1.

SADRAJ
2. UVOD.........................................................................................................................................
3. ELEMENTI ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA...........................
3.1 Sabirnice ....................................................................................................................................
3.1.1 Dimenzioniranje sabirnica .................................................................................................
3.2 Potporni i provodni izolatori ................................................................................................
3.3 Prekidai ...................................................................................................................................
3.4 Rastavljai ................................................................................................................................
3.5 Rastavne sklopke .....................................................................................................................
3.6 Osigurai .................................................................................................................................
3.7 Strujni mjerni transformatori .............................................................................................
3.8 Naponski mjerni transformatori .........................................................................................
3.9 Kablovi .....................................................................................................................................
4.0 Odvodni prenapona ..............................................................................................................
4.1 Prigunice ...............................................................................................................................
4.2 Kondenzatori i kondenzatorske baterije ...........................................................................
4.3 Transformatori snage u postrojenjima .............................................................................

5. ZAKLJUAK ....................................................................................................................
6. LITERATURA ....................................................................................................................

2. UVOD
Osnovna uloga elektroenergetskog sistema je da proizvodi elektrinu energiju tamo gdje je
najekonominije i da je na najekonominiji nain prenese do potroaa gde e biti potroena.
Elektroenergetski sistem sastoji se od:
1. podsistema proizvodnje,
2. podsistema prenosa,
3. podsistema distribucije i
4. podsistema potronje .
Podsistem proizvodnje sastoji se od velikog broja elektrana za proizvodnju el. energije. U
savremenim elektroenergetskim sistemima najvie su zastupljene termoelektrane i
hidroelektrane a postoje i druge (nuklearne, aero, solarne i sl.). Nominalni naponi generatora u
elektranama su relativno niski (najee 15kV ili 20kV). Proizvedena el. energija se od
elektrana do potroakih vorova prenosi preko prenosne mree i to je podsistem prenosa.
Elektrane se na prenosnu mreu prikljuuju preko energetskih transformatora podizaa
napona, ime se vri prenos el. energije na velike udaljenosti uz minimalne gubitke i padove
napona. Dalje se el. energija od potroakih vorova do potroaa prenosi preko distributivne
mree i to je podsistem distribucije. Potroaki vorovi se na distributivnu mreu prkljuuju
preko energetskih transformatora sputaa napona. Poseban sluaj distributivnih mrea su
industrijske mree koje el. energijom snabdevaju velike industrijske potroe. Prenosne i
distributivne mree se sastoje od vorova i grana (vodovi). U vorovima se grade razvodna
postrojenja. Ova postrojenja mogu biti sa transformacijom napona ili bez nje. Njihova
osnovna uloga je da:
1. omogue spajanje vodova istog naponskog nivoa koji se stiu u voru,
2. preko energetskih transformatora poveu mree razliitih naponskih nivoa i
3. omogue prikljuak izvora (elektrane) i potroaa na mreu.
S obzirom na namjenu, razvodna postrojenja se mogu podeliti na razdjelne i transformatorske
stanice. Razdjelna stanica je svako postrojenje u kojem se stiu vodovi istog naponskog nivoa
i namena mu je da obezbjedi raspodjelu el. energije na prikljuene vodove.
Transformatorska stanica jo i vri transformaciju el. energije sa jednog naponkog nivoa na
drugi pa se pomou nje povezuju mree razliitih naponskih nivoa. U transformatorskoj
stanici koja se nalazi u blizini elektrane ugrauje se i odgovarajua oprema koja omoguava
2

prekidanje, odnosno iskljuenje pojedinih delova mree ili dalekovoda, omoguava merenje
ili titi drugu opremu od raznih kvarova ili prenapona. Prema prostornom smetaju postrojenja
mogu biti za unutranju i spoljanju montau, otvorenog ili oklopljenog tipa. Postrojenja za
unutranju montau smetena su u zgradama koje se u tu svrhu grade pa su aparati i ureaji
koji se upotrebljavaju kod ove vrste postrojenja zatieni od atmosferskih uticaja (vlaga,
praina i sl.) i zato su jednostavnije konstrukcije. To su postrojenja za napone do 38kV
(postrojenja za srednji napon) i mogu biti otvorenog ili oklopljenog tipa. U postrojenja
otvorenog tipa spadaju postrojenja koja imaju pregrade, barijere i sl. ili su bez njih.
Postrojenja visokog napona (110kV i vie) se rade napolju, na otvorenom. Glavni dijelovi
postrojenja su: sabirnice, transformatori, prekidai, rastavljai, ureaji za merenje i zatitu,
signalizaciju, upravljanje i automatiku.

