.Sadraji su stereotipni, uz
gubitak imaginacije i raznovrsnosti.Mogu da se ispolje i znaci autistinog miljenja
- davanje znaenja rijeima, situacijama, sa prepoznavanja realiteta. Pacijenti
mogu da pokau itav spektar ekscentrinosti i udljivosti.
Uivaju u specijalnim aktivnostima u kojima mogu da daju i vane civilizacijske
doprinose.
SCH PL su: emocionalno hladne, ravnodune - hipotimija, neosetljive ili mnogo
osetljive, zatvorene, nepotrebno oprezne, sebine, nepoverljive, ravnodune na
pohvale ili na kritike.Fantazije se najee koriste kao mehanizmi Ego odbrane.
SCH PL pokazuje nemo izraavanja toplih, nenih oseanja, kao i ljutnje prema
drugima..Ponekad je teko diferenciranje SCH PL od shizofrenije.
Dijagnozu SCH olakava prisustvo primarnih znakova bolesti obeleavajui
poetak oboljenja.
Tee je povui razliku izmeu zdravih introvertovanih osoba i shizoidne linosti.
NORMALNE OSOBE su: introvertovane, stidljive i bojaljive, mogu da imaju
bliska intimna prijateljstva i naodgovarajui nain da ispolje bes

3. ANTISOCIJALNA LINOST

Epidemioloki podaci ukazuju da je ovaj poremeaj zastupljen upopulaciji oko 3

%, prevalenca mukih= 7 %, a=1%, a 75 % zatvroske populacije moe da se
svrsta u ovaj poremeaj.)
SOCIOPATE-moral insanity= moralna imbecilnost, osjeaju neugodnost svojih
radnji,postupaka.
Antisocijalna linost pored neprilagoenog ponaanja ine i radnje protiv sredine u
kojoj ive.
ta prouzrokuje formiranje antisocijalne linosti?
A. Bioloki faktori = konstitucionalni elementi, uestalost EEG promena, naglaen
odgovor KVS-a na adrenalin,neodgovaranje na emocionalne drai, ekstra Y
hromozom -XYY muko. Serotonin i noradrenalin se "optuuju" za abnormalno agresivno i impulsivno ponaanje.
B. Socijalni faktori Sredina u kojoj ive utie na formiranje Superega,pa etiki
standardi nekog drutva,ukljuujui i penalni kazneni sistem ima uticaj na razvoj
moralne instance u oveku. Delinkventno ponaanje je ee u siromanim
predgraima- znaaj bede i prenaseljenosti.
C. Psiholoki faktori .Individualna ivotna istorija formira Superego, a
najznaajniji faktori su:
1. Gubitak identifikacije u razorenoj porodici, smetaj u drugu porodicu - bez
sistema vrednosti.
2. Roditeljska nedoslednost i hipokrizija mogu da dovedu da dete nema nikakva
pravila.
3. Roditelji koji imaju nerealistiki pristup ivotu i sredini-"dobar otac za ovaj
svet".
4. Konflikti sa mazohizmom i oseanjem krivice-neurotina potreba za kaznom
vodi u zloin.

Kliniko-socijalne karakteristike antisocijalnog poremeaja linosti su:

1. Sukobi sa policijom.
2. Polimorfne seksualne perverzije - promiskuitet, homoseksualizam, zoofilija.
3. Zloupotreba alkohola i droge - 3/4 pac. imaju komorbiditet-bolest zavisnosti,
1-/4 za depresiju.
4. Nesposobnost odlaganja zadovoljstva - elja za trenutnim zadovoljstvom = eli
odmah.
5. Nesposobnost da se toleriu frustracije - loe formiran princip realnosti.
6. Slabost da se modifikuje ponaanje posle kanjavanja -kazna nije nain za
uenje u detinjstvu.
7. Gubitak starih prijatelja; neodravanje trajnih veza,seksualna aktivnost je bez
nenih emocija.
8. Relativno odsustvo anksioznosti i oseanja krivice.
9. Defektno procenjivanje - moralno rasuivanje.
10. Lo uspeh i utisak u koli i na radnom mestu.
11. Izraena sklonost ka okrivljavanju drugih za svoje ponaanje.
12. Ponavljano laganje sa ciljem da se postigne lina korist, neodgovornost ka
finansijama.
PL poinje u ranoj adolescenciji, starenjem ima mo poboljanja stres

