MEHANIKA I

STATIKA

RAVANSKI NOSA^I
Beograd, 2010. god.
 RAVANSKI NOSA^I
PROSTA GREDA OPTERE]ENA KOMBINOVANIM OPTERE]EWEM

Текст задатка:
 Проста греда је оптерећена комбинованим
оптерећењем: једноликим континуалним теретом,
ексцентричном силом и силом под углом, како је приказано
на слици. Одредити отпоре ослонаца и пресечне силе
аналитички и графички, ако је:
l  4m, a  2m, b  3m, c  0,5
0 5m, q 20 kN m , F1  40kN,
F2  40kN и ако је угао који сила F 1 заклапа с гредам   30.
 RAVANSKI NOSA^I
PROSTA GREDA OPTERE]ENA KOMBINOVANIM OPTERE]EWEM

 Пошто је сила
 F2 коса онда је и
резултанта FA коса 
сила.
 Величине
компонената силе F2 су:
X 2  F2  cos   40  3 2  20  3  34,64kN
Y2  F2  sin  40  1 2  20kN
 Једначине
Ј равнотеже су:
 X X A  X 2  0
Y Y A  F1  q  a  Y2  FB  0

a
 M FB  l  Y2  b  F1   a  c   q  a  2  0
Fi
A

X A  X 2  20  3  34,64 34 64kN
YA  60kN FB  40kN
 Ексцентрична сила мора да се редукује
 на место њеног посредног дејства
дејства,
тачка С, тако да у њој делује сила F1 и момент чија је бројна вредност:
M  F1  c  40  0,5  20kNm
 На греди постоје три поља у којима
 нема промене
 оптерећења: од ослонца А
до тачке С, од тачке С до силе F2 и од силе F2 до ослонца В.
 RAVANSKI NOSA^I
PROSTA GREDA OPTERE]ENA KOMBINOVANIM OPTERE]EWEM

за поље 0  x  2m
Fal   X A  20  3  34,64kN
Ft l  YA  q  x  20  x  60
x
Mfl  YA  x  q  x   10  x 2  60  x
2

за x  0  Ft  60kN, Mf  0

а за x  2m  Ft  20kN, Mf  80kNm

 Како у овом пољу нема промене знака тих величина, те величине немају
вредност нула.
 RAVANSKI NOSA^I
PROSTA GREDA OPTERE]ENA KOMBINOVANIM OPTERE]EWEM

за поље 2m  x  3m
Fad   X 2  34,64kN
Ft d  FB  Y2  40  20  20kN
Mfd  FB   l  x   Y2   b  x   20  x  100

за x  2m  Mf  60kNm

а за x  3m  Mf  40kNm
 RAVANSKI NOSA^I
PROSTA GREDA OPTERE]ENA KOMBINOVANIM OPTERE]EWEM

за поље 3m  x  4m

Fad  0
Ft d  FB  40kN
Mfd  FB   l  x   40  x  160

за x  3m  Mf  40kNm

а за x  4m  Mf  0

 Дијаграм се конструише тако што се повуку нулте линије свих дијаграма и

нанесу се одговарајуће срачунате величине. Спајањем добијених тачака
одговарајућим линијама настају дијаграми:  дијаграм момената савијања

 дијаграм трансверзалних сила

 дијаграм аксијалних сила
 RAVANSKI NOSA^I
PROSTA GREDA OPTERE]ENA KOMBINOVANIM OPTERE]EWEM
 Носач нацртан у прикладној
размери приказан је на слици с
уцртаним познатих правцима
сила.
 За одређивање реакција користе
се услови равнотеже у графичком
облику: да су полигони сила и
верижни полигон затворени.

 Конструкција полигона сила

почиње наношењем познатих  сила

редоследом слева надесно F q , F 1

и F 2 чиме се добио део полигона
аbcd и из тачке d се повлачи

правац реакције F B .

 Бира се пол и повлаче зраци 1,

1
2, 3 и 4.

 Конструисање
ру верижног
р
 полигона почиње наношењем зрака
р 1 из тачке А до силе F q ,
а затим зрак 2 до силе
 F 1 , потом зрак 3 до силе F 2 , зрак 4 до пресека с нападном
линијом реакције F B и та пресечна тачка спојена с тачком А даје зрак s који затвара
 
верижни полигон. F B  de F A  ef
 RAVANSKI NOSA^I
PROSTA GREDA OPTERE]ENA KOMBINOVANIM OPTERE]EWEM

 Потребно је конструисати
полигон вертикалних сила.
Изабере се пол тако да зрак s
буде хоризонталан и на погодном
растојању
р ј у Н и повучени
у су
у зраци.
р

 Из било
 које тачке на нападној 
линији YA повлачи
 се зрак 1 доF q ,
затим зрак 2 до F 1 , зрак 3 до Y2 и

зрак 4 до пресека са F B чиме се
одређује s.

 Кako сила посредно делује у С,С

зрак 2 се продужује до пресека с
линијом повученом из С, тачка D, а
зрак 3 је пресеца у тачки Е.

 Треба још конструисати

параболу чије су тангенте зрак 1 и
зрак 2 од G до D. И тако смо
добили дијаграм момената
савијања.