3. ELEMENTI ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA

3.1 Sabirnice
Sabirnice omoguavaju meusobno povezivanje razliitih elemenata sistema. Spojni
provodnici slue za povezivanje generatora i transformatora sa sabirnicima ili meusobno.
Sabirnice i spojni provodnici mogu biti izvedeni od krutih provodnika (krute sabirnice) i uadi
(uaste sabirnice). Kruti provodnici se koriste za napone do 35kV. Provodnici su neizolovani
od bakra ili aluminijuma, najee su pravougaonog oblika a mogu biti i cevni, kruni, Lprofili i U-profili. Kruti provodnici su najee simetrino rasporeeni u horizontalnoj ili
vertikalnoj ravni, a moe i u kosoj ravni ili u uglovima trougla.

Slika 1 . Horizontalni i vertikalni poloaji krutih provodnika

Presjek krutih provodnika se bira na osnovu zagrevanja u trajnom pogonu. U sluaju kada su
radne struje veoma velike, faze se izvode iz dva ili vie provodnika manjeg preseka i na taj
nain se formira paket provodnika po fazi. Minimalno rastojanje izmeu provodnika unutar
paketa jednako je irini jednog provodnika radi boljeg hlaenja a takoe je bolje i provodnike
postavljati u horizontalnoj ravni nego u vertikalnoj. Provodnici se mogu i obojiti radi boljeg
odvoenja toplote a time se jasnije uoavaju i razlikuju faze provodnika. Uaste sabirnice se
izrauju od aluminijum-elinih provodnika (Al/el) za napone do 110kV. Postavljaju se u
horizontalnoj ravni. Presjek uastih provodnika se bira na osnovu zagrijavanja u trajnom
pogonu. U sluaju kada su radne struje veoma velike ili se jednim provodnikom ne moe
izbei korona, faze se izvode iz vie provodnika, odnosno sa provodnicima u snopu.Sabirnice
se mogu spajati uzduno pod nekim uglom (najee pravim) ili u obliku slova T pomou
vijaka, podloki i navrtki.

3.1.1 Dimenzioniranje sabirnice

Dimenzioniranje sabirnica obavlja se na temelju tri kriterija :
1) maksimalna struja u normalnom pogonu,
2) povienje temperature za vrijeme kratkog spoja,
3) mehanika naprezanje za vrijeme kratkog spoja.
Sabirnice se izvode od neizoliranih bakrenih ili aluminijskih vodia. Do naponske razine od
35 kV koriste se plosnati, okrugli ili U profili, dok se za vie naponske razine iskljuivo
koriste cijevi odnosno ueta.

Slika 2. Sabirnice u postrojenju

Prilikom dimenzioniranja sabirnica potrebno je voditi rauna o maksimalnoj struji koja se
moe pojaviti u normalnom pogonu, odnosno na najvie optereenom dijelu sabirnica, prema
kojem se onda dimenzioniraju itave sabirnice. Maksimalna struja odreuje se prema nazivnoj
snazi transformatora prikljuenih na promatrane sabirnice, ali uz uvjet da se ukupna snaga
transformatora moe prenijeti i ukoliko je jedan od odlazeih vodova iskljuen. Prilikom
izbora sabirnica potrebno je uvaiti propise koji odreuju minimalne presjeke sabirnica. Zbog
vrstoe u postrojenjima do 35 kV ne izvode se sabirnice profila manjeg od 40x5 mm, dok je
za napone iznad 110 kV minimalni presjek, odnosno promjer uvjetovan spreavanjem pojave
korone. Za napon 110 kV minimalni promjer cijevi iznosi 30 mm, a najmanji presjek ueta 95
mm2 . Za napon 220 kV minimalni promjer cijevi iznosi 50 mm, a najmanji presjek ueta 300
mm2 .

3.2 Potporni i provodni izolatori

Potporni izolatori nose sabirnice i ostale neizolovane provodnike u postrojenju. Oni izoluju
provodnike od uzemljenih delova i preuzimaju na sebe sile koje deluju na sabirnice pa se
biraju na osnovu tih sila i na osnovu naznaenog napona sabirnica. Oznaka potpornih
izolatora se sastoji od etiri simbola:
1. prvi simbol je slovo S i predstavlja optu oznaku za potporne izolatore;
2. drugi simbol je slovo A, B ili C i predstavlja prelomnu silu izolatora;
3. trei simbol predstavlja oblik metalnog postolja i moe biti slovo R-okruglo postolje, Oovalno postolje, Q-kvadratno postolje);
4. etvrti simbol je broj i predstavlja napon izolatora u kV.
Ako izmeu tree i etvrte oznake stoji slovo e izolator je od epoksida (araldita) a inae je
od porculana.
Kod nadzemnih vodova i sabirnica u obliku uadi koriste se visei izolatori. Mogu da budu:
kapasti (S), masivni ili puni (VK) i tapni (L) .