4. EMOCIONALNO NESTABILNA LINOST

Ove linosti odlikuje emocionalna nestabilnost, impulsivnost, promjene

raspoloenja,nekontrola.Na najmanju provokaciju dolazi do burnih emocionalnih
reakcija - naroito plaa.Pacijent brzo prelazi iz stanja besa u pla; bes nije u
proporciji sa uzrokom, lako se zaplau.Iz tog stanja lako moe da pree u srdbu,
naroito kao reakcija na kritike od strane drugih.Tendencija ka impulsivnim
radnjama je bez razmiljanja o posledicama, tzv impulsivni podtip.Sledea
emocija, koja se lako izaziva, je strah,manji gubitak sigurnosti moe da provocira
strah.U mnogim sluajevima lako se postie zadovoljstvo i seksualno i
emocionalna angaovanost.Seksualno zadovoljstvo je sumnjivo i laici ove osobe,
oznaavaju kao "temperamentne".U stresnim situacijama emocionalno nestabilne
linosti nisu sposobne da dobro funkcioniu.Socijalno emocionalna nestabilnost je
mnogo prihvatljivija kod ena, nego kod mukaraca.
Diferencijalno dijagnostiki valja misliti na mogunost modanog organskog
psihosindroma.
Meunarodna klasifikacija bolesti,MKB-10=ICD-10 ovaj PL deli na 2 podtipa:
-Granini -borderline tip linosti i impulsivni tip.
- Impulzivni tip -ranije nazivan eksplozivna linost, nema dobru kontrolu biesa i
srdbe.
Osobine kojom se odlikuje impulzivni tip linosti su:
- bihejvioralne "eksplozije" izazvane kritikom ili osujeenjem impulzivnih
postupaka,
- naprasitost, plahovitost, brzo pranjenje emocija, razdraljivost, neuviavnost,
sugestibilnost,
- naglo menjanje raspoloenja.

5. HISTRIONINA LINOST

Histrionina (histrion - lat. glumac, plesa) linost ima u osnovi plitke, emocija, a
emocionalna ekspresija daje jako uzbudjenje, samodramatizaciju i skretanje panje
na sebe,egocentrinost.Govor je pun detalja sa naglaenom eljom da impresionira
okolinu i da daje hiperboline opise. Ovaj tip linosti esto koristi mehanizam
disocijacije ili ponitenja kao mehanizam odbrane.Kontradiktorne karakteristike i
stavovi su esto prisutni = promiskuitet i ednost istovremeno.
Pokazuju sklonost ka flertovanju i esto nemaju uvid u sve implikacije svog
ponaanja.esto imaju seksualne disfunkcije - anorgazmiju i impotenciju.Potrebe
za reosiguranjem ove vrste u vidu atraktivnosti su beskrajne.Odlika histrionine
linosti je da teko podnosi situacije u kojima ona nije u centru panje.Tako ona
eli da je ona uvek u centru zbivanja stalno traenje uzbuenja i priznanja od
drugih.
Crte karaktera su:nestalnost, kolebljivost, emocionalna nezrelost,povrnost,
afektivna labilnost, sklonost fantaziranju,nametljivost i neodgovarajua
zavodljivost u izgledu i ponaanju, elja za linom dominacijom u svakoj
situaciji,radoznalost, pozerstvo, servilnost, naglaena emocionalnost,
sugestibilnost, teatralnost.Tipina je sklonost ka samodramatizaciji, tj. teatralnom i
prenaglaenom izraavanju emocija.Ove osobe pokazuju preteranu
zainteresovanost za fiziku privlanost sa lako povredivim oseanjima, a esto
jeprisutno i manipulativno ponaanje da bi se ostvarile sopstvene
potrebe.Seksualno zavodjenje im je jako zanimljivo kao i esto provokativno
ponaanje.Drutveni su, ekstrovertovani i povrno armantni, ali i zahtevni,
samoivi, uobraeni, sujetni. esto uspostavljaju intimnije odnose i vezivanje za
druge nego to je to potrebno i oekivano. Karakterie ih histeroidna disforija
-mocionalna preosetljivost u interpersonalnim relacijama.
U optoj populaciji se rauna da ovog tipa linosti ima 2 - 3 procenta.