Slika 3. Kapasti , masivni i tapni izolatori

Provodni izolatori imaju ulogu da izoluju neizolovane provodnike od zida ili metalanih delova
u postrojenjima. Koriste se pri prolazu provodnika iz jedne prostorije u drugu, iz jednog dela
oklopljenog postrojenja u drugi ili iz postrojenja u slobodan prostor. Mogu biti za unutranju
montau i oni kod kojih je bar jedna polovina napolju. Mogu biti za okrugle provodnike i za
pljosnate provodnike. Oznaka provodnih izolatora se sastoji od pet simbola:
1. prvi simbol je slovo D i predstavlja optu oznaku za provodne izolatore;
2. drugi simbol je slovo B ili C i predstavlja prelomnu silu izolatora;
3. trei simbol moe biti slovo F i znai da se izolator dovodi u prostoriju spolja;
4. etvrti simbol je broj i predstavlja napon izolatora u kV;
6

5. peti simbol je broj i predstavlja naznaenu struju u A.

Slika 4. Provodni izolatori

3.3. Prekidai
Prekidai su sklopni ureaji za ukljuenje i iskljuenje el. kola u svim moguim reimima
rada. Najvea naprezanja prekidaa nastaju tokom prekidanja struja kratkih spojeva i pojave
el. luka. Prekida mora vrlo brzo prekinuti struju kratkog spoja, odnosno odvojiti deo
postrojenja koji je u kvaru. Otvaranjem kontakata prekidaa pojavljuje se el. luk zbog veoma
velike temperature, odnosno velike struje koja u trenutku razdvajanja kontakata prekidaa
protie kroz pol prekidaa. Zbog visoke temperature na kontaktima prekidaa dolazi do
deliminog topljenja materijala od koga je izraen kontakt prekidaa i meukontaktni prostor
postaje provodan i nastaje el. luk (el. struja i dalje protie iako su se kontakti prekidaa
razdvojili). Proces gaenja el. luka odvija se sniavanjem temperature meu kontaktima
prekidaa i odvoenjem stvorenih gasova iz meukontaktnog prostora. El. luk se gasi u dijelu
prekidaa koji se naziva komora za gaenje el. luka. Prema vrsti sredine u meukontaktnom
prostoru prekidaa i nainu gaenja el. luka, prekidai mogu biti: uljni, malouljni, pneumatski,
SF6, i vakuumski prekidai. Kod malouljnih prekidaa, ulje je sredina u kojoj se gasi el. luk a
izolacija prema masi su kruti izolatori (presovani papir-pertinaks, epoksi smola, porculan) ili
vazduh. Kada doe do razdvajanja kontakata prekidaa stvara se el. luk i ulje u komri isparava
pa pritisak u komori raste i ulje poinje da struji oduvava el. luk popreno ili poduno ili
kombinovano i tako se hladi el. luk i gasi se. Ovi prekidai se izrauju u razliitim oblici i
time se olakava njihova ugradnja u razliite tipove postrojenja. Mogu biti: stojei, visei,
7

zidni, provodni i sl. Aktivni dio prekidaa (polovi) sa lunom komorom i potpornim
izolatorom montiraju se vertikalno na postolju prekidaa a mehaniki deo (pogonski
mehanizam) se ugrauje u postolje ili dodatno kuite a kod velikih prekidaa za spoljanju
montau u poseban ormar. Kod pneumatskih prekidaa u komori za gaenje luka nalazi se
sabijeni vazduh i ona moe biti: sa poprenim-transverzalnim strujanjem vazduha (mlaz
vazduha je normalan na el. luk, za napone do 15kV), uzdunim-aksijalnim strujanjem
vazduha (mlaz vazduha je paralelan sa el. lukom) i radijalnim strujanjem vazduha (za najvie
napone i najvee snage kratkih spojeva). Kod SF6 prekidaa sredstvo za gaenje el. luka
koristi se gas SF6 pod pritiskom. To su prekidai malih dimenzija za vrlo velike snage kratkih
spojeva jer se u u gasu SF6 mogu prekidati 100 puta vee struje nego u vazduhu.
Vakuumski prekidai imaju u lunoj komori vrlo visoki vakuum kao sredinu za gaenje el.
luka i kod njih se el. luk za struje iznad 100A cepa u vie uporednih lukova i time se smanjuje
prekidna mo prekidaa. Prednosti ovih prekidaa su: veoma dug radni vek, jednostavno
odravanje, kontakti su uvek isti, masa i dimenzije su im male, rad im je tih i sl. Nedostatak
je visoka cena kotanja. Koriste se za srednje napone do 35kV i struje kratkog spoja do 63kA.

3.4 Rastavljai
Rastavlja je mehaniki rasklopni aparat koji slui da vidno i sigurno odvoji deo postrojenja
koji nije pod naponom od dela koji je pod naponom kako bi omoguio pristup pojedinim
elementima dok su drugi delovi postrojenja u pogonu. Tako se mogu obavljati planski remonti
i popravke elemenata bez prekidanja rada ostalih delova postrojenja. Kada se u postrojenju
radi, on je uvijek otvoren. Rastavljaima se ne prekidaju i ne uspostavljaju struje jer on nema
komoru za gaenje el. luka i ne moe ugasiti el. luk. Rastavlja ne smije da se otvori u sluaju
kratkog spoja. Rastavljai mogu osim glavnih kontakata da imaju i noeve za uzemljenje koji
slue za uzemljenje nadzemnih ili podzemnih vodova posle iskljuenja. Takvi rastavljai se
zovu zemljospojnici. Zemljospojnik je mehaniki rasklopni aparat koji slui za spajanje
dijelova strujnog kola sa zemljom i on moe neko propisano vreme da izdri struju kratkog
spoja ali ne smije da provodi struju pri normalnim uslovima rada. Kada se u postrojenju radi,
on je uvek zatvoren. Glavni kontakti i noevi za uzemljenje su mehaniki povezani tako da se
noevi za uzemljenje ne mogu zatvoriti ako su glavni kontakti rastavljaa zatvoreni a glavni
kontakti se ne mogu zatvoriti ako su zatvoreni noevi za uzemljenje. Rastavljai za vee
napone su obino tako spojeni da se ukljuenje i iskljuenje vri u sve tri faze istovremeno a

kod rastavljaa za napone do 10kV u postrojenjim amale snage mogue je ukljuenje i

iskljuenje svake faze posebno. Upravljanje rastavljaima moe biti runo (izolacionom
motkom ili ruicom se djeluje na polugu koja pokree osovinu rastavljaa; mora se doi do
rastavljaa), pneumatsko (komprimovani vazduh deluje na klip cilindra koji pokree osovinu
rastavljaa; moe se upravljati daljinski iz komandne prostorijepomou elektropneumatskih
ventila) ili na elektromotorni pogon (pokree ih elektromotor i moe se upravljati daljinski iz
komandne prostorije).

Slika 5 . RME rastavlja

3.5 Rastavne sklopke

Rastavne sklopke se koriste za prekidanje radnih struja kada bi primjena prekidaa bila
neekonomina. Snaga iskljuenja sklopke je mala i iznosi nekoliko desetina MVA i koristi se
za napone do 38kV i struje do 630A a za vee napone i struje koriste se iskljuivo prekidai.
Rastavna sklopka moe da se kombinuje sa visokonaponskim osiguraima koji slue kao
zatita od kratkog spoja a sklopka slui za ukljuenje i iskljuenje radne struje. To je, u stvari,
rastavlja koji ima noeve koji provode struju u normalnom pogonu i paralelno sa njima je
mehaniki povezana komora za gaenje el. luka. Rastavna sklopka se pokree runo ili nekim
drugim pogonom .

Slika 6 . Rastavne sklopke

3.6 Osigurai
Osnovna uloga osiguraa je da zatiti elemente od kratkog spoja a moe da ih titi i od
preoptereenja. Osigura svojim pregorevanjem prekida strujno kolo.
1. kontaktna kapa
2. spoljanja aura od porcelana
3. unutranja aura od porculana
4. topljivi umetak
5. vlakno od volframa
6. i 7. ispune od kvarcnog peska
8. pokazna igla sa oprugom.

Osigura se sastoji od porculanske cevi u kojoj je smeten topljivi umetak a to je nit okruglog
preseka ili traka pravougaonog preseka, od legure srebra sa jednim ili vie suenja po svojoj
duini. Kod osiguraa za vee struje moe biti vie paralelnih niti spiralno uvijenih. Spiralno
vlakno od volframa ima ulogu da smanji jainu el. polja u unutranjoj auri osiguraa da ne bi
dolo do korone. Unutranjost kuita je ispunjena kvarcnim pijeskom ija je uloga da odvodi
toplotu iz umetka koja se javlja pri proticanju velike struje kratkog spoja i da ugasi el. luk. Na
krajevima cijevi se nalaze metalne kape na koje se dovode i spajaju visokonaponski
provodnici koji se tite ovim osiguraem. Pokazna igla u sluaju da je osigura pregorio
ispada iz svog leita pod dejstvom opruge i to je znak da je osigura pregorio. Osigura se
postavlja na postolje ili nosa osiguraa.