6. OPSESIVNO - KOMPULZIVNA LINOST - ANANKASTINA

LINOST

Opsesivno-kompulzivne linosti (ananke - gr. potreba, nuda, prisila, nagon,) su

vredni, pedantni, savesni, tvrdice,komformisti i rigidno se dre socijalnih i
moralnih naela.Izuzetno potuju red, pravila, organizaciju, a mogu da imaju dosta
prijatelja, bez bliskih odnosa.Oni ine velike usluge prijateljima, ali bez
spontanosti, entuzijazma ili emotivnog angamana. Nisu sposobni za radosti i
uivanje, jer su ekscesivno radni po cenu hedonizma i druenja. Energija je
usmerena ka postizanju i obezbeenju sigurnosti, a ne ka postizanju zadovoljstva.
Novac ove osobe gledaju kao na neto to im obezbeuje sigurnost za
budunost.Postoji tendencija da se zavidi autoritetima, ali se to ne ispoljava javno i
otvoreno.Naglaeno su oprezni i sumnjiavi i nesposobni za kompromise jer
forsiraju svoja pravila.Imaju malo prijatelja uprkos mogunosti za stabilan brak.
Njihova uloga u radnim dunostima je u skladu sa strukturom opsesivnokompulzivne linosti. ena sa ovim karakteristikama e biti dobar referent za
higijenu, a ne za zabavu i razonodu.U nekoj organizaciji pre e biti blagajnik ili
sekretar, nego predsednik.Trae da se prihvati njihov nain rada i neumeren otpor
da dozvole drugima da neto urade.Osobe nemaju smisao za
imaginaciju,originalnost, okupirani su detaljima i perfekcionizmom.Preokupacija
detaljima pomerie u stranu krupne probleme, to utie da ne zavre vaan
posao.To su ljudi koji od drvea ne vide umu.Oni ive sistematino, i kada se
srui ceo sistem obezbeenja razvija depresija ili OKP.Melanholija obino nastaje
kao posledica sloma fantazije kao mehanizma Ego odbrane.Oni nisu sposobni da
ive u principu "ovde i sada", a esto im se nameu uporne misli i impulsi.
U formiranju ovog tipa linosti od znaaja je bio analni stadijum psihosocijalnog
razvoja.

7. IZBEGAVAJUI POREMEAJ LINOSTI

Ovaj PL se zove i anksiozna linost, i bitna je odlika oseanje tenzije i

straha.Postoji velika slinost sa socijalnim fobijama.Za razliku od shizoidnog PL
koji eli da bude sam, izbegavajui PL eli socijalne interakcije.
Osoba eli drutvo, ali ostaje bez njega zbog svoje plaljivosti.
"Bolje da utim, nego da kaem neku glupost" - osnova je pogrenih interpretacija
okoline.
Nesigurni su i inferiorni i to oseanje utie da imaju malo bliskih i poverljivih
prijatelja.Prisutna je elja da bude prihvaen i dopadljiv uz loginu preosetljivost
na odbacivanje i kritiku.U kontaktima sa drugim osobama se obezbedjuje unapred
da e biti prihvaen bez kritike. Inhibovan je u novim interpersonalnim situacijama
do stepena povlaenja.On naglaava opasnosti i rizike svakodnevnog ivljenja, ali
ne do stepena fobinog izbegavanja. Karakteristian je restriktivan ivotni stil zbog
potrebe da obezbedi sebi izvesnost i sigurnost. Izbegavanje radnih ili
profesionalnih aktivnosti koje ukljuuju znaajan interpersonalni kontakt.Osnovna
personalna crta je bojaljivost (timidnost, plaljivost.)
Ovaj poremeaj linosti se razvija u stanjima roditeljskog odbacivanja i cenzure.
Odbacivanje moe da bude i od strane brae i sestara, ili drutveno znaajne grupe.
Dobri terapijski rezultati se postiu davanjem antidepresiva iz kategorije SSRI.

8. ZAVISNA -NEADEKVATNA, PASIVNA LINOST

Kriterijumi za ovaj tip linosti su:

- odsustvo hrabrosti da prihvati odgovornost za veinu stvari iz sopstvenog ivota;
- nipodatavanje i subordiniranje sopstvenih potreba u korist potreba osobe od koje
je zavisna,
- spremnost da se saglasi sa tuim eljama; nema spremnost da trai neto za sebe
od drugih;
- percepcija sebe kao bespomonog, nekompetentnog i oseanje straha da e biti
naputen;
- konstantna potreba da se reosigura protiv toga uz veoma nekomforno oseanje
kada je sam;
- oseanje opustoenosti i bespomonosti kada se prekida prisna veza;
- tendencija da reaguje odbijanjem uz anksioznost kada se takvoj linosti ponudi
odgovornost.
Kod zavisnog poremeaja linosti je izraen separacioni strah i submisivnost.Ovaj
tip linosti ima tekou da donosi svakodnevne odluke bez reosiguranja od strane
drugih. Plai se da se suprotstavi drugom zbog straha da e biti odbaen.Osea se
loe kada je sam, jer osea strah da nee moi da se brine sam o sebi.Nakon
raskida neke veze ima potrebu da se vee za drugu osobu "flasterisanje".Otuda
lako moe da "sklizne" u "folie a deux" -"ludilo u dvojePrisutan je pesimizam,
sumnja u sebe, pasivnost i strah da ispolje seksualna i agresivna oseanja.Ranije se
ovaj tip linosti nazivao asteninim i najsliniji je tom tipu.Za astenini tip linosti
karakteristian je gubitak energije, zamor i malaksalost.Astenina linost je stalno
umorna i pokazuje gubitak interesovanja, entuzijazma i zanosa.Te su osobe
"hronini lenjivci", "bezvoljne psihopate".
Hronine somatske ili psihijatrijske bolesti takoe pogoduju razvoju ovog tipa
linosti.Psihodinamski mehanizmi odbrane Ega razvijaju kao oralna fiksacija u
detinjstvu.Ovaj PL je ei kod ena i smatra se da je zastupljen u 2,5 % opte
populacije.

9. NARCISTINA LINOST

Karakteristika ovog tipa poremeaja je uveano oseanje samouvaavanja i

jedinstvenosti. "Zaljubljenost u samog sebe"ubraja se u seksualne inverzije; nagon
okrenut ka samom sebi. Vrednost sopstvene linosti se nerealno naglaava i
izraena je egocentrinost.Preokupacije i fantazije su veliki uspeh, sposobnosti,
moi, lepota, inteligencija, ideal. ljubav.Fantazije zamenjuju insuficijentnu realnost
i ambicije koje ne mogu biti ispunjene.NL veu panju obraa na formu, nego na
sutinu, samouvaavanje je krhko i oscilirajue.NL je zaokupljena utiskom koji je
ostavila na okolinu, veruje da je on specijalan i jedinstven. Na kritiku i
porazreaguje sa hladnoom, indiferentnou,srdbom, inferiornosti, ili poniznosti.
NL ima nesposobnost empatije, da prepozna i doivi kako se drugi oseaju i ta im
je potrebno.NL se ponaa arogantno upotrebljava druge linosti.U ljubavnom
ivotu je prisutna ideja: onoga dana kada sam poeo da volim sebe, zaela se
najdivnija ljubavna idilana svetu, to ukazuje na insuficijentnost recipronog
ljubavnog odnosa.Interpersonalni odnos oscilira izmeu naglaene idealizacije i
potpunog nipodatavanja.este su depresivne krize - samopotovanje je ipak
fragilno.Mogue su i preokupacije fizikim simptomima, a neostvarena linost
neostvareno idealno Ja.Neodgovorno ponaanje se "olakavaju" racionalizacijama i
"laganjem samoga sebe i okoline".
Psihoanalitiari smatraju da je u psihodinamici ovog poremeaja znaajno doba
prvih meseci ivotatj.primarni narcizam kada se iskustvo doivljavanja objekata
spoljnog sveta doivelo na traumatian nain.Tako je narcizam svojevrsna regresija
i fiksacija u pregenitalne faze infantilnog seksualiteta, kada je subjekt sam sebi
libidinozni objekat.