10

3.7 Strujni mjerni transformatori

Oni transformiu struju od vrednosti koja protie kroz vod na 1A ili 5A. Sastoje se od
primarnog i sekundarnog namotaja i gvozdenog jezgra od limova. Primarni namotaj se vezuje
redno u strujno kolo. Sekundarni namotaj ne smije da bude otvoren. Karakteristine veliine
strujnog transformatora (ST) su :
- naznaeni napon Un;
- naznaena primarna struja I1n;
- naznaena sekundarna struja I2n (1A ili 5A);
- naznaeni odnos transformacije n = I1m / I2m
- naznaena trajna termika struja Itth (jednaka je primarnoj struji ST);
- naznaena kratkotrajna termika struja Ith ili I1s (vrijednost primarne struje koju ST moe
podnijeti jednu sekundu bez oteenja) ;
- naznaena dinamika struja Idyn (maksimalna vrijednost primarne struje koju ST moe
podnijeti pri kratkospojenom sekundarnom namotaju) ;
- namena (ST namenjen za prikljuak mjernih instrumenata (za mjerenje) i ST namjenjen za
prikljuak ureaja za zatitu) ;
- naznaena impedansa optereenja Z2n (impedansa kola prikljuenog na sekundarni
namotaj);
- naznaena snaga ST Sn (snaga kojom se NT moe trajno opteretiti a da ne pree definisanu
klasu tanosti);
- faktor sigurnosti Fs i faktor tanosti Ft.

Slika 6 . Princip rada strujnog mjernog transformatora

11

Slika 7. Simboli strujnih mjernih transformatora

3.8 Naponski mjerni transformatori

Oni transformiu primarne napone elemenata EES na vrednosti koje odgovaraju naznaenim
naponima mjernih i zatitnih ureaja i te ureaje pouzdano odvaja od primarnih napona radi
bezbjednosti osoblja. Karakteristine veliine naponskog transformatora (NT) su :
- naznaeni primarni napon U1n;
- naznaeni sekundarni napon U2n (100V i 200V);
- naznaeni odnos transformacije n =U1m / U2m ;
- fazna greka n (definisana je uglom izmeu fazora primarnog i sekundarnog napona);
- klasa tanosti (standardne klase tanosti NT za merenje su 0.1; 0.2; 0.5; 1; 3);
- naznaeno optereenje Zn;
- naznaena snaga Sn;
- naznaeni faktor napona;
- namena NT.

Slika 8. Naponski mjerni transformator

12

3.9 Kablovi
Kablovi su provodnici koji su elektrino izolovani i smjeteni u zajedniki omota radi zatite
od spoljanjih uticaja (vlaga, mehanika oteenja, korozija). Konstrukcija kablova,
mehanika zatita i vrsta upotrebljene izolacije zavise od toga da li se kablovi polau
neposredno u zemlju, u cevi, beton, vodu, kanale, u vazduhu na otvorenom, u prostorijama i sl
i od naznaenog napona. Prema broju ila, kablovi mogu biti jednoilni (za visoke i vrlo
visoke napone), troilni (za srednje i visoke napone) i etvoroilni (za niske napone). U
zavisnosti od naponskog nivoa, kablovi mogu da budu: standardizovani (naznaenog napona
Un 60kV ) i specijalni (naznaenog napona kV Un > 60 ). Konstrukcioni elementi kablova
su: provodnik, izolacija, ile, jezgro, ekrani i spoljni omotai. Provodnici se izrauju od meko
odarenog bakra ili aluminijuma i mogu biti jednoini ili vieini, okruglog ili sektorskog
presek . Provodnik je prevuen slojem izolacije koja moe biti od termoplastine mase,
impregnisanog papira ili gume. Da bi se dobila to ravnomjernija raspodjela el. polja, na
povrini provodnika se postavlja poluprovodni sloj od umreenog polietilena i to je ekran i
imaju ga kablovi za napone preko 12kV. Pouene ile obrazuju jezgro. Jezgro se moe
sastojati od 1-5 ila. Da bi se dobio kruni oblik jezgra, izmeu ila se postavlja ispuna.
Ispuna se izrauje od niti papira, od PVC niti ili od gume. Iznad jezgra se postavlja pojasna
izolacija koja poveava dielektrinu vrstou izolacije izmeu provodnika i plata i uvruje
ile u jedinstvenu cjelinu. Svi kablovi za visoki napon moraju imati zatitu od previsokih
napona i to je omota od bakarnih traka ili ica. Plat titi jezgro od vlage. Za kablove
izolovane termoplastinim masama, plat moe biti od PVC mase ili od olova a za kablove
izolovane impregnisanim papirom, plat se izrauje od olovne beavne cijevi. Armatura je
zatita od mehanikih oteenja i izrauje se od elinih traka. Omota kabla ili spoljni plat
se izrauje od PVC mase ili od impregnisanog papira zalivenih bitumenom.
Standardizovani kablovi za napone do 35kV oznaavaju se oznakom koja se sastoji od pet
grupa slovnih simbola i brojeva. Prva grupa sadri dva slova koja oznaavaju materijal za
izradu izolacije provodnika i plata kabla.
P - PVC
E polietilen
X umreeni polietilen
G - guma
T - tekstil

13

N - neopren
MT - metalna cev od eline trake sa avom
IP - impregnisani papir
S - silikonska guma
F - izolovana folija
O - olovni plat
B - butil-guma
L - lakirana tkanina
A - aluminijumski plat
ZO - zaseban olovni plat svake ile.
- Druga grupa daje podatke o njegovim mehanikim svojstvima i antikorozivnoj zatiti. Ovu
grupu ine dva broja koja se piu pored prve grupe. Prvi broj definie nain na koji je
izvedena mehanika zatita a drugi broj definie antikorozivnu zatitu.
- Treu grupu ine oznake za vrstu materijala od koga je ila izraena i za oblik preseka ile.
Za ile od bakra okruglog preseka nita se ne pie a za aluminijumske ile - A i sektorskog
oblika preseka - S. Slovo J znai sektorski jednoilni provodnik.
- etvrtu grupu ine brojane oznake i ona daje podatke o broju ila i preseku provodnika.
Prvi broj je broj ila a sledei broj je popreni presek provodnika u mm2
(na primjer 4x25mm2 ). Ako je nulti provodnik manjeg presjeka od faznog onda je
3x25+16mm2 ugraen nulti provodnik i 3x25/16mm2

za koaksijalno rasporeen nulti

provodnik (fazni provodnici se poue a oko njih se mota helikoidalno nulti provodnik).
Konstrukcija kabla 110kV sa umreenim polietilenom:
1) provodnik,
2) unutranji poluprovodni sloj,
3) izolacija od umreenog polietilena,
4) spoljanji poluprovodni sloj,
5) bubrea traka,
6) Cu elektrina zatita,
7) bubrea traka,
Slika 9. 110kV kabl sa umreenim

8) Al-traka

politetielenom

14

Srednjenaponski kablovi su kablovi kod kojih je pogonski napon izmeu 1kV i 60kV. Za
napone manje od 15kV koriste se pojasni kablovi a za vee napone kablovi sa ekranizovanim
ilama (H-kablovi). Kao srednjenaponski kablovi koriste se i kablovi sa vrstom izolacijom
(od umreenog polietilena).
Pojasni kabl:
1) Al-provodnik,
2) izolacija ile,
3) pojasna izolacija,
4) olovni omota,
5) unutranja zatita (papir ili juta),
Slika 10. Pojasni kabl

6) eline trake,
7) impregnisana juta.
Ekranizovani kabl:
1) Al-provodnik,
2) ekran ile,
3) izolacija ile,
4) ekran izolacije,
5) olovni omota,

Slika 11. Ekranizovani kabl

6) impregniran papir ili PVC-trake

7) impregniran papir,
8) impregnirana juta,
9) eline trake,
10) impregnisana juta.

4.0 Odvodnici prenapona

Zbog raznih prelaznih pojava u mrei i postrojenju pojavljuju se naponi koji su dosta vii od
naznaenih i nazivaju se prenaponi (komutacioni) a moe doi i do atmosferskih prenapona
usled atmosferskih pranjenja. Atmosferski prenaponi ili atmosferski udarni naponi traju
obino nekoliko desetina s i mogu imati vrednost od nekoliko MV pozitivnog ili negativnog
polariteta.

15

Slika 12. Oblik prenaponskog talasa

Atmosferski prenapon karakteriu temena vrednost Um, polaritet i vreme trajanja ela i
zaelja. Vremenski interval OA naziva se vremenom ela talasa a interval OB predstavlja
vreme zaelja z.
Da bi se sprijeilo tetno djelovanje prenapona na elemente postrojenja koristi se aparat koji
se naziva odvodnik prenapona. Njegova uloga je da prenapon smanji na nivo koji je
bezopasan za opremu. Za ispitivanje opreme kroz koju se oekuje proticanje struje
atmosferskog pranjenja (odvodnik prenapona) koristi se standardni strujni udarni talas.