10. GRANINI POREMEAJ LINOSTI -BORDERLINE

Karakteristika ovog tipa PL je granina organizacija koja znai poremeeno

funkcionisanje na razliitim nivoima -afekat, miljenje, ponaanje, delom
nepsihotinog i psihotinog.
ICD-10 ovaj PL ukljuuje u emocionalno nestabilni poremeaj linosti koji ima
dve varijante:impulzivni i granini tip.
Oba tipa imaju tendencija ka impulzivnim radnjama bez razmiljanja o
posledicama sa nestabilnou.Simptomatologija nije uvek tipina a odnosi se na
nestabilnost u psihikim funkcijama.
GPL karakterie nestabilnost emocija, interpersonalnih odnosa, ponaanja,
miljenja i poremeaj identiteta.Raspoloenje se menja nekoliko puta tokom dana od normalnog raspoloenja do depresije, razdraljivosti,anksioznosti, mrzovolje ili
bezrazlone srdbe i gubitka kontrole.GPL ima poremeaje miljenja, ali nema
poremeen test realnosti, po kvalitativnom tipu-prekomerne generalizacije,
sumanutosti - pri emu ovaj poremeaj miljenja nema ni onaj kvalitet ni intenzitet
kao kod shizofrenog poremeaja miljenja -ouvan je test realnosti!.Ponaanje je
esto nepredvidljivo i impulsivno, sa moguim fizikim samopovreivanjem
impulsivnost se ogleda utroenju novca, seksu, korienju tableta, jedenju,
vonji.Duboki poremeaj identiteta moe da se odnosi na polni identitet,
poremeen "self-imid"( slika samoga sebe), dugotrajne line ciljeve, stremljenja i
individualni sistem vrednosti. Ponekad teko podnose samou, oseanje praznine i
dosade, koja ih zahvata.Psihotino doivljavanje nije za ovaj tip linosti
traumatizujue iskustvo, mogue su razliite psihotine epizode -iskljuivo
kratkotrajne.
Zbog brzih graninih oscilacija ka psihozama(polupropustljivost Ego granica)
pacijenti ove nozoloke kategorije se najee lee kao psihoze.

11. PASIVNO-AGRESIVNA LINOST-DISORDO

PASSIVOAGRESSIVA
Vuku korene iz oralnog stadijuma psihosocijalnog razvoja kada postoji potreba
zavisnostii kada se formiraju odnosi prema autoritetu.
Pasivno-agresivna linost se ponekad deli u tri podtipa:
a) Pasivno - zavisni tip
b) Pasivno - agresivni tip
c) Agresivni tip
A) PASIVNO - ZAVISNI TIP je bespomoan bez hrabrosti da bude sam.Strah od
usamljenosti ,trae drugog ohrabri i da s njima podeli, ili preuzme odgovornost.
B) PASIVNO - AGRESIVNI TIP je manje beznadean i neodluan,glavni
simptomi se iskazuju:
1. Odnosu sa autoritetom,
2. Spremnost za kompromise sa socijalnim propisima i zabranama,
3. Odnos prema potrebama i zahtevima lica iz najblie okoline.
Karakteristino ponaanje uvek dolazi do izraaja u situacijama konkurencije ili
kompromisa.Prema autoritetu pacijent je nekooperativan i bez potovanja.Verbalno
ne odbija naloge, a otpor i pobuna su vidljivi pomereni na druge linosti.U linim
kontaktima sa njemu bliskim osobama obino je negativistian, frustrirajui, i kad
prihvati molbu i izvrenje, spreman je da to pokvari nainom nakoji daje uslugu,
kao da u tom ponaanju ima neeg samokanjavajueg.Pasivno-agresivna osoba
prihvata nalog uz veliko gunanje..Karakteristike agresivno-pasivne linosti se sa
starenjem potenciraju i pogoravaju.
C) AGRESIVNI TIP je surov, grub, neosjetljiv, bez razumevanja za potrebe
drugih.Ponaanje se ispoljava u kontaktu sa autoritetom ili podreenim
osobama.Mukarcu sa karakteristikama agresivnog tipa godi ena koja izgleda
bespomona kao dete.On nalazi da je ena, koja je u stanju da preuzme

odgovornost na sebe, za njega neinteresantna. Ovaj podtip se ponekad preklapa sa

antisocijalnim poremeajem linosti.

LEENJE - TRETMAN POREMEAJA LINOSTI

- Leenje ove dijagnostike grupe je veoma kompleksno i dubiozno, jer je u pitanju
stanje, a ne bolest u uem smislu rei.
- Leenje je, pre svega, psihoterapijsko, uz povremenu aplikaciju psihofarmaka
-anksiolitika, sedativa,antidepresiva.
- Cilj tretmana je da pacijent uvidi svoje neprilagoeno ponaanje i njegove
posledice i da mu se razvija potreba zamenjanjem.
- Potrebno je da uoi ciljeve svog ponaanja, koje treba objasniti i reevaluirati,
odnosno rekonstruisati, reedukovati u pogledu ponaanja.
- Terapija se sprovodi vie godina, pri emu se koristi individualna i grupna
psihoterapija.

Literatura:
Mari J.Klinika psihijatrija.Megraf-Beograd,2005