Slika 13. Standardni udarni strujni talas

4.1 Prigunice
Prigunica je induktivni namotaj bez gvoa koji se vezuje na red sa potroaem. U
elektroenergetskim sistemima prigunice se najee koriste za ogranienje struja kratkih
spojeva, za uzemljenje neutralne take energetskih transformatora i za regulaciju reaktivnih
snaga. Prigunice za ogranienje struja kratkih spojeva namenjene su za redno vezivanje u
granu mree. Ove prigunice nemaju feromagnetno jezgro, namotaji su napravljeni od bakra
ili aluminijuma i imaju kostur od specijalnog betona. Trofazna prigunica se sastoji od tri
jednofazne koje se postavljaju jedna iznad druge ili jedna pored druge. Prigunice se izvode
za unutranju ili spoljanju montau, sa suvom ili uljnom izolacijom .

16

a) obina-redna prigunica izmeu sabirnikih sekcija

b) obine-redne prigunice u izvodima
c) razdvojna prigunica

Slika 14. Vrste prigunica

4.2 Kondeznzatori i kondenzatorske baterije

Potroai elektrine energije, pored aktivne snage, uzimaju iz mree i reaktivnu snagu. Tipini
potroai reaktivne snage su asinhroni motori, transformatori i prigunice, fluoroscentne
svetiljke i sl. Reaktivna snaga dodatno optereuje elemente mree i uzrokuje pad napona i
poveane gubitke, zbog ega je potrebno izvriti kompenzaciju reaktivne snage a to znai
proizvodnju reaktivne snage na mestu njene potronje ili to blie njemu. Kompenzacija
reaktivne snage se vri kondenzatorskim baterijama. Kompenzacija reaktivne snage moe biti
statika i dinamika. Statika kompenzacija se sprovodi kondenzatorskim baterijama stalnog
kapaciteta i ne postoji mogunost regulisanja reaktivne snage. Dinamika kompenzacija
omoguava regulaciju reaktivne snage jer je kondenzatorska baterija napravljena od veeg
broja kondenzatora razliitog kapaciteta i ima ureaj za automatsku regulaciju ukljuenosti
pojedinih stepena. Prekompenzacija nije dozvoljena i loa je po sistem i do nje ne moe doi
ako se koristi automatska regulacija reaktivne snage. Kompenzacija moe biti i: pojedinana,
grupna i centralna. Pojedinina kompenzacija se sprovodi tako to se veim potroaima
(motorima i energetskim transformatorima) direktno prikljui kondenzatorska baterija
odgovarajue snage. Grupna kompenzacija se sprovodi za grupu potroaa i poto se
potronja reaktivne snage menja u toku dana, grupna kompenzacija se realizuje ugradnjom
kondenzatorskih baterija sa ureajem za automatsku regulaciju. Pod centralnom
kompenzacijom se podrazumeva prikljuenje kondenzatorskih baterija u potroake take
mree. To su, najee, sabirnice u postrojenju iz kojeg se napaja posmatrano potroako
podruje.

17

4.3 Transformatori snage u postrojenjima

Energetski transformator je statiki ureaj sa dva ili vie namotaja koji vri transformaciju el.
energije sa jednog naponskog nivoa na drugi pri istoj uestanosti radi prenosa el. energije.
Sastoji se od magnetnog kolajezgra od feromagnetnog materijala i primarnog (prima energiju
iz mree) i sekundarnog namotaja (predaje energiju potroau). Jezgro je napravljeno od
hladno valjanih elinih limova da bi se snizilu gubici usled histerezisa i vrtlonih struja.
Namotaji su od bakarnih ili aluminijumskih provodnika okruglog ili pravougaonog preseka.
Zavisno od vrste izolacije, transformatori mogu da budu uljni i suvi. Prema principu
transformacije, mogu da budu: sa odvojenim namotajima (dvonamotajni i tronamotajni) i
autotransformatori.
Karakteristine veliine energetskih transformatora su:
- naznaeni napon namotaja Un (napon koji nastaje u praznom hodu izmeu prikljuaka
namotaja) ;
- naznaeni odnos transformacije (odnos naznaenih napona ili broja navojaka primara i
sekundara) ;
naznaena snaga Sn;
- naznaena struja In;
- napon kratkog spoja energetskog transformatora uk% (napon koji pri ispitivanju u kratkom
spoju postigne odgovarajuu naznaenu struju);
- nain hlaenja uljnih transformatora;
- sprega namotaja u transformatoru (trougao D, zvezda Y ili izlomljena zvezda Z).
Transformatori mogu biti za povienje napona i za snienje napona.
Gubici snage u transformatoru sastoje se od gubitaka u bakru PCu (zavise od optereenja) i
gubitaka u gvou PFe (ne zavise od optereenja)
Grupe sprezanja energetskih transformatora su:
1. sprega zvijezda-zvijezda (koristi se za povezivanje dve mree visokog napona);
2. sprega zvijezda-slomljena zvezda (koristi se kod mree kod koje se koristi nulti provodnik i
kod manjih snaga transformatora);
3. sprega trougao-slomljena zvijezda (koristi se kod mree kod koje se koristi nulti provodnik
i kod veih snaga transformatora);
4. sprega zvijezda-trougao (koristi se za transformatore koji rade u bloku sa generatorom).

18

Vrlo esto se u visokonaponskim postrojenjima zahteva da dva ili vie transformatora snage
rade paralelno, odnosno da njihovi primarni namotaji budu prikljueni na zajednike sabirnice
a sekundarni namotaji, takoe, na zajednike sabirnice ili mreu. Paralelan rad transformatora
je dobar ako:
- pri neoptereenoj sekundarnoj mrei kroz sekundarne namotaje ne teku nikakve struje;
- transformatori dijele optereenje srazmjerno svojim naznaenim snagama (ne smiju se
previe razlikovati; odnos najvee prema najmanjoj ne smije biti vei od 3);
- nema faznog pomaka izmeu odgovarajuih veliina pojedinih transformatora.
Da bi paralelan rad transformatora bio dobar, moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
- odnosi transformacije svih transformatora moraju biti jednaki;
- transformatori moraju imati istu spregu namotaja;
- naponi kratkog spoja svih transformatora moraju biti jednaki.
Transformator treba zatititi od:
- spoljanjih prenapona (odvodnicima prenapona);
- struja kratkih spojeva i preoptereenja (prekidaima, osiguraima, prekostrujnim relejima i
sl.);
- kvarova u samom transformatoru (Buholcovim relejem, kotlovskom zatitom i sl.).

Slika 15 . Dubinsko suenje i preiavanje vrste izolacije transformatora

19

5. ZAKLJUAK

Elektroenergetsko postrojenje dio sistema za proizvodnju, prenos i distribuciju elektrine

energije. Razvodno postrojenje transformie napon sa visokih vrednosti na niske, ili obrnuto,
ili vre bilo koju od nekoliko drugih vanih funkcija. Od elektrana do potroaa, elektrina
energija moe tei kroz nekoliko razvodnih postrojenja na razliitim naponskim nivoima.
Razvodna postrojenja mogu biti u vlasnitvu i pod upravom elektroenergetskog preduzea, ili
mogu biti u vlasnitvu velikih industrijskih ili komercijalnih kupaca. Razvodna postrojenja su
uglavnom bez nadzora, i oslanjaju se na SCADA sisteme za daljinski nadzor i upravljanje.
Razvodna postrojenja se mogu nalaziti biti na povrini u ograenim povrinama, pod
zemljom, ili se nalaze u objektima posebne namjene. Visoke zgrade mogu imati nekoliko
sakrivenih razvodnih postrojenja. Zatvorena razvodna postrojenja se obino nalaze u urbanim
sredinama da bi se smanjila buka iz transformatora, iz estetskih razloga, kao i da se zatiti
postrojenje od ekstremnih klimatskih uslova ili zagaenja.
Na mjestima gdje razvodno postrojenje posejduje metalnu ogradu, ona mora biti
propisno uzemljena da zatiti ljude od visokog napona koji se mogu javiti u toku kvara na
mrei. Struje kvara u razvodnim postrojenjima mogu izazvati porast potencijala zemlje. Struje
koje teku kroz povrinu zemlje tokom kvara mogu da izazovu da metalni predmeti imaju
znatno razliit potencijal nego tlo pod nogama nekog lica. Ovaj napon dodira predstavlja
opasnost od strujnog udara.

20

6. LITERATURA
1 . Rajko Misita : " Elektrina postrojenja " ;
2. https://muricmilorad.files.wordpress.com/2011/11/elektricna-postrojenja-iii.pdf ;
3. https://www.fer.unizg.hr/_download/repository/Dimenzioniranje_sabirnica%5B3%5D.pdf ;
4. http://www.ftn.uns.ac.rs/588268365/elektrotehnicka-postrojenja-i-elektricna-vuca .

21